БРОЈ 9 / СЕПТЕМБАР ГОДИНА V

Транскрипт

1 БРОЈ 9 / СЕПТЕМБАР ГОДИНА V

2 БИЛТЕН БРОЈ 9 / СЕПТЕМБАР С а д р ж а ј: ОБЈЕКТИ ЗА СИЛИРАЊЕ - саветодавац Љиљана Неранџић, дипл. инж. СИЛО ЈАМЕ, СИЛО КАМАРА, СИЛО ТРЕНЧ - саветодавац Љиљана Неранџић, дипл. инж. ЗАСТИРАЊЕ (МАЛЧИРАЊЕ) ЗЕМЉИШТА - саветодавац Мирјана Остојић, дипл. инж. ТИРАЖ: 300 примерака

3 ОБЈЕКТИ ЗА СИЛИРАЊЕ У пракси се користе различити сили објекти, од сталних, квалитетних и скупих па до импровизованих и јефтиних. Од квалитета сило објекта зависи величина губитака и ток фермнтације, а тиме и квалитет силаже. Највећи губици 15-20% и најлошији квалитет силаже је при силирању у камарама, мањи код привремених а најмањи код сталних сило објеката. У сило јамама и сило тренчевима губици су од 10-15%, у сило торњевима и харвестор силосима до 5%. Међутим уколико је силирање обављено пажљивои сило маса заштићена пластичном фолијом са свих страна губици суве материје у камарама као и у другим сило објектима су знатно мањи. Силирање у виду такозваних сило кобасица (пластичних фолија у виду црева пречника m) захтева специјалне машине пресе и употребу скупих фолија. Овакав начин силирања нарочити је раширен и прихваћен у С А Д - у, г д е г а с м а т р а ј у најекономичнијим. Цео поступак обавља један или два човека, а од механизације користи се само специјална преса која је у агрегату са трактором, која пуни пластичну фолију односно црево и сабија уситњену масу. Недостатак оваквог начина силирања је што фолију могу лакше да оштете птице и глодари. Кроз таква оштећења продиру ваздух и кишница услед чега се силажа квари. Спремање силаже у ПВЦ врећама може да буде значајно само при силирању влажног кукуруза, док се за кабаста хранива не може обезбедити задовољавајући степен сабијености. Осим тога грубљи и оштрији делови биљака могу лако да оштете фолију и тиме омогуће продор ваздуха и кварење силаже. У новије време силажа и сенажа се спремају у виду бала, обавијених ф о л и ј а м а, ш т о с е с м а т р а најсавременијим видом силирања. Овакав начин не захтева постојање сило објеката, али су машине за прављење бала скупе за нашег произвођача. Просушени биљни материјал који се балира треба да садржи што мање влаге, јер сабијање обавља преса, а може се и додатно третирати хемијским средствима или инокулантима у циљу добијања што бољег квалитета. Међутим овакав начин силирања је за око 30% скупљи од силирања у сило тренчу. Силирање може да се обави и у привременим објектима типа калупа. Они се граде у виду сило тренчева с тим што су бочне стране покретне и од дасака. Ови калупи се најпре фиксирају на одређеном месту, изнутра обложе фолијом, па се затим врши пуњење гажење и покривање силаже, слично као и у сталним објектима. По завршетку силирања калупи се уклањају и монтирају на другом месту за припремање нове силаже. Нека мала газдинства за силирање користе велике дрвене судове, каце, пластичну бурад и др. Сило објекти се граде од цигле, 3

4 СИЛО ЈАМЕ бетона и бетонских елемената, дрвета, метала и пластике. У односу на цену и дуготрајност најчешће коришћени материјали су бетон и бетонски елементи. Сило објекти могу бити смештени у земљи, на површини земље или над земљом. Избор сило објекта зависи од више фактора а пре свега од финансијских могућности, као и од планираног начина пуњења и изузимања силаже. Раније је сматрано да врсту сило објекта одређује и степен суве материје у материјалу који се силира. Постојало је мишљење да због тежег сабијања у сило тренчевима треба силирати биљни материјал са најмање 55-60% влаге. Сило јаме као подземни објекат за силирање у пракси се све ређе праве пошто су недостаци овог типа објекта углавном већи него што су предности. Главна предност сило јаме је у томе што заузимају мали простор у економском дворишту, слично као и сило торњеви. Силирање материјала се врши под тежином док само површински слој треба додатно сабијати гажењем. Пуњење сило јаме се обавља једноставно и брзо директним истоваром транспортних средстава. Са друге стране при изградњи сило јама треба ископати и извести са економског дворишта велике количине земље, што прест ав љ а в е лики посао и финансијски издатак. Највећи недостатак ових типова сило објекaта је начин пражњења који се за сило јаме велике дубине не може обављати ручно већ се за ту сврху користе кранови. Сило јаме могу да се праве укопавањем у земљу или делом у земљи а делом изнад површине земље. Део који је изнад површине обично се оставља отворен са оне стране која је ближа путу којим се долази до стаје. Зидови сило јама најчешће су изграђени од бетона јер се најлакше изолују од продора страних вода. Пречник сило јаме је обично 2.5 m, а дубина 6 m. Љиљана Неранџић, дипл. инж. 4

5 СИЛО КАМАРА СИЛО ТРЕНЧ Справљање силаже је могуће и без изградње објекта. Велики број газдинстава практикује да силажу спрема на површини земље пре свега на неком уздигнутом терену. У том циљу најпре се врши равнање терена и планира ширина и дужина сило камаре, а затим се на то место простире пластична фолија. Ширина фолије треба да је таква да по завршетку силирања покрије обе бочне стране сило камаре, а преко ње накнадно долази друга фолија која одводи атмосферску воду ван силаже. Справљање силаже на површини земље је теже и спорије из разлога што се при сабијању ширина објекта стално повећава јер не постоје бочни зидови. Овакав поступак захтева и повећано ангажовање радне снаге која треба стално да скида бочне стране и да их враћа на место силирања. Након завршетка силирања у циљу одвођења површинске воде ван сило камаре треба обавити оптерећивање силаже и дренажу терена. И оваквим поступком се може добити квалитетна силажа али уз услов да сило маса буде добро сабијена, обложена пластичном фолијом са свих страна и добро оптерећена. Сило тренч, сило ров, сило траншеја, коритасти силос је површински објекат за силирање, понекад укопан који има изражену дужину и мању ширину и висину. Овде треба направити разлику између објекта оваквог типа укопаног у земљу у виду канала или рова (СИЛО ТРЕНЧ) и објекта направљеног на самој површини од различитог материјала (ХОРИЗОНТАЛНИ СИЛОС). Сило тренч чине два дужинска зида док једна чеона страна може бити затворена или не. Затварање чеоне стране врши се у циљу повећања капацитета силоса и смањења губитака. Овакав тип је показао велики број позитивних особина као што су лако пуњење, сабијање и пражњење, мали трошкови изградње, мањи проблеми у вези замрзавања силаже итд. Са друге стране сило ровови заузимају далеко веће површине економског дворишта у односу на сило јаме или торњеве и у њима има више губитака хране због веће површине која је изложена ваздуху, сунцу, киши и снегу Сило тренчеви се најчешће постављају на површини земље. Понекад се у брдским реонима укопавају, што олакшава пуњење са бочне рампе и истовремено смањује опасност од смрзавања силаже. У изузетним случајевима сило ровови се праве ископавањем земље, при чему њихова унутрашњост може да се уреди бетонирањем или зидањем. Ширина 5

6 сило тренча треба да је минимално око 3 m, ако се маса сабија трактором односно 1.5 ширина трактора мерено у задњем делу трактора. Уколико се сило тренч гради од армираног бетона пожељно је да доња ширина буде мања од горње како би при сабијању гума трактора могла да приђе до зида а да фелна не додирује и оштећује зид. Ако се користе бочне рампе за истовар уситњене масе висина сило тренча може бити 2-3 m и више. Дужина силоса је различита и зависи од жељеног капацитета да би сабијање било добро неопходно је да дужина буде најмање 10 m. При мањим дужинама нпр. 7 m при сабијању сило масе долази до њеног повлачења укопавања трактора, а тиме и лошијег истискивања ваздуха. У принципу објекат треба да је што дужи а ужи, мада је то у директној вези са бројем грла односно дневном потрошњом силаже. За изградњу хоризонталног силоса могу се користити армирани бетон, разне врсте блокова, цигла, дрво, пластика. Најбоље је градити силосе од армираног бетона јер су чврсти и трајни. По правилу сви сило тренчеви би требало да се граде на површини земље без укопавања јер свако укопавање отежава изузимање силаже. При томе дно треба да буде постављено тако да има пад према једној од излазних страна ради изливања вишка течности или воде напоље. Пад треба да износи 1-2 cm. Друго решење је да пад дна сило тренча буде изведен по ширини са обе стране према средини кроз коју се по дужини пружи сабирни канал који течност изводи из сило објекта. Љиљана Неранџић, дипл. инж. 6

7 ЗАСТИРАЊЕ (МAЛЧИРАЊЕ) ЗЕМЉИШТА З а с т и р а њ е ( м a л ч и р а њ е ) земљишта подразумева покривање простора испод крошње воћака, појасеви дуж редова воћака, ређе целе површине воћњака, различитим материјалима органског или неорганског порекла, у циљу спречавања евапорације, ницања корова, ерозије, испирања хранљивих материја. Малчирањем се постижу и други ефекти (зависно од материјала који се користи): повећање садржаја органске материје земљишта, позитивно деловање на микрофлору и фауну земљишта, побољшан топлотни режим. Све ово стимулативно делује на активност корена, односно, апсорпцију макро и микроелемената из земљишта, општи раст и развој стабла, родност. За малчирање се најчешће користе: иситњена слама, натруло сено, покошена трава, струготина, отпаци разних биљака и сл. Застирка ублажује варирање температуре земљишта (температурне разлике између дана и ноћи и лета и зиме). Малчирање је врло корисно на топлијим јужним положајима и у континенталним зонама, где су температурне разлике јако високе и где се земљиште замрзава. Испод простирке је земљиште по дану хладније, а по ноћи и зими знатно топлије него што је то при осталим системима одржавања земљишта. Малчирањем се задржава влага. Малчирање даје добре резултате првенствено у крајевима у којима годишње падне преко 700 mm талога. Ако се простирка довлачи са стране, малчирање даје веома добре резултате и у аридним пределима. Постоје три система малчирања: Ледина малч у којој се цела површина у воћњаку заливади па се онда трава коси и разастире; Додатни малч у којем се покошеној трави додаје разноврсна кровина са стране; Комбинација малча са обрадом земљишта, у којој се на обрађена места разастре разна кровина, односно додаје малч. 7

8 Ледина малч је најраширенији систем, а примењује се у крајевима у којима годишње падне преко 750 мм талога. Земљиште се у воћњаку не обрађује већ се заливади. У јесен и с пролећа се ђубри минералним NPK ђубривима. Трава се у току вегетације коси 2-3 пута и не износи се из воћњака већ остаје на месту по целој површини. Уколико нема довољно траве, онда се она оставља дуж редова у виду појасева, или се ставља само испод крошњи воћака, с тим да дебљина слоја траве буде најмање 15 цм. Овако разастрта трава ублажује неповољно дејство ледине и спречава рашћење нове траве. Малчирање поред позитивних особина има и недостатке који ограничавају масовну примену у воћарству (застирка је релативно скупа за одржавање земљишта и велика инвестиција у првој години подизања воћњака). Затим постоји могућност појаве пожара у воћњаку, у простирци се могу намножити мишеви и волухарице које могу причинити веће штете на воћкама, отежани су наводњавање и ђубрење, стварају се повољни услови за развитак штеточина, слабији водени талози не допиру у земљиште, од њих воћке немају користи. Поједине воћне врсте различито реагују на малчирање. Maлчирање се показало корисним за јабуку, крушку, шљиву, рибизлу и јагоду, а слабије за брескву и кајсију. Заправо брескву и кајсију, као и ране сорте појединих воћних врста није неопходно мaлчирати, јер мање страдају од суше. З а м а л ч и р а њ е в е ћ и х производних површина успешно се користи црна пластична фолија. Овај начин малчирања је нашао велику примену у интензивним засадима густог склопа јабуке, крушке, брескве и у производњи јагоде. Пластична фолија успешно спречава развој корова и одржава повољну влажност земљишта. Недостатак је ограничени век трајања фолије као и насељавање глодара испод фолије. Мирјана Остојић, дипл. инж.