Univerzitet Donja Gorica

Величина: px
Почињати приказ од странице:

Download "Univerzitet Donja Gorica"

Транскрипт

1 Univerzitet Donja Gorica

2 Glavni i odgovorni urednik: Dragan K. Vukčević Urednik broja Demokratija i izazovi populizma : Đorđije Borozan Redakcija: 1. Đorđije Borozan (Podgorica); 2. Ilija Vujačić (Beograd); 3. Dragica Vujadinović (Beograd); 4. Milan Podunavac (Podgorica); 5. Cirila Toplak (Ljubljana); 6. Mirjana Maleska (Skoplje); 7. Asim Mujkić (Sarajevo). Savjet: 1. John Keane (Sidney); 2. Nenad Dimitrijević (Beograd); 3. Čedomir Čupić (Beograd); 4. Olga Breskaja (Vilnius); 5. Ana Krasteva (Sofija, Lyon); 6. Panos Ljoveras (Solun); 7. Đuro Šušnjić (Beograd); 8. Radovan Vukadinović (Zagreb); 9. Tonko Maroević (Zagreb); 10. Viljam Smirnov (Moskva); 11. Rudi Rizman (Ljubljana); 12. Alpar Lošonc (Novi Sad); 13. Vesna Kilibarda (Podgorica); 14. Stefano Bianchini (Bologna); 15. Lidija Basta Fleiner (Freiburg); 16. Hans-Georg Ziebertz (Würzburg); 17. Ratko Božović (Beograd). Sekretar: Nikola Zečević Dizajn: Mile Grozdanić Priprema za štampu: Bojan R. Popović Medeon, Podgorica Lektura i korektura: Valentina Knežević Izdavač: HS, UDG Podgorica, 2018.

3 SADRŽAJ DRAGAN K. VUKČEVIĆ Uvodna riječ Glavnog i odgovornog urednika /5/ DIO I TEMA BROJA: DEMOKRATIJA I IZAZOVI POPULIZMA BILJANA ĐORĐEVIĆ Agonistički pristup raspravama o budućnosti demokratije u Evropi /9/ LJILJANA GLIŠOVIĆ Populizam u Nemačkoj i migrantska kriza /31/ NERMINA MUJAGIĆ Populizam kao prepreka održivosti, profesionalnosti i etičnosti javnih univerziteta /43/ MILAN PODUNAVAC Politički narativi o Evropi i izazovi populizma /55/ NINA KECOJEVIĆ Violent Extremism in the Western Balkans: A Challenge to European Security /69/ MIRA ŠOROVIĆ Uticaj Erdoganovog režima na međunarodnu zajednicu, sa posebnim akcentom na Zapadni Balkan /81/ DIO II STUDIJE RADULE KNEŽEVIĆ O pojmu i historiji anarhizma /105/ NIKOLETA ĐUKANOVIĆ Federalni ili konfederalni koncept razvoja EZ /119/ DIO III RECENZIJE BRANKO BOŠKOVIĆ, Politička sociologija Entonija Gidensa, Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka / Čigoja, Beograd, (Bojan Božović) /137/ PREDRAG ZENOVIĆ, Saglasja, JU Narodna biblioteka Budve, Budva, (Petar Marković) /141/ Dilan Dog dnevnik, Veseli četvrtak, Beograd, (Luka Rakojević) /145/ DIO IV IN MEMORIAM Prof. dr. sc. Radule Knežević ( ) (Petar Popović) 151

4

5 Ljiljana Glišović * UDK :314.74(430) Populizam u Nemačkoj i migrantska kriza U svojoj posleratnoj istoriji Nemačka se uspešno odupirala iskušenjima desničarskog populizma, čak ga i zakonom zabranjivala, ali je atmosfera podela izazvana žustrim javnim raspravama o legitimnosti i uspehu aktuelne migrantske politike spustila moralni prag nemačkog društva. Nema više izuzetnosti nemačkog partijskog sistema, istorijski uslovljenog imuniteta na uspostavljanje radikalno desničarskih političkih stranaka. U ovom radu se razmatra veza između desničarskog populizma u Nemačkoj i migrantske krize ne pretendujući na gotove odgovore. Takođe, da li su nemiri i protesti u saksonskom gradu Kemnitzu krajem avgusta izazvani ubistvom nemačkog državljanina, za koje su osumnjičena dva migranta, značajan trenutak nemačke političke istorije, pokazujući da je Nemačka poklekla iskušenjima desničarskog populizma, te naposletku do koje mere je jačanje populizma i konkretno desničarske populističke partije Alternativa za Nemačku bazirano na antiislamskoj politici i aktuelnoj migrantskoj krizi, kao i šta razlikuje populizam u Nemačkoj od populističkih pokreta i populističih stranaka u Evropi. Ključne riječi: populizam, migrantska kriza, Alternativa za Nemačku, desničarski populizam, islamofobija, antimigrantska politika Predmetni rad polazi od ekonomskih, kulturnih i političkih razloga populizma 1, razlika u filozofskoj teoriji između kosmopolitizma i komunitarizma i definicije populizma Casa Muddea 2 i Jan-Wernera Müllera 3 koja podrazumeva postojanje dveju homogenih grupa: čistih, ali prevarenih običnih ljudi ili pravog naroda i koruptne elite, njihov antagonistički odnos, kao i primat narodne volјe, imajući svakako u vidu problematičnost samog pojma populizma 4 i njegovo pozicioniranje od desnice ka levici. Da je hegelovski sve na neki način povezano primer su upravo pomenuta događanja u Kemnitzu. Nakon ubistva nemačkog državljanina lokalne antimigrantske * Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu. Kontakt: fpn.bg.ac.rs 1 v. Michael Zürn, Autoritarni populizam vs. otvoreno društvo nova linija sukoba? Ekonomski, kulturni i politički razlozi i preporuke, boll. brief DE- MOKRATIJA&DRUŠTVO #5, Oktobar 2018, pp v. Cas Mudde, The Populist Zeitgeist. Government and Opposition, Volume 39, Issue 4, 2004, pp (2004). 3 Jan-Werner Müller, Was ist Populismus?, Suhrkamp, Berlin, v. Ralf Dahrendorf, Acht Anmerkungen zum Populismus. Transit, Volume 25, 2003, pp

6 mreže i druge desničarske grupe organizovale su masovan protest uz podršku Alternative za Nemačku 5. Odazvalo se oko ljudi, a među njima i mnogi tzv. obični građani koji su došli da izraze svoj gnev zbog ovog ubistva i nemačke migrantske politike uopšte. Video materijal koji je osvanuo na Twitteru prikazuje kolone demonstranata koji su prihvatili čuveni slogan Mi smo narod koji su građani Istočne Nemačke uzvikivali 1989, protestujući protiv režima državnog socijalizma u NDR-u. Ovaj slogan upravo odslikava jedan od atributa populizma, naime antipluralnost i deproceduralizovanje pojma većine. Mi smo narod i nama nisu potrebne nikakve procedure da utvrdimo volju većine. 6 Ono što proteste u Kemnitzu 7 razlikuje od prethodnih protesta jeste činjenica da su istaknuti političari iz AfD-a marširali rame uz rame sa neonacistima ukidajući razliku između stare i nove desnice u gradu koji je nešto malo pre toga raznim manifestacijama obeležio 200-godišnjicu rođenja Karla Marxa, čije ime je ovaj grad nosio za vreme NDR-a. Dva dana kasnije u Kemnitzu se uz vatrene pozive vodećih političara na odbranu vrednosti liberalne demokratije i vladavine prava i upozorenja da je ugrožena sama suština demokratskog poretka okuplja ljudi na antirasističkom koncertu pod motom Nas je više. Da li je u ovom kontekstu demokratija složena, a populizam jednostavan, kako to uz nameravano pojednostavljivanje naglašava Dahrendorf 8? Da li 5 Stranku AfD je osnovala grupa univerzitetskih profesora, a njen naziv je odgovor na tvrdnju Angele Merkel da nema alternative njenoj politici rešavanja evrokrize. AfD je tvrdila da postoje alternative, i tako je rođena stranka koja pokušava da pokaže koje su te alternative, između ostalog vatrenom retorikom kakvu savremena Nemačka ranije nije nikada čula. Članovi AfD-a su smatrali da evro previše opterećuje nemačke poreske obveznike i da bi se povratkom nemačke marke navodno povratio monetarni suverenitet Nemačke. Oni se, međutim, nisu zalagali za ukidanje Evropske unije, kao ostali evropski desni populisti. AfD je privukla razne političke nezadovoljnike, ali je najvećim delom okupila konzervativce nezadovoljne politikom odustajanja od nuklearne energije i obaveznog vojnog roka, podrške istopolnom braku i povećanja minimalne nadnice. Pozicionirajući se isključivo u odnosu na CDU stranka AfD je izbegla optužbe za povratak nacizmu. Tako su mnogi političari CDU-a prešli u novu stranku, poput Alexander Gaulanda, sada čelnika AfD-a. Godine AfD je je bila nadomak ulaska u nemački parlament, a na izborima za Evropski parlament uspela je da pošalje 7 poslanika u Brisel, koji su se pridružili savezu evroskeptičnih partija na čelu sa britanskim konzervativcima. Potom dolazi izbeglička politika i tzv. kultura dobrodošlice kancelarke Merkel koja nailazi na žestoke kritike AfD-a. Podrška AfD-u raste i na parlamentarnim izborima 24. septembra AfD osvaja treće mesto u Bundestagu uz podršku od 12,6% birača. Sada je treća stranka u Bundestagu; u istočnim pokrajinama, odnosno federalnim jedinicama je drugoplasirana stranka, u Saksoniji čak prva. 6 v. Autoritarni populizam vs. otvoreno društvo nova linija sukoba?, op. cit. p Naslovna strana nemačkog političkog magazina Der Spiegel najbolje odslikava događanja u Kemnitzu. Na crnoj pozadini ispisano je Saksonija, pri čemu je polovina slova u smeđoj boji nacionalsocijalista i njihovih ideoloških naslednika, v. DER SPIEGEL, Nr. 36/ Acht Anmerkungen zum Populismus, op. cit. p

7 se uspeh AfD-a uklapa u opšti trend jačanja desnice u Evropi? Svakako ne bi trebalo zaboraviti da je AfD inspirisala i podržala radikalni desničarski pokret PEGID-u (Patriotski Evropljani protiv islamizacije Zapada) 9, a upozorenja AfD-a o kulturnom izumiranju Nemačke, tzv. avangardni konzervativizam, do koga će navodno doći zbog migrantske politike kancelarke Merkel, javno prihvataju i neki istaknuti intelektualci, poput Petera Sloterdijka koji smatra da danas o vanrednom stanju 10 ne odlučuje država nominalni suveren već izbeglice. 11 Cilj takvih izjava je da se iskoristi ono što AfD vidi kao sve veći strah glasača da su pridošlice ozbiljna pretnja nemačkoj kulturi. Na parlamentarnim izborima AfD je naročito naglasak stavila na sprečavanje islamizacije Nemačke. Alternativa za Nemačku našla je svoje plodno tlo naročito u bivšim federalnim jedinicama Nemačke Demokratske Republike. Desničarska propaganda i nasilje, razume se, nisu isključivo istočnonemačka osobenost, ali su usled brojnih političkih, ekonomskih i kulturoloških faktora oni koncentrisani pre svega u novim federalnim jedinicama. Gotovo 30 godina od ujedinjenja, razlike u prihodima između novih i starih federalnih jedinica postoje i dalje, a mnogi su prinuđeni da napuste porodicu i prijatelje u potrazi za poslom u starim pokrajinama SR Nemačke 12. U federalnim jedinicama bivše NDR brojna tranziciona iskustva doprinela su niskom stepenu poverenja u državu i njene predstavnike, dok istovremeno preovladava koncept političkog odlučivanja sa vrha nadole, uz autoritarnu predstavu o svemoćnoj državi. Reč je o onim istim karakteristikama koje Klaus Rot pripisuje društvima u jugoistočnoj Evropi nakon promene sistema, globalizacije i evropeizacije. 13 Tako su ovi razlozi i razlike u političkim i normativno-vrednosnim sistemima kod istočnih i zapadnih Nemaca rezultirale drugačijim formiranjem stava prema migrantima, imajući u vidu, između ostalog, i to da je simbolički i narativni diskursivni okvir od presudnog značaja za opažanje samog događaja, što jasno pokazuju rezultati upitnika sprovedenog po nalogu 9 Nem. Patriotische Europäer gegen die Islamisierung des Abendlandes. 10 Wir haben das Lob der Grenze nicht gelernt, (pristupljeno ). Ovakvi narativi ukazuju na veliki zaokret u nemačkoj političkoj kulturi u smislu da je moguće biti nacionalista a ne biti nužno povezivan sa nacističkom prošlošću. Sloterdijk se poziva i na pojam vanrednog stanja (nem. Ausnahmezustand) koji je razvio Carl Schmitt tridesetih godina prošlog veka. (v. Carl Schmitt, Politische Theologie. Vier Kapitel zur Lehre von der Souveränität, 8. Aufl., Duncker & Humblot, Berlin, Po Šmitu, da bi spasao političku zajednicu u trenutku krize, suveren ima pravo da suspenduje ustav i proglasi vanredno stanje.) 11 Jan-Werner Müller, Nova nemačka desnica, Peščanik, https: //pescanik. net/ nova-nemacka-desnica/ (pristupljeno ). 12 Reč je o starim pokrajinama, odnosno federalnim jedinicama SR Nemačke i novim federalnim jedinicama bivše NDR nakon ujedinjenja 3. oktobra Klaus Rot, Od socijalizma do Evropske unije. Ogledi o svakodnevnom životu u jugoistočnoj Evropi, Biblioteka XX vek, Beograd, pp

8 Saksonske vlade od 20. do 24. avgusta na reprezentativnom uzorku od 1006 ispitanika: U prilog tome i činjenici da je Alternativa za Nemačku (AfD) popularnost, naročito pred parlamentarne izbore gradila na islamofobiji i antimigrantskoj politici, govore predizborni plasl. 1 56% ispitanika u Saksoniji smatra: Savezna Republika Nemačka je u opasnoj meri prenaseljena strancima* zbog velikog broja stranaca. 62% misli: Većina muslimana koji ovde žive ne prihvata naše vrednosti. 38% smatra: Muslimanima treba zabraniti doseljavanje u Nemačku. Upitnik dimapa: Sachsen-Monitor po nalogu Saksonske vlade; 1006 upitanika od 20. jula do 24. avgusta Izvor: Der SPIEGEL, Nr. 36/ , p. 10. * U kontekstu izbegličke krize pojavio se i pojam prenaseljenost strancima (Überfremdung), koji izražava strah od toga da će Nemci postati manjina u Nemačkoj. sl. 2 Upitnik u Saksoniji Na ono što je postignuto u Saksoniji možemo da budemo ponosni Glasam u potpunosti / pre za 87% Ekonomska situacija u Saksoniji je bolja nego u drugim istočnonemačkim saveznim pokrajinama 70% Trebalo bi više novca uložiti za nemačko jedinstvo nego za integraciju stranaca 58% Nakon ponovnog ujedinjenja dve nemačke države višestruko je učinjena nova nepravda 58% Istočni Nemci su u Nemačkoj građani drugog reda 44% Upitnik dimapa; Sachsen-Monitor po nalogu Saksonske vlade; 1006 upitanika od 20. jula do 24. avgusta Izvor: Der SPIEGEL, Nr. 36/ , p

9 kati 14 ove stranke. Par aluzivnih primera biće dovoljno da ilustruju ukrštanje identitetskog okvira pošiljalaca i recipijenata izbornih poruka kroz prizmu istorijskog, kulturnog i ideološkog nasleđa: Sl. 3 Novi Nemci? Pravimo ih sami. Izvor: /2017/07/ls_neue_deutsche. jpg Sl. 4 Burka? Radije bikini. Izvor: Sl. 5 Sa 18 će se Lili još više radovati što su njeni roditelji glasali za AfD. Izvor: 0-Lili-724x1024.jpg 14 Kako za AfD ni jedna agencija u Nemačkoj nije pristala da radi predizborne plakate, AfD je angažovala američku reklamnu agenciju Harris Media, koja je radila za Donalda Trampa i britansku antievropsku stranku UKIP, SPIEGEL Online, , (pristupljeno ) 35

10 Sl. 6 Sofi Šol bi glasala za AfD Izvor: / /16x /8a568c6b 7972a9aa49d2c35085cc4633/Yd/ afd.jpg sl. 7 Na mnogim plakatima AfD-a nailazilo se na slogan: Nemačka, usudi se! 15 Alternativa za Nemačku je ono za šta CDU (Hrišćansko- -demokratska Unija) misli da nije nemačka alternativa. Jasno je protivljenje aktuelnoj imigracionoj politici, uvećavanju broja stanovnika Nemačke, naročito imigrantima iz Afrike i s Bliskog istoka. Poruka predizbornih slogana AfD-a glasi: Nema islamizacije. Mi podržavamo nemačke tradicije. Dok plakat sa sl. 5 sa sloganom Sa 18 će se Lili još više radovati što su njeni roditelji glasali za AfD pogađa porodicu, udvara se roditeljima i od njih traži glas, a plakat sa sl. 6 predstavlja primer čiste manipulacije 16, dotle plakat 7 odslikava kampanju Alternative za Nemačku o kriminalitetu migranata, kao mogućem generatoru podrške ekstremnoj desnici i jačanju AfD-a, naročito nakon talasa nasilja nad ženama u novogodišnjoj noći 2015/16 u Kölnu 17, a veliki broj krivičnih prijava za seksualno nasilje i razbojništva nad ženama imale su za posledicu vrtoglav rast podrške 15 Nem. Trau dich Deutschland. 16 Sofi Šol je bila član tajnog udruženja Bela ruža, koje se nenasilnim sredstvima borilo protiv nacionalsocijalističkog režima u Nemačkoj u vreme Drugog svetskog rata. Ona i njen brat Hans su optuženi i osuđeni za izdaju, kada su uhvaćeni kako dele letke na Univerzitetu u Minhenu. Pogubljeni su zajedno sa svojim profesorima. Sofi Šol je posvećen nemački film iz Sofi Šol poslednji dani. 17 Nije slučajno da je AfD upravo Keln izabrala za predstavljanje političkog programa stranke. 36

11 Alternativi za Nemačku. Interesantan je podatak da zvanična statistika kriminaliteta uopšte ne poznaje kategoriju migranti, već razlikuje kategorije nemačkih državljana i stranaca u koje spadaju svi oni koji u Nemačkoj imaju boravište, odnosno prebivalište, ali ne i državljanstvo, da bi se uvela potkategorija doseljenici 18. Ratio ovog rešenja jeste izbegavanje drugih nepodesnih pojmova koji su u češćoj upotrebi, poput izbeglica, budući da među doseljenicima ima i mnogo onih koji to nisu, ili migranata, zbog upotrebe pojma kojim se opisuju nemački državljani sa tzv. migracionim poreklom (Migrationshintergrund). 19 Bližim istraživanjima kriminaliteta migranata kojim se bavi prethodno citiran rad došlo se do rezultata koji jako relativizuju statističke podatke kojima se služi Alternativa za Nemačku, za širenje straha i mobilisanje novih pristalica, naime da naizgled alarmantne brojke kriminaliteta migranata, registrovanih krivičnih dela kada je u Nemačku ušlo preko milion migranata, i čak krivičnih dela kada je došlo četiri puta manje migranata, odnosno da osumnjičeni migranti čine 9% ukupnog broja osumnjičenih lica u Nemačkoj u godini, nisu tako kritične kada se čitava slika sagleda u širem kontekstu. 20 Ilustracije radi, par dramatičnih razlika iz pomenutog rada u prilog tezi o relativizaciji podrazumeva, između ostalog, poređenje populacije migranata sa stanovništvom u Nemačkoj (dok 89% populacije migranata čine osobe mlađe od 40 godina, dotle je takvih osoba u Nemačkoj približno 43%; strukturu polova (populaciju migranata čini gotovo 67% muškaraca, što dalje znači da je čak 2/3 ukupne populacije migranata muškog pola, dok je broj žena u Nemačkoj veći za skoro dva miliona od broja muškaraca) i niz drugih varijabli 21. Kako ne bi došlo do pojednostavljene percepcije ove stranke u pogledu razloga njenog nastanka i mobilisanja članstva, važno je istaći ono što je, doduše, napomenuto na početku rada, naime da su i ekonomski razlozi mnoge Nemce odveli u krilo radikalnog AfD-a, ali da ipak kritika migrantske politike Angele Merkel ostaje kohezioni element koja partiju drži zajedno. Sa druge strane, Alternativa za Nemačku nije jasno profilisana, zapravo je veoma heterogena. Iako se zalaže za slobodnu konkurenciju, ličnu odgovornost, zaštitu svojine, slobodu ugovaranja, slobodno tržište, jasna pravila o odgovornosti i odbacuje zahteve za povećanje poreza, što govori o o liberalnoj orijentaciji 22, AfD se percipira 18 v. Lazar Glišović, Uticaj migrantske krize na političke prilike u Saveznoj Republici Nemačkoj, Politički život, januar 2018, br. 15, pp Ibd. 20 Ibd. 21 Ibd. 22 v. Andreas Kemper koji je objavio više publikacija o antidemokratskim tendencijama AfD-a podseća da ta stranka u početku nije bila takva. Bernd Lucke osnovao je AfD sledeći neoliberalni projekt, v. Andreas Kemper, Rechte Euro-Rebellion. Alternative für Deutschland und Zivile Koalition e. V., Münster: edition assemblage

12 kao velika narodna partija malog čoveka. Da još uvek postoji jako neoliberalno krilo u Alternativi, pokazuje i slučaj ekonomiste Alice Weidel, koja u AfD-u vodi programsku komisiju stranke i zalaže se za ukidanje poreza na imovinu, što je osnovni zahtev neoliberalnih teoretičara. Moglo bi se reći da Alternativa za Nemačku istovremeno zastupa konzervativne, nacionalno-konzervativne i ekonomsko-liberalne vrednosti. Među članovima AfD-a postoji i veliki broj onih koji su ekstremno antimuslimanski orijentisani i koji pokušavaju da relativizuju nemačku prošlost poput Björna Höckea 23, šefa tirinškog ogranka AfD-a. Što se spoljne politike tiče, AfD se zalaže za Evropu suverenih država koje sarađuju na partnerskoj osnovi, a ne, kao što je to sada slučaj, u okviru Evropske unije. Protive se i spoljnotrgovinskim ugovorima, pa su prema tom pitanju slični politici američkog predsednika Trumpa. Takođe se zalažu za hitno ukidanje sankcija Ruskoj Federaciji i za tesnu saradnju sa Moskvom. Nedelju dana pred parlamentarne izbore za 19. saziv Bundestaga, na kanalu Rusija 1 ruske televizije emitovan je reklamni spot Alternative za Nemačku na ruskom jeziku, namenjen Nemcima koji su se nakon sloma SSSR-a i nakon pada Berlinskog zida vratili u svoju matičnu domovinu. Takvih ljudi je oko dva miliona u Nemačkoj i oni predstavljaju dobrim delom i jaku osnovu biračkog tela AfD-a. Rastu desničarskog populizma u Nemačkoj, između ostalog, doprinose štampani mediji oživljavanjem starih stereotipa o islamu i muslimanima i njihovom prilagođavanju novom vremenu i oklonostima, a nova knjiga Thila Sarrazina Neprijateljsko preuzimanje 24 dodatno podgrejava antiimigrantske sentimente u Nemačkoj i Evropi. Podnaslov je rečit: Kako islam sprečava napredak i ugrožava društvo. Naslovne stranice političkog magazina Der Spiegel i naslovi Sarrazinovih knjiga najbolje ilustruju ovaj doprinos rastu desničarskog populizma: 23 Pored velikog broja rasističkih izjava, Höcke je predložio da bi Nemačka trebalo da prekine sa tradicijom priznavanja i ispaštanja zbog svoje nacističke prošlosti. Pretilo mu je izbacivanje iz stranke, ali se isto nije dogodilo. v. Tilman, Steffen, Höcke darf bleiben? Egal, ZEIT Online, deutschland/ /afd-bjoern-hoecke-parteiausschluss-parteischiedsgericht (pristupljeno ) 24 Thilo Sarrazin, Feindliche Übernahme. Wie der Islam den Fortschritt behindert und die Gesellschaft bedroht, FinanzBuch Verlag, Prethodna knjiga bivšeg socijaldemokrate i ministra finansija Berlina Sarrazina Nemačka ukida samu sebe/deutschland schafft sich ab izazvala je burnu polemiku u Nemačkoj. Dok su jedni u Sarrazinovoj kritici doseljeničke politike i njihove integracije u nemačko društvo videli rasističke elemente, drugi su ga slavili kao čoveka koji je konačno progovorio o tabuima. 38

13 Sl. 8. Naslovne stranice magazina DER SPIEGEL pre i posle migrantske krize, Nr. 13 od (Meka Nemačka. Tiha islamizacija) i Nr. 16 od (Da li je to još moja zemlja? Opravdana briga, preteran strah faktori debate o islamu i domovini) Sl. 9 Naslovi Sarrazinovih knjiga: Neprijateljsko preuzimanje, Nemačka ukida samu sebe, Novi teror vrline. Sa lingvističko-politikološkog aspekta interesantna je zbog uspona desničarskog populizma sve češća upotreba zaboravljenih pojmova iz doba nacionalsocijalizma u Nemačkoj, poput prenaseljenost strancima 25 koji izražava strah o tome da će Nemci postati manjina u vlastitoj domovini ili pak etnički 26 koji označava pripadnost jednom narodu ali se koristi u cilju isticanja superiornosti germanske rase. 25 Nem. Überfremdung, v. napred istraživanje javnog mnjenja u Saksoniji 26 Nem. völkisch 39

14 Pored desničarskog populizma pomenimo i pokret Ustani 27, koji je pokrenula Sahra Wagenknecht, potpredsednica stranke Levice u nemačkom parlamentu, kojoj se prebacuje levičarski populizam. 28 Cilj pokreta je da zastupa glas radnika, izbori se za njihova socijalna prava i ujedini podeljene partije levice u Evropi. U odnosu na Alternativu za Nemačku koja imigrante percipira kao opasnost za očuvanje nacionalnog identiteta, pokret Ustani mogao bi da bude prihvatljiv onim građanima čija su socijalna prava ugrožena, ali koji ipak neguju neke vrednosti levice u smislu očuvanja ljudskih prava. Nije, međutim, isključeno ni sinergijsko spajanje desničarskih i levičarskih populizama, jer i levičarski populisti u imigrantima vide opasnost za svoja radna mesta ili penzije. Na temu populizma i migrantske krize u Nemačkoj vredno je pomenuti rezultate nedavno objavljene studije Barometar populizma 2018, o najnovijim istraživanjima populizma u Nemačkoj, koje su sproveli Robert Vehrkamp i Wolfgang Merkel iz Naučnog centra za društvena istaživanja u Berlinu (WZB) i Fondacija Bertelsmann 29. Prema rezultatima navedene studije populizam raste, pre svega u političkom centru, biračko telo u Nemačkoj je sve sklonije populizmu, a svaki treći birač u Nemačkoj (30,4%) je populista, što je za 4 procenta više od prethodne godine. U isto vreme se grupa birača koji nemaju populističke stavove smanjila na 32,8% (2017: 36,9). Nivo obrazovanja obrnuto je proporcionalan u odnosu na populističke stavove. Naime, što je nivo obrazovanja veći, to je populistička orijentacija niža. Najveća pomeranja studija beleži u političkom centru, gde dolazi do najvećeg porasta i najmanjeg pada populističkih stavova, čime je populizam prema izjavi koautora studije, profesora Wolfganga Merkela trojanski konj AfD-a u političkom centru. 30 O fenomenu populizma, njegovim različitim pojavnim formama, a pre svega u odnosu na demokratiju, ostaje da se promišlja u kontekstu Rodrikove hipoteze prema kojoj demokratija, nacionalna suverenost i globalizacija mogu koegzistirati samo ako se jedna od njih limitira Nem. Aufstehen 28 Wir sind nicht Teil des Establishments, Deutschlandfunk, deutschlandfunk.de/linke-sammlungsbewegung-aufstehen-wir-sind-nicht-teil- -des.694.de.html?dram:article_id= (pristupljeno ) 29 Robert Vehrkamp, Wolfgang Merkel, Populismusbarometer Populistische Einstellungen bei Wählern und Nichtwählern in Deutschland 2018, /ZD Studie_Populismusbarometer_2018. pdf (pristupljeno ) 30 Ibid. 31 Dani Rodrik, Das Globalisierungs-Paradox. Die Demokratie und die Zukunft der Weltwirtschaft. Beck, München,

15 Literatura Barsch, Matthias, Baumgärtner, Maik et al., Wer das Sagen hat, Der SPIEGEL, Nr. 36/ Dahrendorf, Ralf, Acht Anmerkungen zum Populismus. Transit, Volume 25, 2003, pp Glišović, Lazar Uticaj migrantske krize na političke prilike u Saveznoj Republici Nemačkoj, Politički život, br. 15, Kemper, Andreas Rechte Euro-Rebellion. Alternative für Deutschland und Zivile Koalition e. V., Münster: edition assemblage, Mudde, Cas, The Populist Zeitgeist. Government and Opposition, Volume 39, Issue 4, Müller, Jan-Werner Was ist Populismus?, Suhrkamp, Berlin, Rodrik, Dani, Das Globalisierungs-Paradox. Die Demokratie und die Zukunft der Weltwirtschaft. Beck, München, Rot, Klaus, Od socijalizma do Evropske unije. Ogledi o svakodnevnom životu u jugoistočnoj Evropi, Biblioteka XX vek, Beograd, Sarrazin, Thilo, Feindliche Übernahme. Wie der Islam den Fortschritt behindert und die Gesellschaft bedroht, FinanzBuch Verlag, Schmitt, Carl, Politische Theologie. Vier Kapitel zur Lehre von der Souveränität, 8. Aufl., Duncker & Humblot, Berlin, Zürn, Michael; Autoritarni populizam vs. otvoreno društvo nova linija sukoba? Ekonomski, kulturni i politički razlozi i preporuke, boll. brief DEMOKRATIJA&DRUŠTVO #5, Oktobar Internet izvori Vehrkamp, Robert/ Merkel, Wolfgang Populismusbarometer Populistische Einstellungen bei Wählern und Nichtwählern in Deutschland 2018, /ZD Studie_Populismusbarometer_2018.pdf (pristupljeno ) Sloterdijk, Peter Wir haben das Lob der Grenze nicht gelernt, (pristupljeno ) Wir sind nicht Teil des Establishments, Deutschlandfunk, deutschlandfunk.de/linke-sammlungsbewegung-aufstehen-wir-sind-nichtteil-des. 694.de.html?dram:article_id= (pristupljeno ) Müller, Jan-Werner, Nova nemačka desnica, Peščanik, net/nova-nemacka-desnica/ (pristupljeno ) SPIEGEL Online, , (pristupljeno ) Steffen, Tilman, Höcke darf bleiben? Egal, politik/deutschland/ /afd-bjoern-hoecke-parteiausschlussparteischiedsgericht (pristupljeno: ) 41

16 Ljiljana Glišović Populism in Germany and Migrant Crisis In its post-war history, Germany successfully resisted the temptations of right-wing populism, even banning it by law, but the atmosphere of division caused by vigorous public debates about the legitimacy and success of the current migrant policy lowered the moral threshold of German society. There is no longer an exceptionality of the German party system, a historically conditioned immunity to the establishment of radically right-wing political parties. This paper investigates the impact of the migrant crisis on the rise of rightwing populism in Germany, if the protests in Kemnitz at the end of August 2018 caused by the murder of a German citizen suspected of two migrants, are a significant moment in German political history, showing that Germany is not able to resist the temptations of right-wing populism and, ultimately, to what extent the strengthening of populism and specifically of the right-wing populist party Alternative for Germany is based on anti-islamic politics and the current migrant crisis, as well as what distinguishes populism in Germany from populist movements and populist parties in Europe. Key words: populism, migrant crisis, Alternative for Germany, right-wing populism, Islamophobia, antimigrant politics 42