POBOLJŠAVANJE SAMOSAGLEDAVANJA KOD STUDENATA: INSTRUMENT SRT SKALE

Транскрипт

1 PT01-KA Nolden, Philipp POBOLJŠAVANJE SAMOSAGLEDAVANJA KOD STUDENATA: INSTRUMENT SRT SKALE OPIS ALATA ZA SAMOSADGLEDAVANJE (REFLEKSIJU) (2.1) RAZVOJ I ČINIOCI Wosnitza, Marold Karabenick, Stuart A. Peixoto, Francisco Gonida, Eleftheria Stepanović Ilić, Ivana Almeida, Leandro S. Stamovlasis, Dimitrios Taveira, Maria do Céu Tošković, Oliver Falanga, Konstantina Aivazidis, Konstantinos Krstć, Ksenija Videnović, Marina Gouveia, Maria João Castro Silva, José Delzepich, Ralph Holder, Lena Enoch, Clinton verzija: 2. aprila 2020 Upotreba predstavljenih skala dozvoljena je u istraživačke svrhe. U ovom slučaju pogledajte publikaciju u ResearchGate-u na: Molimo vas da ovaj document citirate na sledeći način: Nolden, P., Wosnitza, M., Karabenick, S.A., Peixoto, F., Gonida, E., Stepanović Ilić, I., Almeida, L.S., Stamovlasis, D., Taveira, M.D.C., Tošković, O., Falanga, K., Aivazidis, K., Krstć, K., Videnović, M., Gouveia, M.J., Castro Silva, J., Delzepich, R., Holder, L., Enoch, C. (2019). Enhancing student self-reflection on the situation at university. The SRT scale inventory. doi: /RG

2 Sadržaj 1 Uvod i pristup Proces razvoja Pregled literature Teorijski okvir Odabir skala Struktura SRT Sadržaj: Mere Grupa skala 1: Moja perspektiva o univerzitetu Grupa skala 2: Slaganje sa drugima Grupa skala 3: Motivacija Grupa skala 4: Biti student Grupa skala 5: Razvoj karijere Grupa skala 6: Moja opterećenja Strukturisane povratne informacije Principi konstruisanja Normalizacija Reference Prilog THIS PROJECT HAS BEEN FUNDED WITH SUPPORT FROM THE EUROPEAN COMMISSION UNDER THE ERASMUS+ PROGRAMME. THIS PUBLICATION [COMMUNICATION] REFLECTS THE VIEWS ONLY OF THE AUTHOR, AND THE COMMISSION CANNOT BE HELD RESPONSIBLE FOR ANY USE WHICH MAY BE MADE OFTHE INFORMATION CONTAINED THEREIN PROJECT NUMBER: PT01-KA i

3 1 Uvod i pristup Alati za samosagledavanje i samoprocenu preko interneta su instrumenti za savetovanje i informisanje, namenjeni samoispitivanju (Hornke, Vosnitza i Burger, 2013). Instrument za samosagledavanje sudenata (SRT-2.0) je deo SUNSTAR onlajn platforme koja ima za cilj da identifikuje probleme potencijalnog rizika za napuštanje studija podizanjem svesnosti studenata i njihovog samosagledavanja kroz povratne informacije. Instrument SRT 2.0 pomaže studentima da anonimno sagledaju svoje studiranje, bez vremenskog ograničenja i na strukturisan način. To može ojačati oduku o nastavku studiranja i povećati zadovoljstvo studiranjem. Ako razni problemi budu identifikovani (na primer, nedostatak unutrašnje motivacije), SUNSTAR nudi i onlajn platformu koja olakšava brzi pristup procesu rešavanja problema kroz: (a) ciljane informacije o univerzitetskim i neuniverzitetskim službama podrške i (b) tematski specifične preporuke za učenje na platformi za samousmereno učenje (videti Sliku 1). Samosagledavanje studiranja Informacije i podrška Samousmereno učenje Preporuka za onlajn trening Tematski specifični onlajn trening SRT 2.0 Ciljna grupa: studenti Informacija o tematski specifičnom univerzitetskom servisu podrške (unosi univerzitet) Informacija o povezanim neuniverzitetskim servisima podrške (unose partneri projekta i univerzitet) Slika 1 Proces podrške preko SUnStAR onlajn platforme Instrument SRT 2.0 je baziran na razvoju prethodnog EU projekta (SRT 1.0, vidi Nolden, Vosnitza, i Delzepich, 2017 ) : "PrevDrop - Otkrivanje i sprečavanje napuštanja visokog obrazovanja ili Podrška studentima da uspešno pređu na VET". SRT 2.0 uključuje dalji psihometrijski razvoj i proširuje mogućnosti pružanja preciznih i odgovarajućih informacija korisnicima. SUNSTAR onlajn platforma omogućuje univerzitetima koji učestvuju da podese funkcije prema svojim potrebama ubacivanjem informacija u SRT 2.0, povezujući ga sa sopstvenim servisima na mreži i BROJ:: PT01-KA

4 službama podrške. Ovo je važno poboljšanje koje univerzitetima omogućava da integrišu i koriste postojeće usluge podrške. Isto tako, studenti koji traže savete mogu da dele svoje SRT 2.0 rezultate sa savetnicima u cilju podrške praćenju slučaja i procesu savetovanja. Ovaj dokument daje donosiocima odluka, savetnicima i drugim zainteresovanima, informacije o procesu razvoja, o teorijama učenja koje leže u osnovi kao i procedurama odabira sadržaja. Pored toga, opisana je struktura, konstrukata i instrumenata merenja korišćenih u SRT 2.0 kao i ponuđenih povratnih informacija. Najveći deo instrumenata je razvijen u okviru projekta i može se koristiti i citirati preko ovog dokumenta, na osnovu informacija iz priloga. Za skale čiji autori nisu deo Sunstar konzorcijuma date su njihove originalne reference. O upotrebi i drugim informacijama o ovim skalama, pogledajte navedene originalne reference. 2 Proces razvoja SRT 2.0 je razvijen u višefaznom procesu u kome su učestvovali svi projektni partneri, doprinoseći svojom međunarodnom ekspertizom kao istraživači u oblasti visokog obrazovanja. Nadalje, u različitim fazama razvoja, uključene su povratne informacije od mogućih korisnika; npr. od studenata i akademskih savetnika. Ovaj proces razvoja ukratko je opisan u nastavku. 2.1 Pregled literature Da bi se identifikovali centralni problemi i faktori koji utiču na studiranje, sproveden je opsežan i strukturiran pregled literature u svim zemljama učesnicama (Portugal, Nemačka, Grčka i Srbija) (videti Gonida i dr., 2019 ). Ovaj pregled je odredio naredne korake i odluke o sadržaju SRT 2.0. Drugi cilj ove faze razvoja je bio da se otkriju konkretna pitanja iz različitih obrazovnih konteksta koji se moraju uzeti u obzir da bi SRT 2.0 bilo moguće uopštiti. Pregled je identifikovao širok spektar važnih faktora za prilagođavanje studenta na univerzitet, individualne, socio-demografske i institucionalne domene. Sinteza koja opisuje glavne rezultate ovog pregleda u svim državama učesnicama je dostupna na ResearchGate (Gonida i dr., 2019). 2.2 Teorijski okvir Proces traženja pomoći Početna tačka za razvoj alata koji podstiče samosagledavanje je dvostruka kao što je već pomenuto: (a) ukoliko se tokom samosagledavanja pojavi samo nekoliko ili nijedan problem, alat služi kao potvrda odluke. Sa druge strane, ako (b) samosagledavanje daje povratne informacije koje ukazuju na rizik od napuštanja studija, cilj je da se pokrene samoregulacija koja se fokusira na proces traženja pomoći kako bi se aktivno istražili ovi problemi (Karabenick & Gonida, 2018; Karabenick & BROJ:: PT01-KA

5 Nevman, 2006; Makara i Karabenick, 2013). Potencijalni izvori pomoći su elektronska platforma za onlajn treninge u oblasti pojedinh problema, ali i eksterni izvori pomoći unutar i van univerziteta, kao što su savetnici, nastavnici, kursevi, drugi onlajn materijali, itd. Makara i Karabenick (2013), na primer, sistematizuju proces traženja pomoći kroz sedam faza (vidi sliku 2), na kojima je SRT 2,0 i izgrađena. U prvoj fazi, studenti moraju da utvrde da postoji problem, a u drugoj da im je pomoć potrebna. SRT 2.0 podržava ove faze sa povratnim informacijama datim kako bi se podigla svest studenata o potrebi za pomoći. Da bi se podržala treća faza, kroz povratne informacije ciljano je na predrasude mogu postojati u odnosu na traženje pomoći od drugih; npr. skala Traženje pomoći predstavljena u poglavlju 4.7. Postavljanje cilja je podržano preko povratnih informacija o nekoliko potencijalnih problema. Povratne informacije daju naznake problema na koje se cilja i koje treba rešavati. Namena SRT 2.0 je da kombinuje četvrtu fazu postavljanja cilja (informacije specifične za temu) sa petom fazom odlučivanja o tome koga pitati, pružanjem informacija o tome ko ili šta može biti adekvatan i najkompetentniji izvor pomoći u datom konkretnom pitanju. Šestu i sedmu fazu traženja i dobijanja pomoći kontrolišu studenti. Ove faze vode razvoj procesa postavljanja problema i traženja pomoći kako bi se definisali glavni ciljevi i zadaci. Utvrditi da problem postoji Utvrditi da je pomoć potrebn a Odlučiti da se pomoć traži Postavit i cilj traženja pomoći Odlučiti koga da pitamo Zatražiti pomoć Dobiti traženu pomoć Grafikon 2 proces traženja pomoći prema Makara i Karabenick (2013, str. 3 8 ) BROJ:: PT01-KA

6 Strukturisanje studiranja U cilju definisanja sadržaja koji su potrebni u SRT 2.0 sistematizacija procesa studiranja je plodonosna. Dodatno, u odnosu na pregled literature (Gonida et al., 2019), alat se u celini oslanja na teorijsku konceptualizaciju SRT 1.0 i njegov kasniji razvoj. Da bi se strukturisao veliki broj faktora koji mogu uticati na procesa studiranja, integrativni teorijski model je zasnovan, uzimajući u obzir teorije iz domena psihologije, sociologije i obrazovanja, kao i sistematični pregled literature. Nolden (2019) detaljno opisuje ovaj teorijski okvir. U ovoj konceptualizaciji univerzitetski kontekst se sastoji od nekoliko sistemskih nivoa, obrazovnog sistema", "organizacije univerziteta" i "interakcije u okviru studijskog programa (Luhmann, 1984, 1992, 2002, Parsons & Platt, 1973). Svaki nivo se sastoji od nekoliko komponenata: Svaki nivo sistema zahteva resurse za interakciju sa okolinom. Ovi resursi se koriste za određene ciljeve na svakom nivou sistema. Dalje, sistemi koordinišu unutrašnju diferencijaciju putem uloga i očekivanja na svakom nivou. Društvene interakcije na univerzitetu prate određene šeme i očekivanja upućene na ulogu; npr. uloga drugog studenta ili uloga nastavnika. Te se uloge moraju naučiti. One mogu dovesti do sukoba, na primer kada očekivanja nisu poznata ili su u sukobu. Svaki sistem definiše svoje granice preko vrednosnih obaveza. Ove obaveze treba da proizvedu određenu identifikaciju sa različitim aspektima situacije studenta. Od vitalnog je značaja da se u okviru takvog koncepta studenti i univerzitet ne suprotstavljaju jedni drugima, već da su međusobno povezani. U visokom obrazovanju, teorija o slaganju osobe i životne sredine (npr Eccles & Midglei, 1989; Etzel i Nagi, 2016; Li, Iao, Chen, i Vang, 2013; Schmitt, Osvald, Friede, Imus, i Merritt, 2008) ističe povezanost između karakteristika studenata i mogućnosti koje visokoškolska ustanova nudi studentima. Ova kongruencija između karakteristika osobe i odgovarajućih karakteristika sredine kojoj osoba pripada ostvaruje se u odnosu na tri dimenzije: (a) slaganje osobe i organizacije (stepen usklađenosti između vrednosti pojedinca i organizacije), (b) slaganje potreba i zaliha (stepen usaglašenosti između osnovnih i psiholoških potreba studenta i potkrepljenja tih potreba od strane univerziteta) i (c) slaganje sposobnosti i zahteva (stepen kongruencije između veština studenata i zahteva univerziteta) (za više detalja pogledajte Edvards & Shipp, 2007). Način na koji studenti percipiraju i procjenjuju situaciju na univerzitetu usmerava njihove postupke. Ova pretpostavka je ključna za razvoj onlajn alata za samoprocenu. Na osnovu ove percepcije konteksta pretpostavlja se da studenti donose odluke prema teoriji očekivanja i vrednosti ( EVT-Expectancy-Value Theory: Eccles & Vigfield, 2002; Breen, Van de Verfhorst i Meier Jaeger, 2014). Pretpostavka je da studenti uzimaju u obzir vrednost studija (uz nekoliko BROJ:: PT01-KA

7 različith komponenti, kao što su vrednost uticaja, važnosti, upotrebe) i njihovo očekivanje da uspeju, kao i troškove angažovanja u nekoj aktivnosti (na primer, vreme i trud). To podrazumeva određenu kontrolu nad odlukama koje studenti donose na univerzitetu. Ova konceptualizacija i pregled literature predstavljaju osnovu na kojoj je formiran sadržaj za SRT Izbor skala Kao što je opisano, opseg potencijalnih faktora koji utiču na proces studiranja je širok, a sužavanje izbora je potrebno da bi se omogućio razuman i vremenski efikasan proces promišljanja. Na osnovu pregleda literature i teorijske strukture, izbor konstrukata za SRT 2.0 je sproveden u dva koraka: 1. Teorijski izbor: Ocene stručnjaka Partneri na projektu, stručnjaci u oblastima savetovanja, istraživanja visokog obrazovanja, motivacije, zadovoljstva studiranjem i namere napuštanja studija, postignuća i emocija, traženja pomoći i procesa studiranja, su procenili i raspravljali o listi izdvojenih faktora prema njihovoj važnosti za proces studiranja. Ova lista konstrukata je bila osnova za sledeći korak: empirijski odabir. 2. Empirijski odabir: Pilot studije U osnovi, platforma SRT 2.0 je upitnik sa stavkama formata zatvorenog odgovora. Međutim, ona prevazilazi upitnik jer pruža povratnu informaciju na osnovu datih odgovora. Stoga, identifikovani teorijski konstrukti (npr, unutrašnja motivacija) u procesu razvoja skale su operacionalizovani kroz stavke. Za pouzdano merenje, većina konstrukata se meri sa više stavki, formirajući skalu (za uvod u ovaj koncept merenja videti Field, 2013). Skale uklopljene u SRT 2.0 čine ili postojeći ili novorazvijeni instrumenti. Postojeće skale su izabrane na osnovu izveštaja za kriterijume pouzdanosti, validnosti i empirijske relevantnosti za napuštanje studija i zadovoljstvo studiranjem, kao i prema dostupnosti. Prava da se koriste skale u ovom projektu su unapred proverena. Novorazvijene skale su konstruisane na osnovu teorije i testirane u nekoliko pilot studija. Kako su skale namenjene za korišćenje u okviru SRT, neki originalni naučni nazivi skala su preformulisani tako da budu usmereni prema ciljnoj grupi. Sve stavke su prevedene sa engleske verzije ili sa originalnog jezika na nemački, srpski, grčki i portugalski jezik. Teorijska osnova, autorstvo i principi konstrukcije svakog instrumenta koji je deo SRT 2.0, su opisani u poglavlju 4. Format odgovora je dosledan, tako da ispitanici skoro sve stavke procenjuju od '0 uopšte se ne slažem' do '5 - veoma se slažem'. Razlog korišćenja ovog formata odgvora je da ispitanici imaju mogućnost da procene stavke i sa brojem nula. Upotrebom nule se takođe izbegava povezanost sa školskim ocenama. Za analizu i povratne informacije, vrednosti se kodiraju na skali od 1 do 6. U nastavku su opisane skale i principi njihove konstrukcije. Skale odabrane za naše pilot istaživanje smo BROJ:: PT01-KA

8 testirali u upitničkim studijama u zemljama učesnicama. Tabela 1 opisuje dizajn istraživanja i osnovne informacije o uzorcima. Tabela 1 Metoda i opis uzorka PT GER GRC SER Dizajn Papir-olovka i onlajn Onlajn Onlajn Onlajn Faza testiranja maj 2018 jun-jul 2018 proleće 2018 april-jun 2018 N M Uzrast (SD) (5.01) (4.52) (6.48) (2.86) M Sem 1 (SD) 3.61 (2.04) 5.15 (3.99) 5.67 (3.78) 5.69 (5.85) % Female 79.6% 51.1% 62.9% 77.6% Na osnovu tih uzoraka, sledeće psihometrijske karakteristike su koristišćene za procenu distribucije, dimenzionalnosti i pouzdanosti stavki i skala za dalju selekciju (za opšti uvod u teoriju testiranja, vidi Field, 2013; Hair Jr., black Babin, i Anderson 2014) : a) Deskriptivni: aritmetička sredina( M ), standardna devijacija ( SD ) b) Analiza glavnih komponenti (PCA) sa Varimaks rotacijom. Kriterijumi u ovom testu za dimenzionalnost su broj faktora (po kriterijumu svojstvenih vrednosti), faktorska zasićenja ((λ) i unakrsna zasićenja. c) Unutrašnja konzistentnost zasnovana na Kronbahovom alfa koeficijentu (α) i selektivnosti (ispravljena korelacija stavki i skale, r(it)) d) Spoljašnja validacija značajnom korelacijom skale sa kriterijumskim skalama Namera za napuštanje studija i/ ili Zadovoljstvo studiranjem. Ovi kriterijumi su izabrani s obzirom na ciljeve projekta. Na osnovu toga, broj stavki pojedinih skala smanjen je bilo zbog semantičkog smanjenja (npr. zbog preklapanja, takođe naznačenog visokim korelacijama) ili empirijskih indikacija PCA analizom i/ili pouzdanošću (npr. niska ili nedosledna faktorska zasićenja, odstupanja u vezi unutrašnje konzistentnosti). Uopšteno, skale pokazuju vrlo uporediva svojstva u svim zemljama po pitanju broja dimenzija. Stoga su empirijske analize dovele do konsenzusa svih zemalja o skalama; tj. SRT 2.0 koristi iste mere u svim zemljama, osim jedne skale koja se koristi samo u Nemačkoj (iz razloga koji se odnose na nemački obrazovni sistem). Ovaj izbor sadržaja doveo je do sledeće strukture SRT Semsetar na kome su studenti trenutno BROJ:: PT01-KA

9 3 Struktura SRT 2.1 SRT 2.1 se razlikuje od SRT 2.0 po načinu organizovanja njenih skala i načinu na koji se povratne informacije predstavljaju studentima. U SRT-u su skale organizovane u tri glavna skupa ( Moje studije i ja, Moj univerzitet i ja i Ne brinite ), dok SRT 2.1 organizuje skale u šest grupa. Pored toga, način na koji je strukturirana povratna informacija takođe je različit, uprkos tome što je u osnovi zadražana ista logička struktura. Nakon kratkog uvoda na početnoj stranici i izjave o privatnosti podataka, od studenata se traži da daju osnovne informacije o sebi i svojim studijama. Odgovori na ova pitanja su fakultativni; oni se koriste u svrhe standardizacije i kao osnovne informacije za studentske savetodavne službe, i kasnije se izdaju kao deo obrasca za povratne informacije. Nakon ove stranice korisnici stižu do menija iz koga se skupovi skala mogu otvoriti i popuniti bilo kojim redosledom. Skup skala odražava temeljno razumevanje interakcije između pojedinih karakteristika studenata i percepcije okruženja visokog obrazovanja. Studenti mogu da završe skupove skala bilo kojim redosledom i sopstvenim tempom, uzimajući u obzir da će platforma sačuvati njihove odgovore kada je svaka stranica dovršena. Šest grupa skala je opisano na slici 3. Grupa skala 1 Moja perspektiva o univerzitetu, sadrži skale za merenje percepcije studenata ili samoevaluacije o univerzitetu i studijama. Grupa skala 2 Slaganje sa drugima, sadrži skale u vezi sa socijalnim odnosima na univerzitetu, uključujući vršnjake i profesore. Grupa skala 3 Motivacija, uključuje skale fokusirane na različite faktore koji mogu doprineti akademskoj motivaciji. Grupa skala 4 Biti onaj koji uči, sadrži skale koje se fokusiraju na pojedinačne karakteristike povezane sa akademskim postignućem i učenjem. Grupa skala 5 Razvoj karijere, obuhvata skale koji se odnose na poznavanje sadašnje i buduće profesionalne karijere. Grupa skala 6 Moja opterećenja, sadrži stavke o mogućim percipiranim opterećenjima povezanim sa studiranjem, od strane studenta i služi da obezbedi pregled potencijalnih problema. Ovom strukturom i opcionim podešavanjem studenti imaju veliku autonomiju u korišćenju alata, što bi trebalo da poboljša motivaciju za završavanje SRT-a (Rian & Deci, 2000a). Opterećenje korisnika SRT-a odgovaranjem na pitanja i davanjem izjava podeljeno je u nekoliko tema povezanih sa sadržajem. Ipak, verovatno je da neki korisnici neće završiti popunjavanje instrumenta in a to se mora računati. BROJ:: PT01-KA

10 BROJ:: PT01-KA

11 SRT Povratna Podrška Moduli E- učenja Deo 2 SRT Moja perspektiva o univerzitetu Moja perspektiva o univerzitetu Prva grupa skala Slaganje sa drugima Slaganje sa drugima Druga grupa skala Motivacija Motivacija Treća grupa skala Biti onaj koji uči Biti student Četvrta grupa skala Razvoj karijere Razvoj karijere Peta grupa skala Moja opterećenja Moja opterećenja - čeklista Molimo vas da označite koliko se slažete sa ovim izjavama i potencijalnim problemima na univerzitetu. Ovo je čeklista koja cilja na uobičajene brige. Slika 3 Meni SRT-2.1 sa strukturom grupa skala BROJ:: PT01-KA

12 4 Sadržaj: Mere Da bi se pružile odgovarajuće informacije o konstruktima koji se koriste u SRT 2.0 i SRT 2.1, opisan je teorijski okvir kao i njihova merenja. Za svaku skalu, Zadovoljstvo studiranjem ili Namera napuštanja studija su izabrani kao kriterijum skale za povratne informacije (vidi poglavlje 5). Opis primenjenih skala i njihovih kriterijuma odnosi se na strukturu modula SRT Psihometrijske osobine svih mera koje su korišćene u pilot studijama su prikazane tabeli 2 na kraju ovog poglavlja. Podsetnik: Skale koje su konstruisali projektni partneri mogu se koristiti samo u istraživačke svrhe. Za skale iz drugih izvora prava upotrebe moraju biti ostvarena na drugi način i ne mogu se pozivati na ovaj dokument 4.1 Grupa skala 1: Moja perspektiva o univerzitetu Ovaj skup skala sadrži 4 konstrukta procenjena pomoću 4 skale opisane na sledeći način Organizacija studija i kvalitet nastave Teorija: Konstrukt i relevantnost za studiranje Uslovi studiranja i kvalitet nastave predstavljaju važnu komponentu ponude univerziteta. Veliki deo mera kontrole kvaliteta u visokoškolskim ustanovama stoga uključuje procenu ove ponude. Mnoge studije su potvrdile neophodnost stvaranja visokokvalitetnih uslova za studiranje i učenje, pokazujući da uslovi studiranja i kvalitet nastave utiču na (tendenciju) napuštanje studija i zadovoljstva studiranjem (Brakton et al., 2014; Costa & Lopes, 2008; Georg, 2009; Heublein, 2014; Kuh, Cruce, Shoup, Kinzie & Goniea, 2009; Larsen, et al., 2013; Nolden, 2019; Reić, Ercegovac & Jukić, 2008; Thomas & Hovdhaugen, 2014; vidi takođe Gonida et al., 2019). Operacionalizacija : principi i kriterijumi za konstrukciju Primenjana skala razvijena je od strane partnera na ovom projektu Nolden, Vosnitza i Karabenick. Stavke odražavaju evaluaciju studijskih uslova iz studentske perspektive i uključuju evaluativne prideve. Za odabir stavki fokusirali smo se na prepoznavanje onih koje su relevantne za uslove studiranja svih disciplina i za sve studente. Primer stavke: Na mom fakultetu, na programu koji studiram, kursevi su dobro organizovani. Kriterijum za povratne informacije: Zadovoljstvo studiranjem Ukupan broj stavki: 5 BROJ:: PT01-KA

13 4.1.2 Univerzitetska infrastruktura za studiranje Teorija: Konstrukt i relevantnost za studiranje Materijalno i fizičko okruženje za učenje visokoškolske ustanove može uticati na učenje - npr., zgrade, kampus, biblioteke, tehnička oprema i način uređenja sala za predavanje (Larsen et al., 2013; Vosnitza, 2007; vidi takođe Gonida i dr., 2019 ). Naše pilot studije pokazale su da je pozitivna percepcija okruženja za učenje značajno povezana sa zadovoljstvom studiranjem. Operacionalizacija: principi i kriterijumi za konstrukciju Stavka koja je korišćena razvijena je u okviru ovog projekta, a Nolden (2019) daje detaljan opis njenog razvoja. Kako bi bilo praktično nemoguće sastaviti potpunu listu svih komponenti infrastrukture i održavati je ažurnom, konstrukt se meri uopšteno formulisanom stavkom. Primer stavke: U globalu, fakultet nudi dobru infrastrukturu za učenje i studiranje (npr. prostore za učenje, tehničku opremu, bežični internet, biblioteke itd.) Kriterijum za povratne informacije: Zadovoljstvo studiranjem Ukupan broj stavki: Nezavisna organizacija studija Teorija: Konstrukt i relevantnost za studiranje Nakon Bolonjske reforme i uvođenja više strukturiranih studijskih programa, aspekti koji se odnose na nezavisnost i samostalnost studenta u organizovanju i oblikovanju svojih studija su u više navrata bili predmet rasprave (za informacije o percepciji studenta, vidi Bargel, Heine, Multrus & Villige, 2014). S jedne strane, za studente, sloboda oblikovanja vlastitog učenja odražava akademsku slobodu. U tom smislu, cilj obrazovnog sistema i visokoškolskih ustanova je takođe razvijanje ličnosti mladih odraslih i njihove nezavisnosti (npr. Grundmann, 2012 ; Parsons & Platt, 1973 ). Obrazovna istraživanja pokazala su da doživljavanje autonomije može pojačati motivaciju u različitim okruženjima učenja (Rian & Deci, 2000b; Vosnitza, 2000, 2007). S druge strane, posebno na početku studija orijentacija je važna za studente (Hovdhaugen & Aamodt, 2009) i autonomija može biti upitna (Nolden, 2019). BROJ:: PT01-KA

14 Operacionalizacija: principi i kriterijumi za konstrukciju Implementirana skala predstavljala je (dalji) razvoj prethodne skale u okviru ovog projekta, prema Vosnitza (2000) i Nolden (2019). Stavke pokrivaju aspekte koji se odnose na samo-odgovornost i interes za organizovanje sopstvenih studija. Pored toga, implementirana je i jedna opšta stavka. Kriterijum za povratne informacije: Zadovoljstvo studiranjem Primer stavke: Imam veliku slobodu da individualno uredim svoje studije. Ukupan broj stavki: 3 Specifičnosti država: Ova skala se koristi samo u nemačkoj verziji SRT 2.0 i SRT Identifikacija sa mojim studijama na univerzitetu Teorija: Konstrukt i relevantnost za studiranje Nekoliko teorijskih i empirijskih koncepcija napuštanja univerziteta pretpostavlja da razvoj stepena identifikacije sa ili posvećenosti studijskom programu (i naučnom predmetu), kao i organizaciji univerziteta može biti važan faktor u predviđanju ishoda studiranja (Brakton, 2014; Heublein, 2014; Heublein i dr., 2017; Robbins i dr., 2004). Naše pilot studije potvrđuju ovu pretpostavku pokazujući snažnu vezu između konstrukta Identifikacija sa mojim studijama na univerzitetu i kriterijuma Zadovoljstvo sturidanjem. Operacionalizacija: principi i kriterijumi za konstrukciju Implementirana skala je razvijena u okviru projekta, za više detalja pogledajte Nolden (2016, 2019). Skala se zasniva na teorijskoj koncepciji Parsonsa i Platta (1973); integriše varijable Afekti, Sistem vrednosti i Kognitivna orijentacija na nivou univerziteta i programa studija. Kriterijum za povratne informacije: Zadovoljstvo studiranjem Primer stavke: Ponosan-a sam što sam student ovog fakulteta. Ukupan broj stavki: Grupa skala 2: Slaganje sa drugima Ovaj skup skala procenjuje 4 konstrukta koristeći 5 skala koje su opisane na sledeći način Kontakt sa nastavnicima Teorija: Konstrukt i relevantnost za studiranje BROJ:: PT01-KA

15 Mogućnost da se stupi u kontakt s nastavnicima tokom i van radnog vremena, igra važnu ulogu za studente. Osim toga, tip interakcije i percepcija studenata o ponašanju nastavnika su važni i mogu da utiču na zadovoljstvo studiranjem (Bargel, 2015; Georg, 2009; Larsen i saradnici, 2013;. Nolden, 2019). Prema nalazima u našim pilot studijama, kontakt s nastavnicima koji se doživljava kao zanemarljiv povećava verovatnoću namera da se napusti univerzitet, dok pozitivno opažen kontakt povećava zadovoljstvo studiranjem. Operacionalizacija: principi i kriterijumi za konstrukciju Korišćena skala predstavljala je (dalji) razvoj u okviru projekta, prema Vosnitza (2000). Skala je podeljena u delove Pozitivni kontakt sa nastavnicima i Negativni kontakt sa nastavnicima ; svaki od ovih delova sadrži tri stavke. Smer skale negativnog kontakta je očigledno negativan i stavke se rekodiraju za povratne informacije. Kriterijum povratne informacije Pozitivan kontakt sa nastavnicima : Zadovoljstvo učenjem Kriterijum povratne informacije Negativan kontakt sa nastavnicima : Namera napuštanja Primer stavke Pozitivan kontakt sa nastavnicima : Nastavnici imaju vremena da izađu u susret mojim potrebama. Primer stavke Negativan kontakt sa nastavnicima : Osećam se zapostavljeno u poređenju sa ostalim studentima Ukupan broj stavki: Socijalni odnosi i saradnja među studentima Teorija: Konstrukt i relevantnost za studiranje Tokom studija, kontakt studenta sa kolegama je presudan iz nekoliko razloga. Studenti pružaju jedni drugima emocionalnu podršku, neformalno razmenjuju informacije ili uče zajedno, a to su faktori koji su korisni za studiranje. Konstrukt socijalne integracije intenzivno se istražuje u studijama o napuštanju univerziteta još od Spadija (1970) i Tintoa (1975). Zbog različitih operacionalizacija, njegov uticaj na različite kriterijume napuštanja univerziteta nije jasno pokazan (npr. Eckles & Stradlei, 2012); međutim, mnoge studije otkrile su povezanost sa napuštanjem (Gold, 1988; Schiefele, Streblov & Brinkmann, 2007; Halpin, 1990; Pascarella & Terrenzini, 1980; Larsen et al., 2013; Muller & Schneider, 2012; Nolden, 2019). Konstrukt socijalne integracije koji je ovde implementiran odnosi se isključivo na integraciju studenata u mrežu ostalih studenata. Naše pilot studije otkrile su povezanost ovog konstrukta sa oba kriterijuma, odnosno namerom napuštanja i zadovoljstvom studiranjem. Operacionalizacija: principi i kriterijumi za konstrukciju BROJ:: PT01-KA

16 Primenjena skala razvijena je od strane partnera na projektu Nolden, Vosnitza i Karabenick. Stavke povezuju aspekte individualne integracije sa evaluacijom atmosfere među studentima vršnjacima. Kriterijum za povratne informacije: Zadovoljstvo studiranjem Primer stavke: Na mom fakultetu, lako ostvarujem kontakt sa drugim studentima. Ukupan broj stavki: Traženje pomoći Teorija: Konstrukt i relevantnost za studiranje Univerziteti pružaju širok spektar usluga podrške kao mere prevencije napuštanja studija; npr. savetodavne usluge, mentorski sistemi ili jednostavno tendencija da nastavnici budu otvoreni za pitanja. Traženje pomoći iz ovih izvora može da bude adaptivna i samo-regulišuća strategija za studente u kritičnim situacijama. Međutim, ova strategija je često povezana sa stigmatizacijom (Vajngrad & Rust, 2014) i predstavlja opaženu pretnju doživljaju kompetentnosti ( Karabenick & Nevman 2006; Karabenick i Gonida, 2018). Može se pretpostaviti da je jedan od ključnih činilaca za smanjenje napuštanja studija pružanje pomoći studentima u otkrivanju i rešavanju konflikata, kao i detekciji poteškoća da napreduju sa studijama i budu svesni da je pomoć drugih često potrebna (vidi Poglavlje 2.2). Stav studenata prema strateškom korišćenju resursa za pomoć je ključan u ovom procesu (Karabenick & Nevman, 2006; Karabenick i Gonida, 2018; vidi takođe Gonida i dr., 2019 ). Operacionalizacija: principi i kriterijumi za konstrukciju Implementirana skala je razvijena od strane partnera na projektu: Karabenick, Vosnitza i Nolden. Glavni fokus je na stigmatizaciji traženja pomoći od drugih u univerzitetskom kontekstu. Stoga su stavke namerno formirane u vidu pitanja koja detetktuju izbegavanje traženja pomoći. Smer skale je negativan i stavke se rekodiraju za povratne informacije. Kriterijum povratne informacije: Namera napuštanja Primer stavke: Bilo bi me sramota ako bi druge osobe sa fakluteta saznale da mi je potrebna pomoć. Ukupan broj stavki: 3 BROJ:: PT01-KA

17 4.2.4 Emotivna podrška porodice i prijatelja Konstrukt i relevantnost za studiranje Nekoliko studija je pokazalo da su porodične okolnosti i prijatelji izvan univerziteta faktori koji mogu uticati na studiranje (Heublein i dr., 2017 ; Fernandes & Lopes, 2017; Silva, 2015 ; Panagiotopoulos, 2015 ; Ilišin, 2009; Pavić i Vukelić, 2009 ). Pored opterećenja (videti poglavlje 4.24), poput kritičnih finansijskih situacija, ličnih tragedija ili privatnih obaveza; npr. obaveza brige o rodbini - socijalni sistem van univerziteta takođe može pružiti emocionalnu podršku (Larsen et al., 2013; Robbins et al. 2004), što je posebno korisno u periodima stresa tokom studija i za zadovoljstvo studiranjem (Nolden, 2019). Operacionalizacija: principi i kriterijumi za konstrukciju Implementirana skala je prevedena, bitno skraćena i prilagođena skala Zimeta i saradnika (1988). Za upotrebu ove skale pogledajte izvornu referencu. Stavke pokrivaju prijatelje i porodicu kao izvor podrške generalno, te se radi veće jednostavnosti ne pravi razlika između ove dve referentne grupe. Kriterijum povratne informacije: Namera napuštanja Primer stavke: Mogu da računam na svoju porodicu i prijatelje izvan fakulteta ako nešto krene naopako. Ukupan broj stavki: Grupa skala 3: Motivacija Ovaj skup skala sadrži 5 konstrukata sa 7 skala koje su opisane na sledeći način Unutrašnja i spoljašnja motivacija Konstrukt i relevantnost za studiranje Kao što je ranije pomenuto, Teorija vrednosti-očekivanja (Expectancy-value theory) (takođe kao i komponente teorije samoodređenja Self-detemination theory) smatra da se vrednost zadatka može podeliti u nekoliko tipova vrednosti; npr., komponenta unutrašnjih (intrinzičkih) vrednosti i korist koju sa sobom nosi spoljašnja (ekstrinzička) dobit (Deci & Rian, 1985; Vigfield i dr., 2015). Unutrašnja motivacija znači da je proučavanje i učenje odgovarajućih sadržaja cilj samo po sebi. Namera da preuzme zadatak (npr. da uči) dolazi iznutra, iz studenta, zbog interesovanja za predmet i iz zadovoljstva učenjem. Nije potrebna spoljna regulacija. Spoljašnja motivacija, naprotiv, odražava koristi od studija; podsticaj za preuzimanje zadatka je očekivani rezultat studija. Studenti su motivisani za sprovođenje aktivnosti vezanih uz studije, npr. uče zbog postignutih ocena, socijalnog poređenja, očekivanja roditelja, diplome o završenom fakultetu koju dobijaju i, posebno, ekonomkog BROJ:: PT01-KA

18 dobitka i koristi za karijeru. Ove dve vrste motivacije nisu nužno međusobno isključive; mogu postojati istovremeno (Nolden, 2019). Istraživanja su u dovoljnoj meri pokazala pozitivan uticaj unutrašnje motivacije na studiranje (Georg, 2009; Larsen et al., 2013; Perez, Cromlei, & Kaplan, 2014 ; Robins i dr., 2004; Rump, Esdar, Vild, 2017 ; vidi takođe Gonida i dr., 2019 ). Iako spoljašnja motivacija ima slabiji uticaj na uspeh učenja, u literaturi ne postoji konsenzus o tačnom pravcu i njenjoj interakciji sa unutrašnjom motivacijom. Na osnovu naših pilot studija pretpostavlja se da je umerena spoljašnja motivacija pogodna za učenje, ali motivacija za studiranje koju uglavnom pokreću spoljašnji ciljevi je štetna za zadovoljstvo studiranjem (o kompleksnim efektima spoljašnje motivacije vidi Nolden, 2019). Operacionalizacija: principi i kriterijumi za konstrukciju Upotrebljene skale sa aspektima "unutrašnja motivacija" i "spoljašnja motivacija" su (dodatno) razvijene od strane partnera projekta; detaljan opis njihovog razvoja dali su Nolden, Burger i Vosnitza (2015). Teorijski koncept integriše pristup postizanja cilja (npr. Harackievicz et al., 2000.) i Teoriju očekivanja vrednosti (npr. Eccles & Vigfield, 2002). Skala unutrašnje motivacije sadrži ajteme koji isptuju veštinu ovladavanja ciljevima. Razumevanje spoljašnje motivacije ograničeno je na ekonomske i statusne koristi na tržištu rada (korisna vrednost). Kriterijum za povratne informacije: Zadovoljstvo studiranjem Primer stavke intrinzična motivacija : Studiram ovaj program, zato što se moja interesovanja poklapaju sa mnogim temama ovog programa. Primer stavke vanjska motivacija : Studiram ovaj program, da bih imao-la dobre prilike za siguran i stalni posao. Ukupan broj stavki: Relevantnost za praktičnu primenu Konstrukt i relevantnost za studiranje U svetlu promene uloge visokog pbrazovanja (vidi takođe napredak u karijeri), praktična primena predmetnih sadržaja postala je odlika kvaliteta za studijske programe i kurseve. To se odnosi ili na primenu u kasnijim profesionalnim aktivnostima ili na opštu primenu na pitanja iz stvarnog života. Prema različitim studijama, način na koji studenti doživljavaju ovaj prenos (teorijskog) sadržaja može uticati na njihovo studiranje (Bargel, 2015; Heublein et al., 2017; Georg, 2009). BROJ:: PT01-KA

19 Operacionalizacija: principi i kriterijumi za konstrukciju Stavke koje se koriste su razvijene u okviru projekta. Nolden (2019) daje detaljan opis njihovog razvoja. One sadrže vezu između teorije i prakse iz perspektive studenta. Ovde se pod praksom podrazumeva radni vek, s jedne strane, i opšta praktična primena, sa druge. Kriterijum za povratne informacije: Zadovoljstvo studiranjem Primer stavke: Na mojim studijama dobijam dosta profesionalnog znanja. Ukupan broj stavki: Akademska efikasnost Konstrukt i relevantnost za studiranje Uverenja samoefikasnosti odnose se na poverenje u vlastitu kompetenciju za određeni zadatak i odgovaraju na pitanje Mogu li uspeti u ovom zadatku? (Bandura, 1997). Prema teoriji očekivanjavrednosti, takva uverenja su važan prediktor postavljenih očekivanja (Vigfield & Eccles, 2000; Vigfield i dr. 2015). Empirijska istraživanja pokazuju da je akademska samoefikasnost pozitivno povezana sa postignućem i sa smanjenom verovatnoćom napuštanja univerziteta i namere za napuštanjem (Lent, Brovn & Larkin, 1986; Nolden, 2019; Perez, Cromlei & Kaplan 2014 ; Robbins et al., 2004; vidi također Gonida i sur., 2019 ). Operacionalizacija: principi i kriterijumi za konstrukciju Skala je preuzeta od Lent i sar. (2005) i bavi se raznim pitanjima studiranja i njihovom odgovarajućom efikasnošću. Za upotrebu ove skale pogledajte izvornu referencu. Kriterijum povratne informacije: Namera napuštanja Primer stavke: Koliko ste sigurni da ćete moći: da balansirate pritisak studiranja sa željom da imate slobodno vreme za zabavu i druge aktivnosti. Ukupan broj stavki: Emocije Konstrukt i relevantnost za studiranje Akademske emocije poput uživanja, dosade i anksioznosti proučavane su skorijim istraživanjima obrazovanja (npr. Pekrun, 2006; Pekrun i Stephens, 2010). Studenti mogu iskusiti različite akademske emocije, pozitivne i negativne, a obično su povezane sa ličnim postignućima ili univerzitetskim faktorima (npr. akademskim zahtevima), često u ulozi moderatora. Kao što se očekivalo, verovatnije je BROJ:: PT01-KA

20 da će studenti koji dožive negativne akademske emocije i, naročito, veliku anksioznost, nameravati da napuste studije ili određeni kurs, što potvrđuju i sami studenti koji su odustali od studija (Respondek et al., 2017; Ruthig et al., 2008). Naše pilot studije takođe su u skladu sa ovim rezultatima. Operacionalizacija: principi i kriterijumi za konstrukciju Primenjenu skalu su razvili projektni partneri Vosnitza, Karabenick, Peixoto i Nolden. U okviru nje postoji subskala negativnih i subskala pozitivnih emocija u univerzitetskom životu sa 4 stavke svaka. Smer negativnih emocija na celoj skali je očigledno negativan i stavke se rekodiraju za povratne informacije. Kriterijum za povratne informacije pozitivne emocije : Zadovoljstvo studiranjem Kriterijum za povratne informacije negativne emocije : Namera napušatanja Primer stavke pozitivne emocije : Kada razmišljam o svom životu na fakultetu, osećam sreću. Primer stavke negativne emocije : Kada razmišljam o svom životu na fakultetu, osećam uznemirenost. Ukupan broj stavki: Vreme, trud i stres Konstrukt i relevantnost za studiranje Ovaj faktor je povezan sa gubicima u okviru Teproje očekivanja-vrednosti. Gubici mogu nastati od prekomernog napora da savladamo studije uspešno, napora uloženopg u nerealizovane alternative, kao i psiholoških i emotivnih gubitaka poput stresa (Eccles, 1983). Studiranje koje se doživljava stresnim i zahteva ogroman napor i oduzima puno vremena od drugih aktivnosti negativno utiče na različite kriterijume vezane za akademski uspeh ( Georg, 2009; Nolden, 2019 ; Perez, Cro mlei, & Kaplan, 2014 ). Operacionalizacija : principi i kriterijumi za izgradnju Skala je (dalje) razvijena od strane projektnih partnera, i bazirana na sadržajima onlajn samoprocjenjivanja RWTH Univerziteta u Ahenu (RWTH-Tim- Samoprocene, 2015). Njen cilj je da obuhvati sve tri dimenzije gubitaka. Smer skale je negativan, a stavke se rekodiraju za povratne informacije. Kriterijum povratne informacije: Namera napuštanja Primer stavke: Moram da odustanem od mnogih stvari u kojima uživam kako bih bio-la uspešan-a na studijama. Ukupan broj stavki: 3 BROJ:: PT01-KA

21 4.4 Grupa skala 4: Biti student Ovaj skup skala uključuje 5 konstrukata pomoću 7 skala koje su opisane na sledeći način Strategije učenja Konstrukt i relevantnost za studiranje Veštine samostalnog upravljanja učenjem uključuju širok spektar kognitivnih, metakognitivnih i motivacionih strategija kao što su planiranje, nadgledanje, regulacija, evaluacija, upravljanje studiranjem/vremenom, regulisanje napora, sukob između studija i slobodnog vremena i traženje pomoći (vidi faktor traženja pomoći) koje su indikativne za aktivno, svesno i svrhovito angažovanje učenika u procesu učenja kao i ličnu odgovornost za svoje učenje. Uloga samoregulacije u ishodima učenja i akademskim ishodima međunarodno je priznata i strategije samoregulacije visokog nivoa povezane su sa boljim akademskim ishodima, uključujući prosek ostavren na studijama (GPA - grade point average) i upornost u učenju (npr. Boekaerts i Corno, 2005; Robins i dr., Schunck & Greene, 2018; Zimmerman & Schunk, 2011 ; vidi takođe Gonida i dr., 2019 ). Usredsređivanjem na metakognitivne strategije, regulisanje procesa učenja ima za cilj da se fleksibilno prilagodi zahtevima zadatka, dok razmišljanje uključuje procenu metoda koje prate proces učenja (Vosnitza, 2000). Njihova ispravna upotreba u kombinaciji sa osobinom ličnosti nazvanom savesnost ima pozitivan uticaj na ishode učenja (Larsen et al., 2013; Nolden, 2019; Richardson, Abraham, & Bond, 2012; Rob b ins et al., 2004 ; Schiefele, Streblov i Brinkmann, 2007; Van Bragt i dr., 2011). Naše pilot studije potvrđuju ovo otkriće za oba kriterijuma, odnosno za zadovoljstvo studiranjem i nameru napuštanja studija. Operacionalizacija: principi i kriterijumi za konstrukciju Implementirana skala je (dalje) razvijena od strane projektnih partnera, prema Vosnitza (2000). Skala kombinuje oba aspekta, refleksiju i regulaciju/nadzor. Kriterijum za povratne informacije: Zadovoljstvo studiranjem Primer stavke: Dok učim, stalno pokušavam da shvatim šta je ono što još ne razumem. Ukupan broj stavki: 6 BROJ:: PT01-KA

22 4.4.2 Koncentracija i učenje Konstrukt i relevantnost za studiranje Isto tako, u bliskoj vezi sa strategijama učenja je sposobnost osobe da se koncentriše, što je od presudnog značaja, posebno za samoregulisani proces učenja koji u velikoj meri karakteriše učenje u visokom obrazovanju (Nenniger, 1999). Ova sposobnost omogućuje nesmetano funkcionisanje procesa obrade informacija kod studenata. Stoga kognitivne strategije koje se koriste za održavanje koncentracije podržavaju procese učenja i postignuća i imaju uticaj na nameru da se odustane od studija (Nolden, 2019). Operacionalizacija: principi i kriterijumi za konstrukciju Implementirana skala je (dalje) razvijena od strane projektnih partnera, prema Vosnitza (2000) i opisuje nedostatak koncentracije. Neke stavke se specifično odnose na učenje, a neke su opšte. Skala je proširena stavkama koje su razvili projektni partneri Gonida i Stepanović Ilić, a koje se odnose na odsustvo određenih strategija učenja. Smer skale je negativan i stavke se rekodiraju za povratne informacije. Kriterijum povratne informacije: Namera napuštanja Primer stavke: Dok učim često razmišljam o nečemu drugom. Ukupan broj stavki: Emocionalna stabilnost Konstrukt i relevantnost za studiranje Kao pojedinačni faktori, neke osobine ličnosti (npr. crte Velikih pet) povezane su sa napuštanjem univerziteta. Jedna od tih osobina je opšta emocionalna stabilnost (suprotno neuroticizmu). Emocionalna stabilnost može uticati na studiranje i povezana je sa akademskim zadovoljstvom, kao i sa namerom napuštanja studija (Zlatni 1988; Nolden, 2019; Trapmann, Hell, Hirn, i Šuler, 2007 ). Usko povezani konstrukt, akademska rezilijentnost, ukazuje na doprinos u izgradnji otpornosti i moderira univerzitetske stresore poput akademskog pritiska, straha od neuspeha, finansijskih teškoća, konkurencije itd. (Kamtsios i Karagiannopoulou, 2013, 2015 ; vidi takođe Gonida i dr., 2019 ). Operacionalizacija: principi i kriterijumi za konstrukciju Operacionalizacija je zasnovana na skali Međunarodnog skupa stavki ličnosti (IPIP, Goldberg, 1999) i odnosi se na Multidimenzionalni upitnik ličnosti (MPQ) i pokriva negativni (neuroticizam) i pozitivni (emocionalna stabilnost) sub- aspekt koji se tretiraju odvojeno prema rezultatima naših pilot BROJ:: PT01-KA

23 studija. Za upotrebu ove skale pogledajte izvornu referencu. Za SRT 2.0 i SRT 2.1 negativni aspekt skale je preimenovan u "opšte sumnje i brige" i rekodiran za povratne informacije. Kriterijum za povratnu informaciju emocionalna stabilnost : Zadovoljstvo studiranjem Kriterijum za povratne informacije opšte sumnje i brige : Namera napuštanja Primer stavke emocionalna stabilnost : Uglavnom sam veoma opušten-a. Primer stavke Opšte sumnje i zabrinutosti : Lako počnem da paničim. Ukupan broj stavki: Samodisciplina i samoorganizacija Konstrukt i relevantnost za studiranje Unutar petofaktorskog modela osobina ličnosti (Costa i McRae, 1992.), savesnost se neprestano nalazi kao najjači prediktor nastavka studiranja i akademskog učinka (GPA). Veoma savesni studenti bolje organizuju svoje studije, istrajniji su u svom studiranju, imaju viša postignuća i zauzvrat kod njih postoji manja verovatnoća odustajanja od studija (npr, Poropat, 2009;. Ričardson et al 2012;. Van Bragt i dr, 2011; Vedel, 2014 ; vidi takođe Gonida i dr., 2019). Osim toga, poseban aspekt savesnosti, odnosno odlaganje kao nedostatak samodiscipline, smatra se naročito rizičnim ponašanjem za studente, tako da za studenate sa visokim nivoom odugovlačenja (prokrastinacije) postoji veća verovatnoća da će postići manje i da neće istrajati na zahtevima koje postavlja školovanje tercijarnog nivoa (Poropat, 2009; Richardson et al., 2012). Operacionalizacija: principi i kriterijumi za konstrukciju Implementirana skala je preuzeta iz Međunarodnog skupa stavki ličnosti (IPIP; Goldberg, 1999) odnosi se na NEO-PI-R i odražava aspekt "samo- discipline". Za upotrebu ove skale pogledajte izvornu referencu. Prema rezultatima naših pilot studija, dve subskale su tretirane odvojeno: Pozitivana subskala, pod nazivom "Samoorganizacija" i negativna subskala kao nedostatak samodiscipline, koja je bliska konstruktu odugovlačenja (prokrastinacije). Kako se stavke negativnog aspekta rekodiraju za povratne informacije, ova skala je nazvana samodisciplina. Kriterijum za povratnu informaciju Samoorganizacija : Zadovoljstvo studiranjem Kriterijum povratne informacije Samodisciplina : Namera napuštanja Primer stavke Samoorganizacija : Uvek sam spreman-na. Primer stavke Samodisciplina : Treba me pogurati da bih nešto započe-la. Ukupan broj stavki: 8 BROJ:: PT01-KA

24 4.4.5 Odlučnost Konstrukt i relevantnost za studiranje Još jedna strana crte ličnosti savesnosti je odlučnost. Sklonost težnji ka ciljevima i postignućima može uticati kako na akademski učinak studenata, tako i na njihove namere napuštanja (Nolden, 2019; Trapmann et al., 2007 ). Operacionalizacija: principi i kriterijumi za konstrukciju Implementirana skala je preuzeta iz Međunarodnog skupa stavki ličnosti (IPIP; Goldberg, 1999) odnosi se na NEO-PI-R. Za upotrebu ove skale pogledajte izvornu referencu. Prema rezultatima naših pilot studija, izdvojene su dve subskale, ali je negativna eliminisana zbog loših psihometrijskih svojstava. Kriterijum za povratne informacije: Zadovoljstvo studiranjem Primer stavke: Uradim više nego što se od mene očekuje. Ukupan broj stavki: Grupa skala 5: Razvoj karijere Ovaj skup skala sadrži 5 Konstrukta sa 5 skala koje su opisane na sledeći način Značaj mojih studija Konstrukt i relevantnost za studiranje U Teoriji očekivanja-vrednosti postignuće je vrednost po sebi (Vigfield i dr. 2015) i predstavlja subjektivnu važnost uspeha u određenom zadatku; npr., za studente koji visoko vrednuju postignuće važno je diplomirati na univerzitetu. Kod ovih studenata postoji manja verovatnoća da napuste studije (Perez et al., 2014; Voelkle & Sander, 2008 ; vidi takođe Gonida i dr., 2019). Operacionalizacija: principi i kriterijumi za konstrukciju Skala je razvijena od strane projektnih partnera Vosnitza i Noldena i cilja na važnost različitih organizacionih nivoa za studente, tj. na program studija i univerzitet. Kriterijum povratne informacije: Namera napuštanja, Zadovoljstvo studiranjem (samo u Grčkoj) Primer stavke: Koliko vam je važno da završite studijski program koji ste odabrali? Ukupan broj stavki: 3 BROJ:: PT01-KA

25 4.5.2 Lični razvoj Konstrukt i relevantnost za studiranje Kao što je prethodno opisano, jedan od ciljeva studiranja može biti lični razvoj (npr. Parsons & Platt, 1973). Uvidi dobijeni na osnovu sadržaja studijskog programa mogu podstaknuti lični i intelektualni razvoj studenata (Pascarella & Terenzini, 1980). Međutim, ako studenti fakultet ne doživljavaju kao stimulativno okruženje, a studije kao intelektualno zahtevne, može se pojaviti namera da se odustane od studija (Nolden, 2019). Ovaj nalaz je potvrđen u našim pilot studijama. Operacionalizacija: principi i kriterijumi za konstrukciju Primenjena skala je razvijena od strane projektnih partneria Karabenick, Vosnitza i Nolden. Skala pokriva domene kao što je okruženje za učenje i razvoj idealnog selfa (sebe). Kriterijum za povratne informacije: Zadovoljstvo studiranjem Primer stavke: Moj fakultet mi pruža mogućnost da intelektualno napredujem. Ukupan broj stavki: Napredak u karijeri Konstrukt i relevantnost za studiranje Budući da univerzitetske kvalifikacije imaju funkciju promene, jasna ideja o potencijalnom napredovanju u karijeri nakon studija može studentima pružiti korisnu orijentaciju (Georg, 2009; Heublein i dr., 2017 ; vidi također Gonida i dr., 2019). Pošto je u pitanju evaluativni konstrukt na njega ne utiču samo pojedinačni faktori, već i kretanja na tržištu rada. U našim pilot studijama opaženo napredovanje u karijeri utiče na obe kriterijumske skale, na zadovoljstvo studiranjem i nameru napuštanja studija. Operacionalizacija: principi i kriterijumi za konstrukciju Primenjena skala je razvijena od strane partnera na projektu Karabenick, Vosnitza i Nolden. Stavke se odnose na znanje o profesionalnim mogućnostima, uočenu spremnost i zapošljivost na tržištu rada, kao i na lična interesovanja. Kriterijum za povratne informacije: Zadovoljstvo studiranjem Primer stavke: Siguran-a sam da ću nakon završetka studija biti spreman-a da započnem karijeru koju želim. BROJ:: PT01-KA

26 Ukupan broj stavki: Sigurnost u odabrane studije Konstrukt i relevantnost za studiranje Odluka o studiranju određenog programa na određenoj visokoškolskoj ustanovi početna je i kritična tačka u vremenskoj strukturi fenomena odustajanja od studija. Sve naredne akcije povezane sa studiranjem i, zauzvrat, subjektivni doživljaji, temelje se na ovoj odluci i zavise od odabranog puta ( Christie, Munro, & Fisher, 2004 ; Georg, 2009). Iz tog razloga, visok stepen sigurnosti u izbor programa studija je važan pokazatelj subjektivno percipiranog ispravnog puta. Nizak stepen sigurnosti u pogledu izbora toka studija, s druge strane, povećava rizik od napuštanja studija (Heublein et al., 2017). U našim pilot studijama konstrukt je snažno povezan sa namerama napuštanja studija. Operacionalizacija: principi i kriterijumi za konstrukciju Implementirana skala je (dalje) razvijena od strane projektnih partnera, i bazirana na sadržajima onlajn samoprocjenjivanja RWTH Univerziteta u Ahenu (RWTH-Tim- Samoprocene, 2015). Stavke se odnose na izbor i odluku i vezanu za studijski program i za univerzitet. Kriterijum povratne informacije : Namera napuštanja Primer stavke: Studijski program koji trenutno pohađam predstavlja ono što sam želeo-la da studiram. Ukupan broj stavki: Znanje o mojim studijama i o sebi Konstrukt i relevantnost za studiranje Samoefikasnost kao sigurnost u vlastite sposobnosti (vidi akademsku efikasnost) još je značajnija za studiranje ako su studenti dobro informisani o svojim studijama i zahtevima koji im se postavljaju. Dakle, ukratko, ovaj konstrukt predstavljen je rečenicom "Znam šta se traži od mene i znam za šta sam sposoban-na". Taj odnos informisanosti i samovrednovanja kao faktora koji utiču na odluku o napuštanju studija empirijskih uspostavljaju Aimans i Kauffeld (2015), kao i Nolden (2019). Osim toga, u našim pilot studijama ovaj faktor ostvaruje jake pozitivne korelacije sa zadovoljstvom studiranjem i negativne korelacije sa namerom napuštanja studija. Operacionalizacija: principi i kriterijumi za konstrukciju Skala je (dalje) razvijena od strane projektnih partnera, i bazira se na sadržajima onlajn samoprocene Univerziteta RWTH u Ahenu (RWTH-Tim- Samoprocene, 2015). Skala kombinuje aspekte povezane sa informisanjem o zahtevima studiranja i procenom sopstvenih kompetencija. BROJ:: PT01-KA

27 Kriterijum za povratne informacije : Zadovoljstvo studiranjem Primer stavke: Znam šta se traži na studijskom programu koji sam ozabrao-la. Ukupan broj stavki: Modul 6 : Moja opterećenja U posebnom modulu koristi se popis potencijalnih opterećenja koja odražavaju najčešće probleme univerzitetskih studija Opterećenja povezana sa studiranjem Konstrukt i relevantnost za studiranje Stavke u okviru liste pokazuju u kojoj meri je svaki tema opažena kao opterećujuća. Lista je sastavljena koliko je bilo moguće temeljno, kako bi se obezbedio pregled potencijalnih problema; npr. za savetovanje i druge oblike institucionalne pomoći studentima kako bi naptredovali. Operacionalizacija: principi i kriterijumi za konstrukciju Listu su razvili projektni partneri Nolden, Vosnitza i Karabenick. Prediđeno je i da korisnici instrumenta mogu dodati opterećenja koja nedostaju na spisku u stavci sa otvorenim odgovorom. Za ovaj modul povratne informacije nisu obezbeđene na način na koji je to učinjeno za prethodne module. Ovde su deo povratne informacije snažno iskazana opterećenja (tj. stavke ocenjene sa 4, 5 i 6 na skali od 1 do 6 ) koje korisnik može da sačuva ili odštampa i da potencijalnom savetniku u vidu opšte i pregledne liste problema. Namerno smo se fokusirali na potencijalno negativnu percepciju opterećenja pre nego na korišćenje formulacija usredsređenih na zahteve ili želje, jer se pretpostavlja da tako možemo dobiti više informacija relevatnih za nameru odustajanja od studija: Svaki student bi želeo da ima više novca, ali samo neki studenti svoju finansijsku situaciju doživljavaju kao opterećujuću, što je rizik za nastavak studija. Primer stavke: Ono što me veoma opterećuje na mojim studijama je kako da odgovorim na mnogobrojne zahteve i obaveze. Ukupan broj stavki: 15 BROJ:: PT01-KA

28 Tabela 1 Psihometrijska svojstva konačnih skala za SRT 2.0 i SRT 2.1 Organizacija studija i kvalitet nastave Univerzitetska infrastruktura za studiranje Nezavisna organizacija studija 1 Identifikacija sa mojim univerzitetskim studijama Pozitivni kontakt sa nastavnicima Negativni kontakt sa nastavnicima Društveni odnosi i saradnja među studentima i N α M (SD) Raspon r (it) Raspon λ PT GER GRC SER PT DE GRC SER PT GER GRC SER PT GER GRC SER PT GER GRC SER / / / / 4.74 (0.75) 4.96 (1.02) 3 / 509 / / /.88 / / / Traženje pomoći Emocionalna podrška porodice i prijatelja Unutrašnja motivacija Spoljašnja motivacija Relevantnost praktične primene Akademska efikasnost Pozitivne emocije (0.90) 4.41 (0.90) 2.35 (1.02) 4.71 (0.90) 2.53 (1.19) 5.40 (0.87) 5.09 (0.78) 4.61 (1.25) 4.75 (0.95) 4.23 (0.78) 4.77 (0.84) 4.37 (0.83) 4.63 (1.20) 3.91 (1.30) 4.57 (0.98) 3.82 (1.17) 2.40 (1.31) 4.25 (1.11) 3.16 (1.34) 4.83 (1.14) 4.73 (0.91) 4.84 (1.18) 4.21 (1.22) 4.07 (0.78) 4.06 (0.98) 4.21 (0.98) 3.36 (1.38) 4.29 (1.01) 4.1 (1.51) / / / 4.45 (1.11) 3.54 (1.18) 1.96 (0.99) 3.98 (1.13) 2.57 (1.30) 4.97 (1.17) 4.55 (1.17) 3.89 (1.47) 4.06 (1.24) 4.09 (1.03) 4.36 (1.16) 4.74 (1.06) 3.73 (1.28) 1.95 (1.10) 4.43 (1.04) 2.02 (1.19) 5.42 (1.04) 5.06 (1.02) 4.73 (1.41) 4.40 (1.16) 4.61 (0.99) 4.35 (1.11) BROJ:: PT01-KA / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / /

29 i N α M (SD) Raspon r (it) Raspon λ PT GER GRC SER PT DE GRC SER PT GER GRC SER PT GER GRC SER PT GER GRC SER Negativne emocije (1.00) (1.05) (1.24) (1.13) Vreme, napor i stres (1.12) (1.17) (1.27) (1.21) Strategije učenja (0.70) (0.86) (0.90) (0.95) Koncentracija i učenje (1.02) (1.13) (1.18) (1.26) Opšte sumnje i brige (1.20) (1.23) (1.28) (1.37) Emocionalna stabilnost (-.705) (1.00) (1.03) (1.11) (1.10) Samodisciplina (1.15) (1.21) (1.4) (1.45) Samoorganizacija (1.09) (1.07) (1.19) (1.28) Odlučnost (0.77) (0.86) (1.03) (0.99) Važnost mojih studija (0.73) (0.87) (0.79) (0.58) Lični razvoj (0.88) (0.96) (1.17) (1.12) Napredak u karijeri (0.96) (1.11) (1.19) (1.17) Sigurnost u odabrane studijes (1.2) (1.12) (1.39) (1.22) Znanje o mojim studijama i o sebi (0.84) (0.94) (1.07) (1.05) Napomena. i=broj stavki; N=broj ispitanika; α=kronbchova alfa, M=Aritmetička sredina, SD=Standardna devijacija, r(it)=selektivnost, λ = Faktorska zasićenja; 1 Skale korišćene samo u Nemačkoj BROJ:: PT01-KA

30 5 Strukturisanje povratne informacije Nakon završetka svakog skupa skala, korisnici SRT 2.1 mogu da vide svoje povratne informacije u poglavlju "Moje povratne informacije" (delovi 3 i 4). Pre svega, ove povratne informacije imaju za cilj da studentima pruže uvid u njihove izjave date ranije kako bi poboljšali samosagledavanje. Sve saopšteno u povratnim informacijama može se štampati ili sačuvati kao PDF fajl. Tako, još jedan cilj povratnih informacija može biti da studenti prate proces savetovanja tako što pružaju povratnu informaciju službama podrške. U takvim situacijama, povratne informacije mogu poslužiti kao početna tačka diskusije. Ovaj korak zavisi od pristanka studenata da podele povratne informacije i uvek treba da bude dobrovoljan. Univerziteti koji primenjuju SRT 2.1 i prilagođavaju ga sopstvenom okruženju mogu odabrati konstrukte koji neće biti predstavljeni u povratnim informacijama. 5.1 Principi konstrukcije Povratne informacije podrazumevaju sumiranje informacija kao i detaljne informacije o svakom konstruktu. To je podeljeno u dva dela i prati šemu boja (zeleno-žuto-crvenu, vidi sliku 4), prema položaju rezultata pojedinca u distribuciji rezultata svih ispitanika u državi/instituciji: Zelena boja znači da studenti, na određenoj skali, ostvaruju pojedinačne rezultate u gornjoj trećini distribucije države/institucije. Žuta boja pokazuje da se pojedinačni rezultati nalaze u srednjoj trećini distribucije. Crvena boja znači da se studenti nalaze u donjoj trećini distribucije države/institucije. Numeričke vrednosti nisu predstavljene u cilju izbegavanja konfuzije. Prve povratne informacije daju se studentima kada završe skalu. Ova povratna informacija prikazana je na naslovnoj strani poglavlja 2 pomoću šeme boja (slika 4). BROJ:: PT01-KA

31 SRT Povratna Podrška Moduli E- učenja Deo 2 SRT Moja perspektiva o univerzitetu Moja perspektiva o univerzitetu Prva grupa skala Organizacija studija i kvalitet nastave Infrastruktura univerziteta za studiranje Slika 4 Primer povratnih informacija u odjeljku 2 1. Vizuelni prikaz rezultata Zasnovano na normalizaciji, podaci korisnika za svaki konstrukt predstavljeni su preko šeme boja. Za poglavlje 3 platforme, prikazan je broj (zbir) kategorija (konstrukata) dodeljenih crvenoj, žutoj i zelenoj boji (videti sliku 5). Ta informacija je objašnjena korisnicima na sledeći način: Zelena područja: Vi ste [broj kategorija] u zoni zelene boje. Žuta područja: Vi ste [broj kategorija] u zoni žute boje. Crvena područja: Vi ste [broj kategorija] u zoni crvene boje. Pored ove globalne prezentacije, isti tip informacija je obezbeđen za svaki set skala, sa izuzetkom skale grupe 6 (Moja opterećenja). Ovaj vizuelni prikaz je napravljen da pruži pregled studentovog studiranja, ali je i pregledni indikator za detaljne povratne informacije o svakom konstruktu koji sledi. BROJ:: PT01-KA

32 SRT Povratna Podrška Moduli E- učenja Deo 3 Prvo pogledaj svoje rezultate Tvoji rezultati ukratko Molimo te da dovršiš bar jedan od SRT setova da bi dobio personalizovanu povratnu informaciju 8 faktora se nalazi u zelenom području 6 faktora se nalazi u žutom području 1 faktor se nalazi u crvenom području Moja perspektiva o univerzitetu 1 faktor ovog klastera se nalazi u zelenom području 2 faktora ovog klastera se nalaze u žutom području 0 faktora ovog klastera se nalazi u crvenom području Slaganje sa drugima 4 faktora ovog klastera se nalaze u zelenom području 1 faktor ovog klastera se nalazi u žutom području 0 faktora ovog klastera se nalazi u crvenom području Motivacija 3 faktora ovog klastera se nalaze u zelenom području 3 faktora ovog klastera se nalaze u žutom području 1 faktor ovog klastera se nalazi u crvenom području Slika 5 Primer globalne povratne informacije dat u poglavlju 3 2. Opis konstrukta Ovaj pregled je zasnovan na povratnim informacijama o svakom konstruktu sa vizuelnom predstavom i kratkim opisom zbog čega je konstrukt važan za studiranje i može se naći u poglavlju 4 platforme. Ovi opisi se zasnivaju na istraživačkim nalazima i našim pilot studijama (vidi opise konstrukata u ovom priručniku, poglavlje 4), ali izmenjeni prema ciljnoj grupi i u obliku ne- BROJ:: PT01-KA

33 naučnog teksta. Za primer pogledajte sliku 6. Svi opisi konstrukata koji se koriste u povratnim informacijama su prikazani u tabeli 3. Ovi opisi konstrukata su fiksni za sve SRT verzije svake države. Tvoje SRT povratne informacije Moja perspektiva o univerzitetu Tvoji SRT rezultati za prvu grupu klastera Na osnovu tvojih rezultata sa ove grupe skala preporučujemo ti da pređeš na sledeće module e-učenja: Modul 1 Motivacija Modul 2 Organizacija studija i kvalitet nastave Opšte informacije Ponuda dobro strukturisanih i organizovanih kurseva kao i visokog kvaliteta nastave su važni ciljevi svakog univerziteta. Individualna procena ovih ciljeva od strane studenta može uticati na njegovo ili njeno zadovoljstvo studiranjem. Šta možeš da uradis? (Ovo je samo ponavljanje drugog sadržaja kao primer...) Ponuda dobro strukturisanih i organizovanih kurseva kao i visokog kvaliteta nastave su važni ciljevi svakog univerziteta. Individualna procena ovih ciljeva od strane studenta može uticati na njegovo ili njeno zadovoljstvo studiranjem. Infrastruktura univerziteta za studiranje Slaganje sa drugima Tvoji SRT rezultati za drugu grupu klastera Pozitivni kontakt sa nastavnicima Socijalni odnosi i saradnja među studentima Motivacija Tvoji SRT rezultati za treću grupu klastera Spoljašnja motivacija Slika 6 Primer povratnih informacija zasnovanih na šemi boja i opštem opisu BROJ:: PT01-KA