Akademija strukovnih studija Beograd odsek Visoka zdravstvena škola

Транскрипт

1 Akademija strukovnih studija Beograd odsek Visoka zdravstvena škola nastavni predmet: Metodika i organizacija zdravstvene nege predmetni nastavnik: Dragana Terzić Marković studijski program: strukovna medicinska sestra semester: VI letnji/ školska 2019/2020. godina Datum:

2 Metodski pristup u zdravstvenoj nezi starih Dragana Terzić Marković 2

3 STARENJE STARENJE JEDINKE trajanje života STARENJE DRUŠTVA starenje stanovništva Populacija je stara = 7% starijih od 65, a manje od 30% mladjih od 25 godina 3

4 Gerontologija Gerontologija Mlađa nauka 50 ih godina prošlog veka. Deli se na: - Socijalnu - Eksperimentalnu - Medicinsku (gerijatrija) 4

5 O starenju Počinje relativno rano; traje dugo; u početku neprimetno. Starenje Zahvata svako živo biće. Oko 60 godine znaci starenja su izraženiji; javljaju se slabost i nemoć. 5

6 STAROST Starost je poslednje razvojno razdoblje u životnom veku pojedinca, koje se može definisati prema: - hronološkom dobu (npr. posle 65. godine života), - prema socijalnim ulogama ili statusu (npr. posle penzionisanja, ili - prema funkcionalnom statusu (npr. nakon određenog stepena opadanja sposobnosti). Starost je razdoblje prema kome se odvija razvoj svakog pojedinca, bez obzira na pol, rasu ili ekonomski status, u koje se ulazi u nekom trenutku. 6

7 Gerontolozi su utvrdili dve vrste starenja FIZIOLOŠKO STARENJE nije praćeno poremećajima harmonično usporavanje rada organa PATOLOŠKO STARENJE praćeno nizom poremećaja sistema, organa gubitak funkcija usled bolesti prerana smrt pre 70 godine života. 7

8 Podela starosti i na: HRONOLOŠKU kalendarska starost individue, ali je nepouzdana jer nisu svi na istom nivou starosti mladi starci i stari mladići. FIZIOLOŠKA biološka starost stanje sistema i organa, razlikuje se među ljudima istih godina. DUŠEVNU psihička starost, efekti hronološke starosti. Sposobnosti zadržavanja mentalne krepkosti i svežine duha. 8

9 Karakteristike uspešnog starenja su: 1. minimalna onesposobljenost, 2. mentalno zdravlje i održavanje samopoštovanja, 3. održavanje aktivnosti, 4. autonomnost, 5. kontinuitet načina života, 6. zadovoljstvo životom. Glavni cilj zaštite starih je produženje očekivanog životnog veka bez onesposobljenosti. 9

10 Starenje i bolest starenje ne znači bolest, ali je povećan broj oboljenja; preko 75% starih osoba ima dve, tri ili više bolesti; multipla patologija u starosti; smanjena funkcionalna rezerva srca; simptomi su manje jasni; izmenjeno je ponašanje starijih pacijenata; uticaj lekova na ponašanje i izmenjena tolerancija na lekove. gubitak interesovanja za održavanjem lične higijene. 10

11 Osobenosti nege kod starih: evidencija o broju uzimanja lekova, preporuka ne više od tri leka odjednom. razvoj službe za kućno lečenje i negu. Tim za rad sa starima čine: lekar, strukovna medicinska sestra, medicinska sestra tehničar, socijalni radnik, dijetetičar, negovateljica. institucionalno zbrinjavanje realizacija i predrasude laička nega briga u hospitalnim i posthospitalnim uslovima stvoriti osećanje sigurnosti kod bolesnika da će u slučaju potrebe, bolesnik biti adekvatno zbrinut. 11

12 Model rešavanja problema posthospitalne nege - aktivnosti nege i rehabilitacije - izbegavanje preterane vezanosti za postelju - adekvatna upotreba lekova i sedativa - definisanje realnih ciljeva u vezi sa negom i rehabilitacijom - izbegavanje psihološke zavisnosti od hospitalnog tretmana - obezbeđivanje psihološke satisfakcije pacijentu i njegovoj porodici. 12

13 Bolnički, kućni i ambulantni tretman starih Nega treba da obezbedi što kvalitetniji život. Nega se određuje nivoom onesposobljenosti, a ne specifičnom dijagnozom. Determinante su apopleksija, nepokretljivost, nestabilnost, poremećaj mentalnih funkcija i inkontinencija. Bolničko lečenje realizovati kod specifičnih stanja, ostanak u bolnici je moguć samo ako nema drugih mogućnosti. Kvalitetnije je intenzivno i kratko lečenje. Ambulantno lečenje je značajno za staru osobu ali ga treba modifikovati i poboljšati Nega u dnevnim bolnicama je odličan izbor ukoliko pacijenti imaju obezbeđen transport. Kućno lečenje je najbolje za stare pacijente i treba ga stimulisati. 13

14 Psihološki aspekti starenja Psihološka gerontologija = psihološki aspekti starenja - predstavlja deo razvojne psiholgije i predstavlja poslednju razvojnu fazu u životu čoveka. - longitudinalne studije pokazuju da nema naglog opadanja psihičkih sposobnosti, kao što se ranije mislilo na osnovu transverzalnih studija. 14

15 Senzorne sposobnosti - Starenjem slabe senzorne sposobnosti, ali ih je moguće kompenzovati (naočare, slušni aparat...) Vidna osetljivost izraženije slabljenje posle 50. godine uz smanjenje vidnog polja i vizuelne adaptacije Slušna osetljivost slabi već od 40. godine, uzrok je uglavnom buka. VAŽNO odnos prema slabočujućoj osobi. Čulo ukusa, mirisa i dodira postepeno se smanjuju, različitim tempom od 50. godine Motoričke sposobnosti - veliki rizik sa starije osobe prilagoditi život u kući. 15

16 Intelektualne sposobnosti Učenje i pamćenje stariji jednako dobro uče, samo im treba više vremena nego mladima. Sposobnost pamćenja opada sa godinama, smanjuje se zapamćivanje. Zaboravljanje je normalan proces - uzroci su slabi engrami. Najviše se zaboravljaju imena ljudi, brojevi, datumi, neprijatni događaji, sopstveni neuspesi, nerazumne i nebitne za nas sadržaje. Najmanje se zaboravljaju prijatna iskustva, pređašnji uspesi itd. Obrazovanje u starosti Univerzitet trećeg doba DEMENCIJA promene crta ličnosti, smanjeno učenje, pamćenje, emocije... 16

17 Socijalni odnosi u starosti Starenjem se menja priroda socijalnih uloga i odnosa. Važna je podrška porodice, prijatelja, komšija, poznanika. Značajno je koliko socijalna mreža ublažava stresove koji prate starenje. Porodični odnosi primarni izvor socijalne podrške. Bračni odnosi izuzetno važni i jaki druga dimenzija zajedničkog života. Polna aktivnost je isključivo lični izbor starije osobe. Smrt bračnog partnera veliki problem starom čoveku. Problem separacije kod starih ako je moguće omogućiti sopstvenu nezavisnost pružanjem dodatne pomoći u njihovom domu, nego da se presele negde gde je to zgodnije osobama koje treba da brinu o njima. 17

18 Vrste prilagođavanja na starost Konstruktivnost idealno prilagođavanje Reakcija zavisnosti posledica oduzimanja prava Odbrambena reakcija odbijanje pomoći Odbojnost i neprijateljstvo gnevni ljudi - nagon da žive sami Mržnja prema samom sebi smrt je spasenje od života koji vode 18

19 KAKO STARI OCENJUJU STARENJE? 1. Starenje je prirodan i postupan proces bez izuzetnih obeležja. 2. Starenje je razdoblje vrednovanja života, filozofskih razmišljanja i povećane mudrosti i zrelosti. 3. Starenje je razdoblje povećane slobode, novih interesa, sa manje zahteva. 4. Starenje je povezano sa zabrinutošću za zdravlje i poteškoćama telesnog zdravlja. 5. Starenje je razdoblje gubitaka, naročito u međuljudskim odnosima i u karijeri. 19

20 DUŽNOSTI GERONTOLOGIJE Da pozitivno utiče na normalan, zdrav život i razvoj čoveka. Da podstiče održanje mentalne i telesne svežine u harmoničnom socijalnom okruženju. Da u starosti, kod pojave bolesti, omogući optimalnu terapiju i rehabilitaciju. Da kod neizlečivih edukacijom postigne adaptiranost na realnost i korišćenje funkcija do maksimuma. 20