ractmani TURBO PASCAL 5.5 ST MAGAZIN RACUNAR JE VAS NAJBOUl SINGAPURSKA VEZA SIMULATOR EPROMA MODELI FEBRUAR CENA 15 D.

Транскрипт

1 CASOPtS } ractmani ^ ZA tnformatiku I RACUNARSTVO J FEBRUAR CENA 15 D. ZAJEDNO DO RAiUNARA NAIJEmNUE U EVROPI SINGAPURSKA VEZA VEUKA NAGMDNA KM RACUNAR JE VAS PRVA NACMDA; 386 SX 6AAU ' *'T** TURBO PASCAL 5.5 itampail NAJBOUl MODELI STAUtI PONISTAK ST MAGAZIN NOVI PROJHIAT SIMULATOR EPROMA

2

3 Beogradski Izdavaiko^rafiekl zavod 1000 Baograd Bulevar vojvode Mi6i a 17 G*n«ralnl dlnklor Dobfoaav Patrovtfi. Aleksandar Badsniak.Jovan Regasek I Esad Jakupovld UarkaUng Mlrjana Todorovic Sergi^ MardenKo Stn/6f>0 fkdutelfa Zarko Berberski (atan ST). Vasna Oosie (aktualnoaii). Marko Klrld (attn ST], Da)»' RManovid, (aonvar). Jovan Skuijan (programirania). prof. di Outon SfavK ImatomtOka i numeridka analiza), Da)aa VeaallnovK fhardvar), Zoran &W1C faoffvar) Vlado Btjalid, Orago indm, Esad JakupovW. OragoffuC Jakid. Zoran Markovid, Antun Martid. dr Oradko Mtlldavid. dr Ljubomfr Radanovtd, Branko RaMd. Jovan Regaaek, D«fan Ristanovid. Or MiHvofe SI* monovid, dr Duian Slavid. dr Dragan Uvalld, OragoljuO vasid Atfraaa rwmrc/ya Beograd Bulevar vo i^# MiSida 17/111 TalkfonI (redakciia) (prodafa) (msfkelirtg) Tafakt BIQZ V\l Tefedafta (011) (011) ProtplaU za zamlju ina Ziro-radun ) Rrefpfaca za Inoatranatvo (na devizni redun: RO BIGZ ) ZBog usporetrog prenodenja uplata preko banke. rnollmo pr^latnlke da nam posie svake nove uplele odman podaiju loto-kop^u upiatnlce. Rukopisi se ne vrada(u i racunari lzdaj» 1 4Umpa 58 casopis za informatiku raciunarstvo YU ISSN izdaje BIG2 februar cena 15 SADRiAJ 32) Komunikacije/Jupak 4) Tr2i t6 67) Tehnike programiranja OInktor Novhtakog $akton G/am/ 1 edgevoml urednlk Zamenlk glavneg odgovomog uradnika 6) Akcija 8) Hardver/PS/ ) Novo tehnologije/monitori 70) Dejanove pitalice 71) v; 74) Novi projekat 70) PriCa se na.sezamu UdtvtSki aawt Saum Za ledru godfnu: 160 Za deal meaeci: 90 RO BIOZ Za )ednu godwu 16 USD, 35 DEM. 30CHF, 11 GBP, 121 FRF 12) Stampabi 1 4) Baze podalaka/ Pc - File + 1 8) Obrada tekstaa^/ordslar ) Programske alatke/logic Gem 24) Editori/MicroEmacs 27) Projektovanje 26) Komunikacije/Sezam 31 ) Adaptacije/ Kodni rasporedi 35) 36) Hardver 38) Obrada teksta 42) Slips & STriks 59) Javni softver 60) Masivne memorije 62) Biblioteka programa 65) STrip turbo PASCAl S3 ISKORISTITE I2UZETNU PRIUIKU DA POSTANL" SRECNI vlasnik pc racunara SUKkPUSSIU VOA M. U.tTI utmuikvai radunsri 58 e februar

4 TRZtSTE Americka kompjutersko lake podaci jos nisu komptetnt, ooeta toga govori da 6e 19S9. hroniku ovdainja kompjuterske industrije. Made Ima iinnl koje au prodale I prontlrale vfie nego u oni koji kok) vode na pflpadaju som* (Uniaya) i drugim diinovlrna. Pouzdan indikalor finansljske dijagnoze nbjvetih kofnpfuterskiti finni je smanjivanje radne snage. Tree kvartal godine komwuterake au flrme zavrille aa zapoaleaih manje nego na polovini No, tek jeaen je bila cma. Samo u oktobru na ulici se nasio joi radnika (Oatvrtlna ovog broja otpada (za smanjio avoju radnu snagu),.eslon- Tetr (Ashlon-Tale), pa Oak i. za neverovati je. nlje znala za Instttudiu otkaza. 8llo je preflnjwlh nadlna da se nepoieijnima siavi do znanja da trsba da polraie drugu kudu (institueije zvane.kaznenl boks'.^r), i No, eto, I vodstvo ibm-a je skonialo da de za zdravlje firtne bib dobro ako se armija od preko IBM-ovaca umanji za Ijudi (4.000 u dogledno vreme). (ekudem rezanju amerldkog kompjuterskog svela: zahtev da svoje radne stolove isprazne do slede^ ponedeljka dobjaju vedinom Ijudi koji na posiu nose bele mantile i, drugo, ovo se dogada dok kompjuterska indusirija utlva usksdu u orbitu onog kompjulerskog vertlkalnog trdidta dijl termometar tedi profllnom usljanju. ditati Iz pojadanih napora da sa lansiralu reienja koja su tettnidkl I flnansijski konkurentnija, te Iz gusanja razlldililt operativnih sistema, kompjuterskih arhilektura i ostalih standards. njeno ogledalo I kao stvami ilk. oklevanje na strari kodsnika. Korisniolma danas zaista nlje lake da donesu investiciwu odiuku koja ne pretr ozbiijnim glavoboljama. Na primer, vaija It ostab veran plavoj boji bez obzira Sto IBM-ova razne namene upoirebljive srednje radunare? Kollko je dalekovido vezivatl se za 30-godidnju nrmu? Mode li Sima i gredkama l6m-a, da prudi sve dto rnrigu bardovi kompjuterske industrije, osobito ako je (Irma znatrro flnansijski uzdrmana kao u posiednje dve godine? Korisnid nemaju nista laksi izbor nl u pogledu srednjih radunara. Zadovoijstvo kupaca BMKMjg AS<400 ogleda se u kmulji prodaje koja pokazuje rest od podetka (avgust 1986) do danas. Druga siana medalje je, medutim, odustajanje od softvera koji se mssovno pravi za slandarde i eve ono Sto SAA (System Application Architecture) treba da zn^. Naravno, mode se potraditi neki drug! isponjdilac. All, vaija li sad irosib velike pare, ako ono dlo se danas zove radunar srednjeg range sutra modete dobiti po 4 8 puta nidoj ceni, u ikiidju danadnjeg PC-a? Na tako nedto upravo Kde nedavno naj- Bvljeni.KompakovI' (Compaq) radunari Desk- Pro 486/25 i SyelMnPro PC (brzi, 32-bl1nl procesor Intel i486, ogromni memorijski mediji. mogudnosi Istovremenog adresiranja vide flksnlh diskova, a cer>e od 14.0(X) dolare). PC trdiste je o6 zakudastije. Borba operalivnih sistema le donewe jenjala. kada se 1 1BM zvaridno otisnuo u kombinovanje OOS-a I OS/ 2 sa AlX-om, verzijom UNIX-a za IBM-ove ma- Slne. All, borba PC artirtektura ima suprotni predznak. Med koji se zaodtrava je: IBM-ov MCI (Micro Channel Architecture) koncepi proliv EISA (Extended Industry Standard Architecture) koncepta, kojeg razvija grupa firml na deki sa J<ompal^'. Oklevanje korisnika u pogledu MCl-e vide je za dve i m godine postojanja PS/2 fanmije. El- SA-izdanid tek su krenull sa gore pomefrubm Jtompak PC-evima. No. konsnlcima nidia ne olakdava odiudivanje, I mode se pretpostavlii de de se oni jod neko vreme ponajvide drdau starih DOS-PC-s. Turbulentnost trdidta '89 Ima I dublju pozadinu. Smerovl lehrmdkog progresa u radunarskoj Industriji tedko su predvkjivi. Tako je uprkos sve industrije Spijunade (ko^ se udtivo zove.skeniranje invarejmenta*). pa i uprkos dinjenid da vellki u isloj men kollko jedan drugom konkurldu. Oolaze 90-te. a sa njima i sva dudesa najavljana kroz istradlvanje novhi pokjprovodnidklh elemenata, superprovodljlvosli, prirodnih iniarfejaa, neuroirskih mreda i mulb-procesorskht koncepala, japanske ^wte generaeije' raduna- IZMEDU PETKA 13. FAKSEDEIICA Dve su stvari obelezile kompjutersku 1S69. u SAD: turbulentnost kompjuterskog trziata, uz pratece probleme kompjuterskih diinova, i bum kompjuterskih komunikaclja. Ml ubeleiena crvenlm u toj grupl. Tako )e sa IBM-om, DEC-om, juni^ SUViiNI NU Huumu na Junleia*). Otpuitanjima su pribegli i D^C IBM».Veliki plavf ie skoro iedina amencka firma lu^ u svojoj 71-godi5n)oj iatorijl all ne I pravth oipuitanja. Dve su dinjenice od nesumnjive ve2nostl u prude ubmijlve interpretadje ienomena. U meduvremenu. mode se spekullsatl o tome da se konkurendja na kompjuterskom trdidtu zaodtrava. Kako rw ame^kom. tako I na globalnom trdlstu. Nlje red samo o broju Hrml koje Zaodtravanje konkurendje bolje se mode MIEME KORISIHIU Naspram zaodtrene konkurencije je, I kao perjanica medu vellkim radunarima, model 30^ ne mode skriti znake vremesnosli? Vaija II na.ibm nova generadje dekati joi dve godine? Ill, do koje tadke ima smisla satikthipno- dlvc«uznemirene sporoddu kojom kjzlonlsanl.junisis isporuduje softver za 4peri' (Sperry) i Jrorous' (Borroughs) maiine? Mi. vaija 11 se pridruditl jatu DEC-a (Digital Equipment Corporation), koji pravi dobre, za zom smirivatl ona, lako padljlvo udi na usp^ UNIH invajerment. zatvaranje u ibm-ove nego o^ledno ispoijm medusobno saraduju, modda MlSnARUE IMI-a Dovoijno probima? Ne. Rekoh da eu probleml vellkih kompjuterskih firmi zadinm turbo- ove godine (sudski sporovl. nezsdovoljtre rth/iterije ltd.). ProblemI su se urotlll protiv Rmte jod lentno trdidte '89. AT&T ih je imao dosu i 19M, kada le odiukom lederalnlh viasti lirma 4 radunari 56 februar 1990.

5

6 Ve prviti dana nakon iziaska novogodi- Snjeg brofa.ra^una/a' videlo se da su oplimlslieka prmvidania radakclje i firme Jugodata" imala reams osnove. Preko teiefond, koji su sve zvonili, javijao se veliki bnaj zainieresovanih sa raznlm pitanjima o ovoj awijl. A veb nekollko dana po iziasku 6asoplsa, na adresu redakciie podaie su da prisb^u pnre potvrde o i uplati deviza za.ulronove' ra6unare. sa re6ima ohrabrenja I podrske. Iz Vellkog GradiSla javlia se Jasminka Savi6:,2ahvaljuiu6l vasoj akciji 'Singapurska veza', kofom sie omoguclll 4irem sloju Ijudi da dodu do PC radunara. I ja 6u doblli svo) AT o kotne bih same sanjala. Ovo je blia odildna do radunara do6 tnnogi studenti I srednjodkolci kojima su radunari i le kako polrebni.- Iz Trsienika je uz doznaku silglo i pismo Slavka Rodida:.CKIu4evl en sam v34o<n akcliom i uveren kako je to zamidijeno. Neka vam moje odudev- Ijenje (a nadatn se i odudevljenje dtugih) bude podstrek za daljr rad I nove akcije* Solidan priliv doznaka potvrdio je ispravmesiu, gde ce se obaviti carinjenje. UKdiko Zevas da na spisku opreme koju ste uplabli. uz svoju adresu l teleton, naznadlte I mesto u ko- nenaderi vadim inleresovantem za radunara sa novu generaciju personalnlh radunara. Zadovoijni kupovini preko.singapurska veze* pomogne- u tome. Iz firms LHK nam )avl 8)u da ce bill omogudene jod neke konflgjradie sa snaznijim procesorima, dto de izvanredno delovati na razmah nade akcije. Iz felefonskin kontakala i iz pisama uodili januarske zbrke. Nadarrto se da su do sada ved raddideene sve guzve nejasnoda oko retormskog paketa savezne vlade. tpak, sada je I siluadja jasna: IITRON radunare mozete da upiatrte i u novim konvertbilnim dinarlma. Naravno, doznaka mora da glasi na ameridke dolare, a konverziju vam mogu sasvtm lako Izvrddi u band. Da biste Izbegli kadnienja na pulu vadeg novea do Singapura preporudujemo vam da se posebno pobnnete da vada doznaka bude Izvrdena leleksom i vedenl ime banke i Lepezs Litron" radunara: ilfre 1 i 2 (gore); 3, 4 i 5 (levo); 6 I 7 (u sredini) (desno) - radunanost nade procene o vadim potrebama i mogudnostima I opravdanost rtade upomosii da u pregovorima firmu LHK ubedimo u polrebu da ponudi najpovoijnije cene, mr^ude samo koo me pribavi merodavne testove za nekollko Ll- TRON radunara. Pretpostavtjamo da de u nadoj akciji uskoro bill ponuden I din izbor radunara 1 opreme uz, nadamo se, sve povoijnije usiove kupovine. Uplate stizu Iz najrazllditijlh mesta dirom Jugoelavije. To nas je navelo da u saradnji sa.interdpedom* iz Subotlce. Aerodrom Beograd, omogudimo prosledlvanje radunara od aero- avionskog odno- iznosom trodkova dpeditera I sno Zeleznidkog transporta. Mnoga vada pitanja tidu se organizadje toka akcije. Evo kako ona Izgieda: Potvrde 0 uplati kc^ stizu u redakciju obra- porudzbine se upuduju u SIngapur. Kada novae pristigne na radun firme LHK, ona nam doslavlja izvedlaj I dalje ved pripremljene radunare. Po prispedu na Aerodrom Beograd podiljku od vide radunara spediter rasporsduje kupcima, I pismom ih obavedtava o pnspedu. Ako Zelite da se inlormidete u kojo] fazl se nalazi vada narudzba, obralite nam sa. Neki ditaoci su zainieresovsni I za tehnidka pitanja o LITRON radunarima i ponudenim konfiguraeijama. Najvlde Interesovanfa, kao dto se I odekivalo. izazvale se razne AT konflgura- da budu tadno na- I. iiuiku uiaska ovog brota u diempu vec su prisiigle prve singapurske.laste* ri koji, ocarinjenl. zapodinju svo) radni vek u domovima prvih kupaca. Iz Singapura je sligao telelaks sa potvrdom o pnstiglim novim uplata- Isporuka I slededlh grupa radunara. Polpunlji pregled rezultata I dometa akcije.singapurska veza* saznade se do sledeceg broja.radunara*. o demu demo vas sa zadovol $tvom mlormlsati. reel da se potvrdik) da je.singapurska veza* prava pnllka za nabavku radunara. Nada zajednidka I sve obimnlfa saradnja prerasla u trajnu akciju organizovanog direrifa radunara I opreme visokog kvaliteta povoknm cena. I Venijemo da de ova akaia, u nekoj meri, doprineti I afirmacljl radunarstva. a na taj nadin I porastu radunarske pismenosti u nadoj zemiji. ibste ved postaju - jato. LASTE IZ SINGAPURA Kao sto je poznato, u januarskom broju naseg casopisa, nakon viaemesednih priprema, krenula je velika akcija Ra unara i firme Jugodata iz Beograda ZAJEDNO DO RAOUNARA u saradnji sa singapurskom firmom LHK-Litron otuda dopunski naziv akcije SINGAPURSKA VEZA. Kakvi su njeni pocetni rezultati? Sa potvrdama o uplati sli4u I va4a pisma kfeja, prvenstveno zato 4to ce ne oviy na6n da de protedi bez kompllkadla, to jast onako me biste Zeleii da obaviie carinjenje. U tom sludaiu mi demo uam poslali lormular kojim dedje. Od ukupnog broia uplacenh radunara Ove tredme su 802B6 AT radunari. Pn]atno smo a SX procesorom; oni dine jednu osminu porudzbina. To pokazuje da ne rastu samo vade Zelje, vac i mogudnosti za brii prelazak na mo i smo dio smo u^i da vam u direktnoi smo da ste Imali prodlema u bankama zbog broi raduna tiime LHK prodaje dovolino vellkog broja radunara. Na opllmizam. Da bl ^dju po^dk) I osnovu prviti vadih reagovanja. I na dalekolstodnom kraju.singapurske veze* poraslao je obezbedio da budu iziozeni podrobniji opisi celokupne opreme, LHK ;e odiudio da nado] redakcijl omogudi da za potencijalne udesnike akcije sa- droma Beograd do aerodroma najblizeg vadem duju se na radunaru, posle dega blvaju prosiedwe Jugodati*. Po sravnienju I koniroli uplata ma na radun LHK-a. Ltskoro se. dakle, od^uje Ipak. ved sada se moze A u meduvremenu nade prve singapurske

7 . RACUNAR JE VAS.. GAMA U OVOJ NAGRADNOJ IGRI MOZETE OSVOJITI PC 386SX RACUNAR VREDAN MARAKA.. POD USLOVOM DA POSAUETE ISPUNJEN raeunari 58 akcije, marketing, propaganda, puwicitet 7

8 Radi se 0 sada vec klasienoi masini prav- Ijenoj na bazi Inlel procaaora, $a radnim (aktom od 20 MHz. Model siandardno Ima tvrdi tahnologiju: a zaito da ne, er na zaooravlte. ovu tahnologiju ja godina palentirao sam navoc^ IBM-ove proizvod- IBM. Tvrdi disk je nja. Porad njaga, lu je i disketna jadlnica sa diskatom od 3,5 inia i kapacitela 1,44 magabaita. Kao video podsistam, cala senja 2, od modaia 50Z nadaija, Ima vai na matienoj plod ugradanu VGA grafiku, lako da kupcu ostaje monttora. Primerak koji sam ja probao je Imao standardnl kolor V(^ monitor sa ekranom prednika 12 Inda, Tastatura je naravno prosirena AT lasiatura. Po- Sto ja ova masina nabavijena od zastupnika, ve6 }e u sebi I na tastaluri imala ugradana naia slova. Korisno, nema 5ta. Kutija je prilldno malih dimenzlja, naltk tajvansklm.baby AT kulijama, all malo ni2a. Ca- IBM PS/2 model montirana na matidnu plodu. Ovo je dobro i loie. Dobro je jer je IBM shvaoo da je rafiunar bez grafike same pole radunara, a lo6s je iz dvb razloga. Prvo, zamena standardne lehnologije za neku noviju moie samo pomodti IBM- -ovs esia/a /M kombinaelje (video karta I monitor), za oko $ u S.A.D.; tokke pare za 1024x768 rezohjclju. i to u Ispraplhanom refimu je Ipak umobotno. Naravno, moiete ku- neku specijalizovanu video kartu, pmagodenu mikrokaneiu, all manje. Drugl razlog se odnosi na relativnu nedoradenost re$anja. Naime, ova grafika konsti potpuno suludo; pnk) se polrudim da sm«lim NAJLEPSE NA TUDEM STOLU Nakon dugo vremena, ponovo sam imao prliike da provozam na probnoj voznji jadan boiji model na nasem trziatu u reiijl Velikog plavog, poaredovanjem ljubljanske firme lntertrade. Ovaj primerak Je star nekoliko meseci. a sam model je na trilatu nekih godinu dana. disk od 120 magabajta, 3lo se vsd i iz samog imena vkji. Po svemu suded, disk korisii RU Dcjan V. VcseJinovk same da sa odlud u vazi IZVEDU,0MADA HCNTIONIIU, QENTMIU Matiina ploda je, kao ito smo vider, izradena uz poniod n^savremenije tehnolog^e. Izmadu ostalog, cela etokbtmlka za video je pw i nede vas kostati mnogo samo B'bltnu sablmlcu, ito je po men opal 6 ra6unarl 58 e februar 1990.

9 Btandard, pa sa onda nsradim da ga lepo mtegdiem u calinu. kako Din u potpunoatl zaobtiao sva ogranitenia svih aabimica, pa na kraju presedam putanju priatupa na dva, valjda da ne Dm zaradk) kaznu zbog prebrze voinja. 1 to tako osakadano dohvatini i monilram j dosta brze III vaoma brza raiunare. All, Sta bl, bl. Matibna ploia mo^e da pnmi maksimum od 2 magabajta memorlja, kollko )e probna' mailna I Imala. Svakako najlnte'eaantnljl dao cale PS/2 setije je tehnologiia sabirnice, III mikrokanala Ukratko, radi 88 0 sabimici koja dozvoljava arbitratu za kontrokj nad sabmicom (CIma ae ilroin otvaraiu vrata inteugentnim prekrelima), kota kna 32- bitna produ2etke (filme se omogudava prolzvodnja brzih S-bltnin kaiti), koja je InteUgantna (otollko ito baz prakiopnika prepoznaje pertferala po prolzvod^, nameni I performanbama) I koja )e osatno bria od dosadainje ISA (Industry Strandard Amhltactura - startdardne artiltaktura Induatrija) sabmice. Teorijaki, ava je dtvno, all tivot aa krada nataorljsklm putavlma. Umeato potpune domlna- Induatrija: prema pisanju sveiake itampa, na rada btf onako bezboino kao ito bl na paplru trebale, a povrh svega, grupa proizvodada je Izbacila altamafivnu ^mlcu, nazvanu EI- SA, koja je doata aildna mlkrokanaiu, all uz jednu bibtu prednoai potpuno je kompabbilna aa sadainjlm slandardom. Sta de bdl, vldada- Po obldaju, prilazem tebelu aa rezultailma marenja. Kada sam obavio marenja, naiao earn se u dllemi sa dim da uporadlm ovu mailnu, Naravno. baza je starl AT radunar, posledn i put: kako I zsito, pogledajte u phlogu proiiog broja. Logidan konkurent, kojl dak tfidno I koita. je Olivetti M3d6 XPI, kojl je prlkazan u jednom od proillh brojeva. Najzad. dva dobro prodavana lehnologlja danas, kod nas I u avetu, su NEAT plode sa brzlm I 80366SX (F^) procesorlma. pa su orte ubadene u tabelu. Sve u svemu, misllm da je prasek dobar, i Poito na korlsti kai memoriju, brzlna mu je ralatlvm ogranldena, III drugim redlma, nlje bai munjevito brz, Poito je Ipak bril od XPI, kojl radi sa jednim stanjem dekanja, po svemu sudadi, model 70 koristl prepikanje rrtemodje. PodseHcno se: to je efekat osveiavanja jednog bloka memorije dok se koristl dtugl, dime se po8ti2e vreme dekanja krade od jednog punog stanja dekanja, all du2e od rade bez ikskvog stanis dekanja. U oenovi. trtk je 286 NEAT plodom: Ispada da je model 70 jedva I7ik br2i od NEAT plode, I to uglavnom zativaljujudi osetno briem tvrdom disku (bez njega, svega oko 10%). od Olivetti obzirom na Istu III vaoma shdnu cenu, Olivetti tvrdim diskom, model 70 je bril za zdra- -'ti 79%. ito je ujedno l odgovor na pitanjs ita Inieresantno je primatiti da je osnov merenja, IBM PC/AT model, sa radnim taktom od 8 tvrdim diskom oa 40 mllisekundi. ved po-,.unijebai dni^ strane, oni rettco kada imaju takvu podriku kao IBM. KlonovI koitaju mnogo manje za Iste Hi slidne parformansa, all oni nemaju takvu Izradu I obradu kao model 70. Prema Informad^ koju earn dobio, ova maiina koita kod zaetupnika B dinars. Kada se male preradunam, Midna mailna iz Mlnhena, all sa 16-b<mom VGA kartom sa S12 kllobajia memorije x766 rezoluc^om I sa moororom prednika 14 inde, koita oko dinara sa carinom, ak I sa dva puts vlie memorije. Sta bih ja uradio? Otiiao bin u Minhen. eto ita. Ne tohko zbog cene, jer lidno vohm da platim kvalket, e upravo to je ono ito ml IBM nudi, ved zbog sabirnice. MCA je lepa stvar, al joi uvek dosta skupa I jot gore, dosta ogranidens po Izbom. trajno vezan za same jednog dobavtjeda, pa a mikrokanal upravo to dinl. bio poiten kada bm lita ozbhjno zamerlo ovom radunaru, sem moida dkijenice da ima mikrokanal (ako je to zamerka danas, sutra to mo2e postki prednost: ko zna?). Sa druga strane, sem Izuzetno sohdne obrade 1 Izrade, ne Siam ita bih mogao da islaknem kao neku poeabnu vrunu ove maikie. Njen najvedt nedoetatak je upravo to ito je reiasvno bezhdna, ito nema nidaga ito W je Izbadlo u naki krupnlji plan. Sva je nekako Jedna od*. Ukrat- (MCA MIcre Channel Arcnitectura) cija. MCA je za sada joi uvak na nakoj mr Rezultatl marenja su manje^vlie onakvl kakvi bl se po logici I mogk) odekivati da budu, Mailna jesle brza, all ne spektakulamo. Uporedlte same rezultate ovog radunars sa radmo Sa druge strane, rnodel 70 je oko 15% bth XPI mailne, koja takode Ima veoma brz tvrdi disk (ESDI kontroler I CDC disk): je odlgledno dekiaslrsn u svakom pogledu. Sa druge strane. u poiedenju sa SX NEAT matldnom plodom. u sprszi sa jednim Seagate ST MHz I glrvremei^ PROQRAMSKIH TESTOVA 4S6-.241I 178,28 INDPKSflR7INF 2.56 CHIPS* TECHNOLOGIES MIPS teat 0.^ 2.20 ZMOWiAK nadjadatl. Naravno. Ima I boijlh I brim, all Kaoa se sve uzme u obzir (optti kvaiket. rad, Izrada, obrada, garandja, sen/lsl, podiika, ltd), konkuranata nema bai previie. Po performan- U Jugoslavl l posebno ne bih ieleo da budem ma ko on bio, Ne bfli ra6unarl 58 e februar

10 lehnologija. Skradanlca se odnoal na englaski izraz.liquid crystal display', Ki jtrlkaz od tednlh krtstaia'. Princlp rada ove tehnoioglie sa zasnh/a na reflaksljl svetloau. laprad raflaktujuea povrsina ss nalazi )adan sloj sa teinim krislallma, koji su veoma slaulnl, ito da radi da saml od saba neda lake promenih svoje osnovna osoblna. Madutitn, ako sa slave pod odgovar^udl na> pon, onl de Izmeniti svo)a osoblna na odgovarajudl nadin; posto se dve mairlea sa takvim krislallma nalaze izmedu dva polarizatora, ko}e se nriogu konirolisati i po horizoniall 1 po vertl* kah, tsdnoetavnim dovodenjam napona do krlstala onl de promenlti polarlzacliu svehoeti I umesto da ja propuste, oni da dovsatl do apsorpcl)e svetlostl. Vizuaino, naia oko lo reglstruie kao.cmo* na.beloj' pozadinl. Pa kad )e lako, kazate vl, zadto onda prlkako a sam video nlsu bad previde jasnl? Zato ito postoji problem difuzije svetlosti, koji )e nemogude oikloniti, bez obzira na kvalkei malerijala, a on s naravno poguban za debar kontraat. Tim probiemom su ss bavill I proizvodadi, I upravo zato je istrazivarjem otkrtvena tzv. Logika je jadnoatavna: umesto da guba vreme pravedl sve skuplje meterljaia koji de imatl sasvim male manje difuzije, prol zvodadi su krenull suprolnim praveem, a to je da cmo udine jod cmjim. Umesto uvrtanja krlstala za 180*, uvmull su ga za 270*. oko 4:1 popravio na oko 6:1. Ip^, poznelo je da je najmanji nivo kontrasla koji ljudsko oko prihvata kao udoban negde oko 10:1 Hi vide, drugs strane. najvedi deo problems se zapravo svodio na dovod dovoijnlh kolidina svedosil do ekrana. Daija uvrtanje, zbog nezgodnog ogranidenja da krug Ima najvide 360*, nlje dolatilo u obzir, pa se nametnulo logidno redenje: umesto da dovodlmo svevoat na ekran, zsdto ekran ne osvetihi (dime ss elimlnide problem dovodenja ambljenine svetlosti do ekrana), I to sa zadnje strane, gde je problem difuzije prirodno najmanji? 1 tako su rodeni pozadinski oavetijeni ekran! sa super uvrnutim tednim krt- Ovo je u vsllkoj meri redllo problem vidijivosu I na boljim modellma, medu kojlma prednja- kontrast sa popravio na oko 10:1. Mnodtvc problema je. medutim, Jod uvek ottalo. Kontrast ne srfiete brkatl sa rezolueijom; dobar kontrast nidta ne govoh o razolucljl, koja je donedavno dvrsto podivala na CQA r^imu. Zete, njega. Ako ate hazarder, pogledajte ekran novog NEC ProSpsed CSX radunara. Srea de --n stall, jer on ima VGA grafiku u boji. lapravog Poslednll dosia veilkl problem ov kaza je rslaovne sporoat generlsrekonomsklh razloga, korlsta sa rt Ekran u boji sa tednim kristallma Firms Epson ioe do rezolueija 640x400 i ima kontrast 1:1 ds)e da se problem inereije rezi. Odlgledan metod je da se veza Izmedu prooasora I ekrana dto vide pojednostavl: drugl metod jests da sa ekranom komanduje na drugadijl nadin. Jadno takvo reienja je lanslrsno na sada starom modelu prenosivog radunara Olivetti MIS. Umesto da se CPU bavi i ekranom, projekianti su ubaclh drugl 80C88 procesor koji se bavi iskljudhro ekranom, naravno, u sprezi sa centralnlm pro- 1,9 puta brza od PC-a, I ima Indeks od 0.9 u pore^nju sa AT madinama. lako oba proeesora koriste standardan radni takt za XT radunare, 4,77 MHz. Sve ovo spominjem zato»io je taj model materlialnl dokaz kollko brzina rada sa ekranom utide na aubjektivni dozivijaj brzina radunara: da gledate taj ekran, nikada ne bisie spor. Kako su uopdte i Tajna vrtina opsianka ovfh ekrana je jednostavna: veoma su itedijivi se strujom. Do danadnjeg dana, nema dt^ljivije lehnologija, a u slu^u prenoshrih radunara. ovo je veoma vellks piednost. Svi ostall potr^ju. IBM (lepo vam kazem, njima mno- dobrl, start go toga dugujemo). Na ZalosL om nlsu knali srede sa ovim prikazima. a Hdno mislim da je OvI prikazi rade na prlnclpu pobude gasa koji se nalazi iztrredu dve elektrode. Gas je elektroda je postavijena horlzontalno, a drugs HVAIA PIKSELU Klasiina vakuumska cev, lako nairaiirenija, ni]e jedino sredstvo za prikazivanje elektronske alike. Pored cevke, postoje joi tri alternative. Da bismo zaokruiili naiu ietnju kroz svet videa, zapodetu pre tri meaeca, bacamo kratak pogled na tri alternativne tehnologije. Najpoznatlla od njlh je svakako ev. LCD lehnologija super uvmudh khstala (SUPER. TWIST LCD). To je ved bilo boije: tipidan kontrast se sa dok se kontrast od 12:1 smaira dobrlm. Sa Dcjan V. VcsclinovK de Zenith I Toshiba, a odnedavno I Compaq Sada se ovaj problem uglavnom prevaziiazl na dva nadina, prelaakom na dvostruko skenirani COA rezim (640x 400) I na puni VOA rezim (640x 480), sva sa tednim krislallma. Ako mo- pogledajte ekran malog Compaq Portable SLT radunara: varovstrx) date aa zaljubiti u *---0, aliilajetozi lepnbi^ ^ksela. Naravno, postoje I boljl m a medu njima se najsvetllja bududnost predvida tehnologiji TFT ekrana (TFT Thin Rim Transistor, ill tankosloini tranzistor). Id^a je da svaki plksel ima sopstveni tranzistor koji de ga pobudhrati; obzirom na veoma kratka vremena prekidanja kt^ je mogude posti6 sa diskretnim tranzistorlma, ovo veoma osetno ubrzava rad sa ovakvim pdkazima. Isfina, u meduvremenu je bilo raznih poku- cesorom. Razultat je brzina ekrana koja je oko pomisllll da je sam radunar zapravo veoma opstall sa touko mans? problemi se mogu kako-tako redltl, all je uvek pozetjno Imatl malu 10 rafiunari 56 a februar Iza ovog pomelo kosmldkog naziva krlja se jedna dosta stara lehnologija, koja ja dugo vre- dekala da razvoj tehnologije dostigne nivo na kome de proizt^nja ovakvih ekrana bid radonalna. QIavna sha u razvoju ove tehnologije mje bila japanska Toshiba, kao dto se desto misli, ved mena provela u lijokama InZenjm I to zato ito su bill ieuvlde ispred svog vremena. nsjdedde meiavlna neona i argona. Jedna I vertikalno: kada kroz njlh pusumo napon, na

11 gaa zradl. jaano ja da mu nija potradno bilo kakvo poaatm pozedlrako III ambljenma oavet- Ijanje, jar ja kontraet vat veoma dooer. Pfvl ovakvl ekrani su poeall sa kontrestom od oko 6:1, all danas su avi Iznad 10:1, a ponaki I na 14:1. Redmo, ilpidan ekran Toshiba ra6unara Ima kontraal od oko 11:1, dok ekrahl lirme QPIO, koja korlstl auperzaaldanu (odnoano aupar emu) pozadinu, kontraal bude I cellh 14:1. na dusa mo2a da sa (akmiei sa klattinim monhofom, Sto za Toshiba ekrane veo no bih ra* BO. Poatoje dve osnovne vrsla ovih ekrana, onl. PrvI au jeftinitl za prolzvodn u, all su I er trais ataino prlaiustvo jednosmema tima sa smanjuje kontrast. Drugl au zueino bolil. au su zato oseffio skupljl. slueaia. poirabno la imau elektroniku koja obezbaduja oko 200 volt! napona potrabnlh id: moieia misllti koliko ja ovo zgodno za Isto tsko ja jasno da ovakvl pdkazt troia mnogo viua atruja oo akrana aa teinim kriatailma; eto razloga zaiio pranoam reounari ae ovun prhtazlma gotovo po pravllu tra2e utknicu atvamo Izuzalak. Orugl vahkl problem aa ovkn nog korlanlks znanje o Wma gde ja problem je Za kxe maaovniju pojavu ovih ekrvia moramo da ae zahvalimo vojaoi. Naime, ovi ekrani su pra svegs veoma robusnl I sa odiknim konirasdma (20:1 nlja nikakav izuzetak), a pdde apikadje, kao recimo nisani na bombarderlma, ik mini radarski skeneri. dan dletoktrtcnl matenjal. pa verdkalne elekirode, sloj elewroluminiaeentnog materijala, horlzontaloe elektrode. pa horizontalne elektrode. opal sloj elektroiuminiscantnog maisnjala i najzad jedan naprovidan viaokoreflaktujuci sloj dlaiektricnog materijala (nasto kao Big Mac). Elaktroluminiscentnl materijal se pravi od me- Savina fosfora, clnk sulfida i mangana. Oanovna boja ja zeleno-iuckasta, a 2aljen prikaz ja dobro cm. plazma ekrani, I EL od oko 200 volti naizmenicna struja, SU Ih Cini dosta naprikladnim za pranosiva racunare. Drugo, usled proizvodnih probtema, do sada ora (dijagonala od oko 18 InCa), all je cane data astronomlja. Manje dimenzije jot uvek koutaju veoma mnogo, oko 7-9 pula vi6e od klaslcnlh monitora. TreCa, pitanja rezolueija: do aada ae stiglo do EGA rezolueija, a uskoio sa ocakuje i VGA najvscl problem do sada je razvoj plave bc^. all ae ocekuje da Ce I ovi^ problem bid prevaziden vec tokom naredne godina. I razloga zbog koji trajnoal: proeanjuje i sa da su EL ekrarri tm puts trajn^l od prvog aledecag konkurenta. Cetvrio najvainlje: EL ekrani po svojoj i prirodl nemaju goiovo nkakvih vizuemui IzobliCenja jednoetavno zato Sto su potpuno ravni. Oo- Izvanredan kontrast, elo kombineeije koju nlje lake dosdci, a kamoll potuci. biemo pogledad Sta da ocekujemo tokom narednih par godina. Pnro, razvoj svih oblasd video prikaza, od klaslcnlh monitora do buma u oblam EL prlkavaju narikace katodnoj cevt, a ona i oeacaju: primera radi. cmo-bah VGA monnoci menitl, a posto je veoma dobro poznata, napredak u razvoju je daleko laksi od bilo koja druga lehnologije. Drugo, tokom naradna godina, standard prikaza u ekonom«(0j kl^ monitora Ca daflni- Bvno poslaii VGA. sa jakim tn cmo-bell monitorl kostaju aamo DEM 100 vls«. Maio maiematike: je^ Chicony W Tseng ra2lmi- TreCe, u profesionalnol grallci. oiakujie de Iranspjutertma I 4-S megabajta rnemorije na od spedjellzovanlh video proceaora, ima du2i 9ta2 I dusu je deo da bude vezivan u parove, tilje, kvartete Hi jos vece muzicke aastave, ako aladednf^lanom benda. LlCno tipuiem na akapwziju. ne ekapanzlju, ovog pristupa rssavanju probiema video perfonnansi, naravno, u eprezi sa posebnim uucnlcama. Sto sa prenosivih rakiunara ttce, naradna godina Ce oznadtl postepen prelazak na pdkaze sa tecnim kristalima u boji u visoj klasi. i na dvostniko skeniran CQA re2im u dortje^ luaai. Najzad, to se vec sada dogade. Dvoebuko standardno se laporucuje sa pozadnsklm osveutenjem; pogledajte same nova modele Urma Sharp (4Sx x) I elo vam nekog standarda. Oro )e do sada bho rezerviaano zs arednju klaau (kao Zenith 286, ltd), an ja jasno da slara Serna J»lji prikaz-jaci racunar-masna cana' vise ne pall. Najzad, i zasto bi? Ako mi ne traba veilka racunarska moc, da U to znaci da traba da uzmem jos vecu dioptriju? UCno amatram da je ova idiot logika Ula glavni razlog lollko dugom vramanu potrabnom da se prenosivi racunari Izbore za svoie mesto pod' suncam; hvbla pucselu, I sa Urn je izgieda goiovo.... I U UKU NOt.. Nadam se da ste Ipak nesto pamebio sa- bi bilo vaoma drago da Cujamo v^ znall Iz ova mim serije. Manl, a varujem I caloj redakeiji, misljenja o ovakvim lemema u naslavcirtu, aa prikazima naklh prolzvoda o kojlma ZAM-u, a ostaje nam da ea nadamo da Ca ih mreka), vec zato o bismo htell da znamo gda smo podbadu a g^ pogodili i kuda dalje da Idamo. radunarl 58 a februar odustane od daljeg ilvota. ^vlsa.» mettu njihovog preseka masavina gaaa Ca potat da zradi orant-crvenom bo)om. Poilo sam To js avakako najbol)l ekran ovog (Ipa koji sam Ikada video: pod normalnim okolnosdma. mir- Oa krenemo od pnalama. Pnro. isto kao i ekrani zahlevaju pobudu..i koju nija nim VGA grafid (600x600). Etektl ovoga si koslaju oko DEM 390. dok 600x600 VGA karta, aa 512 kllotajta mamorija I do 1024x766. kosta oko DEM 520, a od- }, Sto je osetno manje o( «700 vidite mnogo veci broj video karbm sa INI^S njima, uz oeetan pad cene, bar za 30 35%. Et^ tranapjutera Ce biti ogromni. On je jefunf za alruju. latina, QRID.ORIDcase' moie da rad callh 45 mlnuta sa bstarijama, all onl au ekranima au teskoda oko dobljanja nljansi; proizvodail ka2u 12, a ja uglavnom vidim 4 6 pravlh nljansi. Problem sa svodi na nivoe pobuda gasa Izmadu elaktroda, all za nez8do\^ OmiOUIMINISCIHTIII (El) EKRMI mogu bid i veoma mah: mlllna za razne vojne Ovo su u pravom smislu redi sendvid ekrani Pno dolazi sloj lankog stakla, zatim provlnajvede ko(r>erciialno raspoloilva valieine ekrana su cm, ilo je vece od ekrana monl- standard. I Ceivrto, pitanje boje: A vrilne? Prvo konirasi najboljl au od svih aitemativa monitorlma. Video aam usw aamo jedan, a sko je on reprezentadvan uzorak, OTKla ova tehnokglja ima avedu buducnoat. Dnjgo, robuanost: jrobuanlji od svih damo II tome 1 ak^ran CGA re2im je zalsta dobar, a vec pozmma I se prica. Jednu pohvalu smo vac dobw na %- bm jos, tamo ill putam pisama ne zan Sto nam godi hvala (mada nam nija

12 N»upu<i»ni posmatrat bt sads poatavio saavim logl no phanje: iemu toliko novih modele ja kohko kigldan (za amerttke pojmova), toliko I kratak I mote dolartl NiSta ne mote take dobro da lluslru e zato mak} da poeledamo kako to Izgieda Iz statistiekog ugla. U toku godine, prodatoje (tetirl mlll arde) dolara. Procenju)e se da da u toku ove godine prodaja zabeleiltl blagi pad, tako da promet nede bill vedi od oko 3.5 milijarde dolara. Izgieda neverovatno7 Izgiedalo )e I nama, all lada smo nalsil na podatak da se ove clfre odnose aemo na ame- ako se uradunaju rliko poslovno PC triiite I Stampadi prodall vladinim I obrazovnlm Institueijama l kudnim korisnicimb, onda gom)lm d- Irama treba dodati prlblltno joi po jednu mlll- Jardu, opet radunajudi same ameridko trziitel Zalsla, ne treba mnogo maste da se zamisll kodko raznih velikih, srednjth I malih kompanlja tail da ugrabi svoj deo kotada. Red je naprosto 0 tome da I nalmanje zaostsjanje u tako jakoj 1 nitnalo netnoj konkurencljl mote da bude katastrofalno, pa se svi trude iz petnih tlla da makar zadrte svoj deo kolada, Naime, za nas koji smo navikll ds se ispred redi procanat na* lazi bre^ sa najmanje dve-tri nule, pad proda- Je ZB mizemlh 2% ne predstavija podatak vredan pomena, ell u zadatom kontekstu ta eifra predffavija gubitak od oko 100 mihona dolara. Zato je sasvlm razumljlva tollka gutva na Inade prostranom irtlitu. Posmatrano Iz korlsnldkog ugla, stvari stoje saevim drugadije samlm tlm I veda konkuren^a, Izbor je vedi. kvalitet boiji a cene nite, pa je i sve ve<» broj proizvoda dostupan sve vedem broju kupaca. kluzlvnljlm I kvalitetnijim tekstovima i prikazima tako je nastao 1 ovaj, za naie (nejprilike nezamtsliv uporedni prikaz. Prva n^rublja podela je izvrdena prema I llpu diampato otormljeno je pet grupa: prva grupa obuhvala lasarske ilampsda. u drugu grupu su smedtsnl stranidno orijentisani kolor dtampadi, treda grupa obuhvala sve malridne itampade. detvrta podabl modele, a pets matridne kolor Stamp^. Poredenje unutar svake klase podrazumeva ocenjlvan e rezoludje, brzlne, gratidkih mogudnosti, fontova, rukovanja papirom, kompatibilnosti sa usianovljenlm atandardima I, naravno, cans. 0 nadinu i krlterljumima teatiranja dovoijno gdvoit podatak da se kortste za laserske dtampade ZBuzImaju kompletan 3OM0 hard disk, TesiovI su s^ranl po Upovims iiampada (stranim, kolorstranidnl, matrldnl), I to tako da se prvo nailazl na Izvanredno llustrovane I pregledne saiste rezultale testova, posle slede opisi svakog pojedinadnog modela, Poito sav malerijal obuhvata 290 stranica, da bi se izbegla neizbetna monolonlja, svs je propradeno izvanrednim lakstovimb prosedne dutine od 1,5 strana u kojima se ukratko iziatu osnovni principi rsda pojedinlh vrsta dtampsda, osnove korudenlh programskih jezika (PCL, PostScript, OPI...), preporuduju pojedine vrste papira za odredena potrebe, daju korlsnl savell za najpovoijnljl Izbor, ltd, Sve je to znaladki prodarano lematskim reklamama koje ponekad predstavljaju prava mala remek.dala dlzajnerske umetnosti. Lf takvo bledtede pakovanje smesteni su i posebni okviri sa naslovom EdItor's Cholcs (Urednikov Izbor) koji sadrte komeniar najbolje ocenjenih models u svojoj Idasi, odhosno preciznije redeno. onlh modela koje urednlitvo preporuduje kao najbolju kupovlnu. Na kraju, kao kruna svega, redeno je da to nisu svi m^n ki^l su se pojavlll u toku 1989, godine. ved samo onl koji su zsdovoljlll tzv. ulatns kriienjumel A ti krtterijuml izgiedaju ovako da bi uiao u Izbor, svaki ilampad je mo- 1) Ds bude u lapravnom stanju 2) Da radl sa PC-jem 3) Da poeeduje sve poirebne dodatke za nor- IBM Graphics, IBM Proprinter, Epson, Diablo III Prva snar kc^a pacta u odi je Izvesno talasanje na planu cena I odnosa cena/kvautet, koje je dosta nsglo podelo tokom protekle godine I Ima tendendju da sa nesmanjenim intenzitelom prenese I u ovu godinu. Ved smo navikll da u kompjuterskom svelu svi polresi III novi tehnolodki prodorl uodu na cene samo u jed- dtempsda do sada nije bilo tako naglih potresa kao na trtlitu radunara, ito je I razumljivo. bududi da na planu mehanike ipak nlje bilo tako draslldnih prodora kao na poiju elektronlke. ipm, novi trend bl se nejlakie mogao opisati paratrazom poznaiog oumpljskoo gesla: brie. manitestovao se u vidu primetnog pobdjianja rezoluoje I brzine, uz Istovremeno opadanje cena. Rezoludje su se nsglo popele do 400 dpi, kada se I odekivao skok na 600 dpi do&lo je do zatiija ovu granicu je probllo svega nekollko modela. Razlog ne lezi u tehnologlii tnehanizama, kako se moglo odeklvatl, ved, parsdoksalno all isbnite, u lonerlma. Proizvodads toners je ovaj trend Izgieda zaiekao na spavanju. tako da nisu mogll da ponude dovoijno homogen toner zadovoljavajude sitnog zma. Brzine su takode u poredenju sa 22ppm, kollko je Imao najbrs, 1 4ppm Ipak, najenaznljl potresi su Izezvani kretanjem cena: kouko krajem godine. kao Danas, cane laserskih Stampada Iste brzine ae NA ZAPADU NEi^TO NOVO Amerlka, nekada zemija snova, danas jos uvek zemlla velikih brojeva, i dalje privla l naiu painju ovom prilikom re je o Atampa6>ma. Tainije reieno, oavrnudemo se na tradicionaini, vellki godiinji uporedni prikaz 109 nainovijih itampada svih vrsta koji je objavio ugledni PC Magazine. Ako Vam brojka od 109 Atampa6a izgieda neverovatna, sledi podatak da je isti Casopie u proteklih pet godina objavio prikaze i testove ukupno 483 $tainpa6a I to ne raiunajudi modele iz ovog uporednog prikaza. Kad kaiemo najnovijt, onda mislimo na modele koji su puateni na tiiiite tokom godine, uz poneki model s kraja koji ipek ne Oonose mnogo novoati? Odgovor se svesa na eamo (ednu rac: stance na (rilitu kao brotnl podad, pa demo ukupno oko 6 mllona ttampada raznih msrki I tipova, demu odgovara promet od Mo dto je vide proizvodada a QMS Color Script: Tedks artlljerija u koloru 12 raiunari 56 februar PC Magazine, a to opet znadi puno posla i vedi lirat za spedjalizovane dasopise kakav je i ito vtte Ijudl dita takve dasopise, pojadava se I konkurenclja medu njima, Borba za ditaoca na kraju namlnovno dovodi do Irka za 8to eks- samo teslovi koji 4) Da omogudava smulaclju bar jednog od sled^h iesi standards: Apple L^rWriler, HP LaserJeL HP DESKJET PLUS: MsstllO umesto Iglica opsn REZUinn nom smeru na dole, dok se kvalitet istovremeno krede u suprotnom smeru. Na Irtidtu?al(«^ naatao u gomjem segmentu trzl- ia, medu lasersum iiamp^me, i popravijene, toko da nekad izuzetna brzina HP LaserJet-a od 8ppm (pages per minute strana u mlnutu) sada Izmamljuje Zalosne osmehe kollko je Imao najsporiji Stamped na te- izuzetno jewn je smatran Quine CrystalPrfnt WP (6pprn) sa tadainjom cenom od $2000. kredu u rasponu od $1300 do $4500 (RICOH sa PosiScri^-om): ovde se radl o tzv. praporudsnim esnama. Sto znadi da se. kako Amerikand kazu, na ulid, odnosno u ooldnim radnja- po cent od oko $1000 za jeltlrljl model. Tadno ja da je ovo daleko ispod HP-ovih cena, all (acrio je to da ovi modeu ne I ms mogu nadi I

13 fw shvatiti previse doslovno: pravedm u broj za siranu od 4000 znakova (bez proreda) oko 150 cps za standardnu stranu sa proredofn (u obzir treba uzed i faktor pomeranja glave I papira), Sto nlje tako lose. ptnako trilsje I phmorao proizvodate na drasbdna snl2enja cana, Sto. se opal po sisleniu spofanlh sudova odrazllo I na g-plnsko nilsia (buduti da su najjettlnljl 24-plncl znamo probili granicu od $500), lako da se sada 9-pfnci sfednfe klase mogu dobiti po cani od oko S1B0-2O0. HP, QMS PS-2200S, Vantypef VT600P, Brother HL-ee I 8PS foimati, ltd. Cena jonjeg doma* naslavijaju da padaju zbog toga je sasvim logipan izbor HP Laser- Jet IIP kao StampaPa koji je probio Darijeru od $1000, moida Pak I nezavisno od toga Pto Je otisak su standardne osobine svega Sto nosi oznaku HP. Ono Sto ga razfikuje od ostahh jodaka' Je smanjena twina (4ppm), 12 qji Courier font, itallk I u 10-1 u 12 cpi Courier lontu, mogupnost rotaeije (onta I Jednosiavniji kontrotni panel. Ju- za $4300 nudi dvostrano Ptampanje (D kao Ouplax), upotrebu dve vrste papira Islovremeno, 12 cpi Courier, Times Floman I Helvetica Bold dodatne (ontove, a uskoro se opekuje i PostSenpt kartridi ($1000). U HP LaserJet kategoriju spadaju JoS IBM i -8PS i Brother HL-6e. sta izvanrednim otiskom i grafipkim ttxigupnostkna, a sve lo po ceni od tripavih $17,000. $13,000. U zvanipno odabrano) ohb, kako u vidu poshgnubh rezullaia, tako I po renomeu i ceni, all Ipak nlsu I to za dloku, tu Je pre svega Bpsonov model EPL-6000, koji Je opisan kao atraklivna, kvatitethim otiskom I pouzdanom I i preclznom III apsotutnl rekord u sporostl. Isllni za vol)u, rep Je 0 PostScript emulaciji, all Pto je mnogo, odnos HP HD/Camintonn bi iznosio prbhzno 17. Poredenja radi, posugnuti prosek iznosi Prairi brzinsw rekord Je postigao Piintronix I nose nl HP-ovu natepnicu. Medutim, nl Ime vise nije merito HP-ova nova sertia IIP ima HP-ovu nalepnicu, pa Ipak, doduse uz brzinu od same 4ppm, kosla oko $1500 (oko $1000 KM kasemo aemo >ppm, lo ne treba znakova u sekundi, ova brzina Iznosl 266 cps Ovakav pad cena je 2e$toko uzdrmao 24- USERSKI itampiull Pobednld u d2et-sel grupi su HP LaserJet HD I i IBM LaaerPrinler. Prilikom proglaiavanja izabranih modela, redakeiia PC Magazine Je pralila podalu laserskm SlampaPa na ekonomske tli personalne modete ($ ), PostScript ($ ), itampace velike brzine I tzv. HeavyDutyUampafie (I2ppm iii vse, $10, ) 1 5iampaPe sa posebnfm osobinama kao Sto su visoka rezokjciia, dupleks-sfampanje, neuobipaieni HP. 51 2K osnovne memorfle (prosirivo do 4.5M8), port za dodatni lont kartrku I sjajan HP LaserJet HD predstavlja tepku kategori- Pobednld u PostScript klasi su Brother HL- Varltyper VT600P. OvaJ drug! se po»bno istipo sa svpjom rezolucljom od 600dpl, zai- Kao drug! kuriozitet moterno da Izdvopmo QMS PS-2200S. pobednika grupe uhra-brzih laserskih SampaPa, po tome ilo prthvata papir (A3), Stampa izmere- do lormata Ilxi7 InPa nom brzinom od i3.5ppm (PostScript), a koita ^ se tipe modela koji su se mogll pridruzl- pristupaina, relalimo Orza zamena za HP, sa mehanikom. BuduPl da pored svega ra^plaje FX-emuladjom, preporupen Je kao very good buy veotna dobra kupovina. U srednjoj klad je vladala najvepa guiva i ParenHo, kako cena tako I karakteristika. Bilo Je lu svega i svapega, popev od nepoznash firmi piji su modetl kr^nje sumnjivog kvallteta po- pa sve do egzotipnih SlampaPa enormnlh stavili neke.rekorde" koji vrio lako zapadaju za opi. dimenzija, brzine I, naravno cena. TipiPan primer prvih Je Camrtmn Turbo Laser/PS-Plus 3. koji doduie ramola2e i PostScriptom i HP emuladjom, all i cenom od $5700; painju su nam privukli JxzinskI' rezukali koje e postigao na grafipkom testu - za sliku koju Je HP HD Ptampao 36 sekundi a HP IIP S3 sekunde, Camintonn ie utroiio ravno IS min 47 sec, $to Je mnogo Je pretvoreno u broj sirana u minuiu. racunari 56 e februar

14 L2324 Report Expediter, koji zapravo i nije pravi!aserski SlampaC. ve6 radi na prindpu niza LEO dioda. Brzina ovog Siampada je zaista zadmjujuda - za tampanje pomenute slike utroiio )e sa 20.9ppni pri tekstualnom ispisu je za dtaku proma&io pryo meslo (21 Sppm). Ovo n(su I jedlne zanimifivosti vezana za ovaj Itampai: njega tele retko videti na neiijam slolu. I to iz najmanje dva razloga. Prvo. tezina mu iznosi oko 60 kg (!), a kao drugo i cena mu je sikna - S Predviden )e za SO.OOO kc^jameseono, oiekivani radni vek mu je S miliona strana, siandardnl drtai za papir prima 800 listova, a poatoji I opcioni ko i prima 1750 llstova. StartOardno )e opremljert sa 4MB rrtemorije i 1 44UB tiopliem od 3.5' sa koga se uditavaju vi. Uz BtampaC se dobijaju dve diskete sa lorttovima - 24 rta jednoj i 46 na drugoj, Io je vrlo interesantno resenje (I brie od dorvnioad- ^ Ipak, postojl joi jedan naj model, Unisys AP On je istovremeno i najskupiji ($19,500) I najbrzi (21.Sppm) I najlezi (120 kg) I najved (1xl.25xO.6S m) model kc^ pored svega mo2e da primi I papir A3 formal.. a euforiji nastaloj pojavom laserskih narodito spustanjem njihovih l su Dili skloni da pomisle kako ]a \ mairidni $tam- pokazaio kao vslika greska pad! ne samo ito nlsu pollsnjti. ved se pojavlo vellkl Droj novih modeia, pa dak I dllavih setija, boljeg kvalitela I gomji dom malridnog sveta, brze I dobro opremljene 24-pnca, a zabm sve nize i nize k^i umesto zbunjujudeg pislanja sve poruke ispisuju na LCD ekranu). Pa, da pogledamo koji model! su najbolje 24-iglldnim Stamp^ma tu su AE<3 Olympta P2200. i Panasonic KX-P1124. Name dobro poznati NEC P2200 je dak progladen za 24-pinac sa najboijim otiskom (pri ocenjivanju otiska uzimaju se u obzir kvalitet grafike, definidja slova I preoznoat pomeranja glave). Ovo je vrk) zanlmljiv podalak koji najboije dokazuje gralidkog Ispisa ovog modeia oznadena kao jedva prthvailjivb, a kao glavni argument je navedeno blago mrijanje silks pri najvedoj gusdni. Ovaj Stamped je, kao I IBM-ov Proprinter, kod nas dovoijno poznat - umesto toga osvmudamo se na kod nas mnogo manje poznate modele Olympia i Panasonic. Olyrripia NP (lu se podrazumeva i varzija sa oznakom ) je opisan kao vrto precizan i izdrzijiv model jasnog ispisa, sposo- ban da emulira Epson LO i Standardno sadrzi 5 LQ kmtova i draft, a lontovi se mogu dobiti u svim starklardnon ga je vrlo povoijno ($30) prodiriti za jod 32K, a izmerena brzina iznosi 115 ^ u draftu I 52 u su primenjeni teatovi mnogo komplekanqi I tigoiozniji od onlh koje mi pntnenjujemo, tako da su I dobljene cifre mnogo manje primera radi, Epson LX-6S0. koji je na nadem leslu posbgw 135 cps u Btandardnom rszimu (deklarieano 150). na testu PC Magazine je pos&gao svega 94 cps. Panasonic KX-P1 124 je osvojio titulu pre svega zahvaljujudi veoma savreme- potpuno zamer^uje DIP prekidade i ocenjen kao veoma dobar, u Epson LQ 2500 a zamerke se odnosa na veliku buku I pojbvu bellh linija u IBM-modu. dobar izbor. Po svemu sudedi, ovo je jedan od fipidnih predstavnika savretnenih trendova, Urn pre dto je vrlo slidne ocana dotxla i 9-pinska Mak) iznenaduje dinjenica da se Epson LQ (evropska oznaka je SSO) n^ plaalrao u emu. Nad utisak je da je ns lo odiudujude ub- ne bad sprinlerska brzina (82 cps Izmerena, ISO deklarisana). Kvalitei ispisa, preciznoat I pouzdanost su mu veo- uz napomenu da je to jedan od modeia koji omogudavaju rezoluciju od 360x360 dpi. U stvari, izgieda da, po amerididm shvatanjima, paznju zasluzuju Hi Izuzetno nabijenl modeli, pa dta kodu da koita, Ui pak nsdenja pored Epeona FX-1050 i LX-810 (u Evropi 850). u elitno dnidtvo se plasirao jod savremen^ dizajna, novosb su joi no- stavlja nadgradnju dobrog starog FX jednog od najtrajnijih (I flgurativno bukvakio) i printera u svetu mikro-kornpjutsra. Pored sva- Zijag, vi, Highspeed Draft mod, SmanPark sisiem, dodstni sat znakova i novi DueSin CSP. FX- IBM Graphics- i IBM FX samo 1B sekundi (HP amuladja), a MATMdil STAMPAif mnogo nizitt cena nego ranije. LO modu. Ovde moramo da napomenemo da nom dtzajnu, odiidnom kontrolnom panelu koji Izvanrednom rukovanju papirom. Pored toga, ispis je modu dak odiiden, Po ceni od oko $600 ocenjen e kao veoma Zapravo. p^va jeftlnlh laserskrh dtampaca le podslakla jedno vreme prilidno udmalo IrZidte matridnih dtampada, za koje se pokazaio da su na mnoglm poljima primene joi uvek superiorniji u odnosu na laserske. Najtipidni e ovakve primene su svakako dtampanje vldestrukih kopija, seriimro dtampanie etlketa I obrazaca, kao i Itampanje na lermidki osetljivim materijalima. Hi na egzolidnim lormalima obidnog papira. Pored to^, troikovi ek^loaiadje (ne samo papira, ved I trake) matridnin dtampada su neuporedivo nizi nego kod lasere (na svakih 1000 stranica odidno Ireba zameniti toner, a na oko I bubanj), dio Ih dini nezamenijivim za korisnike kojima su potrebne vellke kolidine dranova. Tipidan primer ovakve potrebe je draft namenjen redigovanju I korekcijama pre konadnog duunpanja, III pak redovno dtampanje veilkjh kolidina podataka. Pritisak niskih cena laaerskih dtampsda se najpre odrazio na 14 racunari 58 e februar prosh, odnosno koji su dobili ixeporuku. Medu NP 80-24, IBM Propnnier XL24E. NEC tadnost izreke da se o ukusima ne raspravija u jednom engleskom testu je preciznost A3 cao bafer od svega 8K i ma dobro ocanjeni, samo Panasonic KX-P1180. FX-10S0 prsd je kompatibilan sa MX i swtjama i Proprinter-om. Na ovom

15 zato zahieva velika kolidrna Ispisa na Slrokom ooilja fontova, all zalo nema ni apllkacije za bi- 10 l^i peisoneuni radunar koja ga ne podrtava. Test Epsona LX-610 (BSO) smo objavili u prodkxn broju Radunara I lom prilikom konstalova- 11 da de po svemu sudedi uspeii da ponovi uspelt svog prethodnika sude^ po komertaru Panasonic KX-P1180 predslavlja 9-pinsku verziju ved opisanog 24-pinskog models, I tu nema dta da se doda. Medudm, za nas je mnogo zanknljlvlja dinjenica da su Slar-ovi modeli, koji kod nas Imaju tradick>nalno visok rejting. kako po Izbonj modela, tako I po ocenatna narodito odnoa cena/kvalitet) i opstem utlsku. To smatra vellkom prednoddu, u dru^ prolazi sasvkn nezapazeno. Kollko god da je nama bitna mogudnost fleksibiinog dbnn/oad-a, lollko to nije bhno na govomom podru^u dijl jezik ne koristi ru sva standardna latinidna slova; umesto toga se ocenjuju osobine koje su kod itampsda zaista bitne brzina, dvrstina I kvalhet. paznju Uedu ma- je cena. koja ga dinl najboljim izborom za sva- skovima od 20 tti 40MB (ij. Celo zadovoiisivq kodta StO.OOO (bez hard diskova). tridnlm kolor dtampadima, pobednik je bio Star XB-2415 Multifont, koji predstavija AS verziju evropskog modela LC Konadno, progladeni su I Stampadi sa najboljim grafidkim otiskom. To su (reidom, od vrha ka dnu) Varityper VT800P, QMS Color jos moie da ih dokupi na hard d Desk Jet I ra da zadovoljl vrio stroge kriterijume. bududl da pri kombinovanju uvek dolazi do rasipanja i gubitka ostrine. Ako se za formlranje cmo-beie sllke uzme samo jedna separacija, jasno je da drugs strane, primer NEC-a P2200 pokazuje sudtinsku razilku Izmedu mairidnlh l laaerskih dtampada. lako NEC poseduje naoko vedu rezoludju (360v360dpn, Slika koju je proizveo ne mo2e nl da se priblizi dak nl DeskJet-u. a kamoil LaserJet-u, iako oba Imaju rezoluclju od traka ipak ne moze da se poredl sa tonerom. lestu e postigao Izvanreantti 140 cps u normalnom drafiu, Slo je jedan od rekorda, a u Highspeed draftu dak 166 cps (jos j^nom da napoinenemo. ovde se radi o brzini poatignuloj na tastu koja je znatno manja od deklaiisane Orzlne). Ovakav itampad je idealan za sve pnmene goe se ne lra2i perfekcija u Ispisu, all se papiru u Sto kradem vremenu. Jeste da nema PC Marina, Incredible Buy, bill smo u pra- na ovom testu prodli potpuno nezapazeno - samo dokazuje da ono dto se u jednoj sredini samo da ne koristi specijalna znake, ved ne mane tznetl niji nadinu na koji to rsde matridnl dtampadi. Otisak je, kazu, izvanredan, neuporedtvo boiji od bilo kog mairidnog dtampada, all Ipak malo zaostaje za laserskim dtampadima. Kao glavne su pnblemi sa mastllom (razllvanje I trajanje svega oko 500 strana) I Ztrzlna, poc^ kvallteta otiska, najboija osobina mu Script too model 10. HP LaserJet IIP. HP NEC P2200. Upada u odi da medu ^p1 sa 35 standardnih fontova. lakva slika mora bit! veoma, veoma dobra. S samo SOOxSOOdpi. Razloga Ima nekoliko, a tri najvaznija su finoda pr^lne tadkice. preciznost pri pozicioniranju i stepen zacmjenja rafiunari 56 februar

16 Shareware je na ln dislnbucije programa, a na poklon iti program u lavrtom ^asraitvu. To znacl da se program mo2e testirali oeogranlieno, ali kada konsntk podne da ga ozbiljro korisli, onda treba da se prijavl izdavaiu da i plali punu cenu. Za uzvrat, izdavad ^l e porusrmk, jednu ili dve rove verziie programa. obavestenja podriava i kupca na druge nadme Itelelorum, preko elektronske po^te r sllino). Podrazumeva sa da sa program mo2e i direkino kjpin od izdsvaia. Korcept sharewares imao je nakoirko brlijartnih uspeha- PC Wnie, PC-FiLB* (program 0 kojem je u ovom prikazu red), PC-CALC, druge Na Zalost. sa pojavom radunarskih virusa konsrici postaju sve rwpovedjiuiji pa le shareware kao pokrei u opasnosd. Sio le rametnulo neks irieresarine zahieve. Vedina kohsrlka sa upozraie sa programom bez dokumentaciie, pa ako program sam za zaooidi. UspeSnost programa se tu men ledrwstavnoidu, logidrws^, ali i nizom re tako oiigladrih moguerrostl j» Inade korisnik nece imati motiva da se regietruje i kupi prirudrik. Zbog svega toga je svih baza podataka najiaksi za korldderja. Sve sa dogada na Mranu. a sa Att-T program se predacuje u takozvarl.leach mod* na svaku korisnikovu odtuku PC-FILE-r prikazuje prozor sa objasnjenjima trenutno mogudih opcija (Help screen). Takvih prozora ima dak 200. Po udilavarju. korisnik zadaje disk, imerik sa podacima i oazu podaiaka. Zalim se pojavijuje glavni meni. Opcije se biraju ill funkci skim lasterima ill prvim slovom. Ukoliko baza ne postoji, korisnik ledefinise.na brzinu* ili.slikanjem* (termini preuzeti iz piirudnika). Prva mogudnosi e jadnostavna: pdpuniava se ime polja. tip, du2ina, i to je skoro sve. Druga vrsta delinisanja baza je crtanje ulazne maske. Razlika je samo u izgiedu ekrana. sve ostale mogudnosti su isle. Postoje sledece vrsle pol a: obidro, super polje i prozorsko pol e Ako se ime polja zavrsi povisilicom. polje je numerktko. Obidno polje je iiroko. do 200 znakova, super polja je maksimalne iirine od 166S znakova, a prozorsko polje je jod vede I korisli se za razgiedanje polja koje ne u bazi mo2a biti prozorsko, osim poslednjeg. Maksimalne duzina baze ^ oko 6S&00 slogova, pod usiovom da toliko moze da stane na disk. DuZira baze se izraduneva prostim sabiranjem duzma slogova, tako da je PC-PILE-^ j svim operacijama vrlo brz na ustfe memonje. Na primer, dak i ako nije unet ni jedan jedim podeiak u kolonu. ona Ce Ipak zauzimati (izidki prostor na disku. U praksi se ovskva odluka opravdava brzinom i lakocom rada. Isia lilozofija proieze se kroz ceo program. Tako u opciji Ft. za dodavanje sloga u bazi. PC-FILE-t- IraZi jjrvo prazno mesto u dalotea, I u njega upisuje novu vrednosi. Tek ako nijedan podatak rije obhsan, novi slog se smedta re sam kraj baze. Unos je reden vrlo ekonomidno. Sa Ctr!-D kcqira se sadrzaj polja iz prethodnog sloga u bazi (na primer, datum), sa Ctrl-F sa kopira sadrzaj kompletnog prethodnog sloga, a Ctri-R I Ctri-W smedtaju, odnosno. vade sadrzaj sloga u baler I Iz balera. NIjedna druga baza podatska ne nudi tako jednostavna a ellkasra sredstva za unos podataka. Prelazak na Zaljenl podatak je reden (leksibllno. Korisnik moze da vidi pn/l, posiednji. sledefii III prelhodri slog. moze da razgieda slog koji je trenutno udaljen za neki broj. moze da prikaze po 20 slogova (ekranski) urapred ill urazbd, I moze pretrazivanja: jedrostavni i kompleksni. U jednostavnom pretrazivanju, korisnik na ekranu popunjava jedno Ili vide polje u slogu i priil- Slog moze biti naden po osnovu dak detiri krllerijuma. zadaje zvezdicom (svi znakovi do kraja rail, kao u DOS-u) I snizenom crticom (akvivalentno znaku pilanja u DOS-u). SliCnost po zvusnosu odnosi se ne engleski LINS 6e pronadi i sledeca imena: Rollings, Filins, Rawlings i. naravno, Rawlins. Komtfeksno pretrazivanje zadaje se logidkim usiovom. VaZe se logidne operadje 1 1 ILI. uz pnmenu zagrada Siededi Izraz: Gra0=.Panz' Pelrovide flja adresa u bazi podaska je Panz. Posle uspednog pretrazivanja, ne raspolaganju su siededa opcije: brisanje sloga, izmena, nalazenje sledeceg po islom kljudu, pretra- Zivanje, prvi, posiednji. prethodni. slededi slog, preglad po 20 slogova unapred ik unazad, i kraj trazenja. Sortiranje je takode bogato opcijama. Baza moza bit! sortirana po najvide deset polje istovremeno. Naravno. PC-FlLE-i- je dovoijno lukav da ne premede podatke po memon i, ved ih indekslra. Sortni pojam moze biti i neki proradun, redtno. razlika datuma. Oohodak po obradurtatom doprinosu i slidno. Jod inieresantnlje, postoje I sortovi po pod-sirihgu, po sludaj- po zvudnosu. Sort po pod-stringu je zgodan za datume a kao sortnl pojam uzime se deo polja date duzine. na datom odstojanju od podalka stringa. Sort po sludajnom rasporsdu razmedta slogove sludejno po bazi mada nije jasno zadto bi nekom to trebalo. PC-FILE-r moze da oddlampa izvedtaj praktidno proizvoijne duzine ili kompisksrtosti Korisnik prvo izdvoji podatke za dtampanje na naki od twlsanih nadma a zatim deiinide (ili preuzima ved pripremljen) format izvedtaja. Cetirl su vrste formats- polja dtampaju u jednom redu. - FREE FORM (slobodni format) - konsnik moze da.nacrta' elemente izvestaja kad crta ulazrte maske, i kao - COMMAND (naredbe) - izvedtaj se zadaje preko ugradenog mini teksta editors i to direktno u naredbama posebnog jezika za formatizovanje izvedtaja. Word, Word Penea 5.0 Ventura 1 1 Svi tipovi formats osim tipa PAGE dozvpijavbju definisanje subtotals i loiaia za ceiu U okviru slobodnog formats moze postojati dtampa na vrhu svake stranica. Izabrani slog, slubacb, obidno na samom kraju Izvedtaja. Onu svake strane (broj sirane i delimidno polje (kao.okotina* nakog sloga), slidno). 1 vi laka KONJICA Jedan od najbriljantnijfh uspeha shareware koncepta distribucije programa je, bez sumnje, PC-FILE+. Uprkos svojoj jednostavnosti, program veoma kompetentno obavija svoj posao. ARC. PKARC, New York Vertf (procesor redl), ProComm I PC-FILE* le. dakle, shareware program, sebe nije lak za upotrabu - korisr^ik de ga PC-FILE* verovatrw od euvni MEKI mode odjednom da stane u ekrar. Svako polje U ovom programu baza je fiksirane duzine. 16 racunari 58 e februar da preirazuje. Dva su naiina skom na FtO nareduje da poine pretrazivanje. sthng je bilo gde u poiju, string je taino na podetku polja, string zvudi kao dao sloga. i po obiiku. gde se oblik irazenog siringa jezik. Na primer, pretrazivanje stringa? RAW- (lma=joli6*i lme=,f etrovid') S moze se protumadlll ovako: nadi sve Jolide i nom rasporadu. po rimskim ciframa I STAMPWUE IZVEiTAJA PAGE (stranica) dtampa jedan slog na tistu hartije. slidno kao na ekranu. ROW (red) dozvoljava da se izabrana Ovakva koncapoja se ved odavno potvrdila u programima za obradu teksta kao dlo su US do dest manjih celina: COVER (naslov) tekst koji sa dtampa samo jednom. na samom podetku izvedtaja - HEADING (zagiavlje) - takav tekst se - DETAIL ( detaiji] - polja deiimsane u ovom delu dtampaju se tadno jednom za svaki ^ p - SUBTOTAL (pdfcijaina sums) - obidno suma manjeg data stupca $ - TOTAL (sveukupna suma) - suma svih - FOOTING (podnozje) - dtampa se na «3 Ugradenijezikzaizvedtajeimaslededena- > redbe: definisanje polja. kompresovanje poija, k broj oddtampanih slogova. datum, tekst kojeg z

17 SPEKTAR KVALITETA KOJI SE TEMEUI NA PRAVIM VREDNOSTIMA Acbr Probajte i uverile se! U aprilskom broju PC WORLD-a testirana,devet 16 MHz ra unara na >azi procesora Konfiguracije sistema suftile sledede: 2 Mb RAM \ 1,2 Mb meki disk 40 Mb tvrdi disk VGA kartica i koior monitor DOS 3.3. Windows/386 Na osnovu rezultata urednistvo je ocenilo (EXECUTIVE SUMMARY - BEST BUY) da ACER-ov racunar s oznakom predstavija optimalnu kupovinu. Napomena: Cena navedene konfiguracije je u EMONI 3532 USD. a sa jednobojnim monitorom 3000 USD. Informacije i prodaja: emona emona commerce ljubljana Ljubljana, Smartinska 130 telefon (061)

18 OBRAPA TEKSTA Wordstar 2000 ZAPOSTAVUENI VELIKAN Mada ne najpopularniji, Wordstar 2000 Je avakako Jedan od vode^lh programa na tiilatu. To zna l da ae spremno prilagodava trendovima I hirovlma kupaca. Lako ]e odiuilti da su prodaje prllagodljiv program ail kako to I oatvaritll? 18 ra&inari 58 februar 1990.

19 Greek Bold. Ideja je da $e u lormular unesa pozivnice i drugo. U tekst se irtogu ubacivali naredbe Ko)e pomalo podsedaju na program Letlrix. Velliine lontova sa mogu menjatl I sve izdaje u kombinsdji sa testarom Ctrl. Imena naredbl su mnemonidka. na primer. Ctri-RW znadi Remove Word ~ brisanje red u kojoj e kursor. Naravno, mnemonlka ovog Upa odnosi se same na engleskl jezik Taj prindp deflnisanja tastature doveo je do dudnlh pokreta: Crtl- (Cursor Left side of line), dok je premedtanje kursora na kraj reda Ctri-CR I slidno. Ima ukupix) dvanaesl opciia u glavnom irwiiju; Blocks (Uokovi teksta), Cursor (prernedtanje kursora). Text (tabulatorl, marglne, uvladeiife teksta), Options (sve oiio Slo nlje moglo da se udene u drugs menlje). Remove (brlsan)e), Locate text (pretra2lvanje I zamena sta}, Print enliancsmenis (dodatne opcije za diampanje). Key macros (makro naredbe), Undo (vradanje obrisanog teksta u teksl). Next locs» (ponovito pretradivanie). View page (grafidkl pregled dokumenta na ekranu), Oraphlcs (meianje teksta I grafike) I Quit (kraj izmena teksta, povratak u ulazni meni). Osim toga, sa Ft se prikazuje podsetnik ze koriddenje neke opc^. U opdju se ulazi pritlskwn na Ctrl l podetno slovo naredbe. Tako je Ctrl-C uvod u neku radnju sa kursorom, Ciri-B je uvod u neku radnju aa blokovima teksta tako dalje. Iz glavnog merrija se uvek ulazi u submeni. Iz kojeg se opal bira opcija. Drugim re6rns, zedavanje naredbe u Wordsiar-u 2000 uvek je Iz dva koraka, pnn sa Ctrl a drugl bez. Wordstar, submeni se ne oojavt u e ako se komblnaclja tasiera Iz- odrediti kollko vremena treba da protekne Iz- ekran se dovodi.onaj dnigir meni. Ovaj pristup ie svakako dobar. jer podetnlci uvek vide dta mogu da urade a uveiban korisnid mogu naredbe da zadaju direktno, ignorisuti menlje. ukloniti sa ekrana, a dodatno pnnjg dela nare Posledica c 3 vezlvanja tastature i 1 ovakvog vezlv. menlja je da se predefinisana 2e menjeb, lako 40 komunadja funkdjskih tastera nlsu flksne. Ima svega 12 opcija menlja all 8u I druga slova zauzeta. Na primer, Ctri-J ubacuje znak za novu stranu u tekst, Ctrl-U vrada uprevo obrisani tekst, CtrikH bride slovo ulevo I slidno..donekle je oduvan nadin kreianja kursora iz klasidnog Wordstar-a: Ctri-A red ulevo, Ctfl-S slovo ulevo, Clri-F red udesno. - - :a (podinju sa CrHi) su: oznadavanje podelka I kraja bloka, prikaz'ivanje detintsanog bloka (osvetijen Inverzno), kt^ranje, premedtanje. brisanje, upla ns disk I umetanje bloka sa diskg. sortiranje, arltmetidke operaclje, veriikalni blokovl. To je sve standardan repertoar tekst editors. Pokretl kursora (Ctri-C) su: u gom]! 1 donjl levi ugao ekrana, na poloiaj preihodno oznadenog bloka, po ekran negore i nadole, na podetak I kraj reda, bloka HI dokumenta, u prozor, na uneti znak, ne primedbu sa zadallm brojem I na podetak strane sa zadallm brojem. Osim ovoga, meni Cursor sadrii )od i umetanje reda, oznaka teksta prelazak na jedno od desel takvlh obelezja. Mode se zadati brzina krelanja I kursora, u rasponu od 1 do 240. Na AT radunaru brzina od 30 jedinica je ut^ajena, a brzina od 200 je prevellka kursor za manje od sakunde preleda ditave strane teksta! Ovakve naredbe za kretanje su u skladu sa navedenom fhozofljom all to za iskusnog korlsilka zapravo I nlje dobar nadin korlider^a lastature. Ranlje Hi kasnije, svi naude osnove i tada mnemonidkl dlzsjn umesto ergonomskog (minimum pokreta prstiju) smeta: konsnik radi praviie. Konkrelan primer: uopdie nema redbe za brisanje redi ulevo od kursora, lake napostojl brisanje slova (Ctri-H) i cele redenice (Ctrl-RS). Red se bride zaobuazno, nizom Ctri- A (na podetak red! ulevo), pe onda Ctri-RW. To su In pritlska na lasiere umesto samo jednog (konkureniski program! dopudtaju da sa - 1 red! ulevo Izvede Iz samo jedne kombrisanje re blnacijs ta i decimalno), marglne I duzina sirana, uvladenje llnija (ul^. udesno), broj po strani (jedan, dva III tri) I poravnsvanja llnlje udesno. ftelone simbollrrra lormatizovanja. Naredba Options sadrzl raznorodne parametre: podetak stupca Hi strane. poravnavanje desne ivke, prikazfvanje simboia formatizovanja na ekranu, kollko Hnija da se diampa Zajedno (na primer, zgodno da se nasiov odrzi na Islom lisiu sa tekstom). komentar (tekst kc^ se vkfl all se ne dtampa), kontrola.udovica* I jurodida* (redovi koji ostaju sami na kraju I podetku strane). upravijanje spelovanjem (blok teksta se moze pre^odltl tokom spelovanta, dto je deal zahtsv u tabelame lehnidkih lermina). sam da lomi red na kraju reda. Dve subopelje ovog rrrenlja odnose se na formatizovanie ceniriranje I nadin potcrtavanja (da il de se potcrtavsju praznlne Izmedu redi ill nej. Interesarma je naredba Ctri-OR za ponavljanje uplsanog teksta til posledr)e naredbe Iz menlja. Korisna je za potcriavanje u tabelama I ponavljanje pretazivanja. Ostale opcije su znatno ozbiijnlje: tezaurus, podnozie i zaglavlje strane, primedbe (pri dnu strane III ns kraju teksta), otvaranje prozora, Indekslrante. odiazak u DOS. brojanje redi u tekstu > pozlvanje programa za telekomunikacije. Vedina ovlh optija je uvod u nove menlje, na primer, Ctn- opdjb. Sve se to \4dl Tta ekranu I korisnlk nikada n'lje u nedoumld gde je I Sta je. Opcija Remove ima ove mogudrxjsti: brisanje znaka, radi, redenice, bloka. cele llnlje kao I do podelka I od podetka llnlje. Poslednja opdja je brisanje do zadatog znaka. 3 potjlma. Ipak, izgieda da se Tia u ukusima. jer oba nadina su dovolino dobra za unos manje grupe poda- (bpeija Next locate (Ctrl-N) je direktna naredba. I jeona od reikih koja ne vodi ni u kakve submenije. Njome se samo porravija operadja navedena u naredbl Locate text. U opdjl Print enhancements se u tekst unose kodovi za formatizovanje znakova. U prvom submeniju su slova, podviadenje, kurziv, nagladerxi dtampanje I piecrtavanie, indekse i eksponenta. dtampanje Iz vide piolaze I ukijudivanje I Iskljudivanje brojada llnija. koriddene naredbe. Opdja Word grouping ne nosh installranog dtampada: No new line znadi de se slededa Unlje oddlampah preko teku- de. Mogu se jod biratl I font u k^em de se nadalje... tekst. I dtampaii, razmak izmedu llnija, boja (ako dtampad podriava boje) i nadin uzimanja PretraZIvanju teksta je posvedena opcija Locale text (Ciri-Lj. U gomjem delu ekrana pojavljuje sa zahiev sa znakovima koji se traze, da 11 se I zamenjuje, a zatim sledi Izbor opcija (smer pretazivanja, m^a Hi velika slova, cela red I n-io nalazenje zadatog teksta). Interesantna je odiuka da se svi dijalozi sa korisnikom vode preko niza pitanja koja se na ekranu potevljulu jedm za drugim. Poklonict baza podsdraft, brzina dtampanja 1 tako dalje) st Zene u pogonskom programu za odabrani diampaad I mogu ran'. Wordstar 2000 razmak izrr>edu redova reguhie kroz opciju Ctrl-PH, definisaniem v»t>e reda. Nije bad narodito odlgledno all u dokumentscijl ipak pise da se dvostruki prored postize pc^avljanjem visine na 3.00 LPI (linlja po Indu). Wordstar 2000 nudi (za instaflrani generidki dtampad) samo dest razlidilih proreda > drug! ne posiojel Makro naredbe se svode na skracenice. Korisntk unese nekl niz znakova I pritlsne Esc. Tada se prethodna red zamenjuje Hi se izvrdi niz naredbl. Ctrl- K vodi u meni sa samo tri mogudooau: Define (zadavanje makro teksta). another key file (prelaz na drugi skup makro naredbl). S obzirom da se mogu zsdavati i kombinadje sa tasterom Ctrl, to jest, da se iz makro naredbi mogu izvr- Savati i meniji. moze se raditl relativrro prist^ no. Na primer, desta operaeija. inverzija redi, se moze napraviti makro naredbama. Ipak, I tada treba pritlsnuil bar tri tastera I to sukcesivno a ne zajedno. Neke potrebe se ovim nadinom rada ne mogu zadovoljiti primer za to je Inverzija susednlh slova. DaUe, u Wordstar-u 2000 makro naredbe posioje all ni izdaleka nisu tako dobre kao u Word-u Hi WordPerfect-u 5.0. I slededu stranu I nja alike, niti se slova mogu prodttaii. Naravno, ogromno prelmudstvo je dto ovakve opcija uopdte po^i, all sipzi samo za razgledanje odnosa bellna. Iluslradja I teksta. Da K je to dovoijno? Naravno ne, pa se Wordstar 2000 Wordstar (vldl Radunare 57). Ako ja Inset pntajen Jspod* Wordstar-a medatl tekst I grafika (na piimer, na EGA kattid). Tako pomedani leksi I grafika mogu da se. «nekokko llnija teksta a da sa on oddiampa u jednom od preko trideset predefisanrh oblika. Takvl cmid su naslovi, J^rtostavne lists, grupe, teze, stupci. tabele, nnansijsu izve^, je to lepo all i sasvim besk --- Sna da se slova menjaju i Sve je u ovom programu podrsdeno lakodi korisderiia onako kako taj pojsm ftrms MicroPro shvata. Naredbe su nazvane i grupisane u glavni meni po funkcijl. Vecina naredbl ae CL je pokret kursora na podetak llnlje tek- Po ugledu na klasidan vede dovoijno brzo (lokom instalacije sa mo2e > polovidno, a pntiskom na tazmaknicu na Ueniji se mogu I > «Rioie biratl r^ Sa Ctri-T postavijaju se Ubulatori (u Indima se ne vide na ekranu ved su razdeljene samo Wordstar 2000 mozs I OI vodi u meni za Indeksiranje sa daljnjih 12 standardne naredbe za masna U drugom submeniju su rede dczvoljeva da se radi razdvaiaju preko desne ivice reda: opcija Extras oznadava da de se tekst dtanvpati koriddenjem spsdjalnih mogud- Remove (brisanje) i Use se samo biratl a ne l install- nema svoju posebnu naredbu all Sa View page na ekranu se vidi Poslednja dve opcije glavnog menlja bave se grafikom. grafidkl prikaz strane, prelomlien. Poetoje samo dve izvrsne opcije, prelazak na prelhodnu nidta vide. Nema zumira- ispomaza programom Inset, bad kao sam onds se moze I oddtampaju u istom tom obllku. Kombinadja v. Wordstar-a 2000 i Inset-e lu nudl ne samo ^ radunari 56 e februar a. «J

20 mnogo vl&a: pre- umetant«sfike u leksi nego i kispanje teksla ss sljtom. Tako ne$to ne postoji nl u Jednom procesoru dana^jlca. (To je mogudnost, a da li lo nekom stvamo lr«- ba le prida za sabe). vad sa mora izaci u podami menl. Stampa se, dame. Iskijutivo sa dtska. Iz samog programa Ctri-P vodi u spacijalne efekte Siampanja. Tu se podeiava ^tampanje u uobidaienim gralks kiit) sfektfma: kurziv. Indeks. eksponenl I tako dalfa. Podeiak i krej lakvog leksta oznadava se u uglashm zagradatna. Na primer, SiTALICC le podatak i krai teksla u kurzlvu, Slike iz Inseia, podatak nove strane i svi ostati kodovi za oblikovanie teksta se takode ubacu u na Isb nadn u lekst, ttaredbe samog Word$1ar-a 2000 mogu elimf Naiboljl nadin da se tekst trajrto oblikoje su deflnldie izgieda dokumenta (style sheet). Wordstar 2000 ih nema, ier se na triidhi po^avio prerano. Umeslo toga Wordstar 2000 kna takozvarte formate. To je slidno definldjama tzgleda ali za nijansu manje Reksibilno, Lt jednom lormatu se nalaze slededi podaci: Stamped, font, prored, margine, tabulalori, broj linija po strani, tazmak od hkce za levu i desnu stranu. poravrwvanje teksla, automalski prekm redi rta kraju reda. preskok na novu stranu brojanjem linija Hi ditelianim alanjm kodova $lampadu, podvladenje izmedu re&, pnkazivanje kraja strane, brojevi strana (ulevo, udesno, cenirirano. naizmanicno ili uopdte bez njih), poloisj fusnota (na kraju strane ili dokumenta), broj stubaca iiio strani, raslojanje Izmedu stubaca,.udovice' i,4irodldr, stampanje broja strane, raz- slidno. Kada se unese ovakav formal u tekst, Wordstar 2000 preradunava tekst. Dok to traje, izmene u dokumenui ostaju mogudne. ali de verovbtno obdk dokumenta ostati neladan. I vise formata. Takvo oblikovanje teksta je vide nego dovoijno za sve uo&d^ne potrebe all ostaje grublje nego u konkurentskim programma. ukijudujuti i Wordstar S.S. Wordstar 2000 moze mnogo. Nudi prakbdno sve dto I svi drugi.vetikr programi za obradu leksta. Izbor izmedu njega ill nekog drugog programa ove vrsie zapravo zavisi od spoijn'ih faktora kao Slo su podrdka, IHeralura, broj poznanika koji konsm isti program, zastupljenoai u dasopisima, dostupriost kompeltne dokumentaoja i slidnih. TRZISTE Kad god se pomene domade radunarsko Ir- 2iiia, najdedda asodjacija koja trenuino pada na pamet svakom ko se bavi radunarima je sasvim «gumo drafciger. Naime, ova atatka ima veze sa pravom proizvodnjom radunara i radunarske opreme taman loiuto kokko je vedtni domadih 4>rotzvodada' lo potr^>no pn sastavljanju delova proizvedenih na Tajvanu, u Srnga- I puru, Koreji i slidnim jeftinim mestima. To u, sudtini. i ne bl bik) lode. Na krc^u krajeva tako rade i zvodna' hlozotija ne bt predstavijala kao Sista domada produkaia. Da stvar bude jod gora, poreklo delova se vdo desto tstide kao dokaz kvaliteta, pa se zabm lakvl ure^i prod^u za vide nego masne sume naivnim ill,/raivntm' predsiavnicima raznih preduzeda u kpiima je daju udinak (naravno. bez rada), pa su napredab redili da se modemizuju, bez obzira rila II Im je to zalsla neophodno. Takva situacija i takva Iriidna politika su dobrim dekkti odraz Iddadenog sistema vrednostl u kome mnogo bolje prolaze oni kql drde dralciger nego onl ko)i projektuju ono dto se pomodu tog (> mnogih drugih) drafogera sklapa. Same po sebl, sklapanje urerlaja od delova drugih proizvodada nije loda stvar vrk) desto je etikasnije koristiti posiojede proizvoihe nego razvijati nove. a pored to^. da bi se, maker i od ved golovlh komponenti sklopio dobar i uravnotezen radunar, polrebno je uloiiti dosta znanja, podev od Izbora tipa svake pojedinadne komienente pa sve do njihovog uravnoteiavanja. To je upravo ono dto na^ radunarskoj induslriji nedostaje najdedda se radi o paudalnom izboru (sa cenom kao jedlnim kriterijumom), sklapanju na brzinu i prodaji po sistemu.oden ga dok moisd", odnosno bu ikakva podrdke kupeu. All, sivari se po svemu sudedi menjaju na se jedan. za sada jod uvek ograniden broj krmi niji predstavija sklapanje. all u ovom ^udaju kreativnim pristupom koji so oslanja na korisdenje komponenti poznatog i priznatog porekla 1 imena (na pravom trtidtu poznaio ime takode ima svoju cenu kao garancija odredenog nrvoa pomenutih, uravnolezavaju i lestiraju, a piih- instalaciju, kraiku obuku kasniju podrdku kupeu. Ova- I odavno prihvaden i uobidajen, kod nas jod uvek predstavija ohrabnijude Izuzetke. Jedan od predstavnika ovakve orijentarsje je i Tvomica InlonnaOCke Opreme TIO iz Velike Gorice, kc^a na pomenuti nadin sastavija i Isporuduje male poslovne sisterrw i penfemu opremu kompaiibilne radunare. Ovo ne bi bik> nidia novo n'lti posebno orjgmdno da se nije oiidk) I korak dalje uspostavtjana je saradnja sa nekollko renomiranih firmi I to ne u vidu kupovine zastarelih licenci, vec na bazi pailnerstva. dakle zajednidkih programa proizvoonje. Firma je nastala pre nepunih go^nu i po i dana odvajanjem iz.tvormce radunskih sirojeva (TRS) Iz Zagreba, 145 zaposlenib. od toga 10 In2enjera za razvoj I marketing, raspotaze SB m' zatvorenog i m» otvorenog praizvodnog I, sktadidnog proatora. Proizvodni program obuhvala dve medusobrto povezane cehne: mini i mikro poslovne sisleme, i perilefnu opremu. Proizvodnja se zasniva na Hi aspekta: na saradnji pertnerskog tipa sa poznaiom dvedskom firmom FACIT, dlsnlcom koncema Erickson, na vlasmom proizvodnom programu i na pazijivom Izboru komponenti najpoznatijlh aveiskih proizvodada. Saradnja 58 FACIT-om. kod nas mate poznatom firmom orijentisanom pre svega na poslovno triidte koja svojim p^zvodima pokriva 70% dpan- zapadnonemadkog tiildta. odvija se u vidu zajednidke proizvodnje cele game poelovnib dtampada i serfje VT320/330 terminala. Mall poslovni sisiemi obuhvataju VAX I PC kompatibilne radunare. Ovde privladi pa2nju podatak da se za sklapanje PC-a koriste samo komponente proverenih firmi - CHERRY tastature, DEC diskcm, PHI- LIPS i NEC uredaji obuhvataju mahom dtampade u rasponu od 9-iglidnlh do lasersklh po cenama za koje se ka2e da de biti oko 15 20% nize od proseka. Odlgledno je da je korist od ovakve saradnje blla obosirana. jer se kao plod stedenog iskustva jiojavio specljalizovanl dtampad namenjen za koriddenje nestandardnih formata i ttlmpulk I OHINOVANJE HKST* moze se dtampaii it Samoa programa Pomodu Ctrl-OD se ova inleme mak broja strane od teksla i U Istom lekstu mo2e biti sam 20 racunari S8 e iebruar NOVI TAIAS mnoge svetske flnne. kad se lakve jjroi- neko nekad drjo da kornpjuleh mogu da pov^ bolje tokom poslednjih godinu dana. p^vio u kojima duvaju novi velrovi. Po pravilu se radi 0 mtadim i sposobnim stnjdnjacimb za razvoj i marketing, koji sve vide uspevaju da snari poslave na pravo mesto. Takve firme su se. umesto dislog sklapanja i preprodaje. odludile za ispitivanje IrZIdta i kreiranja kon5guraciia prema postavijenim zahtevima. I ovo u krajnjoj k- kvaliteta). Takve koiiflguracije se, za rartko od kom prodaje pakel obavezno sadrzi i kav prislup. lake u svetskim rajmerama vsd skog i ilahjanskog. 90% dvedskog I oko 20% POP sisleme i Multisync monuori. Hd. Perifemi knjizica. Oznaka P-6000 kiije pofpuno domadu konat/vkoju, i to je ono dto u SNari najvide ullva nsdu da de I na doma- privladi p^nju I dem trz'istu stvari podeti da se posiavijalu na pravo mesto Oaje to realra odekivanje svedo- podatak o 500 sistema mstaliranih od sep- imfiozanian spisak mustehja - Nikola Tesla. TERRA (Zagreb), IRIS (Sarajevo), BIrostroj (Maribor). a pregovori sa beogradskkn flrmama su upravo u toku. a i tan^ prodle godkie, kao

21 PROCRAMSKE ALATKE Pomelo preambiciozno komerojemo ime generator koda* ipak skriva dobro elabortsan I kvaktetan program, upotreb- Ijtvlji od vedine slidnil) konkurentskih pcotzvoda. Aulori programa nisu, srebom, preierali i i>azvak ga CASE alatkom (Computer Aided Sot- tware'engineering) ito ie Inade poslala prava epidemija, made u poalediije vreme postoji bog tijegove S) edrtora, takode automatski, lormira se I ' prazna Ako ie uz poztv rtavedeno i kne drupe strane, potam Jogiiki procesor i po-.. vrdan pogled na Mustraclie mogu da atvore Uu- jemo rad logidkog procesora. neophodno ie de ke tabele. Uprkos nepreciznos#, Ipak je usvojen lermin,.tabele* u cilju njegovog twnesania sa ishniosnim I itorom izvorrtog koda, n^e Komandnl meni poziva se pribskom na tar '/*, dok se komande bkaju prttiskom pobet- detalji^ anauzu drugih tipova generatora od vrste polja u kome se nalazi kursor. NumeostBvIbemo za neku drugu pnhku. od kojih je jedna 3,S-inba nameiijena vtasnidprirubnik koji obuhvata kodsnlbki I rsterentni deo. Ova) prtiubnik je, u ceuni, vrio dobar. msda bi krajnje jednostavna I Izvodi se skoro potpuno automatski putem Instaladonog prograii'~ ~ ' " Medudaioiekamasei I raznovrsni primerl tabitca, la I koribbenje Gems koja popruibik) poma2e razumevanju prirubnika za upolrebu. kao daioiska koja sadrii intormadje o eventualnim skorim poboljbanjima i i una- ribki parametri ukazuju na odredeni re Taj morkator je veoirta vaban jer se ita - ekranu vidi deo tabele (sh&no kao I kod '. Editor bl trebaio da bude bolji. Qeneratorr Izvomog koda bazkaju se na ktop o pcjedlnoaavlieniu ubrzaniu process pl- Izgled tabele pnkazan je na slid 4. I 3 Imea ukazuje TABLE iniiikalor kidikalor u gomiem gomjem le- I. nuglu. Nasuprotnjemu, nalazisetakozvani uobibajwiog nedoslatka prostora. tw 2alos(, kaadonl ktdkator bl i se nesv menja zavieno ie njeno kne, ukoiko or., oznakom CC (Column Count) daje zbk prostih pravila u sloienom pravikj na koje ukaztije kursor, Sa drupe strane je COMP kkkkatoc (Compleiion Ratio) koga tk mogli nazvaii ktdifcaiopredstavija bit)] prostih pravila kofa bi trebaio da se nalaze u tabek (logifiki procesor ga automatski izrabunava na osnovu sloianih pravila koje je deiinisso koiisnlk), a onaj zdesna se konstantno modifiku)e u prorabunkna koje vrie vaju brq mogubft st... oznaka labelama <C1 Cn) I izdavanje drrekbva kompajleru (generaioru koda) i intecpreteiu. Sa njene leve strane je prazan proetor, takozvano kondiciono polje, u kojem se kompajleru postav^aju usiovi odnrisno zahtavi za izviienjem odredenog zadatka. SvaM red ovog poya sadrir dvanaest znakova I predstavija prostor zntitova, Upravo toliko mo^ bib dugabki i cijni iziazi za kompajler. Pored matribne kolone smebtene su kolone za definisanie pravila. Ako je broj mogu6h star^ dva, tada poetoje bi log, I mogu sbbe se uiisak da Gem ino2e da rebava i Kejlijeve UbNce bto Ie vito daleko od istine). Zaisla je neshvatljivo da aulod programa. kada su vm izabran ovakvu notsdju zbog skubenog proetora, nisu oslavili mogubrksi da es za ob^bavanje koriste bar numeribke vrednosb. S drugs sbane, utrobui su mnogo eherglje i gomku papba u prirubniku na izvirtiavanie i Ispod kondicionog nalazi se lakozvano ai probvnom kc LOGICKI PROCESORI LOGIC GEM Lodzik Gem (Logic Qem) je predstavnik nove generacije softvera za PC radunare. Pogledajmo ta nam novo donosi. XogiM proceeor i 9na2na tender)^ smanitvar^ ovth razkka. $ specltibnosti. N ziiu da Gem moie sve kada su u prtanju logifi- objasnimo rad sa drugim labucama prisutnim u rriaiematifikoj topks. Nt drugl Oenw ni-^ '»okasn^, j painju demo mu posvetrti n sar^ programa na viiim programskrm lezicima, k(^ se positte na rs-' *'* slova opciie oznaterte kursorom IK prifi- I opdia glavnog neturn>. Svaka Na nie- LodSk Gem se isporubiye na dve diskete ma PS/2 rafiunara. Dobija se, takode, i mogao biti job bolje oce^ da je obogaban vebkn brojem primiera kr^ u ovom slubaju nedoetaju upiavo na k^ubnim mestims. Preporub(4e se Instalecita na hard disk, koja je mabe ' * PRO ET CONTRA u okviru pojedinih pravila u redu. Pored oznake se nalaze polja za obeteiavanje pravila. Svakom pravilu mo2e se dodewi akanumeiik na nab»ne:1-99, A1-Z9,a1-z9 Od betvrtog po^a nanue prostire se radito po^ editora. Pn/a kotona slu2l za dodeljlvanie kojim se skroli,^ preko Itnije duga^ pedket izazvab konfuziiu; (izmedu o opravdava^ ovakve odkike. No. arebna okolnoet je binjenica da nema mnogo klasa problsma k^ zahtevaju vibe od dva osnovna stanja. ra^unaii 58 e februar

22 whila (1) (» (I(lan9lh 1» 1» (i(c V)) I H (t(c.. BACKSPACE)) I ad**(e), ralrash( ) : II (I length { elsail il (i»oigil(c)) i adtlch(c). ) addchic) relra<h( ) SUM-C ; ali[i,l].'\0' Sllka S Izvomi Hod naatso prevo<len em tsbele Primer koii sledi preuzel je iz ptirufinika za upobabu, I predstavija zahtev Gemu za genensanjem kratke C rubne za uno«podataka Rutini sa imenorri QETL bibe prosledan airing pointer, pokazivai Upa (numeritki Ik iwki drug!) i indikator du2lne stdnga. To su promenl ive char atr(), int typ i int length. Rutina iraba da uradt sledebe: 1) ako je tip NUMERIC treba da prihvati broiei>«aa taslature. u suprotnom da zvudnlm signalom upozori na gie^u; 2) ako se ocakuje unoa stringa du2ine jednog karaklera potrebno ekati da kori^ik priusne <RETURN>. pa se odmah vrii povratak u glavni program; duzina stringa. signalizuie gresku zvudnim alg- indik^iju kraja unosenja; ako korisnlk nisia upism i poziva odgovarajudu backup rutinu operathmog sistema; 6) prosledule aav pravilan unos podataka Program koji poziva QETL bide odgovoran za eventualne gr^ke u detinisar^u promenljivih. Takode su nam polrebne I dve lokalne pro- :. WapO, lyp NUMERIC) PROCESOR lu DOU 3) ako je pn unosu premasena makaimalna 4) prihvaia novi red u biio kom tranutku kao 5) prihvaia BACKSPACE bilo kada oaim 22 racunari 56 # februar 1990.

23 menijive: indeksnl pointef (inii=0) i promen^tva koja sadili teku^ karaklar (char c). zahieve dataljno razloiill na papim i izraztii ih upisan u akdorw i kondkaono polie. Na iaiosi, pseudokoda ki^ bi Qem trabalo da inkorporira u izvomi Kod, SU predstavl)a rrtanu i ve6f\a poirudide se da prevede I ^,b1io&ne i besmislice u kondiclonim i akdonim poljima, zahvaljujud tome Slo se u svim sluiajevima korisu identisnom heurtsiikom. Nije ni potrebno red da ovakav nesuvidi kod nldm nije mogude prevesli. U programenmxn domenu osiaje deklaraoja promenljivlh I osiale, tti^' koje deliri ski2ena pravila, s tim ito su prazna polja ekvlvalentna citcama, a NE pravila su dodana na odgovaraju&m meabma iako nisu eksplicitno pomenula prilikom poslavljanje zahteva (slllele potedinim pravlllma.na primer, ako)el== 1 uvek se obavlja spremanje karaktera i vrii gu68 vriiti kada sa unese BACKSPACE a I je razlidto od nule, Takode, ako je ca>'\n' tada se vrd definittvan povratak u glavni program. Desnl parameter COMP ind&atora pokazuje da nam do potpuno ekspandovane tabete nedoetaje jo$ iesnaest pravila. Tu stupa na scenu komanda MISSING vried dopunu nedostajudh pravila na osnovu upor^vania sa potpunom (Imaglnamom) labelom koju je logidki procesor ved proradunao (slika 6). ovokkog br^ pravila oslobodlli potrebno je manuelnim putem ehminisab nebibia pravila. Primera radi, nebano je da li je <11 nije l>'=0 kada je c razlidito od BACKSPACE, pa se du2 cele c4 linlje mogu upisab crtice. Upobebom funkdie DISAMBIGUATE labels se redukuje na svega 12 slozenin prania (sllka 7). Oayom korekcijom I odstranjivanjem suviinih pravila (I eventualnim kortidenjem UNDO funkciia), ovu labelu je u Idealnom sludaju mogude svesb na svega 8 pravila zavidan rezullat. Mada u tehnikama koje kompajler koristi nemamo do- Sledl jod sarrx) prevodeoje labele u tzvomi kod. Ima nekokko znadajnih noviru, voljtw prostora da detal nlje diskulujemo o njegovim zanlmyivim sposobnosttma. ZahvaljujudI je nekima od njih kompajler generise I eksienzivfw slallsliku o ponadanju I frekveno^ pravila prilikom prevodenja. Tabela prevedena na etandardni nadin prikazana je na slid 8. se programar oslobodio kompkkovanog dkhisa ^itovanja, koirkiajkranja, linkovanja I izvrsavanja. autori programa su prsdwdeli i trenutku radi lestiranja. upobebe hronidno nedostaju u prirudniku. tako da Je korisniku osiavlieno da ek6perimenti8e ne preostaje). upobebijivosli u realnim aplikacijama. Odigledno je da de dobro poslumi u {Mumenlacione svrhe. Kandidati za primenu su sistemska atuliza I jednostavniji ek^>ei1ni sisleml. a svakako I ulazno-izlazni modur razliditih programa dto je demonstrirano u primeru. Medubm, ono Sio se u pnri m^ mogio zakljudib, a to je da je u Gerrtu mogude definlsati osnovne logidke operadje I redavab iskaze. nije tadno. Mada Gem raspdaie nekim funk^ma pomodu kojib je mogude manipulisaii pojedinim pravilima, definisuiie bik) kakvih operacija i izraza malematidke logike i apsbaktne algebre uopdte, predsiavija isuvide dellkatan I naporan posao. Mnogo lakde ga je uradib po- program u nekom od visih programskih jezika. logidkom procesoni nema pretnca, a ako pri bxne mode da se upob^i getteraior koda. utoliko bolje. Kada smo putem pseudokoda, pseudoitistnjlu^ baba neophodno je da korisntk spedfikuje detove ostajih generatora za PC ra6unare. Ipak, om joi uvek pre2ivl avaju de^ bolesb koje au prabotek i r^hovl daleki rodad sa mainfr^m slslema. pa ne treba sumnjati u njmov biz razvoj u slad^h ndcoliko godbia. Uedutim, oaobina po kofoj se ovaj generator koda Izdvaja od ostallh je sposobnost da osim C-u generic kod na dbase jeziku. Idrtranu, paskalu. sbuktulranom i nesbuktuiranom Betziku. kao i na engteskom jeziku (ovo 6e izvrsno postutiti za dokumentovanje izvomog kodaj, Jasno je da program mora da poznaje ove jezito ako 2eli da doblje korektan kod, pogodan da se bez pnxnena prevede standardrkm kontpajlerom. Interesantno je da Gem moie da ispravi neke gre$ke programera, a Gem ne irwie da svari, Sve usiove u tabeli deonlsali smo pomodu povraiak. Pored toga, ako je C3:=BACKSPA- CE I i->0 beba aktivirati beep. Backup je mo- Da bi se Da bi inlerpretator koji se mo2e pozvalt u brio kom On poeeduje ditav pro* gramski jezik u malom, koji manipuliie tablicama i podlabllcama. MeduUm. primeri njegove do mile volje (to jest, nidta drugo mu I Kao zakijudak namede se pitanje Gemove modu papira i olovke ili napisati odgov^ajudi S druge strane, u ^wcifi&iim aptikadjama ra6unari 58 februar

24 EDITOR! Kada sam pre vise godina podao da radim sa PCniKna, izneoacho ma je Slo u pira^ ponudi I u SIroj ptogramersi^ zajedntci nl e, u stvaii, bito prtstojnog edilora za pisanje progiama. VedMwni su se korislik eduorl dob^ni zaiedno sa nekim prevodlocein, IB ae, pak, koristio samo V^ifdsiaf. Editor koji se Isporueuja uz Turbo Pascal je bio toliko popularan da su lli nekom drugom jeziku. Danas rw tftistu Itru dosta kvaliteinih programerskih edkora kao Sto su, na primer, «, Briat. Edix, Epsilon Vsdid.. I konzervativan proizvod, na ko^i ae ugledaiu mnogi noviji edilori, medu kojima dak i izvikani jedno sa originalnim kodom (C) za 20 dolara. UNIX-a, MS-DOS-a. kao i na ^mlgi' 1 na.atariju ST-. Uprkoe gotovo dvadeseiogodisnjoj istoriji, (Svanie vide jezik koji pokrelanje drugih programa I srstemskih naredbi iz editora I jod, naravno, sve ono dio Ima I Norton Editor Hi neko slidrio Improvizovano redenje (traienje, kopiranie...). Editor ]e orude pomodu kojeg uredujemo tome dto u datotecl svi ASCII znaci zadiiavaju. po- Bvoje unrdeno znadenje. zbog dega datoteka ne moie da sadrii nikakve podatke o karakteristlkama obbka teksta. kao ito su, na primer, vrsla slova. uredenje novog reda... To magalo je toliko znadajno da se jednoslavan editor nalazi u zbird osnovnih programa koji prate svaki operahvni sisiem. Ti ukjjudeni ecfttort eu desto slab!. OOS-ov editor ED je nemo- mazobisti ga oboiavaju. Stoga je editor sa vide mogudnosti edno od pn/ih dodatnih pomagala kc^ je potrebno korisniku radunara, a pre svega piogrameiu i Svaki baler prozora ili, pak, nl u jedtxsm. Tradtaonalne verzlje Emacs-a dele ekran na horizontalne prozore, a njilwv broj je ograniden brojem redova kcje ima terminal. Prozor se sastoji od unutra- Snjeg prostora i stetusnog reda koji je, po pravilu, napisan inverzno i sadrii podaike o baferu koji se prikazuje u prozoru. Za svaki prozor Ireba znati koji sa baler u njemu prikazuje, koji se deo tog balera nalazi u r^emu, gde su kur- Toksi u prozoru uredujemo take Slo edhoru nalaiemo Sta da uradi. Ako iy>demo, na primar, da idirtsemo prethodnl znak (znak levo od kursora). izdamo naredbu jjeleie-prbvlouscharacter*. Prakbdno posmatrano, to radimo teko $10 pritisnemo dobri star! Backspace Hi Ctrl-H. all teonjski posmatrano razhka je vehka, bududi da je autor lek fime Slo je svakoj operacip uredivanja dao simbolidno (englesko) kne njega je. po pravllu, rezervisan posledt^ red PoSlo Emacs moie da radi na razhditom haidvaru sa razllditim lastaiurama, standardna sve osialo korisnik sam definite. Najoenovnije atdiviramo lako Sto prvo pritisnemo preliksni znak je, u snarl, taster Esc. Oba prectznaka (Esc odnosno Ctrl-X) se tekode mogu predefi- inlerprelera. Naredba ima slededi oblik; emacs ( (prekidaci) datoteke).. Prekidadi imaju, po. UNIX-ovoj praksi. obhk jninus 8k3vo". Micro emacs korisd sledede prekldsde: -V datoteke koje slede iza prekidada nije dozvoljeno popravijat! -e datoteke koje slede tza prekidada dozvoljem je popiav- Hati ha mesto gde se pnh put pojavquje niz NtZ unesi datoteku koja sledi Iza prekidada i kursor postevi u ted RED. -r dozvoii ograniden rad sa datotekom datoteku. ZA UUBITEUE KUSIKE MicroEMACS Opis klasi nog programa kakav je Emacs mozda nije najprikladnija tema za broj kofim Ra6unari ulaze u deceniju koja 6e doneti mnoitvo sjajnog softvera i hardvera. All, ponekad i pogled unazad pomaze da pravuno ocenimo buducnost. l]udi iz niega pisali dak progiame u dbase-u U ovom dlanku pradstavl^ se relativiv) star ^landov Sprint - verzija editora hucroe- MACS, koja se moie dobiii u javno} prod^i za- istoklm Saino ime znadi Editor with MACroS. dame editor k<v se rno2e prooramirati makro naredbama. Napisao ga je podetkom sadamdeselih godina Ridard Slolman (Richard Stallman) sa MIT-a. Ta verzija se sa.digit^ovih' radunara brzo raiirha na sve tnogude madine I nad Uicrt^hMCS dak radi na raznim verzijama Emacs ima sue osobine modemih edilora: uie- datoteka odjednom, prozore. tastaturu koja se mo2e programirati, programski moie da radi sa makro naredbama, teksi datoteke. Od lekst editora se razlikuie po gud, a UNIX-ov Vi ima vekke mogudnoas I onome ko odriava rasunar. Sa Emacs-om uredujemo bafere. ima svoju sadriinu (redove teksta, odnosno baler se moie isiovremeno prikazaii u wte programa) i neke diuge podaoie potrebne za uretsvanje (nadin ubadvar^, mogudnost promene). Baletu ptipada samo jedna datoteka i to ona koja je u tsia udbana. Emacs dopu- Sla nekih detei balera. Balere uredujemo unuter prozora. Jedan sebi otvorio put do editora koji se zeista moie programirati i prilagodavati. Korisnik moie svaku operadju da poveie sa lednom ili vide posebnih lasiera kojima ih aktivira. A one najegzotjdthja moie da unese u insirukcijski red. Za verz^a je - kada je red o posebnen lasterima - relathmo konzervativna. Od hardvera. zapravo zahteva samo da ima taster Control, a naredbe su na samom podetku povezane sa lasterima Cirl-slovo (kontrolni znak), a druge znak Ctit-X Hi meta znak i potom slovo, broj W kontrolni znak. Na velikoj vedini teiminala mete Emacs pokredemo pomodu instrukcbskog -sniz -greo kkey natedna datoteka je Srtrovane, KEY lozinka za prisiup u ZMACRO Iznad ranije unele datcheke 24 ra6jnari S6 e februar 1990.

25 pokreni makro program Koji emacs v gio help e teu.c /uncoment Naradba uneee daioteku help samo za gledanje i I rtad njom izvede naradbe iz makro procedure ko^ le zapisarw u dauheci urynmenl Medu- Braes cemo obisrw koristiti r»8 jednosiaw- lim, ruje nadine. na primer: Istovremeno ss urtose ave tri daloteke. Prekidaei nrsu bog zna kako ugledni. ak omogudava^u pisanie modnih bauh procedure koje $ pisanjem programa. su nsredbe razvrstane po aoecednom redu Imena naradbe. U prvom siupcu je nazlv naredbe, a zailm siede (aster za kofi je naredba iradldonalno povezana I kralak komentar. Da- Ija obta$n)enja o marje uobidajenlm naredba- Globaino, ill u potedinadnim prozorima, mogu bid ubadeni nasni rada (modes) koji ubdu r\a lo kako se ponasaju neke rraredbe. Ubacujemo ih i iztecujemo naredbama add-ln delete- (global-) mode. U tabeli nema posebnog odeljka koji se odrk)st na rad sa blolwiina, jer EMACS obraduje blok slidno kao i neki drugl deo lek^ (red Hi pasus) Ako teksi uzmemo kao jsdrkxjimenzionalni niz zrrakova, onda je blok ladno odreden znad Izmedu njih. Emacs ne kompllkuje stvari. vsd za jednu od tih dveju ladaka koristi poioiai kursora, dok drugl definliemo naredbom set- -matk. Postoje samo dve operadje sa takvim biokovlma, g. kopiranje i premeslauije bicaa u tzv. J)afer koji se brfte* (delete buffer). On se polom moie ubacivati na druga mesta u tekstu. Tako sve iri nsredbe omogudavaju brisanje. prerrreitanje I kopiranje teksta. Naredbe za trazenie > zamenjivanje zahievaju unosetge nizove. Ovi mogu da sadrie i posebne znake (npr. znak newline) i zato se je zapsan u daioted MA- CRO skofii u deseli red, zalim daioteku l^.c emacs mahi c ansi.c errors.oul mogu da automatizuju bilo ko(i postupak u vezi U labell 1 su prrkazane sve procedure k(^ Emacs Ima. Podetjene su u grupe unutar kojih ma Iznela su u narsdnim odsljdma. NAdNI UM dvema ladkama u lorn nizu I njega dine svi TUiENiC I ZAMOUIVMUE

26 im (Esc).. Ako. )e uba6en nafin rada UAQIC. onda neki znad u nizu koii I pomodu vrio traiimo <K»4a u posebro znaianje sll6an nailn kao negda drugde u UNIX-u. ' placs-siring -vae-inw* FN> FN> 'X R ZAMENJfVAIUk Trail ran^a dau niz nazad TraH ran^ dad niz napiad Trail mz poaiapaoo Poatapar^Q trail rta Poman tiuraor na podaiku naredne tedi Pomad aa u prathodrw prozor Proman broi radova Kota prozor kra Poman Kuraor u poaladnil potiraniani p> OPERATIVNI SISTEM PropuaUtranutno madomemonlu kn operatlvnog aislama Privramerti idazak u oparazfvm siaia U tabell 1 su navedene sve procedure i poslupci onda se slaie sa krajem reda slaie sa sa bib kojim znakom izu* zev sa znakom za skok u novi rad slaie se sa nulom ill sa vtie prathodnih znakova. Take se npr.* slaie sa svim ntzovlma koil lma u jedno ill vise a. Zagrade bgraniiava set znakova. lekslu j^an od znakova koji su zapisani u zagradi. (aeioui be nao sva mesta u tekstu gde se nalazi jedan od samoglasmka. Uogu se dodavau i ceh nizovi. Na primer. (a-zo-9) se ilaie sa svakim makm slovom ih brojkom. narednom znaku. Take, na primer, I N trail sve * na popetku redova la naredbe se ostvaruju preto redosleda lastera kc^ ih aklivlra u. vrio je blizu uobl6ajenim programskim jezicima. Pored onoga Slo je prikazano u labek i Sio predslavija ugradene procedure, ima jos I kontrolne strukture. prorrtenijive I funkeije. Kontrolne sirukture su jedoostavne i ko poznaje fortran sta da ja dovoijno IF/ELSE, u naz'ivu. Prontenljlvlh moie da bude 100 i to PoslojI same jedna promenljiva balers. Pnri njoj je pohranjen tekst od kursora do kraja reds u tom bateru. Inleraktivne promenljive omogucavaju da makro naredbe korisnlka pitatu za neki poda- Numerlike omogubavatu osnovne rabunske operaeije sa celim br^vlma (odgovarajud operator! ne postoje). Za rad sa nizovima na raspolaganju je mo^ skup: slepljiva^e, levi deo niza. desni deo niza. srednji deo niza, pretvaranje u vellka i mala slova. prenaranfe AS- CII vrednostl... Logibke funkeije omogucavaju uporedivanje nizova i brojeva, kao i pouzdane AND, OR I ovim edilorom daju program! justify (poravnavanje redova). i uncomenfi (komenlare iz programa u C-u). doista le programabilni editor. Mada nema menija I prozora kc^i se prekrivaju. za jednosiavnija ure vanja je bar rslo lokko debar kao i neki od malih jeftinih editors. Ako vas slucajno zbunjuju drugabijl tasteri za naredbe. moiele ih vrio brzo preprogramirati tibno skuol I slibni, Emacs moie bill praklibno pomagalo svuda gde ireba izlaze nekih progrartta pretvoriti u drug! obllk. njlh dennisemo r^ulame izraze na Do slaganja dotazi ako je znak u THAteWE I 'X S M ^ Zaman dra niza lako da pra i EMAC3 EMACS X * PovaCai trarrutm pr 'X-a X C V» r,.c, i>u opeislkmog aiaiatr ugradeni u Emacs. U nekim jednostavnlm edilonma koji se hvale makro naredbama TO i RETURN. Promenljive su: promertljive podru^a (environment), korisnicke promenljive (user), promenljive bafera i inleraktivne. Nazivi prorrteniji- u njih su sme- 3teni podad kao npr. broj reda ill slupca. posladnji pritisnuti taster, znak koji se nalazi ispod kursora, nazlv irenutnog bafera, broj znakova koje ireba upisati za automatsko snimanje, razdeijivoat ekrana, generator stucajnih vih podrucja pottnju znakom i Emaca je mnogo mocniti I Nazivi korisniekih promenijivih pocinju znakom %. Uzima se u obzir pnrih deset znakova mogu bill cell brojwl, nizovi Ik logicka vredno- znak naziva je #, a onda siedi nazlv bafera. U Nazlvi svih funkcija podnju znakom A' NOT naredbe. Moida najboiji uvid u programiranje sa Emacs pruia vellka moguenosti I Na sislemu DOS koji prak- nema sistemskin pomagala za automal- 26 ra unari 58 februar 1990.

27 Zamislite da ste radili hao Ishnolog u netoj firml. Lapo ste zaradivali hleb svoj nasusni, dok Anna nlje resila da stare eirugove zament CNC modelotn. Sia da ee radi? Kome joi trestaromodne opwadone llste, planwi ste- rezanja. Ml^i sle za penz^, a preetari vite PC kompawlac, odvojits kofu hlljadu maraka za pakel vasi problemi su rsieni. olaksak su posao mnoglma. Pri izradi nekog plan obrade prilagodava raznim parametrima koii na njega uttdu, a»to je najvainite. nema popebe da poznaje iezik CNC masina. Dovoljna su mu preihodna znanja iz tebnplogije obrade. maierilala i drugop I tennicki crtei materiiala. Vedinu parametara izradunava kompiuler time nas resava nepotrebnog posla. Na kraju, kao kralnjl identidan onom sa nadeg crteda. PoslDte dva oenovna paketa: za atruganje < za gkxjanje. Otraj put obradamo pa2n u na prvl. Ggrafishe Kontur Erstellung (u pravodu: prav^enie grafidke konture) jeste program za pravfer^ konture predmeta na kompfuteru po tehr^om crtedu. Pomodu n}ega mo2emo praviti iwe konture Hi modilikovati stare kc^ su zapisane na disku. Pre podetka samog rada moiemo podesiti neke parametre koji odreduju nadin pnltazivanki podalaka na ekranu. Podeiavamo polod^ alata (i^xed Hi iza ose prsmeta). prikazivanje opc a (Ikone Hi teksi) i merenfe ugla (tetinolo- nas biranje stare Hi posiavijanje nove konture. Novoj zadajemo prednik i duiinu sirovine i polo2aj nulie ladka i biramo da H prvo 2elimo unuspol)adnju obradu. Za svaku obredu postoji nekoliko opcija: ill ugao. izrada luka: luk mole bin u pravcu krelanja kazaljke na satu Hi na tangeniu Hi ne. Zadajemo radijus, koordlnatu centra Hi krajnju ladku luka. suproian, a nastavak zacmienja, iziaz za navoj i ukopavanje ileba: navoiji koji su nam na raspolaganju su siandardni, fini i spedjalni. Standardnl navoj se reie po OIN-u, dok za fini odredujemo nagib, a za spacijalnl koras. Kod ostalln obrada trail se prednik (kruini elementi) ili podetna tadke elementa i njagova velidina. Izaberemo dobijamo podatke o koordinaiama poieine i krajne tadke. uglu I duilni. briaanje: ovom opcijom brisemo izabrani deo konture lupaj omoguduje nam da odradimo prozor ieljene veudim na odredenom mestu I da ga.,zumlrank>' da bismo botje prouditi sknije delove konture itampanje: na Atampadu se dobija kontura predmeta u koordinatnom sistemu rrudt jod nekoliko opcija: menjenje Konture. pozlvanje diuge, pravljenje nove. promene imena, brisarje, kopiranje konture ili pozivanje irtodula. Modul moie biti sntje) Ili pogled. geomelrije i podela konture. U trodimezionblnom pogledu gledamo radnl predmel iz kose projekcija. Posebno se prlkazuju spoljeinja i unutrasnja obrada, a afika se moie prenetl na itampad. definisanje sviti karameristidnih tadaka dela. Za svaki element dobijamo koordinate podaine. krajnje i srednje tadke (centra u sludaju lu- Ka ill zaobljenja), raatojanje od podetne do srednje tadke, duiinu, radijus i ugao. Podela Konture koriso se za masine koje nemaju mogudnosi dklusa grube obrade. Hadunar prail konluru i ostalja dodaiak za finu obradu. Oeo konture koji Izaberemo deli pred- koordinate. na mete, moiele izabraii CAM modul iz opdje za module. Ako imaie sredu da konstrumorl vade firme prave lehnidke crteie u nekom CAD sistemu. moiele Hi koristiti umesio da pravlie kontuiu u GKE-u. Postupak je veoma jednostavan: pozovimo CAO, udilajmo sliku CAD, na primer) i lehnl^og crteia Iz odreduju program, zavisne od plana obrade I lefinidkih karakteristika inasine. Cpravljadke Jedinice koje su zastupljene su Grundsottware. Sinumerik eiot/820t i 3T. Opeije koje biramo mere strovme: podeiavamo duiinu siezanja. deono poravnavanje, prednik I dubinu buienja. plan obrade: postavijamo redosled operac^a. Iz liste potrebnhi operadja za ovu obradu (uzduina gruba obrada, rezanje navoja...) biramo jednu po jednu i postavijamo Hi u plan obrade po ieljenom resporedu. masina: biramo Nadenje, pogon, makstmalni broj obnaja, Udku izmena alaia. broj alats u revolveru i lip vodica. duiinu, radiius vrha, prednik itd. ocxtt^a. dubinu, dodatak za obradu I dr. broj u CNC obliku. Moiemo ga snimiti na disk Hi oditampati, i zalim ukucati u alatnu ma*hu. Tako napravijene programs moiemo korislitl i u drugim sislemima za CNC uprevljadke jedinice. Za PC postoji nekoliko fipova uprav- IjsCMh jedinlca Identidnih onlma sa maiina. Uz pomod njih, odgovarajudeg softvera i moiemo u poipu- programa konture koje smo napravili. nosti simulirati proces obrade. Program se moie izdati na buiad trake i zalim preneti na dttad na msiini Ili se prebeciti pomodu RS 232 interfejsa. Mogud je I obmut proces. zanemarljiva: za svaki treba od^iti po 3000 DM. U oenovno) konfiguracip dobijamo diskeie sa programkna, uputstvo i hardversku zaititu. Za konsultadie. SPAS ZA TEHNOLOGE Radunari su naili veliku primenu u maainstvu u vidu CNC maiina. U softverskom obliku, ovo polje {e pre godinu dana obogatieno paketom ko i 6e uskoro biti neophodan ve6ini tehnologa u masinsklm flrmama. Red }e, naravno, o GKE-CAO-CAM-u. zan^ t za kurs CNC programitanja. NiSta zaiol Naba- POSTAVLMIUI KONnm Programi flrme J<9Uer. sa parolom,/na4inu programira strucnjak, a ne Informaiiear masinskog dela, lehrx:^ vlae ne mora da pomodu raspi>k){m)i podalaka i protzvod celog pakeia doblfamo program u CNC obliku, kofi da nam na madini Izraditi deo iu Hi malemali&i nadin). Posle toga, odekuje Irad^ Hi - obreda po pravo) Hnlii: zadajemo jedan po jedan paramelar koji nam je poznat, Sto zavisi od nadna koliranja tebnidkag crle2a. Parametrl su X I Z koordinata krajnje tadke, du2ina izrada navoja, obaranje ivice.tangentna geomelrijski podaci: za deo konture kc^i zsvrselak: kontura se snima i prelazi se Po zavrietku rada sa konturom. QKE nam CAM (o njemu neilo ka- opdti modul. U opdti modul spadaju 3D U geometnji doujamo iziazni izveslaj za vkleni deo puta vodedi raduna o promeni Z Ako smo zbvrilli sa radom na konturi i ekranu se nalazi slika ieljenog rad^ pred* nekog Computer Aided Design sistema (Auto- kontura se nalazi pred name. Jo* nam same preosiaje da pozova CAM. CNC Ausgabe Modul (ili modul za izdavanje CNC-a) prenara sliku iz CAD HI GKE sislema u oblik tazumljlv CNC upravljadkim jei^ cama. U njemu utidemo na parametre koji revoner: raspoloiive alate u revolverskoj glavi (noi za spoijnu. unulrainju. (Hu obradu,...) moiete menjali i korigovatt n^vu tetirwiogiia: za svaku operaeiju moiemo menjati brzinu rezanja, kretanja alata. ime programa: dajemo naziv glavnom programu i potprogramkna za unutrainju i spo- IjaS^u obr^. NC program: dobijate program napisan Cena ovih programa nije oko softvera I nabavku zalnieresovani mogu dodi u Politehnidku akademiju.novi Beograd'. Za direktan kbniakt moiete se obraiiii na adresu: R. & S. Keller GmbH, CNC-Oidaktik. Holkamp 80, D-5600 Wuppertal 1 ra unari 58 e februar

28 cilja brze i lakse dode. Svaka od izmena je, jasno, opisana u okviru konferencije UPUTSTVO, a(i i Konclpirsjuii SEZAM bill smo svesnl da Us swem bill 8ko optereden i, prema tome, preduzeli sve mere da se omoguci radonalan rad. dardnu ulogu diugih BBS-ova r otkucbli nego prekinuti vezu i tekati na slededu Tako e nedoetatak opd)s Re- dalje zwiupamo gisdisie da novltete na SE- «kontraproduktjvan korisnik )e par ZAM-u pula aitao poruku da bi se podset«bro a i onda kucao reply tema.broj. Zbog toga smo od- Hjfiil da uvedemo nesto vise od obibnog reply 1 browse SEZAM Ce vas 4etali- konferendju. Ukoliko meslo BROWSE CF koriswe BROWSE CF /A, po svim a ns same po novim porukama izabrane konlerenciie, Po.slarim- porukama, iasrto, moieie da ietale i bez ope^ /A ukoliko navedete konkretne brojeve poiuka (T.N). pored uvodenja BROWSE rnehanizma,. ko)oi prtsltjpamo, napnmer BROWSE... swi»ifi jjubre".^iihro- irf-ma koje lalafnnoka lelelonske liniia liniie rionoae. donose.... siatem obrtujie jednu od predvidenih komandi. za LOG fajlom - kada vas interesuju rezuhati Naiiednoslavnija komanda je proet pritisak izvrsavania neke naredbe, jednostavno je za- na Enter - SEZAM be ispisati prvu novu poru- Oaljim pnliscima na Enrezitaii izvriavanta be. ume- Ukoliko. posto smo probitali neku poruku, obzirom da»a naradbe mogu skrabivat, samo R) i uneli poruku zavrsav^ubi je uo- lantern novib poruka. Ukoliko, po bitanju poruke, ieirte da so vralite na prethodnu poruku, kucate BACK (III B): broi (npr ako bitate 7.22 pa otkucale 1 1, prebi cete na Slanie poruke 7.11). Ukoliko zakliuiile P) vr^ na prethodnu temu. Osim ovih.rala- Ovnih", na raspolaganju e Jpsolulni-.Skok- I jzgot^" i zaboran^le na koju ste poruku hteh Id napublate utalb^enom ko-. Izaziva nadovezivanie rezultala na poslojebi PAD tako da nizom sukcestvmh naredbi mo2sle pnkupht sav t IS mleresuje dakle ieprivatnu.pobtu. diskuslju u konlerencijame. tovati- ato se postlie komandom PAD I NLOAD - SEZAM be arhlvirati datoleku. ispisall njenu duiinu I ponuditi prenos uz koriabenje transler protiaota Koji ste izabrali. UkoliKo na poslavljeno phanja odgovorite potvrdho, SEZAM.ZIP (arhivirani SEZAM.PAD) bate pre- moiete...iete da nasiaviie sa njenim jxinjenjem", premda bi Mo mnogo logibnije pobeli sa punjenjem od samog pobetka Sio znabi da je polrebna 1 pro- (pregled sadriaja PAD-a) i upuwtvo za konbbenje ove opbje. Ukoliko planirale razne operaciie sa PAD-om, zgodno je EXIT. Odredena grupa naredbi SEZAM-a ne podriava redirekeiju posto ona u odgovarajubim SEND, CONF REPLY/WRITE, PAD TYPE i. risati. Oodatno ogranibenje je ds ne sme prebi pole megabajia (nearhivirano: to je 1SO-200 arfiivlranlh kilobajta) i da se sadriaj gubi po prekidu veze - ako zaboravite Ideia za PAD je, uzgred, naslala kombinovan)em istamene mogubnosti BIX-a i BIX-a (!) utollko Sto se PAD pre slanja, athivira, bime se znabajno bledi na vremonu Iro- be bitati da izvrbi da proverimo kada se neki korisnik javljeo, Problem i najzad opet MAIL all je mnogo jedrwstavniie. Neophodno je da tabka bude prvi zr obmulo: desava se da lepo i uredno pripremlienu poruku Ir^ slati i po nekohko puts dok ASCII upload ne uspe Ova*' '' transfer protokola (PgUp i upravo kucate all ima datoteke u Pro- gledajie' IDEMO DAUE SEZAM-ov korisniiki interfejs nlje zamiiljen kao ne to fiksno ponudili smo grupu komandi, ali smo ocekivali da ce se u praktidnom radu ukazati potreba za nekim promenama i dodacima. Kako vreme ide, promene su suptilnije i usmerene prema povecanju komfora kako da se do dokumentacija na papiru dobra dode.. a mnogi Kortsnici ipak zele da odgovore na lieu mesta - ako bi odgovor zauzeo reienicu-dve, lakse ga Je odmah mandom EXIT, posle toga sa BROWSE CF moiele naatawli da pregtedate neku drugu - mod za pregled ponjka zvani browse. reiim ulazi se komandom Poele ovoga prompl se menja u IME_KONFE- I RENCUE u u dato) konlersnciji READ B kao t kod komande CONFERI Zekmo da odgovorimo na nju. otkucabemo RE- PLY (IK. biiajertim Ctrl Z; 'posle loga nsmavliamo sa «- ukoliko 2eliie da preskobite sledebu. Kucate SKIP (S) a ako ielrta da predate na neku konkreinu poruku u okviru date leme. kucate njen da vas bilava tema ne interesu)e, kucajubi NEXT (Si N) prelazile na prvu slooecu temu u kcm ima novih poruka dok vas PREVIOUS (ili A (npr izabtane poruke a zakm i ka u Okviru leme sedam) ptelazite na bitante *' * slodebih na moiete da se seliie leme, na ia»f>ui<>a«"'i je DIR I DiR/A bime se dobtia kompletan spisak. Inlenzlvna beinja po porukama je. pogotovu u usiovima lobe veze. dobra prilika da se da odgovonte Zato je obezbedena komanda MARK (III M) pomobu koie markirate tekubu poruku: u brio kom budubem ireouiku moieie joj se vrabl! sa GOTO 28 ra5unari 58 februar off-line arvahzlrali. Sto se poruka We. od samog poietka su poslojale komande MAIL DOWNLOAD i CONF DOWNLOAD ali Sta sa sprskom datoieka. konsrtka. lekatovlma u di- Nlje bilo drugs nego narediti komunikacionom programu da fiitavu rekionjumu NOVOSTI. diskusiju upteufe u LOG fajl i docnije rusno 6- PAO pretenduie da poipuno ukins polrebu vrbile sa & (na primer MAIL READ &. USERS/ /N i DIR NOVOSTI & TYPE NOVOSTID- CONF.TXT & ltd) 1 $10 na ekmn. btti upsani u ^wcijalnu daioteku SEZAM.PAD Svaka nova uootreba opaje & Posie prenobenja datoteke SEZAM.PAD, naredba za bnsanje. Ta naredba se zove PAD CLEAR a osm n e posloje PAD SIZE i (provera vellbine datoteke SEZAM.PAD i Ako cena velibiine nakon arhiviran a>, PAD TYPE PAD HELP (kratko otkucati samo PAD i dobiti prompt PAO»» posle bega moie da se kuca TYPE, SIZE, DOWNLOAD.. Iz ovog moda iziazi se sa usevima nema smisla - kada iza MAIL PAD DOWNLOAD, ^adebi pul bate se mubiti sa bitaniem poruka pristigllh posle nekog datu- DOS redirekeionog rnehanizma Ceo sisiem je botji od ^''^Mviemono napuitanje CONFERENCe/ MAIL/PAD raiima Videli smo da se. komandama CONFE- RENCE, MAIL i PAD, SEZAM moie prebacis u razne modove u okvtiu koiih se naredbe razlibito tumabe; ako je prompt MAIL>>, HEAD privainu postu a ako je prompl CON- FERENCE>>, poruke u konfereooijama. Ponekad se ukazuje potreba da se iz lednog mo- naredba kr^ pripada nekom drugom - bilamo, na primer, poruke poiekmo i se moie rebili sa EXIT, pa onda USERS IME ne napublajubl MAIL reiim, otkucati USERS MAIL».CONF VIEW HI bak aec L READ S.PERA PE- PAD neutralise lose veze na telaciji SE- ZAM» korisnik ali trwia obezbediii i Pre nego ito pozovete SEZAM ireba da pnpremile lekstuainu daioteku sf njen prvi red moie da bude A onda u sukcesivnim redovima sledi poruka za ovog korisnika (pazile samo da duime svakog reda ne prede 70-iak znakova. kao da pfipremate ASCII upload). Kada se priijavile sistemu, jednoetavno izvrjite EXEC, posal ite poruku uz korisbanje vaieg siandanjnog comm-u) a onda se zavaliie u stolid i Na ekranu be ee jxlviu film" Kao oa poruku sa jednom vamom razhkom - ave bio se debava se izvodi intemo na SE- ZAM-ovom rabunaru evenluaino jdubre" koje shie do vas je samo Bho na liniji SEZAM >> vi I sigumo ga nema u porucil Poruku

29 zatim zavrsile uobicaienim Ctrl Z I snimlte sa S. Ukoliko vei lekst procesor mate da zapise u daioteku i ASCII kod 4 (Ctrl D). EXEC dalotekb mote da sadrtl I ditav niz potuka, na pri- Pozdrav Peril* Pozdrav Miiru* Cesdiam warn na uvodenju nova rtaredbe EXEC!* Umeelo zvezdice, jasno, treba ubaah ASCII kod 4 (Ctrl 0) koilm se obmtava krai poruke. PrlmeUte I da nakon svake poruke sled! jedno N koje je u stvari odgovor na pilanje,llz poniku Saline datoteku?* Ni$ta vaa naravno ne spreiava da stavite i D. u slededem redu otkucate ruiziv datoieke pa }os t^dnom D (ovo je odgovor na pilanje ^Ijele NAZIV...*). Ukotiko u toku izvodenja EXEC datoteke primetite da ate u njoj napravill neku gre^u, nekollko uzaatopnin prttisaka na Ctrl X 6e zauslaviti izvr&avarje. Ctrl X, generatno. prekida svaku dugotrajnu operaciju (npr. pakovanje poruka) I. ukokko ga pritisnete vi$e puta uzaatopno. Isklju&ije redirekciju. Korisnlci PCia motda netnaju naredbu poznat to je daioteka koja se automatski IzvfSava kada god ukljudhe ill reseiujeie raiunar. I na kada god se javlle sistemu. kraju smo se. medutim, dosethl neieg onglnalnijeg kreiran je hktivni korisnik kojl se zove kome. u vidu pnvatne poruke. treba slati svoju AUTOEXEC datoteku. JM.n'OEXEC BAr, Inidrati njeno slanje (motele da kortstits I dili od greiaka pn prenosu). Pre nego $to sni- TTDte poruku, jos j^nom (opeija L) provertte ryenu ispravnost, udahnrte duboko, prkisnile S naprawll sle AUTOEXEC.BAT. AUTOEXEC-a to najtosto bid CONF VIEW - ukoako ovo izo- i Prve Ilnije MAIL LIST S i stavke, SEZAM vas neto obaveitavati o novim porukama po konterencijarr>a Sto svakako n^ ono Sio ste ieleii. Iza ili Ispred toga moteie stavkl niz naredbi MAIL LISTI Silra gde jet iifra oznaka jirivalne konferencije* u kojoj utostvujete ako je ihra za viceve Me. na pototak AUTOEXEC BAT bl imalo smisla staviti MAIL LIST Me. Na kraj motele stavlti I nesto kao ECHO.SEZAM pozdravlja svog najpameimi^ korlsnlka' i sislem to vas svaki pul pozdrai^ati tom porukom. Pored navodenja nsradbl na pototku peruke. motete kreiratl i PROCEDURE. da ih zapocnele nazivom (koji obavezno pocinje dvotaikom) I onda navedete naredbe koje treba da se izvrse. Na primer: :REAOAU. Poste ovoga. naredba READALL poslaje ravnopravna sa svim osiallm komandama SE- Pri ptsanju AUTOEXEC procedura treba Imati u vidu sledeto pravua: se deo do pn/e delinicije koja podmje dvesadkom: ako lakve nema, izvrtava se dilava poiuka. dvotadkom; dvotadka mora da bude pr^ znak u redu i izmedu nje I imena procedure ne sme bid biankova. Procedurom se smaira sve Sto se naiazl izmedu naziva i podelka sledeto procedure odnosno. ako je to poslednja procedura, sve ograniden; poruka je. naravno. ogranidena na uobldajenih 250 redova. Pri Izvodenju procedura mora se zadati njen pun rrazlv. - Procaduri se mogu prosledlvati paramein kao u DOS-u. Na prllmer. nakon definicqe: naredba TEST SEZAM ns boi l je' to proizvesil.. u odnosu na interne naredbe SEZAM-a Ukotiko. dakle. greskom napravite naredbu MAIL, netole modi da koiislits Brc^ poruka koje tele poslati korisniku JtU- neobrisana poruka se smaira vatedom. Ipak, zamolill Usmo korisnike da ne prave izmene AUTOEXEC-a bez jakog razloga - ako budele desto menjali ovu proceduru. hard disk to se zadas zagusrti nepotrebnim porukama! drugs Izmene; neke od njlh su vktljive a neke skrivene duboko u SEZAMu. Sto se vkhimn izmena tide, d^tvo komblnecqa Ctrl Enter (ASCII kod 10) koja je ponavijala lekudu linlju poruke (zgodno ako ulefi neko jtubre* a vi nisle sigumi da ti ono potide od vas li od shoa sislema) je prodireno na komandni mod (Ctrl Enter uvek ponavlja lekudl red) a ispis kod koje su poruke propradene datoiekama. Sto se skrlven^ izmena tide, modltlkovane su neke.povuegovane* naredbe dto SysOp-lma olakdava odrtavanje sistema. izbacivanje takozvanog loeil drajvera (XOO.SYS) iz samlh lemeija SEZAM-a. Fosll drajevr nam je u pototku i^skdavso komumkaoqu $s COM portovima. all je vreme pokazalo da iz januarskih.radunara') dime je uzgred omogutono I skradenje kormin'ikacionog tofera na I28 bajta, naravno ne sa ciijem da se udiedi 128 bajta memory (prodia su vremena sade to Ctn X ved u slededem redu izazvati.' poruku 'Naslavak, Prekid. Praksa je pokazala da uktar^je tosii drivers nlje dovoijna garandja bezbednosh SEptilike dodli smo u dtuadju da se rrrodem blokira i sekvencu dto se ni na kakav nama poznat softverskl nadin ne mote oporaviti; dak ni pritlsak na erveno dugme neto dovesti modem u radno stanjel Ne znamo da li je po sredi neka specilidnost (ili neispravnosl?) naseg Discovery irv lemog modems ali diugih BBS-ova duk da se i oni s vremena na vreme susredu se slldnim problemom koji se redava iskijudivanjem i uklfudlvanjem radunara dto je pnmenljivo kada vam je u sianu ak vrto neprimen^ivo kada je on zakijudan u zgradi BIGZ-a Zato smo odludili da uvedemo deturstvo pored SEZAM-a all za jteturryjg* ni- Ku skidiuma... roden je nodnl Ik eiektronski portif. po uklju- koji,vrti* SEZAM-a - od AT-ovog paralelnog porta vode dve tice do mikroprocesorske ploto portira. portir se napaja iz AT-ovog PSU-a, a napajanje AT-a je vezano sa zidom preko razvodne lame koju konlrolide portir, Sve to zvudi kompllkovano all u stvari nlje divanju portir podinje da odbrojava jedsn sal: kada to vreme prode. on ukida napajanie AT-u sebi) i laj prekid traje dok se porlirovi kondenzaion ne isprazne - tada se napajanje uspostavga. portir I AT nje novo odbrojavanje. Kada sottver koji ptoreto SEZAM zakl u6 da je sve u najboli^ redu (a to se dedava kada je korisnik prijavtjen izvfdava neke smislene naredbe), posiedstvom i jedne od llnqa reseluje porlira i nalate mu da broji od podetka - kada je sve normakw, porlir staino biva resetovan i nikada ne gasi sistem. Ukollko, medutim, nedto pode po ziu, moguto su dve situaege. Prva. SEZAM primeti kate portiru.gasi me (nas) Venulno* posle toga je sve u redu osim ako je dodio do nekog kvara na hardveru dto elektronika ocito ne mote sama razrediti. Drugs, SEZAM misk Oa je sve u redu a modem }e bloklran i ne pdma pozive III tom sluiaju 60 minula neto bhi prijavijeo ni jedan korisnik pa to portir automatski resetovati kompjuter I (kako se nadamo) dovesb stvan u red. Artefakt je da to sistem bin resetovan ako se 60 mlnuta niko ne javija (dto se porjekad desi nodu oko 3~4 sata). all od toga nema dteie, neka se elektroni s vremena na vreme razmrdaju* Ostale interne Izmene se svode na uvodenje intemog kediranja rada sa diskom dime je omogudeno SEZAM-u da jiodness* znatno vedi broj poruka u konlerenciiama bez degtadacije p^ormansi. uj i iza dva.rvobria olasama* zadogadajdi doaadai da- MAIL SEND ^EfiA PERIC N MAIL SEND >i1itan MIRIC N CONF OPEN SEZAM CONF REPLY.CESTITKA* N CONF SEEN MAIL SEEN MITOCXEC EXEC all im je zalo AUTOEXEC.BAT dobro SEZAM-o je sticna prlda - vas AUTOE- XEC de se izvrsiti O AUTOEXEC daloteci smo razmbljali od ssmih SEZAM-ovih podetaka all smo uvek udarali o prepreku zvenu prostor na diaku - nismo mo^l sebi da dopusttano da svaki kodsnik (ormira svoju AUTOEXEC datoteku. Na AUTOEXEC BAT I AUTOEXEC datoteku treba patijivo pnpremlii u tekst procesoru a onda. sa MAIL SEND EXEC kako bisle se obezbe- Knim porukama i PAD CLEAR Dovoijno CONF JOIN IBM-PC CONF READ CONF JOIN SEZAM ZAM-a s Urn tio je same vi moteie Izvriili Prllikom prijavljivanja sistemu izvrsava DeAnitija procedure mora da poclr^e do kraja poruke. Prazne linije se ignorisu. Dutina proceduie i bioj procedura nlje :TEST ECHO %1 %3 %2. poruku 'SEZAM e naibolji'. Procedure delinisane u AUTOE- XEC.BAT Imaju priorltei SEZAM-ov inlemi MAIL osim ako se do- - Poruka poslala korisniku AUTOEXEC BAT.stupa na snagu* od vadeg slededeg poziva. Ako telite da je Isprobate odmah, uptoebite naredbu sa sasvim lednostavnom sintaksom: AUTOEXEC. TOEXEC BAr ni)e ograniton - poslednja Osim ovih.vehkih*, napravill smo I mnoge MAIIXONF list je modifikovar take da se vidi Najmanje se primeduju a Ipak su najznadajn^ Izmene jod nlteg nivoa koje se svode na alalkl koja se s vremena na vreme zbuni, koju treba reselovati, koja ume da zaglupi mo-. Redenje se svsio na pisanje novog drajvera za COM portove (bitan deo tog drajvera moteie da nadeie u lekstu Zorana Zvoti- dem. kada je svaki b^ bio zlalan) nego da bl se ubrzaio raagovanje sistema na va& Ctrl X ZAM-a - u Iri odblja da primi komandnu smo od kolega SysOp-a smo progiasiii neko Jrarbonsko bide' nego da- Nodnl poiltr je trostruko povezan sa AT-om (samim dm i se bude I podi- da reslovanje moderrui ni posle desetak pokud^ ne uspeva i posradstvom one druge Imje ne prosleduje podaste o pozrvu AT-u. U smo zakijudik da OKom oecemora pokrenul je i VOTE, podm SEZAM-a za Inieraklivno giasanje: racunari 58 februar

30 raju se glassnia za najbolje tekslove u.ra u- i 'lahma* i i(o- l8 dfugo. Upolreba VOTE-a ie krajnie jednostavna otkucate VOTE ill izaberele slavku 'Q<asanje iz menija 'Redakcqa', izaberele giaaanie (ako in ima vise) i onda glasale za jedan. dva iti vise predloga sisleni vas. zavisno od glasanja, upozorava na to koliko poena dajete kotoi TE-a de ispisivah rezullate glasanja sve dok ono ne bude zakljudeno. Ukollko ne glasale (pozoveie VOTE a onda Izadeie iz i^ega sa - in 0). nedete modi da vidite rezultaie sve dok i sami ne izvrsile ^radansku duznost" ili dok se gtasange ne okonda. Obzirom da ]e pnslup SEZAM-u potpuno Slobodan. Seleii smo da izbegnamo kreiranie nepostotedih korisnika pomodu koiin bi neki od poslote6h glasali po vise pula za ono Slo >rr se svida. Zalo de u neklm sludajevima glasac ko pravo bill ogranideno samo na jiunolelne korlsnlke SE2AM-a <oni koji su se piiiavui pre vise od 18 dana, zvali vise od 18 pula l na vezi proven vise od 180 minula). dok de ca' modi samo da gledaju rezuilaiei PoSlo smo ambidiu zvanu 24-dasovno rad no vreme Ispunlli, polako prelazlrrio na sledeci korak zvani visa lini a. Vetovamo (n 2. 3, 4. ilnlje lokom d'lievog dana predslavijale luksuz ZAU-a. Uvodenje dodalnin llnlja, iasno, zahle va dosta novog hardvera i softvera, Slo znadi da se nikakvl rokovi ios ne mogu precizirati Ipak, voleli bismo da sa vama p^elimo vlzlju sledede laze rada naseg BBS-a. Posle opeeine diskusije. zaki)udlll smo da radunar moze da pondese! Oakle, da ne bismo posao radlli dva pula, odmah demo predi na lokalnu mrezu. B6S-a all bi i par llnlja, uz ovakvu kohsniiku bazu, od SEZAM-a napravile pravu kompjutersku mrezu. Rad na dve linl e je neslo Slo de se svakako realizovaii. maio pre in maio posle. Medullm. ni e lose pred sobom Imati I neki maglovitiii cllj, a on bi mogao da bude povezivanje SEoar dial In pnkijudak pomodu koga bi, na primer, svi VAX-ovi u JU- PAK-u mogli da jxitatu' sa SEZ/VM-om pomodu SET HOST bioj /X29 - to bl zaslo da se ne nadamo? Ko bl, uostalom, pre svega godinu dana pomisllo da demo januara knatl ovako posedan I dinamidan BBS CASOPIS I KORISn ISTI RACUNAR KAO I VI PRILIKA DA UCESTVUJETE NA BROJNIM KONFERENCIJAMA I Zmm iivew altemativi. PoSlo sle glasali, bududi pozivl VO VtiEUNUSKI SEZAM all U druga limis koja radi popodne i nodu llekako olaksala sada prilidno tmovit pul do SE ie lokaina mresa naj(x>godnlja za rad BBS-a - razmisl)aio se I o nekom multiprogramskom operauvnom sisiemu (OS/2. Unix..) all smo zaklfudih da bi, pre svega, opredelivsi se za OS^ i Unix oslali bez na^ glavne alalke zvane DSZ (PKZIP za 0Si2 posioji) a onda. Sto le mno^ ozbiijnlie, I da Ci se pojavio problem kada bismo dodali tgredu. detvrtu, pelu. Iini u - Ipak poslote granice onoga Slo jedan siroli ZAM. Lokaino) mresi je pre svega polreban server Slo de bill ovai AT koji Irenutno.gonl' SE-.. fall mu samo mak) memorije. Za svaku lelelonsku liniju na njega de se vezrvati po jedan.pgoljeni' XT (evemualno sa hard di- Novell karlicama skom] opreml)en modemom i koje Irenumo lesllramo. Ne venjjemo de demo brzo postidi 100 linija ameitdkog Exec PC ZAM-a sa JOPAK-om III cam odjednom stvorilo ogromnu korlsnicku bazu! Ovakav prikl u6ak namede sasvim umerene tehnidke i prilidrw neumerene finansijske probleme sli - 30 ra^unari 58 februar SEZAM SISTEM ZA MODEMSKE KOMUNiKAClJE 6IS0PISA RA(IUIURI" SIROM OTVARA VRATA U SVCT ELEKTRONSKIN KOMUNIKACliA DIREXTAN XONTAKT SA REDAXCIJOM, SARADNICIMA I MOGU^KOST DA ZATRAilTE POMCk KAOA SH U KEVOUl I DRUCIMA KADA IM JE POTREBHO MISLin III UUDIMA KOJI ltaju ISTI DA POMOGNnE KAZEn ita O TOMC DA PnATE DRUGS ^A O TOME MISIE ONI PRISTUP JAVNIM BAZAMA PODATAKA NAIJEDNOSTAVNUI NA N OA DOOETE DO SOFTVERA IZ GUOPISA I KORISNIH JAVNIH RUTINA 0II/M7-22S LUDA ZAUVA M 300, 1200 i 2400 Mo NON STOP

31 I

32 Postoia dva osnovna nafiina realizacije javnih mre2a za pr^etm pcmaiaka: ~ mreie za prijenos podataka sa komutadjom kanala (vodova) - mreie za prijenos podataka sa komutacijoni peketa. sa u biti uspostavtjaju na Isti nacin kao u teletonskoj itirezi. to je^ korisnik ima na raspola- {tanju Oirektan kanal (vod) sve vrijeme od uspostavijanja veze do njenog raskim. U mrezama sa komutadjorn paketa Inlormacija se dijeli u male dijelove ill pakete. SvakI pakei sadrii u sebi kontrotne signals I adresu, to jest dni nezavisnu t^nu za mre2u i lodno se zna kamo je upu6en, te da II je njegov ssdrzai iapravan. Paketi se $al}u pr^o prqenosnih kanata u mrezi. ko i su zauzetl samo za vrijeme transporia paketa. To znad da se prljenosni vodovi iskon^aju daleko fadonamje Razkdlti tipovi naclonalnlh javnih mreza preporuke I tehnltiu standardr datl su u X serijl CCITT preporuka. U natej zemiji djeluje mre2a za prijenos podataka JUPAK - Jugoslavenska pakeiska mreza. InIctjBtive I pripremne radnje na izgradnji mreia za (H^enos podataka u nasoj zemiji po- 6iu sa podetka osamdesetih godina. Godine usvojen e SAS o Oeneralnom planu razvota nveia za prijenos podataka u SFRJ na nivou ZJPTT (Zajednice jugoslavenskih podta. telegrala i telefona), a 1981/82. provedens Su mreze. Rezultat ts ankeie je odhika o Upu mre- 2s za [wjenos podataka usvojeno je da se u javnoj jugoslavenskoj mre2l koristi prijenos podataka sa komutadjorn paketa. Realizadji JUPAK mreie nlje se pristupllo stovrameno u strim dijelovlma zemlje a najviie je udnjeno u SR Sloveniji. Jedanaestog maria 963. poduzeie PTT prometa LjuUiana raspisalo je medunarodnu licitadju za Izgrsdnju javne paketske mre2e. Prittveden je sisiem ERI- PAX. a za realizalora pritivadena tirma, ricsson Intormation Sy^ems AB u saradnji sa tvomicom telekomunikadonlii uredaja.nikola Tesla* Iz Zagreba. RezultaU Kcitadje su prihvadeni I od strane RO PTT prometa SR Hrvalske. u dnjgim repubtikama i pokr^lnama. SR Bosna I den u ostallm republlkama. Tridesetog januara potpisan je ugovor o Isporuci opreme sa tvomlc^.n. Tesla* za Jupak mre2u SRH. Ugovorom je obutivadena oprema za 195 prikljudniti todaxa. Taj pnri zaitita. ugovor je kasnije prodirtvan, pa le danadnji broj prikijudnih todc^ daleko vedi. Izgradnju Jupak-a u SRH (hardware) mo- gradnja JUPAK mreje SRH. Ovakva podjela Je nastata zbog ladadnjih potreba korisnuca. le zbog polrebe dstematskog uvodenja nove opreme i obrazovanja kadrova. me (PTT). Ova mre28 je samostafna, bez mogudnosu prislupa Jupak mreii (sllka 1.). GRADPAK je gradska pakeiska mre2a naslala radi potr^ Univerzijade godine. Sastoji se iz detri dvora: Centar, Peddenica, Tmje i Trednjevka. Ova mre2a je pudtena u rad pred podatak Univerzijade i u potpunosti )e ispun'ila odekivar^, a ujedno je to bila veritikacl- ]a EPiPAX sistema. Danas ta mreta vide ne egzissra kao samoslalna, njezkii su kapacheti prikljudeni Jupak mre2l SRH. a upravtjwje tom mre2cim je intsgrirano u jedinstveni centar upravljanja NMC (Network Managmeni Centre). Potrebno je jod spomenuti da osim gore navedenih mre2a poetoti 2 PAK mre2a. prva jirrvatna mre2a', u vlasnidtvu RO 2tp, a nastala radi potreba te radne organizadje. 2e- PAK mre2a izgradena je na bazi ERIPAX sisterna. Planirano je povezivanje 2EPAK mre2e I javne mre2e radi pobeba preusrnjeravanja promelnih tmova. Zagreb, Centar. Tmje. Trednjevka i Peddenlciu le na podrudju republike dvorovi Rijeka, Split i Osljek. - tartfa koristsofa mreze: po vezt pok^ry CPU - Meeooo CPU takt - 8 MHz 2 do 6 Mbajta devet koncenlralora: SlavonsW Brod, Bjelo- propusnost sistema SO paketa^m CENA KOMUTIRANOG PRIKLJUCKA var, Koprivnica, Vara2din, Kariovec, Pula, Zadar. Sibartlk I Dubrovnik. ir za nadzor I upravijanje (NMC - Kranj. Trbovlje. Celje. Novo Mesto i Sobola. Murska je u tazi razvoja i izgradnja. Tako u SR BiH t U SR Cmq Qori je gradnja koncenlralora u THogradu, a u SR Makedonlji dvor Skoplje. Raziika (hardware) Izmedu dvora i Koncenlralora nije vehka: dvor ims udvostrudenu korv figuraeiju, tako da korvientratori sa dodatkom opreme lake prerastaju u dvor. Hardwer ERI- PAX-a je izveden modulamo. Najmanja konliguradja (slika 4.a) sadr2i jedan procesorski modul (CM) I jedan llnijski modul (LM). spremnldki modul tlopy diske (FD), spratnnldm modul hard diska 20 Mb (HO) (svaki ^emnidki modul mo2e sadr2ati jednu III dvije jedinice diska) I napatanje; takva konuguracija uglavnom se konhguraeiju (skka 4.b) sa dva procesorska module, dva linijska modula udvojeni spremnidkl modul hard diska, jedan spremnadkl modul flcpy diska i napajanje. To je mlnimalria maksimaino 32 procesorska modula. t Konfiguracila upravljadkog centra (NMC) dopunjena je, s obzirom na dvomu, spremnid- i Idm modulom magnetske trake na kojoj se 1 skpptjaju tarlftu zapsi, a kapachet hard diska Iznosi 67 MB. Performanse ERIPAX sistema su skjedede: radna memorija IzvodI Iz cijenika va2e6 mi na dan piaan)a danaka Za oelakna azovha drug FWriSa) Na navedena ci ant Irsba dodsti )dt djsnu lelelorske a Wlelon. vad m kod lokalne PTT organizaeija mora prfavm komullrani prik^jdak za p NACIONAINA MREZA Javne mreze za prijenos podataka na odreden na6in kombinuju prednosti javne telefonske mreze, veliku brzinu prijenosa podataka, kvaiitet iznajmljenih vodova, kao i druge prednosti: vrijeme uspostavijanja veze, veliku pouzdanost, automatsku korekciju greike, fleksibilnost sistema, te niz drugih usiuga i U mre^atna sa komuladjom kanala pozivi ODUIKAOTira mogu se medusobno povezivati, prva anketiranja potencijalnih konsnika JUPAK Na pripremama za Izgradnju mre2e radi se I Hercegovina Izgraduje vlastiti slstem ENER- GONCT. dok je slstem SImens EDX-P pruiva- 2emo podljeliti u nekoliko laza: izgradnja EM- PAK mre2e. izgradnja GRADPAK mreze. te Iz- EMPAK je eksperimenlalna pakeiska mre- dvora; dvor ETF-Zagreb, dvor PTT i 2a na bazi ERIPAX sistema. Sasloji se iz Iri dvor u tvomici.n. Testa*. Mre2a je nastata kao potreba ove tri uslanove za ^olovanjem kadrova (ETF), za omogudavanje razvoja I i^uvanje (N. Tesla), te za provieru komimlkacljske opre- KONFKURACUA IUPAK-«JUPAK mre2a SR Hrvatske danas raspola2e znainim kapsciieikna: centar za nadzor l i^avtjanje (NMC Zagreb) osam dvorova, na podrudju grada Zagreba: JUPAK mre2a SR Slovenge (si. 2) raspo<a2e sliiarlnsm knruirjrnltmn Ljubljana) dva dvora: Ljubljaria Maribor - sedam koncentratoia: Kocer, NovftGorica, 1 JUPAK mre2au ostallm nadimr^ublikama postoji eksperimentahu dvor Sarajevo, a u SR SrbijI <8l. 3) dvorovi Beograd I Novi Sad. te konceniralori u Kragujevcu, Krudevcu, Kra^ vu. S. MXrovid, Zrenjankiu. Klkindi i SuOoba za predvidena iz- koristi kao koncentralor. U dwovima imamo dvoma konnguradja. koja se mo2e prodrrlti do U TM FAZE 32 ra^unari 56 februar 1990.

33

34 CENA DIREKTNOG PRIKLJUCKA s( mreie dolui koe Inlerakttvnog ru6ina laoa. posabnc na va ni udaljaooatima. I2 lag czvaoka oamka aa vm da c^ana r>a ovisi e ucuiiianoall vat 0 volumaru 1 vrameru lauzeca pnkigudne radova, razildhlfb naflotma pdjanosa (ofena au Ralacija Zagreb - Spkl pnmjer username, / separator, ZAGREB password, 14( brpj ieljenog korisnika. Karakteri koji dins username, password i separator nede biti vidijivi (no echo, iz sigumcsnih razlc^), na ekranu va$eg terminals be za dani primjer to izgiedali ovako: Zalim pntisnite RETURN < pridekajte dok komutsciia mreze proslljedi pozlv, ako vam se na ekranu terminals ispiie poruka COM, sve 7E1, 8N1) veza je uspostavljena 1 mozele po- eli sa radom. Ako ne dode do uspostavtiania veze. na ekranu lerminsla de se i^sali dljagnostldki kod, di i sadriaj nam govori o razlozi- linijl (no Incoming access) (no outgoing access) u bllo kojem irenuiku veza se mo2e raskinuti ako po^ljerrx) AS- CII znak OLE (data link escape, heklo), to jesi polrebno e na lasiaiuri otkucaii CTRL/P. a tat* aras > pedrtom i sktedefe esbat: zatvorer«a grupa korisnika usiuga koja opaono omogudava: 1 zabranu pnstupa grupi korisnika iz javne 2 zacranu pnslupa grupi korisnika u javnu 3 zabraaiortaznogprometa grupi korisnika 4 zacranudoiaznogproitietagrupi korisnika * grtan pra^udak usiuga omoguduje pnkl uda> do *3 DTE-a na zajednidki (giupni) jedrv^ 00 temenata definiranom u gnjpi ill autedecei-- slocodnant. Zadriana je mogucnosl selektivnog poziva svakog u grupi dehniranog terminala. adresiranje korisnicima da pozivaju deljeni broi korisieci do 10 alfanumendkih znakova permanenina virtualna veza (PVC) usiuga omogudava de(initan e slalne veze A-konsnika I B-konsnika Broj PVC-a po OTE-u le pozlv bez biranja (engl. Jiot line") pnokteli usiuga omogudava delmiranje prioritela od 1 do 4 u korislen u resursa mre- se omogudilo povezivanje radunala, programa I lermmala istog 1 razlldttih proizvodaca, medunarodna organizaciia za slandardlzaciju ISO odredila e model sistema za povezivanie izv. OSI (Open Systems Inlerconneclion). On se sasioii iz sedam slojeva, svaki sloj da e doprinos ostvarenju veze od najnizeg d- zickog sicqa do najviseg aplikacijskog sk^, ko i je poireban da bi se izvodile disinbuirane obra- sloja ISOrOSi modela veze, a lo su. Ilzicki suj, kojim su slarklardizirari oblik 1 dimenzije prikijuinica. vrsie signals, napcmi signals. Iraianje signals. nasn usposiaviian a, odrzavania I fizidkih kanala po prikijudnici I slldno. QIavni zadatak ovog sloja je slanje bitova komunikaci sklni kanalom. sloi veze, ko)i pretvara fizidki kanat 1 njegove pogreske u virtuaini kanal Dez pogr^ka. 10 jest idealan Kanal. sloj mreie, koikobavlja komutiranje I odreduje puieve podacima koji se razmieniuju Izmedu korisnika, 1 ko lm su odredene karakteristike dvorrlh veza i putovi paketa (aka i njihovoj ispomci. Ostah stcievi ISO/OSI models - sloj pnienosa, sloj razgovora. sloj prikaza. sloj apllkaci'- ja nisu direktno podriani u JUPAK mreii, ve4 njih podrzava oprema koja Je insialirana zavisnosii o potrebama korisnika. no sredstvo komunicifania koriste JUPAK mteiu. Od vedih korisnika naveo bih: - SNTIJ (Sistem naudniti 1 lehnokjskih mlormaciia Jugoslavije), diji je generajni izvodad izgradnje RCUM - Maribof, a osnovni zadatak naudno islrazivadka djelatnost i obrazovm rad. - SDK (Slu2b8 driavnog knjigovodstva) korisli JUPAK prvenstveno za prgenos podalaka 0 piamom promeiu, le drugim korisnicima drudtvenih sredslava. organlzacijama. dime se visesiruko ubrzava plaini promei. le Izvjedtava brie 1 azumije. - SIZ MlOH (mirovinsko i mvatidsko osiguranje SRH) povezuie preko JUPAK mreze svoia radunala u udaljenim miesiima. -le niz drugih korisnika ko)i se bave automatskom obradom podalaka I njihovim pnteno- B. SlifedeCa labala pdkaauie ctianu pnjenosa Jadne Blrarica M la^la lakaia, 65 znakova nr " > N <usemame> / <password> bro) <CR> >NPTT/ZAGReB gdje je: > prompi JUPAK-a, N najava ideniifikacije (obavezno vellko slovo). PTT - raskida podsine veze. M On lakoder brine 0 konverzi)! iormata poaa- kod korisnika, odnosivo podriani su stojevi u >N fe u redu (evenlualno podesavanje parametara ma neusposiavijanja veze. Najdedde ispisivan CLR NA 65 usings ni e dozvotjena CLRNA67 pogresna pozvana adresa CLR N/^68 pogredna pozivajuda adresa CLR NA 129 nespecinrana gredka na CLR NA 131 greska na modemu CLR NA zatvorena grupa korisnika CLR NA 253 zatvorena gtupa korisnika CLROCC - zauzel korisnik Po zavrdenom posiu ili UUUOl U MREil b^. poa>«cn log broia mre2a poziv prespaia 34 ra unan 58 februar ba bi imenom usiuga omogi^va KORISNICI JUPAK-a JUPAK mreia konsnicima pruja pn/a tri Mnoge radne organizaojb, diie su organizacione jedinice u raznim medusobno udal enlm krajevima zemlje, a koie Imaju poirebu za svakodnevnom izmjanom podalaka. kao ideal- DP2 i kao vezu prema - banke (najve6 konsnik Zagrebadka banka) - osiguravajuda drudtva

35 stvenkn zapisom u bii%amom brojriom sistemu, broja u menwhju raiunara. Me*Jlim, pre sve- Pod formatom 6emo ovdo pog(jeie0.lb.a,,..8._norm8llzovaf>amanft- Pretposlavimo da nam je zadai broj drazumevati nekowto sivarl; Koiiko bajtova korisflmo za zapia broja? Pri tome smo sa m ozrta6ll poddju binante d- rtormalizovartom maniisom. Opsti postupak ko- Kako prikazujerrto mantisu, a kako eks< fra desno od decimairte lacke {d^mainog )i za- pdmenjivaii sasloji se u tome da broj pooertl? reza), a sa n ekspooeni, koji moza biti pozifi- pnro prevedemo u binami zapis sa nepokret- g, zadajeme predznak broja? van lil negattvan. Sa B,^ gde je k proizvoljan nitn zarezom, a kasnije nakrtadno izvrstmo Odigledno ima lu doata n^asnlh shari. prtrodwi broj pocev od 1, pa zakljudno sa m, norniaiiz«i]u- Uostaiom, u r^narskom svetu na tom polju.. i ozrtaderte su biname ckre broja. Jasno, svaka Posebrto cemo prevoditi cefobrojm, a po- uiiuu nniumn bmedn ier iadnrwtavrui chra moza bit. iii no/a. Hi /edtnfoa. ^ J b-ts!!! MoZemo. za sada, samo napomenub da je aritmeticki koprocesor 8067 (i ostal Iz 0 111ia»11x2"' yi I?.,.,,j., j je to Sto se svaki broj onako moze zaj^ti, ah Dakle, broi29smo preveil u (ostatke Info'resantno je da neki velikf programski pahes, kao «o je Majkrosoflov (Mwosofl) ma- Decimate dobijamo tako Sto razlom^ deo kro-esembter MASM, uglavnom ne podrzav^u brda (a to je u n^ siucaju 0.375) SnoZimo IEEE standard (shka 3.). Treba, naravno, red uzastopno sa dya i izdvajamo celobroini deo da ovakve stvari prakbcrw nemaju rrtkakvog rezuttaia. Dedmate se tako dobijaju redom, znacaja, jer uopite nije problem napraviti pro- vend prethodw tabl.». Vrednwi broja dot»cemo ako prvo vrednu- jemo manhsu. S.,xi/2r+e.,xl/2'4-...S. xi/2- ft I J dardom. Preglod svih formala koje korisb 8087 (W to vise mteresovali kako ko^re/no (0 <Jfl avedem^ t^a, mozemo. radi vezbe pro- malneiacke: broja: p> t" ko. nijedan format, samo po sebi n^ botji od zdravoj pameb da u memoriju racunara ne Ire- taeke,jer8eno(a/te6ifflpodrazumevaju.aod ekspo- u nazam primeru rrnnbsa ima samo osam bita, Pri tome, stvar Ida brie ako se jm CebrI citre neni broja. Isto tako nije problem prevesb man- all ml vellkoduzno dopuitamo manbsi da bude giupiiu u heksadekadne btokove i zabm vred- bsu u heksadekadni obilk, koji na papiru izgte- jos dvaput toiiko dugacka. Sia bme dobijamo, nuje lako dobijm heksadekadni broj. U nazem da mslo pitomije od prevellkog ntza nula I jedi- videcemo kasnije. (Tada Cemo ujedno shvaitb primeru binarrti broj glasi 10111, a odgovaraju- nica: da baz i nismo bik bog zna kako vehkoduzni.) Ci heksadekadni 17. Zlo dalje 0^ Ako je mentisa kraca od 24 brta, oslatak 1 xi6+7=23. 2e eex2 Cemo prosio popunib nulama, A da ne bismo 2) Prebrofimo sve biname Jewmaie" man- baratab 24-cHrenlm zapisima, kortebcemo hekbse (neka Hi ima m), pa prethodno dobijeni ceo Do ovog zapisa prosto dolazimo gruplsa- sadekadnu notacqu I tako svesb mantisu na brtq podeilmo sa 2". Kod nas je m-5, a njem binamlh cifara manbse, pri Cemu je 1110 samo Zest dfara. Manbsa iz nazeg pritrwra 2-32, tako da konacna vrednost mantise Iz- isto Zto I E. a islo Zlo i S n ri.v I ZAPIS BROJA Postoji viie razhiitih formats u kojima se brojevi mogu smeatati u memoriju raaunara. lako danas preovladuje IEEE standard, na tom polju vlada prmiano Aarenilo, tako da programer donekle ima slobodu izbora. Nastavljajuci priau iz proalog broja Ra6unara, ovoga puta cemo pa^ju posvetiti detaijima oko konkretnog izbora formats i parametrima koji taj format definiau. Svaki realan broj mo2e se prikazati joctirv SMESTANIE U MEMORUU ^^^^^^****'**»**»*ik^*^^^^^^* na sledeci nafln- KonaCno dolazitno na probteni smeitanja 015 o a x2" PWVWHUI na se moramo odlusti koji formal zaptswanja temo korfabti. se , kojl traba preveau uwnami zapis sa itosti. Darws se iigiavnom prihvala standard, koji je prediozio ynsotute of Electffoa/ and Efoc- ironlos Engineers I koji se kratko oznacava sa ieee. Ovaj standard obulwata format zapisiva- Irtan), dobtc^ bmame crfre u redosledu brojeva, ail i protokol obavijanja aritmeuft- 0.1 x2» 0.5 zdesna uievo (od mante teline ka vecoi): Wh of^tacha, i jed^tkkn priiikome^ rnu po- rr^ijeni deo broja po aaj^s^ CHra B, odmab iza dedmaine tacke, uvek to i su opite poznab (uzastopno deiienje iii ^ ^aveo rm^ wrufemo da je to stvar proje jedinica. pa smo je zaio tako I pisaii. <^kom). Kao iiustradju Cemo uzeti nekoilko jedno- Cetobrofni deo u nasot siucaju je 29. Ako stavnih brojeva i zapisati it. u binarrtom sisie- uzastopno vrsinto deijenje sa dva i pri tome mu sa normaiizovartom mantisom: ^Zlmo^^ak moze^ samo nufo iii ol x2' 1 svettti pos^u paznju XZ te familije) potpuno kompatibilan sa IEEE stan- Naravno..teonjstd'jeovdesve jasno. Lepo 1:2-0 (tj dalemo na t^ slid 2 ObjaSnjenja Cemo dati sleva udeano, kako se i prirodno nizu iza dect- gramzakonverzijufonnala.ae^idanijela-. nekog drugog: sve Sto se moze udniti sa jeda zabrn manbsu pomnozimo sa 2"; 0.375x [OJ nim, moze I sa drugim podjednako dobro. ^ ^ ^ 0,75x J Ipak, neki opsb principi moraju bid z^ednicvrednosl broia~man03ax2^. 0.5x J ki za sve formate. Na primer, sasvim je blisko UzeCemo kso primer broj 2,875; Prama totrw, razlomljeni deo preveli be prepisati bukvaino sve sa papira: od manli- smo u 0.011, pa konacno imamo prevodcetog se Cemo uzeti samo njene dtre iza dedmalne 0-101il=lxia+0xiM+ixi«-nxl/l6+ixia2-05^^0, ostatka zapisa. jasno, tr^ sacta-rtt samo S =11101,011 ek^tonenf Dalje je, reklo bi se, swar ukusa r7wn^ kako Cemo markiso i eksponent ^anzira#" i trwjrwsf 0r(Va x4=2.875 Da t»smo izvriili normalizac^, zarez mora- spakoveti u pripremljw prostor u memorf ra- Cunara. OCigtedno, najvize poste ima oko vredno- mo pisab; Redmo da sttk) sa opred^ii za ovakav.avanja manbee, pa u praksi CeZCa posluparro ranzman"; Crtav broj u memoriji da zauzkna dene SledeCi nacin: 2d x2r hri bajta (32 bha), pri Cemu na manbsu neka 1 Manbsu ) vrednujemo kao ceo broj. uzl- otpada 24 bha a na kssponent osam. Naravno, mo pomeriil za pel mesta uievo, t^ da moze- m^u6. naravno, sve chre iza decknalne tacke. sada tesko procitab manbsu I (ocrtavarije hek- O.EBx2< postaje na taj nacin EBOOOO, a eksnosi 23/ , Zto se podudara sa rani- sadekadnih dfara spada vec u osnovnu Zkolu portent OS. Citav broj bi se onda mogao Z8p>- jim rezultatom. programiranja). sab kao EB000005, HI 05EB0000. Redmo da ^ raaunarl 58 februar 19^. 67

36 s«^redellmo za ovaj Orugi siucaj, Kada prvo zaptsu}efm eksponeni, pa onda mantisu. Medullm, nigde ntsmo ostavili mesto za predznak profa. Za tu svrtiu nam je poveban sbino jedan t>it (0 mo2e da aznadava poziuvno, a I negalivno. $(o Je op$te usvejeno). All gde udenuu taj fedan bit? M(^ bi se. jasno, on uoat^l na radun amanjenja prostora za eksponent, K fnaniisu, ali postoji jedno pametnija reienja: smestki predznak nameslo prvog bita manfiae. koii je lonako uvek Jedinica, lako da 9a lako moiemo rastaurirati, kada po2ehmo da ionniramo pravu vrednoat mantise. PoSto je broj Iz rasag primera pozllivan, prvi bit modiflkovane mantlea ireba da e Pretna tome, zapis OSBBOOOO predstavijao bl bmj , dok bi 05EBOOOO oznadavak) A iia bi trebak) da znadi ? Manlisa le ista kao I malopre, samo je eksponeni za jedlnicu vedi. Podto eksponent u stvari predstavija Stepan dvojke, to znadi da je novi broj presto dupio vedi od prethodnog: Slidno tome, zapis 076B0000 odnoslo bl se na broj * ltd, smanjujemo eksponent, dobijamo broj koji )e manji ^a pula, ill dstjri pula, Kd. dva. To sarrxt znadi da svi brojevi knaju isle normalizovane manhse, dok eksponent mora opadati za jedlnicu. Nekakav.referentni nivo* u nlzu piedslavlia broj 0.5, jer je on sam po sebi rmrmaxzman, ito se l^to vidi njegovim prevo- izb decimalne ladke u binarnom tistemu: pre- Heal Integer Microsoft MfSM leiiwl Mantiaa i.x tiza tackel \z es 5S 0 Sliko S. Formatl 2 =0.1x2-1 =0.1 x2-0.s =01x2* 0.25 >aix =0.1x2- Izraze tipa 2 ne sredamo bai svaki dan, take da nam r nisu naiodmo bwo. A* njlhov upravo dall. brojevi sa pozrtfvnim eksponentom) babe manbsu mnoiiii sa dva, dem, oaam i lafco dalje. onda za brojeve manje od O.S (broievi sa negativnim eksponentom), mantisu trebe deeb sa dva. detiri I lako dalje. Prema tome. 2- je iaio Sio i 1/2". Kako uplsatl negaiivan eksponent u memoriju radunara? Mogli bismo, razume se. poelupki kao I sa manlisom, pa jedan bit eksponenta predvideti za predznak! (Time bismo prosior za eksponent smantili na sedem bita, jer sada nemarrki neki zgodan bit dija se vrednost podrazumeva, pa ^ umeslo njega smesbrno predznak). Ali bolje bi bllo da doi^stimo zapis sksponente u torml polpunog komplemena, se je uobida erx) pri bl to Izgiedalo' O pojmu potpunog kompiementa.radunari' su ved pisall u nekollko navrata, ak nije lo$a ideja da se malo podselimo Pot Mni komple- take dto mvertujemo sve njegove biname ctfre: nula u jedan i kog bro a i njegovog potpunog kompiementa nula, sve dok se radi sa fiksnim brojem cifarskih mesta. Prema tome, negatlvnl eksponenti Mlerosoft MkSM StspUMo/)f/so l.jt I Sflart Heal \ +8/ korist! odgovarajudih pozitivnih eks^nenata, dto daje slededi nlz; 80,---F0. FE, FF, 00, 01, 02 7F. Raspon je od do+ 127, a negattvan eksponent se raspoznaje po prvom bilu koji je jedmica. potpune komplemenie kcxistiti obilato u drugim pnlikama. ali ne kod eksponenata. Umeato toga, kortsudemo zapis sa vtskom. Ako pretpostavimo da eksponent moze da uzima vredno- -rl27 onda demo dodati svakom eksponenlu.visak' +128 (heksadekadno 80), take svesti raspon na Ta- i ko, reamo, nad primer x^biumesto eksponenta 05 imao mocklikovani ekaponani 85, gde se podrazumeva da je./alsrentni nivo* sada 80, dto odgovara eksponentu nula. u odnosu na oblik potpunog kompiementa? Odigledno. pn koriddenju vidka. ek^xxienll se nafvedim Izbegnut je skok sa FF na 00. koji I koji )e pnkazan na slici 1. na isb nadki zapisan i u nedem I vom formatu, a toje, ipak, jedino dtojeod znadaja. IEEE Standard predvida donekle dnigadiii forniat; prvi bit zapisa Je predznak, sleoedih preoslala 23 bita su ckre mantise iza decimal- SUka I. Formati za reatne MkSM /Iza tmke) \/ nula , a to nlje EB, negobb. S druge strane, ukoliko ph istoj maniisl NESATIVNI EKSPONOm Izgieda da nas lormat radi, da bismo 1 nji- Medutim. jedna me mogli poknti sve brojeve..sitnica' nam je promakla. / ek^xment moie Uzmimo kao prirrrer nlz brojeva: 4, 2, , IdudI od detvorke nanize, ostau brojevi dobijaiu se prosbrn deijenjem ^ deniem u binami sistem (0.5 je je^a poiovina, a to je upravo lezina dfarskog mesta odm^ 68 ra6unari 58 a februar vod bro)a 0.5 glaai 0.1) Eksponent u tom slu- aju iznoai nula. Idudi navise ka detvorci. aka- za Jetfnicu. a naniza opada za jedlnicu I. jasno, uzitna negativne vrednosti: pone^ raste 4»0.1x2- smisao je jasan ved iz same labkce kofu smo A za brojeve vade od OS (a to su r^u sa celim brojevima. Kako m^ nekog broja dobijamo kada prvo formiramo njegov nepotpurk komp/emen/ (a to se radi j^an u nula), pa rezultatu dodamo jedlnicu. Nlje tedko pokazati da je zbir bllo mogu se prikazas kao potpuni kompiemenil Ipak, ovako se u praksi ne radi. Mi demo su izmedu -128 i KompMan zapis bi tw BS6B0000. U demu bi bila prednost zapise 43 vidkom* ced^ u nepretuonom nizu od najmanjih ka le pnsutan pri rsdu sa po^unim komptementileb I 0M«l FOKMATI Ovde bismo mogli da siavimo tadku na problem zapistvanja br^ Od sada pa nadalje radidetno sa formalom 1^ smo upravo izabrak, MASM asembler. take Isti taj format koriati I da nedsmo bill usamljenl. Moramo samo obratib paznju na jedan detalj, kcql bl mozda mogao da izazove zabunu: MajkrDSofI konsti vidzdi 81 pri zapisu eksponenta, ali zato radi sa manlisom normalizovanom na oblik 1.S.,0., B Dakle. mantlsa )e. praksdno dupio veda od nade. pa je eksponent za jedinicu manji od odgovarajudeg nadeg. Medutim, sa vidkom Koji je za i^lnicu vedi od nadeg, sve se lino podudara. Drugim redima. jedan isti broj je poipuno u Matkrosoflo- osam bita dine eksponent sa vidkom 7F. a

37

38 Podsstlrrx) 96, pre svega, naoko sasvim jednostavrog zsdatka nje, E pisama bi svakako bilo dosta godkie objavtjen na develoj strani duvene knjtge Jhe Art ot Computer Programming r Sorting and Searching' Donakia Knula (Oonekl Knumi Objavljen )e. rekosmo. zadatak, objavljeno e re- $en)e. all ne i put kojim se do log reienja dolazi! Zadatku srtk) dall iansu pre nekvi pet-sest godina u.,galak9ljr kada ga, naravno. niko mje reilo Uak) )e lalho da nas isia sudbina zadesi I iaiosno prazno) kuliji za postu pronaill ptsmo O/agana Sralenovi6a u okvini koga se naiazio i program koji reiava zadatak. Zammljiva osobrra ovog zadatka je da se ne moie reiib analitidkl. polreban je Kompjuler i to prikdno brz. Sa druge strane. ni n^brb danasnji kompjuter ne bi ' all problem proslom kombinacija lednostavno Ima prevtse Dragart Sreleno\nc je zalo u svoj program ugradio nekollko interesantnlh zaktjudaka Pre svega. opredelio se za gmrsanie skupovb od po detiri prirodna broja iiji je zbir konstantan a onda pokusaj odiedtvania peiog broja: ako ne uspe, suma se povodava za jedar pwlupak 9e ponavlja. Padunanje petit) stepena je dalje ubrzano lormiranjem lablice petit) stepena la- bez mnotenja, kao P(7); preiraiivanje je binamo dime se posiiiu daija ubrzanja. Program sa srke izvrdavao rlevet minuia I dvanaesi sekundi; probe radi isku- SaH smo ga na VAX-u 0300 koji se mudio S7 minuta 12 sekundi. Uredmk ove rubrike se nikada ni e polrudio da inslallra i upozna neki PC loriran pa predlazemo draocima koji kodste ovaj jezik da okudaju program na nekrq br maiini zanimijiv benchmark! Redonje kpje ob)av^ujemo do- u.galaksiji' zaieta bila preuranje- PETI STEPENI U drugom pokuiaju zadatak iz Knutove trade knjige je re en deceinbar nam je doneo svega jedan vredan odgovor! - irebalo je pronaci cete I strogo pdzttivne brojeve A. B. C. D I takve da le A>+B +C»*D*=ES- Oa nismo UailU obrazk)2eno rede- - zadatak je )os prilicno Oavne u ovom drugom poku^u, HSZSEiai^iiliLMliIrlSm mogao da resi pnmenom ^jrube site' ke da se, na primer, 7^ odreduie se na RISC masini iz serije HP kazuje da ^ YU premitera zadatka 70 racunari 58 februar 1990.

39 MIKROPROCESORSKA PITALICA I 51. Piialica ie na neki nabln rabunarska, all se dosta razlikuje od prettiodne. Prilikom projeklovania raznih mlkroprocesorsklh i konhinikadonlh skiopova besto se ukazuje poirebs za odredivanjem pamosti nekog broja. Pretpostavimo da je broj osmobitnl I definibimo pamosi kao dopunu nekog Droia do pamog broja jedinica - br< Ima S jedirtica pa mu je pamosi 1, broj ima 4 jedinice pa mu je pamosi 0, broj ima osam jedinica, pa Rsanje programs ko i odredu)e parnosi zadaiog broja zalsta nl e rebenje je. na 2alost, relaiivno sporo. a Ima i lobu osobinu da traie razlibilo vreme za razliblle brojeve bio za neke projekte nlje pogodno. LWrabrzo rebenje bi zabtevalo lormiranje tablice i odredivanje pamosu broja A kao TABLICA[A], all ovakva Ideja zahleva prlliban utrobsk memorije - bia da je broj 16-blini. 32-bitnl. 64-bitnl... Zadatak se, zasnovati ovu Pitalicu. jednabma X, '-rxj' -t-. +X,." Xb" 21 (1967). pp ). I dalje nlje jasno da li jednabma ima rebenja za N>5 bio znabi da ovaj problem predstavlja priliku da se vabe ime pojavi u nekom uglednom matemali6<om basopisu. moia all moie «Norlona poiic'loruramo se u 2el eni direklon- Jum, otkucamo NLI. (lacka Je bitna) I onda interaxtivno skratimo du2ina daloteke ne odgovara broju alocitanih klaslera. CHKOSK /F dalje pogorbava stvan uvaiavaju se atocirarn klasterl. pa be daloteka bill produiena do granica po^iednjeg aloorarag klaslera umesto da skresemo bajt (Kidai> Nofiona, otkucap I Uredu «: O«oii Ristonovij mu le pamosi takode nula, pamosi broja je 1 1 lako dalje. komplikovanu - baiovanje bliova u petiji i brojanje jedinical Ovakvo medutim, moze rebrti i ne jedan eleganlan i brz nabln, na kome smo (aji 2a koliko la potrebno. Li 99% sju a eva ovakva operaclja be probi bez problama. an be ponekad CHKDSK pnjavili grasku kllobeita Nebto se ipa- ^ luzetl ispravimo dat r nema netr'ivijainlh rebenja. Dosta godina docnije, LJ.Lander, T.RParkin i J.L.Seltndge su dokazaii da ova tvrdnja ne sloji pronabavbi brojeve 27, , 133 i 144 koji, za N=5. predstavijaju reben^ nabeg problems (rad je objavljen u basopisu Ualh Comp

40 72 r'acunari 58 februar 1990.

41 Oalan UtlU, koii nije nspiseo odakta j«. Iraii save! za kupovinu rudnog radunara s lim da mu cena rs&jnari Jesu mali all im le csna velika. Kajjeftiniji model Mi neaem ^uii (HP-41CV) staje atavdam da vama zapravo ^ Ireba pfogramablini kalkulalor nego raiunsr (^. rije vam nuina konvola penfehiskih ured^) mogao bih preporuoiti HP-42 kao izvranu tnaiinu koja gotovo u diaku ulazi u va$u.hnansijsku konslrukdju*. Nemo)le da vas niska cana nekih japanskih modela sa guml- da nabauite masinu «a JljOkicama* a bez jiamatr <lazik: C. obtaat: polntaraka arhmatlka Poifitaraka antmatika u C- u je vrto inleiigentno koncipirana. Umasio dodavanja i oduzimanta broja ko)l dodal ill Muzat umno2ak log broia velidna kpa podaiaka i na ko i pointer pokazuie tako da ako e. Int 'pint; long 'piong: tada ) e po^ dodavar> a: pint piong pokker pint biti povalan za 10 (2*S) a pomier piong za S2 (4-13). Problem: void pvold; atandardu treba da da izraz: pvold -r = 17; se dakie aamo o prevodilac raaguie na to ve6 i 0 tome kako bi Irebalo bifi kod prevodloca koji atriktrw poitu- )e ANSI C standard. smu napisu laono koji je prevodilac u phanju. TatoSe onl koji be problem re^avati po slandardu neka naplsu na kojoj Irteraluri bazlraju avoj zaktjuoak. tlvor sokto postoo toliko promomotkaii ili so svi softvorsld ioh* M stromi, prehlowi s honivorom svakoko lobfiniovo- diskevi stigmi poilo fo iodoo soiomoio zavriom, noj* ViSl Bojan LakovU iz NiSa trail intormad/e o tome kako da porudi.operac^ MRAZ". Kao i svaka akcija tako i..operaclja MRAZ*. ij. akcija nabavke radunareke opreme po sistemu jnasina u ruke' ima svoj kraj. Nije to nigde ekspbclino navedeno jar le izgiedaio sasvim logidno da preatanak objevijivanja upulsteva za porudivanje i propralnih lekslova znadi da je akcija zavrtena. Da ubudude rte bi Ulo zabuna. eve HELP lasno I glasno KaZe operaeija MRAZ" je zavrtena. To, naravno. ne znadi da ne mozete plsati Hi leletonirab firmi MRAZ. all date najverovatnije morab da odele sami u Minhen po robu. s kojim radl (Cnart V 3.0) node da tlanv>bdu. EPROM-u), jer ne raspoiaze korisnidke karaktere. Doma6 dasopisi su pun ogiasa privatnih tlr- Srotoo prottowifoiiie mi k(^ ugreduju EPROM-e u gotovo sve ttampade koji se kod nas korisie pa tu vsrovatno nede bib problema. Ukoliko ved imaie takav EPROM, domadi karakleri su gotovo sigurno u Svedskom salu I gotovo sigumo u akiadu sa YU-7 S=7B. 2=60, C=5E, (5=5D, ristlte druga ite kodove. ik ako vas program na pobetku Slampanja automatski bira rechdo US set, moradete lli menjaii tabelu prestikavanja kodova (ova labels se deslo naziva drajverom za tiampad) ako je to mo^idno za program s kojim radite IS izvt iti redvekciju itempanja na disk pa polom jpa- Ska' (4- uz pomod maiog programa* promenis kodove). Ako nidta od 0^ ne radl, moradete promeimtl program s kojim radite. Imajte uvek na umu jedan od marfiievih zakona: Ako niita ne pomaie. treba pogtedab uputstvo. Dimii ladnuri - Ki mwm bode oko 250 DEM. Oko 300 DEM. No kako pratpo- cama umesto taalaiura zavade ps SUMZAHOGtUM(RE Ako ia: napl&eta bke kakav razultat po ANSI C Me radi tome kako koji konkretni C Re&enje naravno treba vi da date. Svi oni koji 6e ovo poku$ab na svom (dakie konkretnom) prevodlocu neka u pi- U SVOM dvodosol prvom odonjo rvbrilia «HEIP" ie gotovo u polimwsti posvotom hordvoniibn pitoi^iiio. Do io to lw^ promowi roiom? «kofisiaa mnogo viio od onni kojo prowsrekojo sofivof. Dobro bi, Modutim, biio omio pfokstcti r ^o brojovo ^tokmo* ni^ for u i^ima ima tek i Impietnih dwioka o pratowiiwa ko{i so popnipiiv v Hobw. Zo DM kop ioliii diskevo n iovoi sofivor iodoo voim obo* veltoojo. Jovoi sdftvor so soinw i $«bo jodoom hmso&m, po oko vofovotoijo Mo tekoti oko 30 dwm. 0PflUCIM MUZ" - NiNU TTL monitor u okviru naia skc/je U-tM I OOMUa SIOVA Nenad Vranjei iz Novog Sada trail miormadiu zaito program itampa dornada slova na LXSOO Da bi LX-800 mogao Stampatl domada slova (bilo u draft bilo u NLO nadinu) more Ih imau u ROM-u (Q. dovo^m memorljom za slandardom (d»=7e, d=7d. d=7c, D=SC, S=5B, 2=40, kodovi su dab neksadekadno). Ukoitko dakie ista kodove korisbte I u tekslu kcqi Zebte Slampeb, jednostavno mikroprekidadima odaberile tvsdski set I bide sve OK. Ukoliko pak kora unari 58 e februar

42 -Slika 2. ElcMridna them* slmulalora- SIMUIATOR EPROMA RazvoJ 6ak i najjednostavnijeg mikroprocesorakog uredaja povezan je sa eesto mukotrpnim promenama operativnog sistema. Simulator EPROM-a, u koje se obidno upisuje operativni sistem, mo2e u fazi razvoja da uitedi programeru doata I vremena I novca, ati i da pomogne u krajnje neuobl6ajenim shuaciiama, na primer da zameni ROM u herkules kartici i tako obezbedi neograniienl broj fontova.

43 I '/ 1 <»

44 dataka. Kada se FF (U11A) reseluje, signat radunaru da tnoie poslafi slade6 signal Evro- dtampom. Sva Intagtleana Kola su direkino lemljena u dtampanu plodu izuzev RAMa Ko)l cantroniks konektor (Zen^) kako bi se simulator tnogao povezau kaplom za dtarnpad sa raiunarom. Konektor ja najtxilte lemiti direkttk) na dtampanu plodu na predvideno mesto za BUSY padne na nizak logidkl nivo, a to ja znak STROBE kao podatak u led (U7). Tako se 76 ra^unarl 58 a febaiar dklus ponavija sve dotle dok ima p^alaka za sl(v4e Iz radunara. Kada sa signal STFIOBE r>e poiavi za odredeno vrame (wamenska kon* stanta sklopa U13A), onda sa sistem automatski prebad na dttaije podataka Iz RAMa. FF U12A geneiida adresu A12, jet brc^ moze da ganeride same adrese AO do All. TEHNitKO BVOeCNJE EPROM stmulalor je uraden na plod! pa (ormata sa dvosirukom matahzovanom Je smedtan u podno^. Na ^noj strani dtampw ploda monfira se

45 njegovu monlalu, $to se vidi iz prilo2ene montaine shame. Sllka S. Raspored elemenata na plod! simulatora tetn za vezu sa uredajem Koji se lajituje. Tra- Kasti kau sa moie lemtti direwno u Stampanu ptodu ill dru^om kfa u kabia montirb sa 28-mo pinsko podnosje. Naffiolte je kortsffli podnotje ko)a a ako nema takvo. onda je dovoijno uzetl 28- Kondanzatorl Cl Oioda Kofiaktorl PI ka Izmedu simulatora i sistema koji sa ispiiuje. u slubaju da izvor uredaja ko^ sa ispituja na Flit - 4K7 Integrtsana kola U1 74LS244 U10 U11 U12 U13 Za komunucaclju izmedu rabunara i aimwlatora, a isto tako, Izmedu simulatora i sistema koji se ispituje, nije polreban nikakav poseban program. Jedini usiov je da sa podsd talju u osmobitnom binamom formatu. Ako s«podaci na Mlju u binamont veb u ASCII formatu. mote dobi do neteljanog arekla. Naime. kada rabunar u slanju (End ol RIe - krsj datoteke). slanje sa preldda. lako je ostalo job podataka koja je trabalo nih ra^nara. COPY<imelajla>LPT1/B slanje u bi- PIP LST: <imelbjla>[0] [cq namoj formi Amiga COPV<imalajla>PAR: Simulator je koribben u radu sa PC/XT i rabunarima kao I.spactmmom' koji je Imao I na kraju, evo job nekih usputnih napomena. Ako je sve pravilno montirano na btampanu plobu, slmulalor be raditi bez ikakvfo dodatnih podebavanja. $to se tibe cene kobtanja Izradenog simulatora, razvoja malo ozbiijnijeg uredaja i, narobho. ubtedom u vremenu, ini. Na drugom kraju plode montira ee Irakasti na konaktor koji nosi kabi, a u Stampanu ploiu se mofilira mitski dec konektora. Na ima mogubnoat spaianja sa (rakastlm kablom, mo pinsko podnoita. pa kabi zalemiti sa gofr^e strane (sa strane gde ulaze noiice Intsgrisanog kola). U tom slubaju don a strana podnosta C2 C3 C4 C5 C6 C7 C8 C8 K2 R2-470nF tpf (Tantal) - O.lfiF O.lpF O.lpF O.lpF - O.lpF - O.lpF 10pF (Tantal) Prik^ubak za printer Prlk^ubak za eprom - 4K7 uiazl u podnotte si'stema kofi'se iapflufe, a pradvldano je za montaiu EPROMa. Ovde traba skrenuti pa2nju da Irakastl kabi na sma biti dus od trideseiak canfimetara, u proiivnom moie dobi do smetnji pntikom pranosa podata- Kod napajanja plobe simulators postoje dve mogubnosti: napajanja iz sistema koji se ispituje ID tz posebnog izvora. Mi preporubujamo poseban izvor napajanja od +SV, a to sve mobs dati dovoijno enargije za napajanja simulatora preko kabia koji vazuje podnoija EPflO- Ma sa sknulatorom. U2 U3 U4 US U6 U7 U8 U9-74LS244 - HM LS244-74LS244 - CD LS374-74LS04-74LS32 74LS244-74LS74 - C LS123 UPMVUMJI SIMUUTOMM podataka n^ na znak EOF poslati. Navodimo n^wliko primera koji objainjavaju naredbe za slanje podataka sa ppj^ PC/MSDOS CP/M sistemi AT Turbodrajv sa cantroniks prildjubkom. RezuK^ koji su postignuti sasvim su ispunm rtaia omi- moramo priznad da ne spada u ktasu jeftinlh gradnji. ah se ulaganje brzo isplati ubtedom na EPROMima koji bi bill unibteni prihkom Mihajlo TeSevid dipt. Andrea Konstantinovki racunari 58 e februar

46 PRICA SE NA SEZAMU LI NEKflniCKI PRWVATAM POSRSUENU ^GLESKU KONFERENCIJA NEZEUM SEZANJE NA TEMU: JEZIK RA<!UNARSTVA 76 raiunati 56 februar 1990.

47 PRICA SE m SEZAMU KONFERENCiJA HI ZELIM

48 80 radunarl 58 februar 1990.

49 ra^unari 58 februar

50

51 \ Sf-" racunarl 5S akclje, markeling, propaganda, publichet 63

52 84 ra unari 58 akcije, marksling, propaganda, publicitet NOVA S T R O J N A O P R E M A MikrohiL 386 SB * Najnoviji racunar iz porodice 386 u tower ku^stu. Namenjen je za inlenjersku radnu sredinu (radna stanica CAD. CAM), pa se lako koristi kao crude u stonom izdava- tvu (Desk Top Publishing). Sa programima SCO Xenix ili PC MOS, Mikrohit 386 postaje sposoban racunar, koji prelazi okvire lidne upotrebe i postaje konkurentan mini racunarski sistem. frekvencija 8/20 MHz 2 Mb RAM wait state 0 (bez dekanja) 40 Mb, 28 ms 1,2 Mb disketna jedinica kubiste; stub (tower) dva prikijubka RS 232+Centronix monohromatski monitor Sistem koji deluje Mikrohit. nanabaswo & mamms Delovnaorgamzocijazaprokvodiijostivjnein programske raeiauilniike opreme Ljubljana, Hiova6, lel^on: 2J , , , , ie!ex3j-360hiiyu, iele^2j5-j]0

53 KUClSTA SA UREOAJEU XT baby 239 nwii lows' 340 XT477/10MH2 AT286 12MHz 366-SX-ie MHZ 5,2S 360Kb 5,25^.2 Mb ,51.44 Mb TELEFAKSI Seagals 20 Mbi65 ms SeaqatTeoMbSsiiw XT MONrroRi 20 Mb IvrdI disk 1S'A4lull size VGA AT MHz. 640 K RAM. Super VQA 1024 x SlaiLC FDCVHOO AT RLL IflD f XT AT (SER. PORT) TASTATURE 102 tipka 102 HpKs click cmcony 101 tioks dick cmcny 101 tipka cherry Laser Sharp Jx MiS monohr monitor 14' Genius 6-plus 110 AT386SX Gerksccn GS-4S A4 A paper feeder Mb tvrdi disk laptop LCD AT cncony AT MHz, Mb RAM, A^Mb^tvn^i^ I4- Nezellhilonaleopcem.. Rseunsia, prodajemo u KfT veal l (u dslovima). savets kod laora pozovlte nas ns lelskin: 9943/ Hsta tigovina js u Au8ln)i, u PadQOd (Unleibergen), kraj glavnog puis preina Cslovcu. 60 km od Ljubltaoe i 12 km od Uut»l a TrQovina Is otvorsna od 6 do 17 bssova, a u sulslu od B do 13 desova. FAX: 6943/ TELEX: MLCO A XT 4,77/12 MHj, 640 K RAM,20 AT IT MH K RAM, 40 Mb tvrdl IT TtO-NEAT-lb-AI AT MHz, 2Mb RAM,eO Mb IvrOi disk, tnonolv. it AT CelovSka Ljubljana 1 AT 26e-LAPTOP Tel. (061) : Fax: (061) ZA NAPAJANJE OEM MEKI OISKOVI KOMMODORE DEM C 64 home comp. /Amiga 500 OSNOVNE PLOdE TVRD1 DISKOVI Sonlex 200cnnyo KOWPLETNE KIT KONFIGURACUE Sea^ 40 Mb/28 ms MHZ, 32 X CACHE XT 4.77/12 MHZ, 640 K RAM DISPLAY KART1CE Multisync 720 x AT EOA 800 X 600 StampaCi monohr. monitor 14" KONTROLERI Star LC FDD/HOOAT MEM 2^ DTC-7287ATnai:1 357 OODATNE KARTICE I/O AT (PAR/SER PORT) 66 ii 282 NEAT MHz 1Mb RAM. SCANNER AT 386 SX 1Mb RAM. im MODE 141 PORTABL RAdUNARI AT n Za svs u'sdaje nudmo garandju, montaiu 1 servb u Jugosisvf. Za ibm kompatibiini racunari '^'*' *2^^ AT3S6-2M l MK. mokohr, m AT MHz, 4Mb RAM.» >T 386 SX IMb RAM.40 Mb M miacoltl MLACOU d.o.o racunari 58 akcije, marketing, propaganda, publicitet 65

54 , NaahievnaSihfiialacakojlsepripremajuda kupe raainar, redakajaje resiia da obnovi akdju ano koiak dalje. Imajufi u vidu da je povoljnija cetia gbvni adui svake kupaine, koji fie na vagi (obismo a, omogudit na$in) (iiaocinuda kupe jevilnije ili za isii nc kupe vise. Pozraioje, inafe, da se najvedi deo (unankih konponenaia izraduje nal^jvanu,: evropske rafunarake"cenire,odkojihje Minhen Zajedno sa Onnoni JUGODATA iz Beograda, redakaja JlaCunara'' je usposiavila vgu sa rirmom ea, i kcja u Jugcsiaviji ima organizovan sends i ichni- Ocu podrsku. Dajeovaj tttorpravinajoeiglednije pavtduju cene podudenih konfiguradja - uporediie ih sa odgcwrajudm cenama u Minhenu (ire vatas odnosusdptona DEM EiKB 1,T). Radika od koju stotinu nianka nikako njje zanemariv8i\)e! Srsnntnu, idtede^ i na carinsidm trosknviniq k<^ treba da platite.. Ps(arPelrov/d, Beograd, St/i/(aB2 3AMS9PUiyBi)»b HA ' - XAHOr SA HIBPUieM K" ' aain Mpka / / NAOLEZNABaNKAWeS 1 ' i 2}ofn 20 koprocotor \ 6 koooldoro pm zo prohronio lodoo od n^ivrtmtnijih ictffoio. Rodw SAO IS mompdld 1z Pu ml* CMOPI* (IdPdnidn MZ: IS Z* iffiprocmor I aaam kofuldoi* MtMmi I a AT). Ptpi*» t«isdii)* u FtAM mank). MS u mdgamnim dpovla^^moguz* a* i«porpei^l^ da CHIPS ANO TECHNOLOGIES 27 Mmo. poe><^l*fli a korlommz, dv* Hllllll* (RS 233 I dpiln ppramnlm tstdimim I kondldpc* I* 4 MB HAM mafty*!- panakop ordlr.«dia* TEAC PP2P410 SSea ISSA'lE ImpRuSs^iI)* OlakM* vajiun KapaoMa. i* ftwa, icniimina >Q ZA IZVRSENJE OOZNAKE izvfwtevm- ladao< po Wiiloloelll WESTERN DieiTAL KPMraM HI opmnamo Memorija U rapunva urfon uaraduiu a* mampitiald dlpovi naipoinafvdlalw' piplzindaea NK. TO»<i^ FUJITSU. SIMENS Uz na kpriflgu*ac4* laponisi^ aa aktualna rabanja, opllmalna konflguraclja, brza laporuka, dobra lehnieka podrika 1 ^ Nova velika akcija Racunara SINGAPURSKA ZAJEDNO DO RACUNARA. Owg puiaoiisi LHK - LFIRON iz Singapura, kqi nudi vlasiiiu, irebl'^m i*a!<ja i<^u dn^proiz^.namcivanje od hice -usamommestu stanovanja.pomoc u svimfazam tboroykuppvinei eksploatacije.nabavka koja stedi tmdiweme -amrocitonovac!.kupovinattvom ukomekupuju ionikojiprodaju ZAJEDNO Kvalitetne komponente sa aktuelnim performansama Osnovne ploce XT KompAM ploeam^ecpmcmoromv.aon* 12MHz, pod ItponiSuiu M Osnovne plo e AT '--Vvii nosumtac eip M(u. «p>ocaoran> Kompaldri* pzpa* M I _ 1 a03sb-20 n«2* MHz (L*pdm*rt M pio4ii*n» Qodan 32.bllnl, tesfl AT l )sd*p KT) R Disketnejedinice U r^iiw* OTHON >ls>mv u M S.2!.12^321. XXXXXXMCX BANK/J Hard diskovi Disk kontroleri U AT n^nailin* u L/TRON FOCMOC kpxlralad ap i ^^odml kpn^radlaina u kajima m nalaza, aa kdaikv Tastature TELEX /usd XXXX.XX u Wdai ihk computer MANUF. PTE LTD, PAYA LEBAR ROAD SIMBOR HOUSE. SINGAPORE 1440 / «CniBANK -SINGAPORE, SHENTON YYAy! Acc. No / [s cm Pdpanp.1 KUPOVINA RACUNARA ISiFRA: X, A [g SlMGAPUn CM] hi m OVAKO IZGLEOA FORMULAR KOJI e RAONIK VAM BANKE POPUNITI DA Bl VAiU UPLATU DOZNACIO FIRMI LHK. OVAJ PRIMER MOZE VAM KORISTITI DA PROVERITE DA LI VAS JE RADNIK BANKE DOBRO RAZUMEO I UNEO SVE PODATKE, A AKO U NJEQA UNESETE BVOJE PODATKE. MOQU QA U 8ANCI KORISTITI KAO KONCEPT. Utron AT mlnl lowsf - pouzdsim komp«n«nta I izuzatno povoijna (Izverna) eana Kupujte tamo gde kupuju

55 1 om (Kompwns kortljuraart E3»? C>OSTAVrrE(K.p(Ku<«K»pe>» ' raiiinmo<l»tmn«pi ujugo*lit^// ' **" **** o<«i>cs<j*s!jul»35*p*'l*' SMkortlg«d B«uildgp((n«IMIrane.lma)ulcencrlB)06,hiKl(MccNlKitormMlrani:»wbdsventKji4)uHvoma ltorii6an)tpcdmifm)iliapno<ndokum«ni*aomofrhll6nojpioa,hi(ci1lopldiikkor*oiiini,inmrfilil(«rllc«t)a,>miidaiku Katao»rlJt XTra iunari AT ra Cunari 386 raiuna 1 Kratakoptal KiiHIa 1 BMTdMXT KoroM. T<««r N^Mlania 1WW MW 200W 200W 200W 2aow 4 200W 220W 2B0W Radnl Mkl proeaa. I2MHI 12UH2 12MHr 12MHI 12MKI 12MHZ IBtM 24MH< 20 MHz Max. RAM na aloil 1MB MB <MB <M3 ««4MB 4MB 0MB OAK Fleal diak 5.2r reacaaokb TEACMOKB TEACI.2MS TEAC 1,2 fab TEAC1.2Ma TEACUMB TEAC 1,2 14B TEAC 1,2 MB TEAC 1,2 MB Fleal diak 3.r TEAC144M6 TEAC 1,44 MO Twcl.AAOa TEAC 1,44 MB WlUfWKflM.A AM._S5i arllaki krtartam Paralalnl IMaffaia Taatatura XT/AT 101 mim. OIUMIM. loluamml 101 >«. 101 Ub ioikmiimm 101 WlltMMr loiimamor ioiimmm. HEnSUI.EB HERCUfS S^bof) Opia ewiett Packard Later Jet Series ll/p HanoMM, koacwfuana.*.»( ia44ri>ng iunipara to roioloehom BtWM VOA ia«t oimlua km«c«in Internal r«2unarl (u 100% IS Sariao ll/p Transa.(USO) Shao U1 hvobunaa I'lDtSwABMiauMOwialMMAg) koji prodaju! 1 Sariao II i Jugodate \rf^ 7 \ Jugo(o]sta wf ' J ^ Beognd.TfgbratstvalMtns y,m ^ ^ ^ 1 TsA- S$7-«72, Fu.' 842-W9 pra/nhihiwv*. i/rodv^ / odrfmry* m um/sm) smmm. obfjiavanj* izratfa isavsiva.om^-tc^ nbumog' I niiinmoimnntpotlm% * gtntr^n! twlt^r LHKilton niunatw DO RACUNARA - DIREKTNO SA IZVORA ZABERITEi sisoolm^ ZADVENEOELJE.M«m.x>«n. OMe# nacunam vtgmtj fenrtglm Mvw* iod n* oarinmou Mwwm daoma IMa ) dmmitin Avtii^ A cwlfimt d&in* i^nmcupum ibiomsktiiamai Ra&Unari : ^ tmiajrilrnan>oiv:>en«portu)u»»u«lpoit>0(>ip«kowniu:itia)ug«(ir>cjugodiriudirit.«u Jug e«l»i'jih«>«iwr«jl>000*ta Modal LTX LTX 20 LTA LTA 20 LTA 40 LTA 41 LT 3/SX40 LT 3/80 LT 3/670 ^a a naruilvanta namana itsi lonoauracll*,'ssiissr Procaaor NECVSO NECVM Ksas-uawe aobbb-ibowb OWB om aiooobx-ioowb ooooaaoowb OMO^WlD Uaradaiw RAH MB MB 1M6 2Ma 2MB AMB 0MB SEMATE SEASATE SEAQArE BEAGATE SEAGATE SEABATE OiamoB Mil..1 UnnHO 1001 LnwiHO looi LKrMiWIOOO UOon >01000 Um>«10D0 UaonHDIOOa Monitor wssa FWISI, USSSl Cena (USDt rranaoort (USD) Doplata za Utrod VGA kolor sislem Roland uz racunare 1-9 DXY1100 Modem Dtocovery 1200 Mouse GM-6000 HpIaw Jai MpT^aTjat idiaa narlilvanla Cana (USD) KM».

56 AKCIJA. NAJPOVOUNUE CENE U JUQOSLAVUI (PLUS U$TEDA NA TROSKOVIMA) i Oiskets su,poiro ni materijar, koga piakiliro Jiika<la rl a dosta'. a koji nije moguce svugda nabavill. Radakcija iasopisa.raiunari* od sada pru2a mogudnost poiedincima firmama i da pod r)a)pavol ni im jsiovima u nasoj lemfic I rezervisanim upravo za nase ditaoce. od 3.5, 5, irtda, firms.ftaronapiaal' iz Metkovida - ph iamu sve trodkove I ' (za pakovanje, rukovanje. fiodtarinu) snosi radakcifs. Bedomne. visokokvalitetne diskete proizvoda ss po na;savremeni Oj svetskoi tetmologijl. na oanovi zajsdnidkog ulagaitja sa ameridkom partnerom.magmada". Proizvodi su pojedinadrio lessrapi i ispunfavaiu ill oadmaduiu svsiske standards ECMA. ISO. DIN. ANSI i IBM. Pod usiovom da sa pndrdavate propisamh uputstava, na diskete dobij! trainu garanciju. «Dilate se konste kod uredaia IBM..Oirvatti-..Apple". NCR. HP,.Iskra-Dsiii.Ins',.Ei-BuH" i svih kompatibilaca. Sastav disketa: DISK - poliesterska folija sa nanosom gvozdanog oksic ZAStITNA KOSUUICA - PVC fdiia olporna na vidu lempe'etunj. LINER netkani sintaddki matanial koji disti i podmazuje disk i dtili ga od slatidki magnatnog polja. Canovnik vi ±1 do IS. fsbruara Ispunjanu naruddosnicu podaljiie ns adresu.radunara": Sulavar voivode Midica Beograd, sa napomsnom.za diskete* - ih sa javiie taisfonom (01 1/^3-748) r^i usmene narudiba Ako imale modem, na raspolaganiu var ie I nad BBS SEZAM. Poiadina disketa dooi a u pouzedem - placard je prkikom preuzimania podiljke. Orudtvana preduzeda i firms male privrede pla^iu virmanom u roku od S dans (za prekoradanje se zaradunavaju zatezns kamale). 1) pnmcom pnlema - POUZECEM (z ' : em nsveeti bro) komadt i dinaiaki iznoe) 88 raounari 56 akcije, marketing, propaganda, puollcitet I "DATA WEST WORLD" - AKO ), DOVOOl VAM AMERIKU NA VA PRAG. 2)* /20 MHz $1399/ MULTIUSER -SISTEMI (DOS;XeNIX;UNIX) * call 11) CAD/CAM & DESKTOP publishing $ call Prosedna cena trarrsportar oko $ 79 DILERI, OEM FIRME: Viia nema uvoznih barijera - za vade radunarska potrabe viie nemorate da putujste u Nemadku Ilf da kupujete Tajvansku robu; sve rroiela dobki izamerike-avionom i to ieflmije VASI PRIJATEUI VRAirri SUTRA!! NIJEONA AMEBKSKA FlRMA KOJA PRODAJE U JUQOSLAVIJI III tel.: 011/ ; : CENOVNIK D(SKETA DISKETE ZA VAS riabavliaju kvalitatne diskate MAGMEDIA UNI.CO,S.»USA AKO NISTE NEUPUdENI I POSTUJETE (SVOJ) NOVAC ONDA SIQUBNOZNATE DA;ZA svevase racunarske POTBEBE postoji SAMO JEDNA ZEMUA NA SVETU GOE dete DOBITI NAJSAVREMENI- JU TEHNOLOGUU I NAJVI I KVALITET PO NAJNiZiM SVETSKIM CENA- MA U.S.A. BEOGRAD, U SAHADNJI SA AMERliKOM FIRMOM UNI.CO.S," PHOENIX, USA (Tel *M0; Fea # MADE IN U.S.A. - 2 GODtNE U.S,A. GARANCIJA(*): D* MHz *1299 3)* aossesx -i6/20mhz *1599 4) MHz $2199 5)** MHz CASH $2899 6)** MHz CASH $ ** MHz $5999 8) MHz $699 9)SUPER)(T(CPU286-10MH2,SI-12.3) *999 Mogude konfigurscije po zaiji. AMERICKI Motherboard ( osim XT-a); 1 MB RAM; 1 2 MB FDD; NOVI WDC 42 MB/28 ms HDD (XT-20MB); WDC 1.1 Controler: 2S/1P; 101 Keyboard; Baby III Tower** Casa Row. Supply; MGP. 14' Mono ZA SVE VASE RACUNARSKE POTREBE JAVITE NAM SE SA VA OM NAJBOUOM PONUDOM- GARANTUJEMOVAM BOLdUCENU ZA ISTU ROBU IU ROBU SOUEO KVALITETA. GRAOANI: UVERITE se I VI U ONOSTO mi I NASi KOMITENTI ( INSTITLfT MIHAJLO PUPiN, enebgooata, ei-racunari, jligopapir,..! znamo: da SMO BOLJI 00 DRUGIH! NA EGESLOJE; OAJEMO VAM VISE ZA VA NOVAC OANAS.JER ZNAMO DA 6ETE NAM ZA vasu INFORMACIJU: RaCuNAHIOKOJE VAM Ml NUOIMO NEPRODAJE NKO U EVROPM L MAGMEDIA" - DISKETE ZA SVA VREMENA NIKO VAM NECE PONUDITI NA ASORTIMAN NAJNOVlJE tehnologue, PO nasim CENAMA! ZA SVE INFORMAClJE DATA WEST WORLD - BEOGRAD; lax 011/ ; seiatawest -W^TTd _HAnDW4nE - SOFTWARE - INFORMATikA

57 fiff»vt vidu iampati ili dnigih praizvoda iz ptograma EPSON ili ROLAND da naa poaele ili pozovu preko tclefoaa. Celovika 175, (el. 061/ Potlovaica Koadioe 1, Tel. 011/ i $UMAOI]A Beograd L ubl ana OOUR Zastopatva, Catovika 17$, Ljubljana Mlafon: (061) SS , talakt: talafaic 061-5S2-S6 OVO NIJE DESET ZAPOVEDI, NEGO DESET RAZLOGA ZBOG KOJIH SE ISPLATI KUPITI STAMPAC EPSON LX 400 STAMPAC EPSON LX 400 je 9-igli iii matriini tampa formata A-4 Maksimalna brzina Stampanja je ISO znakova u sekundi Ima ugraden paralelni veznik Ima ugraden traktor za vu^enje hartije STAMPAC EPSON LX 400 ima ugraden skup jugoslovenskih znakova Mozete ga kupiti i za dinare Uz dobar kvalitet i cena mu je povoljna samo dinara Ima obezbeden kvaiitetni servis i tehniiku podr$ku STAMPAC EPSON LX 400 moiete kupiti u svim prodavnicama AVTOTEHNE ili na mestima prodafe ve^ih Avtotehiiiiiih partnera Jednostavno zato co je neophodno da uz dobar raiunar imate i dobar $tampa EPSON AVTOTEHNA, Lrubljana, AVTOTEHNA Beograd, STAMPAC EPSON LX 400 veliko ime, pouzdan kvaetet A- avtotehna raeunari 56 akclje, marketing, propaganda, publlalet 69

58 9/24 iglifinl Cijena-. od din. Cijena: od din. Cijena: Od din. - VT 220/240 '/T 320/340 Cijena: od dm. 250 znakova/sek. SSdBA A-4 format 9 24 igliioi znakova/sek. 55dBA - A-3 formal MATRlfiNi STAMPAC FACiT B zrtakova/sek. LASERSKI STAMPAC FACiT P strana/min. emuiacija HP Lj if Ctjena: od dm. TERMINALI FACiT - IBM PC TERMINAL The office that makes over30 knots As Officia] Supplier to The Card, Fadt is participating both on land and at sea in the Whitbread Round the World Race - one of the world's toughest ISPORUKA ZA SVU OPREMU; Always the right selwtien 0-15 DANA TIO TVQRNICA INFORMATICKE OPREME - ZagreP. Vallka Gorica, 10. Iiprija 47, Tel. 04V ^ 90 raounarl 56 akdje, marketing, propaganda, publicitel

59 Telefoni: vellkog broja karakteristika koje performansi kompaktnih laserskih teksta, bit-map grafika, opcija kopir aparata, mogudnost pozivanja i zamjenjivanja vellkog broja fontova, tih rad, raznollkost interfejsa, mogudnostima obrade teksta i grafike. brzo pisanje 240 kar/s, pisartje 160 kar/s i lijepo pisanje obradu teksta. poslovnu grafiku i grafiku. TVORNICA BIRO MASINA BUGOJNO nq eg UNIS Tvomica biromasina TBM BUGOJNO, Slavka Rodida bb Telex: YU UNITBM Telefax: 070/ / centrala direktor 647 prodaja 371 prodaja XEROX 4045 DP XEROX 4045 OP - kombinacija postavijaju nove standarde itampada; brzina, Izvrstan kvalftet popularne emulaclje Stampada. DM 292 OLIVETTI DM tadkasti matridni Stampad opdte namjene sa Dvosmjerno dtampanje u svim metodama Stampartja: normalno (NLQ) 40 kar/s. DM 292 podr^ava sve najpopularnije pakete za aplikaciju industrijskih standards za nb eg radunari 58 akcije. marketing, propaganda, publlcilet 91

60 kar^teristlke, sa vellkom mogu6no 6u pro irenja. Osnovne karakteristike III 10 MHz, opdonalnc Intel matematlaki koprocesor 14-, kolor EGA 14-, kolor VGA 14 - uskladenosi $a sigurnoenim I emislonim standardima Objedlnjena tebnika rnikroprocasora modulama artiltektura sisteina NCR i 32*bllnl bus omoguolil su ugradnju vallke memorije uz AT kompatibilnost, Sistem Idsalan kao server, radna stanica sjajnih perlormansi III procesor za komunikaclju, MoguOnost konfigurisanja I dogradnje. PC Osnovne karakteristike - 32-bitni mikroprocesor (Intel ), opcionaino aritmetidki koproceeor Intel ill bitna merrwrila sa velikom mogudmsdj izvrsenja - do pel AT-kompatlbilnlh mesla z - komunikacloni interfejs serijski R - printer Irterfejs paralelnl - iri opclje tastature: standardna (10 lunkc. tipki), radna stanica (12), unapretena (30) - totiri opclje video ekrana: monohromatski 12, monohromatski 14-, kolor EGA 14-, kolor VGA 14 - opdono integrlsan pogon za strimer iraku - NCR-DOS operativni sistem (opdonalno XENIX) - integrisani EGA grafidki adapter - opdonalno integnsan VGD gralidti adapter M. THa raounah 56 akcijs, marketing, propaganda, publlcitet Telefoni: centrala 088/ dlrektof 088/ PERSONALNI RACUNARI SNAGA, BRZINA, FLEKSIBILNOST PC 810 ELEKTRONIKA MOSTAR NCR-ova mooularna arhitsktura raiunara dosligla Je takav nivo da ooezbeduje snagu, brzinu i kompatibilnost i prosiruje poslovna I profesionalne potrebe korisnika. PC 810 nudi pojadane AT - lb-bitni mikroprocesor (Intel 602B6), sa brzinom obrade 6 MHz - centrelna memorlja 640 KB memonje, prosirenje do 16 MB - flekaibllril dlakovi 5,25-/360 KB I 1,2 MB 3,S-/720 KB i 1,4 MB - nkani diakovl 20, 30, 44, 70 III 115 MB - do iesi slotova za prosirenje - serijski komurlkaclonl intedeis RS'232C - parelelnl printer Interfejs - trl opdie tastature: stardardna (10 lunkc, Upkl). radna stanica (12), unapredena (30) - (etin opclje video ekrana: mononromatski 12, monohromatski - opcionaino Integiisan pogon za atrlmar traku - NCR-DOS operativri slatam (opdonalno XENIX) - Integnsani CGMA ill EGA gralieki adapter - originaino Integrlsan VGA gralldkl adapter - sistemski aat/kalendar sa baterliom - poloiaj; uapravijen na podu! poki^en na atolu centralna memorlia 2 MB, 70 ns, prosirenje do 16 MB - brzina obrade 4,77 MHz, 6 MHz, 8 MHz, 16 MHz - fleksibllnl diskovi 5,2571,2 MB i 1,44 MB 3,5 /720 KB I 1,4 MB - liksnl diskovi 30, 44, 70 III 115 MB UNIS preduzede ELEKTRONIKA Mostar ELEKTRONIKA MOSTAR Telex: , UNISEL YU

61 HOUSTON INSTRUMENT nudi spektar plotera u digitalizatora visokih pertormansi, Drzioom DMP 52 r>ovi kompaktnl ploier za precizne AZ ili A1 crteie raznih namena. preciznosti. namenjan SIrokom krugu PC CAD korisnika. Tel.' 011/ , lok. 446 Fax.: 01 1/4S5-785, Tlx.: 12042, A4 I SCAN CAD opcija za jadnostavan unoa/skenlranje crteta do DIN AO lormata. po pri9lupadr>oj cenl. Za uneie crte2e na raspolagaoju je niz softverskih paketa za prikaz, editovarije i grafl kifl podaiaka za brqne aplikaclje. konverzlju vi5e npova kursora. JetPro 360 $tampa0^loter komplatan je sistem za brzo itampanje i crtanje u visokoj rezoluclji rasterske I vektorske grafike. rafiunari 58 akcije, marketing, propaganda, poblicrtet 93 po povoijnim cenama, ko i ispunjavaju vrhunske zahfeve svakog CAD profesionalca. DMP 60 seilja plotera kombinuje visok Kvalilet crtanja u fortnabma DIN A4 AO sa izvanrednom tainostu, rezoluciloin DMP 60MP UIN A3 A4 ploter sa osam pera, visoke brzine I IMAGE MAKER sloni ploter sa oaam pera, pogodan za lelv nklui I poslovnu grafiku DIN A3 I lormata. HIPAD PLUS digitalizatori aktivre povriine od 304x304 mm do 1116x1524mm, odgovaraju svim grasdklm apllkadiama. Ekskluzivan HOUSTON INSTRUMENT TILT-CORRECTION siatem omoguduje prirodan polojaj pera pri radu. laporueuje se I VRHUNSKI KVALITET - POVOUNE CENE PRODAJE I SERVISIRA; kma KOMERCIfAlNO marketinska ACENCIpK KMA SAVA CENTAR MUentlja Popovida 9 BEOGRAD

62 Obifan man oglas do re6 staje e Cwibmeiar uomnranog oglasa stafe 70 Univerzalne EURO kartice. Na zahtev ialiein katalog usiuga PC, Amiga, Atari: naiboiji program (aku6 r^n 5,1. (os3) , CE-2l)2M ram card 16kB, Ttf. 011/ Novi ^tari' S20STM disk, nvjn'itor povol no prodajem. I osiali har- Gruden Boris, PalmotiCava 57, Zagreb ' zaatari-1040st ln1ormad e: tel. 088/ Poyoijno Amstrad/Schineider, disc Jedinica, monitor, color TV modul, Stampaft. Tel. 011/ MB flopy Tel. 011/ Amstrad 6128 sa monitorom i Tel, 011/ TI-74 Basicaic, 074 Prodajem Cetverokrake zvljezde za palicu QUICK SHOT II, Spectrum interlejs za palicu. Tel. 044/ Kompie. Aktivne i pasivne komponente. Torusnl ispravijad i dve diskete 3 1/2in<Sa. Tel G. BoZan id Prodajem kompiena godista Dogovor na (041) Traiimo 4 atarisla koji bl u ko^eraclji kupovall najbolje originalne programs za Atari ST, t to sa- upolrebu. Slaven. pp Titovo Velenje, te. (063) poslije raounari 58 akcije. marketing, propaganda, publicitet 1401 na 10k 420 din 1245/ /1250/1251 na 18k 770 din 1350 na20k 840 din 1280) Garancija za sva pro irenja i PC.XT.AT I druge kompalibilrw racurvare. bin upolrebyen za rad u dupleksu ill boda. Adrese svakog pona se mogu postaviti artikle: 6 mes. polu dupieks rezimu. uz pomoc adresrvh prekidada, ED1422 je hardverski kompatibllan sa IBM personalnim kompjuterima i Dljagnostikom. On je identidan sa slaridardnim RS-232C. all ima dve dodatne JieiKlSajklng' llnife I (Input & Output flag). QNX Za viza irtermactia pozovlle nas radnim danom od 9 do 18 sail Beograd Fax; 011/ norpenof* InMniMonai SurwneM h QWX tp zrtacpfto rmripiniii Qu MALI OGLASI n^mar# 2 on t Bcer* ( , Agendja), SHARP POCKET COMPUTERS INTERNA MEMORIJSKA PROSiRENJA: Sfro BlS' 80«2^2^'?'*''h wr ^natufa. izr«4a sa diskeia Smartwork, OfcadPCB i PCAD. RS3r^. C«mo. EPSON LO-550 printer, SHARP ATARI ST - HARDWARE Tel. 041/ ill 4364)02 (16- PROOAJEM III mljenjalm skener Kompjuter AT28e, 1MB RAM, 20M6 hard, Osveienje koriscenih traka Stampa a Tel- 011/ Hi kasetama prodajem. Cena DEM ill dinara RAM16KB, ROM- STAT, ROMMATH, CASSETIN- TERFACe, cena e.ooo, 021/390- Stampene plode za TIM Oil PCMAQAZINE 1 WPMAGAZINE me za licnu 1403 na 32k 770 din 1280 na32k 770 din 1246S na8k 350 din 1430 na4k 140 din 1500(A) na28k 1120 din 1600 na 48k 1260 din CE212M (8k kartica za i na 32k PRODAJA: 770 din 32k karliica za 1360, 1475, din 128k modul za din kasetni Interlejs din RS232 interlejs (slo 15-pin) 850 din Centronics interlejs (SlO) 850 din SiUKONSKA LIVAOA Viktor Kesler, Dipl. Ing., Rumenadka 106/ Novi Sad. Tel.: 021/ E01422 le dvokanalri asinhioni serij^ komunikacioni interlejs za IBM Ovaj RS-422/48S ttkkiul vam omogudava komunlkacije na razdaljlni do 1500 metara u $umnom industhiskom ambijeittu, odnosno tamo gde ae standardni RS-232 interlejs ne moza primeriti. Svaki od kanala moze Bod rejt je softverski programabllan za svaki port posebno, od 50 do Sto omogudava primenu vise ovakvih modula u jednom PCu. sottver^i sa MS-DOS I operativnim sistemima, kao i sa IBM PC RS-422/485 je na raspolozaiiju i za EURO PC-r- pod oznakom ED3422 izraden je na Evropa tonrutu PC6. ELECTRONIC DESIGN MarZala Tolbuhlna b.b. Tlx; ELDES

63 GAMA Strvie Beograd lezika, prrkaz svrh naredbi I tunkcija CLIPPERa sa sinlaksom. nafnjenom, opisorrr atgumenala r pumjerima, omogucite i pofielnrcima i raprednrm korisnttjima maksimalrx} korist^nje veiikih moguerwsli CLIPPERa. Vjerujemo da 6e eilaodma ova knjtge bill konsno delaljno obiasnjenje poslupka kornpiltranja, lirkovanja i debagiranja, kao i upotreba i namjena pomotnih opia prosirenja sislema rulinama pisanim u C jeziku i asembleru. Sve u svemu programiranje u CLIPPERu predstavlja logrban naslavak rada zapoielog! je dodi do njih I ostvariti Ih. I Za ave IntonnacI]* mo2ato»a obrautl (ax 98/46/89/ ^ ^ "Mi sfflo mm OBRAZAC nama III nailm aaradnlclma: PNP Baotronie Split 058/$8d-987 GAMA Becironica Trade Handels GmbH M: 99/«/e9/S tu da zadovoljifflo va<se stvame potrebe" Jednostavno, zar ne? Ali sve prave Ideje i jesu jednostavne. Komplikovano Mi postojimo vi e od sedam godina. Za sve to vreme bele2imo stalan rast to, u stvari, govori da se broj ljudi koji nam se obradaju neprestano povedava. Jednostavno, svi VI, zainteresovani da posedujete kompjijter koji zaista odgovara vasim stvarnim potrebama, koji besprekomo, dugo i bez kvarova radi, znadi kompjuter u koji se mo2ete pouzdati tra2ili ste i pronasli put da do njega stignete: izabrali ste QAMU. Zato Sto brine o valim stvarnim potrebama. USPESNOG POSLOVANJA Computer hit biblioteka Sarajevo Clipper 87 Uputstvo za koriscenje etslian opis rrtslallran/a programa, osnove CLIPPER programa CLIPPERa i ^ELEKTRONIK 3 m'qi PERSONALNI RACUNARI XT-AT % IBM KOMPATIBILNI - ZA PRIVATNA LICA, MALU PRIVREDU, FAKULTETE, INSTITUTE DRUGE RADNE ORGANIZAClJE ZA DIHARSKA I DEVIZHA SREDSTVA dbase III plus. Uvierile se j to. 600 strana Cijena: 98 dinara Computer hit biblioteka Gordan Cucic postanski fah ilidza Tel: 071/ Velika ponuda softvera, racunarskih mreza, programskih aplikacija, namenske elektronike GARANCIJA 12 MESECI SERVISI I KONSALTING U CITAVOJ JUGOSLAVIJI rafiunari 58 e akcije, marketing, propaganda, publicitet 95

64 i Novi vijenainenslo inteileis Up IPT 308 ss digitalium ulazno/izlaznim luuisma. A/D i D/A pretvaratem i piogramabdnint taimeiom (8253) nudi veliku fleksibilnost kod digilalnog i analognog uptav- Iianja odnosno kod automalizaci)e process i meren)a sa racunan- a) 31 djgilalnih ulazno-izlaznih luiija: b) 12-bitm A/D pietvaiac (vreme konverzije 9 p sec] c) malsimalna brzina sempluanja uzoraka/eek d) 8 analognih ulaza e) I2-biUu IVA pietvaiao (vreme konverajs 3 u aec) I) bipolamo I unipolamo hinkcionisanje KD i D/A prelvaraca (0 g) programabilni timei/countei h) mogudnosi rada sa prekidima (inierrupt) i) + 5V izlaz iz raiunaia HandelsgeseHshaft m.b.h. Radetzkystrasse 16, razlicitim konfiguracijama, sisteme za stoino IzdavaStvo.. 1 Mb RAM on board (Suntac), Floppy disk Mitsubishi switch, 200 Watt Power supply) Monitor VISA Paper WhKe 1 4' (Hoisnd Matridnl printer STAR LC-10 LaserskI printer STAR LP 6 LaserskI printer Hewlett Psckard Serle II NAJNOVIJEII! Cena: Pozovite nas na volju od ponedel ka do petka od 9 do do 16 dasova. Sve dodatne informacije (dinarska prodaja, cenovnik kompletnog prodajnog programa, ltd.), mofete dobiti i u nasem predstavnistvu (Autronic d.o.o, Kardeljeva pi. 17, tel.: (061) /322, FAX: (061) ) u Ljubljani, gdje demo sa vama rado porazgovarati I savetovatl vam. PC INZENJERING zasto ne? EUNG PC-XT ELING PC-AT 286/386/386SX/486 u svim verzijama: NEAT, CACHE, MHZ, sa HD od 40 do 600 MB RUTROniC Computer-Systeme A-9020 Celovec, Avstrija TEL.: (9943) FAX: (9943) pozovite nas da se dogovorimo zajedno resimo vas problem elektronika inzenjering Karadordev trg 11, Z e m u n Prodajemo personalne rafiunare PC-AT 286, PC-AT 386 u matriune i laserske printere, profesionalne grafieke sisteme za animaclju, CAD, CAM. ma tips PC XT/AT NOVI VISENAMENSKI INTERFEJS ZA PC XT/AT TehiUeid podaei: do -I- lov, ± 5V, ± lov, 1L58-2,44 mv) g) progtamska oprema za BASIC. PASCAL C ce> levt institut za elektrqnko IN VAKUUMSKO TEHNIKO B1111 LJUBLJATsJA RO.B JugoslaviB Teelova 30, Ljubljana, Tel.: (061) Telex: 31629, Telefax: 061/ AUTRONIC PC AT-286'12/16 MHZ, 1.2 Mb 5.25". 2x seriall. 2 x parallel port. Hercules compatible graphic card (720 x 348), double FD/HO coniroler WD 1006 (1:1) Western Digital, keyboard Cherry, DESKTOP CASE (digital display. Keylock, Reset, Turbo Cens (Neto) 1790 DEM TVRDI DISK NEC 44 MB/25 ms TVRDI DISK SEAGATE 251-1/28 ms Mis GENIUS GM Mis Logitech S9 EPSON GT 4000 A4 COLOR IMAGE SCANER Cena (Neto) 795 DEM Cena (Neto) 670 OEM Cena (Neto) 280 DEM 6-1- Cena (Neto) 79 OEM Cena (Neto) 180 DEM Cena (Neto) 410 DEM Cena (Neto) 3600 DEM Cena (Neto) 4600 DEM Garancija 12 mjesecl. servis u dugoslavijl. popust kod kupovine vise komada Posetite nas u nssem prodajnom salonu u Celovcu, gd)e smo vam 96 radunari 58 akcije, marketing, propaganda, pubiicilet

65 serijc CPC i (igre): (igara); talafon 061/ telex: yu metall 31395, telegram Metalka Ljubljana CPCI28CTM - konfiguracija kao i CPC128GT, a monitor je kolor. Osim spomenudh modela kudnih radunala, AMSTRAD triigtu Amstrad odolijeva konkurendji lako su ve6 dugo prisutna na tiiistu, kudna racunala AMSTTIAD, nadalie se dobru prodaju. Tatve okolnosti, inade prilicno rijetke u suvremenoj informatici, nesumnjivo svjedode o visokom scupnju kvalitete spomenute produkcije, koja pored ostajog atraktivnim cijenama uspijeva odoljeti ne malom broju konkurentsldh uredaja na triistu. Takoder je znadajno napomenud da svi modeli ovih kompjutora imaju odgovarajudu, prilidno obimnu, programsku podrsku (im, usluini i Icomercijami prof ranii),takoaa njihovi orisnici mogu vrlo brzo i reladvno jednostavno ostvarid zeljene rezultate. Osnovnc konfiguracije kde se danas nude na tmstu su slijedede: CPC464GT-64kB RAM, zeleni monokromatski nxinitor, tastatura s ugradenom kasetnom jedinicom, joystick te (ovisno o distributeru) stotinjak bcsplatnih programa CPC464CTM - ista konhguracija kao prethodna uz napomenu da je pridruien kolor, a ne monokromatski monitor, CPC6128GT- 128 kb RAM, zeleni mono^omatski monitor, tastatura s ugradenom dvostranom disketnom jedinicom formata 3 inda i kapaciteta 360 kb(180kb-h80 kb), joystick, te (ovisno o distributeru) pedesetak besplatnih programa nudi i niz dodatnih uredaja (pisadi), kao i druge modele radunala. U kontekstu ove ponude zanimljiv je TV tuner, koji u sprezi s kolormonitorom radunala CPC serije omoguduje pradenjc TV metalka Ljubljana p.p Dalmatinova 2

66

67 KVALITET SERVIS MEGA Mar'ibor ToiwI^a is'lel^s ta»' 2^M

68 I SOFTWARE irieiiiddata U SARADNJI SA TOPWARE i PRILL COMPUTER Taiwan Minchen WpTT VII U JUGOSLAVIJI ZASTUPA I PRODAJE HARDWARE ZA DINARSKA SREDSTVA PLACANJA KOMPLETNA RESENJA LOKALNIH MRE2A