сенлтл стеногрдфске велешке СЕНАТА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ПРЕТСЕДАВАО: Претседник Др. ЉУБОМИР ТОМАШИЋ Секретар Др. ВАСО ГЛУШАЦ

Транскрипт

1 стеногрдфске велешке сенлтл КРЛЛ> ВИН )УГОСЛЛВИЈе ГОДИНА 5 БЕОГРАД, 1936 ГОДИНЕ КЊИГА 1 III РЕДОВНИ САСТАНАК СЕНАТА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ДРЛиН 13 МАРТА 1936 ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ ПРЕТСЕДАВАО: Претседник Др. ЉУБОМИР ТОМАШИЋ Секретар Др. ВАСО ГЛУШАЦ Присутни су r. г. Министи: Претседник Министарског савета и Министар иностраних послова др. Милан Стојадиновић, Министар пољопривреде Светозар Станковић, Министар трговине и нндустрије др. Милан Врбанић, Министар грађевина др. Марко Кожул, Министар шума и рудника Ђура Јанковић, Министар просвете Добривоје Стошовић, Министар финансија Душан Летица, Министар без портфеља др. Михо Крек, Министар војске и морнарице, армиски генерал Љубомир Марић, Министар без портфеља Војислав Ђорђевић, Министар физичког васпитања народа др. Јосип Рогић. ПОЧЕТАК У ЧАСОВА C A Д P Ж A Ј: 1. Читање IH усвојење записника редовног састанка; 2. Читање Указа o уважењу оставке етаре и ogpaзовању нове владе под претседништвом r. др. Милана Стојадиновића; 3. Читање честитке упућвне Њ. В. Краљици Марији од стране Претседника Сената поводом рођендана и одговора Њ. В. Краљице на ову честитку; 4- Читање честитке Претседника Сената упућене новоизабрапом Претседнику Чехослопачке републике др. Едуарду Бенешу, и одговор др. Бенеша; 5. Читање честитке Претседника Сената упућене Претседнику Владе г. др. Милану Стојадиновићу поводом срећног спасења прилик.ом атентата на њега извршеног; 6. Читање изјаве саучешћа упућене од стране Претссдника Сената Лорду канцелару Дома лордова поводом смрти Њ. В. енглесмог Краља Ђорђа V., и одповор Лордо каниедара Дома лордова на ту изјаву: 7. Комеморативни говор Претседника Сената поводом смрти сенатцра Петра Теслића; 8. Саопштен.е законских предлога упукених од стране Нар«одне скуппиине Сенату на рад; 9. Саопштење законског предлога сенатора г.г. Косте Тимотијевића и другова o раздужењу земљорадника; 10. Интерпелације г.г. сенатора упућене иојединим мииистрима; 11. Захтеви г. Министра правде за издавање суду сенатора г.г. Андре Кујунџића и Љубомира Видаковића; 12. Саопштење o оставци сенатора г. др. Шуперини ва чланство' у Верификационом одбору; 13. Извешта.ј Министра социјалне политике и народ ног -здравља и одговор на интерпелацију сенатора г. др. Ивана Мајстровића; 14. Извештај o конституисању сталних сенатских одбора; 15. Молбе, жалбе и резолуције Лневни ред: Утврђивање дненног реда. Говорници: Претседник Сената Др. Љубомир То.машић и Претседник Министарског савета и Министар иностраних послова др. Милан Стојадиновић. Претседник др. Љубомир Томашић: Господо сенатори, отварам 111 редовни састанак Сената Краљевине Југославије. Молим г. секретара да изволи прочитати записник нашег задњег састанка. Секретар др. Васо Глушац прочита записник II редовног састанка. Претседнпк др. ЉубомирТомашић: Имали, roсподо сенатори, каквог приговора овом записнику? (Нема.) Пошто се нико не јавља, објављујем да je записник примљен и оверовљен. Изволите, господо сенатори, чути Указ Њ. В. Краља (чита):

2 18 III РЕДОВНИ CACTAHAK 13 MAPTA У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА ПЕТРА II no милости Божјој и вољи народној КРАЉА ЈУГОСЛАВИЈЕ КРАЉЕВСКИ НАМЕСНИЦИ Уважавајући оставку коју су поднели: Претседник Министарског савета и Министар кностраних послова Стојадиновић Др. Милан; Министар унутрашњих послова Корошец Др. Антун; Министар војске и морнарице Жив»чивић Петар; Министар саобраћаја Спахо Др. Мехмед; Министар без портфеља Бехмен Др. Шефкија; Министар пољопривреде Станковић Светозар; Министар социјалне политике и народног здравља и заступник Министра физичког васпитања народа Цветковић Драгиша; Министар трговине и индустрије Врбанић Цр. Милан; Миинстар грађевина Кожул Др. Марко; Министар шума и рудника Јанковић Ђура; Министар просвете Стошовић Добривоје; Министар финансија Летица Душан; Министар правде Мишкулин Др. Миле; Министар пошта, телеграфа и телефона Калуђерчић Др. Бранко и Министар без портфеља Крек Др. Михо, - разрешавају их од дужности и стављају на расположење, a ПОСТАВЉАЈУ: За Претседника Министарског савета и Министра иностраних послова Стојадиновића Др. Милана, Претседника Министарског савета и Министра иностраних послова на расположењу; за Министра унутрашњих послова Корошеца Др. Антуна, Министра унутрашњих послова на расположењу; за Министра саобраћаја Спаху Др. Мехмедп, Министра саобраћаја на расположењу; за Министра без портфеља Бехмена Др. Шефкију, Министра без портфеља на расположењу; за Министра пољопривреде Станковића Светозара, Министра пољопривреде на расположењу; за Министра социјалне политике и народног здравља u заступника Министра правде Цветковића Драгишу, Министра социјалне политике и народног здравл^а и заступника Мннистра физичког васпитања народа на расположењу; за Министра трговине и индустрије Врбанића Др. Милана, Министра трговине и индустрије иа расположењу; за Министра грађевина Кожула Др. Марка, Министра грађевина на расположењу; за Министра шума и рудника Јанковића Ђуру, Министра шума и рудника на расположењу; за Министра просвете Стошовнћа Добривоја, Министра просвете на расположењу; за Министра финансија Летицу Душана, Мннистра финансија на расположењу; за Министра пошта, телеграфа и телефона Калуђерчића Др. Бранка. Министра пошта, телеграфа и телефона на расположењу; за Министра без портфел>а Крека Др. Миха, Министра без портфеља на расположењу: за Министра војске и морнарице армиског 1)6- нерала Марића Љубомира, начелника Главног ђенералштаба; за Министра без портфеља Ђорђевића Војислава, народног посланика, и за Министра физичког васпитања народа Рогиha Др. Јосипа, народног посланика. Претседник Министарског савета и Министар иностраних послова нека изврши овај Указ. 7 марта 1936 године Београд. Павле, с. р. Р. Станковић, с. р. Др. И. Перовић, с. р. Претседник Министарског савета и Министар иностраних послова, Др. М. М. Стојадиновић, с. р. (Г.г. сенатори су саслушали стојећи читање Указа и пропратили бурним узвицима : Живео Краљ!) Господо сенатори, приликом Рођендана Њ. В. Краљице Марије Сенат je упутио следећу депешу: Њеном Краљевском Величанству Краљици Mapu ju Београд Ha дан рођења Вашега Величанства хитам да у име Сената Краљевине Југославије као и у своје име у најдубљој поданичкој верности дадем израза најискренијим жељама за дуг и срећан век Вашега Величанства. Др. Љубомир Toiuaiiuih Претседник Сената" (Сенат je саслушао стојећи читање овог телеграма и пропратно га бурним усклицима: Живела Краљица!) Ha овај телеграм дошао je одговор: Др. Љубомир Томашић, Претседник Сената, Београд Благодарим на лепим и искреним жељама. Марија" (Узвици: Живела!) Приликом бирања новог Претседника братске Чехословачке Републике, у име Сената упутио сам следећи телеграм (чита): Његовој Екселенцијп Господину Претседнику Чехословачке Републике Доктору Едуарду Бенешу Праг Са радошћу хитам да у име Сената Краљевипе Југославије као и у своје најсрдачније честитам Вашој Екселенцији на избору за Претседника братске нам Републике желећи Вашој Екселенцији пуно успеха у вршењу велике мисије. Претседник Сената, Доктор Љубомир ТомашпИ Ha то je стигао одговор (чита): Пријатно дирнут добрим жељама које ми je упутила ваша Екселенција у име своје и у име Сената Краљевине Југославије, захваљујем најсрдачније, желећи Вам свако добро. Едуард BCIKm. (Г.г. сенатори су саслушали читање ових телегоама уз бурне поклике: Живео др. Бенеш!)

3 СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ 19 Приликом познатог немилог догађаја у Народној скупштини упутио сам у име Сената г. Претседнику Владе следеће писмо: Господине Претседниче, Осуђујући најодлучније мрски чин, који се je данас пре подне одиграо у Народној скупштини и који je no моменту и нашим општим унутрашњим a и вањским приликама могао нанети озбиљну штету народним и државним интересима, хитам да Вам у ме Сената Краљевине Југославије и у име своје честитам, што сте остали неозлеђени и што сте, самим чином наставка свога експозеа иза паузе, увелико умањили негативне последице овог пакленог плана. Изволите, Господине Претседниче, и овом приликом примити уверење o мом одличном поштовању." (Узвици:,.Живео Претседник Стојадиновић!") Поводом тужног догађаја у Британској империји упутио сам у име Сената Лорду канцелару Дома лордова следећу депешу: Његовој Екселенцији Виканту Хелшему Лорд Канцелару Дома Лордова, Лпндон Дубоко потресен тешким ударцем, који je задесио племенити британски народ изненадном смрhy Његовог Британског Величанства Ђврђа V, молим Вашу Екселенцију да прими изразе најдубљег саучешћа које упућујем у име Сената Краљевине Југославије као и у своје властито. (Сенатори кличу: Слава му!) Љубомир Томашић, претседник Сената Краљевине Југославије." Ha ову депешу дошао je следећи одговор: Његовој Екселенцнји Гпсподину др. Љубпмиру Томошићу, Претседнику Сеиата Краљевине Југог.ккиф. Дубоко сам дирнут изјавом саучешћа коју сте ми упутили у име Сената Краљевине Југославије. Ja ћу саопштити њен садржај Дому Лордова. Знам да ће je они примити са захвалношћу и да he je знати ценити. Лорд Канцелар Куће Лордова, Лондон". Господо сенатори! У напону своје делатности, у 52 годнни живота, преминуо je 30 јануара о. г. наш друг Петар Теслић. (Г.г. сенатори устају и кличу: Слава му!). Рођен у кршној Лици задржао je Перо у своме карактеру две лепе особине рођеног краја: храброст и истрајност, које je и као војник и као привредник стално испољавао. Развијен соцчјални смисао и велика л>убав према ближњему давели су покојника у ред највећих добротвора садашњице. У националном погледу најширих видика, Morao je једнаком топлином да ради за добро било којег краја отаџбине. Југославија губи у милом покојнику једног од најјачих својих националних ггривредника, родни и прирођени крај свог највећег добротвора, a Сенат Крал>евике Југославије савесног, несебичног и практичног политичара-економа. Незаборавном, увек ведром и исправном другу: Слава! (Сенатори се одазивају са: Слава му!) O његовој смрти добио сам и службену обавест од Краљевске банске управе Савске бановине. Ta ће се обавест саопштити Верифнкационом од- бору, на надлежни поступак. Пошто je поч. Теслић био члан Финансијског одбора, то на његово место, према 20 Закона o пословном реду у Сенату, долази за члана г. Павле Вујић као први заменмк са листе на којој je поч. Теслић биран. Изволите чути законске предлоге упућене од стране Народне скупштине Сенату. Секретар др. Васо Глушац (чита): Г. Претседник Народне скупштине доставља, саобразно чл. 64 Устава и 66 Закона o пословном реду у Народној скупштини, Сенату на рад следеће законске предлоге, усвојене од стране Народпе скупштине, и то: 1) Предлог закона o размени нота обављеној на дан 4 јуна 1935 год., између Министара ииостраних послова Краљевине Југославије и Републике Чехословачке, којом су се, на темељу Споразума постигнутог претходним преговорима, Краљевина Југославија и Република Чехословачка одрекле права предвиђених члановима 4 и 6 Уговора o трговини и пловидби, закљученог између ових држава у Прагу 14 новембра 1928 године, као и уз чл. 1 тач. 4, уз чл. 1 и 2, уз чл. 4 закљученог Протокола истог Уговора; 2) Предлог Закона o југословенско-турском споразуму o извозу опиума, закљученом и потписзном у Београду 17 децембра 1934 године између Краљевине Југославије и Републике Турске; 3) Предлог Закона o конвенцији o узајамним односима no предметима судским, грананским и трговачким, закљученој и потписаној у Анкари 3 јула 1934 године. између Краљевине Југославије и Републике Турске; 4) Предлог Закона o конвенцији o примени међународног Правилника за пловидбену полицију и обављање ове полицијске службе на делу Дунава, који образује границу између Краљевине Југославије и Краљевине Румуније, обухваћеном пзмеђу ушћа Нере и ушћа Тимока, закљученој и потписаној у Београду 10 фебруара 1935 године, између Краљевине Југославије и Краљевине Румуније; 5) Предлог Закона o допунском споразуму уз конвенцију потписану у Београду 30 јануара 1933 године, између Краљевине Југославије и Краљевине Румуније, којом се регулише питање држављпчства и завичајности лица која су услед разграничења изгубила своје првобитно држављанство, закљученом и потписаном у Букурешту 13 марта 1935 године; 6) Предлог буџета државних расхода и прихода са предлогом Финансијског закона за буџетску 1936/37 годину. Претседник др. Љубомир Томашић: Господо сенатори, част ми je предложити Вам да за проучаваље саопштених Вам пет конвенција изаберемо на наредној седници нарочити одбор, који he их проучити и Сенату поднети што пре своје извештаје, a законски предлог буџета државних расхода и прихода са предлогом Финансијског закоча упутићемо редовним путем Финансијском одбору као надлежном. Изволите чути законски предлог г. r. сенатора. Секретар др. Васо Глушац (чита): Сенатори г.г. Коста Тимотијевић и другови поднели су Сенату на решење предлог Закона o раздужењу земл>орадника.

4 20 III РЕДОВНИ CACTAHAK 13 MAPTA Претседник др. Љубомир Томашић: И за овај законски предлог предложићу, господо сенатори, да се на крају седнице изабере нарочити одбор. Прима ли Сенат? (Прима). Изволите, господо сенатори, чути интерпелације господе сенатора. Секретар др. Васо Глушац (чита): 1) Сенатор г. Димитрије Илиџановић упутио je интерпелацију на г. Претседника Министарског савета o инспекцијама Министара, држању политичких зборова и наплати путних трошкова; 2) сенатор г. др. Иван Мајстровић упутио je интерпелацију на г. Минмстра правде no предмету попуњавања и повећања броја касационих судија код Стола седморице Одељења б) у Загребу; 3) сенатор г. др. Иван Мајстровић упутио je интерпелацију на г. Министра социјалне политике и народног здравља o наставку грађења нове државне болнице у Сплиту; 4) сенатори г.г. Коста Тимотијевић и другови упутили су интерпелацију на г. Претседника Министарског савета o забрани публиковања коминикеа уже конференције Југословенске националне странке, и траже да се овој интерпелацији призна првенство. Претседник др. Љубомир Томашић: Господо сенатори, све саопштене интерпелацији упућене су надлежним министрима. Пошто сенатори г.г. Коста Тимотијевић и другови траже да се њиховој ннтерпелацији призна првенство, то молим г. Претседника КралЈевске владе да се изволи изјаснити да ли прима тражену хитност. Претседник Министарског савета u Мпнистар иностраних послова др. Милан Стојадиновић: Част ми je изјавити да примам тражено првенство. Претседиик др. Љубомир Томашић: Лрима ли Сенат тражено првенство? (Прима). Изволите, господо сенатори. чути захтеве г. Министра npaiiде o издавању г.г. сенатора суду. Секретар др. Васо Глушац (чита): 1) Министар правде доставља Сенату захтев Среског суда за град Београд за одобрење продужења кривичног поступка против сенатора r. Андре Кујунџића због дела из 302 Крив. закона; 2) г. Министар правде доставља Сенату захтев Окружног суда у Смедереву, ^а продужење кривичног поступка против сенатора г. Љубомира Видаковића, због дела из 319 Крив. закона у вези са чл. 1 Закона o сузбијању злоупотреба у службеној дужности. Претседпик др. Љубомир Томашић: Ова два захтева г. Министра правде упутиће се надлежном Имунитетском одбору. Господо сенатори, изволите чути једно писмо сенатора г. др. Шуперине. Се/фегар др. Васо Глушац (чита): Господине Претсједниче! Ha сједници Сената од 12 о. м. бирани су стални одбори. За сваки Одбор поднесена je само једна листа. Избор je вршен акламацијом. Имена предлагача нису прочитана, те су ми и пначе сасвим непозната. Предлагачи кандидовали су ме у Верификациони одбрр, a да ни они ни ма тко није од мене тражио сагласност. Све je то противио парламентарним обичајима и парламентарној уљудности. Пословни ред у Сенату није ми дао могућности да на сједници тражим и добијем ријеч и да се o том поступку изјавим. Чиним то овим писмено те изјавл 3 ујем, да избор у Верификациоии одбор не примам и јер сам формално изабран, дајем овиме оставку, те Вас, Господине Претсједииче, молим да ову моју оставку као члана Верификационог одбо- ра на наредној сједници Сената објавите и овај мој допис прочнтате, a Високи Сенат молим, да моју оставку прими до знања. Изволите, Господине Претсједниче, примити израз мог одличног штовања. Др. Бењамин Шуперин1, сенатор". Претседник др. Љубомир Томашић: Прима ли Сенат оставку г. Шуперине? (Прима). Пошто je овим упражњено место у Верификационом одбору, то се исто има попунити са наредним са листе на којој je биран г. Шуперина, како то одређује 20 нашег Пословника. Први заменик са те листе јесте г. Асим Алибеговић и он има да дође за члана Верификационог одбора. Прима ли ово Сенат? (Прима). Објављујем да je Сенат примио и o томе hy обавестити Верификациони одбор. Прелази се на извештај Министра социјалне политике и народног здравља. Молим г. секретара да изволи прочитати тај извештај. Секретар др. Васо Глушац (чита): Г. Министар социјалне политике и народног здравља извештава Сенат да je спреман да да одговор у Сенату на интерпелацију сенатора г. др. Ивана Мајстровића o грађењу нове државне болнице у Сплиту. када иста буде стављена на дневни ред седнице Сената. Претседник др. Љубомир Томашић: Овај се извештај прима на знање. Изволите чути, господо сенатори, извештај o конституисању сталних сенатских одбора. Секретар др. Васо Глушац (чита): 1. Верификациони одбор извештава. да се je конституисао и изабрао за Претседника сенатора г. Димитрија Илиџановића, за Потпретседника сенатора г. Лазара Анића и за секретара г. сенатора Ђуру Вукотића; 2. Административни одбор извештава Сенат да се je конституисао и изабрао за Претседника сенатора г. Крсту Радовановића, за Потпретседника сенатора г. др. Момчила Ивковића и за секретара сенатора г. Милана Л. Поповића; 3. Имунитетски одбор извештава Сенат, да се je конституисао и изабрао за Претседника сенатора r. др. Јосипа Шиловића, за Потпретседника се натора г. др. Уроша Десницу и за секретара сенатора г. др. Драга Марушића; 4. Одбор за молбе и жалбе извештава Сенат, да се je конституисао и изабрао за Претседника сенатора г. Атанасија Шолу, за Потпретседника сенатора г. Павла Вујића и за секретара сенатора г. др. Лосипа Иемеца; 5. Финаисијски одбор извештава Сенат, да се je и он конституисао н изабрао за претседника сенатора г. Даку Поповића. за Потпретседника сенатора г. др. Ивана Мајстровића и за секретара сенатора г. Светозара Томнћа. ПреГседник др. Љубомир Томашић; Ови се извештаји примају на знање. Молим г. секретара да изволн саопштити молбе, жалбе и резолуције из народа. Секретар др. Васо Глушац (чита): Сенату су поднели молбе, жалбе и резолуције: 1) Средишњи одбор Народне одбране у Београду; 2) Манце Грга и другови, намештеници биз. велепоседника Турн-Таксиса; 3) Удружеље t)ai<a

5 СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ 21 ратника ђачких чета од 1914 до 1915 год.; 4) Југословенско учитељско удружење у Београду; 5) Југословенско учитељско удружење; 6) Удружење улагача новчаних завода у Н. Саду; 7) Удружење бановинских чиновника и осталих службеника Дунавске баиовине; 8) Друштво државнихпензионера у Љубљани; 9) Потпорно друштво војних пензионера из Загреба; 10) Друштво улагача новчаних завода у Загребу; 11) Друштво улагача новчаних завода у Загребу; 12) Ректор Загребачког универзитета; 13) Професионална организација новчаних завода у Загребу; 14) Југословенски ногометни савез у Београду; 15) Трговци и занатлије варошице Косијерића; 16) Душан Сухомељ из Ћуприје; 17) Вјекослав Штрехе, виноградарски надзорник у пензији из Биограда на Мору; 18) Деканат Ветеринарског факултета у Загребу; 19) Акциони одбор за заштиту кожарско-прерађивачке радиности у Kpiљеву; 20) Удружење занатлија у Ваљеву; 21) Улагачи Сплита и Далмације и Југословенског исељеничког удружења у Сплиту; 22) Савез станара Краљевине Југославије у Сплиту; 23) Учитељско удружење у Љубљани, удружење чиновника поштанскотелеграфске струке у.љубљани, удружење жељезничких чиновника у Љубљани и Савез организација општинских службеника и пензионера за Дравску бановину у Љубљани; 24) Јосип Ловрец из Пресека срез чаковачки; 25) Апотекарска комора у Београду; 26) Карол Штефанов Пахор, проф. У- читељске школе у Марибору; 27) Опћинска управа у Тржићу; 28) Удружење ратних инвалида у Koњицу; 29) Удружење дипломираних техничара из Н. Сада; 30) Душан Лесковац, благајник општине будимачке, среза нашичког. Претседнш: др. Љубомир Томашић: Све ове саопштене молбе, жалбе и резолуције упутиће се надлежном Одбору за молбе и жалбе. Господо сенатори, прелазимо на дневни ред. Ha дневном je реду утврђивање дневног реда. Ja вам предлажем, господо сенатори, следећи дневни ред за наредну седницу: 1) Избор одбора за проучавање законских предлога o међународним споразумима; и 2) Избор одбора за проучавање законског предлога сенатора г.г. Косте Тимотијевића и другова o раздужењу земљорадника. Прихваћа ли Сенат овај дневни ред? (Прихвлha). Пошто Сенат прихваћа овај дневни ред. закључујем данашњу седницу, a наредну заказујем за сутра, 14 марта, у 9 сати пре подне. Тиме данашњу седницу закључујем. Седница je закључена у часова.

6 2a 111 РЕДОВНИ CACTAiHAK 13 MAPTA 1936 ПРИЛОЗИ СЕНАТУ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Б е o г p a д Бо1ижи се десет година од кад je у целом свету иочела привредиа крша, која je захватала све дубље и вишо све земље na и нашу зсмљу. Покупшј у 1931 години са житним режимом, у вери да he криза трајати кратко, за тада je помогао крајевима у којима се raje житарице, али je повишсном продајном ценом тај режим nao тешко оним крајввима који за своју исхрану морају набављати п лонозпти пшоиицу и кукуруз из других крајева, тако да je ои убрзо био ограиичен и напуштон. Криза се je иајире осетила код земљорадника, ' јер су црне производима њрговим падале, a цоне индустријским производима остале су старс a понегде и расло. Уз то су јавне дажбино остало исте, ако не u увећане. Да би се земљораднику иомогло, колико je то GH.IO оида могуће, донесеи je 19 аирила 1932 године ^Закон o ааштити земљорадаика, којим им je углавно.м одложсио плаћање са другџм олакшицама, да се дулшици не би довели у још тежи положај, што би се принудном наплатом дугови од њих наплаћивали; свр у нади да he криза иопустити и иискс цене пољоприврсдиих ироизвода почети се пељати и ближити раиијим ценама. To назерање и нада нису се остварили. Иза тсга су се низале урсдбе за уредбом, што су их владе на основу овлашћења издавалс, док се на.јзад није дошло до Урсдбс Министарског савета од 30 септембра 1935 год. КМБр. 184 (објављсиом у бр. 230 Службених новина" од 9 сктобра 1935 год-): којом се ишло на то да се питање земљорадничких дугова ;I(M IIIIIIITIIBHO реши. За свс то време ово initaibe расирављало се на дугачко и na широко по зборовима. и конферопцијама, како међу повприоцима. тако и више код земљорадника-дужника. Мпоги од поверилаца. улагача и организација "љихових, држали су: да су у праву наплатити тражбине или вотиуно или са.једним ма-пим иопустом: док су ду/кници и н>ихове организацијс тражиле већа иоиуштаи.а од тражбииа, na no некн и потиупо н.ихово брисаље, одбијајућн и преваљујући тегобо кризе једнв na друге. Ово питан.е заиимало je једне и друге до те мсрс, да je брига око расправе iherobe потисла у позадину у мпогоме и све друге бриге грађана за друга mitaiha. која се тичу управе државом и њеног upoсперитета у свима правцима њеног /кивота. У једном размаку од екоро четири године, без дефинитивног решења опог аитања, било je дужиика, којп су ирема бољем и јачем свом имовном стањуа иезнатпом, ирема томо, дугоиап.у могли измирити дуг неосетно, али оу ое omi устручаиалп да то учиис. било да ne кваре рвд, или да ие буду омаловајкени тиме, што су други дужници сачекали или б<мве времо или повол.ии.ју урвдбу за исилату својих дугоиап.а. ако не п иотмуип опроттај: као тто je бнло n такиих дужника, којпма бп исплата дуга иадала врло ТбШКО, као и ових, којп бп пуном ис- платом дуга били потпуно у Р1метку уништени и проиали. Ћ једни и други схватили су, да последња уредба није дефипитивно скннула ово питање са дневног реда и даље су чекали и чекаће да се на други пачии ово питање peimi. Чекали су закон no коме he се један део дуговања, радп олакшаља земљорадницима, пренети иило на повериоце, било na државу као целипу, или na обоје, како се то овим пројектом и предвиђа. Te неизвеспостн, то певеровање и пеповереље, оставило je земљораднпка, може се pehn, потпуно без кредита и за подмирење крајњих његових иевол^а и потреба. У последње време иза ове уредбе, није се ^ачпо знало шта мисли влада.-да ли he се и ова последља уредба чиме и како заменити или ne; a у крилу Народне скупштине, како се из повина сазпаје, ово се питање проучава од једпог одбора састављепог из једпог иоелапичког клуба, и ближе се пишта ne зна na које je етановиште стао овај део пародпих no сланика. Стога ми je част иодпети под./. свој предлог Закона o раздужењу земљорадаика, с молбом да се on прими. Bn.io би добро да падпу предлози и с других страна, како би се упело више светлости и впше сарадље у решењу овог пнтања и ono решило споразумпо пзмеђу претставппка послапичких клубова у Народпој екушптини и опих у Сопату, макар то бпло иретходпо у пезвапичној форми, уз сагласност са Владсм. како би се ono рошило са свом објективnoiiihy и увиђавноплу у оба дома брже, без повраhaja из једног у други. са евентуалним иоправкама н изменама. 23 јапуара 1930 год. Београд. Продлагач, Коста Л. Тимотијевџћ, с. р. сенатор. Потиомажомо овпм писмеио горњи предлог ссиатора г. Косте JI. Тимотијевића. Љуб. Видаковић, о. р. Лаз../. Анпћ, с. р. MH.I. II. Драговић, с, р. Дим. М. Илиџановић, с, \). Др. И. Глушац, с. р. Свст. Томић, с. ). Mu.um Марјановцћ, с. р. Проф. И. цањуга, a. p, Др. Круљ, с р. Др. Пмј, 0. р. Др. Д. Марушић, G. p. Др. Кражр, с р. ирота Manija llniioanh, с. p. lp. АнђвлиАовић, с. p. Јован Алтипармазсовш,, с. p. Joe. Бањанин, с. p. Др. Пстар Зсц. с. р. Upora ('rcean шихолџић, C. р :

7 ПРЕДЛОГ ЗАКОНА 0 РАЗДУЖЕЊУ ЗВМЉОРАДНИЕА Одељак Први. O п m т o o д p с д б е Члан 1. Дуговања земљорадника, као новчанс обавезе ириватно-иранног карактора, чија су плаћања измењсна и одложоиа Законом o заштити зомљорадника и стављањом na снагу појединих прописа Закона o извршењу и обозбођењу од 19 априла 1932 годинс (објављоном у бр. 95,,Службених новина" од 20 априла 1932 године) и свима доцнијим уредбама, правилиицима и објашњоњима наведеним у чл. 39 овога Закона; исплатиће се и ликвидирати у времо и начин, ко.ји проиису.јо овај Закон. Члан 2. Одредбе овог Закона примениће се na oim -и-- мљорадничка дуговања: 1) која су постала раније и пре 20 априла 1932 године a нису исплаћена, била она сада појединачио у истом износу, или повећана укатгаталисавањем дужних камата, било да су отплатама сведена и смањена; и то: како она обезбеђена залогом на покретну или непокретну имовину и права, тако и оиа необезбеђена; без обзира да ли je no истим дуговањима пресуда или одлука судска донесена, или су у току спора, или тужбе нису још подигнуте; 2) која потичу, произилазе и имају основ: a) из зајма у готовом новцу; б) из дуговања за узету робу или пречишћеног рачуна за узету робу; где улазе и пољопривредне справе и машинс и в) из дуговања од неизмирепе куповне цоне непокрстне имовино у целини пли остатку који прслази динара и 3) која су предмет расираве 'и у стечају дужпика зсмљорадника отвореном пре 20 априла 1932 године. Члан з. Одредбе овога Закона не односе се на дуговаља земљорадника: i) која су настала после 20 априла 1932 годипе, у која ne улазе пролонгирапн ранији дугови; 2) која су потраживап.а: Народне банке Краљевине Југославијс, Државне хипотетсарне банке n Иривилеговаие аграрпе банке; изузсв оне тражбипе оипх установа које су настале путсм реесконта и.ии ломбарда од страпе приватних лица па осиову мепица заттићепих земллрадника; 3) која су потраживања: земљорадничклх задруга уошпте и њених савеза; задруге за ползопрпврсдпи кредит и љиховпх ба.повинских задруга, у колико времс и начип наплато дуговааа код п>их ne би као олакшнду изменио и одредио Главпи савва збтборадничкнх задруга одпоспо бановинеке задруге за пољопривредаи кредит, које одредбе има да одобри Мипистар полјопривреде; 4) гдс je земљорадник дужпик као ахрарни субјект, за које случајеве остају даљс у важностп на- Јжђења чл. 7 Уредбе o заштити земљорадвпка од 30 ( ептембра 1935 год. К.М.Бр. 184 објавллпој у бр Службепих НОВИНа"'ОД 8 ОКТОбра 1935 год., докле их и ако их Мипистарски савет na предло!; СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ 23 Министра пољопривроде у једној разрађеној редакцији не замсни једном специјалном уредбом са законском снагом no- овоме питању. Члан 4. Земљорадпиком при примени овог Закона сматраће се: 1) ono физичко лице, коме je у 1932 год. na до дана ступања на снагу овог Закона занимање пољопривреда, a којс обрађује земљу или обавља пољопривредне послове само или са члановима своје породице, a у случају потребе и најамном радном снагом; no чији посед не прелази поврпшиу од 75 хектара земље одиосно код породичне задруге од три пунолетна члана 100 хектара, a од пет чланова и више 200 хектара зиратне (обрадиве) земље. Пољопривредно je запимање: a) обрада земљс орањем, сејањем са бербом усева, б) гајење воћа, в) виноградарство са израдом випа, г) пчеларство, цвећарство), д) повртарство, ђ) сточарство итд. За породичпу задругу сматра се она породична заједница, у којој постоји поред заједничког живота и рада сродништво ио крви или усвојењу, у којој je било најмањс три мушка пунолетна члана na дан 1 јануара 193 G године. У максимум зиратне земље урачунава ое лично имање земљорадника и имањс његове жене и деце ако живе с њиме у кућној заједници. Жена у браку ноои обележје занимања свога мужа, изузев случајеве ако je она трговац, разврстани државни чиновник, лекар, инжењер, архитект итд., са самосталном радњом и занимањем. 2) Опи плодоујкиваоци, закупци или наполичари, који обрађују туђу земљу са учешћем у извесним деловима приплода у натури, који обрађују туђу земљу и обављају пољопривредне послове, и ако немају своје сопствене земље; 3) нассљспици у јужним крајевима државе означепи у чл. 8 ставу 7 Правилника за извршење Закона o насељавању у јужним крајевима од 11 јуна 1931 год. са његовим изменама и допунама од 24 јуна 1933 ГОД. бр /VI-6. Члан 5. Kao земљорадници сматраће сс у смислу овог Закова уз испуњењс услова из чл. 4, joni и ова лица: 1) који због болести, старости (преко (Ш година) или других поотклољивих сметњи, нс могу обрађпвати своју звмљу; 2) малолетна деца земљорадника, за време траjan.a nalile Ma.io.it'TirocTu; 3) заоставштине землјорадника и пупилне масе док не буду предате наследницима; 4) која сама или са члаиовима своје породице обрађују туђу зсмлју, ако им je пољопривреда главно занимаље, a ne плаћају осим службепичког никакав други порез; 5) која се, живећи na сслу, као старошине задруге или ипокоспе породице или као чланови овнх у кућпој зајсдпици баве повремепо и другим споредним пословима осим пољопривредним радом на enojoj илп туђој земљи, као: a) продајом и препродајом 110Љ011рив])едппх производа, б) кућпом индустријом, израдом и прерадом платна и ткапипа, в) рибарство, г) возиоштвом (кириџијан>ем), д) бродарством, ђ) сезопским или передовпим радовима у своме или туђем селу око: сушења шљива и воћа,

8 РЕДОВНИ САСТАНАК 13 МАРТА 1936 печењем ракије, кувањем иекмеза, иечења креча, грађољсм оеосвих кућа и стаја; копањем бунара. uoдизањм чесама, израдом цигала и црепа у пољским иећима, израдом и оправком ссоских кола, запреге коњске и воловске, крпљењем и израдом сељачког сдела ii обућо, израдом и апрајзерм буради, бачаза каца и чаброва, ситном прррадомдрвета: нзрадом каишка. вретена, разбоја и брда; штрохењем стоке (каетрпраљем), калемл>ењем и прскањем воћа и винограда, исиисивањем надгробних натииса, обављањем послова својим или туђим вршалицама и радовима и са другим пољопривредним справама; чувањем и руковођењем својих или туђих воденица na рекаиа ii.m иотоцнма (иоточаре) као и оних поптонских на већим иловним рекама, парних или моторних млинова у селу што мељу брашно само за потребе земљорадничкс у истом селу и околини; возиоштвом скелама преко река и залива; и кад и кад свирањем no саборима, заветинама, славама и свадбама; a све то да би својој задрузи или породици, која je задржала своје обележје земљорадника прибавила неке зараде, a користила и околини; 6) која се уз пољопривреду баве р^довно пословима сеоског занатлије, ако њихови опорсзовани ириходи за 1935 годину из пољопривреде не превазилазе онај опорезовани приход аа ту исту годпиу од занатске радње. За иримгпу тач. 5 и (i члана 5 узоћс со за села и оне варошице, којо су као таквс проглашене после l децембра 1918 године; али су ипак и даље задржале обележје и тгга села. Лица из тач. б овог члана сматраће се за земљорадниве беа обзнра на то. што им je [гореска власт за годниу опорезовала ма и какву окентуалиу порезу на радњу и рад спомснут у томе чл. 5 тач. o овог Закона. To исто валш и за бивше занатлије ма гдо omi били, ако су сиој рад арестадв ла раде пре 1 јануара 1935 год. и на њега но плаћају пороау. Члан G. Hche со сматрати за земљораднике, ма да обрађују своју или туђу земљу и бавс се пољопривредиим иослоиима, сами или чланови њиховс породице, или једии и други, или путем на.јамш1ка, лица: 1) који су државии службопицн грађаиског реда, саобраћајне струке или војске, те као такви рогулисаии и рааврстани, a официрв почсв од потиоручничког чнна; 2) који су иензионери дрисавии ма којих звап.а. a пензноиисани су као разврстаии државни чиновници; 3) који су свештсници, адвокати, локари, инже- 1вери и остала лица са факултстском спрсмом, осим лскара и ипжењера, који би сс бавили спсцијалио извесним врстама пољоприврсде још од 1 јануара 1931 године, напуштајући или не обављајући радње и радовс другог кога позива. Код ових лица из тач. i, 2 и 3 овог члана, ако су она кућне старешнне п атве у кућној заје/џшцн правој линији, којп je земљодслац. ca синовима или потомцима, свс док то стање траје, п.mm потомци неће се гмат 1ат11 за земл>ораднике. 4) која су из тач. 1, 2 и з оног члана, ма да Шве у кућној заједници са оцем или протаом у Члан 7. Hehe се сматрати за земљорадника: 1) лица означена у чл. 4 тач. 1, ако имају: a) више од 10 хектара својо зиратне земље у атарима (подручју) градова (вароши) који су имали више од 50,000 становника; б) више од 15 хектара у атарима (подручју) градова преко становника; и в).више од 25 хектара у атарина (џодручју) градова ареко станокиика. све према попису људства на дан 31 марта 1931 године. 2) лица означена у чл. 5 тач. 1, 2 и 3 овог Заi.oiia, ако укупни њини приходи иријављени и опорезовани за 1935 годину прелазе приходе из пољопривреде не рачунајући у ове друге опорезоване приходс ириход на кућу у којој земљорадник станује, ако се она налази у вароши или варошици. u ако њен годишњи чист опорезовани приход не пре-.ia;iii динара. Члан 8. Hehe с сматрати за земљорадника ни они наследници земљорадника, који no овоме Закону нису замљорадници. Ако je који наслодник земљорадников земљорадник, тај he само за свој део уживати благодејање земљорадника у исплати дуговања овога. Члан 9. Принудна наплата (извршења) према земљорадиику дозвољена су само у џогледу оних тражбина во којима дужник овим Законом није заштићен или je изгубио заштиту предвиђену овим Законом. AKO земљорадник нс одговори својим обавезама no прописима овог Закоиа за три узастопнс године, настаје принудна наплата иза тога. Члан 10. 1) За дужника уверењс o томо да ли je неко зсмљорадиик издаје се no молби било повериоца било самог дужног земљорадника, који у овом друi'om случају молбу има еам потписати ако je писмен; a у сваком случају њену садржину признати код власти која то признањс овсрава. Уверењс издају отптнпске власти (ошптипска управа, градско поr/ianapctiio) иад.игжиа. за место стаиоиања (ДОМИПДЛ) дуншика земљорадп и Etl i. 2) У увсрењу имају бити наведенс стварно чињенице из којих се може несумњиво утврдити да се испуњавају сви услови прописани чл. 4 и 5 у везн члаца 6 н 7. овог Закона. Општинска власт je дужна, код случајева метовито природе где би ово било, и гдс je она од утидаја на ово питање, према сопственом тазнању овоме и уверењу преко бар два лица, прибавити и о<.шм тога податке од надлежне пореске управе o висини поједтшх опорезовања ду жпикових. У увсрењу има се назначити и државл>аиство дужника земљорадника. Ошптииска власт je дуиша издати тражено увервн»е у року од 14 дана. Ако опттписка власт то но учини или не изда увсрсње o противном! 1, иад- ;!() )iia ii.iacr hc ио тражењу дужиика или иовериоца позватв општину да то viicjm-ihc изда н достави тој р.ласти, да би га молиоцу прсдала. 3) Једнођ молбом ноже ое тражити п више примерака истог уверења ради употребе no разним ду roiiaп.има. дужншшвим.

9 СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ 25 4) Образад уверења ироиисан ПраБИЛНиком од игоктобра иш г. бр /V Службених новина" бр. 250 од 30 oktofipa 1034 гсд. остаје на снази, ако се у року од 30 дана од дана ступања на сиагу овог Закона тај образац не би изменио од стране Министра пољоприврсде у споразуму са Министром правде, Министром фииансија и Министром трговине и индустрије. 5) Уз уверсње o томе да je неко земљорадник треба да се joui назначн: а) да ли je дужник земљорадпик, држављашш Краљевине Југославије или не; 6) колико има дужник. земљорадник хектара своје зиратне (обрадиве) земље, a ако je у кућној заједници са још киме од мушких лица иуполетних лица, колико их je и колико изпоси хектара посед uc.ic те кућне заједнице; као и то: да ли и колико кма зиратне земље у подручју вароши (градова) означених у тач. 1 члана 7. б) Свако заинтересовано лице може тражити да се испита издато уверење од стручног одељења устаиовљеног при Министарству пољопривреде (чл. 3S овог Закона), које има право поништити га одлуком уз. потпис Миннстра пољопривреде, ако се не слаже са прописима овог Закона, и не одговара стварном стању ствари, која je одлука извршна. 7) Молилац за издавање уверења одговоран je и кривично sa његову садржину ако je знао да она не одговара иравом стању ствари, a ако je молилац сам дужник зсмљорадник. одговоран je уз то још и кривичпо, ако je извесне околности прк издавању тог уверсња, које су му познате биле, a од утицаја су на издавање уверења, намерно прећутао. 8) Beh издата уверења на осиову досадањих лроииса o заштити земљораднкка остају на снази и не морају с«нова. ирибављати но с тим, да су заинтересована лица овлашћена тражити измену њихову или надоиуну по поднетим или иаведеним доказима у смислу прописа овог Закона. 9) Дужнику, који ло добивеном уверењу исто лрсда повериоцу, дужан je поверилац издати му реверс са назначељом броја, дана и године, под којим je и која je власт уверење издала. Одељак други. 'Начин исплате земљорадпичких дугова. I. Потразкивања новчаних завода. Члан 11. Потралшваља новчаиих завода (баиака, задруга н штедионица као акционарских друштава), који су обавезни na ja mio полагање рачуиа и стоје иод надзором МинистаЈје.тва трговине и ипдуетрије, a уз то примају улоге na штедљу, предвиђвна у члаиу 2 тач. l и 2 овог оакопа. нзмириће и исилатити уместо земљорадника држава Краљевине Југославије на raj naumi: i) Што hr преузети сва та дуговања код новчаних завода и исплатити их готовим иовцем или емисијом нарочнтих државни новчапица, било издавањем својих обвезница са 75% седамдеоет пет од сто њиховог Езноса према доеументима и списку (протоколу, записнвку) извршеног пописа, од страие једне стгручне ко^исије. 2) Стручна комисија одређена за свако лодручјс окружних судова у саставу од двојице судија из дотичног окружног суда, које h"e одредити Министар правде; једног чиновника финансијске струке, кога he одредити Министар финансија; два стручна банкарска чиновника, које he на предлог Народне банке и Државнс хипотекарне банке одредити Министар трговинс и индустријс, има утврдити износ дуговаља земљорадничких код новчаног завода у том подручју, уводећи у записник.: а) име и презиме, занимање и место становања дужника, a код меница само акцептанта; б) уверсње o томе да je акцептант земљорадник; в) исправс и доказс o дуговању; г) износ главног дуга и дужних камата до краја 1936 године; д) износ такса положених и доказаних, што их je дотични новчани завод имао код меница услед овснтуалних протеста, a код меница и осталих исправа за тражена обезбеђења, вођења спора итд. ђ) код поведених спорова поднеће се уверење у коме je стању спор и исто увести: е) код пресуђених дуговања унеће се само доеуђена накнада таксе и увести одлука Суда. 3) AKO je потраживање новчаног завода no текућем рачуну. оно he се унети ако и где има уз Текући рачун исправа o дугу (меница или обвезницаоблигација као гаранција, пресуда или поравнање), и то само у износу дутовања, ма да би предн>е исправе гласиле на Behe износе, или у оном износу за које оне постоје, ако je текући рачун већи. Текући рачуни без оваквих доказа неће се узети ни уводити у тај записник. 4) Ручне залоге no заложницама и дуговања no љпма na основу заложепих папира и вредности. и других иокретности, неће се уносити у овај попис. 5) Код рсесконтованих меница, које се код тог завода услед тога нс налазе, ставиће се у примедби где се оне на основу заводских књига налазе, да би се при исплати преузеле оне отуда. 6) Hehe се пописивати ни у записник, уносити дуговања, која су као сумњива отписана при закључку књига и стања новчаиог завода на крају 1932, 1933, 1934 И 1935 ГОДИНе. 7) Уписаћс се и она земљорадничка дуговања no којима су, према ранијим уредбама, изгубила заштпту, iionito нису на време или никако одговарали обавезама, као што he се уписати и оне менице дужпика зомљорадиика којс нису протествоване ни тужбе подигнуте од оних новчаних ;5авода., који су према 5 Закона o заштити земљорадника од 19 апрпла 1932 године дошли под уредбу са законском снагом o продужењу рокова исплате улога и других потрајкивања, a били под падзором поставл)ена комесара. 8) Ha крају записник he сс закључити са укупним износом: главног дуга, камате за прошло време до краја I93fi године; и положених такса и тако извссти укупно дуговање сваког појединца дужника и укупно дуговањс свих дужника томе новчаиом заводу. 9) Taj иопис и записник састављен у три равногласна примерка, броширан и утврђен на крају јемственика (конца) псчатом Окрулшог суда, узеће комисија и no један примерак послати: Министарству финансија и Министарству TproBinie и ииду

10 26 III РЕДОВНИ CACTAHAK 13 MAPTA стријс, a трећи ca пописашш документима (на којпма hc бити стављени тскући бројсви залисника) оставити ј;од нокчаног завода, као доказ: колико износи целокупно дуговање свих земљорадника дужника на дан 31 децембра 1936 годане. Члан 12. Новчанн занод после поииса из претходног члана нећс моћи иописане менице реесконтоватн даљо код Народне банке ii.in ког другог новчаног завода. Али јо доиуштено да прими за дужника делимичне отплате дуга и камате или исплату целог дуга. ако би их дужницм сами положили новчаном заводу. iiito hc ci' одбити ири коначној исплати o обрачуиу. Члан 13. Прод исплату од стране државс иреузетих дуговања, на оваквој дугованој исправи o преносу потраживања на државу, новчани завод ставиће на крају оенаку: да je потражнваље no тој исправи у сзначеном износу (према иопису) прошло на државу, и то he својим потписом испод фирме новчаног завода утврдити. Новчани завод за могућност наплате таквог потраживања даљс не одговара; али остајс и даљс у маторијалној обавези накнадс држави ако се иоказало да шотписи на исправи нису истинити, у ком случају одговара и кривично ако би сс утврдило да je новчани заиод то знао и раније. У сваком случају новчани je завод одговорав за накнаду држави примл>ене вредности, на случај да je дужник неиознат. Члан 14. Новчаном заводу остаје да се он сам наплаћујб за своје потраживање директно од дужника и то за: а) тражбине којс нису ушле у овај закон, б) тражбине које je одбила стручна комисија да их уврсти у списак (записншс) поииса као зсмљорадшгтае дугове; в) тражбине no текућем рачуну, ако у иоиис нису унессне или у оном делу за колико нису унесене; које он у пуном износу таквог дуговања можс од дужника наплаћивати за десет година, рачунајући од l јаиуара 1936 године у десст јсднаких рата. Ове тражбине повчани заводи могу у иуном износу наплатити од дужпик.а са припадајућим ипторесом. г) По заложницама из иродајс заложене иокретиости и вредиости до износа потраживаља, a што претекие има предати дужнику; но с тим: да у колико иродајом таквс залоге не буде новчани завод нодмирен, даљу наплату од дужппка не молсе тражити. Продаја оваквих залога може сс извршити no иотеку шест месеци од дана стуиаша на спагу ouora закоиа; a послс тога само после огласа у Службеним повинама" иа 15 дана upe продаје и уз прису ство одрсђсног oprana управне власти, који he зааисник o иродаји у самом заводу потписати и ов^ рити. Хартије од в^дности могу се изнети и продати на Берзв пајближој месту новчаиог завода или no iborobom избору. У том случају није потребан пи рглас o продаји ни присуство власти, neh само nnc- меиа опомена дужнику upe изношеља na продају на берзи. Члан 15. Примљенпм вредностима. за иоплату својпх noтраживања вз чл. 11, у KO.IHKO би оне биле из емисијс државних повчапица пли државних обвезппца, новчапи завод може исплатити своје повериоце и \ магаче са пуном њеном поминалном вредношћу; Члап 16. Отписана потраживања no билансима npe 1932 годипе могу новчани заводи паплаћпвати од дужпика било да су пресуђена или ne, само у половшш пзноса њиховог, a код пресуђених осим тога само са 5% год. каматс од рока до паплате. Члан 17. Ha исти пачин nponncan члаповима 11, 12, 13, 14, 15 и 16 поступиће се и код дуговања земљорадника: a) штедионицама самоуправпих тела и б) оси гуравајућнм заводима и друштвима no обвезницама или меницама издатим за дужне премиске суме од осигурања; в) устаповама радпичког и наметтеппчког осигурања; г) устаповама које рукују пупилmim noi цсм (сирочадскпм столовима, сиротињским иоверопствима итд.); д) котарским припомоћшш за- Еигадама, црквепим фопдовима и ђ) културпим, хуманим и просветним устаповама. Члап 18. Ha случај исплате повчапих завода државшш обвезницајја, one имају иосити иомипалпу вредност од 100 n i.ooo дниара са каматннм аупоном од 5% рачупајући од 1 јапуара 1937 годипе, платпвим пзпосом обвезпица у иодједпаким оброцима за десет година; у коме сс року имају потпуно према амортизационом плаиу исилатити. Члап li). Овлашћује će Министарски савет да na предлог Министра финансија Уредбом оа законском снагом pi inu era тсхппчка питања, која се тичу: а) извођења исплате повчапим заводима; б) облика, броја и амортизациопог плана издатих обвезиица; в) начина како he се држава за примљене обавезе тиматити, преко којих oprana; да ли дирсктно ирско органа државипх власти, или препосом свог арава na коју од већ iioctojehnx државпих или npnвилеговапих повчапих установа, или оспивањем intрочите, ликвидациопе бапке и ипституцпјс. Члан '20. Од потражпвања повчапих завода и других у- стапова (чл. 17) која ио овом закопу нређу na државу; држава he спосити 50% од целог изпоса дуга пзисдепог прсма заипсиику; 25% истог дуговања naшгатаље држава од дужиика земљорадника у року од дссст година у десст једнаких родшпњих рата, чији pokomi имају падатп у псти даи, у мессцу у комс су pa и nje обавезс требале бити пјшћене почев са 1937 годином, тако да се отплата даје једаред у годппп n то ca 5% год. интересом од l јапуара 1937 године na цело преузето и исплаћено дуговап.с са каматом до 31 децембра 1936 год. и таксом.

11 СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ 27 Ho у току од двс године од ступаља на сиагу овог закона, држава може од дужника земљорадника наплатити и до 50% од дуга, ако je очигледно и no оцени Среског суда, a no захтеву дрииве или институције, којој je поверена наплатаових дуговања, сасвим јасно, да je дужник таквог имовног стања (да има преко 50 хектара зиратне земље), a дуг мали и према његовом стању незнатан, да би он дуг могао да плати a да не прода ништа од непокретности и најпотребшф иокретности. Таква оцена суда и осуда no призиву иде још Окружном сулу, чија je одлука извршна. Износ 50% од дуговања наплатиће држава и из имовине и заоставштине умрлог земљорадника, ако вегов наследник или неки од њих није земљорадник, и то у другом случају из дела оног и оноликог ко.ји арипада наслрднику неземљораднику. Исто тако држава he од исплаћених земљорадничких дуговања no овом закону паплатити 50% од износа исплаћене суме са 5% год. интереса од 1 јануара 1937 год. до наплате, од оних земљораднпка који стално живе na подручју Крал>евине Југославије и ту им je домицил, a пису држављани југословенски. Члан 5 тач. 5 овот закона nehe се и код ових примењивати. Остатак од 25% као четврти део има пасти na повериоца новчани завод јер on после уступа тражбипе у 75%, са колико he он бити исплаћен, нема ништа више да нотражује. Новчапи заводи, оеигуравајућа друштва, акциопарска друштва, моћи he овај губитак покритц смањењем резервног фопда, редовног и ванредног у колико би ra било и отписом врсдности друге властите имовине. У колико на тај начпн не би овај губитак био иокривеп, pacnopeдиhe се једна Tpehnna на акционаре, a две трећипе na улагаче или повериоце no TeK.yheM рачуну (n3y3hmajyhh Народпу банку, Државну хипотекарну банку и привилеговану аграрну бапку) и то само у грапици признате и обрачућате камате за 1933, 1934, 1935 и 1936; и сразмерио својих потраживања од дотичног новчаног завода икционарских друштава, a код осигуравајућих устапова: смањењем главнице. Остале установе: штедионице самоуиравних те- 'ia и други побројани повериоци у тач. в), г), д) и ђ) тај губитак са толшшм отписом својих срсдстава. Ове расподоло подлежо контроли падлежне власти- која je надлежна за вођење исте. Члан 21. За потраживаљс земл>орадпич1шх дуговања прстлих на државу у износу 25% односно 50% у случајевима предвиђеним чланом 20 овог Закона, iloctojahe прећутна хипотека од ступања na снагу овог закона. Ha сва нопокретна имања дулшикова, која he се доцније no простој iipnjasn од стране дрлсавног oprana регистрирати и завести у један привремепи решстар код надлежног суда, noctojahe тсрет у износу од 25% одаоспо 50%, тако да се пренос имања пл другога ne може изв])шити, a да купац ne прими имаве са истим теретом, који he стајати све док се дуг нс измири. Облик и пачин вођења привременог регистра, како са ne бп у земљишне књиге уводио, npoiincahe Уредбом Министар правде. Ту npehytny хипотеку простом пријавом може учипити и поверилац приватпи дужпиков подпоcehn доказе o дугу од npe 20 априла 1932 год. у оверепом препису, no та хипотека ne може до}ш npe one што je има држава, ма да бп ona доцније била пријављепа, у коме случају 6nhe у једном истом реду и рангу при паплати. Члан 22. Држава, за потраживааа која по овом закону ирелазе na њу и део 25% односпо евептуално за 50%, што joj има да плати дужник земљорадник, nehe морати тужити суду и тражити осуду дужника. Наплата he се вршити no простом палогу надлежног државпог oprana. У свакој Општипи 6nhe изложен списак. дужпика из те општине o препосу потраживања na државу, са ознаком no коме je оспову дуг, колико изпоси цело дуговање (Чл. 11 овог Закона), и за Mecen, дапа, од дана кад je тај сппсак. изложеп, onaj ко мислп да се тог дуга ослободи, има да подигне тужбу код Среског суда места повчаног завода, n тамо да докаже да дуг ne постоји, који he cnop npe-' судити. Ту пресуду no призиву расматра Ок.ружни суд, чпја je пресуда извршпа и npanomohna. Ćnop he се водити према повчапом заводу. II Потраживања других поверилаца (изван новчаиих завода u оних установа из чл. 17 овог Закона) Члап 23. Дужпици земљорадници приватпим повериоцима иешнииће своје дуговање no основу зајма од гстовог повца: а) у половини њипог износа, било да су no њима издате судске одлуке и пресуђења o плајшву или не; б) у року од пет годипа у једпаким годишњнм ратама са 4% год. интересом од рока до исплате, и досуђене накпаде плahene таксе. Изврпше he власти у толпко свести оваква потраживања код изречених судских осуда, осим пакпаде за плаћену таксу. Члап 24. Код дуговања за узету робу или из другог којег оспова до изпоса од 1000 дипара, псплатијге дужници пун износ у року од пет годипа са 4% год. нптересом од рока до исплате, a досуђепе таксе ако je тражбина пресуђена, за колико he се осуда свести; a преко 1000 дипара онако, као што je у претходпом члану речепо. Члап 25. За цену или остатак куповне цене од купљене земље преко дипара, дужник he продавцу исплатити две Tpehnne вредпости неизмирене цене. Гдс je код куповине било и зграда, Срески суд he извидети вредпост истих и пресудити у својој надлежнооти, ма која врсдност купопродајног уговора била, тако: да се за зграде има платити пуна куповпа вредпост, a за земљиште смањепа вредност

12 28 III РЕДОВНИ CACTAHAK 13 MAPTA 1936 у две трећине. Овакве пресуде лодлежу суђењу као призивном у последњој инстанцији код надлежног за продато имање Окружног суда. Члан 26. Где су поведени спорови no овим дуговањима, они he се иродужити, с тим, да ће уместо новчаних завода доћп као парничар и држава, коју he заступати органи Државног правобраииоштва и.ш једаи одређеви оудија од Државног иравобраниоштва из истог суда. Члан 27. Остале, непоменуте у овом Закону, обавезе дужникове остају да се измире онако како оне гласе. ОДЕЉАК ТРЕЋИ I Специјална наређењп. Члан 28. 1) Сва јемства, na и јемство јемца и платца no земљорадпичким дуговањима, престају и више ne иаже. 2) Код обавеза са солидарном одговорпошћу, наллата he се, у <-. учају да солидарша дужници mic.v сви земљорадници, моћп извршити од зомљораднгка само у делу који би на.њега падао. 3) По меницама наплата се може према предihii.m одредбама тражити само од мсничпог акцситанта-земљорадника, јер со овим Законом ослобађају обавеза издаваоци, жиранти и авалисти менични, билн опи зшљорадницв или не. Члан 29. Код поводепих a песвршених спорова Судови he тражбипе сводити no овом Закону no звапичпој лужпости према поднетом: увероњу o запимању зомљоделством и nehe се код њих тражити друге исправке у овом смислу. Код изречоних и правомојших пресуђења. оставља с<? да то учшш пзвршва власт. У cnopnom случају, на жалбу једне или друго стране, изјављеној у року од 15 дана no саопштсњу решења нзвршпе власти, расправиће то виша надлежпа власт у последњом степену, чије he решењо битп извршно. Ч.чан 30. Новчани заводи, који су npo ступања na снаг.у овог Уакона, a после 1 јануара 1932 г. па.чи иод етечај, a стечајна маса није расијкпи.сиа. биће за" себно поипсани зомл501)а,хпички дугог.и п ирема uoпису исплатиће пм се 50% од поипсаипх a иенаплаћепих тражбипа од upe 19 априла 1932 годино од стране дрјкаве, a од којих половину исплаћопих пзnoca држава he потражевати од дужника према npc.umim оропиеима. Члан 31. По овом Закону дуговане камате до 31 децсмбра 193(1 годино обрачунаће ое no iioctojeluim закоппма. ако нису мањо уговорене, u no том no измепама досадапт.пх урсдаба. Члан 32. Застарелост no меппчппм дуговаплша земл^орадничким. предвпђепим овим Законом са пеиспла- henom каматом, nehe се прпмењивати за прошло време и joui за 1 годину дана после ступања на снагу овог Закона. Члан 33. Стање утврђепо и npennmheno na основу списка пописа и записпика (члап 11) nehe се у даљем току времепа мењати, осим: 1) ако би ту измену ваљало учинити према пресуди (осуди) суда, 2) ако би се доказало да који дужник није земљорадник, 3) ако се обавеза дужпика земљорадпика има према дришви nobehain услед наслеђивања дужпог зшљорадника оа неземљорадника, како je то напред у Закону предвиђепо. Члан 34. Исправе o дуговањима земљорадничким, које je преузела. држава, nehe се за све време трајања дуговања до исплате, мењати или замењивати, a при исплати npatnhe с* дужнику или опоме, који га 11ретставл>а. Члан 35. Сви послови no овој Уредби ослобођепи су судских и свих оста.1шх такса. Ово ослобођење ne вреди за воровника, који je у спору одбпвеп од гражеља, и кога he Суд осудити na mrahahjfi нeплaheниx такса. II Прелазна тређења. Члан-зо. Oвлaшhyje се Министарски савет, да на предлог Министра трговино и индустрије, може уредбом са законском спагом: допуппти и дати објатњење спорних или непредвиђених случајева у овом Закопу, држеки се смпсла. aiia-iornjc. генденцијо и духа који провејава кроз овај Закоп. Члан 37. Овлашћује се Мипистарски савет, да na предлог Мипистра правде, Министра пољопривреде, Мипнстра трговине и ипдустрије н Минпстра фипаисија, м()/к<' допети уредбу са закшском спагом, у 1>олико би се појавила потреба за довођсње у сагласност са овим Закопом Уредбе o заттити новчаних завода и њихових вејјовпика од 23 новембрп 1984 године II бр /К ( Олужбене иовине" од 24 новембра 1934 год. бр. 272). Члан 38. Ilpn Мштотарству пољоп1)нвреде o6pa30bahe се једно одвљењс са задатком да расматра и предлаже одлуке no ожалбеним уверен>има из чл. 9 тач. 5 овог Закопа. Члап 39. Ступањем na снагу овог Закона престају важити: 1) Закоп o заштпти земљорадиика и o стављап.у наснагу појединих арописа Закона o изврпмњу n об(!зпе1)еп.у од 19 апрп.ма, 1932 године; 2) Уредба o заштити земљорадпика од 3 авгу ста 1934 годипе;

13 СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ 29 3) Уредба од 2 фебруара 1935 године o изменама и допунама Уредбе o заштити земљорадника од 3 августа 1934 године; 4) Уредба од 15 јуна 1935 године o измени чл. 3 Уредбе o изменама и допунама Уредбе o заштитп земљорадника од 3 августа 1934 године и Уредбе од 2 фебруара 1935 године; 5) Уредба од 26 августа 1935 год. o измени и допуни Уредбе o заштити земљорадника од 3 августа 1934 године и 6) Уредба o заштити земљорадника од 30 септембра 1935 год. КМбр. 184 ( Службене новине" бр. 233 од 8 сктобра 1935 год.;) са свима објашњењима и тумачењима no овим уредбама. Члан 40. Закон овај ступа на снагу кад ra аоишше Краљ. 22 јаунара 193C год. Београд. П^длагач, К. JI. Тимотијевић, с. р. сенатор Потиомангомо овим писмено горњи предлог се иатора г. Косте Тимотијевића, сенатори: Љуб. Видаковић, с. р. Лаз. Ј. Анић, с. р. Мил. П. Драговић, с. р. Димитрије М. Илиџановић, с. р. Др. В. Глушац, с. р. Свет. ToMuh, с. р. Милан Mapjcmoeuh, с. р. Проф. В. Цањуга, с. р. Др. Круљ, с. р. Др. Плој, с. р. Др. Д. Марушић, с. р. Др. Крамер, с. р. Прота Матија Поповић, с. р. Др. Анђелиновић, с. р. Јован Алтипармаковић, с. р. Joe. Бињанин, с. р. Др. Петар Зец, с. р. Прога Стеван Михалџић, с. p

14