Г Л А С Н И К АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ ВОЈВОДИНЕ. Година LXIV Нови Сад, јун 1992 Број 6

Транскрипт

1 Г Л А С Н И К АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ ВОЈВОДИНЕ ЧАСОПИС ЗА ПРАВИТ ТЕОРИЈТ И ПРАКСТ Година LXIV Нови Сад, јун 1992 Број 6 ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ Борће Бурковић стручни сарадиик Устав ног суда Јутославије УСТАВ САВЕЗНЕ РЕ П УБЛИ К Е ЈУГОСЛАВИЈЕ И О Ц ЕЊ И В АЊ Е УС ТАВНОСТИ И ЗАКОНИТОСТИ 1. Двадесет седмог априла године проглашен je Устав Савеэне Регтублике Југославије.' Будући да je одредбом члена 144. Устава Савеэне Републике Југославије утврђено да тај устав ступа на онагу даном његовог проглашеша, то эначи да je истог дана престао важити Устав СФРЈ из године. Испгог дана кад и Устав Савеэне Републике Југославије, стуттио je на онагу и Уставки закон за спровођење Устава СРЈ. 2. Кад ступи на онагу нов устав (или акт о измени важећег устава) увек се поставља питање: шта бива са законима, другим прописима и огтштим актима који су дсиесени за важен>а ранијег устава. То питаше поставлю се свакоме: грађанину, ономе ко примешу*je устав и закон, и, природно, уставном суду, који je позван да каже шта je устав и закон - Посгало je уставни обичај да се, кад се доноси нов устав (или акт о измени устава) доноси и уставни закон, чија je свр.ха да реши питања која се увек постављају кад се донесе ноев устав. У та питаша спада, неретко, пород наведеног, и ггитање да ли се нови устав од мах иримешује, у цел пни или делимично, или оставлю иэвесно време у којем je потребно обавити одређене прииреме да би нови устав могао оити примешивай. Пигаше шта бива са законима донесении за важеша раиијег устава поставлю се као што je речено свакоме, а органу којем je поверена заштита уставности и законитости, уставном суду, посебно. Jep, орган којем je поверена заштита 1 1 Службени лист Савезне Републике Југослаиије, бр. 1/92. 3

2 уставное и законтости, тј. Уставки суя Југославије, односно Савеэни уставни суд, суочава се, даном проглашења Устава Савезне РалубЈШке Југославије, с чињеницом да посгоји нов устав и с чшьеницом да Уставни закон одређује известан рок у којем закон и други отлита акт мора бити усклађен с Уставом. И Уставни закон за соровођење Устава Савезне Републике Југославије има, као што оу имали и ранмји уставни закони о спровоьеаьу устава и уставних аката, реш ена к оја се тичу примене новог устава и усклаьиватьа закона и других ошитих аката с там уставом. Тако je, нлр., одредоом члана 1. Уставног закона за справођење Устава СРЈ (Уставни закон) утврьено да се Устав Савезне Републике Јутославије примењује од дана над га лроглааи Савезно веће Скупштине СФРЈ, ако у погледу лојединих његових одредаоа, није, У став ним законом, друкчије одређено. A одређено je, одредбама члана 2. Уставног закона, да се одредбе Устава ко je се односе на права и дужности савеэних органа и организацнја примењују од дана кад та органи буду образовани у складу с Уставом; да се одредбе Устава које се односе на права и дужности лредседника Републике и Савезне владе примењују од дана конституиса.1 ьа Савезне скупштине. Уставни закон има и решења која се тичу савезннх закона и других лрописа и општих аката савезних организација, о којима ће овде бити речи. С питањем оцењивања уставности савеэних закона и других савезних лрописа, али и с литатьем оцендшаша уставности и законитости уопште, после проглашења новог устава, Уставни суд Југославије суочавао се још од свога посганка, тј. још од Устава СФРЈ из године. Уставним законом о спровоьен>у Устава2 било je утврђано (члан 8) да савезни закони и друга савеэни прописи, уколико се не укидају Уставним законом, остај у «а онази. Одредбе савезних закона и других савеэних лрописа које лису укинуте Уставним законом нмаде су бити усклаьене с Уставом СФРЈ из године у року од две године од дана сггупања Уставног закона на снагу. Уставни закон из године није имао одредоу о оценлшашу уставности закона и уставности и законитости других савезних лрописа, иако je Устав СФРЈ из године управо увео оцењивање уставности и законитости у Југославији, које je поверено уставним судовима. Уставни суд Југоалавије одбијао je, после проглашења Устава СФРЈ из године, да оцењује устав- ност савезних закона и других савезних лрописа до истека рока за усклађивање тих закона и лрописа с Уставом, утврьеног Уставним законом. За разлику од Уставног закона из 1963, Уставни закон за спровођење Устава СФРЈ из године имао je одредбу (члан 18. став 2) по којој je посгупак за оцењивање уставности закона било могуће покренути и пре истека рока за усклаћивање 4 2 Сл. лист СФРЈ, бр. 14/63.

3 закона, било да су у пнташу закони који су изричито апоменути Уставним законом, било да су у питагьу остали савезни»» закони. Мада ocraje изван оквира ових разматрагьа, занимлынво je указагги на то да je Уставнн суд Југославије одбијао, године, да оцењује уставност савезних закона до истека рока за усклаьиван>е тих закона с Уставом из године, и поред тога што je, по Уставном закону, и пре истека рокова за уокла- Ьнвагье савезних закона с Уставом, могао оцегьнвати уставност тих закона. Одлуке У став«or суда Јутославнје j одбијању захтеза за оцењивање уставности савезних закона пре истека рока у којем су ти закони имали бити усклађени с Уставом3, засниване су на одредбама плана 17. Уставног закона из године. Тако je Уставни суд Југоспавије, године, одбио да оцењује уставност Закона о утврђивању и обрачунавашу укупног прихода и дохотка у основним организацијама удруженог рада, позивајући се на одредбу плана 17. Уставног закона, по којој je тај закон морао бигги уоклаьен с Уставом до 30. јуна године. Одредба плана 18. став 2. Уставнот закона из године допуштала je, истина, оцегыгаагъе уставности закона који нису наведени у плану 17. Уставног закона, a који су морали бити усклаьени с Уставом до 31. децембра године, али се не може снгурно утврдити да je Уставни суд Jyгославије оцешивао уставност неког закона позивом на одредбу плана 18. став 2. Уставног закона из године. 3. Ни Уставни закон за спровођење Амандмана IX до L X V II на Устав ЈФРЈ, из године, није имао одредбу слимну одредби плана 18. став 2. Уставног закона из године, по којој би Уставни суд Југославије могао оцегьивати уставност савезних закона и других савезних гтрописа пре истека рока одреьеног Уставним законом, за усклађивање тих закона и прописа с наведеним амандманима на Устав СФРЈ, из године. У право то je навело судију М. Бузаџића, као и Уставни суд Јутославије, да се посебно позабави питањем оцењивања уставнооги по проглашегьу Амандмана из године. Оцегвивагье уставности закона после проглашегьа Амандмана из године није било једноставно питагье. Јер, тада ннје био у питаньу нов устав, већ амандмани на важећи устав, чије оу брајне одредбе остале на снази и лакан проглашегьа Амандмана IX до L X V II на Устав СФРЈ. Кад престаје важигги једаш устав питагье оцегылвагьа уставности решава се лакше него онда кад важи неизмењен део устава пи je по j един е одредбе ггрестају важной након проглашегьа амандмана на тај устав. Тад je уставни суд суочен с чигьеницом да важи и неизмегьени део устава, с којим закон мера бити у складу, али и нов уставни текст, одиозно део устава с којим закон мора бити у складу. Уставни суд Јутославије утврдио je, почетном гадине, после саветовагьа и расправе на седницама Суда, ставове о питагьу оцегьнвагьа уставности и законитости после проглашења 3 Одлуке и мшшьегьа YCJ, 1974, стр

4 Амандмана IX до L X V II. Неке оадреднице тих ставова и данас се чине значајним, без обаира на разлике из-међу сташа после проглашења Амандмана IX до L X V II и сташа после нроглашен>а Устава Савеэне Републике Југославије. Зато ће неке од ших овде били наведене: саглаоност савезних закона с Амандманима, Усггавни суд Јутославије може оцешивати и пре истека рока у којем пли закони имају бигги уаклађени с Амандманима, утврђеног Уставним законом, алии само ако je савеэни закон усмлађиван с Амандманима пре истока рока у којем je имао бити усклађен с Амандманима; Уставки суд Југославије дюже оцењиватн саглаоност прописа и других оиштих акагга Скупишине СФРЈ4 с Аманд.манима одмах по проглашешу Амандмана; Уставни суд Југославије може оцешивати саглаоност савезних прописа донесених за извршаваше савезшгх закона с Амандманима из године без икаквог ограничеша у погледу рока; закон иггост савезшгх прописа донесених за извршаваше савезних закона дюже се оцешивати тек по протеку рока од три месеца од дана кад je савезни закон за чије ije извршаваше донесен савезни пропис уоклађен с Амандманима ; акти савезних функционера подлежу оцешивашу сагласности с Амандманима без икаквог вре.менског ограничеша, а оцешивашу закош ггост по протеку три.месеца од дана кад je савеэни закон н а основу којег je донесен акт савезног функционера усклаьен с Амандманима; репубдички закон, друти пропис и општи акт органа друшгвенснпол!итич1ке заједшгце дюра бигги у складу с Амандманима од дана проглашегьа Ад1андмана. То знаки да Уставни суд Југославије може оцешивати саглаоност републггчког закона, друтог прописа и општег акта органа друштвено-лолиггичке заједшше с Амандманима независно од било каквог рока; догтуном Уставног закона требало би одредити примерен рок за усклаьива!ье реггубдичких закона и огштгих аката органа друштвено-пол итичких ; оуиротност републи'чког закона са савезним законом може се оцешивати тек пошло савезни закон буде усклађен с Амандманима; дапунам Уставног закона требало би одредити примерен рок за усклаьиваше републичюгх закона са савезним законш1а. 4. Већ je речено да Уставни закон (члан 1) утврђује да се Устав СРЈ примешује од дана кад га прогласи Савеэно веће Окупштине СФРЈ, ако у погледу примене појединих одредби тога устава Уставним законом нцје друкчије одре be но. * Мяслн се на све друге акте које доноси Скупштина СФРЈ, осим закона. 6

5 М ада ни Устав CPJ ни Устава ги закон не товаре о тгрестанку важеша Устава СФРЈ из године5, чини се да je ван спора: (1) да Устав СФРЈ више не важи и (2) да се Устав CPJ примешу je од дана којим je лроглашен, озим тгојединих одредби шегових, одређених Уставним законом. 5. С обзиром на све ттретходно речено, Устав:ш суд Jyroславије6, односно Савезни у ставни суд суочен je, дакле, с чшьеннцом да од 27. априла важи Устав Савеэне Републнке Југославије и да шегов рад завися од те чишенице. Али, Устав ни суд Југославије суочава се и с чишеницом да није у свим случајевима захтева за оцешиваше уставносги и законитости изрекао одлуку до ступаша Устава СРЈ на анагу. И з тога гтроиалаэи гтитање: да ли У ставни суд Југославије, одиозно Савезни у ставни суд може наставити да оцењује сагласност закона и других огтштих аката с Уставом СФРЈ у случајевима к ад постоји такав захтев а одлука о томе није донесена до проглашеша новог устава. Чини се да су о томе питашу могућа два гледишта: (1) да У ставни суд Јутославије, односно Савезни уставни суд, може оцешивати да ли je закон, односно друти ошнти акт о којем ни je изречена одлука до 27. априла године био у окладу с Уставом СФРЈ док je тај устав важно и (2) да, после проглашеша Устава Савезне Републике Јутославије, више није могуће оцешивати устав:гост са становишта Устава СФРЈ, будући да тај устав више не важи. Прво гледиште заснива се на схваташу: ни Устав СРЈ ни Уставни закон не чине никакве сметше доношешу одлуке о томе да један закон, односно олшти акт није био у складу с уставом с којим je морао бити у складу. Пошто Уставни закон нема одредбе о томе, тј. не yropbyje да се не може оцешивати сагласност закона с једним уставом који je престао важити, то je право Уставног суда Јутославије, односно Савезнот уставног суда да оцешује, у стварима које су у току, сагласност закона с ранијим уставом. То не эначи, дабоме, да се, по новим захтевима, може тражити оцешиваше сагласности закона с уставом који иије на снаэи. Изрицагье одлуке о томе да ли je закон у складу с ранијим уставом захтева начело правде и правичности. Нико не може трпети од неуставног закона, без обэира на промене настале у уставном систему земље. Правда, начело уставности и законитости, захтева да се иэрекне одлука да закон који je морао бити сагласан с једним уставом није био у складу с тим уставом за шегова важеша. То што се уставносг оцешује по правилу са становишта важећег устава и што важећи устав остав.ъа известан рок за усклађивање закона с тим уставом не значи да Уставни суд Југославије, односно Савезни уставни суд сме затворити очи пред чишеницом да један закон 5 Чланом 31. тачка 1. Уставног закона из било je изричито речено да престаје важити Устав ФНРЈ из Уставни суд Југославије настааъа рад под тим именом, све до набора Савезног уставног суда. 7

6 иије био у складу с ранијим уставом. Намело правне оигурности, као једна од основных вредности права, захтеава да закон буде оглашен неу ставшим са становишта ранијег устава чак и под прегтоставком да би тај закон, можебити, био у окладу с новим уставом. Ипак, оцењујући да ли je један закон био у складу, односно ггротиван ранијем уставу7, Уставни суд би морао водиги рачуна и о томе да ли je тај закон у 'складу с новим уставом. МогуЬност оцешивања да ли je закон био у окладу с ранијим уставом не би била ограничена; али ни сасвим искључена. Друго гледиште, сигурно je, има више значаја. То je, уствари, гледиште Уставног суда Југославије после ороглашења Амандмана на Устав СФРЈ, из године. То гледиште заснива се на схваташу: ако уставотворац каже да савеэни закони и друга савеэни прописи остају на снази до њиховог уоклађивања с Уставом" у роковима одређеним Уставним законом (ако ним законом није друкчије одређено), као што каже члан 12. Уставног закона, то эначи да уставотворац рачуна с там да су та закони, бар за одређено време, уставни. Тиме се, и теоријски узето, реш ала питање уставности закона донесених за важеша ранијег устава: та су закони уставни, до истока рока одреьеиог за њихово уоклађивање с Уставом. И, пошто Уставни закон нема одредбе каква je била одредба члана 18. став 2. Уставног закона из Юдине, има се сма/грати да Устав CPJ, односно Уставни закон не допушта да закон буде оценлгоан до истока одређеног рока. Из претходно речаног излази да Уставни суд Југославије, односно Савеэни уставни суд, не би могао оцењивати да ли je одреьен закон, односно друга општи акт био у складу с Уставом СФРЈ, као и- то да се уставност савезних закона не може оцењивати до истека рокова утврђених Уставним законом. А то эначи да се, до краја 1992, односно до краја године7, може оцешивата уставност само оних савезних закона који буду донесени после проглашења Устава СРЈ, нових савезних закона. Упркос свему што je до сад речено о оцењивању уставности, к ако са становишта сагласносга савезних закона с рани ј им уставом тако и са становишта оцењивања тих закона с Уставом СРЈ, не чини се да je о томе иеюьучено и какво друкчије схватање. Питанье je, найме, да ли одредбе Уставног закона о роковима за усклаьивагье савезних закона с Уставом CPJ значе да уставност савезних закона није могуће оцендшати пре него што иотокну рокови за то, одређепи Уставним законом. Теоријски гледано, али и практично, нормативно, једно je сигурно: закон не може бити противан Уставу. Закон мора бита у складу с Уставом чим Устав буде ггроглашен. Сигурно je, исто тако, да закон мора билли усклађен с Уставом, будући je право, како je говорио Келсен, један систем усюгаьених норми. Ако закон мора бита уоклађен с Уставом, и ако je за то одреьен рок, то не мора значите да уставност закона не може бити оценлшаяа 8 7 Чл. 15. и 16. Уставног закона.

7 и пре истека одреьеног рока. Уосталсм, тако je било и по већ споменутој одредби Уставног закона из године: постоји рок у којем закон мора бита усклаьен с Уставом, алн и могућност да уставност закона буде оцетьивана и пре истека рока. Из тога што Уставни закон оставлю рок у којем закон треба да буде усклађен с Уставом не мора излазили и то да уставност закона не може билли оцењивана и пре истека тога рока. То значи само то да се заканодавцу оставлю известан рок да закооюдавство усклади с Уставом. Ако закон мора бити у складу с Уставом не може се дозволити, у случају спора о уставное закона, примена «еусгавног закона, без обзира на рок за усклаьивање таквог закона с Уставом. Рок у којем закон мора бити усклаьен с Уставом не злами нншта више од обавеэе законодавца да то сам учини у одређеном року. Taj рок не эначи и забрал у уставном суду да оцењује да ли je закон у складу с уставом. Схватагье да уставност закона «и je могуће оцељивати пре истека рока за њихово укжлаьивагье с уставом заснива се на пракси уставног оудства. Али, то не мора значили да je и теоријски посве исправно. Нити да je значење Уставног закона у томе да уставност закона ни je могуће оценлшати пре него што протекfry рокови за њихово усклаьивагье с Уставом, одреьени Уставним законом. 6. Одредбама члана 13. Уставног закона утврђено je да даном ступања тога закона на снагу престају да важе одређени савезни закони. То може бити још један разлог који оправдава схватање да се не може оцешивати сагласност закона с ранијим уставом. П о томе схватању, само су ти закони закони коти нису у складу с Уставам. Сви друга закони уставни су, све док не протекне рок у којем морају бити усклађени с Уставом, однооно до одлуке Савеэног уставног суда, која, иак, може бити донесена само по истеку тих рокова. 7. Одредбама члана 15. Уставног закона утврђено je који савезни закони имају бити усклаьени с Уставом до 31. децембра године, а одредбом члана 16 да остали савезни закони имају бити усклаьени с Уставом до 31. децембра године. 8. Посебно треба истаћи je дну особеност члана 14. Уставног закона: по тој одредби Уставног закона, два савезна закона* престају важити тек кад буде донесен акт о организацией и делоюругу савезних минигтарстава и других савезних органа и организаций а, осим одредаба та два закона које се од носе на положај и права рад ника у савезним органима управе. 9. Уставни закон ytapbyje, дакле, три рока за уоклаьивање савезних закона с Уставом СРЈ: (1) рок у којем се имају ускладити тачно одреьени савезни закони, (2) рок у којем се имају ускладити с Уставом остали савезни закони и, (3) 8 8 Закон о организацији и делокругу савезних органа управе и савезких организација; Закон о основама система државне управе и о СИВ-у и савезним органима управе. 9

8 рок у којем ce имају ускладити с Уставом оне одредбе савезних закона из члана 14. Уставног закона које не престају важити доношењем акта о савезним министарсгвима и ниховом делокруту. Досадаштье схватање Уставнот суда Југославије, кад je реч о оцењивању уставности савезних закона после проглашења новях устава јесге, дакле: да оцениване уставности закона није допуштено пре истека рокова за усклађивање закона с Уставом, утврђених Уставним законом. То значи да може бити оценивана уставност само оних закона који бушу донесши после проглашења Устава СРЈ. Јер, начело уставности (члан 115. став 1. Устава CPJ) не допушта да савеэшт закон, донесен после гтроглашења Устава СРЈ, буде противан томе уставу, без обэвгра на то колико je времена прошло од проглашења Устава до доношена савеэног закона. Практично, Уставни суш Југоолавије, односно Савеэни уставни суд, оцениваће, наредних дана, уставност само нових савезних закона, тј. само оних савезних закона који буду донесени после проглашења Устава СФРЈ, и, разуме се, закона о измшама и доггунама раније донесених савезних закона, к о ј«нису престали важити по одредбама члана 13. Уставног закона. 10. Уставни закон за сгвровођење Устава СРЈ усвојио je (члан 17), кад je у питану усклађивање савезштх прописа донесених за извршаване савезних закона који се имају ускладити с Уставом, једно решење које се разликује од реш ена усвојеног у погледу усклађиван»а тих прописа с Амандманима из године. Док je Уставни закон из године утврдио да савезни прописи донесени за извршаване савезних закона ирестају важити с престан ком важ ена савеэног закона, али само одређеног савеэног закона9, а да се ти прописи m iajy ускладити с Амандманима у року од три месеца од дана усклађивана закона за чије су извршаване донесени, Уставни закон за спровођење Устава СРЈ усвојио je нешто друкчије реш ене у погледу извршних прописа: савезни прописи донесени за извршаване савезних закона који се, у утврђеним роковима, имају ускладити с Уставом,,,морају се уокладити у роковима утврђеним тим законима, а могу се применивати најкасније до истека тих рокова (члан 17). Решене из одреабе члана 17. Уставног закона вал>а и посебно размотрити. Поставља се гаггане, найме, злачен а те одредбе Уставног закона. Питане je, пре света, шта значи да се савеэни прописи донесени за извршаване савезних закона који се имају ускладити с Уставом морају ускладити у роковима утврђеним тим законима. Уставшим законом речено je да се савеэни прописи донесени за извршава1ье савезшгх закона (који морају бита усклађени с Уставом) морају ускладити у роковима... Уставним законом није речено с чиме савеэни прописи донесени за извршаване савезних закона који се имају уокла- 9 Закон о обавезном удруживашу рада и средстава органнзација удруженог рада ко je се баве прометом робе и услугама, с производит! арганизацијама; то je био j едини савезни закон к о ј«je по Уставном закону из престао да важи. 10

9 лиги с Уставом морају бита усклаьени у дроковима одреьспим тим законима. Стога се поставлю питање: да ли то значи да се савезни прописи донесени за извршава!ье савезних закона који ce m iajy ускладити с Уставом морају ускладити с Уставом, или са савезним законом који he одреаита рок у кајем извршни прописи морају бита уоклађеии. Иако та одредба Уставног закона ни je Јасна, не ои треоало да оуде оумње у то да извршни прописи морају бита у складу и с Уставом и са савезним законом за чије су извршавање донесени. С обэиром на то да устави република, савезни за кони, закони република и ови друга прописи и општи акта морају бита у окладу с Уставом СРЈ, одредба члана 17. Уставног закона мора се разумети тако да она утврђује обавезу усклаьнвагьа извршних прописа савезних органа и с Уставом и са савеэким законом. Тиме ни je одговорено на литагье: у којем року извршни прописи савезних органа имају бита усклаьени с Уставом, будући да одредба члана 17. Уставног закона говори о томе да извршни прописи морају бита усклађени у роковима утврьеним тим законима. Отуда и питагье: да ли то значи да за усклађивање савезних прописа донесених за извршашање савезних закона, кад je реч о ускла- Ьнвагьу с Уставом, важи друкчији рок. Чини се да се значетье одредбе члана 17. Уставног закона састоји у томе да савезни прописи донесени за извршавање савезних закона морају бити усклаьени и с Уставом СФРЈ, у роковнча који буду одређени уоклаьеним савезним законом за чије су извршавање донесени. 11. Одредбом члана 18. Уставног закона утврьено je да савеэни закони и другн савезни прописи, односно поједпне одредбе савезних закона и других савезних прописа којима се уреbyjy односи чије уреьивагье не спада у,,надлежности СРЈ престају важити даном ступања одговарајућег републичког закона на снагу. Овде се може оставити по страни иитагье кад, стварно, престаје важити савезни закон те врсте. Јер, ствар je свакога ко примењује закон (савезни, републички), па и Уставног суда Југославије, односно Савезног уставног суда, да утврby'je да ли je одреьен савезни закон престао важити по томе основу. За оцењиваше уставности савезних закона и других савезних прописа из члана 18. Уставног закона важније je питагье: да ли одредба члана 18. Уставног закона значи само то кад ће савезни закон престата да важи, или и нешто друто. Мада Уставни закон о томе шгшта не каже, чини се да je право значење те одредбе Уставног закона претпоставка да оу та савезни закони уставни све док не буде донесен репуб.тички закон који уређује односе чије уређиваље више није право и дужност савезних органа. Сагласно раније реченом, то би имало значитн да ни уставност пгх савезних закона не може бита оцењивана: све док уместо савезног не буде донесен републичгси закон. Чини се да то исходи не само из исправног тумачен>а те одредбе Уставног закона, него и из начела правне сигурности. Прогласита неуставним савезни закон, односно друга пропис савезни из наведене одредбе Уставног закона пре «е го што буде донесен републички закон значило би оставити дру- 11

10 штво, за извесно време, без прописа, и створит не само тешкоће синима ко1ји непосредно цримењују право, већ и правку несигурност. А то се не би омело допустили. Стога, једино тај интерес може оправдати схватање да ти закони не могу бити оцењивани са становишта шихове уставности дож не буду донесени републички закони. 12. Ни Уставши закон, као ни ранији уставни закони, не одређује рокове у којима се републички закони и друга опили акта органа др^тнтвено-полјтгчких заједница имају усжладити с Уставом СРЈ. То би могло эначита да ти закони, однооно општа акти морају бити у складу с Уставом од дана проглашегьа Устава. С обзиром на то, поставла се питагье да ли Уставни суд Југославије, односно Савезни уставни суд, може оцењивати и сашасност реггубличжих закона и других општих аката с Уставом одмах по проглашењу Устава, или и у логледу тих закона и других општих аката треба да важи неки рок. Вило би превшие формалистички, рећи да ти закони, однооно општи акти одмах могу бити оцењивани са становишта њихсхве саглаоности с Уставом. Одговор на то тшггање ваъа тражита из духа Устава и Устав ног закона. То яезависно од тога што би како je и Уставни суд Југоолавије истакао, године најбо.ъе било да допуном Уставног закона буде одређен рож у којем та закони, однооно општи акти треба да буду усклађени с Уставом СРЈ. У духу je Устава и Уставног закона да се им а једнаж однос према савезном закону и другом савезном протшсу, и репубдичком закону^, однооно другом општем акту, кад je реч о оценйгоаньу уставности. А то би значило: ако се не оцењује уставност савеэних закона, до истека одреьених рокова, не би требало оцегьивата ни уставност републичких закона и других општих-аката, бар до истека рока у којем савезни закони морају б:л и усклаьени с Уставом СРЈ. При томе, треба имати у виду, кад je реч о оцегвивашу сагласносш репубдичких закона са савеэним законом (члан 115. став 2. Устава CPJ), да je за усклађнвање републичког закона са савезним законом, потребно да протек не и извесно време од усклађивања савеэног закона с Уставом СРЈ. 13. И Уставом СРЈ (члан 115. став 1) утврьено je да устави република-чланица морају бити сагласни с Уставом Савезне Републике Јутославије. Случај кад републички устав није у складу с Уставом СРЈ, тај устав решава друкчије «е г о што га je решавао Устав СФРЈ из године. Кад Савезни уставни суд утврди да поједине одредбе устава репу блике нису сагласне с Уставом СРЈ, те одредбе републичког устава престају важити после шест месеци од дана кад je утврђено да нису у складу с Уставом СРЈ, ако у том року републички уставотворац не отклони несагласност свога устава са Савезним уставом. У став ним законом ништа није речено о усклаьивашу устава реггублика с Уставом СФРЈ. Ако се има у виду само то, могло би се зак.ъучига да je оцењивање сагласности републичког устава с Уставом СРЈ могуће, без икаквог рока. То питагье, ипак, 12

11 није тако једностагано. Ако ije Уставним законом у тир Ьен рок у којем савеэнн закон има бити усклаьон с Уставом, било би у духу У става. да се, кад се постави питање саглаоности републичксг устава с Уставом СРЈ, за иэвеано гареме не утврђује несаг.тасност устава републике с Уставом СРЈ. То време не би треб ало да буде краће од времена утврђеног одредбом члана 1. Уставног закона, кад су у ггитању остали савезни закони (закони који нису изричито наведени другим одредбама Уставног закона). Мора се водили рачуна о томе да и републички уставотворац треба да има на располагануу одређено време у којем he устав републике ускладити са Савезним уставом. У Црној Гори и иначе, предстоји доношење новог устава. Очекивати je да he и Народна скупштина Републике Србије размотриги да ли има разлога да, после проглашења Устава СРЈ, усклађује Устав Републике Србије са Савезним уставом. 14. Извесно je да je самоуправно право изгубило доста од значаја који je имало по Уставу СФРЈ, и то још од Амандмана из године. Самоуправни акта постојаће, и поред тога, и да.ъе. Јер, самоуправце акте овде треба разумети у једном ши рем смислу: као све сне акте друштвених чинил аца који не врше државву влает, који су, у граиицама утврьеним Уставом, слободни да vpehyjy своје односе иротшсима које сами доносе. И убудуће ne, дакле, бити оцениюаньа уставности и законитости самоугоравних општих аката. Уставни закон ниш та не каже о усклаьивануу самоуправних општих аката с Уставом СРЈ. То би имало значити да ти акти мсрају бити у складу с Уставом од самог проглашегьа Устава; да није остав.ъен рок у којем та акта морају бита усюла- Ьени с Уставом. Чини се да ваља примити мишљење М. Бузацшћа,10 по коме се никаквим тумачењем не може извести да je за усклађнвање тих аката с Уставом одреьен какав рок. Мада се то мишљење М. Бузацића односи на усклаьива(ье самоуправних општих аката с Амандманима из године, чини се да се оно и сад може примити. Ипак, било би у духу Устава како je истидао и М. Бузаџић да се Уставним законом одреди рок за усклађивање самоуправних аката с Уставом. У недостатку та квот решења, очекивати je да he Уставни суд J у гославке, односно Савезни уставни суд, одбити мотућ приговор да и за усклађивање тих аката с Уставом СРЈ постоји рок, тј. да he разматрати да ли je самоуправни акт у складу с Уставом CPJ, у сваком случају таквог захтева поставляют по прогаашен>у Устава СРЈ. 15. Усклаћивање закона, других городиса и оттштих аката с Уставом СРЈ може бити остварено на више начина: доношењем, у.место постојећег, новог закона, односно другог општет акта; изменам постојећег, или, прописивањем да постојећги престаје важити. Све то, може бити чпшено у рокогаима одребе- 10 Милован Бузаџић : Уставни амандмани и оцењиваље уставности и законитости, Суд ска пракса, Београд, март 1989, сгр

12 ним за усклаћивање закона и онштих аката с Уставом. То се може чинити с раэличитим мотивима: да се закон, одноано опнгпи акт усклади с Уставом, или да се оствари друга оврха законодавне политике. Ако се то чини пре истека рока за усклаћивање с Уставом, може се поставити питање: да ли се, ако je реч о изменам а закона, може оценивали само уставност измене, или закона у цели ни. И ту се в ала сложили с мшшье- 1ьем М. Бузаџића. ваъа оценивали уставност новеле закона; не може се, поводом «овеле, оценивали уставност закона у целини, ако није истекао рок у којем закон мора били ускла- Ьен с Уставом. Противно становиште значило би онемогућмти законодавца да се користи правом да закон усклади с Уставом у одређеном року, «атерати противно Уставном закону законодавца да чини измене ко je эначе уоклаьиване с Уставом и пре истека рока у којем то може чинити. Очекивати je да ће Уставни суд Југославије, односно Савеэни уставни суд, и овог нута, тумачећи У ставни закон, утврдити правила по којима ће поступати у нвредном раздоблуу. Та правила «е ћ е били од значаја само за Уставни суд, већ и за свакога коме je старане о уставност и закониггости и ду- Ж1НОСГ и професија, упеколико. Не упуштајући се у нагађана о томе каква ће та правила бити, чини се да се, већ сад, може рећи: захтеве за оцениване устав ноет и савеэних закона «е би треб ало подносите пре к раја ове године, одноано краја године. То би се, овако или онако, тицало и захтева за оценивање уставности реггубличких закона. Д о тада, могуће je подносите захтеве за оцењивање уставности закона који се усклађују с Уставом пре истека рока за то усклаьиване, новик закона савезних и републичких, који буду донесени после Устава СРЈ, односно других општих аката органа друштвено- -политичких заједница и других општих аката, општих аката полнтичких органнзација, као и захтеве за заштиту других права и слобода, саглаоно одредбама Устава СРЈ о Савезном уставном суду. Разуме се да he могућност подношена захтева зависите и од гледишта на које Савезни уставни суд буде стао о питанима к оја су овде разматрана М. Бузаџић, исто, стр. 16.