РАСТЕ БРОЈ ЗАРАЖЕНИХ

Транскрипт

1

2 Издавач: Акционарско друштво за новинско-издавачку делатност,,сомборске новине Сомбор Директор: Срђан Вучуревић Тел Милица Буњевац Воркапић, в.д. главног и одговорног уредника Економија: Славица Мишић, заменик главног и одговорног уредника Редакција: Политика, друштво: Никола Живановић Култура: Тамара Стојковић Здравство: Марина Раднић Спорт: Симана Матковић Образовање: Николина Костадиновић Визуелна израда страница: Emit 24 D.O.O. Шеф маркетинга: Нагорка Мартић Пропагандиста: Јасмина Mудринић тел/факс Еко служба: читуље, мали огласи тел: Адреса редакције: Сомбор, Трг слободе 1/1, Градска кућа, собе 17, 18 и 19. Телефони: редакција Жиро рачун: Војвођанска банка Штампа: Штампарија 'Борба' Београд, Косовска 26 Први број,,сомборских новина изашао је 28. маја Лист,,Сомборске новине је уписан у регистар јавних гласила који се води у Покрајинском секретаријату за информације АП Војводине под редним бројем 147. На промет овог гласила плаћа се порез. Рукописи и фотографије се не враћају. CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад I SSN COBISS. SR-ID ПРЕТПЛАТА 3 месеца 1.248,00 дин. 6 месеци 2.496,00 дин. 12 месеци 4.992,00 дин. ЗА ИНОСТРАНСТВО 3 месеца 3.276,00 дин. 6 месеци 6.552,00 дин. 12 месеци ,00 дин IX ОСМИ ДАН ЕПИДЕМИОЛОШКА СИТУАЦИЈА У ОКРУГУ РАСТЕ БРОЈ ЗАРАЖЕНИХ Закључно са средом, 1. септембром, у Сомбору је забележено 107 активних случајева заражавања вирусом ковид -19. Према подацима сомборског Завода за јавно здравље, у Апатину је ове седмице било 21 заражених, док је у Оџацима забележено 48 случајева заражавања. У Кули је регистровано 70 активних случајева инфекције вирусом ковид-19. Према информацијама из сомборског Дома здравља Др Ђорђе Лазић, прву дозу вакцине у Сомбору примило је грађана, ревакцинисано је људи, док је интересовање за трећу дозу велико и до сада је трећом дозом вакцинисано Oд понедељка, 6. септембра, градски превозник Севертранс поново уводи линије Сомбор Суботица и Сомбор Алекса Шантић, које су половином јула укинуте због радова на деоници пута између грађана. Из сомборског Дома здравља кажу да ће сви грађани који су се пријавли за трећу дозу вакцине преко портала Е-управа бити позвани или ће добити СМС поруку о датуму и термину вакцинације. Вакцинални пункт на Градском базену у Сомбору ради сваког радног дана и суботом од 8 до 14 часова. Због погоршане епидемиолошке ситуације расте и број прегледа у Ковид амбуланти. Од 26. августа до 1. септембра прегледано је 180 лица, од којих је 47 било позитивно на коронавирус. Радно време Ковид амбуланте је сваког радног дана и недељом од 7 до 14 сати. М. Р. ОД ПОНЕДЕЉКА, 6. СЕПТЕМБРА ПОНОВО АУТОБУСИ ЗА СУБОТИЦУ И ШАНТИЋ Светозара Милетића и Алексе Шантића. Сомборски превозник од почетка нове школске године, односно 1. септембра, вратио је у ред вожње и одређени број линија које нису саобраћале док су ђаци били на распусту. СУТРА У АЛЕКСИ ШАНТИЋУ ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 100 ГОДИНА НАСЕЉАВАЊА СЕЛА Поводом обележавања стогодишњице насељавања Алексе Шантића, сутра (субота, 4. септембар) ће бити организована свечаност у том месту. Окупљање гостију код Споменика солунским добровољцима предвиђено је за часова, следи парастос и полагање венаца на спомен - плочу страдалима у логорима Шарвар и Барч. Изложба старих предмета и јела планирана је за 16 часова у згради Месне заједнице, у 17 часова је свечана академија испред Храма, а програм се завршава вечером у пензионерском клубу. РАДОВИ НА ПУТУ СВЕТОЗАР МИЛЕТИЋ АЛЕКСА ШАНТИЋ ОД ДАНАС САОБРАЋАЈ ЈЕДНОМ ТРАКОМ Јавно комунално предузеће Простор Сомбор је објавило јавни позив за коришћење некадашњег одмаралишта Пионир, сада хотела Ника на Крањској Гори, који је у власништву Града Сомбора. Закупац овог објекта, Мепста ТНТ ДОО је у обавези да власнику, односно граду Сомбору, омогући услугу бесплатног коришћења овог oдмаралишта укупно 60 дана годишње. Објекат је хостелског типа и располаже са 50 лежаја у реновираним собама. Собе су вишекреветне са засебним купатилом или по две собе које деле једно купатило. Објекат поседује заједничку чајну кухињу, која броји 20 седећих места. Трајање аранжмана је седам дана, а термини за које је расписан jавни позив су: од 17. до 24. септембра; од 24. септембра до 1. октобра; од 1. до 8. октобра и од 8. до 15. октобра године. Смештај, односно ноћење у објекту Пионир је бесплатно, цена боравишне таксе за одрасле износи два евра по дану, за децу од 7 до 18 година један Након завршетка радова на изради новог асфалтног застора од асфалт бетона, пут од Светозара Милетића до Алексе Шантића од данас (петак, 3. септембар) се поново отвара за саобраћај, сазнајемо у Јавном предузећу Путеви Србије, које је инвеститор радова на овој деоници. Ипак, радови нису завршени па ће се у току даљег извођења радова на уређењу банкина и путног појаса саобраћај одвијати једном саобраћајном траком, наизменичним пропуштањем возила које ће регулисати семафорска сигнализација. У Путевима Србије истичу да су сви радови обележени адекватном привременом саобраћајном сигнализацијом и јавност се благовремено обавештава о свим изменама режима саобраћаја. До сада су на деоници Светозар Милетић Алекса Шантић изведени радови на санацији оштећења постојећег коловоза поступком замене асфалта битуменизираним носећим слојем, обављена је хладна рециклажа постојеће коловозне конструкције и израда хабајућег слоја од асфалт бетона. Израђена је банкина од струганог материјала и обележене ивичне и разделне линије. Како смо обавештени у предузећу Путеви Србије, радови на рехабилитацији државног пута I-Б реда број 12, деоница Алекса Шантић - Светозар Милетић биће завршени до краја септембра, уколико временски услови то дозволе. Извођач радова је компанија Војпут д.о.о. из Суботице. Укупна вредност радова на деоници од Светозара Милетића до Алексе Шантића у дужини 11,8 километара износи ,44 динара без ПДВ-а. Н. Ж. ЈАВНИ ПОЗИВ ОРГАНИЗАЦИЈАМА И ШКОЛСКИМ ГРУПАМА БЕСПЛАТНО У КРАЊСКУ ГОРУ евро по дану. Деца млађа од 7 година ослобођена су плаћања таксе. Исхрана у самом објекту могућа је у режији домаћина договара се на лицу места и додатно наплаћује, у сопственој организацији уз складиштење и припремање у оквиру чајне кухиње или независно од смештаја по жељи корисника услуге. Превоз није организован и не постоји могућност надокнаде за било који вид превоза од стране ЈКП Простор Сомбор, Града Сомбора или самог закупца. Право да се пријаве имају све особе са местом пребивалишта са територије града Сомбора. Предност при пријављивању даје се организованим школским групама, спортским клубовима, синдикалним посетама, удружењима чије је деловање од интереса за град и слично. Рок за подношење пријава је 6. септембар, а додатне информације могу се добити путем телефона 064/ и 064/ , док се захтеви могу слати на мејл адресу info@prostorsombor.rs

3 ГРАДУ ДОДЕЉЕНА СРЕДСТВА ЗА УКЛАЊАЊЕ ДИВЉЕ ДЕПОНИЈЕ НА ПУТУ ЧОНОПЉА СВЕТОЗАР МИЛЕТИЋ ВИШЕ ОД ШЕСТ ТОНА СМЕЋА Антонио Ратковић и Ирена Вујовић Министарство заштите животне средине доделило је граду Сомбору средства за уклањање дивље депоније на путу Чонопља Светозар Милетић. Уговор о додели средстава у име локалне самоуправе потписао је градоначелник Сомбора Антонио Ратковић,.а пројекту Уклањање и транспорт отпада са дивље депоније на путу Чонопља Светозар Милетић додељена су средства у износу од динара, на основу Јавног конкурса за доделу средстава за суфинансирање реализације пројеката превенције нелегалног одлагања отпада и уклањање у години, који је расписало министарство. Процењена количина отпада на дивљој депонији, површине приближно од квадратних метара, на путу Чонопља Светозар Милетић износи тона. Пројектом је предвиђено да се прво уклони и транспортује отпад на депонију у Ранчеву, а затим да се у сврху превенције постави видео надзор и табла са обавештењем о строгој забрани одлагања отпада на очишћеном простору некадашње дивље депоније. План је да се овај простор пошуми и постане нова зелена оаза. На додели уговора Ирена Вујовић, министарка Министарства за заштиту животне средине истакла је да је за суфинансирање пројеката превенције неадекватног одлагања отпада у 43 локалне самоуправе министарство определило укупно 75 милиона динара. - Ово је једна од највећих акција чишћења коју ћемо спровести у наредном периоду. Према проценама, у Србији има око сметлишта и дивљих депонија, а ми ћемо у септембру очистити 500, што је добар почетак. Важно је да подижемо свест грађана и да заједно чувамо очишћене локације како се не би дешавало да их изнова чистимо казала је министарка Вујовић. ПОЧЕЛА РЕВИТАЛИЗАЦИЈА ЈЕЗЕРА КОРЛАТОШ ПРОРАДИЛЕ ПУМПЕ Прошле седмице почели су радови на ревитализацији језера Корлатош поред Бездана. Радове, који подразумевају подизање нивоа воде у језеру за 55 цм, изводи Јавно водопривредно предузеће Воде Војводине. Пумпе које упумпавају воду из канала Врбас Бездан, радиће приближно 160 сати колико је потребно да се машински, кроз постављене цеви у језеро упумпа 47 до 49 кубика воде. О даљем току ревитализације језера са стручњацима ЈВП Воде Војводине разговарао је председник Скупштине града Сомбора Зоран Рус, заједно са представницима Туристичког друштва Корлатош С обзиром да ниво воде у језеру зависи искључиво од нивоа подземних вода и од количине атмосферских падавина, план је да се за трајно решење очувања Корлатоша изгради хидрограђевински објекат на северној страни, који ће омогућити да се вода из канала Врбас Бездан по потреби улива у језеро. Подизање нивоа воде у језеру помоћу пумпи Чланови Већа на седници СЕДНИЦА ГРАДСКОГ ВЕЋА Пројекат Инфо мозаик подржао је Град Сомбор ИНФО МОЗАИК ШЕСТОМЕСЕЧНИ ПРИХОДИ БУЏЕТА ГРАДА 1,5 МИЛИЈАРДИ ДИНАРА Одељење инспекције и комуналне милиције Градске управе града Сомбора и током септембра врши контролу комуналног реда у сомборским селима. Комунална милиција прве септембарске контроле већ је обавила у Стапару, Дорослову, Чонопљи и Телечки, а наредне седмице посетиће Бачки Моноштор 8., а Алекса Шантић и Светозар Милетић 9. септембра. Потом следе контроле у Кљајићеву септембра, у Гакову и Растини 16., а 22. у Станишићу и Риђици. Комунални милицајци ће у Бачком Брегу и Колуту Градско веће прихватило је извештај о извршењу Одлуке о буџету Града Сомбора за годину за период јануар-јун. У посматраном периоду извршења Одлуке о буџету, остварени су буџетски приходи и примања у износу од динара што представља остварење планираних вредности на нивоу од 44,12%. Укупни расходи су извршени на нивоу од динара што представља 39,67% у односу на буџетски план. О извештају ће се изјаснити и одборници на некој од наредних седница Скупштине града. Чланови Већа, донели су и коначну одлукуа о додели садница лаванде и одлуку о додели средстава за подстицај пчеларства. Према коначној Одлуци о додели бесплатних садница лаванде на територији Града Сомбора у години, укупно садница биће распоређено на девет лица која су се јавила на јавни позив и испунила прописане услове. Број садница по једном лицу одређен је према површини земљишта на ком ће узгајати лаванду. За набавку садница Град Сомбор је издвојио износ од динара. Према коначној Одлуци о додели средстава лицима која су учествовала на конкурсу за доделу средстава за набавку нових пчелињих друштава и опреме за пчеларство, пољопривредним произвођачима који се баве узгојем пчела на територији Града Сомбора. Средства за подстицај пчеларства, у износу од динара, распоређена су на 17 лица која су се јавила на јавни позив и остварила довољан број бодова. Градско веће је донело Одлуку о осмим изменама и допунама Плана јавних набавки града Сомбора за годину, прихватило информацију о степену усклађености планираних и реализованих активности јавних комуналних предузећа чији је локална самоуправа оснивач. Веће је наложило Правобранилаштву града Сомбора да, као овлашћени орган Града, пред Основним судом у Сомбору покрене поступак против Фудбалског клуба Раднички Сомбор, ради предаје поседа и државине граду Сомбору. На суду ће се захтевати да Раднички граду Сомбору као власнику и Спортском центру Соко, на управљање и одржавање преда објекат Градског стадиона главни терен за фудбал и два помоћна терена, трибине, помоћне објекте (клупске просторије и свлачионице) и атлетску стазу. Правобранилаштво има обавезу да Градско веће, у року који не сме бити дужи од 30 дана, обавести о предузетим радњама. СЕПТЕМБАРСКА КОНТРОЛА ЧИСТОЋЕ ЈАВНИХ ПОВРШИНА КОМУНАЛНА МИЛИЦИЈА У СЕЛИМА контролу комуналног реда вршити 23. и у Бездану 29. септембра. 3. IX

4

5 АКТУЕЛНО ДРУШТВО ПОЧИЊЕ РЕКОНСТРУКЦИЈА СОМБОРСКОГ ПОРОДИЛИШТА БУДУЋИМ МАМАМА ЗА ПРИЈАТНИЈИ БОРАВАК Идуће недеље почиње реконструкција породилишта Опште болнице Др Радивој Симоновић. Реновираће се собе, тоалети и друге просторије, радиће се нови подови, плафони, климатизација у салама за порођај, замена осветљења... Уговорена вредност радова износи ,59 динара са ПДВ-ом. Средства су обезбеђена из буџета Града Сомбора и Кабинета министра без портфеља задуженог за демографију и популациону политику. Извођач радова је компанија Сомборелектро. Рок за завршетак радова је 90 календарских дана. Због предстојећих радова, сомборско породилиште од 25. августа не прима пацијенткиње, осим у хитним случајевима за које ће бити обезбеђени услови за порођај у оквиру Одељења за гинекологију. Општа болница Др Радивој Симоновић саопштила је да се труднице упућују у суботичко породилиште или на Клинику за гинекологију и акушерство Бетанија у Новом Саду. Радови на сомборском породилишту били су првобитно планирани средином прошле године, али су због неповољне ситуације са ковидом тада одложени. Н. Ж. Почетак радова на реконструкцији породилишта планиран за 7. септембар ЗАВРШЕНА ИЗРАДА УРБАНИСТИЧКОГ ПРОЈЕКТА ГРАНИЧНОГ ПРЕЛАЗА БЕЗДАН ЦАРИНИЦИ У КОНТЕЈНЕРИМА ЈОШ НАЈМАЊЕ ТРИ ГОДИНЕ Републичка дирекција за имовину кандидовала програм изградње граничног прелаза Бездан приступном фонду ЕУ за годину Пограничне службе на друмском граничном прелазу Бездан већ скоро три деценије раде у неадекватним условима. Од распада некадашње заједничке државе и формирања границе на мосту преко Дунава године, полицијске и царинске процедуре на српској страни обављају се у два контејнера. Један од најнеугледнијих граничних прелаза на територији Србије сада је коначно у плану за уређење јер је Републичка дирекција за имовину наручила урбанистички пројекат граничног прелаза Бездан. Урбанистичко-техничку документацију за иградњу граничног прелаза код Бездана, чија ће технологија бити прилагођена условима садашњице, израдила је фирма Шидпројект. У Републичкој дирекцији за имовину сазнајемо да је пројекат урађен за потребе урбанистичко-архитектонског обликовања површина јавне намене и урбанистичко-архитектонске разраде локације за изградњу граничног прелаза Бездан између Републике Србије и Републике Хрватске на катастарским парцелама 7886, 8135, 8136 и 8138 у катастарској општини Бездан. Урбанистички пројекат је једна од фаза која нам предстоји у току израде документације неопходне за извођење граничног прелаза Бездан. Након потврђивања урбанистичког пројекта, предстоји нам израда идејног решења за изградњу граничног прелаза Бездан и подношење БУДУЋА ИНФРАСТРУКТУРА НА ПРЕЛАЗУ Ново решење граничног прелаза Бездан предвиђа по две саобраћајне траке за улаз и излаз из земље и по једну саобраћајну траку за теретна возила. Како пише у урбанистичком пројекту, у зони путничко-царинског терминала планирани су контролни објекти МУП-а и Управе царина, објекат намењен службама инспекција, поште, банке и Ауто-мото савеза Србије, надстрешница за пасошку контролу и контролне кабине МУП-а и Управе царина. У оквиру комплекса граничног прелаза предвиђен је посебан наткривен и ограђен простор са каналом за детаљан преглед возила. У овој зони предвиђен је и тоалет за потребе путника. У зони робно-царинског терминала, између осталог, у плану су изградња платформе са надстрешницом за истовар и контролу робе и терета, магацин за складиштење робе, скенер за посебну контролу возила и терета, резервоар и електронска вага за контролу масе терета и осовинског притиска. Гранични прелаз Бездан без адекватне инфраструктуре захтева за локацијске услове. Након добијања локацијских услова од надлежне институције, Покрајинског секретаријата за енергетику, грађевинарство и саобраћај, следи нам израда студије са идејним пројектом, ревизиона комисија, затим израда пројекта за грађевинску дозволу и након добијања решења о грађевинској дозволи следи израда пројекта за извођење. Хронологија израде пројектно техничке документације је таква, рокови су дефинисани, али реализација зависи од више фактора, стоји у одговору Марије Панић из Сектора за управљање граничним и пограничним прелазимана Републичке дирекције за имовину на наше питање о даљим корацима ка изградњи адекватне инфраструктуре. У Републичкој дирекцији за имовину кажу да су кандидовали програм изградње граничног прелаза Бездан приступном фонду ЕУ за годину. Како се наводи у одговору, почетак изградње и њено финансирање зависи од прихватања кандидатуре. Радовима ће руководити Републичка дирекција за имовину Републике Србије. Урбанистички пројекат граничног прелаза Бездан током јула био је на јавној презентацији у Одељењу за просторно планирање, урбанизам и грађевинарство Градске управе Града Сомбора. Примедби и сугестија грађана на овај пројекат није било. Н. Ж VIII IX

6 ЕКОЛОГИЈА ПОКРЕТ ГОРАНА СОМБОР ПРЕДСТАВИО ПРОЈЕКАТ ПРИХВАТИМО ОДГОВОРНОСТ И САДИМО ШУМЕ ЗЕЛЕНИ ИНКУБАТОР ЗА ЗДРАВИЈА ПЛУЋА У 14 општина Војводине степен шумовитости је испод једног процента Крајњи циљ пројекта је сачињавање предлога за израду Локалног акционог плана пошумљавања на територији града Сомбора Љиља Давидов Предраг Сушић Једна од акција Покрета горана Сомбор ним временским оквирима. Крајни циљ пројекта је да се донесе предлог за израду Локалног акционог плана пошумљавања на територији града Сомбора. - Према ономе што смо за сада успели да мапирамо, простор око Стапара и Кљајићева не задовољава по питању пошумљености, а стање на простору ка Дунаву је боље. Али, што се тиче здравља шума, није добро и шумски фонд треба да се обнови истакла је Љиља Давидов. Покрет горана Сомбор је добио средства за спровођење пројекта, располаже шумским садницама из сопствене производње и онима које набавља из неког другог пројекта, има још пројеката, а добија и донације из цивилног сектора, удружења, и бизнис сектора. Када је реч о бизнис сектору, Предраг Сушић, један од активнијих волонтера у Покрету горана, рекао је да је ове године покренута производња шумских садница у сарадњи са фирмом Зелени угао. - Производимо већи контингент садница тополе и багрема. Помогла нам је и локална самоуправа да одредимо прве површине за пошумљавање, у сарадњи са пчеларима и ловцима. Трудимо се да развијемо везу са бизнис и цивилним сектором и да у сарадњи са локалном самоуправом омасовимо акцију. Свесни смо недостатка шумског фонда у Војводини и визија нам је да у наредних пет до 10 година или нешто више, пошумимо бар хектара у Покрајини. Кренули смо од Сомбора, прошле јесени и пролетос смо, у сарадњи са Друштвом за проучавање птица, садили наше храстове у преко 60 општина Србије рекао је Сушић. Покрет горана је прошле године у Сомбору је озеленио све школе, предшколске установе и месне заједнице које су се одазвале позиву. Ове године су добили поново пројекат и настављају са садњом. Консултују неколико инжењера шумарства и пејсажних архитеката који излазе на терен и процењују које саднице су у складу са одређеним локалитетом и могућностима површинама. С. М. Оптимална површина под шумом и заштитним засадима процењена је на основу постављеног циља обезбеђења просечне површине шума и заштитног зеленила на нивоу од 0,16 ха по глави становника, чиме би се приближили стандардима развијених земаља у Европи. Према овом, шуме би у Војводини требало да заузимају површину од ха, тако да би у том случају шумовитост Војводине са садашњих 6,37 била повећана на 14,32 одсто, наводи ЈП Војводинашуме. Према подацима Покрета горана Сомбор, Војводина представља подручје са најнижим степеном шумовитости у Србији, али и у Европи. У 14 општина степен шумовитости је испод једног процента. Покрет горана Сомбор поставља и питање шта je са заштитним зеленилом које је предвиђено у плановима просторног уређења око насеља? Какво је стварно стање видеће се реализацијом пројекта Прихватимо одговорност и садимо шуме у оквиру програма Зелени инкубатор који се спроводи у оквиру пројекта Београдске отворене школе Зелени инкубатор, уз финансијску подршку Европске уније и Фондације Фридрих Еберт. Партнер Покрета горана на пројекту је Сомборски омладински бум, а сарадник Град Сомбор. - Програм Зелени инкубатор започели смо у јулу са циљем да повећамо проценат зеленила у селима. За ово нам је потребан велики капацитет и зато смо окупили представнике месних заједница који најбоље знају какво је расположење у својим местима у вези са овом темом. Они су веома битни сарадници јер у цивилном сектору, односно удружењима, сви су волонтери који покушавају нешто да промене и помогну да се пошумљавање убрза и уради на ефектнији Детаљ са састанка: Срђан Влашкалић, Драгана Кораћ и Предраг Сушић начин него до сада рекла је Љиља Давидов, председница Покрета горана Сомбор. Према њеним речима, треба пронаћи све доступне површине у насељеним местима око града Сомбора које су у плановима генералне регулације месних заједница намењене за заштитно зеленило, као и остале доступне површине за озелењавање и пошумљавање. Сагледавањем броја, стања и коришћења ових површина може се направити план пошумљавања у одређе- РЕЧ ПРЕДСТАВНИКА МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА Љиљана Гусић, секретар Месне заједнице Станишић каже да у Станишићу има веома мало пошумљених делова. Нема ветрозаштитних појасева, а јавне површине нису довољно пошумљене. - Надамо се да ћемо из овог пројекта добити саднице и да ћемо пошумити одређене просторе у селу. Имали смо неколико волонтерских акција, највише је радило ловачко друштво и ватрогасци. Постоје и иницијативе грађана да треба да радимо ватрозаштитне појасеве рекла је Гусић. - Ово је веома битан и користан пројекат за животну средину и за све мештане који су расположени да се овако нешто ради у селу. За пошумљавање су нарочито заинтересовани млади. У селу има доста неискоришћене површине која може да се пошуми и да то буду квалитетни паркови, излетишта за младе... - рекао је Милош Ђиканић, заменик председника Савета Месне заједнице Кљајићево. Љиљана Гусић Милош Ђиканић 6 3. IX 2021.

7 ДРУШТВО - ПОЛИТИКА НОВЕ ИНИЦИЈАТИВЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ЗДРАВЉА И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ НА ЛОКАЛНОМ НИВОУ ЗАЈЕДНО ДО ЦИЉА Локалне организације цивилног друштва најавиле су 30. августа, на скупу одржаном у Београду у Конгресном центру Хотела Envoy отпочињање активности четири иницијативе за примену циљева одрживог развоја у сектору здравља и заштите животне средине у Бору, Сомбору, Пожеги, Књажевцу и Пироту. Финансијску подршку за ове активности, које ће бити реализоване у наредних годину дана, обезбедио је Фонд за одрживи локални развој, који подржавају Швајцарска и Немачка развојна сарадња, а имплементира Немачка организација за међународну сарадњу ГИЗ у оквиру пројекта Реформа јавних финансија - Агенда У оквиру нашег пројекта Грађани и локалне самоуправе заједно ка циљевима одрживог развоја спровешћемо истраживање ставова грађана и стручне јавности о најважнијим изазовима нашег града у погледу заштите животне средине и на основу тога креирати Локални акциони план за заштиту животне средине града Сомбора - објаснио је Срђан Влашкалић, извршни директор Сомборског едукативног центра. Ова организација, у сарадњи са Грађанском Алијансом за социјалну инклузију ГА- СИ из Пожеге, радиће и на креирању Плана јавног здравља општине Пожега са посебним акцентом на превазилажење последица КОВИД-19 пандемије. Пројекат Први корак ка чистој и отпорној локалној заједници!, који ће у Сомбору спровести Фондација Гимназије Вељко Петровић, подразумеваће креирање модела за рециклажу алуминијумских лименки и пластичних чепова на територији града Сомбора и подизању свести различитих припадника локалне заједнице у Сомбору о значају систематског бављења рециклажом отпадног материјала. Тема позива коју је Фонд за локални одрживи развој у априлу ове године упутио организацијама цивилног друштва заснована је на резултатима извештаја Србија 2030: Развојни приоритети Извештај недржавног сектора, који су објавиле организације цивилног друштва окупљене око Платформе Одрживи развој за све СРБИЈА ИМА 10 ФУНКЦИОНАЛНИХ ДЕПОНИЈА - У овом извештају се, на основу званичних и релевантних података, између осталог наводи да се од укупно генерисаног отпада, не рачунајући и минерални отпад, у Србији рециклира само 34 %. То је мање од било које земље Европске уније и знатно мање од ЕУ просека, који износи 75 %. Такође, Србија има само десет функционалних хигијенских депонија, док се број дивљих процењује на чак око три хиљаде. Напоредо с тим, чак 6,5 % грађана изјављује да има незадовољене здравствене потребе, што је скоро три пута већи удео у односу на просечне вредности у ЕУ. Све то непосредно утиче на здравље и квалитет живота грађана Србије - рекла је на отварању скупа Милена Алтмајер, вођа пројекта Реформа јавних финансија Агенда ЦЕНТАР ЗА ИНДИВИДУАЛНИ РАЗВОЈ И УНАПРЕЂЕЊЕ ДРУШТВА ОД СЕПТЕМБРА ПСИХОЗОНОВА САВЕТОВАЛИШТА Током септембра и октобра почеће са радом саветовалишта за младе и одрасле. Стручне услуге младима (од 15 до 30 година) и особама старијим од 30 година пружаће стручњаци Ценатра за индивидуални развој и унапређење друштва - Психозон. Саветовалишта ради на принципу обавезног заказивања на моб. тел. бр , а просторије саветовалиштва налазе се у Коњовићевој улици, број 1. Услуге саветовалишта током програма који се спроводи у оквиру пројеката Психолошко саветовалиште за младе у и Психолошко саветовалиште за одрасле у моћи ће бесплатно да добије ограничени број корисника. Услуге за младе доступне су и на мађарском језику и пружаће их Анамарија Бошњак, мастер психолог и психолошки саветник и Саша Стојшић, дипл. психолог и психотерапеут. Програм намењен одраслим особама воде Милица Лугумерски, мастер психолог и Саша Стојшић, дипл. психолог и психотерапеут, која је и ауторка овог програма. САСТАНАК У СЕДИШТУ ЗАПАДНОБАЧКОГ УПРАВНОГ ОКРУГА Детаљ са састанка у Сомбору КООРДИНАЦИЈА СА СЛУЖБАМА БЕЗБЕДНОСТИ Редовна седница координације начелника управних округа са територије АП Војводине са представницима Војске Србије и безбедносних служби одржана је у четвртак, 26. августа у Сомбору. Тема седнице је била унапређење узајамне сарадње управних округа, али и сарадње са Војском Србије и безбедносним службама. Домаћин састанка, начелник Западнобачког управног округа Горан Нонковић, истакао је неопходност редовног одржавања оваквих састанака у циљу даљег унапређе сарадње управних округа са припадницима Војске Србије и безбедносних служби. Начин на који и убудуће треба да функционишемо јесте адекватан одговор на све актуелне теме и питања из области одбране, ванредних ситуација, безбедности и функционисања припремних радњи са свим јединицама локалне самоуправе, рекао је Нонковић. Седници су присуствовали командант Прве бригаде бригадни генерал Зоран Наcковић, помоћник начелника Сектора за ванредне ситуације Драган Цветићанин, градоначелник Сомбора Антонио Ратковић, представници општина Апатин, Кула и Оџаци, начелници управних округа са територије АП Војводине, представници Војнообавештајне агенције, Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије, Речне флотиле Војске Србије, Центра Министарства одбране Сомбор, 1. Центра за обуку Сомбор и Одељења за ванредне ситуације Сомбор. ПОЧЕО ЦИКЛУС РАДИОНИЦА КВАЛИТЕТНО ЗУЈАЊЕ РАЗВОЈ ПРЕДУЗЕТНИЧКИХ КОМПЕТЕНЦИЈА Центар за развој образовања Планета и ШОСО са домом Вук Караџић од године спроводе пројекат Кошница циркуларна економија као модел предузетништва младих. Пројекат подразумева развој предузетничке компетенције код младих и одраслих у области заштите животне средине, као и промоцију модела циркуларне економије. Прва радионица овогодишег циклуса Квалитетно зујање одржана је 21. августа. Вредне руке корисника Дневног боравка Основци уче да шију при ШОСО Вук Караџић и деца сомборских основних школа израђивали су хоби паное, скранч гумице за косу и слике од комада платна. У школи за основно и средње образовање деце и младих са домом Вук Караџић континуирано се одржавају радионице израде предмета од рециклажног материјала, при чему се праве предмети попут украсних кутија, торби, кецеља које јавна предузећа и предузетници откупљују и на тај начин се задовољава концепт предузетништва који овај пројекат и развија. У склопу пројекта опремљен је и простор социјалног предузећа младих са и без сметњи у развоју Кошница са шиваћим машинама и другим потребним алатом за рад социјалног предузећа. Пројекат Кошница - циркуларна економија као модел предузетништва особа са сметњама у развоју и инвалидитетом спроводи Центар за развој образовања Планета у сарадњи са ШОСО са домом Вук Караџић, а финансира га Град Сомбор. 3. IX

8

9

10 КУЛТУРА XV СТАЛНА ИЗЛОЖБЕНА ПОСТАВКА У ГАЛЕРИЈИ МИЛАН КОЊОВИЋ СТЕПЕНИЦЕ КА НЕБУ Нова поставка дела Милана Коњовића под називом Степенице ка небу биће доступна поштоваоцима ликовне уметности од петка, 10. септембра у Галерији чувеног сомборског сликара. - Петнаеста стална ретроспективна поставка слика Милана Коњовића, чији је аутор кустос Небојша Васић, садржи 65 радова Милана Коњовића насталих од до године у којој је наглашен консеквентни развојни пут уметности Милана Коњовића, што је једна од битних одлика овог грандиозног опуса. Поставка обухвата и тзв. кључне слике које презентују почетак одређеног сликарског периода или које представљају неприкосновено ремек дело: Аутопортрет (1933), Жито, (1939), Nature morte, (1953) и др. Уврштене су и слике које још нису биле излагане или већ дуго нису виђене. Поставку прати репрезентативни каталог на српском и енглеском језику, на 96 страна - казала нам је директорка Галерије Милена Рацков Ковачић. Милан Коњовић је 10. септембра године поклонио свом родном граду Сомбору колекцију од 500 својих дела како би његова Галерија била динамична и жива установа. Овако богат фонд омогућавао је да се изложбе перманентно мењају. Милан Коњовић је током година стално допуњавао збирку како својим новонасталим радовима као и неким сликама из ранијих периода, па збирка данас броји 1084 дела: слика, пастела, акварела, темпера, цртежа и једне таписерије. Изложбена делатност се у Галерији одвија путем монографских ретроспективних поставки које садрже искључиво радове из фундуса Галерије Милан Коњовић и повремених тематских изложби а све то говори о комплексности опуса Милана Коњовића. - Позивамо суграђане да поштујући мере заштите (обавезно ношење маске) дођу и уживају у овој изложби која добро промишљеним избором радова пружа потпуну слику одлика уметности Милана Коњовића, која ће да одушеви посетиоце, а сведочи о истакнутом месту овог уметника у нашој српској, сомборској и светској култури и уметности - наведено је у позиву. Свечано отварање је најављено за 19 часова. Т. С. ВЕЧЕРАС У ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ У НОВОМ САДУ КАЛЕИДОСКОП ДРАГАНА СТОЈКОВА Изложба Калеидоскоп. Уметник - Колекционар - Критичар биће отворена вечерас (петак, 3. септембар) у 20 сати у Галерији Матице српске у Новом Саду. Изложбу ће чинити радови уметника Драгана Стојкова настали од године, када је имао прву самосталну изложбу па све до данас. У години јубилеја, када се навршава 50 година од прве самосталне изложбе, уметник је одлучио да све радове са изложбе поклони Матици српској чиме ће ова установа успоставити легат овог познатог сомборског сликара. - Уметности нема без сликара који ствара, она нема своју сврху ако нема колекционара који је сакупљају и нема своју трајност без критичара који је тумаче и представљају јавности - наведено је у позиву за изложбу. Након поздравне речи др Тијане Палковљевић Бугарски, управнице Галерије Матице српске о изложби ће говорити др Никола Крстовић, историчар уметности а изложбу ће отворити мср Данијела Ванушић, помоћница министра за културно наслеђе и дигитализацију. Поставку прати репрезентативни каталог на 76 страна. Драган Стојков (Сомбор, 1951) завршио је Академију лепих уметности у Венецији године. Студирао је сликарство код Кармела Зотија и био присутан у суседној аули професора Емилија Ведове у његовом атељеу у Венецији. Бавио се експерименталним видовима уметничке праксе, ухватио трендове хиперреализма, сликарски гледао кроз дело Рене Магрита, визуелно опонирао Казимиру Маљевичу, парафразирао најчувенију љубавну песму српске књижевности Santa Maria della Salute, снимио документарни филм о Милану Коњовићу, кретао се међу еминентним личностима из света, излагао у светским центрима уметности, сликарски допунио најпознатија дела српске књижевности, овековечио бројне знамените историјске личности из области уметности и културе. Т. С. IZLOŽBA U GRADSKOM MUZEJU TRAGOVI U 30 SLIKA Povodom Evropskog dana jevrejske kulture Gradski muzej Sombor u saradnji sa Jevrejskom opštinom Sombor, upriličiće u utorak, 7. septembra, u 19 časova otvaranje izložbe Tragovi u 30 slika. - Od kratkog istorijata somborskih Jevreja, izložba vas vodi od običaja vezanih za životni i godišnji ciklus jevrejske kulture sve do jevrejskih porodica koji su svojim delovanjem u kulturi, ekonomskom jačanju grada ili delovanju u mnogobrojnim udruženjima ostavile trag u istoriji našeg grada - pojasnili su organizatori. Jevreji se prvi put spominju u Somboru godine, ali se tek od godine naseljavaju u somborskim predgrađima. Somborski trgovci su pokušavali da spreče doseljavanje više jevrejskih porodica u grad MULTIMEDIJALNA IZLOŽBA BLACK CARBON: NAUKA, UMETNOST I ČOVEKOVA SREDINA PROŽIMANJE UMETNOSTI I NAUKE Otvaranje izložbe Black carbon dr Jasne Jovanov i dr Anne Novakov biće upriličeno u četvrtak, 9. septembra u 19 časova u foajeu i u Velikoj i Maloj sali Kulturnog centra Laza Kostić (Venac Radomira Putnika 2). Termin Black carbon je u osamdesetim godinama prošlog veka odredio poznati srpsko-američki fizičar Tihomir Novakov ( ). Naziv se odnosi na količinu sunčeve svetlosti koju apsorbuju čestice nastale nepotpunim sagorevanjem fosilnih goriva u našem okruženju i koja predstavlja glavni sastojak čađi i uzrok je negativnog uticaja na okolinu. Multimedijalna izložba, autorski projekat dr Jasne Jovanov i dr Anne Novakov (kćerke Tihomira Novakova), zasnivaće se na radovima savremenih umetnika koji će za osnovnu temu svojih ostvarenja imati Black carbon. i njihovo bavljenje trgovinom sve do sredine 19. veka, ali se broj Jevreja stalno uvećavao godine je osnovana Jevrejska opština (ima indicija da je nastala godine), koja brine o svim potrebama zajednice. Od godine počinju da se vode matične knjige, a od godine postoji osnovna škola. U okviru škole je osnovano jevrejsko zabavište, čija je prva zabavilja bila Roza Singer. Jevrejska ortodoksna opština je izdvojena kao Izložba predstavlja jedan od inovativnih naučno-umetničkih projekata koji koriste umetnost kako bi ukazali i na globalne klimatske promene. Obuhvatiće radove koji su zasnovani na reakcijama čula, a uključuju dela vizuelne, audio, taktilne i olfaktorne umetnosti. U postavku izložbe uključeni su radovi trinaestoro internacionalnih umetnika koji stvaraju u različitim medijima, individualna ostvarenja ili kao kreativne grupe. Polazište za njihova ostvarenja u oblasti digitalne umetnosti, fotografije, filma, slikarstva, grafike predstavlja rad Tihomira Novakova i njegovo otkriće u kojem su našli inspiraciju za svoje kreacije. Kao naučno-umetnička izložba, Black Carbon: nauka, umetnost i čovekova sredina treba da prikaže prožimanje umetnosti i nauke, a takođe i da ukaže na značajan doprinos jednog od srpskih eminentnih fizičara. samostalna od godine. Većinu članova opština su činili Aškenazi i retki Sefardi, poreklom iz Bosne i Hercegovine. Početkom 20. veka u Somboru ima 140 jevrejskih domaćinstava, a pred Drugi svetski rat ukupno oko 1200 Jevreja u gradu i okolini. Oko 850 Jevreja je stradalo u Aušvicu i drugim nacističkim logorima tokom Holokausta, a preživelo do 250 osoba. Izložba će trajati do 15. septembra. Pored umetnika, u pripremi izložbe je učestvovala grupa američkih fizičara koji će svojim komentarima približiti publici i rad Tihomira Novakova i radove inspirisane njegovim istraživanjima i naučnim dostignućima. Pored autora iz Srbije Snežane Petrović, umetničke grupe MPart i Đorđa Makovića, na izložbi će svoje interpretacije teme o crnom ugljeniku prikazati i češkosrpski kreativni par Biljana Golubović i Dragan Dragin, norveški umetnički par Bull-Miletić, kao i američki autori Ron Hat, Snežana Sarasvati Petrović, Đžastin Brus Gargalja. Izložbu prati obiman katalog u pdf formatu, koji će, od dana otvaranja izložbe, posetioci moći besplatno da preuzmu sa sajta Kulturnog centra ( rs). Postavka izložbe trajaće do 24. septembra. KO JE BIO TIHOMIR NOVAKOV? Tihomir Novakov je rođen u Somboru, a zajedno sa drugovima iz detinjstva Stevanom Koičkim ( ) i Bogdanom Maglićem ( ) pohađao je Gimnaziju Veljko Petrović. Sa njima je ostao u prijateljskim vezama do kraja života, dok su sva trojica istovremeno postajali vodeća naučna imena u svojim oblastima. Novakov je doktorirao na Beogradskom univerzitetu a post-doktorske studije je završio u oblasti nuklearne fizike na Nobelovom istitutu u Švedskoj. Tokom šeste decenije 20. veka započeo je profesuru na Beogradskom univerzitetu, kao i istraživačku karijeru na Nuklearnom istitutu u Vinči. Na poziv Univesity of California, Berkley, Novakov je godine otišao u SAD. Radeći kao istraživač u Lavrence Berkley National Laboratory dao je revolucionarni doprinos na polju proučavanja životne sredine. Jedno od njegovih otkrića je prepoznavanje klimatskih promena, kontrola vazdušnog zagađenja, globalno zagrevanje, čađ i Black carbon. U istraživanjima je sarađivao sa istraživačima iz Austrije, Kine, Porto Rika i mnogih drugih delova sveta. Kao počasni član Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i Akademije nauka i umetnosti Austrije, Novakov se zalagao za početak istraživanja kritičnih problema zagađenja čovekove sredine. Do kraja života je uvek s ponosom sebe nazivao srpskim Amerikancem s dubokim korenima u Vojvodini regionu čiji je predeo i način života uvek nosio u srcu IX 2021.

11 ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ЋАЋИНОМ СТОПОМ МИЛОША БЈЕЛИВУКА ТРАГОВИ СРЕЋЕ У ПОРОДИЧНОМ КРУГУ Прва збирка песама Милоша Бјеливука из Кљајићева, Ћаћином стопом објављена је у издању Српске куће у Пожаревцу. Промоција овог дела, које је тематски и садржајно остварено, као лирски родослов аутора кроз сва времена, пре досељења у Кљајићево, и у тесној спрези са оним кључним што се догодило минулих деценија, одржана је у просторијама УГ Сомборске ноте. На промоцији су говорили Марија Живковић, Давид Кецман, модератор програма била је Милана Бјеливук Ковач а Милош Бјеливук је рецитовао стихове, и певао и свирао неке своје песме. Аутор је заокупљен сеобама и страдањима Крајишника - Кордунаша, судбинама многих у свом завичајном селу којих више нема, удесима који су се догодили током минулих ратова на Балкану, али има и песама које су у знаку радости са трагом среће у породичном кругу. - Теме и мотиви обухваћени збирком песма Милоша Бјеливука означавају један садржајан живот у ком се преплићу индивидуалност и заједништво, неговање идентитета и поштовање различитости, жеља за мудрим поступцима у свакој ситуацији, спој традиционалног и модерног, а надасве љубав према писаној речи, према песми, композицији, нотама, инструментима - овом збирком песама реч и компоновани текст постају целина, склад - рекла је у свом излагању рецензент Марија Живковић. ГАЛЕРИЈА ЛИКОВНЕ ГРУПЕ '76 ИЗЛОЖБА ЗДРАВКА БОРОЈЕВИЋА Галерији Ликовне У групе '76, 25. августа је отворена петнаеста самостална изложба Здравка Боројевића. Изложено је петнаест дубореза под називом Христова голгота и пет православних икона. Изложбу је отворила заменица градоначелника Љиљана Тица, а о уметнику је говорила Видосава Раич. Пригодан рецитал припремила је Росана Дворжак, а све је то у лаганом музичком ритму испратио Горан Могли Шијан. Поставка Концерт бендова Плави птичић и Војвођански блуз бeнд под називом Вече блуза биће одржан сутра (субота, 4. септембар) у Атријуму Градске куће. Публика ће имати прилику да чује наступе врхунских извођача блуз музике. Почетак је у 20 часова, а улаз је слободан. У случају кише, концерт ће бити одржан у Великој сали Културног центра. Новосадски Плави Птичић, један је од најбољих кавер бендова са ових простора са више од 250 наступа СУТРА У АТРИЈУМУ ГРАДСКЕ КУЋЕ ВЕЧЕ БЛУЗА ће трајати две недеље, а Галерија је отворена радним данима од 17 до 19 часова. Т. С. по реномираним клубовима и фестивалима у земљи и иностранству. Војвођански блуз Бенд, у разним инкарнацијама, постоји од давне године. Вероватно, најпознатији и најпродуктивњи период од настанка везује се за име певача и текстописца Драгана Јуришића након чије преране смрти (2008) је бенд практично престао да постоји и иза себе оставио огромну празнину на војвођанској блуз и рок сцени. Крајем године група ентузијаста и поштовалаца рада ВББ-а окупљена око гитарисе Атиле Шотија, одлучила је да поново оживи ову занимљиву причу, најпре са идејом обележавања педесетогодишњице од настанка бенда, а потом и да устали рад бенда и прикаже његову музику у савременим блуз, џез и рок аранжманима. Током проналажења одговарајућих музичара за овај подухват, кроз групу је прошло на десетине њих из целе Војводине, укључујући и један број оних који су раније учествовали у раду ВББ-а. КУЛТУРА - ОБРАЗОВАЊЕ У ШКОЛАМА НА ТЕРИТОРИЈИ ВОЈВОДИНЕ ПРВИ МОДЕЛ НАСТАВЕ Све школе у Војводини започеле су наставни рад у новој школској години по првом моделу организације образовно-васпитног рада, који подразумева непосредну наставу у школи за све ученике. У оквиру првог модела настава се организује регуларно, часови трају 45 минута и одељења се не деле на групе. Ученици треба да носе заштитну маску док разговарају или одговарају, а наставници који су вакцинисани неће носити маске осим када су на удаљености од ђака мањој од 1,5 метара. Препорука је да свако одељење има своју учионицу, без промена учионица. Епидемиолошку ситуацију у школама континуирано ће сагледавати Тим за школе, који чине представници завода за јавно здравље, Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Министарства здравља. Задатак тог тима јесте да у наредном периоду прати и координише примену превентивних мера у раду школа и да на недељном нивоу разматра ситуацију у свакој појединачној локалној самоуправи, те да доноси одлуку који модел наставе може да се примењује. ГРАД СОМБОР И ОВЕ ГОДИНЕ РЕГРЕСИРА ТРОШКОВЕ ПРЕВОЗА ЗА СРЕДЊОШКОЛЦЕ ПОЛА ПОЛА ЗА МЕСЕЧНУ КАРТУ Град Сомбор ће и ове школске године регресирати трошкове превоза ученика средњих школа, било да путују у школу у Сомбор из припадајућих насељених места и салашарских насеља, или да са територије Града Сомбора путују у школу у некој од суседних општина. Ученицима ће се регреситати трошкови превоза од 40 до 50 одсто износа месечне аутобуске карте, а за ђаке из породица које су корисници социјалне новчане помоћи, имају сметње у развоју или су без родитељског старања, трошкови ће бити исплаћени у потпуности (100 одсто). Ученици који путују у школу у Сомбор остварују право на регресирање месечне карте у висини од 40 одсто за I и II зону, као и 50 одсто цене месечне карте за III и IV зону. Карте се могу подићи сваки радни дан на шалтеру Севертранса на основу приложене школске потврде о статусу редовног учрника и релацији путовања. Ученици који путују у школу изван Сомбора остварују право на надокнаду трошкова превоза у висини од 40 одсто цене аутобуске карте за релацију од места пребивалишта до седишта школе, односно у висини од 100 одсто наведене цене уколико су без родитељског старања или су из породица које су корисници новчане социјалне помоћи. Право се остварује на основу поднетог захтева у Услужном центру Градске управе Града Сомбора (шалтери бр. 11 и 12). Списак документације потребне за остваривање права на накнаду трошкова путовања може се пронаћи на сајту Града Сомбора. СРЕДЊА ЕКОНОМСКА ШКОЛА НАСТАВНИЦИ НА ОБУЦИ оквиру пројекта У Средње економске школе Сомбор под називом "Кетеринг услуга", који је финансиран у оквиру Европског програма за образовање "Ерасмус+", у Словачкој је одржана тренинг обука под називом Пекарски посластичарски и аспекти кетеринга. Испред Средње економске школе из Сомбора обуци су присуствовали наставници Мелита Даниловић, Бојан Суботић и Марија Шијан. Циљ обуке било је развијање професионалних компетенција наставника стручних предмета, те оспособљавање за израду и декорисање пекарских и посластичарских производа карактеристичних за модерни кетеринг. Домаћин обуке је била Средња одборна школа из Банске Бистрице, Република Словачка. Обука је одржана у периоду од 24. до 27. августа године, а осим наставника из домаћинске и сомборске школе, обуци су присуствовали и наставници партнерске школе из Португалије. Поред теоријских и практичних радионица о пекарским и посластичарским аспектима кетеринга, учесници су се упознали и са културолошким одликама Банске Бистрице и суседне Банске Стиавнице, која је под заштитом Унеска. 3. IX

12

13

14 ДРУШТВО ДРАГИЦА МАСТИЛОВИЋ, ПЧЕЛАРКА ИЗ ГАКОВА ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ МЕЂУ КОШНИЦАМА Драгица Мастиловић са својим производима на сомборском Сајму пчеларства Жути комбинезон, рукавице и мрежасти шешир део су опреме коју Драгица Мастиловић из Гакова свакодневно облачи. И тако већ пуних четрдесет година. Пчеларење за њу није само хоби, већ начин живота. - Моје интересовање за пчеларење се јавило већ од малих ногу, с обзиром да су ми и деда и баба били пчелари, тако да се од детињства сусрећем са пчелама. Активно пчеларим већ четрдесет година - истиче вредна пчеларка. Наша саговорница остварила је 35 година радног стажа у државним органима и истовремено се бавила пчеларством. Сада је у заслуженој пензији и има више времена да се посвети малим летећим скупљачима полена. - Имам 80 кошница, држим их на територији Гакова и по потреби селим у Растину, Бачки Брег и Риђицу. Углавном све радим сама, осим када су у питању већи послови, као што су селидба и врцање. Тада ми помаже син - каже Драгица. Пчелари са овог поднебља памте веома добре године када су правили велике количине меда. У последње време све је мање таквих година. - Сећам се да смо имали врцање три до четири пута годишње. Сада се, нажалост, све своди на два врцања и то под условом да је година добра. Ове године багрем и уљана репица дали су слабе резултате јер је било кишно, али је сунцокрет је после извукао ствар - речи су Драгице Мастиловић. За разлику од других, Драгица нема проблем са тржиштем. Слатки пчелињи производ продаје на велико, а оно што остане прода зими на сомборској пијаци. На крају разговора питали смо је колико је тежак посао којим се бави. - Кад нешто волите, увек за то нађете снаге. Волим тај посао у природи, то је оно што ме држи. Мало више труда и на крају се све исплати - вели Драгица. Н. Ж. ИЗА КУЛИСА: МИЛОШ СМИЉИЋ, МАЈСТОР СВЕТЛА У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ СОМБОР ГЛУМАЦ НЕ СМЕ БИТИ У МРАКУ! Много је тога што позоришна публика не зна, не види, не примећује, а што је јако важно да би представа изгледала како треба. Како би приближили вртлог иза завесе расветлићемо још једно важно занимање у театру... Ако се нешто деси на сцени са реквизитом (пукне флаша, нешто се проспе, падне...) глумац може да се снађе и импровизује. Публика то може али често и не примети. Али, ако се светло непланирано угаси нема представе! Глумац не сме бити у мраку, а да се то не догоди брине се мајстор светла. Кабина у којој седи техничар расвете у сомборском позоришту је на иделаном месту, изнад гледалишта а наспрам сцене где је у ствари најбоља прегледност. Милош Смиљић, као средњошколац није ни мислио да ће се икада бавити овим послом, међутим након матуре добио је прилику флектора, позиционирања, штеловања, мењања сијалица, до дизајна, рада на конзоли и миксети током представе,... Дакле, ради све од почетка до краја целог процеса. У већим позориштима је све то раздвојено на неколико људи (техничар расвете, дизајнер светла, оперативац на пратећем току...). Техничар расвете је човек за све што се тиче светла, мада радимо тимски и испомажемо се по потреби када су у питању и тон и видео, јер то захтева природа посла - испричао нам је Милош и појаснио да радити светло у позоришту значи водити светло током представе, по сценама, по чиновима, подразумева припрему качења рефлектора, позиционирање, каблирање, штеловање, до рада са редитељем - смишљања плана, поставке светла, дизајна, предприпреме постављања... како код куће тако и на гостовањима. - Блиско сарађујемо са га контролишемо и водимо на дугме преко миксете. Али мимо тога због непредвиђених могућих ситуацијама имамо припремљену резервну варијанту на реглерима. Стресно је радити уживо на пројекту сваки пут и позитивна трема је присутна, јер је позориште живи организам - казао нам је овај момак. Он нам је испричао да су се сусретали са разним ситуацијама, најчешће на гостовањима у мањим позориштима где је струја лошија па се дешавало да прегоре осигурачи или сијалица, искочи фаза, остане да ради само један рефлектор... - Пренети представу сто посто је немогуће али морамо се увек прилагодити сцени, опреми и условима што може бити веома захтевно. Најизазовније је било радити Семпер Идем, која има много светлосних промена и највише посла па је била највећи изазов за рад до сад. Такође Кад МАНИФЕСТАЦИЈА ДАНИ ЛУДАЈЕ ПРЕДСТАВЉЕНА У НАШЕМ ГРАДУ СОМБОРЦИ ПОЗВАНИ НА ФЕСТИВАЛ БУНДЕВЕ Киша је омела Кикинђане да прошлог петка перформансом у центру града позову Сомборце на Дане лудаје. Гости из града бундеве морали су да се представе у Великој сали Градске куће. Костимирани кикиндски малишани и представници Туристичке организације Града Кикинде позивницу су упутили путем седме силе. - Дани лудаје ове године се одржавају 36. пут. То је јединствена манифестација у нашој земљи где славимо бундеву. Током четири дана биће мноштва догађаја. Ту су банатски фруштук, карневал предшколаца, низ концерата и, наравно, Предшколци из Кикинде обучени у плодове јесени избор најтеже и најдуже бундеве. Довољно смо близу да Сомборци дођу и проведу леп викенд са нама - рекла је Јасмина Миланков, вршилац дужности директора Туристичке организације Града Кикинде. Дани лудаје у Кикинди биће одржани од 9. до 12. септембра. Н. Ж. да се опроба у овом послу и прихватио позориште као другу кућу и остао ту већ 12 година. Школу је учио од старих мајстора, колега Антуна Ренца и Стипана Петреша, али и од других старијих колега на гостовањима који су увек отворени да помогну млађима, поделе искуство, посаветују... - Није исто бити техничар расвете у Сомбору или у Београду. У мањем позоришту, где нема пуно запослених, техничар расвете ради све: од припреме поставке ре- редитељем и сценографом, гледамо пробе како би ушли у дело. Редитељ нам предочи шта жели а ми њему са чиме располажемо и онда све припремимо, качимо рефлекторе, филтере, боје, све што треба, на свакој проби до премијере се све коригује док не буде најбоље могуће. Рефлектори су нам механички, мало планинаримо из ложа да их наместимо, не можемо да их контролишемо преко миксете, позиционирамо их, фиксирамо, снимимо светло и онда би Сомбор био Холивуд је био изазован јер је технички био захтеван и у том моменту је то било нешто ново за нас па смо морали да се намучимо и потрудимо до саме премијере. Чаробњак је био леп пројекат јер смо са том представом највише путовали и обишли свет а и представа сама по себи је једна од омиљених. Лепа ствар овог посла за мене осим путовања су и упознавање познатих глумаца старијих генерација, рекао нам је Милош Смиљић. Т. С IX VII

15 СКУП ИСТОИМЕНИХ СТАНИШИЋАНА ДА ЈЕ ДУШАН БИТИ ЛАКО... Протекле недеље је на Еколошком кампу Брчак у Станишићу одржан необичан скуп Станишићана и њихових пријатеља. Скупу су присуствовали само мали и велики Душани, њих двадесетак. Под мотом : Да је Душан бити лако, Душан би се звао свако, окупили су се Станишићани који носе то име. Најмлађи је био Душан Андрић који има девет година, а најстарији Душан Ђапић, корача ка стотој години (94). Организатор и иницијатор један је од оних који носе ово име. - На идеју да окупим све особе са именом Душан, дошао сам оног тренутка када сам се у Станишићу нашао у друштву пет имењака рекао је организатор. Уз добру музику и храну и уз слику цара Душана, провели су лепо вече, упркос разлици у годинама, професијама, интересовањима... - План организатора је да идуће године свако од њих позове своје пријатеље имењаке, који нису из Станишића најављује нове сусрете Драгана Ђапић. ЛИКОВНА КОЛОНИЈА УМЕТНИЧКОГ СТУДИЈА СВЕТ НАСЛИКАН БОЈАМА СРЦА Дводневна ликовна колонија, у организацији Уметничког студија Сомбор, одржана је 28. и 29. августа у кампиралишту Црвеног крста у Бачком Моноштору. Тема колоније била је Из срца бојама кажи. Двадесетак малих уметника, узраста од седам до 14 година, кроз своје слике представили су свет онако како га они виде и послали своје поруке. Акценат је био на томе да свако од њих да одговарајући назив својем делу. Другог дана организована је изложба насталих радова, а награђено је троје уметника. Прва награда припала је Уметници на окупу Николини Мргић, за слику под називом Ужитак, друга награда Катарини Лекин за слику Плес Боја и трећа награда Максиму Новаковићу за слику Рана јесен. Специјалне награде, за најактивније чланице претходне године, добиле су Александра Мацановић и Тијана Маодуш, док је посебну награду, за помоћ приликом кампа, добио један од најмлађих чланова, Павле Шалајић. - Пројекат Из срца бојама кажи финансиран је из буџета Града Сомбора кроз ЛАП за децу године наводи Вања Кахримановић. СОМБОРЦИ НА МАНИФЕСТАЦИЈИ У БЕОГРАДУ НА РЕЦИ БРОД, НА ОБАЛИ ФОЛКЛОР еоградски карневал бродова, Бшеснаести по реду, одржан је у суботу 28. августа на Сава променади под слоганом Буди као река. Поред дефилеа многобројних бродова, на шеталишту је Туристичка организација Београд организовала разноврстан културно - уметнички програм. У организацији Културног центра Лаза Костић манифестацију су својим учешћем увеличали чланови: ГКУД Сомбор, ХКПД Силвије Страхимир Крањчевић из Бачког Брега, МКУД Мориц Чланови ГКУД Сомбор Жигмонд из Дорослова, Фолклорни ансамбл Дома културе у Сивцу и мажореткиње из Сонте. ШАРЕНИЦА ПОНОВО ПОЧИЊЕ СА РАДОМ ДЕЧЈИ НУЧНИ КЛУБ ИСТРАЖИВАЊЕ СЕ УЧИ Увек одличан одзив малишана суботу, 28. августа у просторијама У Центра за развој образовања Планета, шесту годину за редом почео је са радом Дечји научни клуб (ДНК). Радионице су намењене деци предшколског и основошколског узраста и свака радионица обилује занимљивим научно-едукативним програмом за децу који подразумева извођење поставки из физике, хемије, математике, географије, биологије... За учешће на бесплатним радионицама децу је могуће пријавити непосредно пред одржавање радионице са подацима: име и презиме детета, година рођења. Следећа радионица одржаће се у суботу 11. септембра од часова, а позив ће бити објављен на Фејсбук страници Дечјег научног клуба. - Позивамо и заинтересоване младе, који желе да нам помогну у реализацији радионица, да пошаљу своју пријаву са подацима (име и презиме, година рођења, контакт телефон и е-мејл, опис ранијег волонтерског исксутва) на planeta.prijave@ gmail.com. Волонтерима обезбеђујемо ДНК мајице, ДНК поклон, потврду о волонтирању и захвалницу - објавили су организатори. Дечји Научни Клуб (ДНК) је научна школица за децу која има за циљ квалитетно провођење слободног времена деце уз научно-едукативне саржаје који ће код њих развијати истраживачки дух и љубав према науци. Програм ДНК код деце ће подстицати размишљање, развијати креативност, самосталност, и омогућити социјализацију деце. ДНК је начин подстицања деца да учествују у ваннаставним активностима, он је простор где деца могу да испоље своје склоности ка бављењу науком и развијају, односно продубљују љубав према науци и исатраживању. ДНК је замишљен као отворен простор, односно простор доступан за сву заинтересовану децу, њихове родитеље и наставнике. Пројекат спроводи Центар за развој образовања Планета, а подржава га Град Сомбор у оквиру Програма за децу. ТРАДИЦИОНАЛНИ ФЕСТИВАЛ БУЊЕВАЧКИХ ИЛА У СУБОТИЦИ ДРАГАН КУБАТОВ НАЈБОЉИ КУВАР На шеснаестом Фестивалу буњевачки ила у Суботици учествовале су три екипе са подручја Сомбора. Са домаћим колачима, који се спремају недељом и празником, представила се екипа из Чонопље. Лепи за око колико и укусни, домаћи колачи привукли су пажњу посетилаца, а вредне Чонопљанке су приказале колико се брзо и укусно могу припремити домаће крофне (фанци) и то мешењем и печењем пред гостима фестивала. Екипа Удружења грађана Буњевачко коло припремала је традиционални гра са сувим ребрима и купус салатом уз обавезну гибаницу, и то лаганим кувањем на старом смедеревцу уз обавезно послужење ракијом из фраклића и домаћим вином. По мишљењу жирија, најбољи кувар био је Драган Кубатов са својом екипом Етно куће Дешин салаш из Светозара Милетића. На његовом традиционалном менију, који се припремао четвртком, била је пивчија чорба цакум-пакум, пивчији паприкаш с пиринчом, сезонска салата и гибаница с маком. Учесницима фестивала уручене су захвалнице, а најбоље оцењени кувари и рецепти биће штампани у најновијем издању брошуре Буњевачка ила IX

16

17 ЕКОЛОГИЈА СПОРТ КАЈАК Кајакаши КК Дунав Бездан били су успешни на тродневном такмичењу на Ади Циганлији. Међу најбољим домаћим кајакашима, представници Дунава 14 пута су стали на победничко постоље. Након убедљивих наступа на домаћем шампионату, петоро талената из Бездана позвано је на окупљања репрезентативних селекција за регату у чешким Рачицама. На Првенству Србије, у узрасту кадета доминирао је Николас Андрић. Тријумфовао је у тркама на 500 и хиљаду метара појединачно, односно у кадетском и јуниорско двојцу са Михајлом Дадићем. Нови кадетски репрезентативац, Дадић, је имао и друго место у ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ ЗА СВЕ КАТЕГОРИЈЕ УСПЕШНИ БЕЗДАНЦИ Николас Андрић сингл спринту, односно треће, заједно са Левенте Кевагом. Изванредна је била и Жофи Хорват. Тријумфовала је у к-1 тркама (500 и 1.000) у пионирској, односно на 500 метара у кадетској конкуренцији. Хорватова је потом заједно са Елеонором Нађ, односно Михаелом Рицом освојила два сребра и бронзу у к-2 дисциплинама. Успешна је била и квалитет потврдила јуниорка Јенифер Бошњак. Била је другопласирана у тркама на хиљаду метара појединачно, односно у пару са Елеонором Нађ. Наступе у категорији сениорки завршила је на четвртом месту. Такмичила се у к-1 и двојцу са Антониом Хорват Панда. На првенству је дебитовао четверац млађих пионира у саставу Себастиан Штауб, Лука Колар, Владимир Чапо и Вук Перовић. Селектори кадетске и јуниорске селекције позвали су Николаса Андрића, Михајла Дадића, Жофи Хорват, Јенифер Бошњак и Елеонору Нађ на припреме пред Жофи Хорват највеће међународно такмичење млађих категорија регату Олимпијске наде. Репрезентативни тимови ће тренирати у Бездану, односно Бечеју. РВАЊЕ IX III МЕЂУНАРОДНИ ТУРНИР У РВАЊУ ГРЧКО-РИМСКИМ СТИЛОМ ШЕСТ МЕДАЉА ЗА МЛАДЕ СОКОЛОВЕ Зрењанин је био домаћин међународног турнира у рвању грчко-римским стилом Дарко Нишавић за млађе узрасне категорије. Наступили су такмичари из пет земаља, а уобичајени квалитет турнира је подигло неколико такмичара који су освајачи европских и светских медаља у овој и прошлој години. Рвачки клуб Соко је имао 10 представника и они су освојили шест медаља. Најуспешнији су били Лазар Дедић, који је у категорији до 48 кг освојио златну медаљу. Квалитет је потврдио и Марко Фратрић који је у категорији до 55 кг освојио другу златну медаљу за Соко. Бронзане медаље су освојили Симо Јовишић до 65 кг, Александар Бераров до 60 кг, Страхиња Икић до 85 кг и Драган Бодалец до 110 кг. Надомак медаље су остали такмичари који су поражени у борби за медаљу па су на крају освојили 5. места у својим категоријама: Никола Обрадовић до 68 кг, Алексеј Живановић до 92 кг и Лука Зелић до 51 кг. Без пласмана је остао млади Василије Вукелић. РВАЧКИ КЛУБ РАДНИЧКИ КАМПОВАЊЕ, ПА ТУРНИР У ЗРЕЊАНИНУ subotu, 28. avgusta, U u organizaciji Udruženja Cunami iz Bezdana, održano je takmičenje u zmajevim brodovima (DragonBoat). Takmičenje je održano na Velikom bačkom kanalu ispred Kajakaškog kluba Dunav Bezdan. Događaju je prisustvovao gospodin Peter Jaroši, podpredsednik Svetskog, Evropskog i predsednik Mađarskog DragonBoat Saveza, koji se obratio prisutnima i otvorio takmičenje. Na takmičenje se prijavilo devet klubova iz Srbije i Mađarske sa 24 ekipe. Takmičilo se na stazi od 100 m u četiri kategorije sa po 10 i 20 veslača u brodovima. Održane su 32 trke. Takmičenje je proteklo u porodičnoj atmosferi uz prigodnu muziku. Čamci ukrašeni glavom i repom zmaja i bubnjar koji udara palicom u doboš u ritmu otkucaja srca zmaja, veliki broj veslača bili su prava atrakcij na Velikom Bačkom kanalu u Bezdanu. Прошлог викенда у Зрењанину је одржан Међународни меморијални турнир у рвању грчко-римским стилом Дарко Нишавић који је окупио 154 рвача из Србије, Молдавије, Румуније, Хрватске и Босне и Херцеговине.. Рвачи Радничког су наступили са осам такмичара и освојили пет медаља. Најуспешнији међу њима био је Давид Мазињанин који је са 4 победе освојио златну медаљу у категорији до 50 килограма. За нијансу слабији били су: Јован Косовац, Младен Батало, Урош Илић и Младен Патарчић који су освојили бронзане медаље. Без пласмана остали су Милан Мамула, Немања Лончаревић и Милан Толић. Турниру у Зрењанину претходио је 17. Међународни рвачки камп који је Рвачки клуб Раднички организовао од 19. до 27 августа. Камп је окупио 40 рвача из Северне Македоније, Републике Мађарске и Републике Србије. Рвачи су били смештени у викенд насељу Вагони, а тренирали су у спортској сали у Апатину. Учесници кампа били су млађи и старији пионири. Учесници кампа Захваљујем се Управном одбору клуба као и свим љубитељима спорта из Сомбора и околине без чије помоћи не би били у могућности да остваримо овај камп који ће позитивно утицати на нашу децу да се наставе бавити спортом -изјавио је председник клуба и организатор кампа Владимир Крстић. DRAGON BOAT TKMIČENJE U BEZDANU U ZMAJEVIM BRODOVIMA DEVET EKIPA Освајачи одличја

18 СПОРТ TEНИС ТУРНИР А КАТЕГОРИЈЕ УЗРАСТ ДО 14 ГОДИНА АЛЕКСА ПОДИГАО ПОБЕДНИЧКИ ПЕХАР Тринаестогодишњи Сомборац, члан Тениског клуба Жак Сомбор Алекса Мирковић, подигао је победнички пехар на турниру у Београду за тенисере до 14. година. Тениски турнир А категорије ТСС ТОУР до 14 година одржан је у Београду од 28. до 31. августа на тениским теренима Партизана у оквиру календара Тениског Савеза Србије. Алекса са тренером Победнички пехар у Алексовим рукама Алекса је освајао гем по гем, сет по сет и тако узео победнички пехар. Услови за игру су били отежани због свакодневних падавина, али Алексу то није спречило да тријумфује на још једном у низу турнира 1.категорије. Талентовани Алекса наставља успешно да тренира под надзором Дамира Крајиновића, а план им је да млада сомборска нада настави да игра на турнирима ТСС прве категорије, као и на европским турнирима у истој категорији. ОДБОЈКАШКИ КАМП ВЛАДИМИРА ГРБИЋА САЊА УЧИЛА ОД НАЈБОЉИХ Одбојкашки клуб Elbraco Technoland CVS пету годину за редом део је приче интернационалног одбојкашког кампа Владимира Вање Грбића који је и ове године одржан у Сокобањи. Поред проф. Боравак у кампу за Сању Бјелајац била је награда Дејан Зекић у одбојкашком кампу преноси знање младим одбојкашицама физичког васпитања и дипломираног тренера одбојке Дејана Зекића, који је стандардни члан тренерског тима, прилику је добила и Николина Жарковић која је обављала послове физиотерапеута, стицала додатно тренерско искуство за будуће тренерско звање. Од најбољих одбојкаша учила је и Сања Бјелајац, чланица ОК Elbraco Technoland CVS, коју је клуб послао Сокобању као најбољу играчицу која је поред редовности и залагања на тренинзима показала и изузетан успех у школи. На тај начин је и сомборски клуб показао да води рачуна о својим члановима. Камп је реализован у пет смена са укупно 780 деце из целога света од којих су 60 била деца са сметњама у развоју. Учешћем на кампу тој деци је пружена прилика да се социализују и да се покаже да не постоје разлике на основу боје коже и здравстеног стање појединца. Позивамо децу из Сомбора и околних места да нам се прикључе и буду део успешне одбојкашке приче каже Дејан Зекић. СТОНИ ТЕНИС ОДИГРАН 12. МЕМОРИЈАЛ ЈЕФТИМИЈЕ ЈЕЦА СТОКАНОВ У СТАПАРУ ЗЛАТО ЗА ГУСАРА СРЂАНА БАЈЧЕВА склопу Госпојинских вечери у Ста- У пару је одржан 12. Меморијал Јефтимије Јеца Стоканов. Због епидемиолошке ситуације овогодишњи стонотениски турнир је имао мањи обим и није био отвореног типа. Домаћин меморијала, Стонотениски клуб Гусар, уз учешће својих чланова, позвао је и стонотениске пријатеље из Сомбора, Апатина и Пригревице ради надметања и дружења. Учесници турнира На турниру је учествовало 15 стонотенисера који су били распоређени у четири групе. Након разигравања настављено је такмичење по куп систему за победнике група, док су одигране и утешне групе за слабије пласиране такмичаре. Гостољубиви домаћини, стонотенисери Гусара, у такмичарском делу нису препустили ни једну медаљу гостима. Пехар и златну медаљу супериорно је освојио први рекет овог клуб Срђан Бајчев, који је у току турнира изгубио само један сет. Друго место и сребрну медаљу освојио је Синиша Јосић, а бронзану Синиша Милић, обојјица стандардни првотимци Гусара. Домаћини су свим учесницима поклонили мајицу меморијала, а након такмичења уприличено је дружење уз кување стапарског овчијег паприкаша, који је уз стоно тенис најбољи бренд Стапара. ВЕЛИКОГОСПОЈИНСКИ ТУРНИР У РУСКОМ СЕЛУ СРЕБРО И БРОНЗА ЗА СТОНОТЕНИСЕРЕ ЖАКА Руском Селу, 29. У августа, одржан је традиционални једанаести Великогоспојински стонотениски турнир у којем су учествовали чланови СТК ЖАК Сомбор: Милан Јосић, Винце Сладек, Петар Драганов, Ана Ђикић, Петар Кубатов, Стеван Кесеић, Константин Јерковић и Филип Патарица, под вођством тренера Звонка Еустакиа. У конкуренцији од 80- Милан Јосић и Винце Сладек ак стонотенисера Сомборци су показали борбеност и добру игру што је резултирало освајањем сребрне и бронзане медаље. У категорији ученика седмог и осмог разреда основне школе Милан Јосић, освојио је бронзану, а у категорији ученика првог и другог разреда средње школе Винце Сладек сребрну медаљу. Била је то прилика да се после дуже паузе узроковане пандемијом стонотенисери поново друже са својим вршњацима и покажу колико су напредовали у игри. АТЛЕТСКО РЕКРЕАТИВНИ КЛУБ СОМАРАТОН ОДРЖАЛИ ИЗБОРНУ СКУПШТИНУ ПА ОТРЧАЛИ НА ПОЛУМАРАТОН Редовна изборна Скупштина АРК Сомаратон одржана је 27. августа уз присуство педесетак чланова клуба. На Скупштини су разматране активности у претходном периоду и планови за нови четвородгодишњи период деловања клуба. За председника клуба једногласно је изабран Дамир Марковић који је ту функцију обављао и у претходном периоду. Нови Управни одбор клуба чине: Атила Сич, Ивана Шокац, Арпад Шаркези и Александар Марковић, док су у Надзорном одбору Даниел Шокац, Драган Касап и Зоран Боца. За секретара клуба изабран је Милан Ковачић. Скупштини су присуствовали и тркачи из других клубова као и председник Спортског савеза града Сомбора Зоран Бојић. Већ у недељу, 29. августа, сомаратонци су наставили са такмичењем на тркама и то овог пута на 4. Суботичком полумаратону који је окупио више од осамстотина тркача на тркама од пет, 10 и 21 километра. Највише успеха је имао Јамес Иннес који је полумаратонску трку завршио на 16. месту са новим личном рекордом који сад износи 1 сат и 29 минута. Полумаратонских 21 километар истрчао је и Зоран Николић. Деоницу од 10 километара истрчали су Богдан Николић, Бошко Јерковић, Ђорђе Рацков, Даница Грујић Фирањ и Мина Бошњак. Трку на 5 километара истрчао је тандем Бузаџић Срђан и Војин VIII IX

19

20 УКРШТЕНИЦА АУТОР: СЛАВКО БОВАН СТРУЧЊАК У ГРАНИ БИОЛОГИЈЕ ОБЛАСТ У НЕМАЧКОЈ МАЛАКСА- ЛОСТ, КЛО- НУЛОСТ (мед.) ТЕНИСЕР ЂОКОВИЋ ДРШКА ВИОЛИНЕ ОПШТИН- СКА ЛИГА МЕСТО НА КАНАЛУ СА СЛИКЕ ПОНД АТЛ. КУП ЕВРОПЕ (скр.) ЧОВЕК КОЈИ ПУТУЈЕ Е. Р. БОКСЕР БОУВИ СОМБОР- СКЕ НОВИНЕ ГЛУМИЦА, МАРИЈА МОРСКА РИБА СТРАНО МУШКО ИМЕ, ВИТАЛИЈ РЕЖИРАО САЛАШ У МАЛОМ РИТУ СОЈ ВРСТА ТКАНИНЕ ВРСТА ЗА- НАТЛИЈЕ (мн.) ГОРЊИ ДЕО КУЋЕ ТЕМПО КАНАЛ СА СЛИКЕ ЈАЈА ПОД КВОЧКОМ ЗГЛОБ НА РУЦИ (мн.) МЕСТО НА КАНАЛУ СА СЛИКЕ ГРАНА БУДИЗМА ПОЛИТИ- ЧАР, ШИНЗО ХОМЕРОВ ЕП ЖИТЕЉ ГРАДА У СРБИЈИ КОЊ МРКОВ ГЛУМАЦ МАРВИН ВОЛУМЕН МЕСТО БЛАЖЕН- СТВА КРВНА ЖИЛА ЛИСТОПАД. ДРВО БИЛО КАДА ПИСАЦ ЗОЛА ЧЕТА ПРОНАЋИ ОСНОВНА ТАРИФА УЦЕЊИ- ВАЊЕ ПОТЕЗ НОЖЕМ ПЛЕМИЋКА ТИТУЛА ПИСАЦ, ТОМАС Д. Е. ПОКАЗНА ЗАМЕ- НИЦА, ТЕ ДИГНУТИ ДАМА КИЦОШ ГЛУМАЧКА ОСМОСМЕРКА Neiskori{}ena slova, ~itana redom, daju jo{ jedan odgovaraju}i pojam. ANDERSON, BARDEM, BELMONDO, BERGEN, BJUSI, BLEJK, BRANA, VESLI, VINSLET, VUDS, GARSIJA, GIBSON, GLOVER, GOLDBERG, GRANT, DELON, DE NIRO, DOERTI, EVANS, ISTVUD, JANG, JOHANSON, KAJTEL, KINSKI, KOSTNER, LAMBER, LOLOBRI\IDA, MARSO, MIREN, NIKOLSON, ORMOND, RASEL, STALONE, STOUN, STRIP, FINLI, FORD, XONSON. Sem Stoun G R E B D L O G I B S O N E G R E B L A S N A V E S L I X U O B R A N A O D R M O N I E T K O O S J A N G R V O B S O S J N I T D S N U N O D D E E R L I K L N S N E D A S T R P E R R A M A J S O O L U U H I O I M M A T R J O K A M K V E V O F R N A I S I T F I N L I T I O T J T N E R R E E N O L E D S R E N T S O K D S E L O L O B R I \ I D A N D E R S O N ANAGRAM ПУН ТИ ЖАЛ СКИДАЧА ANAGRAM EVO ZIDA, DRON tu kru`i, snima objekt, svrsi slu`i. Gojko Mandi} Zdenko Capan Postavka: 1, 6, 4 SUDOKU РЕБУС (4, 7) Dejan Mini} RE[EWA: Skandinavka: P, Branko Bauer, kov, autoelektri~ari, krov, Zen, dorat, t, nasad, Ilijada, VELIKI BA^KI KANAL, raj, vena, ikada, ~, OT, ucena, lord, Man, ove, di}i, gzdelin; Sudoku: , , , , , , , , ; Anagram: nudisti~ka pla`a; Anagram u stihu: video nadzor; Rebus: slep kom{ija (s lepkom {ija); Osmosmerka: Teron. (Priprema: Enigmatski klub Kikinda ). 3. IX

21 ДРУШТВО ПОЧИЊЕ САНАЦИЈА БРОДСКЕ ПРЕВОДНИЦЕ У МАЛОМ СТАПАРУ ВРЕДНОСТ РАДОВА 66,5 МИЛИОНА ДИНАРА ЈВП Воде Војводине почиње радове на санацији бродске преводнице у Малом Стапару, вредне око 66,5 милиона динара. Ово је најстарија преводница у Војводини и једина која је и даље у функцији, а отвара се на ручни погон. До краја XIX века, двокрилне капије преводнице биле су од храстовине, да би потом замењене гвозденим, дно преводнице такође је било испуњено храстовим дрветом, а касније бетонирано. Због дотрајалости и оштећења појединих делова, коришћење преводнице у садашњем стању не пружа неопходну сигурност. Постоје значајна оштећења на капијама због чега вода цури, на зидовима коморе преводнице велика су површинска оштећења са местимичним дубинским пукотинама, зауставни лимови на капијама су видно оштећени, а појасна кочница не функционише, тако да је неопходно кренути у санацију. Последњи ремонт рађен је године. Предвиђено је да се замене обе гвоздене капије преводнице, као и да се санира погонски механизам за њихово отварање и затварање. Капије преводнице на Малом Стапару су двокрилне и предвиђена је замена свих дотрајалих елемената, постављање антикорозивне заштите свих металних делова и обнова ограда са пешачким стазама на капијама. Осим машинских радова, предвиђени су и грађевински радови на санацији оштећења на зидовима преводнице и степеништу. Преводница у Малом Стапару један је од драгуља индустријске баштине у Војводини. Изграђена је године и прављена је да пропусти бродове до 500 тона носивости. Текст и фото: ЈВП Воде Војводине У ЧАРОБНОМ СВЕТУ ПАУНИЦА ОЛИВЕРЕ ДАМЈАНОВИЋ МАГИЧНИ КЉУЧЕВИ ТАЈНОГ КРАЉЕВСТВА Дизајнерка Оливера Дамјановић: Ја сам Оља, а паунице су метафора за моје музе и инспирације. Креативни чин је моје одбеглиште и место мира, а узимање маказа, оловке, боје или четкице је моменат преласка из једне стварности у другу Када посетите сајт Оља и девет пауница, видећете како четири уметничко-дизајнерске дисциплине кореспондирају једна са другом у складу, хармонији и јасноћи. Велики део презентације су комади одеће, за сада само за децу. Дизајнерка Оливера Дамјановић, се потрудила да за најмлађе и одрасле романтичарског и уметничког духа, све стави у оквире бајковитог и винтиџ визуелног наратива, атмосфере којима и сама гравитира. - Ја сам Оља, а паунице су метафора за моје музе и инспирације. У овом подухвату, бескрајну захвалност и љубав упућујем веб дизајнеру и програмеру Бојану Челекетићу, који мађионичарски решава све изазове. Ту су понеки сегменти на којима и даље радимо и до краја ове године и они ће угледати светло дана. Иза сајта стојимо Хаљина Rio Love Календар Оливера Дамјановић само нас двоје и радимо на њему и даље како би искуства посетилаца у догледном периоду била близу беспрекорном. Такође, мислимо да је ова платформица, можда и најлепша у земљи тренутно овог типа - истакла је Оливера, којој jе бављење уметношћу и дизајном одувек био најефикаснији лек, утеха и радост. - Креативни чин је моје одбеглиште и место мира у које се може ући и истраживати без других. Приче, места, карактери, пејзажи и остала метафизичка места су увек доступни простим чином седања за радни сто. Узимање маказа, оловке, боје или четкице је моменат преласка из једне стварности у другу, из једног света у други. Ови алати су стварни магични кључеви који увек могу отворити врата другог света, где текуће стеге, бриге и изазови тотално исчезавају. То је стварно магично и тајно краљевство, оаза свега доброг за мене: слобода, лепота, истраживање, неограничени потенцијали и могућности казала је Оливера. Чин поруџбине, неке скулптурице декора за зид или израда неке уникатне хаљине, подразумева поверење, путовање у непознато и често ко-креативан чин самог купца. Купци и дивна подршка су јој у највећем броју жене различитих животних доби које имају децу. Углавном су то образоване, професионално и породично остварене индивидуе, и саме креативне и воле сарадње оваквог типа. Оливера је увек осећа узбуђење приликом започињања нових пројеката и како никада не ради идентичне ствари, каже да то и њој гарантује уживање. - Сада радим на промовисању сајта и других производа које дизајнирам јер за неке није довољно само исписати наслов већ је потребно приближити и едуковати публику тако што ће им се дати идеја и сврха. Осим тога, желим да покренем још неке аспекте пауница као што су Е-book, блог, а о великим плановима онај који је пуно причао скоро их никад није остварио, тако да, за сад, ћутим о томе открила је Оливера. Н. К. Сирена с бисером ИЛУСТРАЦИЈЕ И ЦРТЕЖИ НАЈВЕЋА ЉУБАВ Од идеје, реализације и презентације хаљина стоји читав спектар подзанимања. Оливера од недавно користи ексклузивније начине и технике шивења - старе технике, пре појаве ендларица и осталих типова машина. - Идеја и жеља су ми да хаљине у сваком смислу буду другачије од актуелних брзих понуда и да имају своју другачију вредност и харизму. База за све што радим и одакле крећем су илустрације и цртежи. Брзе скице, технички цртежи, студије или илустрације у боји су моја највећа љубав. Графички дизајн је свеприсутан, а скулптурице су посебна димензија и временски најзахтевнији и најлуксузнији производ. Оне су бајковито-декоративног карактера инспирисане ликовима из прича или митологија објаснила је Оливера IX 2021.

22 ДРУШТВО На граничном прелазу Бачки Брег цариници су у сарадњи са полицијом открили путника који је у пртљагу покушао да прокријумчари већу количину лаптопова, ајпеда, таблета и припадајућих пуњача. Управа царина је саопштила да је у покушају кријумчарења спречен 42-годишњи Кикинђанин, који се у земљу враћао аутобусом данских регистарских ознака, а ЗАПЛЕНА РАЧУНАРА НА ГРАНИЦИ У БАЧКОМ БРЕГУ који је на прелаз пристигао у зору. - На питање цариника упућено путницима и возачима да ли имају нешто да пријаве, сви су одговорили одрично. Међутим, прегледом пртљажног дела аутобуса откривени су кофери и торбе препуни рачунарске опреме, међу којом је било чак 36 лаптоп рачунара. У торбама се поред лаптопова, закамуфлирани одећом и папучама, налазило и више ајпеда, као и један таблет, али и кеса пуна припадајућих пуњача - пише у саопштењу Управе царина. У допису стоји и да је сваки уређај понаособ био упакован у црни пластични џак, а путник који се пријавио као власник пртљага није имао никакву документацију о роби коју је преносио, због чега је она привремено задржана до окончања прекршајног поступка. УХАПШЕН ВОЗАЧ КАМИОНА Припадници Министарства унутрашњих послова у Сомбору ухапсили су С. П.(1983) из околине Сомбора због постојања основа сумње да је извршио кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја. Сумња се да је он прошле седмице у Стапару, управљајући камионом са приколицом, усмртио осамдесетчетворогодишњег пешака који је гурао бицикл. Пешак је од задобијених повреда преминуо на лицу места. Осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен надлежном тужилаштву. УПРАВА ЦАРИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ SOS telefon za žene žrtve nasilja Ponedeljak i četvrtak od 17 do 20 h Ženska alternativa 025/ AGENCIJA ZA UPRAVLJANJE I ODRŽAVANJE ZGRADA GREEN CLEAN PLUS, Apatinski put 9, lokal 5. tel. 069/ AGENCIJA ZA NEKRETNINE AWA AGENCIJA, Sombor, Arsenija Čarnojevića 28, 063/ , 025/ , SANEMA NEKRETNINE Sombor, Staparski put 34, Tel. 069/ MIRNA R&N, Sombor, Mirna 6 (u pasažu), 061/ , 063/ AUTO-OTPAD AUTOKOMERC TODOROVIĆ Sombor, Solunskih boraca 34, tel , 060/ AUTO - GAS SERVIS SEQUENT, Sombor, Milke Grgurov 16, telefon: 062/ AUTOPREVO- ZNICI TEREK, Sombor, Slavujev venac br / , 063/ POTROŠAČKI VODIČ DIMNIČARSKE USLUGE EURODIM d.o.o. Sombor 063/ BRAVARSKA RADIONICA GORETIĆ, Ambrozija Šarčevića 44, tel. 064/ METAL VAR HAJNAL Majora Gavrilovića bb, tel. 064/ GREJANJE I VODOVOD AQUA-FLAM, tel. 069/ , VODOINSTALATERSKE USLUGE MARKO PRANJIĆ, Marinka Plavšića 16 Tel. 063/ GEODETSKE USLUGE GEOCENTAR, Sombor, Staparski put br. 6 (u dvorištu) Tel ; 064/ ; 064/ ZDRAVSTVO Stomatološka ordinacija Dr Aleksandar Crevar, Sombor, Sonćanski put 41, tel KAMENORESCI LAZIĆ I SINOVI Blagojevićeva 70. Tel , ; 060/ LASLO KOBERSKI, Čonoplja, Karađorđeva 55, Tel , 069/ RONALD EGERC Apatin, Petra Drapšina br. 39 Telefon , mob. 063/ Sombor, MILIVOJEVIĆ, Sombor, Skopljanska 19, telefon Kupusina, Jožefa Atile br 8a, tel , 063/ CER - J. FARKAŠ, Sombor, Majora Ilića Bajke 20 (Šikara). Tel , 064/ FABIAN PLUS Čonoplja, Vasilija Gaćeše 23 Telefoni: , 064/ GLAVAŠEVIĆ GRANITI Sombor, Matije Gupca 79, Rokovački put 58, Telefoni: 064/ / KNJIGOVODSTVENE USLUGE SAVA, 21. oktobra 1a, tel. 062/ , , KROVOPO- KRIVAČKI RADOVI PLAN B Miloša Obilića 17, tel , 064/ MAŠINSKA OBRADA METALA D&M Banjalučka 1, Tel , 065/ ODGUŠIVANJE KANALIZACIJE KOLARIĆ PLUS d.o.o. Đure Daničića 13, tel. 064/ , 025/ PROTOK Telefoni: 025/ , 060/ , 061/ POGREBNE USLUGE DEŽURNI CENTAR, pogrebna služba JKP Prostor, Gradska kuća, lokal 25 - (preko puta pijace). Telefon: , mob. 063/ SALA ZA DAĆE: Veliko pravoslavno groblje Vere Gucunje bb Telefon: 064/ MIR - SLAVIŠA, Sombor, Vojvođanska 49, (pored higijenskog zavoda) Tel. 025/ , 063/ , 63/ MIR MIĆA, Sombor, Vojvođanska 68, tel. 025/ , 062/ HRAM, Solunskih boraca 1a, tel , mob. 063/ PRODAVNICA AUTO-DELOVA LER-AUTO, Prote Mateje Nenadovića br. 18, tel , mob. 064/ SERVISI RAČUNARA I FISKALNIH KASA PC-FISCAL Sombor, Venac Petra Bojovića 24 Tel: / SERVIS ZA MOTORNE KOSAČICE I TESTERE STHIL-DS, Sombor, Dušana Mudraka 6, telefon STOVARIŠTE OGREVA OGREV NEDELJKOVIĆ, Sombor, Karađorđeva bb, Tel. 063/ / FARBARE TEN, Sombor, Venac Živojina Mišića 33, tel , Toze Markovića 2, tel FRIZERSKI SALONI MAJA STIL N 1, Muško ženski frizerski salon Sombor, Trg Svetog trojstva (Gradska kuća), Tel: , 063/ FOTOKOPIRNICE LUNA COPY, Sombor, Pariska 15 (u dvorištu), 063/ fotokopirnicaluna@gmail.com HEMIJSKO ČIŠĆENJE, PRANJE I FARBANJE TEKSTILA I KOŽE EKSPRES SERVIS, Sombor, Moskovska 4, Tel: 025/ / HIDROIZOLACIJA HIDRO MD, Tome Roksandića 95, telefon: , mob. 063/ ČIŠĆENJE TEPIHA, ITISONA, MEBLA... NILCO, Sombor, Beogradska 33a, tel ENTERIJER, Juhasa Šandora 47, tel ČIŠĆENJE SEPTIČKIH JAMA NS. EKO, Sombor, Josićki put 91 Tel. 025/ / VETERINARSKE APOTEKE VETERINARSKA APOTEKA REBRO, Sombor, Matije Gupca Tel. 025/ / , 063/ IX

23 На основу одлуке Надзорног одбора ЈКП ПРОСТОР СОМБОР бр. 3/ од године расписује се: Л И Ц И Т А Ц И Ј А За резервацију пијачних тезги и места на пијацама у насељеним местима Града Сомбора за период од до године, које ће се одржати према следећем распореду: 1. ДАН ЛИЦИТАЦИЈЕ, године у 8 часова - Пијаца Риђица У 10 часова - Пијаца Чонопља 2. ДАН ЛИЦИТАЦИЈЕ, године у 8 часова - Пијаца Кљајићево 3. ДАН ЛИЦИТАЦИЈЕ, године у 8 часова - Пијаца Бачки Моноштор 4. ДАН ЛИЦИТАЦИЈЕ, године у 8 часова - Пијаца Бездан 5. ДАН ЛИЦИТАЦИЈЕ, године у 8 часова - Пијаца Алекса Шантић ОВЕ НЕДЕЉЕ У СОМБОРУ АМБУЛАНТЕ Стоматолошке: У суботу, 4. септембра од 8 до 13 сати, а у недељу, 5. септембра године од 8 до 12 сати, дежурна је амбуланта у Улици Kнеза Милоша. Опште праксе: У суботу, 4. септембра од 8 до сати, а у недељу, 5. септембра године од 8 до 12 сати дежурна је амбуланта у Улици Kнеза Милоша. Дечји диспанзер и Служба за здравствену заштиту жена у Мирној улици, викендом и за време празника ради од 8 до 13 сати. Лабораторија у Мирној улици за време празника ради од 8 до 13 сати. ДЕЖУРНЕ АПОТЕКЕ 6. ДАН ЛИЦИТАЦИЈЕ, године у 8 часова - Пијаца Стапар 7. ДАН ЛИЦИТАЦИЈЕ, године у 8 часова - Пијаца Станишић 8. ДАН ЛИЦИТАЦИЈЕ, године у 8 часова - Пијаца Светозар Милетић 9. ДАН ЛИЦИТАЦИЈЕ, године од 10 до 12 часова НАКНАДНА ЛИЦИТАЦИЈА - канцеларија пијачне управе Сомбор На основу одлуке Надзорног одбора утврђене су почетне цене на лицитацији и то: Пијачне тезге I категорија 5.000,00 динара II категорија 4.000,00 динара III категорија 3.000,00 динара Пијачна места I категорија 4.000,00 динара II категорија 3.000,00 динара III категорија 2.000,00 динара Лицитациони корак 500,00 динара НАПОМЕНА: Право учешћа на лицитацији имају: - Лица уписана у регистар привредних субјеката (АПР) - Лица уписана у регистар пољопривредних газдинстава - Лица која имају регистрован расадник Право учешћа на лицитацији немају лица која нису измирила своје финансијске обавезе према ЈКП ПРОСТОР Сомбор. Учесници на лицитацији су дужни да пре почетка лицитације прикажу: - Решење о активном статусу у регистру пољопривредних газдинстава за годину (за пољопривредне произвођаче); - Лица која имају регистрован расадник- решење о упису расадника у регистар; - Решење о упису у регистар привредних субјеката (за правна лица и предузетнике); Лицитације ће бити одржане у просторијама Месних заједница. Лицитацијом руководи Комисија коју је именовао директор предузећа. ОГ АПОТЕКА ВИПЕРА, МИРНА УЛИЦА 2 (преко пута Дома здравља), телефон: , радним даном од 7 до сати, суботом од 7.30 до 20.30, недељом од 8 до 13 сати. АПОТЕКА ВИПЕРА - 3, БОЛНИЦА (у приземљу Хируршког блока), телефон: , радно време од 8 до 16 сати, суботом од 8 до 15 сати. АПОТЕКА ВИПЕРА - 4, угао улица МАТИЈЕ ГУПЦА и ЈОСИЋКОГ ПУТА (код семафора), радно време од 7.30 до 20 сати, суботом од 8 до 14 сати а недељом од 9 до 12 сати. АПОТЕКА ВИПЕРА у Кљajићеву, И. Л. Рибара 36, телефон , радним даном од 7 до 20, суботом од 7 до а недељом од 8 до сати. АПОТЕКА ВИПЕРА 5, AРСЕНИЈА ЧАРНОЈЕВИЋА 10, телефон: , радно време од 7.30 до 21 сат, недељом од 8 до 14 сати. На основу одлуке Надзорног одбора ЈКП ПРОСТОР Сомбор бр. 3/ од године расписује се: Л И Ц И Т А Ц И Ј А За резервацију продајних места на пијацама у Граду Сомбору за период од до године, уплата обавезног учешћа се може извршити од године до године у времену од 8 до 12 часова, док ће се уплата кауција за додатну лицитацију извршити године у времену од 8 до 10 часова у канцеларији Управе пијаце у Ланцима, или уплатом на текући рачун предузећа ЈКП ПРОСТОР Сомбор код ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ А.Д. број , позив на број 97 09/2021, са назнаком КАУЦИЈА ЗА ЛИЦИТАЦИЈУ. Лицитација ће се одржати према следећем распореду: 1. ДАН ЛИЦИТАЦИЈЕ, године у 8 часова Цветна пијаца тезге од ВИП тезге СИНГЛ ТЕЗГЕ ДАН ЛИЦИТАЦИЈЕ, године у 8 часова Млечна пијаца СИНГЛ ТЕЗГЕ ДАН ЛИЦИТАЦИЈЕ, године у 8 часова Мала пијаца Селенча у 9.30 часова Занатска пијаца 4. ДАН ЛИЦИТАЦИЈЕ, НАКНАДНА ЛИЦИТАЦИЈА, године у 10 часова Канцеларија управе пијаце У ЛАНЦИМА, за сва непродата места. На основу одлуке Надзорног одбора утврђене су почетне цене на лицитацији и то: ПИЈАЦА У ЛАНЦИМА Тезге на Цветној пијаци ,00 динара ВИП тезге ,00 динара СИНГЛ тезге ,00 динара МЛЕЧНА ПИЈАЦА Расхладна витрина ,00 динара ЗАНАТСКА ПИЈАЦА Продајно место 2 м ,00 динара ПИЈАЦА СЕЛЕНЧА Тезга ,00 динара НАПОМЕНА: Сви учесници на лицитацији дужни су да пре почетка лицитације уплате обавезно учешће у висини од ,00 динара. Уплата обавезног учешћа се може извршити од године до године у времену од 8 до 12 часова, док ће се уплата кауција за додатну лицитацију извршити године у времену од 8 до 10 часова у канцеларији Управе пијаце у Ланцима, или уплатом на текући рачун предузећа ЈКП ПРОСТОР Сомбор код ПОШТАН- СКЕ ШТЕДИОНИЦЕ А.Д. број , позив на број 97 09/2021, са назнаком КАУЦИЈА ЗА ЛИЦИТАЦИЈУ. Право учешћа на лицитацији имају: - Лица уписана у регистар привредних субјеката (АПР); - Лица уписана у регистар пољопривредних газдинстава; - Лица која имају регистрован расадник-односи се само на Цветну пијацу. У складу са Одлуком о пијацама ( Сл. лист Града Сомбора бр. 2/21) право учешћа на јавној лицитацији немају лица која нису измирила своје финансијске обавезе према ЈКП ПРОСТОР СОМБОР. Учесници на лицитацији су дужни да пре почетка лицитације прикажу: - Решење о активном статусу у регистру пољопривредних газдинстава за годину (за пољопривредне произвођаче); - Решење о упису у регистар привредних субјеката (за правна лица и предузетнике); - Лица која имају регистрован расадник- односи се само на Цветну пијацу; - Доказ о уплати кауције. Лицитацијом руководи Комисија коју је именовао директор предузећа. Излицитирана цена исплаћује се Комисији одмах по завршетку лицитације, након чега се на лицу места закључује Уговор. Уплаћено, а неискоришћено учешће биће враћено најкасније у року од 8 дана по завршетку лицитације. ОГ POŠTOVANI ČITAOCI Vaše male oglase, čitulje i poslovne oglase za objavljivanje u SOMBORSKIM NOVINAMA možete slati i putem maila: sonovine@gmail.com ili somborske.epp@gmail.com a uplatu izvršiti u pošti, banci ili putem aplikacije e-banking, na sledeći način: PLATILAC: Ime i prezime SVRHA PLAĆANJA: Uplata za čitulju (navesti ime pokojnika) ili Uplata za mali oglas PRIMALAC: NIP SOMBORSKE NOVINE A.D. SOMBOR RAČUN PRIMAOCA: IZNOS: Upisati iznos Za više informacija pozovite brojeve telefona: 025/ ili 025/ MARKETING SLUŽBA Somborskih novina IX 2021.

24 MOTORNA VOZILA PRODAJEM autoprikolicu, ganc nova, 115 x 200, registrovana, 060/ ( ) PRODAJEM jugo 55, godi{te, registrovan do kraja decembra, 065/ ( ) POLJOPRIVREDNA MEHANIZACIJA PRODAJEM dvobrazni plug leopard i traktorsku prskalicu raub 450 litara, 063/ ( ) PRODAJEM traktorsku prikolicu Zmaj, 7 tona kao nova, 063/ ( ) PRODAJEM elevator za kukuruz 9 metara duga~ak, u ispravnom stanju, 062/ ( ) PRODAJEM traktor IMT 539, bera~ Zmaj dvoredni 223, prikolicu Kikinda 2.5 tona sanduk, rasturiva~ za mineralno ubrivo 500 litara, elevator za kukuruz 9 metara, 063/ ( ) NEKRETNINE PRODAJE se renovirana ku} a u Tele~koj, 064/ (3506-3) PRODAJEM ku}u u Somboru, 062/ (3506-8) PRODAJEM ku}u na 2 hektara gra evinskog zemlji{ta i sala{ sa pa{njacima u Leniji, 065/ ( ) PRODAJEM ku}u u Bezdanu, povoljno, 025/ , 069/ ( ) PRODAJEM 3 jutra zemlje na ^onopljanskom putu, 064/ ( ) PRODAJEM ~etvorosobnu ku}u i iza ku}e 4 katastarska jutra zemlje, Lugovo, 064/ ( ) PRODAJEM porodi~nu ku}u 63 m2 u Kr~edinu, na placu od 422 m2. Telefon: 069/ ( ) PRODAJEM sala{ sa zemljom u Somboru, 065/ ( ) PRODAJEM ku}u u Somboru ili menjam za stan uz doplatu po dogovoru, 060/ ( ) PRODAJEM ku}u u Prigrevici, Dudarska 8. Telefon: ( ) PRODAJEM zidanu gara`u, Sportska T-4, 062/ ( ) PRODAJEM stan 98 m2, useljiv, sa pomo}nim objektima, na 10 ari placa, Centrala 127. Telefon: 065/ ( ) POVOLJNO prodajem veliki plac na periferiji grada, 063/ ( ) PRODAJEM ku}u 120 m2, na placu od 880 m2, povoljno za poslovni prostor, Filipa Kljaji}a 69. ( ) GRAĐEVINSKI MATERIJAL PRODAJEM `icu za ogradu 700 metara, visina 1,70 sa 400 stubaca i pripadaju}u opremu za razvla~enje, sve novo, 064/ ( ) TEHNIČKA ROBA PRODAJEM fri`ider, zamrziva~, televizor, ve{-ma{inu, , 063/ (3506-9) PRODAJEM ispravnu belu tehniku u odli~nom stanju, 063/ ( ) PRODAJEM simens ve{ ma{inu u odli~nom stanju, sa novim greja~em, dinara, 063/ ( ) STAN IZDAJEM TERENCIMA lepo name{tene sobe, klimatizovane, sa neograni~enom upotrebom kupatila, neograni~ena upotreba 15 vrsta {ampona, pe{kira, neograni~eno kafa, ~aj, doma}inska atmosfera, a sve ostalo po dogovoru, cena 300 dinara, 061/ ( ) IZDAJEM name{tenu garsonjeru, 061/ ( ) IZDAJEM name{ten jednosoban stan, Pariska ulica, 066/ ( ) IZDAJEM jednosoban, name{ten stan jednoj osobi u centru, , 062/ ( ) IZDAJEM name{tenu mansardu 47 m2, Gruje Dedi}a 19. Telefon: 063/ ( ) IZDAJEM kompletno name{ten stan sa parkingom u dvori{tu porodi~ne ku}e, blizu centra, 064/ ( ) LOKAL IZDAJEM lokal u pasa`u na glavnoj ulici, 065/ (3506-5) IZDAJEM poslovni prostor 400 m2, Vojvo anska 10 (biv{a Alba), 061/ ( ) IZDAJEM lokal na Son} anskom putu, 32 m2, ugao zgrade br. 49. Telefon: 063/ ( ) POSAO PREVOZNIKU Maxi taxi potrebni voza~i. Javiti se na 063/ ( ) POTREBNI: kuvari-ce, konobari-ce, pomo}ne radnice, geronto - doma}ice, ku}ne pomo} nice, sa paso{em EU, 064/ ( ) POTREBNA radnica za rad u hamburgeriji, 062/ ( ) USLUGE USLU@NO ko{enje trave trimerom i kosa~icom, obaranje stabla motornom testerom, prskanje totalom i oblikovanje tuja, `ive ograde, 062/ (3506-2) Stomatološka ordinacija dr Aleksandar Crevar zapošljava - stomatološkog asistenta i - doktora stomatologije. Prijave zainteresovanih za razgovor o poslu mogu se obaviti na telefon 063/ DIHTOVANJE prozora i vrata neopren gumom. Trajna izolacija od vetra, hladno}e, buke, pra{ine, 060/ (3506-7) PREVOZ pikapom do 1 tone, 062/ ( ) VKV ELEKTRI^AR, elektroinstalacije, TA pe}i, bojleri..., , 061/ ( ) ROLETNAR -ugra ujemo roletne, harmonika vrata, venecijanere, PVC prozore i vr{imo sve vrste popravki, , 063/ ( ) ELEKTRI^AR Vlada, popravka elektri~nih instalacija, TA pe}i, bojlera, krupara i sli~no, 064/ ( ) POPRAVLJAM ku}nu belu tehniku, {porete, ve{ ma{ine, bojlere, TA - pe}i i ostalo, 061/ ( ) POVOLJNO ru{im stabla motornom testerom (orah, jela, bagrem, topola i ostalo) u Somboru i okolini. Ne smetaju struja i krovovi, , 060/ ( ) DOMAĆE ŽIVOTINJE PRODAJEM ukrasnu patuljastu `ivinu vi{e vrsta i uzrasta, divlje patke, zlatne fazane, harmoniku, staru {iva}u ma{inu bagat, ( ) PRODAJEM jalovu kravu i 3 `enska teleta, 064/ ( ) PRODAJEM prasad, `ito i je~am, 063/ ( ) PRODAJEM ovnove, ovce, jaganjce rase cigaja i doma}e }urane, 062/ , ( ) PRODAJEM tri para lepih kredlika i par mladih grlica, 060/ ( ) PRODAJEM mu{ko tele staro 4 meseca i bale deteline, ( ) PRODAJEM mesnatu prasad i mesnate tovljenike, 063/ ( ) PRODAJEM oteljene krave, mogu}a kompenzacija, 060/ ( ) PRODAJEM visoko suprasnu krma~u, prasad za klanje i suprasnu nazimicu, Bukovac 2b, 063/ ( ) PRODAJEM dva jareta i dve koze, ^iha{ Benea 20, ( ) PRODAJEM visokosteonu junicu, simentalka, 065/ ( ) RAZNO PRODAJEM tvrdo i meko ogrevno drvo raznih vrsta sa prevozom. Cena dogovor, 063/ , (3506-1) PRODAJEM ce eni sok od paradajza cena 50 din. i kuvani u fla{ama, 063/ (3506-6) PRODAJEM kozije mleko, surutku, sir, dostava na ku}nu adresu utorkom i petkom, 065/ ( ) PRODAJEM tvrdo i meko ogrevno drvo (crvena vrba, topola), cena dinara, 062/ ( ) PRODAJEM tvrda i meka drva sa prevozom i se~enjem, 063/ ( ) PRODAJEM baliranu detelinu i livadsko seno, 064/ ( ) PRODAJEM dvokrilna drvena ulazna vrata 130 x 210, cisternu (bure) litara, regulator promaje, ve{ ma{inu, 063/ ( ) BURSKOG jarca dovozim na va{u adresu. Pozovite 066/ ( ) PRODAJEM sve vrste ogrevnog drveta, 060/ , 064/ ( ) PRODAJEM kukuruz, BS-389 pajda{ ', 064/ , ( ) PRODAJEM polovne crne cevi 2 za konstrukcije i ograde, 063/ ( ) PRODAJEM trosed na izvla~enje, de~iji krevetac u odli~nom stanju i most regal, 063/ ( ) PRODAJEM ov~ije stajsko ubrivo u Somboru, 063/ ( ) Harmonika dugmetara Dalapa B, prva klasa tonova, kompletno sre ena, polirana, novi meh, basovi- klavijatura, 065/ ( ) LIČNE VESTI Mla i de~ko `eli upoznati stariju damu, 063/ ( DVOGODIŠNJI POMEN našem dragom i voljenom JOVI MILOŠEVIĆU Od kada nisi sa nama tuga se ne meri rečima ni vremenom, nego prazninom koja je ostala posle tebe. Otišao si tako brzo da se nismo ni uspeli pozdraviti sa tobom. Tvojim odlaskom ostali smo uskraćeni za oslonac, podršku i ljubav koju si nesebično pružao. Uvek ćeš biti voljen. Čuvaćemo te od zaborava zauvek. Tvoji ožalošćeni: sestra Desa, zet Hans, brat Đuro, snaja Kate, bratanice Đurđica i Sanela i sin Dragan sa porodicom. ( ) ГОДИШЊИ ПОМЕН нашој драгој МИРИ РАДОСАВЉЕВИЋ Чувамо успомену на тебе. Твоји најмилији ( ) DVOGODIŠNJI POMEN ANTUN ANTUNIĆ SEĆANJE ZITA ANTUNIĆ Zauvek ste u našim srcima. Ćerka Angelina i sin Željko sa porodicom ТУЖНО СЕЋАЊЕ на сестру и родитеље ЉИЉАНУ ИЂУШКИ рођ. НЕНАДОВ ЈЕЛЕНУ НЕНАДОВ рођ. ЦЕПФ ДИМИТРИЈА НЕНАДОВА Увек у нашим срцима. Снежана и Весна никад заборављеној супрузи МИЛКИ БАЊЕГЛАВ Супруг Драган ( ) DEVETOGODIŠNJI POMEN suprugu MARINU Prolaze godine, ali samo ja znam koliko je teško živeti bez tebe. Nedostaješ... Supruga Bara ( ) Двадесетдеветог августа престало је да куца племенито срце нашег кума ВЕЛЕТА Велики не одлазе. Перићи ( ) ЧЕТРДЕСЕТОДНЕВНИ ПОМЕН МИРОСЛАВ КОМАЗЕЦ Почивај у миру, драги наш куме. Породица Фрањо ( ) драгом комшији РАДОМИРУ КАНУРИЋУ Почивај у миру Божијем. Породице: Марковић и Мијатовић. ( ) нашем драгом ВЕЛИМИРУ ЋУПИЋУ од Драгице Воркапић са породицом. ( ) ШЕСТОМЕСЕЧНИ ПОМЕН оцу МИЛУТИНУ ПАНИЋУ С љубављу и поштовањем, син Горан са породицом. ( ) ШЕСТОМЕСЕЧНИ ПОМЕН оцу МИЛУТИНУ ПАНИЋУ С љубављу и поштовањем, ћерка Нада са породицом. СЕЋАЊЕ ( ) БОШКО ЧУДИЋ Године никада не могу избрисати сећање на твој лик и љубав коју си нам подарио. Твоја Тања са породицом ( ) ШЕСТОМЕСЕЧНИ ПОМЕН МАРИ ЧОРТАН Заувек ћеш остати у нашим срцима. Брат Миле са фамилијом ( ) 3. IX

25 GODIŠNJI POMEN dragom tati, dedi i prijatelju ШЕСТОМЕСЕЧНИ ПОМЕН Дана, 5. септембра навршавају се три најтужније године бола и туге за мојом ћерком СЕЋАЊЕ на наше драге СТОЈИЧЕВИЋ MILOJI JANKOVIĆU Uspomene na tebe zauvek čuvaju, tvoji Probojčevići. ПОМЕН ( ) СТЕВАН МАРКОВ Сећање на тебе остаће вечно, јер вољени никад не умиру. Супруга Вера, ћерке Весна и Биљана са породицама ZAHVALNICA ( ) НАТАЛИЈОМ ЂОКОВИЋ Вечно ожалошћена, мама Надежда. ГОДИШЊИ ПОМЕН ДОБРИЦУ СИНИШУ С љубављу и поштовањем, ваши најмилији ЧЕТРДЕСЕТОДНЕВНИ ПОМЕН нашем таји MILE ČAVIĆ БОГДАН ОЛУЈИЋ Заувек у нашим срцима. Породица POMEN jedinom bratu ( ) Zahvaljujem se na požrtvovanosti i brizi medicinskom osoblju Odeljenja urologije u Opštoj bolnici Dr Radivoj Simonović i svim lekarima koji su pružili pomoć u lečenju mog supruga. Posebno bih se zahvalila dr Slavniću na brizi i podršci u lečenju. Supruga Nada sa ćerkom ( ) ŠESTOGODIŠNJI POMEN МИЛОЈЕ ЈАНКОВИЋ С љубављу и поштовањем чувам те у срцу. Твоја Тонка ЧЕТРДЕСЕТОДНЕВНИ ПОМЕН вољеном сину МИРОСЛАВУ КОМАЗЕЦУ Свака бол боли на свој начин, али само једна боли највише, и нема јаче и нема теже и кад све прође, ништа није прошло и даље је ту... Волимо те, тајо. Твоја Сања и деца ЧЕТРДЕСЕТОДНЕВНИ ПОМЕН милом унуку и братанцу JOSIPU ZETLU Devet godina srce boli, nikada neće da preboli. Sestra sa porodicom ( ) ТРОГОДИШЊИ ПОМЕН Prim. dr JANOŠ PETER S ljubavlju, njegovi najmiliji. ( ) нашем драгом МИРОСЛАВУ КОМАЗЕЦУ Кажу... све се у животу дешава са неким разлогом, а ми ћемо се цео живот питати, који је то разлог. Зашто нам оде тако рано, сине? Воле те, мама и тата. ЧЕТРДЕСЕТОДНЕВНИ ПОМЕН драгом зету МИРОСЛАВУ КОМАЗЕЦУ од неутешне баба Љиље и тетке Јованке. ГОДИШЊИ ПОМЕН вољеном оцу и деди ЉИЉАНИ ИЂУШКИ Драга наша мама, сваки дан је болан помислећи на то да више ниси са нама. Три године је прошло, а твоја љубав и снага су и даље у нама. У нашим мислима си сваки дан, иако тешка срца прихватамо да те више нема. Воле те, твоје ћерке Зорана и Драгана и супруг Зоран. ВЕЛИМИРУ ЋУПИЋУ од Вељка, Милета и Викице. МИРОСЛАВУ КОМАЗЕЦУ Породица Узелац ДМИТРУ СЕКУЛИЋУ Време пролази, али љубав и сећање на тебе остају вечно. Твоји: Драган и Тања са породицама СЕЋАЊЕ ( ) ( ) нашем драгом драгом брату ЧЕТРДЕСЕТОДНЕВНИ ПОМЕН нашем драгом супругу, тати и деки ПЕТАР МАРКОВИЋ Време пролази, успомене остају. Породица ( ) ВЕЛИМИРУ ЋУПИЋУ од Стевана и Даце. ( ) ДЕСИМИРУ ОБУШКОВИЋУ Почивај у миру. Сестре Драгослава и Станислава са породицама СРЕТЕНУ СТАНИСАВЉЕВИЋУ АЦИ одржаће се у суботу, 4. септембра у часова на ВПГ. Твоји најмилији IX 2021.

26 драгом супругу и оцу С тугом у срцу опраштамо се од нашег драгог супруга, оца, деде и свекра СВЕТОЗАРУ МРЂЕНОВУ ЦВЕТИ Изненада си нас напустио са овога света, али ћеш вечно остати у нашим срцима. Твоју доброту и љубав нећемо никада заборавити. Супруга Велинка и син Радомир РАДОМИРА КАНУРИЋА РАШЕ Твоју племенитост, доброту и љубав које си несебично пружао никада нећемо заборавити. Воле те, твоји најмилији IN MEMORIAM [ESTOMESE^NI POMEN voljenoj }erki, sestri i tetki драгом тати, тасту, свекру и деди OTO TAMAŠI DANIJELI KOLUNDŽIĆ DACI Uvek }emo te pamtiti i voleti. O`alo{}ena porodica ЧЕТРДЕСЕТОДНЕВНИ ПОМЕН драгом течи ВЕЛИМИРУ ЋУПИЋУ Почивај у миру и знај да вољени не умиру све док живе они који их воле и они који их се сећају. Твоја породица I kad nisam Tu Tu sam sa vama u mislima i ljubavi. Tvoja Kaća sa decom ТРОГОДИШЊИ ПОМЕН супругу, оцу и деди МИРОСЛАВУ КОМАЗЕЦУ Страхиња, Алекса, Сандра и Немања драгом тетку ТАТЈАНА ЈУРИЋ рођ. ДОЈЧИНОВИЋ Тугују за тобом, мама Драга и сестра Тамара. драгом деверу и стрицу ДРАГАНУ ИЛИЋУ Време не лечи тугу само те натера да живиш са њом. Сећања на оно што смо имали у животу само су још већа. Сваки дан си са нама у некој причи. Хвала ти за несебичну љубав, бригу и нежност. Недостајеш нам за све што долази. Волимо те бескрајно пуно. Твоји најмилији СВЕТОЗАРУ МРЂЕНОВУ Заувек ћеш остати у нашим срцима. Породице Средојевић и Мијић СВЕТОЗАРУ МРЂЕНОВУ од Секе, Јовице и Наташе са породицом IX

27 ШЕСТОМЕСЕЧНИ ПОМЕН драгој мами, бајки и прабаки ТРОГОДИШЊИ ПОМЕН нашем драгом POSLEDNJI POZDRAV dragoj strini ЉУБИ ГРГИЋ рођ. КОЗИЋ Дани пролазе, бол остаје... Твој осмех и радост којима си пленила остаће заувек у нашим срцима и мислима. Увек си била ту за све нас и много нам недостајеш. Нека те анђли чувају. Твоја ћерка Милена, унук Данијел и унука Сандра са породицама тетку ДУШАНУ ДАМЈАНОВИЋУ Заувек у срцима, твојих најмилијих. драгом брату ETELKI MUSOLIN rođ. FIRJEŠ Bila si redak, neponovljiv dragulj u našim životima. Hvala ti za oplemenjujuće trenutke. Ljubav naša i sećanje na tebe nikad neće proći. Tvoji: Nikola, Marko, Pavle, Branka i Mate Musulin POSLEDNJI POZDRAV sestri i tetki ВЕЛИ Тужни смо што смо те изгубили, хвала ти на свему. Рада, Николина и Милан СЕДМОГОДИШЊИ ПОМЕН ВЕЛИМИРУ ЋУПИЋУ ВЕЛИ Драги наш брате, сећаћемо те се заувек по срдачним речима, племенитим делима, а највише по доброти срца. Волимо те и неизмерно тугујемо. Брат Бранко, сестре Данка, Гордана и Роса ДЕСЕТОГОДИШЊИ ПОМЕН KATI PARČETIĆ CIGIĆ Tuguju za njom, sestra Roza, šogor Stipan, Marijana i Emina sa porodicom ЉУБОМИР РАКИЋ Године пролазе, а туга и бол заувек остају. Недостајеш... Твоји најмилији POSLEDNJI POZDRAV voljenoj supruzi i majci КСЕНИЈА ГРАДИНСКИ Само ћу јој - то ми с може - Друго име сада дати, До сада се љубав звала, - Од сад ће се тугом звати. Твоји најмилији драгом тетку ДР СЛАВОМИР ДЕДИЋ С великим поштовањем чуваћемо од заборава наше вишегодишње пријатељство. Радмила и Сима Јанчић ДР ВОЈИСЛАВУ МИЛАТОВИЋУ KATI PARČETIĆ CIGIĆ Tuguju za tobom, suprug Antun i sin David. ČETRDESETODNEVNI POMEN našoj dragoj ВЕЛИ ЋУПИЋУ Горан, Гласинка, Дуња и Стана Пољак ГОДИШЊИ ПОМЕН Поносни смо што смо Вас имали за пријатеља. Ваш ведри и племенити лик остаће заувек у нашим срцима. Породица Маширевић POSLEDNJI POZDRAV voljenoj majci i baki VERI DOBRIJEVIĆ Zauvek ćeš živeti u našim srcima. Tvoja porodica ЈЕЛЕНИ ПРОДАНОВ одржаћемо 4. септембра у 11 часова на Великом православном гробљу. Ћерка Стојанка KATI PARČETIĆ CIGIĆ Zauvek u našim srcima i mislima. Sin Darko, snaja Kristina i unuke Ema i Maja IX 2021.

28 цењеном ЧЕТРДЕСЕТОДНЕВНИ ПОМЕН драгом зету ЈЕДНОГОДИШЊИ ПОМЕН драгом супругу, оцу и деди DESETOGODIŠNJI POMEN ЧЕТРДЕСЕТОДНЕВНИ ПОМЕН драгом сину, брату, супругу и оцу ДР СЛАВОМИРУ ДЕДИЋУ С великим поштовањем чуваће те од заборава, породица Пушић. ( ) POSLEDNJI POZDRAV ocu, dedi i svekru МИЛЕНКУ ТАДИЋУ ПИЛЕТУ од Милорада, Милијане, Драгана, Снежане, Тијане и Немање. ( ) драгом РАДОМИРУ ВРКИЋУ Свастика Биља са децом ( ) ШЕСТОМЕСЕЧНИ ПОМЕН драгом супругу, тати и деки ТОМИСЛАВУ БАЧИЋУ Недостајеш нам... Супруга Нада, син Владимир, ћерка Бранка са породицама ( ) пријатељу IŠTVAN BARANJAI Postoji ljubav koju smrt ne prekida i tuga koju vreme ne leči. Tvoji najmiliji ( ) РАДОМИРУ ВРКИЋУ одржаће се 4. септембра у 11 часова на Великом православном гробљу. Породица ( ) POSLEDNJI POZDRAV dragoj majci STEVANU HRABOVSKOM Čuvaćemo te od zaborava. Počivaj u miru, naš deda. Sin Aleksandar, unuci Igor i Kristina i snaja Marija ( ) ПОМЕН МИЛЕНКУ ТАДИЋУ Чуваћемо те од заборава. Новак Каралић са породицом СЕЋАЊЕ ( ) на супругу, мајку и баку МИЛАНУ ЈЕФТИЋУ Заувек у срцу чуваће те, твоји најмилији. ( ) ГОДИШЊИ ПОМЕН драгом брату и ујаку ПЕРИ ШЕШУМУ Пријатељи: Милан, Борис и Растко. ( ) ЧЕТРДЕСЕТОДНЕВНИ ПОМЕН ПЕТРУ ШЕШУМУ од породице Николић. ( ) RUŽICI ŽARAK Ostaje praznina koju ćemo ispuniti najlepšim sećanjem. Naučila si nas mnogo. Hvala ti za sve što si nam pružila. Počivaj u miru. Tvoja ćerka Ljiljana sa porodicom ( ) драгом зету ЂОРЂЕ БЕЉАНСКИ POMEN ВЕРИЦА ВУЧКОВИЋ Вољена сестро и теткице, заувек си у нашим срцима. Твоја сеја Јелица и сестрићи Јелена и Марко са породицама. ( ) ГОДИШЊИ ПОМЕН ЕМИЛИЈУ ДИМИЋ Супруг Драган, ћерке Тамара и Драгана са породицама СЕЋАЊЕ ( ) ТОМИСЛАВУ БАЧИЋУ Успомену на њега чувају, сестра Сека, Лидија и Дејан са породицама. ( ) GODIŠNJI POMEN dragom deveru i stricu РАДОМИРУ ВРКИЋУ Јела и Милан ( ) ЧЕТРДЕСЕТОДНЕВНИ ПОМЕН драгом зету Много нам недостајеш. Твоје људско постојање трајно је сећање, супруге Бранке, ћерки Данијеле и Драгане са породицама. ( ) ЈЕДАНАЕСТОГОДИШЊИ ПОМЕН STEVAN KOBERSKI kamenorezac Sveta misa održaće se 5. septembra u 9 časova u Karmelićanskoj crkvi. Njegovi najmiliji ( ) МИРКО ПАЧИРСКИ МИРОСЛАВУ ЂУРКОВИЋУ Време не може избрисати сећање на тебе. Заувек остајеш у нашим срцима. ВОЈИН СТАЈЧИЋ Време пролази, а туга и бол остају. Вечна ти слава. Твоји најмилији ( ) Породице: Пачирски и Плавшић. ( ) DVOGODIŠNJI POMEN dragom prijatelju TOMISLAVU BAČIĆU Bićeš uvek u našim mislima. Čuvaćemo uspomenu na tebe. Marica i Srđan ( ) РАДОМИРУ ВРКИЋУ Свастика Слађа са породицом ( ) Твоја породица ( ) СЕДМОГОДИШЊИ ПОМЕН драгом РАШИ од породице Матарић. ( ) СЕЋАЊЕ на драгог брата МИЛУ НИКОЛАША Брат Нико са породицом ( ) JOVI MILOŠEVIĆU Nismo te mogli sačuvati od smrti, ali ćemo te sačuvati od zaborava. Počivaj u miru. Niko Bosanac i Marica ( ) МИЛЕНКУ ТАДИЋУ ПИЛЕТУ од супруге Зоре. ( ) МИЛЕНКУ ТАДИЋУ ПИЛЕТУ од Зорана, Диане, Јована и Јане. ( ) ЗОРАНУ КОЊОВИЋУ Време неће избрисати љубав и сећање на тебе. Твоје тетке Нада и Беба са децом. ( ) МИЛЕНКУ ТАДИЋУ ПИЛЕТУ од Бојане и Драге. ( ) 3. IX

29 Mite Popovića Triglav Grupa triglav.rs IX 2021.

30

31 32 3. IX 2021.