ЗАБРАНА КОНКУРЕНЦИЈЕ (III)'

Транскрипт

1 Владимир Xро миш нредседник Основног суда удружеиог рада у Новом Саду ЗАБРАНА КОНКУРЕНЦИЈЕ (III)' Y с ветлу rpehe новел е Закона о предузећима Забрана конкуренцнје уграђена je у наш правки систем другим Изменама н допунама Закона о предузећима.12 3Уведена су ограничена оснлгвалъа преиуэеьа, остваривање права из радног односа код две или више организацнја или поелодаваца и могућност оюавл>ан>а послова у више предузећа. Заараном конкурентов био je обухваћен широк круг фнзичких и правмих лика. Одмах након објавл>ивања других Иамена и достуна Закона о предуэеьнма јавл>ају се критике' због ограшгчавања предузетништва, эбог административно!' уреьнва!ьа зашлите за случај повреде прописа забрале канхуренције, због нејасних, двоемнелених и са очигледним грешкама понуђених решеша, због супротности са уетавним намелим а о слобода рада (чл. 160 Устава СФРЈ)4, эбог неусклађености са прокламованим правом на самостатно обааъагье делатиости личним радом, односно личннм радом и средсгвима у својинн грађана (Амандман XXI на Устав СФРЈ), као и због коифронтације са начетом једнакости грађана (чл. 154 Устава СФРЈ), эбог уређнвања тих односа имтеративним нормама, уместо нормама диопозитивног карактера, обопрем да се регулишу унутрашн* одпгоси у привредном субјекту. Стога су убрэо донете треће Измене и допуне 1 Преи и друти део рада о овом нравном инстилуту урађен je на основу друге новеле Закона о предузећима (Сл. лист СФРЈ бр. 46/90) и опјавл>ен у другом и тређем броју Гласника Адвокатоке коморс Војводине, док овај рад садрж и промене утврђене трећом новелом Закона о преаузећима (Сл. лист СФРЈ бр. 61/90). 3 Сл. лист СФРЈ бр. 77/88. 40/89, 46/90 и 61/90. 3 Доц. др Мирослав Витез, Послов на ф ункција и забрана кон куренције, објавл>ено у эбирцм Пословодна функција у новом привредно-финансијским условима, Нови Сад, 9. X Сл. лист СФРЈ бр. 9/74. 38/81, 70'88. 16

2 Закона о предузећима, којима je на битно друтачији начин yipe- Ьен овај правни институт. Забрана конкурентов има за ци.ъ да спријечи или макар ограштчи сукоб интереса двају сутротстав.ъен1тх страна: одреьеног поједнначног оубјекта оличеног у виду радника или другог предузетника који настоји да обавл>а пеку дјелатност иди раджу, без обзира што на тај начин чини конкуренцийv субјекту са којима се налази у специфичном нравном односу и тог другог одреьеног субјекта оличеног у виду послодавца, који би хтио да такву активност радника ограничи? Забрана конкутренције je негација слободе предузстшиитва, слободе утакмине и надметања. Витни предуслови за слобоону конку-реицију су економска самосталност привредних субјеката, слободно гржшнте и плурализам својкнских одиоса. Презла томе, слобода конкурентнее je правило у тржишној при вреди, а забрана когасуренције je изузетаос и има за цил> да спречи нелојалну кошсуренцију.4 Као што конкуренција представлю облик над.мета1ьа иэмеьу привреданх субјаката, поводом гтроизводгье и размене роба, као и пружаже услуга у привредном животу,5*7 тако се она може јавитн преласком упослених лица из једног предузећа у друго пршузеће и иреношежем знапю, радног иокуства, проиэводног програма, пословних партнера, па чак и послов них тајни у друго предузеће, чиме се устюстаи.ъа својеврстан вид нелојалне конкуренције измеьу лреду эеьа, где je утюсленик ра- :шје радио и преаузеьа где je прешао. Y зем.ьама гржишне привреде, забрана конкурендаје се остварује даванем посебних погодности за.доело ну вериост" прем а преоузећу, к роз посебне матернјатне стимул аисе, који се увећавају завис но од дужине пословне верности." С друге стране, joui код засниважа радног одиоса попшсују се изјаве које обавезују упосленика на.дословну вера гост, забрањује упошлюваже у конку рентска предузеьа, до правилу у предузеће у истој грани принреане делатностн и завтрећују санкције за случај повреде,дословне верности. Порей тога, и у законодаткгву эемаъа тржтине привреде, конкурентна се ограничава или забражује.законом, или пак, колектквшгм уговором, у складу са Законом, и то клаузулама некоику реншгје. Те клаузуле најчешће обухватају све видове конкуренције у послу, обавезују ратника да се уэдржи од нелојатне конкуренциje за вријеме трајања радног одиоса и извјесно вријеме након же- 5 Др Марко Илешић, Забрана конкуренци je у ройном праву, Приареда и право, Загреб, бр. 5 6/90, стр. 38). О нелојалној утакмиии ипширнијс др Весна Бесаровнћ у члаику Нелоја.шс утакмица у тематском излажу библиотеке Правни ж и вот', Правни положа/ привредних организацию у својинском плюрализму, Београд Др Воана Бесаровић у чланку Н елојална утакмица. 2 17

3 гствог простанка (најчешће годину дана), а у противном предвиђају обавеэу радника да послоданцу надокнади тиричшьену штету."8 ЗАБРАНА КОНКУРЕНЦИЈЕ ПРЕМА TPERH.M ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ПРЕДУЗЕБИМА Суштина овнх Измена Закона о предузећима je: 1. да се укидају сдредбе о забрани канкуренције из друге новеле (чл. i85a, 1856, 185в), 2. да се утарђује да евентуално започеш поступци по укинутим одредбама, he се наставити по навям прописима (чл. 196д), 3. да се не уређује овај правни институт и за радње, већ се то оставља Рапуоличком законодавцу, ако он угврди њихову сходну примену и на ргщье, 4. да се забрана конкуренције не регулише у Главн VI Закона о гтрепузећима, у делу гае се уређује питање уписа у с удоем регистар, већ у Главн IX где се уређује питање пословне тајне и то тако што се иза чл. 178 додаје нов чл. 178а, који гласи:.дредузеће, у складу са својим актом, закл»учује уговор о условима под којииа директор, као и друш радници док су у радном сдносу, a најдуже до две године после престаика радног односа, у том предузећу, не могу основати ттредузеће ко je би обавллльем делатности лгагло проузроковати штету предузећу. Ако лица из става 1 о во г члана поступе сутгрогно w ловима одређеним актом предузећа, предузеће я н а право да прел надлежним судом захтева иакнаду «астате нгтете и право на ггодношение тужбе за брисање из судског регистра делатности чије je обааъан>е проузроковало штету." 1. Забрана конкуренци je у односу на правна лица Оиродбам чл. 178а Закона о прещэеьнма забрана конкуранцнје je утврђена само на п ретзећа. Ова одредба се може применит и на радтье, ако се то Регтубличкнм законом предвнди. Република Србија до данас пије мењала Закон о личном раду, «ннје прихватила такву могућност. Закон о установама не садржа одре лбу о забрани конкуренције, тако да се цитнране одредбе могу применили на установе које се у смислу одрелбе чл. 189 ст. 1 (чл. 68 прве новеле Закона о преаузећнма), региструју као предузећа. Ширење примене овог правног института на правна лица ван датог законског оквира не би била прихват.ънва. * * Цитирано щ>ема др Драгшьубу Драшковићу К лаузула конкурент е у радном праву, Правни живот, бр. 1 2/91. 18

4 2. Забрана конкуренциje у односу на физичка лица Друга новела Закона о предузекнма предел Ьала je широк крут физичюих лида обухваћеннх забраним конку,ренцнје. Трећа новела Закона о предузећатма круг лица своди на: 1. директоре и 2. друге радјгике у лратузећу. Према томе, вшис ниоу обухваћени сродница, <као и друга лица, која могу по разним основама обав.ьати нос лове у предузећу (по основу уговора о делу, прокуристи, комнепопари, члагнови неког органа у предузећу, као и лица која учествују лјгчном ичавином и другим облицима лнчног ангаисмана код других прјгвродних субјската). Закон не говори у ком акту 'je неопходно утврдити клаузулу неконкуренцнје, што значи да je могуье у сейм отпилим актима које аутономно доносе тгре гузећа (чл Закона о предузећима) и у посебннм и лојединачннм юолективпиш уговорима. Закон о предузеншма не говори којим уговорам ce ypebyју условн о забрани конку ренције. Оматрамо да je то уговор о запшшьаватьу кој«иначе послодавац закл>учује са рал» гиком r»pe ступања радника на рад (чл. 11 «88 Закона о осношшм правима из радног ошгоса). Његав садржај летала иг je треба да \реди Републичкн Закон о радним од носим а. Поједине елементе тог уговора прописују и други закони, те из самог Закона о колективним уговорима (чл. 10), пракяг.лази да уговор обавезно садржи угврьену основну цену рада и елементе за утврьиватье за рале, на основу чега се ол ре by je виелна зараде, како ратника тако «директора ггрелузеьа. Из чл. 178а Закона о <нредузећима пронзилаэи да се у там уговору, уколико je огаптим актом прегвиьена забрана конкуренције, утовара и клаузула о неконкуренциј«. Уговор у име послодавца са радницима закључује директор, а са директором у нме носдодавца заклучује надлежни орган органа учтравллња предузећа. 3. Забрана конкуренци је у другим прописима 1) Код правног института трговинежог заступннштва уре- Ьеног Законом о облнгашгоним односима, преданьено je да jeдан заступник не може без пристанка налогодавца преуэегм обавезу да на истом подручју и за нету врегу послова ради за другог налогодавца (чл. 790 ст. 3 Закона о обдигашютг.м односигма).* 2) Код органа управе и правосуђа утврђује се неспојивост обавл>ања послова у гим оргатягма са отваратьем прнватних предузећа и рань««<>банл.ан.ем послова у дрлтлгм предузећима, организацнјама и заједницама. Овде треба напомену-» Сл. лист СФРЈ бр. 29/7«. 19

5 ти да се нетојивост послова у државним органима с једне стране и другим субјектича с друге стране, може сматрати прво кодексом лонашања или етиком струне, a такође да садржи и елементе примене института забране исонкуренције. Трећа новела Закона о лреаузећича одустаје од утврђивања забране рада, кроз обављање делатности лишним радом радника запосленим на пословима у органима управе и органима за лрекршаје који су негтосредно радили на примени Закона о личном раду (вођвње регистра радње у општини, доношетьу решења о ксришћешу просторија, инапепсцијским пословима и прекршајним ластутщима), и на пословима утвр1мгаања друштвених прихода (пореза и допрнноса). Међутим, та одредба je и надатье остала у Закону о личном раду Републике Србије (чл. 8 ст. 3), тако да се за све залослене у државним органима забрана односи к ада je реч о отваран>у радње, а не н када je реч о оснивању предузећа. Ова питања деталлнгје су уређена Законом о оановима система државне управе и у Савезном нзвршном већу и Савезним органима управе.10 *Наиме, у одредбн чл. 101 ст. 1 наведеног Закона, заоратвује се обааъане било какве делатности у дротом органу или организацией уируженог рада и л и другој самоуправној организацией или заједншгн: а) свим функшюиернма у оргатгма управе, б) радницнма на задаиима и пословима у органима управе које одрели иэвршни орган. Друга радници у оргаашма управе такође су обухваьенн и забрансхм обавллгьа послова у другом органу, односно организацпји уз могућност изнимке, ако ттретходно добију одобрение од функционера којн руководи органом управе, који цени да ли cry ти послови у супротаости са интересима слгжбе коју радшгк обав;ьа. Ни у првом, ни у другом случајуг се Законом не утврђују* послови који оу неагкдргви са паралелннм радом у органима управе. Последние повреде ових прописа цитирани Закон лоцира на политичку одговорност, док у делу гае ypebyje дисштлннску одговорност, ово утврђује као тежу повреду раане обавезе (чл. 367 цитираног Савезгног Закона и чл. 253 Покрајинског закона о државној управи," док чл. 171 Републичког Закона о државној управи12*не утврђује ово као тежу7 ттовгреду радне ду7- жности, али остав.ъа могућност да се то утврди у општем акту државног органа). Законн који имају посебне одредбе о престанку радиог односа по снли Закона, не предвнђају ове околности к ао основ преетанка радног относа по сиди Закона (Закон о основннм правима из радног односа чл. 76,u Закон о радннм одно- -vâw» Сл. лист СФРЈ бр. 23/78. *' Сл. лист САПВ бр. 22/81, 9/85, 13/86, 22/88, 1/90, 15/90. 24/90 н 30/ Сл. глаоник СРС бр. 52/89, 24/90, 37/90 и 45/90. и Сл. лист СФРЈ бр. 60/89 н 42/90. 20

6 сима Републике Cpotfje чл. 120,м Закон о ралиям относима АП Војводнне чл. 120, Закон о ооновама система државне учтраае и о Савелием язвригаом већу и Савеэшш органмма управе чл. 390 и чл. 391, Закон о државној унраии Релублнке Србнје чл. 183, Закон о државној управн АП ВојводЈше чл. 236). 3) Устав Републике Србије14*у одреяби чл. 100 утврђује да судаја не може обавл>атн службу или посао који je Законом утврђен као неспојив са судијоком функцијом. Постојећн ЗаiooiiH о судовима (Релублнке Србије17* и АП Вој'воднне,)( предай baj у неспојивост функа ије у истом суду к ада су брачии другого у гаггању или сроднили у првој линијн, или побочноj линији до другог стелена.19 Нацрт Закона о судовима Републнке Србије сааржз! одрадбу у чл. 5 да судаја не може бита пародии послали к, поел аник и одборник, вршити политнчке и управне функције, инти могу вршитн другу' службу, посао или дужност која би могла утицати на нлтхову сам оста л пост и независност или која би умащивала нлгхов углед или углед суда. ТакоЬе у одредби чл. 40 утврьено je да за судиjу или судију поротанка истог суда не може бита бирано лице које je «забралом судаји тог суда брачии друг или сродник у право j лннији или побочној линији до другог стелена. 4) У Тезама за израду Закона о адвокатури сааржане су одредбе које утврђују да лице које je пре подношетьа захтева за упис у имен ик адвоката, вршило дужност суда je редоаног или привредног суда, или функцију јавног гужиоца, односно гьеговог заменнка, или помощника, те функпију јавног нравобраниоца или његовог заменика, и помоћника, или функцију старешине у органу управе, не може имати с сселите адвокатске канцеларије на подручју Окружног суда у којем je ту функцију обав.ъао, све док не протеки у две године од дана када му je функција престала. * * * И порея тога што неспојивост обав.ъа!ьа послова у оргашема управе, обааъагье судијсже функције са обав.ъаи>ем других послова, спада у домен кодекса понашшьа одређених категорија функционера и запослених ратника, ради елиминисагьа привилепгјa које би се парале.нгим обавл>ањем послова могле стеьи рада отклањања могућности корумлирања тих структура, овяе се јав.нају и елементи забрани коккуренције. Несу-мнлгво je, да би у обавл>ан>у одре be них постава и отварању приаатних предузећа и радаьи те категорије упосленнх имале МСл. гласник СРС бр. 37/86. 46/87. 52/87, 16/88 и 37/88. Ст. лист САПВ бр. 32/81, 34/87. 3/88. 12/89, 30/ Сл. гласник PC бр. 1/90. п Сл. гласник СРС бр. 45/89. Сл. лист САПВ бр. 32/ Стичну одредбу садржи чл. 45 Радне верзије Преднацрта Закона о судовнма Републике Србије. 21

7 велику предност у односу на исте категорије радиика, који»ису 1 im ал и то авојство, у ком делу би се то могло оматрати нелојалном конкурентном, у однооу «а них. При уреьивану тих од носа, неолходно je повести рачуна и о етичкој страни овог питана, и о питанима везаним за примену института забране конкуренције, те je неолходно ширит и или сужавати крут лица обухваћеним забралом конкуренције. Тако на пример, може се поставит питана да ли примену ових одредби треба проширити и на неслојивост функције судије и брачног друга, или другог ближег сродника адвоката. Укодико би се ово уредило у Закону о судовима, могло би се констатовати да je примат дат етничким елементима тог проблема, а уреьиване тих питана у Закону7 о адвокатури, претпостав.ъа да се примат «пак даје елементима који се односе на примену института забране конкуренције. Y условима када ће једном делу судија, који не буду поново изабрани на ту функцију прем а одредбама Нацрта Закона о судовима, престати судока функција, нима припада право на накнаду личног дохотка за одреьени пер1юд, као и друга права у складу са посебннм прописима који су били на снази на дан ступана на снагу Уставног закона за опровоьене Устава Pei ту бет икс Србије. Спречаванем да ови кадрови от воре адвокатоке канцеларије на подручју Окружног суда како je то предвиьено тезама Закону о адвокатури, ставл>ају се у неравноправан лоложај ови кадрови. Стога би ова одредба Теза за доношене Закона о адвокатури имала своје оправдане тек након успосгааъана нове организацнје правосуьа и нове организације адвокатуре, а дотле je можамо сматратн одредбом коjoj je jедини цшь забрана конкуренције.3 Наше залагане, када je реч о функционернма и осталим радницима запосленим у утправи и правосуђу, као и адвокатури, иде у лравцу да се питана спојивости и неспојнвости паралелног обааъана ових послова у сопственом предузећу или радни и код другог послодавца, не ypebyje «и Законом о предузеьима ни Законам о личном раду, ни у специјализованнм закснима о државтгој утправи, лравосуђу и адвокатури, већ да се уреде у «юодеюоима етике тих лрофеснја. Тако be, да се за случај гювреце етичких правила обеэбеди примена сашсција које он изрнцалн посебни судови части. Када je реч о граьанско- -л равно j одговорности за штету коју би својнм радом причпнила та лица трећим лшдама, иста тьма и право остваривати ту :птету од органа где су запослеии, у окладу са одредбама Зако- 30 Овај став полазн од претпоставке да један део оудија неће битп поново «забран на судигску функшгју и да he.адвокатура поново поспи и уточиште многим a којн суг досааатшъа звања и заним ала принуьени з а м е н и т адвокатском заклетвом", а како то наводи адвокат Мирослав Зцјелар у чланку У огледалу времена адвокатура на раскршћу", у Гласнику Адвокатске кехморе бр. 3. Иначе, разлоге којн се могу супротставити Изнетом ставу' веома илустративно износи наведенн аутор, који говори и о конкретним појавама нарушавагьа етике адвокатуре. 22

8 на о облигациошм оцносима оделжа 4. Одговорност организација удруженог рада и других правннх лица лрема треьсм лицу (од чл до чл. 173.). 4. Забрана конкуренције у односу на примену прописа Ово питаже je ггредстав-ъало најспорнији део закоиских одреаби из друге новеле Закона о предузеьима. Сада Закон то питаже прецизно угврђује, тако што омогуьава да се актом предуэеьа лредвиди клаузула неконкурвнције за директоре и запослене ради икс и за оне раднике којима je престао радии однос, a најдуже до две године, после престанка радног односа у том предузећу. Питание разрешена ситуације у којој директор или ноко од радннка потпада под удар одркддбн о забрани конкуренције, неопходно je разреш ит кроз усклађиваже својих аката са одредбом чл. 178а Закона о предузеьима. Закон у одредби чл. 196е, остааъа рок за уоклаьива!ье аката и то до 30. VI године. Иако je чл. 178а поставлен као ius dispozitivum, из одредбе чл. 196е се може закл>учитн да се ова норма поставља као ius cogens, која утврђује обавезу усклаьиважа аката предузеha до 30. VI године, и не оставлю предузеьима могуьност друкчијег уређнважа ово г питажа. Сматрамо, да су одредбе чл. 178а и 196е неусклаьене и да их треба тумачити тако да je то право, а не и обавеза предузећа, jep за повреду ове обавезе није предвиьена ни санкција. То значи, да уколико би се ова шгтања учредила по истеку рока из чл. 196е, не би било игтетних последица за предуэепе, а у свако доба кала се та питажа уреце, стичу се услови за примену члана 178а, jep без разраде у општем акту предузећа, ове одредбе не би се могле непосредно применили. Прем a томе, до уређнвања овог mrraiba путем акта, не може се применитн клаузула о неконкуренцнји, а након уре- Ьиважа тот шгтан»а, у акту предузећа и у утовору, разрешиће се пита1ьс оннх директора и ратника којн потпатају под удар одредби о забрани конку ренштје. Поставлю се питаже, шта je са ош*м гюступщгма који су започети по прописима о забрани конкуренције из друге нове ле, а нису окончат! до ступажа на снагу треье новеле (укидање чл. 178а, 1786 и 178в и додаваже новог чл. 178а). Према чл. 196д треће новеле, нети Ье се окончати по изменившем одредбама о забрани конкуренције. То значи да се овај институт неће моћи применили, jep се Закон не може непосредно применили, већ та материја мора да се претходно уреди аутономним правом предузећа. Прелазним и заврнпшм одредбама у отпилим акптма предузећа неопходно je разреивпи rarraibe раније формираних преду эеьа и раджи, који улаэе под удар клаузуле о неконкутренцији. Уко.тико се не предвиди уоклађиваже фактичког стажа са правим стажем, не би се могле применили одред

9 бе Закона о предузећима о неконкуренцији. Постоје и друга мишљвња према којима постојећа приватна продузећа и радње не он се могла к роз аутономно у-реьивагье тих питала, учинити нелегалним и предевдети гьихову ликвидацију или лрестанак радног односа, јер би се тнме ретроактивно уредила ова ш!тан>а, а што ни сам Закон није учинио. Иако би то било санкционисале нелегалног стала, према загоэорницима овог схватања, эбог правне сигурности, лицима која оу у тоюу важсња ранијег правног режима, стекла одреьена права, новггм праписима, више не би требало задирали у та права. То би важило за сва формирана преду-зећа и радле утюслених лица до стуиања на снагу треће новеле Закона о предузећима и аутономног уређивања ових пнтаља општим актима предузећа, односно закллмивала појединачних уговора. Од говор на ова питала даће пракса. Забрана конкуренције се односи на директоре и друге радннке најдуже до две године после престанка радног односа у том предузећгу. Ова одредба се не би могла прнменнтн на она лица којима je радии однос престао, а нясу гготписала појединачни уговор са клаузулом неконкуренције у Законом утврьеном року од две године, jep се на, послов ну верност нису обавезали закључелем појединачног уговора. Према томе, протеза ње забране конкуренције на рок од две године за све ове рад нике je без нкаквог значаја. Рок од две гадине je крајлн рок. а актом се може предвндети и краћи рок. 5. Забрана конкуренци je у односу на дыатност предузећа И у односу на овај критерију^м Закон значајно сужава дејство забране конкуренције и своди га: 1. на забрану оснивала предузећа, 2. забрану- оснивагьа радле. Дакле, id забране конкуренцнје иэоставл>ена je могућност запоследгьа у конкурентаком предузећу и забрана обав.ьагьа одреьених послова, као на прим, по основу уговора о делу, прокуриста, комисионара, члана неког органа у предутзећу, као и лгша која учествују личном имовнном и другим облтгнма личног ангажовагьа код друтггх привредних субјеката. ad 1 Ово ограничена није апсолутно, већ je услолъено обав.ъалем делатности у новоформираном предузећу која би могла проузраковатн штету предузећу док су директор и заноси ени рад ник у радиом односу, a најдуже две године после престанка радног односа у том предузећу. Законска одредба je, како je напрел наведено, днсиозитивног карактера, те се у односу на делатност у акту предузећа, или у поједнначном уговору- може уже предвидетн пословна верност директора и запослених радника, али ннкако прошгфивати. МеЬутим, у ошлтем акту и у појединачном утовору може се ићи у предвиђале забране одређене делатности при форми- 24

10 раљу предузеьа, која се са аспекта интереса преаузећа мора унапрет предвидели као штетна за то предузеьс. Несумн>иво je да би то могле бити делатносги у истој грани оба предузе Ьа. Билю би добро да je Закон о предузеьима ово гштатье прецнзније уредио, да не би кроз аутаномно прано дошло до непотребног ширења ове забране и слутавања лрнватне иницијативе. ad 2 Y овом делу претпостаяка je да се забрана за осшшање pa.tibe утврди репубпичким прошгсом, а да би се на забрану конкуреиције код радаье примешивало све оно што и на отвара1ье лривагиих предузећа. Ово стога, што Закон остав-.ъа могуьност perivu.дичком законодавцу, да у том делу утврди сходну прим ет Закона о предузеьима, а не даје могуьност да автономно уреои примену овог правног института. Тиме се избегава да се ова питаша различию уреае за предузеьа и радње. ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ЗАБРАНЕ КОНКУРЕНЦИИ Друга новета Закона о предузеьима je предвидела право оштећеног предузеьа да граней брисање копкурентоког предузеьа или рал не, из судског регистра, право да пред надлежним судом захтева накнаду настале штете и право на отказ раднику који je ооновао преоузеће или радњу. Tpeha новела Закона о предузеьима нравне последние сужава само на право оштећеног предузеьа на подношетье захтева за накнаду штете и на право на noanouieibe гужбе за бриса- 1ье из судоког регистра делатносги чије je обав.ъа1ье проузроковало штету. 1. Право предузећа да пред надлежним судом захтева накнаду штете Друга навела Закона о предузеьима je утврдила право иштеьемог предузеьа да граней накнаду штете эбог поврете правила о забрани конкуренције, а по иачелнма о наклади штете, настале деликтном счговорношьу нгтеттгеа. За стицатье права на накнаду штете, потребно je било доказали да je штега настала, уэрочну везу илмеьу иггетне радње нгтетника и настате штете и криаицу штетника (чл. 154 Закона о облигационим относима). Tpeha новела Закона о преоуэеьима битно метьа концепт накладе штете, тако што je утврбује на принцшшма одговорности за повреду уговорне обавеэе. Наиме, нзмеђу предузеьа и упосленика закључује се уговор каю двострани правни посао, у коме се једна од уговорних страна обавезује да се у току запослења и до две године по прес ганку залослења, не- Ье понашати супротно.забранама из тог уговора. Даисте, уговорна обавеза je једнострана и обавезује јадну од уговорних

11 страна на трплллье, однооно апстнненцмју од радтыт ко je су уговором утврђене као недопутитене. Y с луча j у поврвде утоворне обавезе, оштећено предузеће стигме право на тражењс штете због неизвршетьа утоворне обавезе. Онггећено иредузеће je у обавези да дакаже да je штета настала и узрочну везу из Aieby штетне радње штетника и настале штете. Y овој врстн сдговорности за штету кривица шгје битам еламенат за остваривагье права на накнаду штете (чл. 262 Закона о обднгационим од носима), она се лретпостааъа. Закон о предузећнма утврђује да се штета остварује пред надлежним судом. Поставлю се нитатье да ли ова одредба Закона о предузећима дерогира одреабе Закона о основним правима из радиог односа, којим je утврђено да постојање штете и околности под којима je она настала, њену висит' и ко je иггету проузроковао, угврђује надлежни орган организације, одноано иослодавац (чл. 72). Сматрадю да се ова одредба односи на деликтну одговорност дефинисану у чл. 70 наведеног Закона, те се не би могло ширити и на накнаду штете настату из уговорног односа. То значн, да би се оштећенн могао непосредно обратлти надлежном суду за накнаду шгете, без лретходно опроведеног поступка у оштећеном пред узе hyr, без обзнра што je и ова штета настала на раду или у вези са радом, а како то децвдирано лредвиьа Закон о предузећнма. Неотањиво je да ће посебан терет доказивања настале штете, као и узрочну везу измеьу штетне рад1ье штетшгка и настале штете, као и њезину внсину, битн на предузећу које je штету претрпело. Закон иэрмчнто не предвнђа могу Им ост ослобаьатьа штетника од одговорноста за накнаду настале штете, у случају усгунатьа остварене добита из правних послова насталих новредам утоворне обавезе о забрани конмуренцнје. МеЬутим, у односу на овај институт, као и на остала шггања везана за накнаду штете, прп.мењују се одредбе Закона о облигационим односима. 2. Право предузеуга на подношење тужбе за брисање из судског регистра делатности чије je обављање проузроковало штету Ова правна последила сузила je право оштећеног предузећа салю на право на подношење туокбе за бриеатье из судског регистра оне делатности кроз коју je повређена клаузула о неконкуренцији. За поступање у том спору' био oit надлежан привреднн суд, у коме би, зависно од исхода опора, регистарски суд био у обавези да спроведе судоку одлуку. Претпоставка за вођење овог спора je утврышатье у законом предайьеном поступку постојање штете. Дакле, ову меру није могуће приме нити самостално и независно од претходно спроведеног поступка, у коме би се утврдила штета, док би поступай за утврьивање штете било могу he водита, а да се не тражн и брисатье де- 26

12 данности конкурентског предузећа. Право избора које мере he тражити има оиггећено предузеће, алн ако 'изабере меру брнcaiba из регистра делатности, мора доказали и штету. Поставлю се тогтахье да ли би ourreheno иредузеће могло да тражи брисање из с уд ако г регистра 'конкуре! i то к ог ттредузећа. Такву (могућносг не хтродвиьа ни Закон о предузсьгнма, ни Закон о оузбијању нелојалне утака»ице и монополмстичких споразума.21 Иначе, иелојална ут а кмина, као правим институт по свом садржају представлю ншри појам од садржаја дефнниције клаузуле о неконкуренцијн, те je стога иеопходно сагледати однос између та два нравна института. Забрана конкуренције и нелојална утакмица Према одредби чл. 2 Закона о сузбијаљу иелојалне утакмице и монополиспгчких споразума, нелојалном утакмицом сматра се свака радию оргаиизапијс удруженог рада учихьена ради привредне утакмице, при вршешу промета робе и услуга, или друге привредне делатности која je противна добрим пословним обичајима и којом се напоен или може манети штета друтој организации, потрошачима или друштвеној заједници. Закон набраја и најкарактерисшчжгје примере. МеЬутнм, у смислу датах одредбн и повреду клаузуле неконкуренције мо- кемо сматрати видом нелојалне утаимице. Закон предвньа, ради сузбијања нелојалне утакмице, врете средстава правне заилите: a) грађанско-правну заштиту, b) «азнено-правну заштиту, c) лиравно-тгравт заплету и d) дххециплинаку заштиту. Сматрамо да на повреду правила о забрани кокк уровни je греба применили само оне правне лослелице које предвньа Закон о предузећима. Мере Закона о сузбијаљу иелојалне утакмнце, где je предвиђено ахмикнетративно иоступахье, представлю основ за казнено-правну, лттравхю-правну и дисцнилннско- -правну заштиту. Ове мере се не могу протегнути на повреду прописа о забрани кон курении je и гада када би се такаю тюсхупахье могло квалифнковати као нелојална утакмица. Ово стога што Закон о предхдећима «ије предвндео могућност ад-.чошистратхганог поступахьа. Y делу где je предвньеиа граьанако-правна заштита, где се не постуиа ахмихгистратавiго, eeh уз активну улогу oiurehehor претузећа, предвиђене мере су сличне као и у Законе о лредузећима, поставлю се питааье да ли се може применитн за случај повреде правила о забрани конкуренције, мера ггрестанка радног однос а, односно неопходно je и Сл. лист СФРЈ бр. 24/74. 72/86. 27

13 сагледатн и однос иэмеьу одредби Закона о лредузећима и Закона о радннм односима, који урећује престанак рад ног относа упослених. 3. Право на тражење престанка радног односа Tpeha новела, оштећеном предузећу не даје за право угвр- Ыгван>е престанка разног односа по сиди закона утгосленнку, за сллгчај поврете правила о забрани конкуренцлгје, за разлижу од друге лов еле Закона о лредузекима, која je таосву могућност ирсдвиьала. МеЬутим, то не значи да се ловреда правила о забрани конкуренций не може саккционисати и предвндетн одговарај ућим актом предузећа као тежа повреда радне дужносш, за коју се може нзрећи дпсшсплзшска мера престанак радног односа. Тиме се не би правке последзгце из Закона о предуэейима ттрошнриле на нову облает, jep je ова.мера радно-правног характера, чијн je т в о р у ратно-правној регулатнви. Ово се оправдава тине да се ратни однос више не дефиците као међусобнл однос радника у удруженом раду, вей као однос између лослодавца с једне стране н радника с друге стране. Природно je да послодавац којн улаже у стручно оспособ.ъавагье и преосхюообд»а«а1ье своргх радтгка и којм пма инlepec да эаштити своју технолопгју и поел овне тајне, тражн већу лојалност, односно пословну верност, од директора и осталих радника, па T r o ie и њихову већу одговорност. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА Tpeha новела Закона о предузећима на битно друтачији начин yropbyje питање забране коккуренције у односу на начин како je то било регулисано другом новел ом. Из адашнистратмвиог начина уреьиватьа овог питања, законен им одредбама се предали на аутономнн систем ypebiraah>a тог института и ачогућује пригорел ним оубјактнма да се сами брешу о заштити својих интереса на слободном тржинггу. Из поглав.жа о судакам регистру, Закона о предузећима, ово тгтање захонодавац преносн и регулнше у делу Закона који уређује институт гюсловне тајне. На такав начин законодавац не ограничава предузетшпнтво и покрет.ънвост радне снаге, али ннснспфа на пословној лојалности директора и осталих упослених радннха. ГТитање забране конкуренције уско je ведано за трговинско право, у делу остварнватье слободе обав-ъатьа послов а личним разом и личним радом и средствима у својини грађана и формирања разпнчнтнх облика гтредузећа, у различнтим облнцима својине, с једне стране, те са слободом рада уреьеног у радно-оравном законодавству, с друге стране. Примену овог института Закон везује за \-реьнван>е забране конкуренцнје у опшпим актима лредузећа, што значи уз могућност да се оно на јединствен начин уреди, кроз Општн 28

14 колективнн уговор, којл се може нелосредно прим енит. Kaко та могућност ннје искорншьена, уреьиваме овог института кроз појединачне колектавне уговоре, као и у другим олштим актнма 1ГтредуэеЬа, сгвориьс доста велико шареннло у начину уреьиватьа о них лнта>ьа. Закон не лредвиьа забрану ikopimiheн»а зна»ьа у >предузећу, кроз доагумсаси раа у другом лреаузећу,!teh само за формираже сопственог ггршузеьа, *сш ако то РеiU'ôjhmkh закон предводи и за форли»ра*ье радже. У том делу очакује се уједначаважс критеријума везшоюс за лримену института о забрани конкурент*je у трговшгаком праву, са жетоном лршсеном у разном праву, кроз доношеже Републнчког закона о разним односнма. 29