КЊИ ЖЕВ НА ХИ БРИД НОСТ У ШЕСТ ДИ МЕН ЗИ ЈА

Транскрипт

1 ис тра ја ва ња на зе мљи и у вре ме ну, али у исти мах и та ко ре ћи на истом ме с т у п р о на ла зе м и р и сла ве т ај н у не п р о ла зн и х вред но с т и ис т о ри ј ско г а и д у хов ног, р е л и г и о зног, п р а в о с л а в ног ис к у с т в а и ж и в љ е њ а. Уп р ав о т у с уш т ин у, т ак в а с аз н ањ а, н а н ај б о љи н а ч и н о св е ш ћу је пе сник Кр сти во је Илић у Ко сов ским еле ги ја ма, но вој сво јој збир ци родо љу би ви х с т и хо в а. Јо в а н П Е Ј Ч И Ћ КЊИ ЖЕВ НА ХИ БРИД НОСТ У ШЕСТ ДИ МЕН ЗИ ЈА Мар ко Јува н, Хибридни жанров и, п ре ве ла са слове нач ког Сла ђа на Ма џ г а љ, Из да вач ка књи жар ни ца Зо ра на Сто ја но ви ћа, Но ви Сад 2019 Пр ем да је у у в од ном по гла в љу, на с т о је ћ и да ис т а к не ви ше г од иш њу г е не з у св о ји х к њи же в но т е о р и ј ск и х и с т р а ж и в а њ а, Ју в а н з а б е ле ж ио д а њ е г о в а р е це н т н а к њи г а Хи б р и д н и ж а н р о в и и са ма амал га ми ше раз лич и т е м ет од ол ог и је и п р ис т у п е, т е кс т ов и њ ом е о бух в аћ ен и и зр ас т ај у з а п р а в о и з и де н т и ч ног по л а зи ш т а сп ле т е ног око Б а х т и но в ог кон це п т а х и бри д но с т и, ко јем Ју ва н у ок ви ри ма сво је на у ч не ре флек си је до де љу је п р е и м ућ с т в о у од но с у н а х и б ри д но с т к а к ву з а г о в а р а ју по с т ко ло н и ја л н а т е о р и ј а и л и и д е н т ит е тс к е с т р а т е г ије з ас н ов ан е н а и д е ј а м а к у л т у р н е р а з л и ке (ф е м ин ис т и ч ке и q u e e r с т у д и је). Ра з у ме в а ју ћ и х и б ри д но с т не с а мо к а о ме ш а њ е гле д и ш т а не г о и к а о њи хо в о д и ја ло ш ко с у че љ а в а њ е, на да х н у т Ба х т и но ви м кон цеп т ом у ко јем се п ре ко пој ма ис к а з а по ве зу је уну тартекстуални, стилистич ки и поетички ни во ана ли зе са ван тек стуа л н и м, д ру ш т в е но и с т о ри ј ск и м а спе к т ом, Ју в а н ис п и т у је, и л у с т ру ју ћ и д ру ш т в е н и ф он н а које м х иб р и д но с т н и ч е, р а зл ич ит е поја вн е о бл ике овог фе но ме на у књи жев но сти. Не сум њи во по сто ја ње ди стинк ци ја из ме ђу умет но сти /по е зи је и фило зо фи је/м и ш љењ а наглашава о је к ако еп ис т емолог А нд реа Ке рн к ада је бе ле ж ио да је фи ло зо фи ја ис к у ство п ро ми ш ља ња к роз пој мовн у анализу, а у ме т но с т ис к у с т во п р о м и ш љ а њ а у ме д ију са мог иск ус т ва, т ако и са м Ју в а н а по с т р о фи р а ју ћ и д а по е зи ја г о в о ри к р о з и н д и ви д у а л не пе р спе к тиве, те преплита њем ра зно род них зна ња гра ди ау то ном ну, фрагмент а р н у, и м а г и н а р н у с л и к у св е т а, док м и ш љ е њ е т еж и д а, д ист а нц ир ајућ и се од л и ч ног до ж и в љ а ја и ис к у с т ва, сво ју са знај но с т и з ра зи а п с т ра хо вањем кон крет ног, ње го вим тран сфор ми са њем у оп ште мо де ле, те ус постављањем система. Упркос томе, интеракци ја између ова два типа дискур са, књи жев ног и фи ло зоф ског, на сна зи је још од ан тич ког до ба, а м но г о к а сн и је ов а к а в до д и р м и ш љ е њ а и пе в а њ а, ча к и њи хо во јед и нс т во, 187

2 по сту ли ра ју Хај де гер и Ни че. Осла ња ју ћи се на Ба дју ов кон цепт плур а л но с т и и с а мо с т а л но с т и ис т и н а ко је и з ри ч у фи ло з о фи ја и у ме т но с т, Ју в а н у п р в о м п о г л а в љу к њиг е, и м а вш и н а у м у у п р а в о ч и њ е н и ц у д а по ме н ут е д в е о бл ас т и чес т о с т оје јед н а пор ед д ру г е и л и би в с т ву ју јед н а у д ру г ој, ф о р м и р а спе к у л а т и в н у т и по ло г и ју од но с а м и ш љ е њ а и по е зије р а зл ик ујућ и пе т њ ег ов и х поја вн и х о бл и к а м и ш љ е њ е п р е по е з и је, ми шље ње на кон по е зи је, ми шље ње у за ле ђу по е зи је, ми шље ње у по е зи ји и по е т ско у м и ш љ е њу. Ко л и ко ко хе зи в но мо же д а бу де ме ђу с о б но д е л о в а њ е ф и л о з о ф с ко г и к њ и ж е в н о г п о љ а Ј у в а н п о к а з у је н а с л у ч а ј у Пла то но вих ди ја ло га, у ко је су, прем да је њи хов ау тор сме рао да за хваљу ју ћи њи ма фи ло зо фи ју од ре ди као са мо стал ну ди сци плину, инкорпо ри р а н и, у ви д у а л у зи ја и н а в о д а, д ру г и пе сн и ч к и и г о в о р н и ж а н р о ви. Ти ме не с а мо д а с е П л а т о но в а фи ло з о ф ск а д и ја ле к т и к а о б л и к у је у с е мантичком залеђу поетског дија лога с ра зно ли ким жан ров ским дис курсима, не го сво јом ди ја ло гич но шћу фи гу ри ра као прет ходник дијалог и ч но с т и р о м а н а и п а р а г он Б а х т и но в е де ф и н и ц и је х и б р и д ног т е к с т а. С у г е р и ш у ћ и п о р е к л о од р едн иц е х иб р и д н о с т и, њ е н о п р е у з и м а њ е и з би о ло г и је, к а о и ме т а фо ри ч ко ре флек т о ва ње би о ло ш к и х пој мо ва р о до ва и в р с т а н а до мен ж а н р ов ск и х к л а си фи к а ц и ја, Ју в а н у к а з у је н а ус ло в е з а на ста нак хи брид но сти, на чи ње ни цу да су се то ком ве ко ва, упр кос на челу примерено сти из ве де ном из Ари сто те ло ве по е ти ке и ре то ри ке, по јав љи в а л а од с т у п а њ а сп р а м п р о к л а мо в а не х и је р а р х и ч но с т и, и з у з е ц и од ко д и фи ко в а ног ж а н р ов ског си с т е м а ко ји с у св е до р о м а н т и зм а т р а ја л и н а р у б ов им а к а н о н а. Уп р а в о н а ко н с л о м а к л а с и ц и с т и ч к е ж а н р о в с к е к о н с т е л а ц и ј е, у с п ец иф и чн и м д р уш т в е н о и с т о р и ј с к и м о к о л н о с т и м а (пост про све ти тељ ско до ба дру штве не мо дер ни за ци је, од но сно ка пи тал и с т и ч ко ок ру же њ е и н д у с т ри ј ске р ев ол уц и је), п и сц и т е же д а н а ов а к ву д ру ш т в е н у де т е р м и н и с а но с т од г о в о р е кон цеп т ом ле по т е, у звишенос т и, м а ш т е, а је н ск и р о м а н т и ч а ри н а р о ч и т о у в о ђ е њ е м т е о ри ј ског п р о је к т а у к њи же в но с т, сп а ја њ е м по е зи је и фи ло з о ф ске, е с т е т ске т е о ри је, о че м у п и ше Ф рид ри х Ш ле г е л, а л и и и н си с т и ра њ ем на ау т о р е флек си в но с т и к а о мо д у су л и т е рар ног п р о и з во ђењ а в ла с т ит е т еорије, ч име к њижевно с т по с т а је а п с о л у т но ау т о но ном н а о б л а с т у ме т но с т и. У до б а мо де р н и зм а ау т о р е ф лек си ја и спо не и з ме ђу к њи же в но с т и и фи ло з о ф ског м иш љ ењ а, а л и и к њи жевно с т и и т е о ри је (фут уриза м и ру ск и фор ма л и за м, и ма ж и за м и но ва кри ти ка, фран цу ски но ви ро ман и струк ту ра ли зам) још сна жни је су ета бли ра не. По ред ро ман тичарске и модерне матрице мешања књижевн о с т и и т е о р и је, Ју в а н п а ж њу п о с в е ћ у је ф е н о м е н и м а л и т е р а р и з а ц и је те о ри је и те о ре ти за ци је ли те ра ту ре у постструк ту ра ли зму и пост мо дерн и на п риме ри ма Ро ла на Бар т а и Џо на Бар т а, у ка зу је на п ре меш т ање и л и не ста ја ње гра ни ца ме ђу дис кур си ма, што је до ве ло до тек стуалне полиморф но ст и, х и бри д но ст и и ек лек т и ц и зма, оц р та ва ју ћ и п ри том д ру ш т ве не и к у л т у р не п ри л и ке н а ч и јој с у с е под ло зи ов а к ви п р е п л и т а ји до г о д и л и 188

3 (на пре дак на у ке и тех ни ке, над на ци о нал ни про ток ка пи та ла, кри за мета фи зичке филозо фи је, уни вер зи тет ских уста но ва, али и иде а ла о ко хер е н т ној о р г а н и з о в а но с т и зн а њ а к а о л и ч ној и л и ко ле к т и в ној в р ед но с т и н а у ш т р б њ е г о в е по с т мо де р не ме р к а н т и л и з а ц и је). На слов но од ре ђе ње дру гог по гла вља књи ге Ро ман тич ка ме тапо е зи ја с у г е ри ше з а Ју в а нову т е ори јск у р е ф ле к си ју д в а р е ле в а н т н а п ој м а : р ом а нт из а м, с јед н е с т р а н е, у о к в и р у ко је г н ај п р е, п од с т а к н у т Ај зенбер го вом категоријом ро манти чар ске ква ли та тив не ин ди ви ду а ли за ци је, пре по зна је ја ча ње по је дин ца као сло бод не и не заменљиве инд ив и д уе, ко н с о л и д о в а њ е т р а нс н ац ион а лн о г п р о т о к а к њи же в н о с т и, од но сно о т в а р а њ а п р о с т о р а з а и нт е р т екс т уа л н а е в о ц и р а њ а, р а з м и ц а њ е ре цеп циј ског ре ги стра (у чи ји са став ви ше не ула зе са мо ме це не и свеш т е н с т в о не г о у в е ћој и л и м а њ ој ме ри и не по зн а т а, ск ри в е н а п у б л и к а у п и сме ној по п у ла ц и ји), а л и и ус пос т ав љ ањ е к њижев но с т и к а о и но ко сног, сло же ног система ко ји рас по ла же соп стве ним ин сти ту ци ја ма (из да ваштво, ча со пи си, књи жев на кри ти ка, ра зна чи та лач ка дру штва). Ме тап о ез ија, с д р уг е с т р ан е, т ем ат из уј ућ и п р и р од у и с т а т ус с т в а р а л ач ко г п р о це с а /пе с н и ч ког по з и в а, с опс т в ен и с а д рж ај и одје к који у д руш т ву про из во ди, као и од ре ђе ње спрам тра ди ци је и са вре ме них нор ми ко мун и к а ц и је, а у ц и љу п р о фи л и с а њ а ч и т а л ач ког у к у с а и спе ц ифи чне с л ике о себи у друштвеном окру же њу, от кри ва се као хи брид ни жанр, дијалош к и mél a n ge по е зи је и м и ш љ е њ а, ко ји по с т а је о р г а н ск и не о д в о ји в а по ја вно с т у ме тн и чке к њи же в но с т и. О с л а њ а ју ћ и с е н а у ви де које Енд рју К а н у с в о јој мо но г р а ф и ји о Пуш к ин у и з но с и пов од ом а мбив ал е н тног по ложаја овог руског писца тог крат ког споја што на ста је из ме ђу ро манти чар ске пред ста ве о сло бо ди, ге ни јал но сти и ори ги нал но сти ства ра лачког су бјек т а и з а х т е ва да се ње г ово к реат и в но биће арт ик ул ише у ск лад у са ин те ре си ма из да ва ча и пу бли ке, од но сно еко но ми јом књи жев ног тр жиш т а н а ко је м с е и н т е р е с и в р ед но с т и к њи же в ног с т в а р а о ц а у к р ш т а ју с а т р ж и ш ном в р еднош ћу њ ег ови х дела п р е т в ор ен и х у р обу Јув а н под ок у л а р св ог хе р ме не у т и ч ког у мећ а смеш т а, с т р емећ и у п р ав о д а исп ит а по ме н у т о с у чељ ав а њ е р о м а н т и ч а р ског кон цеп т а ау т о но м и је у ме т но с т и и ути ли тар не, фи нан сиј ске па ра диг ме Пу шки но вих пе са ма К дру гу стихо т в ор ц у и Ра зг ов ор и здав ача с а песн иком, и Пр еше рнову с ат ири чн у пе см у Нов а п исари ја. За пе сн и ч к и м т во ре ви на ма ови х р о ма нт ичарск и х с т в а р а л а ц а Ју в а н по с е же и к а д а сме р а д а н а гл а си њи хо в о п ле д и р а њ е з а становишта кантов ске есте ти ке, до след но про кла мо ва ње су верене чистот е по е зи је, к а да, ком па ра т и в но у к рш т ају ћ и зна чењ ске с ло је в е ода бра н и х т в о р е ви н а, о св е тљ а в а њи хов од но с п р е м а н а р о д у и с т а т ус н ац ион а лног пе сн и к а ко ји је о б о ји ц и п ри п и си в а н, н ај з а д и он д а к а д а г а с е м а н т и ч ке зг усн ут ос т и пес ама под с т а к н у да р а св е тл и р о ма н т и ча р ско г р а ви т и р а њ е к а м и т о ло г и ји, не с а мо у см и с л у ож и в љ а в а њ а а р х а и ч н и х, а н т и ч к и х и 189

4 с р ед њ о в е ков н и х п р ед с т а в а не г о и у по гле д у с т в а р а њ а но в е м и т о ло г и је чи ји је при ви ле го ва ни но си лац упра во би ла по е зи ја. Те о ри ј ск у м и с а о о х и б ри д но с т и и х и б ри д н и м ж а н р о ви м а и њ е но фи к си р а њ е у ви д у п и с а не р е ч и не мо г у ће је од в о ји т и од д в а ж а н р а е с е ја и ау т обиог р афије која с е од л и к у ју и нт е рд иск у рзи внош ћу, х иб ри дно спа ја ју раз ли чи те обла сти зна ња до те ме ре да се упра во та ева зив ност у ж а нр о в с ко м с м и с л у ч и н и к а о њи хо в а н ај п о у з д а н и ја д е ф и н и ц и ја. У погл ав љу Е с е ј и и нт е рд иск у рз и вно с т Јув а н, е в оц ир ајућ и з н амен ит е т ек с т ов е Лук ач а и А до рн а о е с еју, у к аз у је н а њ ег ову ф р а гмент а рно с т (з а коју је сасвим ин ди ка тив на Мон те ње ва ми сао о соп стве ном односу према с т ру ков ној л и т е ра т у ри: по ма ло од св а че г а и н и ш т а од цел ине свет а, н а с п о нт ан о и нк л ин ир ањ е к а п а р т ик ул а рн о м, а л и и н а о н у о с об ин у ко ју су Де рек Етриџ и Ти мо ти Кларк име но ва ли с и н г у л а р н о ш ћ у тј. једно к р а т ном, не по но в љи в ом и не п р ед ви д и в ом кон фи г у р а ц и јом зн а че њ а, ко ја је у е с е ју о т е ло т в о р е н а у де фи н и ц и ји К а н т о в е е с т е т с ке и д е је као оне п р ед с т а в е уо б р а зи љ е ко ја под с т и че н а м но г а р а з м и ш љ ањ а, а д а јој п ри т ом и п а к н и јед н а м и с а о, т ј. н и је д а н по ја м не мо же би т и а де к в а т а н. Као прет по став ка и пот по ра ова квој сингу лар но сти зна че ња есе ја, смат р а Ју в а н, и п а к н у ж но фи г у ри р а њ е г о в о о с л а њ а њ е н а s e n s u s c ommun i s, ш т о с е р а з у ме в а к а о по зи в а њ е на зд р а в ор аз у мско з ак ључ ив ањ е и опш т а м е с т а. П иш ућ и п а к о аут об и ог р аф ији у п о г л а в љу Ау т о б и о г р а ф и ја и дел ик а тно с т ж а нр овског одр еђ ењ а, Јув а н п ру ж а д и ја х р о н и ј ск и по глед на жа нр и његову генезу, прати промене у интерпретацији њених темељн и х к а т е г о ри ја (ко н ач н а ф о р м и р а но с т ау т о би о г р а ф ског ја п р е п и с а њ а ; т е м по р а л н а по д в о је но с т с у бје к т а у п и с а н а у ч и н н а р а ц и је; п ис ањ е к а о с у п е р и о р н и, д е т е р м и н и ш у ћ и е л е м е н т) и и с т и ч е н е о д р е д ив о с т њ ен о г унутартексту ал ног од но са пре ма исти ни то сти, ле ви ти ра ња између фикци је и нефик ци је. Ју ва но ва те о риј ска ми сао за хва та не ми нов но, на приме ру Ге т е о в е ау т о би о г р а фи је Из м о г ж и в о т а: п о е з и ја и с т в а р н о с т и де ла Мој жи вот Ива на Цан ка ра, и апо ри је има нент не жан ру, оне кон трад и к ц и је з б ог ко ји х ау т о би о г р а фи ја ис п а д а и з де ц и д и р а ног ж а н р ов ског класифи ко ва ња (илу зи је о из у зет но сти су бјек та и не по но вљи во сти ис куства, пи са њу као са мо спо зна ји од ко је се, па ра док сал но, пи шу ћи уда љав а, не мо г у ћ но с т и з а к љу ч к а и т о т а л и з а ц и је, к а ко б е ле ж и По л де М а н, п рем да је у те ме ље п и са ња као ц и љ у г ра ђе но са гле да ва ње це л и не ж и во та по је д и н ц а). Но ви зна чењ ск и п ре л и в т е р м и на х и бри д нос т о т к ри ва се у поглав љу П и с а њ е б е з м и с л и, у ко је м Ју в а н, и м а ју ћ и н а у м у П л а т о но ву д в о ја к у слику пе сника као познаваоца вештина и знања, али и надахнутог проро ка што ex ni hi lo ства ра ино ва тив но де ло, на ве де ну од ред ни цу раз у ме в а к а о спој св е сног с т в а р а њ а и де ло в а њ а је зи к а и з в а н и л и не з а ви сно од све сти, име ну ју ћи је још пре ци зни је као ум е т н о с т оп с е д н у т о с т и у ок виру које п исц и з ах в аљујућ и св о јој с т в а р а л ач кој в е ш т и н и и т ех н и ц и, 190

5 пре ма про ми шље ном пла ну, про из во де ути сак да књи жев но де ло на стаје в а н ко н т р о л е ау т о р о в о г р а ц и о н а л н о г н а д з о р а. У с т р а т е г и је ко ји м а п и с ц и и н т е н ц ион а лн о с им у л и р ај у п ис ањ е с о н е с т р а н е с в е с т и а у т о р студије убраја при ми ти ви зам, од но сно мо дер но ин те ре со ва ње за прими тив не кул ту ре, ми то по е ти ку као на мер ну ре гре си ју у ар ха ич не симбо лич ке форме мишљења, гротеску, чије трагове де тек ту је у Пу шки новом Пр о р о к у, а ко ја и с а ма х ибрид из у је з ас т раш у ју ће и ко м и ч но, људ ско с а н е љу д с к и м, у з в и ш е н е с л ик е и л и г ов о р с а н ис к и м и л и в у лг а рн и м. Де ло На р ко т и ц и по љ ског мо де р н и с т е Ви т к је ви ч а под јед н а ко је опе р а тив но с аспек та умет но сти оп сед ну то сти и све сног по сти за ња па ра лог и ч н о г д и с к у р с а је р и у Ви тк је в ич е в о м т е кс т у, к а о и у с т в ар ал ачк и м ме х а н и зм и м а н а д р е а л и с т а (ау т о м а т ско п и с а њ е, п р о т о ко л и с а њ е сно в а, де мон та жа ми ме зи са, би зар не, цр но ху мор не сли ке, ко ла жна и але а торн а ко м п о з и ц ија), Ј ув а н п р еп оз н аје з ап р а в о р а ц ион а лн е, п р ор ач ун ат е п р о ц е с е, н а м е р н о и н и ц и р а н е к а ко б и с е е кс п е р и м е н т и ш ућ и г р ад ил и з а д и в љу ју ће д ру г а ч и ји, сно л и к и т е к с т у а л н и св е т о ви. Став да и само ис тра жи ва ње књи жев них жан ро ва под леже конвенци ја ма хибридности, бу ду ћи да укр шта исто риј ско и те о риј ско посматрањ е, и де о г р а ф ск у с а зн ај н у о ри јен т а ц и ју к а по је д и н ач ном и номот ет и чк у т е нд е нц иј у уо пш т а в а њ а у в и д у з а ко н а, у т к а н је у з а в р ш н о п о г л а в љ е Жан ро ви и на у ке у бор би за оп ста нак, у ко јем се, упра во ова квим укршта јем, об ја шња ва угле да ње ге но ло ги је на но мо те тич ку су шти ну природ н и х на у ка, п ре свег а Дарвино ве т еори је евол уц ије. У позит ивис т и чк у ис т о ри ју к њи же в н и х ж а н р о в а, ко ју по а н а ло г и ји с би о ло ш к и м в р с т а м а т е ж и д а ус по с т а ви Бри не т је р, к а о и у сц и је н т и з а м и си с т е м ск и п ри с т у п Мо ре т и ја, дар вин иза м доспева п реко когн и т и вн и х ме та фо ра за х ва љу ју ћ и ко ји м а би к њи же в н а с т ру к а т р е б а ло д а с е п ри б л и ж и и де а л и м а н а у ч не објек тив но сти и ра ци о нал но сти. По ку ша ји уса гла ша ва ња на у ке о књижев но сти и при род но на уч них норми до дат но су амплификовани у дваде се то ве ков ном нео дар ви ни зму по ка зу ју ћи ипак, сма тра Ју ван, неутемеље но с т и ја ло во с т сп ра м ч и ње н и це да на у к а о к њи жев но с т и, па и ч и т а ва х у ма н и с т и к а, з а ви с е од не и з б еж не ис т о ри чнос т и и кон т ра д и к т ор но с т и с е м а н т и з а ц и је т е к с т о в а и п р а к с и које с у и с ам е и с т о т ако д е о т ок а и кон т р а д и к ц и ја ис т о ри ј ског н а с т а ја њ а. Истра жу ју ћи феномен хибридности и на чи не ње го вог ма ни фе стов а њ а у к њи же в но с т и од кон с т и т у т и в ног п р о ж и м а њ а м и ш љ е њ а и л и т е р а т у р е, п р еко м ет апоез ије, е с е ја и ау т обиог р аф ије п а д о у м е тнос т и опс едн ут ос т и, односно х ибрида к а о си н т ез е све сног с т в а ра њ а и је зи ч ког де ло ва ња ван до ме на ло гич ног, као и по тен ци јал не хи бри ди зације основн и х н а ч е л а и п р и с т у п а н а којим а п оч ив ај у х у м а н и с т и ч ке и п р и р од н е н а у ке Ју в а н је, о с л а њ а ју ћ и с е н а с т а в о в е п а ж љи в о би р а н и х, ме ри т о р н и х ау т о р а у о б л а с т и м а њ е г о в ог и н т е р е с о в а њ а, о б л и ко в а о к њи г у ко ја б р ој н и м кон т ек с т у а л и з а ц и ја м а и д р а г о це н и м д и г р е си ја м а н а р ад ијал а н 191

6 н а ч и н о б а с ја в а св о је к ру ц и ја л но т е м а т ско т е ж и ш т е. О т у д а с е ком п а р а т и ви с т и ч к а мо но г р а фи ја п р о ф е с о р а к њи же в не т е о ри је, ш т о п р о т и че у зна ку ко му ни ка тив но сти, пре ци зно сти и би стри не је зич ког из ра за, препо зна је к а о не з аобил азн а р еф е р енца з а по т о њ а р а з у ме в а њ а, р а з ма т р а њ а и к в а л и т а т и в н а ф о р т и ф и ко в ањ а ко нц е пт а х и б р и д н о с т и и х и б р и д н и х ж а н р о в а. Мср Ви о ле та Р. МИ ТРО ВИЋ Уни вер зи тет у Но вом Са ду Ф и л о з о ф с к и ф а к у л т е т До к т о р с ке с т у д и је v i o m i t r o v m a i l.c o m 192 СТВАР НОСТ И САН Д а р ко Т у ш е в љ а ко в и ћ, Је гер мај стер, Ар хи пе лаг, Бе о град 2019 До бро до шли на на ше по све му по себ но остр во... Ово је ме сто на ко јем ће те до жи ве ти оно о че му ни сте мо гли ни да са ња те, ово је оа за у ко јој вре ме не по сто ји. За бо ра ви те на ве сти из све та, за бо равите на компас, са мо се пре пу сти те од лич ним нам се чи ни ова ре пли ка јед ног од ли ко ва романа Јегермајстер Дарка Туше вља ко ви ћа као по зив на нео бичн у авант уру отк ривања његове нове к њиге, саткане од нераск ид иви х н ит и сн а и ја в е, и н д и ви д у а л ног и ко ле к т и в ног, е р о с а и т а н а т о с а, ис т о ри је и м и т а, си м б о л а и а р хе т и п а. Дар ко Тушевљакови ћ (Зеница, 1978), п ри по ве дач и ро ман си јер, ау тор је две збир ке при ча и два ро ма на. Кра ћу и ду жу про зу об ја вљу је од г од ин е у д о м аћ и м и р ег ион а лн и м ч ас оп ис им а и а нт олог ијам а, а с амо д в е г о д и не к а сн и је ов е н ч а н је Н а г р а д ом Л а з а р Ко м а р ч и ћ з а но в е л у. Њ е г о в е к њи г е п ри ч а Људ с ке в и б р а ц и је (2013) и На к н а д н е и с т ин е (2017) оп р а вд але с у п рипов ед ачко у ме ће аут ор а н а ш а в ш и с е у н ај у жем и з б о ру з а к њи же в не н а г р а де З л а т н и с у нцо к р е т и А н д ри ће в а н а г р а д а. Ис т а в р ед но в а њ а до ж и в е ће и њ е г о ви р о м а н и Се н ка н а ш е ж е љ е (2010) и Јаз (2016, ужи из бор за НИН-ову на гра ду и на гра ду Злат ни сун цо крет ), од ко јих је Јаз мо жда и нај по зна ти ји на слов из опу са овог пи сца, ро ман ко ји м је Ту шев љ а ко ви ћ по с т а о лауре ат Ев р опске наг раде з а к њижевно с т. С пра вом може мо ре ћи да су про текле године његовог рада донеле српској и е в р оп ској к њи же в но с т и јед ног од н ај т а ле н т о в а н и ји х ау т о р а но в е г е не р а ц и је. У ни зу са да већ по зна тих де ла, но ви на слов Је ге р м а ј с т е р прет поста вља ви си ну за дат ка ко ји је пи сац по ста вио пред со бом прет ход ним