МО ЛИ ТВА ЗА ИЉУ МИ ХАЈ ЛО ВИ ЧА ЧИ СЛО ВА

Транскрипт

1 И ВА Н Н Е Г РИ ШО РА Ц МО ЛИ ТВА ЗА ИЉУ МИ ХАЈ ЛО ВИ ЧА ЧИ СЛО ВА Са ово га све та, из Мо скве 16. де цем бра го ди не, оти шао је у не ке м и р н и је и т и ше сфе ре И љ а Ч ислов, п ре во д и ла ц, сла ви с т а и п у бл и ц и с та, ко ји је не ск ри ве н и м за но си ма и с т ра с т и ма био ве зан за срп ску кул ту ру и срп ски на род. Ро ђен у Мо скви 14. мар та г о д и не, Ч и с лов је з а в р ш ио с л а ви с т и к у на Ф и ло ло ш ком фа к ул т е т у Мо сков ског д р жа в ног у н и ве р зи т е т а М и ха и л Ломоносов, а спе ци ја ли зо вао је срп ски је зик и књи жев ност. Био је пре да вач на Пра во слав ној г им на зи ји и Д р жав ној ака де ми ји сло вен ск и х к ул т у ра у Мо скви, где је оку пљао мла де ис тра жи ва че и де лат ни ке за ин тер е с о в а не з а и де је с ло в ен ског з а јед н и ш т в а, а по с е б но з а не г о в а њ е и и з у ча в а ње с рп ско -ру ск и х к њи жев н и х, к ул т у р н и х и пол ит и чк и х в е з а. Је да н је од о сн ив ача Д руш т в а руско - с рпског п ријат е љс т в а и ње гов се кре тар од 1991, а пред сед ник је по стао го ди не. Члан је Са ве за пи са ца Ру си је (од 1992) и Удру же ња књи жев ни ка Ср бије (од 2015), те са рад ник Ин сти ту та за свет ску књи жев ност Ру ске а к а де м и је на у к а. Пи сац је вео ма из ри чи тих и оштрих публицистичких тексто ва, стра сних есе ја, али и од ме ре них на уч них при ло га, док пос е б н у в р ед но с т и м а ју њ е г ови п р ев од и. Пр ев е о је к њиг у С в ет ог Н и ко л аја Вел им и р о ви ћ а Серб ский на род как раб Бо жии, ро ман Ву к а Д р а ш ко ви ћ а Р у с к и кон з ул, до к у мен т а р не с т у д и је оца С а вe Јо ви ћ а Ет н ич ко ч и ш ће ње и ге н о ц и д с л о в е н с ке к ул т у ре н а Ко с о в у и Ме т ох ији, д в а р омана Љи љ ане Х абјанови ћ Ђур ови ћ. Посвећено је бри нуо о пре зен та ци ји српског православ ног, ду хов но -спи са тељског на сле ђа ко је о т е ло т во ру ју Све т и Са ва, Све т и в ла д ика Н иколај Ве ли ми ро вић и Све ти ава Ју стин По по вић. По себ ну ве шти ну и рафи н и ра но с т иск аз а о је у п р евођењу с рпске поезије, коју је, з аједно 153

2 с а С е р г е јом Гла вју ком, п р ед с т а вио у а н т о ло г и ји под на с ло в ом Из ве ка в век: Серб ская поэзия вто рой по ло вины XX ве ка ( Мо ск в а 2003; књи га је има ла још јед но из да ње го ди не). Иља Чи слов је н а п и с а о п р ед г о в о р з а ову а н т о ло г и ју, а оп ш и р а н п ри к а з ов ог и зд ав ачког по д у х в а т а и з пе р а М и ће Ц ви је т и ћ а о б ја в љ е н је, под на сло вом Из ве ка у век, у Ле т о п ис у Ма т и це срп с ке апри ла 2010 (књ. 485, св. 4, ). Као пре во ди лац Чи слов је дао зна чај не до при но се нај о бимни јем про јек ту ове вр сте ко ји је, на пре ко 3000 стра на, из вео Анд р е ј Б а з и л е вс к и: њ ег ов а т р о т о м н а Ан то ло гия серб ской поэзии п ри к а з а л а је с рп ско пе сн и ш т в о у р а спо н у од Л а з е Ко с т и ћ а и Во ји сла ва Или ћа па до пе сни ка ро ђе них пе де се тих го ди на XX ве ка. У п рв ом т о м у (о б ја в љ е ном г о д и не) И љ а Ч и с лов је п р ев од ио Јо ва на Ду чи ћа, Светислава Стефановића, Милана Ракића, Владис л а в а Пе т ко ви ћ а Д и с а, М и л у т и на Б о ји ћ а, М и ло ша Ц р њ а н ског и Мо м ч и л а Н ас т ас ијев ић а ; у д р уг о м т ом у ( ) з ас т уп љ ен и с у ње го ви пре во ди Вас ка По пе, Бран ка В. Ра ди че ви ћа, Сте ва на Ра ичко ви ћ а, И в а на В. Л а л и ћ а, Љу б о м и ра Си мо ви ћ а, Ви т e Ма р ко ви ћ а, А лек а Ву к а д и но ви ћ а и М а т и је Б ећ ко ви ћ а ; у т р е ћем т ом у ( ) на л а з е с е Ч и с ло в љ е ви п р е в о д и Сло б о да на Ра к и т и ћ а, Ра н к а Јо в о ви ћ а, А да ма Пу с ло ји ћ а, Ра до м и р а А н д ри ћ а, Ра до в а на К а р а џ и ћ а, Рај к а Пе т р о в а Но г а, М и л а н а Не н а д и ћ а, Д р а г о м и р а Бр ајковић а, М и ло с а в а Те ш и ћ а, З о ра на Ко с т и ћ а и Ђ ор ђа Сла до ја. Ч ис ло в љ е ви пре во ди за сту пље ни су и у још јед ној ан то ло ги ји ко ју, под на словом Серб ские поэты XX ве ка, по тп ис у је А н д р еј Б а зи лев ск и: у т ој к њи зи, ко ја п ри ка зу је с рп ско пе сн и ш т во од Ла зе Ко с т и ћа до Рај ка Пе тро ва Но га, на ла зи мо Чи сло вље ве пре во де Све ти сла ва Сте фан о в и ћ а, М ил а н а Ра к и ћ а, В л ад ис л ав а Пе тков ић а Д ис а, С т ев ан а Ра и ч ко ви ћ а и Љу б о м и р а С и мо ви ћ а. У ови м п р о јек т и ма И љи Ч и сло ву су п рипа л и не к и од нај за хт евн ији х п ревод илачк и х задат ак а, по п у т п р е в о да и зуз е тно т анан и х пе с ама у в е з а ном с т и х у, к а о ш т о су Ro sa ca ni na и Сед ми ца Ми ло са ва Те ши ћа. Та кве те шке задат ке Чи слов је оба вио ве о ма успе шно и убе дљи во. Кру на Чи сло вље вог пре во ди лач ког ра да је, без сум ње, Њег о ше в а Лу ч а м и к ро ко з м а: она с е п р в о по ја ви ла у з б ор н и к у ра до в а Р у ске а к а де м и је н а у к а И н с т и т у т а св е т ске к њи же в нос т и А. М. Гор ког, уре ди ле Н. Д. Блу ди ли на и М. И Шчер ба ко ва, Ли т е р а турные вза и мосвязи Рос сии XVI I I XIX ве ков: по ма те риалам росс и й с к и х и з а р у бе ж н ы х а р х и в о х ра н и л и щ, выпуск 2, Мо сква 2016, а он да и у по себ ној дво је зич ној књи зи Лу ча ми кро ко з ма ( Епар х и ја Бу д и м љан ско -н и кш и ћка, К њижев но д руш т во Његош Штампар М а к а ри је, Н и к ш и ћ Б е о г р а д 2017 ), с а п р о п р а т н и м т е к с т о ви м а И ље Ч и сло ва, Ра д м и ла Ма ро је ви ћа и М и л у т и на М и ћо вића. Ч и слов 154

3 је Ње го ша п ре вео не са мо филолош к и вео ма тачно него и песн и чк и по не се но. Др жећи се задатог метричког обра сца еп ског, аси ме тричног де с е т е р ца, он је р е дов но ч у в а о це з у ру по с ле че т в р т ог с ло г а и ста би лан изо си ла бич ки оквир, та ко да се мо же ре ћи ка ко је ње говим пре во дом Лу че м и к ро ко з м а в е о ма до с лед но и в е р но п р е не с ен дух основ ног сти ха не са мо Ње го ше ве епи ке не го и срп ског усменог пе сни штва у це ли ни, па и сти ха до брог де ла по е зи је срп ских р о ма н т и ча р а. Ч и с ло в љ ев п р е в од т ек на поне к и м ме с т и ма по к а же из ве сне огре бо ти не, али ни шта од то га ни је по ја ва ко ја се не би д о д а т н о м о г л а и з в е с н и м а р г у м е н т и м а б р а н и т и и п р а вд ат и. Од све га је, да ка ко, нај ва жни је то да се овај пре вод Лу че з аис т а може ч и т а т и у п у ном да х у и по ле т у, с а не ск ри в е н и м пе сн и ч к и м да р ом и жаром ко јем прави љубитељи поезије не могу одолети. Зато поја в а овог п ре во да п ред с т а в љ а од и с т а в а ж а н да т у м у п резент ов ању Њ е г о ша ру ск и м ч и т а о ц и ма. Осим Ње го ша, од срп ских пи са ца је по себ но це нио Ј. Ду чи ћа, М. Ра к и ћ а, В. Пе т ко ви ћ а Д и с а, С. С т е фа но ви ћ а, И. А н д ри ћ а, М. Ц р њ а нског, М. Н а с т а си је ви ћ а, М. С е л и мо ви ћ а, Б. Ћоп ић а и д р., а л и је нај т е ме љ н и је в е з а н з а с рп ск у р е л и г и ј ск у м и с а о у р а спо н у од Све то га Са ве до Све тог Ни ко ла ја Ве ли ми ро ви ћа и Светог Јустина По по ви ћа. Ње го ва ми сао и осо бе ни круг вред но сти до ко јих је др жао од ре ђени су те мељ ном, кон зер ва тив ном, хри шћан ско -право слав ном ми шљу, по не кад и ра сно обра зла га ном, што је уме ло да и з а з о в е њ е г о ву по т р е бу з а по ле м и ч к и м о б р а ч у н и ма. Пом но је ослушкивао и домишљао православно пре дање, посебно прозорљи ве у мо ве по п у т Све т ог Се ра фи ма Са ров ског и Све т ог Н и ко ла ја Ве л и м и р о ви ћ а. Св о је и н т е р е с о в а њ е је у м ла до с т и п р в о био в е з а о за м р т ве је зи ке и к ул т у ре, а он да је до ш ло до за н и м љи вог о т к ри ћа срп ске кул ту ре. О то ме је Чи слов, у ин тер вјуу да том Ми ли Мило са вље вић за не дељ ник Пе ч а т (бр. 330, 8. VI II 2014), ре као: Мој срп ски је зик ни је по све му са вр шен јер сам увек ви ше воле о м р т в е је зике. Н а поче тк у п ут а б авио с а м с е с рпскос лов е нск и м је зи ком. Схва тио сам ка сни је да са вре ме ни срп ски је зик има све вр ли не оног ста рог све та ко ји сам по нео не где још од де тињ ства. Ср би се ов де бо ре за отаџ би ну, за жи вот, за оп ста нак. Ов де је па трио т и з а м в е о м а сн а ж но и з р а же н. То с а м с х в а т ио к а о с т у де н т. Би ло је ја сно да ако по ред кла сич не тре ба да пре во дим и са вре ме ну пое зи ју, он да мо рам да истин ски уро ним у срп ски је зик, да се уду бим. Сто га сам то и учи нио и да нас сам ве о ма сре ћан због то га. Иља Чи слов је до во дио сво је ђа ке и сту ден те у Ср би ју и Цр ну Го ру, где су оби ла зи ли цр кве и ма на сти ре, све та ме ста, али и ме ста 155

4 ко ја су обе ле жи ли по је ди ни пе сни ци и књи жев ни ци. На тим пу това њи ма је љу бав ка срп ској кул ту ри ко ју је сво јим ђа ци ма ули вао про фе сор Чи слов са мо ра сла и ши ри ла се. Њ е г ов б о ле ш ћу т а ко б ру т а л но п р е к р а ћен ж и в о т о б е ћ а в а о је још мно го то га, да ле ко вред ни јег и пле ме ни ти јег од публицистичких, че сто и по ле мич ки оштрих, па и увре дљи вих на сту па, ка кви ма је био склон. Има ју ћи све то на уму, не мо же мо а да се не се ти мо оне сјај не фор му ла ци је Ни ко ла ја Бер ђа је ва о са вр шен ству хри шћанства и не са вр шен ству хри шћа на. До бра ду ша Иље Чи сло ва је, чи ни ми се, и са ма то осе ћа ла. Док ис пи су јем ове ре до ве и ова кве, мо жда и су ви ше ин ди скрет не оце не, не мо гу а да се не се тим њего вог го сто ва ња у Ма ти ци срп ској го ди не. Ка да сам, за хва љују ћ и не к и м п ри ја т е љи ма, до ша о до д ру г ог б р о ја з б о р н и к а р а до в а Ли те ратурные взаимосвязи России XVI I I XIX ве ков: по ма те риала м росс и йс к и х и за р у бе ж ны х а р х и в о х ра н и л и щ, те кад сам по чео да чи там пре вод Луч е м ик р окоз м а, био сам истин ски и искре но по не сен пе сн и ч ком и с т и хо т во рач ком ве ш т и ном са ко јом је Ч ислов пратио нежне и закучасте смисаоне ни јан се Ње го ше ве ме та физи ч ке, ре л и г иј ске по е зи је. Та да са м сво ји м п ри ја т е љи ма ко ји су м и збор ник до не ли ре као да бих оди ста во лео да у Ма ти ци уго сти мо п р е во д и о ца са т а к ви м ра фи н и ра н и м о с е ћ а њ ем з а је зи ч ке, с т и л ске и ме трич ке ефек те сти ха, а пред ло жио сам да на ше го шће бу ду и у ред н и це збор н и ка. Пре ко т и х п ријат еља-пос редн ика успос тавил и смо ко му ни ка ци ју, па је за 30. јун за ка зан про грам у ко јем је, по р ед И љ е Ч и с ло в а, т р е б ало д а у чес т вују и у р едн иц а Н ат ал ија Блу дилина и ау тор ка тек сто ва Је ле на Оси по ва. На жа лост, у по следњи час Блу ди ли на је због бо ле сти от ка за ла свој до ла зак, а уско ро се по ка за ло да је би ла реч о озбиљ ној бо ле сти ко ја је во ди ла ка см р т ном ис хо д у, п а је 17. с еп т ем б р а з а с л у ж н и ис т р а ж и в ач с рп ско - ру ск и х к ул т у р н и х в е з а и у р ед н и ца д в а ју б р о је в а по ме н у тог збор ни ка оти шла, на жа лост, са ово га све та. Не ка јој је сла ва и хва ла! У Но ви Сад Иља Чи слов је сти гао са сво јим ђа ци ма из Право слав не гим на зи је, а са њи ма је до шао о отац Сер ги је, ди рек тор шко ле. У раз го во ру пре про гра ма Иља и ја смо ус пе ли бар до не кле да се упо зна мо, па сам му, уо чив ши ње го ве на кло но сти ка од сечном с у ђе њу о с т в а ри ма ко је з а х т е в а ју ма ло по д р о б н и је р а с у ђи в а ње, скре нуо па жњу да, бар док про грам у Ма ти ци срп ској тра је, не до п у с т и се би из л и в г не ва у од но су на не ке л и ч но с т и и по ја ве ко је га про сто ма ме и иза зи ва ју на афек тив ну ре ак ци ју. Он је обе ћао да ће др жа ти свој је зик на узди. На мо је за до вољ ство, у Ма ти чи ној са ли ви део сам за ни мљив са став по се ти ла ца, а ме ђу њи ма и не кол и ко ко ле га са сла ви ст и ке и ру си ст и ке са но во са д ског Филозофског 156

5 фа кул те та. Би ло ми је дра го због то га што сам сма трао да Иљин пре вод не са мо што за слу жу је све по хва ле не го за слу жу је да те по хва ле оду што да ље и ши ре, а по го то во ме ђу ср би сти ма, сла висти ма и ру си сти ма по Ср би ји. Све је те ве че ри те кло са свим ле по: пр во сам ја по здра вио све на ше го сте, по себ но ис та као зна чај ових збор ни ка у из да њу Ру ске ака де ми је на у ка, а он да за служно исхвалио пре вод Луче; отац Сер ги је је по том бла го сло вио скуп и ре као не ко ли ко ре чи о са мој гим на зи ји; а он да је Је ле на Оси по ва го во ри ла о целини зборни ка и о сопстве ним ис т раж ивањима српско -руск и х к њи жев н и х и к ул т у р н и х в е з а. Ус ле д и ло је по т ом о б р а ћ а њ е И љ е Чи сло ва, а и оно је са свим ле по те кло, јер је го во рио о то ме ка ко с е он з а и н т е р е с о в а о з а с рп ск у к њи жев но с т и к ул т у ру, г о в о рио је о пи сци ма ко је це ни, ко је је пре во дио... И та ман кад је за вр шио, ја пре у змем реч на ме ран да се за хвалим уче сни ци ма и да по зо вем пу бли ку да раз го вор на ста ви мо у не фор мал ној ат мос фе ри, у са ло ну и уз кок тел, али у зао час, Иља Чи слов за тра жи да до да са мо још две-три ре чи. То, да ка ко, ни су би ле са мо две-три ре чи не го је би ла чи та ва бу ји ца оштрих, увредљи вих и по све му, за ову при ли ку, крај ње не до стој них ре чи упуће них они ма ко ји ни су ис кре ни при ја те љи Ср ба и ко ји су и пре ма њ е м у, И љи, би л и у р а зн и м п ри л и к а ма не п р а в ед н и. П а ле с у, п ритом, и не ке ра сне ква ли фи ка ци је, а по ста ло је очи глед но да Иља тог тре нут ка баш не вла да со бом. Ја сам, уз то, имао нео до љив ути сак ка ко га је, баш кад је са свим ле по и убе дљи во за вр шио сво је из лага ње, по ле вом ра ме ну џар нуо не ча сти ви шап тач и у ње му по кре нуо пот пу но не кон тро ли са ну лавину. Видео сам искрено запрепашћење на ли ци ма не ких ко ле га ру си ста и сла ви ста, а јед но од тих ли ца ми је, не што ка сни је, отво ре но ре кло да је реч о скан да лу ко ји ни ка ко не при ли чи Ма ти ци срп ској. И ти љу ди су би ли са свим у пра ву. О то ме сам од мах по сле про гра ма, ко ји сам бр зо при вео кра ју, раз го ва рао са Чи сло вим, па сам му ре као да је он ра дио не п ро т и в самог а се бе не г о п ро т и в с т ва ри за ко ју се за ла же: исп ус т ио је једн у до бру п рил ик у да у оз би љ ном св е тл у п ри к а же с оп с т в е н и рад, а да је на ме сто то га јав но сти ис ка зао ли це ко је је ако већ, на жа лост, и по сто ји бо ље при кри ти не го му до зво ли ти да се сло бод но раз мах не. И ре као сам му да ни је ни хри шћан ски ни људ ски опа да ти не ке љу де ко ји ни су ту да му уз вра те и да ка жу к а ко он и ви де по ме н у т е п р о блемат и чне си т у а ц и је. Док с а м м у т о све го во рио, пред со бом сам ви део уми ре но деч је ли це Иље Число ва: чи ни ло се као да и он са да са гле да ва да је учи нио не што не при лич но, али по ми слих то ни је ни ка ква га ран ци ја да ово Б ож је де т е не ће опе т, в е ћ у с ле де ће м т р е н у т к у, по но ви т и т а к а в или сли чан гест. Не што је у ње му по сто ја ло што је об је ди ња ва ло 157

6 чи сту деч ју на ив ност и скло ност ка ис па ди ма истин ског ман гу па! У њ е м у је у мо мен т у п р о г о в о рио ч и с т и, п ри мо р д и ја л н и Сло в ен, све јед но да ли Рус или Ср бин, јер та квих Ср ба знам не ма ли број. То су обич но вр ло за ни мљиви и дарови ти љу ди, енер гет ски же стоки и че сто са свим ју ро ди ви, али су они че сто и са ме се бе из не нађи в а л и сна г ом не к а к ви х ч уд н и х и не кон т р о л и с а н и х р е а к ц и ја. Рас та ли смо се, та ко, тог јун ског да на са тра го ви ма изве сних сен ки ко је су и са мом Иљи Чи сло ву па ле на ду шу. Али та кве сен ке ни су мо гле да пад ну на де ло сјај ног пре во ди о ца и на убе дљи ве ефек те ко је је он умео да про из ве де. Вре ме је од ми ца ло, а он да је сти гла вест из Мо скве да се Иља Чи слов раз бо лео и да је р еч о о з би љ ној б о ле с т и. С а з аб рин у т о ш ћу и с а у че с т в о в а њ е м смо п р а т и л и њ е г о ву б о р бу с а опа к и м не п ри ја т е љ ем, мо л и л и смо се за ње га и на да ли да ће Го спод би ти ми ло стив и да ће му ука зати на бла го твор не пу те ве спа се ња. Вест о Иљи ној смр ти сти гла је јед ном мом дра го ме при ја те љу и ме ни упра во у да не ко је смо нас дво ји ца про во ди ли на хо до ча снич ком пу то ва њу по Је ру са лиму, Изра е лу и Си на ју. Тај мој при ја тељ, Пе ри ца Ми лу тин, био је упра во онај ко ји ми је и до нео из Мо скве збор ник ра до ва са Иљин и м п р е в о дом Њ е г о ше ве Луче. Та да, у Ју де ји, у ма на сти ру Све тог С а в е О св е ш т е ног, мо л и л и смо с е з а п р е м и н у лог, у Хри с т у б р а т а Иљу Чи сло ва. Мо ли ли смо се ве ру ју ћи да ће Го спод ви де ти оно ли це не ви ног де те та, а да ће за оно дру го ли це има ти ми ло сти. Ч и н и л и смо т о ре ч и ма ко јима су и ру ск и и с рпск и б ог от раж ит ељи ве ко ви ма п ри зи ва л и ж и во г а Бо г а: Ису се Хри с т е, си не Бож ји, по ми луј нас гре шне! И по ми луј бра та на ше га Иљу Чи сло ва! 158