Od prihvata do priznavanja: identifikovanje i zaštita žrtava trgovine ljudima u mešovitim migracionim tokovima

Транскрипт

1 Kancelarija Secijalnog redstavnika i koordinatora za borbu rotiv trgovine ljudima Od rihvata do riznavanja: identifikovanje i zaštita žrtava trgovine ljudima u mešovitim migracionim tokovima Usredsređenost na objekte za rvu identifikaciju i rihvat izbeglica i migranata u regionu OEBS-a

2

3 Organizacija za evrosku bezbednost i saradnju (OEBS) je anevroska organizacija za bezbednosnot sa 57 zemalja učesnica na geografskom odručju koje se rostire od Vankuvera do Vladivostoka. Kao organizacija regionalnog karaktera rema glavi VIII Povelje Ujedinjenih nacija, OEBS je rimarni instrument za rano uozoravanje, srečavanje sukoba, uravljanje krizama i ostkonfliktnu rehabilitaciju u tom odručju. Njegov ristu bezbednosti je jedinstven u tome što je sveobuhvatan i kooerativan: sveobuhvatan o tome što se bavi trima dimenzijama bezbednosti - ljudskom, olitičko-vojnom i ekonomskom/ekološkom. Prema tome, bavi se širokim sektrom bezbednosnih itanja, uključujući ljudska rava, kontrolu naoružanja, mere izgradnje overenja i bezbednosti, nacionalne manjine, demokratizaciju, strategije rada olicije, borbu rotiv terorizma i ekonomske i ekološke aktivnosti. ZEMLJE UČESNICE: Albanija Andora Jermenija Austrija Azerbejdžan Belorusija Belgija Bosna i Hercegovina Bugarska Kanada Hrvatska Kiar Češka Reublika Danska Estonija Finska Francuska Gruzija Nemačka Grčka Sveta Stolica Mađarska Island Irska Italija Kazahstan Kirgistan Letonija Lihtenštajn Litvanija Luksemburg Bivša Jugoslovenska Reublika Makedonija Malta Moldavija Monako Mongolija Crna Gora Holandija Norveška Poljska Portugal Rumunija Ruska Federacija San Marino Srbija Slovačka Slovenija Šanija Švedska Švajcarska Tadžikistan Turska Turkmenistan Ukrajina Ujedinjeno Kraljevstvo Sjedinjene Američke Države Uzbekistan AZIJSKI PARTNERI ZA SARADNJU: Avganistan Australija Jaan Reublika Koreja Tajland MEDITERANSKI PARTNERI ZA SARADNJU: Alžir Egiat Izrael Jordan Maroko Tunis Materijali u ovoj ublikaciji su namenjeni samo za otrebe ošteg informisanja i redstavljeni su onakvi kakvi jesu, bez garancija bilo koje vrste, uključujući i rikladnost za bilo koju namenu. OEBS naročito ne daje nikakve garancije u ogledu tačnosti i otunosti informacija sadržanih u ovoj ublikaciji. Stavovi, nalazi, tumačenja i zaključci izraženi u ovoj ublikaciji riadaju autoru ili autorima i ne redstavljaju nužno zvanični stav OEBS-a i/ili zemalja učesnica. U meri u kojoj to dozvoljava zakon, OEBS ne rihvata nikakvu odgovornost za bilo kakve nastale ili retrljene gubitke, štete, odgovornosti ili troškove, koji mogu da nastanu kao rezultat korišćenja informacija sadržanih u ovoj ublikaciji ili u vezi sa tim.

4 ISBN: Izdavač: OEBS-ova Kancelarija Secijalnog redstavnika i koordinatora za borbu rotiv trgovine ljudima Wallnerstr. 6, 1010 Vienna, Austria Tel: Fax: info-cthb@osce.org Izdavač: OEBS-ova Kancelarija Secijalnog redstavnika i koordinatora za borbu rotiv trgovine ljudima Autorsko ravo: Sva rava zadržana. Sadržaj ove ublikacije se može slobodno koristiti i umnožavati za obrazovne i druge nekomercijalne otrebe, od uslovom da se ri svakom umnožavanju navede OEBS-ova Kancelarija Secijalnog redstavnika i koordinatora za borbu rotiv trgovine ljudima kao izvor.... Dizajn: Tina Feiertag, Beč Fotografije: shutterstock, istock... Navesti izvor kao: Od rihvata do riznavanja: identifikovanje i zaštita žrtava trgovine ljudima u mešovitim migracionim tokovima Usredsređenost na objekte za rvu identifikaciju i rihvat izbeglica i migranata u regionu OEBS-a Prevod omogućila Misija OEBS-a u Srbiji Pratite nas na

5 Od rihvata do riznavanja: identifikovanje i zaštita žrtava trgovine ljudima u mešovitim migracionim tokovima Usredsređenost na objekte za rvu identifikaciju i rihvat izbeglica i migranata u regionu OEBS-a

6 Sadržaj 8 Predgovor... 9 Izrazi zahvalnosti 10 Rezime 12 Sisak skraćenica 14 Uvod, ostavke i ciljevi Cilj istraživanja 19 Metodologija 20 Ograničenja 22 Pristu zasnovan na žarišnim tačkama: obrazloženje, akteri i uloge 24 Putovanje od sasavanja do mogućeg novog života Na moru 26 Iskrcavanje i transfer 27 U centru za rvu identifikaciju Preliminarna identifikacija Registracija i identifikacija Medicinska omoć 30 Praćenje 6 Od rihvata do riznavanja: identifikovanje i zaštita žrtava trgovine ljudima u mešovitim migracionim tokovima

7 32 Potreba za onovnim usredsređivanjem na trgovinu ljudima: nalazi i reoruke Proceduralna brzina ne bi trebalo da ugrozi rava ristiglih migranata 33 Intervjui na rvoj liniji i adekvatno ružanje informacija 34 Identifikacija žrtava trgovine ljudima 35 Ključna otreba za razvojem multiagencijske saradnje 36 Nacionalne baze odataka i akcioni lanovi 36 Centri za rihvat migranata 37 Pružanje omoći ne bi trebalo da zavisi od sremnosti za saradnju u sudskom ostuku 38 Važna uloga ravosuđa u borbi rotiv trgovine ljudima 39 Individualne rocene rizika re vraćanja žrtava trgovine ljudima 39 Koordinacija ružanja omoći 42 Delovanje Kancelarije Secijalnog redstavnika i koordinatora za borbu rotiv trgovine ljudima u ogledu rešavanja itanja ovezanosti između trgovine ljudima i migracija Posete žarišnim tačkama na kojima se nalaze migranti i izbeglice 45 Zaadnobalkanska inicijativa 45 OEBS-ov rojekat: Borba rotiv trgovine ljudima duž migracionih ruta 46 Preoruke Zaštita žrtava Krivično gonjenje trgovaca ljudima Odgovorno uravljanje granicama Saradnja i artnerstvo 47 Aneks Uitnik za rocenu otreba 40 Oslanjanje na delotvorne rakse ružanja omoći maloletnicima bez ratnje 41 Obezbeđivanje srečavanja trgovine ljudima u mešovitim migracionim tokovima Usredsređenost na objekte za rvu identifikaciju i rihvat izbeglica i migranata u regionu OEBS-a 7

8 Predgovor Od samog očetka trenutne migrantske i izbegličke krize, moja Kancelarija i ja smo bili intenzivno angažovani u ružanju omoći zemljama učesnicama OEBS-a i artnerima za saradnju kako bismo bolje rešavali izazove trgovine ljudima ovezane sa migracijama u skladu sa obavezama reuzetim u okviru OEBS-a. Na žalost, odstaknuta krizom, trgovina ljudima je i dalje u orastu i manifestuje se na razne načine. Prinudno u okretu, ljudi su izloženi ucenama, otmici, seksualnoj eksloataciji ili su žrtve trgovine ljudima radi rinudnog rada tokom utovanja oasnih o život. Po dolasku u Evrou, dok čekaju da se obrade njihovi dokumenti ili dok lutaju između granica, već ugrožene grue i tražioci azila stalno su u riziku da adnu u ruke osobama koje ih mogu eksloatisati i mrežama organizovanog kriminala. Ovakvi scenariji zahtevaju usaglašene aktivnosti nacionalnih organa, civilnog društva i međunarodne zajednice, a verujem da ostoje načini i sredstva koja su nam već na rasolaganju kako bi ovi naori ostali delotvorniji. Prvo i najvažnije, ključ je u boljem regledu na ulaznim unktovima. Zbog oklevanja žrtava da se rijave, identifikacija ne sme da bude reaktivna, već roaktivna. Neohodno je razlikovati, sa ravnog asekta, trgovinu ljudima i krijumčarenje migranata. Odgovarajuće vreme i alati su od ključnog značaja za identifikaciju ranjivosti i osebnih otreba, a to se odnosi i na one koji žele ostati nevidljivi ili nerijavljeni. Trenutno takve ranjivosti nisu adekvatno reoznate, bilo zbog toga što to vreme ne dozvoljava ili zato što odgovarajući alati nisu usostavljeni, nisu široko usklađeni ili, u nekim slučajevima, jednostavno se ne rimjenjuju. Pored toga, sve organizacije uključene u ostuke identifikacije i registracije treba ozbiljno da se bave rizicima trgovine ljudima u svim fazama rocesa. To se može ostići samo razvojem standarda i smernica o merama za borbu rotiv trgovine ljudima u humanitarnim krizama i obezbeđivanjem obučavanja lica koja ružaju omoć na rvoj liniji i humanitarnih radnika kako bi sistematski rimenili te standarde. Nedostatak secijalizovanog smeštaja i ciljanih i adekvatno finansiranih usluga i dalje redstavlja ozbiljan izazov. Mora se obezbediti da objekti za rihvat migranata isunjavaju otrebe žrtava trgovine ljudima i rizičnih grua i da ne budu dostuni trgovcima ljudima. Ovi i mnogi drugi reovlađujući roblemi su motivisali moju Kancelariju da omogući sastavljanje ovog izveštaja o roceni situacije u regionu Mediterana kako bi služio kao osnova za rilagođenu tehničku omoć za one koji ružaju omoć na rvoj liniji. Zasnovan na mojim osetama radi utvrđivanja činjenica u nekoliko zemalja ogođenih krizom u regionu OEBS-a, i ciljanoj oseti Lameduzi i Siciliji radi rocene otreba, ovaj izvještaj je okušaj da se zemljama učesnicama OEBS-a ruži sku reoruka o tome kako da ojačaju svoje naore u borbi rotiv trgovine ljudima unutar ukunog okvira za rihvat migranata, bilo u vezi sa ristuom zasnovanim na žarišnim tačkama ili na bilo koji drugi način u budućnosti. Međutim, ostoji važan uslov za usešno srovođenje ovih reoruka. Trgovci ljudima usevaju u svojim namerama zato što ostoje nedostaci i greške u našim koordinisanim odgovorima. Stoga je jačanje interagencijske koordinacije od suštinskog značaja. Međuvladine naore treba douniti multidiscilinarnim, multidimenzionalnim i transnacionalnim naorima da bi se okončalo nekažnjavanje učinilaca i zaštitile žrtve. Madina Jarbusinova OEBS-ova Kancelarija Secijalnog redstavnika i koordinatora za borbu rotiv trgovine ljudima 8 Od rihvata do riznavanja: identifikovanje i zaštita žrtava trgovine ljudima u mešovitim migracionim tokovima

9 Izrazi zahvalnosti Pre svega želim da izrazim zahvalnost delegacijama svih zemalja učesnica OEBS-a i artnerima za saradnju za ogromnu odršku koju ružaju radu moje Kancelarije i da ohvalim olitičku volju njihovih vlada da dodatno unarede isunjavanje obaveza reuzetih u okviru OEBS-a koje se odnose na borbu rotiv trgovine ljudima. U kontekstu ovog izveštaja, osebno se zahvaljujem delegacijama OEBS-a iz Bugarske, Srbije i Turske, zajedno sa svim kolegama na nacionalnom nivou, za omogućavanje nesmetanog i neograničenog ristua objektima za rihvat migranata. Takođe, zahvaljujem mnogim sagovornicima koji su, urkos velikim ritiscima vezanim za osao, ronašli vreme i energiju da odele svoja dragocena iskustva sa mojim kolegama i sa mnom. U tom ogledu, želim osebno da istaknem osvećenost i redanost redstavnika grčke i italijanske delegacije ri OEBS-u u Beču i njihovih kolega u ministarstvima soljnih oslova i ministarstvima unutrašnjih oslova. Bez ove odrške, ne bi bila moguća ciljana rocena otreba ni izrada ovog izveštaja. Izveštaj je sastavio dr David Mančini, jedan od ključnih ekserata koji radi na OEBS-ovom rojektu Borba rotiv trgovine ljudima duž migracionih ruta. Koristeći svoje dugogodišnje iskustvo u borbi rotiv trgovine ljudima i delujući kao član tima za rocenu otreba, on je blisko i konstruktivno sarađivao sa mojom Kancelarijom kako bi zaključke o oseti retočio u konkretne reoruke u čijem ćemo srovođenju omoći zemljama učesnicama OEBS-a od očetka sledeće godine. Najsrdačnije se zahvaljujem i svojim kolegama Klaudiju Formizanu i Oleksandru Kirilenku koji su uravljali svim fazama izrade ove ublikacije i koji su tokom svojih terenskih oseta usavršili koncet čija se rimena nastavlja i dounjuje rad vezan za migracije u mojoj Kancelariji. Posebno se zahvaljujem i Ričardu Marfiju za stručno restrukturisanje i uređivački rad i Alekandri Brej za veštine edantne korekture. Na kraju, ali ne i najmanje važno, želim da se zahvalim ljudima u okretu koji su se s nama sastali tokom naših oseta. Urkos dugim i oasnim utovanjima, ohvaljujem hrabrost ovih ojedinaca za ronalaženje snage da otvoreno i iskreno razgovaramo o njihovim iskustvima i težnjama. Na kraju krajeva, ovaj izveštaj je sastavljen za njih. Usredsređenost na objekte za rvu identifikaciju i rihvat izbeglica i migranata u regionu OEBS-a 9

10 Rezime Dugotrajna nestabilnost na Bliskom Istoku, Sahelu i Severnoj Africi dovela je do izuzetno velikih kretanja migranata i izbeglica. Veliki mešoviti migracioni tokovi su u velikoj meri uticali na zemlje učesnice OEBS-a koje rimaju migrante/izbeglice, osebno zemlje kroz koje rolaze mediteranska i balkanska ruta, usled čega ova kriza u suštini ostaje evroska. Sve je očiglednije da trenutna migrantska i izbeglička kriza stvaraju savršeno tržište za eksloataciju migranata u tranzitnim i odredišnim zemljama od strane beskruuloznih kriminalnih grua i ojedinačnih učinilaca. Osim toga, linija između krijumčarenja migranata i trgovine migrantima često ostaje nejasna, jer veliko raseljavanje odstiče kako ilegalne migracije tako i ovezivanje sa kriminalnim organizacijama. Oslanjajući se na gotovo dve godine terenskih misija za utvrđivanje činjenica i ad hoc eksertskih istraživanja na lokalnom nivou u evroskim zemljama koje su najviše ogođene trenutnom situacijom, ovaj izveštaj je usredsređen na izazove i mogućnosti čitavog sektra odgovora na trgovinu ljudima u objektima za rvu identifikaciju i rihvat migranata i izbeglica u regionu OEBS-a. Iako je rimarni fokus lica koja ružaju omoć na rvoj liniji ružanje humanitarne omoći, uključujući obezbeđivanje smeštaja, hrane i medicinske omoći, smatramo da je usklađena i koordinisana, multiagencijska struktura neohodna za rešavanje itanja otreba žrtava trgovine ljudima, kao i za ublažavanje rizika od trgovine ljudima za otencijalne žrtve među migrantskim stanovništvom, bez obzira na njihov status ili zahteve. Ukoliko se to ne uradi, ostoji rizik da se zanemari ranjivost znatnog dela ljudi koji lako mogu da ostanu len trgovine ljudima. Naime, risustvo neidentifikovanih i nezaštićenih žrtava trgovine ljudima omogućuje razvoj kriminalnih aktivnosti, koje negativno utiču na vladavinu rava i tako eventualno retvaraju humanitarnu krizu u bezbednosnu krizu. Za rešavanje nedostataka i korišćenje dobrih ostojećih raksi, verujemo da bi se određeni sku mera mogao efektivno i konkretno rimeniti u kratkom, srednjem i dugom eriodu. Sledeće reoruke su sastavljene kao smernice namenjene državama, međunarodnoj zajednici i donatorskoj zajednici za ružanje rimerenog i adekvatnog odgovora. Politike Treba usostaviti standardizovane i usklađene oerativne rocedure za uućivanje migranata i izbeglica. Secifični odgovori u borbi rotiv trgovine ljudima koji se odnose na migracije treba da budu uključeni u nacionalne akcione lanove. Treba usostaviti centralizovane koordinacione mehanizme da bi se nadzirale mere borbe rotiv trgovine ljudima u objektima za rihvat migranata. Uloga i nadležnosti organizacija uključenih u ostuke identifikacije, slično kao u ostucima registracije, treba da budu čvrsto usmereni na itanja trgovine ljudima u svim fazama. Pružanje omoći ne bi trebalo da zavisi od sremnosti za saradnju u sudskom ostuku. Postoji kritična otreba da se ruži više od trenutnog odgovora na humanitarnu krizu odnosno da se obezbedi razvijenija, naredna omoć i strategije revencije kako bi se izbeglo da organizovane kriminalne grue i samostalni eksloatatori rivlače ranjive osobe u smeštajnim objektima da učestvuju u aktivnostima na crnom tržištu i tako negativno utiču na lokalne rivrede. Mehanizmi revencije i zaštite su trenutno rečesto usmereni na ograničene oblike eksloatacije, kao što je seksualna eksloatacija, dok se često reviđaju rizici trgovine muškarcima i trgovine ljudima za rinudni rad. Ne bi trebalo da bude tako. Dostuan je niz rograma za finansiranje odrške vladinim i nevladinim organizacijama u ružanju usluga žrtvama trgovine ljudima. S obzirom na to da su resursi često ograničeni u ogledu vremena i obima, ostoji hitna otreba za efektivnim i efikasnim mairanjem i izradom strategije korišćenja dostunih sredstava za omoć, tako da sredstva ne budu ugrožena, već da budu strateški stavljena na rasolaganje na koherentan i ujednačen način. 10 Od rihvata do riznavanja: identifikovanje i zaštita žrtava trgovine ljudima u mešovitim migracionim tokovima

11 Procedure Alati Nastojanje da se ostigne brzina u ostucima identifikacije ne bi trebalo da ugrozi oštovanje osnovnih garancija u ogledu fundamentalnih rava odnosilaca zahteva, uključujući i načelo zabrane roterivanja ili vraćanja. Adekvatno informisanje o mogućim rizicima eksloatacije i trgovine ljudima treba da bude oeracionalizovano u ostucima rvog rihvata i sistematski ruženo migrantima. Izgradnju kaaciteta i redovne, centralno koordinisane i ciljane obuke treba smatrati rioritetom kada se radi o ovećanju efektivnosti u identifikovanju žrtava trgovine ljudima u okviru objekata za rvu identifikaciju i rihvat. Broj kulturoloških medijatora i revodilaca dostunih na žarišnim tačkama i u drugim objektima za rihvat i dalje je nedovoljan i to itanje treba rešavati. Individualne rocene rizika treba reduzeti re vraćanja žrtava trgovine ljudima. Treba odrediti osebne rostore za intervjue i uućivanja. Svi gorenavedeni ostuci treba da budu rodno i starosno osetljivi i treba da se uzme u obzir kulturološki asekt. Mogle bi se usostaviti nacionalne baze odataka o identifikovanim i retostavljenim žrtvama trgovine ljudima kako bi se imao uvid u sve eventualne intervencije relevantnih aktera, kako u ogledu socijalne omoći tako i u kontekstu krivičnih istraga. Usredsređenost na objekte za rvu identifikaciju i rihvat izbeglica i migranata u regionu OEBS-a 11

12 Sisak skraćenica CARA CAS CDA SE CoESPU CPSA CTHB DNAA E.K.K.A EASO EK ESLJP EU EURODAC Evrojust Evrool Frontex ICMPD Interol IO IOM MS MEDU NVO NMU OEBS OSR/CTHB SS PzS ZU TiS SPRAR SR/CTHB THB UNHCHR UNHCR UNICEF UNODC ŽT Centar za smeštaj tražilaca azila (centro di accoglienza er richiedenti asilo) Privremeni rihvatni centar (centro di accoglienza straordinaria) Centar za smeštaj (centro di accoglienza) Savet Evroe Centar izvrsnosti za olicijske jedinice za stabilnost Centar za rvu omoć i rihvat (centro di rimo soccorso e accoglienza) Borba rotiv trgovine ljudima Nacionalna direkcija za borbu rotiv mafije i terorizma (Direzione Nazionale Antimafia ed Antiterrorismo) Nacionalni centar za socijalnu solidarnost (Εθνικό Κέντρο Κοινωνικής Αλληλεγγύης) Evroska kancelarija za odršku azilu Evroska komisija Evroski sud za ljudska rava Evroska unija Evroski daktiloskoski sistem Evroska jedinica za ravosudnu saradnju Evroska olicijska kancelarija Evroska agencija za uravljanje oerativnom saradnjom na soljnim granicama zemalja članica EU Međunarodni centar za razvoj migracione olitike Međunarodna organizacija kriminalističke olicije Međunarodna organizacija Međunarodna organizacija za migracije Ministarski savet Lekari za ljudska rava (Medici er i Diritti Umani) Nevladina organizacija Nacionalni mehanizam uućivanja Organizacija za evrosku bezbednost i saradnju Kancelarija OEBS-ovog Secijalnog redstavnika i koordinatora za borbu rotiv trgovine ljudima Stalni savet Partner za saradnju Zemlja učesnica Traženje i sasavanje Sistem za zaštitu tražilaca azila i izbeglica (Sistema di rotezione er richiedenti asilo e rifugiati) OEBS-ov Secijalni redstavnik i koordinator za borbu rotiv trgovine ljudima Borba rotiv trgovine ljudima Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska rava Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice Dečiji fond Ujedinjenih nacija Kancelarija Ujedinjenih nacija za itanja droge i kriminala Žrtva trgovine ljudima 12 Od rihvata do riznavanja: identifikovanje i zaštita žrtava trgovine ljudima u mešovitim migracionim tokovima

13 B. je devojka iz Nigerije koja je bila malo starija od 18 godina u vreme isanja ovog izveštaja. B. je dobila omoć i zaštitu u okviru rograma za dugoročnu omoć i socijalnu inkluziju za žrtve trgovine ljudima u skladu sa članom 18. italijanske zakonske uredbe br. 286 / Sastali smo se sa B., uz njenu saglasnost, u ugodnom i jednostavnom stanu kojim uravlja sicilijanska nevladina organizacija koja srovodi rograme omoći i socijalne reintegracije za žrtve trgovine ljudima. Došli smo da saslušamo njen savet o tome kako se drugim ljudima u sličnim teškim situacijama može bolje omoći nakon što stignu u Italiju. Pogledala nas je stidljivo i iznenađeno, ali iak je očela da riča o tome kako je rodata u Nigeriji i dovedena u Italiju radi seksualne eksloatacije. Slomljena od teretom teških sećanja, koje je očajnički želela da ostavi iza sebe, bila je šokirana činjenicom da nas može interesovati njeno mišljenje. Kako mogu ja, obična nigerijska devojka, redložiti šta bi se moglo bolje uraditi? Nakon nekog vremena, B. se konačno otvorila i rekla nam da ono što bi bilo stvarno korisno na žarišnim tačkama su mesta na kojima bi devojke out mene mogle razgovarati overljivo. Druge devojke će odeliti svoje riče samo ako se osećaju bezbednima i znaju da ih drugi migranti ne gledaju, okušavajući da im rete. Rekla nam je da je uobičajeni odgovor svakome ko se obrati osobama čiji se oložaj erceira kao moćan: Nemoj ništa da govoriš! Zašto želiš da mamu dovedeš u nevolju? Misli o svojim rođacima kod kuće. Zaklela si se da ćeš ćutati. Iako je tom rilikom B. odlučila da ignoriše ove retnje i da rogovori, njen glas je jedan od retkih koji se čuju. Sa toliko glasova koji se ne čuju i toliko iskustava koja se ne dele sa drugima, isti obrasci se lako onavljaju. 1 Decreto Legislativo 286/1998 Jedinstveni tekst odredaba o imigracionim ravilima i ravilima o statusu stranca. Dostuno na: htt:// ristuljeno 15. novembra Usredsređenost na objekte za rvu identifikaciju i rihvat izbeglica i migranata u regionu OEBS-a 13

14 14 Uvod, ostavke i ciljevi

15 Neraskidiva veza između krijumčarenja migranata i trgovine ljudima u kontekstu mešovitih migracionih tokova Linija između krijumčarenja migranata i trgovine ljudima ostala je neovratno zamagljena. Krijumčarenje uvek odrazumeva relazak međunarodne granice, a lica koja laćaju krijumčara da bi ušla u neku zemlju to čine dobrovoljno, makar u načelu. 2 Evrool rocenjuje da je više od 90 odsto od reko jednog miliona ilegalnih migranata koji su stigli u Evrou u godini koristilo usluge koje je ružilo više od ljudi koji deluju u fleksibilnim kriminalnim mrežama. U centralnoj Sahari, krijumčarenje na konu kontrolišu regionalne kriminalne organizacije koje mogu da transortuju mali broj utnika, često odeljenih u različite etničke grue. Krijumčarenje morskim utem u evroskom kontekstu se odvija reko Mediterana, a njime uravljaju dobro struktuirane kriminalne organizacije ovezane sa raznim drugim kriminalnim gruama koje kontrolišu ojedine delove rocesa utovanja. Korucija na graničnim relazima to često olakšava. Gotovo je nemoguće za migrante bez dokumenata da ređu ut iz severne Afrike do južne Evroe reko Mediterana bez omoći laćenog osrednika. Nažalost, strože granične kontrole dovode do viših cena za krijumčarenje i do oasnijih utovanja ili otuno uskraćuju tražiocima azila riliku da zatraže i dobiju zaštitu. Trgovina ljudima odrazumeva neki oblik rinude, fizičke ili mentalne, radi eksloatacije žrtve. Kao što je navedeno u članu 3. Protokola UN-a za srečavanje, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudima, eksloatacija mora uključivati kao minimum, eksloataciju rostitucije drugih lica ili druge oblike seksualne eksloatacije, rinudni rad ili službu, rostvo ili odnos sličan rostvu, servitut ili uklanjanje organa. Trgovina ljudima redstavlja grubo kršenje ljudskih rava i dostojanstva. Za razliku od krijumčarenja, takođe se može desiti unutar nacionalnih granica. Za naše otrebe, krivično delo krijumčarenja ljudi i krivično delo trgovine ljudima treba osmatrati kao dva koncentrična kruga, sa isreletenim modalitetima i modusom oerandi, ošto je sve očiglednije da migraciona i izbeglička kriza stvara savršeno tržište za trgovinu migrantima u zemljama tranzita i odredišta. Odgovarajući kaaciteti za razlikovanje krijumčarenja i trgovine ljudima su resudni za istragu i krivično gonjenje učinilaca ovih krivičnih dela, kao i za ravilno identifikovanje žrtava trgovine ljudima i aktiviranje relevantnih mehanizama omoći i zaštite. Međutim, iako iste mreže za krijumčrenje često odvrgavaju svoje klijente naknadnoj eksloataciji, ova međusobna ovezanost ostaje neuočena ili ignorisana, a kao osledica toga, odgovor retko ide dalje od bavljenja krijumčarenjem. Rasrostranjena nezaoslenost i nedostatak održivih ekonomskih mogućnosti ostavljaju bezbroj ljudi bez osla ili održivog načina izdržavanja. Istovremeno, sve veća otražnja za jeftinom radnom snagom, u kombinaciji sa često sverisutnim korutivnim raksama, dovela je do sve veće tolerancije rema eksloataciji ekonomski ugroženih ljudi u vidu oasnog i onižavajućeg rada u regionu OEBS-a. Ova otražnja, u kontekstu krize koja se razvija, zaravo dorinosi migracionim tokovima, čime se ovećava ranjivost ugrožene oulacije, ružaju nove, unosne mogućnosti za kriminalne mreže i obezbeđuje nerekidan ciklus eksloatacije. Krijumčarenje migranata se odvija duž nekoliko različitih ravaca: vazdušnim, konenim i morskim utem. Koneni utevi obuhvataju rute od Turske do Bugarske; od Etioije do Sudana, a zatim do Libije; od Nigerije reko Nigera do Libije (a zatim do Italije ili čak do Maroka, a otom do Šanije); od Pakistana do Irana i Turske; i od Grčke do Bivše Jugoslovenske Reublike Makedonije, a zatim do Srbije i Mađarske. 3 2 Videti takođe OSCE, An Inextricable Link, Security Community Issue 3/2016, dostuno na: htt:// ristuljeno 4. decembra i UNODC, How is human trafficking different from migrant smuggling?, dostuno na: htt:// ristuljeno 4. decembra Frontex, Trends and Routes: Migratory Routes Ma, dostuno na: htt://frontex.euroa.eu/trends-and-routes/migratory-routes-ma, ristuljeno 24. oktobra Usredsređenost na objekte za rvu identifikaciju i rihvat izbeglica i migranata u regionu OEBS-a 15

16 Postoje različiti scenariji o kojima migrant može da ostane žrtva trgovine ljudima tokom utovanja. Krijumčareni migranti ne moraju nužno da rekinu vezu sa krijumčarima nakon dolaska u zemlju odredišta, jer je možda već ostojao dug rema njima. Kasnije je zatraženo da se taj dug otlati. Ukoliko to ne uradi, migrant ili, češće, članovi orodice kod kuće, ostaju meta odmazde ili retnje. Eksloatacija koja otiče od ugovorenog duga može se dogoditi re dolaska migranata u Evrou, na rimer tokom boravka u Egitu ili Libiji, a često i u vidu služenja u domaćinstvu gde žrtve, retežno žene, mogu biti seksualno zlostavljane. 4 Suočeni sa veoma teškom situacijom i hitnom otrebom da obezbede sredstva za život svoje orodice ili da ih zaštite od mogućeg nanošenja ovrede, migranti očinju da rade u fabrikama u nehumanim uslovima ili na gradilištima, da bi rekasno saznali da su uali u kloku. U takvim okolnostima, neizbežno dolazi do nasilja i zlouotrebe. Konačno, krijumčari i trgovci ljudima mogu da iskoriste ranjivosti migranata da ih koriste kao vrbovatelje, osrednike i drugo. Relativno novi kontekst mešovitih migracionih tokova koji oisuje kretanje ljudi različitog statusa i motivacija koji koriste iste migracione objekte, utuju rame uz rame duž istih ravaca i suočavaju se sa različitim ishodima unutar evroskog imigracionog sistema, redstavlja izazov za nekada jasnu ravnu razliku između dva krivična dela - krijumčarenja i trgovine ljudima. Iako se mnogi migranti nađu u situaciji izloženosti trgovini ljudima nakon što su krijumčareni reko granice, takođe je čest slučaj da krijumčari reuzmu ulogu trgovaca ljudima retvarajući migrante u seksualne robove ili ih rodajući za rinudni rad. Čak i kada late svoje utovanje, migranti i dalje mogu ostati u dugovima i stoga su veoma odložni eksloataciji. 4 Od mnogih dostunih novijih izveštaja, videti: IOM, Reort on Victims oftrafficking in Mixed Migration Flows Arriving in Italy by Sea: Aril 2014 October 2015 (Rome: IOM, 2015). 7; Oxfam, You Aren t Human Any More Migrants Exose the Harrowing Situation in Libya and the Imact of Euroean Policies. Dostuno na: htts:// you-arent-human-any-more-migrants-exose-harrowing-situation-libya-and-imact-eu, ristuljeno 24. oktobra Sve nejasnija linija razdvajanja između ova dva krivična dela ima neovratne osledice o budućnost migranata. U skladu sa međunarodnim ravnim okvirom, kao i većinom nacionalnih zakona, krijumčareni migranti, čak iako su bili izloženi teškoćama i zlostavljanju, ne smatraju se žrtvama krivičnog dela ili kršenja ljudskih rava. Nemaju ravo na odršku i omoć, naknadu za retrljenu štetu ili zaštitu od eventualne dodatne štete. Štaviše, u sve većem broju slučajeva, krijumčareni migranti su sami kažnjeni zbog kršenja imigracionih ravila. Nasurot tome, lica identifikovana kao žrtve trgovine ljudima imaju ravo na sveobuhvatnu omoć i zaštitu, uključujući i imunitet od gonjenja za svako krivično delo ili administrativni rekršaj koji je mogao da bude učinjen zbog toga što su bili redmet trgovine ljudima. Činjenica da se nadležni organi retežno usredsređuju na otkrivanje krijumčarenja znači da stotine novoridošlih migranata koji su bili u situaciji trgovine ljudima, ili koji su i dalje izloženi riziku od eksloatacije, ostaju neidentifikovani i stoga nezaštićeni. U nekim slučajevima, ova konfuzija ostaje još komlikovanija zbog roblema sa terminologijom. Još uvek se može čuti, čak i od aktera koji rade u migracionim žarišnim tačkama (za više informacija ogledajte str. 15 izveštaja), da su svi migranti koji dolaze žrtve trgovine ljudima, što zaravo znači da se termini krijumčarenje i trgovina ljudima koriste kao da imaju isto značenje, bez dovoljnog razumevanja razlike između ova dva krivična dela. Očigledno je da su otrebni dodatni naori da bi se oboljšala situacija i romenili stavovi koji uorno ostaju. Takvi naori moraju obezbediti da se mehanizmi identifikacije odmah aktiviraju u samoj očetnoj fazi rihvata. Identifikacija žrtava trgovine ljudima 5 utem ristua zasnovanog na žarišnim tačkama je ključna stvar u kontekstu borbe rotiv trgovine ljudima duž novih migracionih ruta i u okviru ostojećeg evroskog i međunarodnog zakonodavstva. Pretostavljene/otencijalne žrtve trgovine ljudima trebalo bi da budu odmah obaveštene o ravima na omoć i zaštitu i, ako je moguće, treba okrenuti krivičnu istragu, u multiagencijskom kontekstu, na osnovu ristua zasnovanog na ljudskim ravima i usmerenog na žrtvu. 5 Svako navođenje žrtava trgovine ljudima u ovom izveštaju u skladu je sa smernicama iz Direktive 2011/36/EU, u kojoj se navodi da licu treba ružiti omoć i odršku čim ostoji okazatelj oravdane osnove za verovanje da je on ili ona mogla biti žrtva trgovine ljudima, što uključuje i stvarne i retostavljene žrtve ovog krivičnog dela. Direktiva Saveta 2011/36 / EU o srečavanju i borbi rotiv trgovine ljudima i zaštiti žrtava i zameni Okvirne odluke Saveta 2002/629/PUP, [2011] SL L101/1, 5. aril Dostuno na: htt://eur-lex.euroa.eu/lexuriserv/lexuriserv.do?uri=oj:l:2011:101:0001:0011:en:pdf, ristuljeno 15. novembra

17 Lica ristigla morskim utem ,220 Umrli i nestali 2017 (rocena) 2,784 Mediteran Lica ristigla morskim utem od januara Žene 10% Deca 20% Muškarci 70% Izvor: UNHCR, Oerational Portal: Refugee Situations: Mediterranean Situation. Dostuno na: htt://data2.unhcr.org/en/situations/mediterranean, ristuljeno 24. oktobar Usredsređenost na objekte za rvu identifikaciju i rihvat izbeglica i migranata u regionu OEBS-a 17

18 Zakonska i ozitivna obaveza država da zaštite žrtve trgovine ljudima Države imaju zakonsku i ozitivnu obavezu da zaštite žrtve trgovine ljudima. Prema Konvenciji Saveta Evroe o borbi rotiv trgovine ljudima (2005, član 10/1), 6 nadležni organi strana ugovornica treba da identifikuju i zaštite žrtve. Direktiva 2011/36/EU o trgovini ljudima zahteva da države članice rimenjuju mehanizme omoći u vidu rane identifikacije kako bi zaštitile retostavljene žrtve trgovine ljudima (član 11/1). Države imaju obavezu da obezbede da žrtve dobiju ravno zastuanje, ravni savet i ristu secifičnim rogramima za zaštitu svedoka, na osnovu individualnih rocena rizika, u skladu sa domaćim ravom i ostucima. Žrtvama treba ružiti zaštitu od viktimizacije do koje može da dođe tokom njihovog isitivanja i rilikom svedočenja na sudu (član 12/2-4). Evroski sud za ljudska rava (ESLJP) nedvosmisleno ističe da trgovina ljudima ugrožava ljudsko dostojanstvo i osnovne slobode žrtava i ne može se smatrati komatibilnom sa demokratskim društvom. 7 Sud navodi da se u članu 4. Konvencije zahteva da države članice kriminalizuju i delotvorno krivično gone svako delo čiji je cilj držanje osobe u situaciji rostva, služenja ili rinudnog odnosno obaveznog rada. Kako bi isunile ovu obavezu, od država članica se zahteva da usostave ravni i administrativni okvir za zabranu i kažnjavanje takvih dela. 8 Prema članu 4. Konvencije, u određenim okolnostima se može zahtevati od države da reduzme oerativne mere za zaštitu žrtava ili otencijalnih žrtava. To takođe odrazumeva roceduralnu obavezu obavljanja istrage ako ostoji realna sumnja da su ovređena rava ojedinca. Sud naglašava da zahtev za obavljanjem istrage ne zavisi od rijave koju odnosi žrtva, već da nadležni organi moraju ostuati na sostvenu inicijativu nakon što saznaju za slučaj. 9 Pozitivna obaveza države da se ridržava relevantnih članova Konvencije ne može se smatrati isunjenom ako u domaćem zakonodavstvu nisu usostavljeni mehanizmi zaštite na odgovarajući način. Žrtve trgovine ljudima obično ne iznose nikakve tvrdnje, osim ako nisu usvojeni secifični rogrami zaštite. Možda sebe ne reoznaju kao žrtve i nisu sremne da sarađuju. Često nemaju ristu relevantnim informacijama ili ih trgovci ljudima ucenjuju i zastrašuju, te se boje svake interakcije sa organima za srovođenje zakona. Stoga se od država članica, u skladu sa ozitivnim obavezama koje roizilaze iz međunarodnog ravnog okvira, očekuje da reduzmu sve roceduralne korake sa ciljem da identifikuju retostavljene žrtve trgovine ljudima u najranijoj mogućoj fazi, time obezbeđujući njihovo adekvatno uućivanje i srečavanje automatskog vraćanja u zemlje orekla bez adekvatnog rešavanja itanja njihove ranjivosti. 6 7 Savet Evroe, Konvencija Saveta Evroe o borbi rotiv trgovine ljudima (2005). Dostuno na: htts://rm.coe.int/ d ristuljeno 15. novembra Rantsev rotiv Kira i Rusije, redstavka br /04 (ESLJP, 7. januar 2010), asus Ova na ela se ominju u mnogim odlukama Suda i redstavljaju deo zakonodavstva o trgovini ljudima koje se u ostojećim uslovima tumači kao Rantsev rotiv Kira i Rusije, redstavka br /04 (ESLJP, 7. januar 2010), M. i drugi rotiv Italije i Bugarske, redstavka br /03 (ESLJP, 31. jul 2012), C.N. rotiv Ujedinjenog Kraljevstva, redstavka br. 4239/08 (ESLJP 13. novembar 2012), Siliadin rotiv Francuske, redstavka br /01 (ESLJP, 26. jul 2005), C.N. i V. rotiv Francuske, redstavka br /09 (ESLJP, 11. oktobar 2012), Keenan rotiv Ujedinjenog Kraljevstva, redstavka br /95 (ESLJP, 2. aril 2001), Ouz rotiv Turske, redstavka br /02 (ESLJP, 9. jun 2009), Talis rotiv Italije, redstavka br /13 (ESLJP, 21. mart 2017). Rantsev rotiv Kira i Rusije, redstavka br /04 (ESLJP, 7. januar 2010), asus Od rihvata do riznavanja: identifikovanje i zaštita žrtava trgovine ljudima u mešovitim migracionim tokovima

19 Cilj istraživanja Metodologija Ovaj izveštaj je zasnovan na radu Kancelarije OEBS-ovog Secijalnog redstavnika i koordinatora za borbu rotiv trgovine ljudima, uključujući terenske misije u zemljama učesnicama OEBS-a i regionu koje su kritično ogođene velikim kretanjima ljudi, a njegov cilj je da onudi način ostuanja kojim bi se obezbedila ravovremena identifikacija žrtava trgovine ljudima u mešovitim migracionim tokovima, sa osebnim naglaskom na objekte za rihvat migranata na rvoj liniji unutar okvira za rvu identifikaciju i rihvat. Izveštaj je usmeren na uloge i odgovornosti različitih aktera risutnih u centrima za rvu identifikaciju i rihvat. Takođe istražuje sve faze uobičajenog utovanja migranta od iskrcavanja do konačnog određivanja statusa. Rešavajući otrebu za efikasnijim odgovorom na izazove trgovine ljudima ovezane sa migracijama, reoruke date u ovom izveštaju obuhvataju konkretne multiagencijske mere usmerene na žrtve, koje mogu srovoditi nacionalni akteri, akteri civilnog društva i međunarodne organizacije koji se bave borbom rotiv trgovine ljudima u ranoj fazi interakcije sa migrantima. U izveštaju se takođe redlažu veoma važne mere usmerene na jačanje revencije i zaštite ugroženih osoba u rihvatnim objektima za migrante u zemljama rihvata. Ove reoruke takođe nude načine i sredstva za integrisanje takvih mera u celokuni nacionalni odgovor za trgovinu ljudima. Izveštaj sadrži osebne delove teksta u kojima su redstavljene rakse i iskustva koje su timovi ekserata Kancelarije OEBS-ovog Secijalnog redstavnika i koordinatora za borbu rotiv trgovine ljudima uočili, odnosno kojima su risustvovali ili o kojima su razgovarali tokom osete Lameduzi i Siciliji radi rocene otreba u julu godine, kao i tokom drugih relevantnih oseta čiji je cilj bila rocena. Kao douna rethodnoj teorijskoj studiji, obavljeni su direktni intervjui zasnovani na grui itanja sa relevantnim akterima na rvoj liniji koji rade na nekoliko unktova iskrcavanja i objektima za rvu identifikaciju i rihvat migranata u regionu OEBS-a (videti Aneks). Istražen je određeni broj oblasti, osebno onih koje se odnose na identifikaciju žrtava trgovine ljudima, uključujući između ostalog: ulogu nadležnih organa i modalitete uravljanja na žarišnim tačkama; smeštajne aranžmane i kaacitete u rihvatnim centrima; aktere koji dolaze u kontakt sa novoridošlim migrantima, kao i njihove mandate i odelu odgovornosti; i dostunost relevantno obučenih rofesionalaca, uključujući kulturološke medijatore i revodioce, koji mogu obezbediti da svi migranti budu adekvatno uoznati sa svojim ravima. Što se tiče ostojećih raksi identifikacije i uućivanja, osebna ažnja je osvećena ostojanju rocedura ranog skrininga za ristigle migrante, kao i na raktične asekte faza reliminarne identifikacije, registracije i identifikacije. To je urađeno da bi se razumelo kako se uravlja informacijama u vezi sa trgovinom ljudima u svakoj fazi, ri čemu su akteri ovlašćeni da se uključe u identifikaciju retostavljenih žrtava trgovine ljudima. Pored toga, istraživanje je usmereno na to da li je u ovim rocedurama usešno korišćen multiagencijski ristu zasnovan na ljudskim ravima kako bi se isunile otrebe žrtava trgovine ljudima. To je obuhvatalo evaluaciju ostojanja i kvaliteta relevantnih rotokola/smernica koji se srovode na lokalnom nivou od nadzorom tužilaštava i da li je usostavljen mehanizam uućivanja kako bi se obezbedilo efikasno obaveštavanje o ranjivostima (naročito između faza rihvata na rvoj i drugoj liniji) kako bi se u najvećoj mogućoj meri smanjili rizici od viktimizacije ili onovne viktimizacije. Konačno, istraživanje je ružilo riliku za analizu niza usluga omoći dostunih odraslim i deci žrtvama trgovine ljudima, uključujući: zdravstvenu zaštitu; secijalizovana skloništa; ravni savet; ronalaženje osla; ristu obuci i obrazovanju; i boravišne dozvole. Usredsređenost na objekte za rvu identifikaciju i rihvat izbeglica i migranata u regionu OEBS-a 19

20 Ograničenja Urkos dostunoj dokumentaciji o trgovini ljudima u konfliktnim i kriznim odručjima, rikuljanje odataka o slučajevima trgovine ljudima među migrantima i dalje redstavlja izazov. Naime, iako ima mnogo neformalnih dokaza, retka su istraživanja i analize. Oblici eksloatacije kojima su izloženi migranti koji su bili redmet trgovine ljudima osebno otežavaju isitivanje žrtava, iz očiglednih razloga, ogotovo ako se još uvek nalaze u neregularnoj situaciji i stree za bezbednost ili zakonske osledice koje mogu da nastue ako rogovore. S obzirom na veliku raznovrsnost domaćeg zakonodavstva i nacionalnih rocedura koje regulišu strukturu identifikacije i smeštaja u različitim zemljama učesnicama OEBS-a, ovaj izveštaj ne nastoji da obuhvati sve moguće scenarije trgovine ljudima. Prema tome, ovaj izveštaj ne ruža sveobuhvatne reoruke koje se mogu rimeniti u čitavom regionu OEBS-a s obzirom na inkluzivni ristu rimenjen u rocesu njegovog sastavljanja. I na samom kraju, ove reoruke se mogu osmatrati kao oređenje sa ostojećim nacionalnim zakonodavstvom ili kao očetna tačka za dalju izgradnju olitika i strategija za bolju identifikaciju i zaštitu žrtava trgovine ljudima u mešovitim migracionim tokovima. Of ce of the Secial Reresentative and Co-ordinator for Combating Traf cking in Human Beings ENHANCING CO-OPERATION TO PREVENT TRAFFICKING IN HUMAN BEINGS IN THE MEDITERRANEAN REGION 10 Frontex, Risk Analysis for Dostuno na: htt://frontex.euroa.eu/ assets/publications/risk_analysis/annual_risk_analysis_2017.df, ristuljeno 27. novembra Videti najnovije vesti na: ANSA, NGOs to sign controversial migrant SAR code on Monday. Dostuno na: htt:// ngos-to-sign-controversial-migrant-sar-code-on-monday_32f9ac00-086a ad33-829cc72df0c5.html, ristuljeno 24. oktobra Reubblica, In avaria la nave nera anti-migranti degli estremisti di destra: soccorsa da una Ong rifiuta l aiuto Reubblica IT. Dostuno na: htt:// numero_arrivi_in_sagna_sos_me_diterrane_e_firma_codice_ong /?ref=rhpplf-bh-i0-c8-p7-s1.8-t1, ristuljeno 24. oktobra Od rihvata do riznavanja: identifikovanje i zaštita žrtava trgovine ljudima u mešovitim migracionim tokovima

21 Fokus: mediteranska ruta Frontex izveštava o važnoj romeni u načinu vršenja aktivnosti traženja i sasavanja u regionu Mediterana. U godini, oko 30 odsto od migranata koji su ristigli na evroske obale saseni su u intervencijama koje su vodile NVO. 10 Nadležni organi takve sasilačke intervencije često smatraju faktorom koji dorinosi olakšavanju oerativnih strategija krijumčarskih mreža. Iako omoć na moru treba ocenjivati u svetlu načela i obaveza sadržanih u tri međunarodne konvencije (Međunarodna konvencija o bezbednosti ljudskog života na moru, Konvencija Ujedninjenih nacija o ravu mora i Međunarodna konvencija o omorskoj omoći), olitike koje usvajaju vladini organi i akteri iz NVO u svako vreme mogu brzo da utiču na migracione rute. 11 Trenutne oteškoće, u vreme isanja ovog izveštaja, sa kojima se suočavaju NVO u ristuu libijskoj obali, na rimer, dovele su do izmena na rutama od odsaharske Afrike. Ove izmene najviše utiču na Šaniju, na čiju je obalu od očetka do sredine godine stiglo migranata (gotovo četiri uta više nego u istom eriodu rošle godine). Ako se taj trend nastavi, Šanija bi mogla da remaši Grčku u kojoj je zabeleženo ristiglih migranata. To je znatno manje od migranata registrovanih u istom eriodu u godini. Takođe treba naomenuti da mnogi migranti iz zaadnoafričkih zemalja radije biraju rute reko Maroka, smatrajući da je utovanje kroz Libiju isuviše rizično. 12 Konačno, srovođenje bilo kojeg redloga za usostavljanje struktura za rihvat na rvoj liniji u teritorijalnim vodama Libije, tako remeštajući žarišne tačke dalje od evroske obale, dodatno će uticati na smer migracionog toka. Stoga se situacija može smatrati veoma romenjivom.

22 Pristu zasnovan na žarišnim tačkama: obrazloženje, akteri i uloge Svako istraživanje odgovora na trgovinu ljudima u okviru objekata za rvu identifikaciju i rihvat migranata bilo bi neotuno bez analiziranja takozvanog ristua zasnovanog na žarišnim tačkama 13 koji je usvojila Evroska unija i koji se rimenjuje na uravljanje izuzetnim migracionim tokovima. Pristu zasnovan na žarišnim tačkama je rvi ut redstavila Evroska komisija u maju kao deo Evroske agende o migracijama sa ciljem da uvede sveobuhvatnu strategiju uravljanja migracijama u kontekstu trenutne migracione i izbegličke krize. 14 U agendi je redviđen ristu koji se formira u sledećim uslovima: Evroska kancelarija za odršku azilu (EASO), Frontex i Evrool će raditi na terenu sa državama članicama na rvoj liniji kako bi se dolazeći migranti brzo identifikovali, registrovali i kako bi im se uzeli otisci rstiju. Rad ovih organizacija će se međusobno dounjavati. Lica koja traže azil će biti odmah usmerena na ostuke za tražioce azila gde će EASO timovi za odršku omoći da se slučajevi tražilaca azila što brže obrade. Što se tiče lica kojima je otrebna zaštita, Frontex će omoći državama članicama tako što će koordinisati vraćanje neregularnih migranata. Evrool i Evrojust će ružiti omoć u istragama 16 država članica domaćina kako bi se razotkrile mreže krijumčarenja i trgovine ljudima. 15 Kao što se može videti iz ove definicije, redviđeni su ostuci identifikacije na žarišnim tačkama da bi se rešavalo itanje krivičnih dela krijumčarenja i trgovine ljudima. Međutim, element zaštite u definiciji okazuje rilično jednostran fokus na neregularne migracije, unared utvrđen na osnovu razmatranja isunjenosti uslova za azil i bez konkretnog navođenja zaštite žrtava trgovine ljudima. U ovom izveštaju se analizira da li rakse na terenu odražavaju ovaj uzak fokus. Kancelarija Secijalnog redstavnika i koordinatora za borbu rotiv trgovine ljudima je uočila sledeće faze i ostuke koji se rimenjuju na ristigle migrante: sasilačke oeracije i iskrcavanje; reliminarna identifikacija; identifikacija; zdravstveni regledi i identifikacija ranjivosti (uključujući korišćenje informacija koje su možda već rikuljene na brodu); transfer do lokacija žarišnih tačaka, bezbednosne rovere i odela informativnih brošura o važećim roisima koji se odnose na migracije i azil, zajedno sa ocijama za traženje međunarodne zaštite; gruni sastanci na kojima međunarodne organizacije ružaju informacije o trenutnom zakonodavstvu koje reguliše migracije i azil, uključujući rava i obaveze u vezi sa ulaskom u određenu zemlju, mogućnost rimene međunarodne zaštite ili ristu ostuku reseljenja (na jeziku koji je razumljiv slušaocima); obezbeđivanje smeštaja u rihvatnim centrima i detaljniji lekarski regledi uzimajući u obzir rezultate inicijalnih zdravstvenih regleda nakon iskrcavanja; ciljano individualno obaveštavanje o ocijama međunarodne zaštite i ristuu omoći; individualni, dobrovoljni razgovori sa Frontexom (kroz sve faze); ostojeći objekti za rihvat na rvoj liniji; i transfer u sekundarni rihvatni centar (regionalni centar, rivremene centre, itd.) za ekonomske migrante koji ne traže međunarodnu zaštitu ili za lica koja imaju ravo na omoć i zaštitu kao žrtve trgovine ljudima Za više informacija videti: the Euroean Court of Auditors Secial Reort No.06/17: EU resonse to refugee crisis: the hotsot aroach. Dostuno na: htts:// ristuljeno 21. avgusta Euroean Commission, A Euroean Agenda on Migration COM(2015) 240 final, 13 May Dostuno na: htts://ec.euroa.eu/anti- trafficking/sites/ antitrafficking/files/communication_on_the_euroean_agenda_on_migration_ en.df, ristuljeno 21. avgusta Ibid. 22 Od rihvata do riznavanja: identifikovanje i zaštita žrtava trgovine ljudima u mešovitim migracionim tokovima

23 Navedene rocedure i aktivnosti srovodi veliki broj aktera, uključujući: državne organe; nevladine organizacije; agencije Evroske unije; i međunarodne organizacije. Državne organe redstavlja široka leeza aktera u svim otrebnim rocedurama, uključujući: nacionalne obalske straže koji koordinišu oeracije traženja i sasavanja u saradnji sa evroskim rogramima; organe za zdravstvenu zaštitu, koje često održavaju nevladine organizacije (na rimer, MEDU ili Italijanski crveni krst u Italiji) i koji obavljaju rvi zdravstveni regled na lovilima koja dolaze i na mestima iskrcavanja ili detaljne reglede u rihvatnim centrima; oliciju, koja ima različite uloge: od reliminarne identifikacije, retraživanja i kontrole telefona i dokumenata do identifikacije i registracije, uzimanja otisaka rstiju, evidentiranja odataka i obavljanja intervjua, i na kraju do identifikacije mogućih krijumčara ili retostavljenih žrtava trgovine ljudima; službenike za migracije koji aktiviraju relevantne alate u vezi sa statusom migranata, tj. izbeglica i tražilaca azila, ekonomskih migranata, retostavljenih žrtava trgovine ljudima; i druge jedinice za srovođenje zakona, out olicije za borbu rotiv terorizma ili forenzičke olicije. Nevladini akteri koji ružaju odršku ostojećim rocedurama na žarišnim tačkama su brojni i razlikuju se od zemlje do zemlje. Uglavnom su uključeni u ružanje omoći osebno ranjivim gruama migranata, uključujući i žrtve trgovine ljudima. Lokalne nevladine organizacije igraju ključnu ulogu u zbrinjavanju, ružanju omoći i zaštiti identifikovanih žrtava u okviru svojih rograma koji se srovode izvan žarišnih tačaka, u fazi rihvata na drugoj liniji. Posebna ažnja je osvećena deci, naročito maloletnicima bez ratnje, a u tome su osebno aktivni Save the Children i Terre des Hommes. U koordinaciji i saradnji sa lokalnim nadležnim organima i nevladinim organizacijama, oni ružaju informacije i omoć maloletnicima, naročito u ogledu ronalaženja orodica. Takođe, ružaju odršku u eventualnim ostucima za rocenu uzrasta i identifikuju i uućuju decu koja su retostavljene žrtve trgovine ljudima. Agencije EU risutne na žarišnim tačkama uključuju Frontex, Evrosku kancelariju za odršku azilu, Evrool, Evrojust i Evrosku komisiju. Ključne međunarodne organizacije koje su aktivne i u otunosti oerativne u sistemu žarišnih tačaka uključuju Kancelariju Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice i Međunarodnu organizaciju za migracije. Na kraju, treba naglasiti da iako se uloge aktera u žarišnim tačkama mogu razlikovati, osebno u rešavanju roblema trgovine ljudima ovezane sa migracijama, na nacionalnom nivou, odgovornost za identifikovanje žrtava trgovine ljudima i nadziranje relevantne omoći na kraju leži na državnom organu koji je za to osebno ovlašćen. Na rimer, u Italiji, dok je u fazi žarišnih tačaka ovaj zadatak odeljen uglavnom između olicije i IOM-a, celokunim sistemom identifikacije, omoći i zaštite, u kojem se kombinuju aktivnosti srovođenja zakona i javno-socijalne aktivnosti, uravlja Odeljenje za jednake mogućnosti ri Predsedništvu Saveta ministara. U Grčkoj, sa druge strane, Nacionalni centar za socijalnu solidarnost (E.K.K.A) je zadužen da deluje kao glavna državna agencija za koordinisanje aktivnosti svih aktera koji se bave borbom rotiv trgovine ljudima u okviru grčkog Nacionalnog mehanizma uućivanja. Usredsređenost na objekte za rvu identifikaciju i rihvat izbeglica i migranata u regionu OEBS-a 23

24 Putovanje od sasavanja do mogućeg novog života Da bi se dodatno kontekstualizovao obim otrebne rimene zaključaka i reoruka iz ovog izveštaja, vredi ružiti kratak regled tiičnih rocedura za identifikaciju kroz koje rolazi migrant na teritoriji zemlje rihvata. 24

25 Na moru Kao što je rethodno navedeno, oeracije traženja i sasavanja u Mediteranu uglavnom koordinišu i srovode jedinice obalske straže. U većini slučajeva takve intervencije se overavaju lovilima u vlasništvu nevladinih organizacija kao odgovor na zahteve za sasavanjem koje rime koordinacioni centri. U drugim slučajevima, brod sa migrantima može identifikovati direktno nevladina organizacija koja radi u Mediteranu na osnovu informacija koje se renose utem radara ili omoću malih dronova. Konačno, same jedinice obalske straže mogu da budu direktno uozorene na brod koji se ribližava državnim teritorijalnim vodama, tako da se obezbedi rano otkrivanje i smanjenje broja tragičnih događaja. U tim slučajevima, migranti se obično remeštaju u veća lovila obalske straže i bezbedno rate do obale. Treba naglasiti da su oeracije sasavanja na moru izuzetno dinamične i da je njihov cilj re svega da se sasi što više ljudskih života. U tom smislu, nikada ne treba otcenjivati ogromne naore koje ulažu zemlje na rvoj liniji velikih migracionih tokova. Postalo je očigledno, na osnovu intervjua koje je obavljalo osoblje Kancelarije OEBS-ovog Secijalnog redstavnika i koordinatora za borbu rotiv trgovine ljudima sa redstavnicima jedinica obalske straže u Lameduzi i Pocalu, da u zavisnosti od kaaciteta lovila, onekad je moguće angažovati mali multiagencijski tim koji će se usredsrediti na identifikovanje retostavljenih žrtava trgovine ljudima na lovilu. U tom timu bi bio socijalni radnik i/ili redstavnik nevladine organizacije koja se bavi borbom rotiv trgovine ljudima/redstavnik organa nadležnog za srovođenje intervencija rotiv trgovine ljudima, kao i olicijski insektor i kulturološki medijator. Pod retostavkom da ostoji očetno odvajanje žena i dece, ovaj tim može zatim ružiti ciljane informacije o okazateljima trgovine ljudima i dati regled rasoložive omoći žrtvama trgovine ljudima tako da se olakša dalja interakcija u kasnijim fazama. Međutim, kako stvari trenutno stoje, u takvim okolnostima se ne radi ništa više od odvajanja očigledno ranjivih grua, urkos činjenici da veliki brodovi mogu ostati na moru i do dva dana re iskrcavanja. Stoga se čini da čak i kada ostoje ovoljne fizičke i oerativne okolnosti za aktivnosti reliminarne identifikacije, gubi se ova rilika za rano delovanje na osnovu okazatelja trgovine ljudima. Nakon što saseni migranti budu rebačeni u lovilo obalske straže, na brodu se obično rimenjuju sledeće rocedure: migranti se dele u grue i daju im se narukvice u boji sa identifikacionim brojem koji će se zatim naisati na airu rilikom fotografisanja migranata u fazi reliminarne identifikacije; u izveštaju se navode državljanstva, udeo muškaraca i žena, broj maloletnika, ranjivosti i medicinske otrebe identifikovane na lovilu, a zatim se šalje koordinacionom telu na konu. Ovaj izveštaj omaže lokalnim organima da na osnovu informacija organizuju iskrcavanje, identifikaciju i registraciju novoridošlih lica, kao i da obezbede rasoloživost kulturoloških medijatora i nesmetan rihvat; i nakon reliminarnog medicinskog regleda, šalje se izveštaj organima nadležnima za javno zdravlje re iskrcavanja. U hitnim slučajevima, acijenti u kritičnom stanju se revoze helikoterom do najbližih zdravstvenih ustanova. Usredsređenost na objekte za rvu identifikaciju i rihvat izbeglica i migranata u regionu OEBS-a 25

26 Iskrcavanje i transfer Pre remeštanja u određeni objekat za identifikaciju, a ogotovo u čestim slučajevima velikog broja novoridošlih migranata, migranti mogu da rovedu mnogo vremena na mestu iskrcavanja. Ove oblasti karakteriše risustvo široke leeze aktera, uključujući olicijske i imigracione službenike, redstavnike evroskih agencija (Frontex, EASO, a onekad i Evrool), redstavnike međunarodnih organizacija, kao i brojne nevladine organizacije. Pored toga, svi novoridošli migranti su odvrguti drugom zdravstvenom regledu koji obavljaju lokalni organi za javno zdravlje. Pregled traje nekoliko minuta i sastoji se od merenja temerature, identifikovanja zaraznih bolesti (mnogi migranti su zaraženi šugom i odmah se odvajaju od ostalih) i otkrivanja vidljivih ranjivosti. Ponekad ostoji vidljiv nedostatak koordinacije između zdravstvenih regleda na lovilu i kasnijih regleda na konu. Iako se rvenstveno usredsređuju na najhitnije otrebe koje roizlaze iz njihovog mandata, svi akteri koji su risutni tokom faze iskrcavanja mogu da dođu u kontakt sa znakovima i okazateljima trgovine ljudima. Međutim, nije uvek očigledno da li ostoji koordinisan ristu na osnovu kojeg bi se takvi slučajevi odmah uutili dalje. U čestim slučajevima velikih iskrcavanja u lukama, neki migranti mogu rovesti oko jedan dan u lukama, u neudobnim uslovima, re nego što i očnu drugo višesatno utovanje do određenih rihvatnih centara. Vreme rovedeno u lukama zavisi od raznih uslova, kao i od mesta iskrcavanja. Čim se iskrcavanje završi, svi migranti se odmah fotografišu i dodeljuje im se broj koji je isti kao broj na narukvici koju su dobili na lovilu. Svaki migrant se retresa radi eventualnih fizičkih dokaza koji bi mogli da omognu u istrazi u slučajevima krijumčarenja, a neke migrante olicijski službenici mogu dodatno isitivati, uz omoć revodilaca ili kulturoloških medijatora, re ukrcavanja u autobuse koji ih voze do određenih žarišnih tačaka. Oni koji oseduju neke dokaze koji omažu istrazi odvajaju se od ostatka grue. Odvajanje je takođe relevantno za druge jasne slučajeve u kojima je vidljiva ranjivost, osebno kada se radi o maloletnicima bez ratnje. Međutim, usredsređenost na moguće slučajeve trgovine ljudima se i dalje teško uočava. Iako se slučajevi retostavljene trgovine ljudima iak mogu identifikovati, to se može desiti kao rezultat istražnih radnji u vezi sa krijumčarenjem, a ne kao deo bilo kakvih usklađenih i koordinisanih aktivnosti u ogledu borbe rotiv trgovine ljudima. Konačno, s obzirom na velike rilive migranata i otrebu za bržim transferom iskrcanih migranata do rihvatnih centara na rvoj liniji, ograničeni su uslovi za rikuljanje informacija od strane olicijskih službenika. Ako to uslovi dozvole, reliminarne informacije se mogu ružiti već u mestu iskrcavanja, ali u mnogim slučajevima se to dešava samo tokom ili nakon transfera. U mnogim slučajevima migranti dobiju unformacije kada se već nalaze u redu za reliminarnu identifikaciju, tako da se oba rocesa često dešavaju istovremeno. U stvarnosti, često uravo međunarodne organizacije i relevantne NVO ružaju rve informacije migrantima. U nekim slučajevima, ovo se dešava tek nakon faze identifikacije, jer raniji ristu migrantima nije odobren ili moguć. Pored toga, informativni materijali nisu dostuni na svim otrebnim jezicima. Isto se može reći i za dostunost kulturoloških medijatora: na rimer, komunikacija sa migrantima iz odsaharske Afrike onekad mora da se ostvaruje reko dvostrukog revođenja. 26 Od rihvata do riznavanja: identifikovanje i zaštita žrtava trgovine ljudima u mešovitim migracionim tokovima

27 U centru za rvu identifikaciju Preliminarna identifikacija Preliminarnu identifikaciju migranata koji stignu u rihvatne centre na rvoj liniji obično obavljaju timovi sastavljeni od redstavnika nacionalne olicije i Frontexa, u formi očetnih skrining intervjua i uzimanja izjava o državljanstvu. Prikuljene informacije se uisuju u secijalne obrasce za reliminarnu identifikaciju koji uključuju lične odatke i informacije o mestima rebivališta i olaska, kao i razloge za odlazak iz zemlje orekla. U toj fazi, maloletnici bez ratnje se takođe identifikuju i utvrđuju se eventualne orodične veze među migrantima da bi se izbegao rizik od razdvajanja u kasnijoj fazi. Prisustvo kulturoloških medijatora i revodilaca treba da bude reduslov za delotvoran ostuak. Ako ostoji sumnja u ogledu izjave o državljanstvu, u kasnijoj fazi se obavljaju dodatni intervjui. Važno je naglasiti određena itanja i izazove koje treba dodatno razmotriti u vezi sa ovom konkretnom fazom utovanja migranata Iako obrazac za reliminarnu identifikaciju sadrži odeljak sa višestrukim odgovorima za navođenje razloga za odlazak iz zemlje orekla, u ovoj fazi migranti nisu dovoljno informisani o osledicama svog izbora, koji u kasnijoj fazi može ozbiljno negativno da utiče na budućnost migranata, uključujući i vrstu zaštite na koju imaju ravo ili odluku o njihovom vraćanju. Po ravilu, grune sesije za detaljno informisanje o ristuu međunarodnoj zaštiti i omoći za žrtve trgovine ljudima vode međunarodne organizacije i NVO nakon faze reliminarne identifikacije. Pružanje takvih informacija dovoljno unared uglavnom je izuzetak i više je rezultat lokalnih aranžmana, nego jedinstvenog ristua. Obrazac za reliminarnu identifikaciju takođe uslovljava onašanje tima za intervjuisanje. Postoji veoma ograničen rostor za ersonalizovani ristu, zbog čega je teško utvrditi određene ranjivosti, i o otrebi, uutiti intervjuisana lica na dalju ciljanu intervenciju. Uslovi u kojima se vode intervjui za reliminarnu identifikaciju su različiti i često su neovoljni za ostizanje validnih rezultata. Intervjui se onekad obavljaju u određenim rostorima na otvorenom, sa stolovima u dugom nizu, na ograničenom broju jezika i često rebrzo, ri čemu su migranti i dalje od utiskom šoka usled dugog i oasnog utovanja ili atnje zbog osledica od eventualnog nasilja kojem su možda bili izloženi. Usredsređenost na objekte za rvu identifikaciju i rihvat izbeglica i migranata u regionu OEBS-a 27

28 Registracija i identifikacija Postuak registracije, identifikacije i uzimanja otisaka rstiju se obično srovodi nakon što se svim ridošlim migrantima odele hrana, voda i aketi omoći i nakon što migranti risustvuju grunim informativnim sesijama omenutim u rethodnom odeljku. U ovoj fazi se vrši fotografisanje i rovera otisaka rstiju. U zemljama Evroske unije to se radi u skladu sa Uredbom 603/2013 Evroskog arlamenta16 i u okviru oerativnog delokruga baze odataka EIRODAC, koja omogućuje romtno oređenje otisaka rstiju tražilaca azila i lica koja su nelegalno rešla granicu EU. Uzimanje otisaka rstiju i evidentiranje ličnih odataka srovodi zajednički tim nacionalne olicije i službenika Frontex-a. U nedostatku utnih i identifikacionih dokumenata, što je uobičajeno u većini slučajeva, rovera državljanstva se srovodi na osnovu standardnih itanja o jeziku, geografskom oložaju, istoriji, društvu i običajnim karakteristikama određenih nacionalnih identiteta. Pre ostuka, tim stručnjaka iz olicije i Frontex-a mora da obavesti migrante o ostuku koji sledi. Ove informacije treba ružiti usmeno, na jednostavan način i uzimajući u obzir faktore kao što su rod, godine starosti i kulturološke secifičnosti. Stoga je risustvo kulturološkog medijatora veoma oželjno. Migranti uvek treba da imaju mogućnost da otvrde odatke evidentirane tokom ostuka identifikacije i da o otrebi unesu neohodne izmene. Sve utvrđene ranjivosti treba odmah rešavati. Ukoliko ostoji sumnja u vezi sa godinama starosti migranta koji je u ostuku identifikacije, veoma se reoručuje rimena neinvazivnih metoda, a lekarske reglede treba koristiti kao oslednju ociju. Na rimer, nacrt italijanskog zakona 47/ redviđa da socijalnu i zdravstvenu rocenu starosti treba srovoditi rimenom multidiscilinarnog ristua tako što će multidiscilinarni tim doneti odluku na osnovu intervjua u kojem se osoba odstiče da riča o rethodnom iskustvu, kao i na osnovu rezultata edijatrijskih i siholoških rocena. U raksi, kada se usvoji zakon, neće više biti moguće obaviti rocenu starosti samo na osnovu jednog lekarskog regleda (nr. rentgenski snimak ručnog zgloba). Time će se takođe stvoriti dodatne mogućnosti za multidiscilinarne intervencije koje mogu olakšati otkrivanje ranjivosti, uključujući identifikaciju mogućih žrtava trgovine ljudima. Treba naglasiti da svako odstuanje od načela ostuanja u najboljem interesu deteta može da dovede do traume ili onovne traumatizacije i zaustavi roces identifikovanja žrtve. Treba uložiti naore da bi se obezbedilo da nijedan maloletnik bez ratnje ne ostane u olicijskom ritvoru dok čeka na revoz do skloništa. 16 Uredba (EU) br. 603/2013 Evroskog arlamenta i Saveta, 26. jun Dostuno na: htt://eur-lex.euroa.eu/lexuriserv/lexuriserv.do?uri=o- J:L:2013:180:0001:0030:EN:PDF, ristuljeno 15. novembra Legge 7 Arile 2017, n. 47 Provisions on measures to rotect unaccomanied minors. Dostuno na: htt:// id/2017/04/21/17g00062/sg, ristuljeno 15. novembra Od rihvata do riznavanja: identifikovanje i zaštita žrtava trgovine ljudima u mešovitim migracionim tokovima

29 Medicinska omoć Medicinsku omoć i svaku interakciju - između migranata i ružalaca zdravstvene zaštite na određenoj žarišnoj tački treba smatrati veoma važnom za otkrivanje ranjivosti migranata. Kao što su otvrdili brojni lekari intervjuisani tokom oseta, često se okazalo da je medicinsko savetovanje rvi trenutak u utovanju migranta kada se strahovi mogu ublažiti, a zid samoodbrane, otora i sumnje u ojedincu izloženom teškoćama i nasilju može očeti da oušta. To može da bude trenutak kada se migrant otvara i overava svoju riču lekaru, ukoliko se itaju rava itanja i ukoliko su lekari uoznati sa mogućim okazateljima. Neki od intervjuisanih lekara su otkrili sa su onekad rimali informacije koje su im dale osnov da veruju da imaju osla sa mogućom žrtvom trgovine ljudima. Bilo je slučajeva kada su čak obavešteni o tome da trgovci ljudima žive zajedno sa svojim žrtvama na istoj žarišnoj tački. Međutim, neostojanje jasnih rocedura uućivanja, oštovanje načela overljivosti, često nesistematizovana multiagencijska odrška, kao i ogromna količina osla, često su odvraćali lekare od daljeg ostuanja na osnovu dobijenih informacija. Lekar u Lameduzi A. je mladi lekar koji radi u Italijanskom crvenom krstu u rihvatnom centru na rvoj liniji u Lameduzi. Lekar obavlja regularne lekarske reglede migranata koji ristižu u taj centar. Većina njegovih acijenata, osebno oni koji dolaze iz Libije, imaju vidljive znakove nasilnog ostuanja: rane od vatrenog oružja, osekotine, oekotine i sveže ožiljke. Iako nikada nije rošao obuku za otkrivanje okazatelja trgovine ljudima, tokom jednog od rutinskih lekarskih regleda, A. je uoznao H., tunižanskog dečaka koji je došao iz Libije. H. je lekaru isričao riču o nasilju koje je retreo. Takođe je rekao da se jedan od zlostavljača nalazi među nedavno ristiglim migrantima i da mu reti. A. reuzima inicijativu i savetuje H. da razgovara sa kolegama iz IOM-a i sa olicijom. Nakon rovere izjave H. navedena osoba je identifikovana i uhašena. H. je sada uključen u rogram socijalne omoći i integracije u skladu sa italijanskim zakonom. Takve riče okazuju da je korisno imati lekare koji su uoznati sa okazateljima trgovine ljudima. Usredsređenost na objekte za rvu identifikaciju i rihvat izbeglica i migranata u regionu OEBS-a 29

30 Praćenje Kada se završe ovi ostuci i kada se utvrdi status migranta, ostoje tri moguća scenarija za nastavak utovanja migranta: 1. smeštaj u objektima za rihvat tražilaca azila na drugoj liniji; 2. transfer u smeštajne objekte na drugoj liniji za kasnije reseljenje u jednu od država članica EU; ili 3. vraćanje u zemlju orekla ako se migrant ne smatra licem kojem je otrebna međunarodna zaštita. 18 Kao što se može videti iz obrazloženja ostojećih ocija, nema jasno određene rocedure zaštite za retostavljene žrtve trgovine ljudima. Iako se može smatrati da ostoji otreba da ovaj mehanizam zaštite bude redviđen određenim nacionalnim zakonodavstvom, neostojanje osebne naznake da je neko lice žrtva trgovine ljudima u smislu utvrđivanja statusa nesumnjivo dorinosi nedovoljnom usredsređivanju na ovu vrstu identifikacije od strane relevantnih aktera koji deluju na žarišnim tačkama. Naime, u okolnostima u kojima se identifikacija retostavljenih žrtava trgovine ljudima odlaže do kontakta na drugoj liniji, često se mogućnost identifikacije može roustiti. Odmah treba uložiti naore u brzu identifikaciju na rvoj tački kontakta sa novoridošlim migrantima. Sve naknadne aktivnosti treba usmeriti na raćenje retostavljenih žrtava na njihovom utu u okviru sistema rihvata. U tom smislu, treba oboljšati ostojeće rihvatne kaacitete, učiniti ih raznovrsnim i adekvatno ih ratiti kako bi se stvorio kvalitetan rostor za secijalizovane usluge za maloletnike bez ratnje i žrtve trgovine ljudima. Takođe treba ojačati sisteme raćenja u više zemalja. U međuvremenu, nedostatak sredstava srečava odizanje secijalizovanih objekata. Pored toga, u nesecijalizovane rihvatne objekte na drugoj liniji često su smeštena lica sa mešovitim karakteristikama ranjivosti, čime se stvaraju uslovi za moguću onovnu viktimizaciju. Istražni i krivični ostuci otkrivaju slučajeve rinudne rostitucije i okušaja vrbovanja za otrebe radne eksloatacije. 19 Takođe su rijavljivani slučajevi nasilja i zlostavljanja maloletnika i drugih ranjivih migranata od strane uravnika centara. Otmice i iznude u vidu traženja otkua takođe su redovno rijavljivane u regionu OEBS-a. Oštinske socijalne službe stalno izražavaju svoju zabrinutost zbog oteškoća u ronalaženju adekvatnih skloništa za žrtve trgovine ljudima, čime ružanje ciljane omoći zasnovane na otrebama ostaje još teže nego što bi trebalo da bude. Secijalizovane nevladine organizacije otvrđuju ove stavove i mogu da ruže dokaze o znatnom broju migranata, retostavljenih žrtava trgovine ljudima, kojima su dostavljeni nalozi za roterivanje. Očigledno je da ovi ljudi ostaju nevidljivi, bez ružene omoći i da su često smešteni u neadekvatne objekte za rihvat u kojima su izloženi sledećim rizicima: da onovo budu redmet trgovine ljudima; da budu gonjeni za krivična dela koja su učinili dok su bili eksloatisani (nerimenjivanje načela nekažnjavanja); da budu smatrani ilegalnim migrantima i remešteni u centre za identifikaciju i roterivanje ili da budu maloletnici bez dokumenata. 18 Euroean Commission, State of Play of Imlementation of the Priority Actions under the Euroean Agenda on Migration COM(2016) 85 final, 10 February Dostuno na: htts://ec.euroa.eu/home-affairs/sites/ homeaffairs/files/what-we-do/olicies/euroean-agenda-migration/roosal-imlementation-ackage/docs/managing_the_refugee_crisis_stat e_of_ lay_ _en.df, ristuljeno 15. novembra Pored izveštavanja medija tokom roteklih meseci, Senat Reublike Italije je istakao osebnu otrebu za raćenjem u Izveštaju o centrima za identifikaciju i roterivanje (Italija, 2016) str. 30. Dostuno na: htt:// reort_2016.df ristuljeno 15. novembra Savet Evroe, Konvencija Saveta Evroe o zaštiti ljudskih rava i osnovnih sloboda (1950). Dostuno na: htts://rm.coe.int/ , ristuljeno 15. novembra Od rihvata do riznavanja: identifikovanje i zaštita žrtava trgovine ljudima u mešovitim migracionim tokovima

31 Ocije rihvata migranata u Italiji Odeljenje za građanske slobode i imigraciju Ministarstva unutrašnjih oslova koordiniše italijanski sistem za rihvat migranata koji je uređen Zakonom br. 142/2015, 20 koji je izmenjen i integrisan u nedavno usvojeni Zakon 46/ U okviru ristua zasnovanog na žarišnim tačkama, Italija nudi više ocija rihvata za organizovanje i uravljanje mešovitim migraconim tokovima novoridošlih migranata. Lica koja su identifikovana kao migranti bez dokumenata dobijaju nalog za odbijanje ili roterivanje i, ako ostoji rasoloživi kaacitet, revoze se u centre za identifikaciju i roterivanje. Tražioci azila se usmeravaju u rihvatne centre, uključujući regionalne centre. Kandidati za reseljenje takođe mogu da budu smešteni u regionalnim ili drugim centrima. Pristu zasnovan na žarišnim tačkama se rimenjuje u mreži rihvatnih objekata na rvoj liniji u mestima Lameduza, Taranto, Traani i Pozalo, zajedno sa širim oblastima iskrcavanja u koje je dolazila većina migranata u vreme isanja ovog izveštaja. Naime, vredi onoviti da žarišne tačke nisu osebni centri formirani za tu svrhu. Taj termin se odnosi na ostojeće rihvatne strukture u kojima se navedeni ristu rimenjuje. Zbog same rirode ove ojave, one se nalaze uglavnom u oblastima iskrcavanja, u koje dolazi većina migranata. Boravak u sistemu rihvata u žarišnim tačkama obično ne bi trebalo da traje duže od 72 časa, osim u slučaju maloletnika bez ratnje. To je uglavnom zbog dužine rocedura koje su otrebne za njihovo zbrinjavanje u odgovarajućem smeštaju. Po ravilu, novoridošli migranti se smeštaju u rihvatnim centrima na rvoj liniji (centri za rvu omoć i rihvat - CPSA). Nakon inicijalne rocene njihovih otreba, trebalo bi da budu remešteni u rihvatne objekte na drugoj liniji. Međutim, zbog velikog broja migranata, roblema u identifikovanju njihovih ranjivosti i nedostatka secijalizovanih usluga za rešavanje itanja tih ranjivosti, razlika između rve i druge linije rihvata u raksi nije tako jasno određena. U raksi, migranti mogu da budu smešteni u sledećim objektima: centrima za smeštaj tražilaca azila (CARA) u kojima odnosioci zahteva čekaju odluku teritorijalne komisije o odobrenju međunarodne zaštite. Fluktuacija ljudi u takvim centrima je rilično mala zbog relativno malog broja zahteva za reseljenje. Posledica toga je da se neki centri, na rimer CARA di Mineo u blizini Katanije, koriste za smeštaj drugih grua migranata, često sa drugim vrstama ranjivosti i drugim otrebama i centrima za rvi smeštaj (CDA) i rivremenim rihvatnim centrima za vanredne situacije (CAS). Mreža CAS se koristi kada odnosioci zahteva za azil ne mogu biti smešteni u drugim objektima. Oni tako nadounjuju rihvatne centre na rvoj liniji u žarišnim tačkama, ako se oune njihovi kaaciteti. Smeštaj u tim rivremenim objektima je strogo ograničen, jer odnosioci zahteva za azil treba o mogućnosti da budu što re remešteni u centre Sistema za zaštitu tražilaca azila i izbeglica (SPRAR), kojima uravljaju oštine širom Italije. SPRAR je mreža rihvatnih objekata na drugoj liniji za odnosioce zahteva za međunarodnu zaštitu i lica kojima je ta zaštita odobrena. Za razliku od centara CDA ili CARA, ovi centri nisu namenjeni za ružanje rve neosredne omoći novoristiglim migrantima, jer su usredsređeni na socijalnu i ekonomsku integraciju korisnika međunarodne omoći (kao izbeglica, lica kojima je odobrena susidijarna zaštita ili na humanitarnoj osnovi). Prema tome, sistem centara za smeštaj migranata u Italiji je složen i ne odgovara uvek otrebama lica sa secifičnim vrstama ranjivosti, uključujući žrtve trgovine ljudima. Situacija je ista u gotovo svim zemljama učesnicama OEBS-a i samo ojačava otrebu za brzim ronalaženjem hitnih rešenja za sve veći broj migranata koje je otrebno kategorizovati kako bi se isunile osebne otrebe određenih ranjivih grua. 20 Decreto Legislativo 8 Agosto 2015, n. 142: Primena Direktive EU br. 2013/33 o utvrđivanju ravila za rihvat odnosilaca zahteva za međunarodnom omoći, kao i Direktive EU br. 2013/32 o utvrđivanju zajedničkih rocedura za riznavanje i ukidanje statusa međunarodne zaštite. Dostuno na: htt:// id/2015/09/15/15g00158/sg, ristuljeno 15. novembra Legge 13 Arile 2017, n.46: Pretvaranje u zakon uredbe br. 13 od 17. februara godine o utvrđivanju hitnih odredaba za ubrzavanje ostuaka za odobravanje međunarodne zaštite, kao i za borbu rotiv ilegalnih migracija. Dostuno na: htt:// id/2017/04/18/17g00059/sg, ristuljeno 15. novembra Usredsređenost na objekte za rvu identifikaciju i rihvat izbeglica i migranata u regionu OEBS-a 31

32 Potreba za onovnim usredsređivanjem na trgovinu ljudima: nalazi i reoruke Urkos naorima nadležnih državnih organa, civilnog društva i međunarodne zajednice, otrebna je veća koherentnost i koordinacija svih mehanizama zaštite koji su na rasolaganju žrtvama trgovine ljudima u mešovitim migracionim tokovima. 32

33 Proceduralna brzina ne bi trebalo da ugrozi rava ristiglih migranata Nastojanje da se ostigne brzina u ostucima ne bi trebalo da ugorzi osnovne garancije koje obezbeđuju uno oštovanje osnovnih rava odnosilaca zahteva i načela zabrane vraćanja. Moraju se obezbediti razumna vremenska ograničenja i adekvatni resursi tako da migranti dobiju neohodne, otune i jasno objašnjene informacije u svim fazama rocesa, da imaju ristu ravniku i ravnoj omoći i da uživaju ravo na komletnu zaštitu kao retostavljene žrtve trgovine ljudima. Posebno je neohodno obezbediti adekvatno vreme za ravilno identifikovanje okazatelja trgovine ljudima i ružiti licima koja ružaju omoć na rvoj liniji rave alate da bi se obezbedila tačna identifikacija retostavljenih i otencijalnih žrtava trgovine ljudima, zajedno sa ranjivostima i osebnim otrebama koje iz toga roizilaze. Trenutno, takve ranjivosti se ne identifikuju u dovoljnoj meri, bilo zbog vremenskih ograničenja ili zbog toga što nisu usostavljeni ili se ne rimenjuju odgovarajući alati. Intervjui na rvoj liniji i adekvatno ružanje informacija Postoji ključna otreba da se ojača ružanje informacija novoristiglim migrantima u svim zemljama od veoma rane faze, re bilo kojeg formalnog ostuka kojem će morati da budu odvrgnuti, osebno u mestima iskrcavanja. To treba uraditi u bliskoj saradnji sa državnim organima, međunarodnim organizacijama i secijalizovanim NVO. U toku tog rocesa, migrante treba ravilno informisati o njihovim ravima, ostojećim ostucima koji se rimenjuju i omoći koju mogu da traže reko ravnika i kulturoloških medijatora. Sve ostuke registracije i identifikacije u žarišnim tačkama treba obavezno obavljati zajedno sa revodiocima i kulturološkim medijatorima. Prema trenutnom stanju stvari, broj kulturoloških medijatora i revodilaca koji su na rasolaganju na žarištima tačkama i u drugim objektima za rihvat i dalje je nedovoljan i taj roblem treba rešavati. Relevantne službenike za registraciju treba adekvatno i redovno obučavati za identifikovanje i uućivanje lica čija je ranjivost ovezana sa trgovinom ljudima ili za rimanje odgovarajuće odrške obučenih stručnjaka u svim fazama registracije. U svim ostucima koji se rimenjuju u rihvatnim centrima na rvoj liniji treba nameniti odvojene rostore za obavljanje intervjua sa ranjivim migrantima kako bi se obezbedilo da odeljene informacije ostanu tajne i da do njih ne dođu otencijalni trgovci ljudima, koji u nekim slučajevima dele isti smeštaj sa svojim žrtvama. To takođe omaže u izgradnji overenja i stvaranju ovoljnih reduslova za dalju omoć i moguću saradnju. Usredsređenost na objekte za rvu identifikaciju i rihvat izbeglica i migranata u regionu OEBS-a 33

34 Identifikacija žrtava trgovine ljudima Prva faza identifikacije migranata, generalno gledano, a osebno ristu zasnovan na žarišnim tačkama, može se smatrati, između ostalog, mehanizmom kontrole migracija koji obezbeđuje identifikaciju novoridošlih migranata i kontrolu isunjenosti uslova za ulazak u sistem azila. Uloga i nadležnosti organizacija koje su uključene u ostuke identifikacije, slično kao što je to slučaj sa gorenavedenim ostukom registracije, treba da budu snažno usmereni na itanja trgovine ljudima u svim fazama. Identifikacija ranjivosti i osebnih otreba u najranijoj mogućoj fazi je veoma važna za kvalitet utvrđivanja azila i za roces rocene isunjavanja uslova za reseljenje, kao i za identifikaciju žrtava trgovine ljudima kako bi se ublažili, srečili ili eliminisali rizici trgovine ljudima. Iako olicija i akteri nadležni za borbu rotiv trgovine ljudima osvećuju identifikaciji žrtava trgovine ljudima vreme i resurse rasoložive u rihvatnim objektima, ovi naori ne dovode do konkretnih rezultata, koji se često rasršuju usled celokune, gotovo isključive usredsređenosti na krijumčarenje ljudima. S obzirom na to da identifikaciju obično obavljaju službenici za srovođenje zakona čiji je rimarni zadatak da razlikuju lica kojima je otrebna zaštita od lica koja treba vratiti u njihove zemlje orekla, takve odluke se često donose na osnovu obrazaca za reliminarnu identifikaciju koje ounjavaju migranti re nego što dobiju bilo kakve informacije o mehanizmima zaštite koji su na rasolaganju migrantima koji ulaze u Evrosku uniju. Po ravilu, nijedna retostavljena žrtva trgovine ljudima nije identifikovana u ovoj fazi, niti ona može realno biti identifikovana s obzirom na redmet usredsređenosti rocedure. Akteri koji učestvuju u reliminarnoj identifikaciji treba da budu različiti kako bi se fokus remestio sa ersektive srovođenja zakona na ristu koji se više bavi ljudskim ravima. Takođe treba razvijati njihovu senzitivnost i obučiti ih za rano otkrivanje okazatelja trgovine ljudima. Takvi okazatelji treba da budu secifični za zemlje orekla migranata i da održavaju široku leezu oblika eksloatacije. Treba usostaviti odgovarajuće rotokole za uućivanje u slučajevima u kojima se otkriju takvi okazatelji. Izgradnju kaaciteta i redovne ciljane obuke treba smatrati rioritetom kada se radi o delotvornosti identifikacije žrtava trgovine ljudima u okviru ristua zasnovanog na žarišnim tačkama. Naime, umesto oslanjanja na jednog relevantnog aktera za obezbeđivanje usešne identifikacije žrtava trgovine ljudima, zahteva se integrisani ristu svim intervencijama borbe rotiv trgovine ljudima u kontekstu mešovitih migracionih tokova. Razvijanje takvog ristua iziskuje koherentnu nacionalnu strategiju sa jasnom odelom uloga i odgovornosti nadležnih aktera na centralnom i lokalnom nivou i otimizaciju dodeljenih finansijskih sredstava. Tako se verovatnoća usešnog identifikovanja trgovine ljudima znatno ovećava, jer će umesto jednog aktera, niz nadležnih, relavantnih aktera doći u kontakt sa ranjivom migrantskom oulacijom. Ti relevantni akteri umesto da budu usmereni samo na lica kojima je otrebna zaštita i lica koja treba vratiti, biće uoznati sa mogućim okazateljima retostavljenog slučaja trgovine ljudima i obratiće na njih ažnju. Nemogućnost identifikovanja ranjivosti i, osledično, otreba za adekvatnom zaštitom često dovode do remeštanja u ritvorske jedinice ili kolektivnog roterivanja bez ravilne rocene okolnosti u ojedinačnim slučajevima. Trebalo bi usvojiti jedinstvene kriterijume za rocenu ranjivosti i uključiti siho-socijalne asekte zajedno sa asektima koji se odnose na srovođenje zakona i zdravstveni status. Još jedan izazov u ogledu identifikacije koji treba naglasiti u širem kontekstu odgovora na trgovinu ljudima jeste reovlađujuća retostavka mnogih relevantnih aktera koji se bave borbom rotiv trgovine ljudima da će žrtve na kraju iak rogovoriti i same se identifikovati. Nažalost, iako razumljivo, okazalo se da to nije slučaj. Proaktivne ristue treba smatrati ključnima kada se radi o identifikaciji žrtava trgovine ljudima u mešovitim migracioni tokovima. 34 Od rihvata do riznavanja: identifikovanje i zaštita žrtava trgovine ljudima u mešovitim migracionim tokovima

35 Ključna otreba za razvojem multiagencijske saradnje Korišćenje multiagencijske saradnje revazilazi oblast identifikacije. Naime, sve intervencije koje se odnose na borbu rotiv trgovine ljudima u rasoloživim objektima za rihvat migranata zahtevaju usostavljanje mehanizma multiagencijske saradnje kojim bi se ostiglo sledeće: obezbeđivanje dovoljnih kaaciteta i stručnosti za identifikovanje ranjivosti i otreba koje su secifične za trgovinu ljudima; uz rimenu odgovarajućih mera zaštite, olakšavanje razmene informacija o retostavljenim žrtvama trgovine ljudima tokom čitavog njihovog uta, a najmanje u okviru granica jedne od zemalja učesnica, kako bi se garantovala održivost aktivnosti ružanja omoći; regulisanje formalizovanih rotokola i smernica, kako na centralnom tako i na lokalnom nivou; delegiranje konkretnih i jasno određenih uloga i odgovornosti svim akterima koji deluju u rihvatnim objektima, uz dodelu koordinacione uloge lokalnim organima i rimena dobrih raksi multiagencijske saradnje u okviru trenutnog ristua zasnovanog na žarišnim tačkama. U ovom mehanizmu saradnje treba da se koristi eksertiza nezavisnih tela i međunarodnih organizacija i da se rimene najbolje ostojeće rakse, a njegovo srovođenje treba redovno ratiti tokom čitavog niza rocedura koje se nude migrantima u određenom rihvatnom centru. Jedinstvene smernice treba izraditi zajedno sa rocedurama za utvrđivanje rava na azil i treba ih aktivirati odmah kao odgovor na svaki eventualni okazatelj trgovine ljudima. To, između ostalog, treba da obezbedi: ristu koji je usmeren na ljude i kojim se gradi overenje u radu sa otencijalnim/retostavljenim žrtvama trgovine ljudima; ružanje socijalne odrške, omoći i zaštite žrtvama trgovine ljudima bez obzira na njihovu sremnost da sarađuju sa olicijom, tužilaštvom i sudom; formiranje multiagencijskih jedinica za borbu rotiv trgovine ljudima, sastavljenih od obučenih redstavnika svih relevantnih aktera, uključujući secijalne tužioce; koordinaciju od strane nadležnog organa na centralnom nivou; brzu i efektivnu razmenu informacija o svakom slučaju osebno na osnovu zajedničkih rocedura i ciljeva u okviru usostavljene multiagencijske mreže i obavezno angažovanje kulturološkog medijatora od rvog intervjua i nadalje. U duhu razvoja multiagencijske saradnje, inventivna obuka ružena u okviru OEBS-ovog rojekta Borba rotiv trgovine ljudima duž migracionih ruta može se koristiti uzor. Sve u svemu, sveobuhvatan multiagencijski ristu, osebno u rešavanju itanja koja se odnose na trgovinu ljudima ovezanu sa migracijama, mora da uključi sve relevantne aktere kako bi se srečila fragmentacija u bavljenju ojavom trgovine ljudima strogo u okviru datog rofesionalnog mandata. Iako su odlične rakse i rotokoli već izrađeni i rimenjeni na nekim mestima, otrebno ih je uskladiti i učiniti obaveznima za sve aktere u određenoj zemlji rimenom međuinstitucionalnog ristua zasnovanog na ljudskim ravima. Postoji hitna otreba da se ostojeće lokalne i regionalne rakse u svakoj zemlji sistematizuju i oeracionalizuju na usklađen i koherentan način kako bi se izbeglo reklaanje i, najvažnije, kako bi se iskoristila eksertiza i mandat ojedinačnih organizacija. To treba da uključi, kao minimum, strukturu za sveobuhvatnu koordinaciju kako bi se bolje uravljalo oeracijama za borbu rotiv trgovine ljudima u centrima za migrante i kako bi se te oeracije bolje organizovale. Usredsređenost na objekte za rvu identifikaciju i rihvat izbeglica i migranata u regionu OEBS-a 35

36 Nacionalne baze odataka i akcioni lanovi Pored otrebe za navedenim koordinacionim mehanizmom, relevantni intervjuisani akteri takođe su naglasili otrebu za kreiranjem nacionalne baze odataka o identifikovanim i retostavljenim žrtvama trgovine ljudima koja može da sadrži sve eventualne intervencije relevantnih aktera, kako na nivou socijalne omoći tako i u kontekstu krivičnih istraga. I oet, uz oštovanje neohodnih bezbednosnih mera i mera overljivosti odataka i dodeljivanje različitih nivoa ristua, ova baza odataka bi omogućila integrisani individualizovani ristu i ružanje omoći na osnovu bliskog raćenja korisnika, bilo u rihvatnom centru na drugoj liniji ili u vezi sa interakcijama u okviru sektora zaošljavanja, obrazovanja i zdravstvene zaštite. Isti ristu bi se mogao rimeniti ako bi žrtva došla u fazu u kojoj izražava svoju sremnost da sarađuje sa organima za srovođenje zakona i učestvuje u krivičnom ostuku. Očigledno je da kada se usostave ili dok se razvijaju, ovi modaliteti koordinacije koji se odnose na migracije treba da budu dobro integrisani u Nacionalni mehanizam uućivanja u borbi rotiv trgovine ljudima ili, obrnuto, Nacionalni mehanizam uućivanja treba da bude usostavljen ili ažuriran tako da omogući tu integraciju. Ciljane naore u borbi rotiv trgovine ljudima koja je ovezana sa migracijama treba održati dovoljnim resursima i jasno uključiti u odgovarajuće nacionalne akcione lanove. U stvari, neusvajanje ili odlaganje izrade ažuriranih nacionalnih akcionih lanova imaće direktan negativan uticaj na rocedure identifikacije žrtava i uućivanja koje nakon toga slede. Prema tome, veoma je važno da kada se ravovremeno usvoje, ovi lanovi, između ostalog, redviđaju sledeće: izradu i rimenu smernica za oboljšanje identifikacije mogućih žrtava trgovine ljudima među migrantima i tražiocima azila; adekvatno dugoročno finansiranje nevladinih organizacija i drugih aktera koji ružaju omoć žrtvama trgovine ljudima; oboljšane secijalizovane usluge za decu žrtve trgovine ljudima; secijalizovane objekte za muškarce žrtve trgovine ljudima; i ojačane redovne aktivnosti ružanja obuke o rocedurama identifikacije i uućivanja žrtava trgovine ljudima za sve aktere, u svim regionima i lokacijama, bez obzira na to da li rade u rihvatnim centrima za migrante ili dolaze u kontakt sa migrantima u nekoj od kasnijih faza. Centri za rihvat migranata Nedostatak secijalizovanog smeštaja, održivih dugoročnih mera revencije i adekvatno finansiranih usluga overenih lokalnim organima koji bi bili sosobni da angažuju secijalizovane nevladine organizacije, kao i formalizovanih mehanizama uućivanja koji dobro funkcionišu, i dalje redstavlja ozbiljan izazov. Osim toga, rasoloživi objekti za rihvat migranata često su neadekvatni za žrtve trgovine ljudima, a u nekim slučajevima mogu da im ristue trgovci ljudima i učinioci krivičnih dela koji to koriste za vrbovanje ili zastrašivanje. Kaaciteti rihvata migranata su i dalje nedovoljni, dok su uslovi rihvata često neodgovarajući i isod utvrđenih standarda. Dug boravak u ritvoru i reterano odlaganje obrada zahteva usled nedovoljnih kaaciteta, kao i nedostatak rasoloživog smeštaja u otvorenim rihvatnim centrima, uključujući secijalizovana skloništa za ranjive grue, i dalje su uobičajene ojave. Ti dugi boravci, rvobitno redviđeni samo kao rivremeni, rečesto stvaraju naetost i ovećavaju rizik od nasilja, osebno od rodno zasnovanog nasilja. Takvi rivremeni centri za tražioce azila osebno su nerikladni za žrtve trgovine ljudima. Svi rihvatni centri koje je osetila Kancelarija Secijalnog redstavnika i koordinatora za borbu rotiv trgovine ljudima mogu da se ohvale time što rasolažu kvalifikovanim osobljem koje svakodnevno ruža kvalitetne usluge migrantima. Međutim, tom osoblju često nedostaje secifična eksertiza za bavljenje itanjima trgovine ljudima. Oni takođe mogu raditi samo u okviru svojih mandata i onekad mogu delovati u oerativnom vakuumu. Iako se često delotvorno rešava ojedinačni roblem, ne nudi se nužno sveobuhvatno rešenje, u formi dugoročnih rograma omoći u koji su uključeni razni ružaoci omoći, a kao deo koordinisanog multiagencijskog odgovora. Prema tome, ostoji hitna otreba da se sa konceta humanitarne krize ređe na razrađenije, dalekovidne strategije omoći i revencije kako bi se izbeglo da veliki broj lica ostane len organizovanih kriminalnih grua, kao i ojedinačnih izrabljivača koji okušavaju da namame žrtve u blizini smeštajnih objekata da bi ih iskoristili u aktivnostima na crnom tržištu i lokalnim rivredama. Mehanizmi revencije i zaštite su rečesto usmereni na ograničene oblike eksloatacije, kao što je seksualna eksloatacija, dok se često reviđaju rizici trgovine muškarcima i trgovine ljudima za rinudni rad. Da bi se isravio taj nedostatak, otrebno je razviti roaktivne, multidiscilinarne, integrisane rograme obuke u koje su aktivno uključeni svi akteri koji rade u određenom centru. 36 Od rihvata do riznavanja: identifikovanje i zaštita žrtava trgovine ljudima u mešovitim migracionim tokovima

37 Pružanje omoći ne bi trebalo da zavisi od sremnosti za saradnju u sudskom ostuku Efikasna identifikacija je neraskidivo ovezana sa delotvornom omoći. Broj slučajeva samoidentifikacije će se verovatno ovećati kada se usostavi overenje u sistem omoći i ristui tom sistemu, te kada sama omoć očne da roizvodi rve ozitivne rezultate. U tom kontekstu, treba onovo naglasiti da u skladu sa Konvencijom Saveta Evroe, 22 ili kao što se onovo ističe u Prilogu OEBS-ovog Akcionog lana za borbu rotiv trgovine ljudima (PC.DEC/1107/Corr.1) iz godine, ružanje omoći žrtvama trgovine ljudima ne treba da zavisi od njihove sremnosti da sarađuju u sudskom ostuku. Ova retostavka je jednako rimenjiva na izdavanje obnovljive boravišne dozvole žrtvama (kao deo omoći), sve dok nadležni organ smatra da je njen (žrtvin) boravak neohodan. Surotno tom scenariju, kao što je rethodno navedeno, neefikasna identifikacija može da dovede do neovratnih odluka kao što su roterivanje ili risilno udaljavanje. Osim toga, ostuci ubrzanog udaljavanja retostavljaju vrlo ograničeno vreme za rocenu svakog ojedinačnog slučaja, koje možda nije dovoljno za isravnu identifikaciju žrtava trgovine ljudima. Stoga se reoručuje da se reisita relevantno nacionalno zakonodavstvo kako bi se obezbedilo da žalbe rotiv takvih naloga za udaljavanje imaju dejstvo njihovog automatskog obustavljanja (u skladu sa članom 13. EKLJP-a, koji se tumači u vezi sa članom 3. EKLJP-a) 23 i da se licu koje treba da bude udaljeno, kao i njegovom ravnom zastuniku i svim zainteresovanim stranama koje ružaju omoć tom licu, ruže otune informacije o laniranoj oeraciji udaljavanja. Preoručuje se da nacionalni organi dalje romovišu ovo načelo i da ga se ridržavaju, u meri u kojoj je to moguće, osebno u kontekstu ristua zasnovanog na žarišnim tačkama. Osoblje koje je uključeno u rocedure kontrole (skrininga) treba da bude raznovrsno, a ne da to budu samo službenici olicije, tužioci i sudije, i obučeno da identifikuje rane okazatelje trgovine ljudima i čim ostoji oravdan osnov za verovanje da je neka osoba žrtva trgovine ljudima, treba joj odobriti eriod za ooravak i refleksiju od najmanje 30 dana tokom kojeg se ne može srovesti nalog za roterivanje, ri čemu ove osobe automatski imaju ravo da dobiju obnovljivu boravišnu dozvolu. Offi ce of the Secial Reresentative and Co-ordinator for Combating Traffi cking in Human Beings COMMENTARY PC.DEC/557 to the OSCE Action Plan to Combat Traffi cking in Human Beings the 2005 Addendum Addressing Secial Needs of Child Victims of Traffi cking for Protection and Assistance PC.DEC/557/Rev.1 and the 2013 Addendum to the OSCE Action Plan to Combat Traffi cking in Human Beings: One Decade Later PC.DEC/1107/Corr Savet Evroe, Konvencija Saveta Evroe o borbi rotiv trgovine ljudima (2005). Dostuno na: htts://rm.coe.int/ d, ristuljeno 15. novembra Savet Evroe, Konvencija Saveta Evroe o zaštiti ljudskih rava i osnovnih sloboda (1950). Dostuno na: htts://rm.coe.int/ ristuljeno 15. novembra Usredsređenost na objekte za rvu identifikaciju i rihvat izbeglica i migranata u regionu OEBS-a 37

38 Važna uloga ravosuđa u borbi rotiv trgovine ljudima Kao što je rethodno navedeno, svaka efikasna borba rotiv trgovine ljudima zahteva uno učešće svih relevantnih organizacija. Pravosuđe, sastavljeno od tužilaca i sudija, svakako mora da bude sastavni deo ove koordinisane mreže kako bi se obezbedilo efikasno krivično gonjenje za krivična dela trgovine ljudima u kontekstu mešovitih migracionih tokova. Ovo je osebno važno u zakonodavnim okruženjima u kojima tužioci imaju aktivnu ulogu u istrazi ili mogu da utiču na celokuni roces identifikacije, ružanja omoći i osebno ružanja zaštite žrtvama trgovine ljudima. Kriminalistička olicija i tužioci se nalaze na rvoj liniji suočavanja sa trgovinom ljudima i oseduju detaljno i secijalizovano znanje o transnacionalnoj dimenziji kriminalnih mreža. Oni daju suštinski dorinos borbi rotiv trgovine ljudima, obavljaju efikasnu i brzu identifikaciju žrtava trgovine ljudima i ružaju adekvatnu kvalifikaciju krivičnih dela na nacionalnom nivou. Kada ravosudni organ srovodi istragu o krivičnim delima trgovine ljudima i krijumčarenje ljudi, neohodno je usostaviti delotvornu koordinaciju između tužilaca kako bi se olakšala razmena informacija i isitala moguća ovezanost između krivičnih dela koja su redmet istrage. Javni tužioci treba da budu adekvatno obučeni za otkrivanje okazatelja krivičnog dela trgovine ljudima kako bi okrenuli odgovarajuću istragu. Javni tužioci takođe treba da budu sastavni deo nacionalnog mehanizma uućivanja radi ostizanja delotvornosti borbe rotiv trgovine ljudima, koja zavisi od delotvorne zaštite žrtava, ali i od usešnog krivičnog gonjenja trgovaca ljudima. Iako soradično ostoje neke dobre lokalne rakse usostavljene međusektorske saradnje između tužilaštava, organa za imigraciju i nevladinih organizacija secijalizovanih za borbu rotiv trgovine ljudima, takve rakse treba zakonski formalizovati kako bi ostale obaveza. Postoji otreba da se imenuje veći broj secijalizovanih tužilaca i, re svega, da se usvoje obavezni jedinstveni rotokoli za srovođenje multiagencijskog mehanizma uućivanja žrtava trgovine ljudima koji bi uključivao jasno definisanu ulogu ravosuđa. Ne može se nastaviti situacija u kojoj su tužioci i sudije udaljeni od stvarne identifikacije retostavljenih žrtava trgovine ljudima. Iako tužioci često mogu nailaziti na takve žrtve dok se bave drugim vrstama krivičnih dela, oni ne oseduju neohodno znanje za identifikaciju okazatelja, koje bi im omogućilo da dele te informacije sa svojim secijalizovanim kolegama i/ili uućuju retostavljene žrtve na adekvatnu omoć. U takvom kontekstu žrtve trgovine ljudima oet ostaju neidentifikovane i nevidljive, a zločin ostaje neotkriven. Zbog toga je veoma oželjno da secijalizovani tužioci usvoje roaktivan ristu identifikaciji žrtava utem održavanja redovnih kontakata sa drugim tužiocima i sudovima za maloletnike, kao i da nadziru ostavljanje zakonskih staratelja i redovno dobijaju ažurirane informacije o situaciji u svim objektima za rihvat migranata koji funkcionišu na teritoriji njihove nadležnosti, uključujući i one koje se odnose na ranjivosti koje su otkrili drugi relevantni akteri. Takav ristu rikuljanju i razmeni odataka treba da bude formalizovan i obavezujući za sva tužilaštva na određenom odručju. Office of the Secial Reresentative and Co-ordinator for Combating Trafficking in Human Beings Policy and legislative recommendations towards the effective imlementation of the non-unishment rovision with regard to victims of trafficking in consultation with the Alliance against Trafficking in PersonsExert Co-ordination Team Organization for Security and Co-oeration in Euroe 38 Od rihvata do riznavanja: identifikovanje i zaštita žrtava trgovine ljudima u mešovitim migracionim tokovima

39 Individualne rocene rizika re vraćanja žrtava trgovine ljudima Individualne rocene rizika treba srovoditi re vraćanja žrtava trgovine ljudima u njihove zemlje orekla u saradnji sa zemljama u koje se vraćaju, međunarodnim i nevladinim organizacijama, kako bi se isunila obaveza u ogledu zabrane vraćanja iz člana 40, stav 4. Konvencije i Smernica UNHCR-a o rimeni Konvencije o statusu izbeglica iz godine na žrtve trgovine ljudima. 24 Takve rocene takođe treba srovesti da bi se olakšala reintegracija ljudi u zemlje orekla. Treba izraditi individualne lanove za ovratak i uzeti u obzir mišljenja svih relevantnih aktera koji su bili u interakciji sa ovratnicima. Treba u otunosti isključiti ovremene rakse identifikovanja žrtava trgovine ljudima samo na osnovu njihovog državljanstva i zemlje orekla. Koordinacija ružanja omoći Trenutno je dostuan niz rograma na centralnom i lokalnom nivou za finansiranje omoći i odrške kao odgovora na trgovinu ljudima i mehanizama zaštite, što vladinim i nevladinim organizacijama omogućuje da funkcionišu i ružaju usluge žrtvama trgovine ljudima. Međutim, oni se naravno razlikuju u ogledu dodeljenih sredstava, nosilaca aktivnosti i korisnika. S obzirom na to da su resursi često ograničeni vremenski i kvantitativno, ostoji neodložna otreba da se efektivno i efikasno maira i strateški islanira korišćenje rasoloživih sredstava za omoć tako da resursi ne budu ugroženi, već da budu stavljeni na rasolaganje na strateški, koherentan i ujednačen način. 24 NHCR, UNHCR-ove smernice za međunarodnu zaštitu: rimena člana 1A stav 2. Konvencije iz godine i/ili rotokola o statusu izbeglica iz godine na žrtve trgovine ljudima i lica izložena riziku da ostanu žrtve takve trgovine. Dostuno na: htt:// guidelines-international-rotection-7-alication-article-1a convention.html, ristuljeno 24. oktobrar Usredsređenost na objekte za rvu identifikaciju i rihvat izbeglica i migranata u regionu OEBS-a 39

40 Oslanjanje na delotvorne rakse ružanja omoći maloletnicima bez ratnje Percecija inicijalnog rihvata je ključna za izgradnju overenja i oblikovanje buduće interakcije dece sa nadležnim organima. Zemlje domaćini su uložili hvale vredne naore kako bi oboljšali sredstva neosredne zaštite za decu koja dolaze u Evrou, osebno za maloletnike bez ratnje. Međutim, kako bi se obezbedilo da se roblem trgovine decom rešava duž migracionih ruta u širim okvirima zaštite dece, rezultate tih naora treba redovno ratiti, a dobre rakse treba deliti sa relevantnim akterima. Na rimer, nedavno usvojeni italijanski zakon br. 47/ ruža sveobuhvatan ristu rešavanju otreba maloletnika bez ratnje. Cilj tog zakona je usklađivanje ostuka rocene uzrasta za sve maloletnike omoću secifičnih odredbi o roceni uzrasta dece žrtava trgovine ljudima. Da bi se to uradilo, uzimaju se u obzir relevantni medicinski asekti, zajedno sa analizom dostunih dokumenata. U tom smislu, rentgensko snimanje se smatra oslednjim izborom i koristi se samo kada ostoji sumnja i kada nedostaju identifikacione israve. Socijalne i zdravstvene rocene starosti treba da srovodi multidiscilinarni tim na osnovu socijalnog dijaloga, oslanjajući se na rethodno iskustvo deteta, u kombinaciji sa auksološko-edijatrijskim regledom i sihološko-neurosihijatarskom rocenom. Mora se obezbediti risustvo zakonskog staratelja i kulturološkog medijatora tokom čitavog rocesa. Integrisani sistem rihvata obezbeđuje jednostavan relazak iz rihvatnih objekata namenjenih isključivo za maloletnike, u kojima deca mogu boraviti najduže 30 dana, u sistem zaštite za tražioce azila bez ratnje i maloletnike bez ratnje (SPRAR 26 ) u čitavoj zemlji. To okreće otvaranje socijalnog dosijea deteta koji ga, kao deo nacionalne baze odataka, rati na njegovom utu. Paralelno sa tim, nadležni organi istražuju orodični asekt slučaja u najboljem interesu deteta, i na roisan način obaveštavaju dete i ostavljenog staratelja o rezultatima. Zakon takođe roisuje da dete može odneti zahtev za boravišnu dozvolu direktno nadležnoj službi, čak i u odsustvu ostavljenog zakonskog staratelja. Međutim, sudovi za maloletnike nude sisak dobrovoljnih staratelja koji stoje na rasolaganju za reuzmanje zaštite maloletnika bez ratnje kako bi se obezbedilo adekvatno zastuanje svakog deteta. Osim toga, zakonom se romoviše orodična riadnost kao rioritet u smislu efektivne integracije i dalje omoći. Trenutni sistem dostune omoći ruža, između ostalog, mogućnost registrovanja u nacionalni zdravstveni sistem čak i re ostavljanja zakonskog staratelja, kao i mogućnost određenih zanatskih obuka radi sticanja stručne kvalifikacije. U svim fazama omoći, osebnu ažnju treba osvetiti deci retostavljenim i stvarnim žrtvama trgovine ljudima u okviru šireg sistema za zaštitu dece, ri čemu sve radnje treba uvek reduzimati u najboljem interesu deteta. 25 Legge 7 Arile 2017, n. 47 Odredbe o merama zaštite maloletnika bez ratnje. Dostuno na: htt:// id/2017/04/21/17g00062/sg, ristuljeno 15. novembra Za više informacija, osetite SPRAR-ov veb sajt: htt:// 40 Od rihvata do riznavanja: identifikovanje i zaštita žrtava trgovine ljudima u mešovitim migracionim tokovima

41 Obezbeđivanje srečavanja trgovine ljudima u mešovitim migracionim tokovima Generalno gledano, reventivne altivnosti treba ojačati, osebno u rihvatnim i smeštajnim objektima na drugoj liniji. Informisanje i odizanje svesti o rizicima da se ostane žrtva trgovine ljudima treba da ostanu redovni u tim okruženjima. Treba usostaviti dodatne zaštitne mere da bi se srečio nestanak maloletnika bez ratnje nakon remeštaja u secijalizovane smeštajne centre. Bez ostavljanja uslova, i što je re moguće, treba ostaviti adekvatno obučene zakonske staratelje za svu decu bez ratnje kako bi se obezbedila delotvorna zaštita sigurnosti i najboljeg interesa deteta. U meri u kojoj je to moguće, treba usostaviti mehanizme međunarodne saradnje kako bi se odmah odgovorilo na zahteve istražilaca i reduzimale istražne radnje u zemljama orekla izvan Evroe. Bolja razmena informacija između zemalja orekla i tranzita treba da omogući delotvorne rane intervencije čiji je cilj borba rotiv i razbijanje kriminalnih mreža za trgovinu ljudima i gonjenje učinilaca krivičnih dela. U kontekstu ulaganja velikih naora u suzbijanje krijumčarenja ljudi i kontrolu migracionih tokova, otrebno je onovo usostaviti snažnu i koherentnu usmerenost na borbu rotiv trgovine ljudima. Usredsređenost na objekte za rvu identifikaciju i rihvat izbeglica i migranata u regionu OEBS-a 41

42 Delovanje Kancelarije Secijalnog redstavnika i koordinatora za borbu rotiv trgovine ljudima u ogledu rešavanja itanja ovezanosti između trgovine ljudima i migracija 42

43 Zemlje učesnice OEBS-a ističu otrebu za rešavanjem itanja ovezanosti između trgovine ljudima i krijumčarenja ljudi od godine, kada je u Ministarskoj deklaraciji o trgovini ljudima usvojenoj u Portu reoznato da trgovina ljudima redstavlja ozbiljnu oblast transnacionalnog organizovanog kriminala koji se brzo širi, koji stvara ogroman rofit za kriminalne mreže koje takođe mogu da budu ovezane sa krivičnim delima kao što su trgovina drogom i oružjem, kao i krijumčarenje migranata. 27 OEBS-ov akcioni lan za borbu rotiv trgovine ljudima 28 iz godine razrađuje ovaj kontekst, naglašavajući nerešene sukobe, ostkonfliktne situacije i ilegalne migracije kao neke od uzroka trgovine ljudima. Ministarski savet OEBS-a godine oziva zemlje učesnice da romovišu sveobuhvatni ristu borbi rotiv svih oblika trgovine ljudima utem nacionalnih, regionalnih i međunarodnih aranžmana, saradnje i kordinacije između službenika za srovođenje zakona, insekcija rada, jedinica socijalne zaštite, zdravstvenih ustanova, imigracionih službenika i granične olicije, organizacija civilnog društva, službi za odršku žrtvama, oslovne zajednice i svih drugih relevantnih aktera, uključujući i rodno osetljiv ristu. 29 U okviru rešavanja roblema trgovine ljudima ovezane sa migracijama, u Akcionom lanu iz godine, osebno u njegovom rilogu iz godine, 30 reoručuje se niz mera na nacionalnom nivou, a neke od njih su sledeće: ovećati informisanost o trgovini ljudima među organima nadležnim za imigraciju i osobljem konzularnih i dilomatskih misija, tako da mogu koristiti to znanje u svojim svakodnevnim kontaktima sa otencijalnim žrtvama; odsticati nacionalne ambasade da šire informacije o relevantnom nacionalnom zakonodavstvu, kao što je orodično ravo, radno ravo i imigraciono ravo, jer su od interesa za otencijalne migrante, uključujući i reko NVO; usmeravati kamanje odizanja svesti i na najranjivije grue, uključujući riadnike nacionalnih manjina, decu, migrante i interno raseljena lica (IRL); omogućiti, gde je to rimereno, ojednostavljene rocedure za relevantne NVO za dobijanje dozvola od nadležnih organa za ristu državnim objektima, uključujući socijalne službe i rihvatne centre za migrante, zatvorske i ritvorske objekte, kako bi dorineli ravovremenoj identifikaciji žrtava trgovine ljudima i roširiti, gde je to rimereno, multidiscilinarno artnerstvo u okviru nacionalnih mehanizama uućivanja, kao što su nacionalni koordinator/koordinacioni mehanizmi ili druge nacionalne strukture, da bi se olakšao dijalog i saradnja između državnih organa, NVO, sindikata i drugih relevantnih institucija uključenih u antidiskriminacione rograme i zaštitu rava žena, dece, riadnika etničkih, nacionalnih i verskih manjina i migranata, te da bi se dorinelo identifikaciji žrtava trgovine ljudima i unaredila zaštita rava otencijalnih, retostavljenih i stvarnih žrtava trgovine ljudima OSCE Ministerial Declaration on Trafficking in Human Beings, MC(10).JOUR/2, 7 December Dostuno na: htt:// ristuljeno 15. novembra OSCE Permanent Council Decision No.557 OSCE Action Plan to Combat Trafficking in Human Beings, 24 July Dostuno na: htt:// ristuljeno 15. novembra OSCE Ministerial Council Decision on Enhancing Efforts to Combat Trafficking in Human Beings, including for Labour Exloitation, through a Comrehensive and Proactive Aroach, MC.DEC/14/06, 5 December Dostuno na: htt:// ristuljeno 15. novembra OSCE Permanent Council, Addendum to the OSCE Action Plan to Combat Trafficking in Human Beings: One Decade Later PC.DEC/1107/Corr.1, 6 December Dostuno na: htt:// ristuljeno 15. novembra Usredsređenost na objekte za rvu identifikaciju i rihvat izbeglica i migranata u regionu OEBS-a 43

44 Posete žarišnim tačkama na kojima se nalaze migranti i izbeglice Konačno, Odluka Ministarskog saveta br. 2/03 o borbi rotiv trgovine ljudima oziva na usostavljanje mehanizma koji bi obezbedio saradnju i koordinaciju sa relevantnim međunarodnim akterima, kao što su Kancelarija Ujedinjenih nacija za itanja droge i kriminala, Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice, Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska rava, Dečji fond Ujedinjenih nacija, Međunarodna organizacija rada, kao i Međunarodna organizacija za migracije, Međunarodni centar za razvoj migracione olitike, Evroska unija, Savet Evroe, Radna grua za borbu rotiv trgovine ljudima Pakta za stabilnost, Savet zemalja Baltika, Inicijativa za saradnju u jugoistočnoj Evroi, Interol i Evrool. 31 U širem kontekstu trenutne migracione i izbegličke krize, koja je odstakla veliki broj ljudi da beže iz kriznih odručja, mnogi od onih koji su u okretu mogu da ostanu žrtve grua koje se bave trgovinom ljudima i koje deluju duž usostavljenih migracionih ruta. Kancelarija OEBS-ovog Secijalnog redstavnika i koordinatora za borbu rotiv trgovine ljudima, od samog očetka izbijanja krize, nastoji da skrene ažnju na ovezanost između migracija i eksloatacije ljudskih života utem niza strateških inicijativa čiji je cilj kreiranje sveobihvatnih odgovora koji su zasnovani na oštovanju ljudskih rava. Secijalni redstavnik i koordinator za borbu rotiv trgovine ljudima obavio je niz službenih oseta i neosredno se uverio u naredak koji su ostvarili relevantni organi u identifikovanju otencijalnih žrtava trgovine ljudima među mešovitim tokovima migranata i izbeglica. Te osete radi utvrđivanja činjenica su bile veoma važne za bolje razumevanje uticaja trenutne krize na lokalnom nivou i za sastavljanje rilagođenih reoruka za kreiranje olitike, kao i inicijativa za izgradnju kaaciteta i odizanje svesti. Pre svega, Secijalni redstavnik i koordinator za borbu rotiv trgovine ljudima: osetio je Privremene centre za zaštitu Nizi 1 - u Gazianteu, Turska, 12. maja 2016; zajedno sa Parlamentarnom skuštinom OEBS-a, osetio je Centar za rvi rihvat u Lameduzi i Prihvatni centar za tražioce azila u Kataniji, Italija, juna 2016; osetio je Objekat za smeštaj lica u tranzitu u Busmantzi, Bugarska, 29. juna 2016; uz odršku Misije OEBS-a u Srbiji, obavio je terensku osetu Prihvatnom centru u Subotici i osetio je žarišne tačke na kojima se nalaze migranti i izbeglice u Grčkoj, 1-5. maj godine. 31 OSCE Ministerial Council Decision on Combating Trafficking in Human Beings, MC.DEC/2/03, 2 December Dostuno na: htt:// org/mc/40379, ristuljeno 15. novembra Od rihvata do riznavanja: identifikovanje i zaštita žrtava trgovine ljudima u mešovitim migracionim tokovima

45 Zaadnobalkanska inicijativa U saradnji sa terenskim oeracijama OEBS-a u jugoistočnoj Evroi, Kancelarija OEBS-ovog Secijalnog redstavnika i koordinatora za borbu rotiv trgovine ljudima je romovisala oboljšanu regionalnu saradnju kako bi se rešavalo itanje rizika trgovine ljudima ovezanih sa migracijama utem niza ciljanih sastanaka (12. aril, 12. maj i 17. jun 2016) nacionalnih koordinatora za borbu rotiv trgovine ljudima duž balkanske rute. Kao takva, inicijativa redstavlja latformu za razmenu naučenih lekcija i redlaganje zajedničkih ristua zajedničkim regionalnim izazovima. To je osebno otrebno u vezi sa identifikacijom i zaštitom retostavljenih i stvarnih žrtava trgovine ljudima, uključujući maloletnike bez ratnje, i mehanizmima za razmenu informacija između tranzitnih i odredišnih zemalja. Zajednička deklaracija koordinatora za borbu rotiv trgovine ljudima u Zaadnom Balkanu je usvojena oktobra godine na konferenciji koju je organizovala Misija OEBS-a u Skolju. U Deklaraciji se daje regled dostignuća, naglašavaju se uorni izazovi i redlaže realističan način daljeg rešavanja roblema trgovine ljudima ovezane sa migracijama u regionu OEBS-ov rojekat: Borba rotiv trgovine ljudima duž migracionih ruta Ovaj rojekat, rva OEBS-ova inicijativa za učenje o trgovini ljudima na osnovu simulacije, romoviše inovativan ristu izgradnji kaaciteta, ri čemu se raktičari za borbu rotiv trgovine ljudima, iz zemalja učesnica OEBS-a i artnera za saradnju, ozivaju da se uključe u scenarije simulacije u realnom vremenu za identifikovanje i istragu trgovine ljudima, te tako ovećaju sinergiju između ključnih nacionalnih aktera. Vežbe su zasnovane na realističnim ričama koje su osmislili stručnjaci kako bi simulirali sučajeve radne i seksualne eksloatacije među migrantima, uključujući decu žrtve. Tokom srovođenja rojekta, od novembra do setembra godine, oko 200 raktičara iz olicije, ravosuđa, organa za finansijske istrage, insekcije rada, javnih socijalnih službi i NVO su učestvovali u tri vežbe za učenje na osnovu simulacije u objektima za obuku Centra izvrsnosti za olicijske jedinice za stabilnost u Vičenci, Italija. Tokom simulacija, olaznici su radili zajedno na oboljšanju efektivnosti mehanizama za istragu i gonjenje i na obezbeđivanju adekvatne zaštite ljudskih rava rimenom ristua usmerenog na žrtvu. Drugi važan cilj vežbi je bio romovisanje korišćenja finansijskih istraga za borbu rotiv trgovine ljudima. Priručnik koji treba da se izradi u okviru rojekta usmeravaće zemlje učesnice korak o korak kako da kreiraju i vode vežbe obuke o trgovini ljudima na osnovu simulacije. Očekivani rezultati uključuju: ojačan kaacitet izabranih raktičara iz zemalja učesnica i artnera za saradnju za brzu identifikaciju žrtava trgovine ljudima i vođenje roaktivnih istraga u kojima se oštuju ljudska rava i razvoj nove metodologije za izgradnju kaaciteta koja zemljama učesnicama ruža ragmatičan okvir za ovećanje aktivnosti obuke o borbi rotiv trgovine ljudima i unaređenje multiagencijske saradnje. Na zahtev zemalja učesnica, OEBS će srovesti slične vežbe simulacije na nacionalnom i regionalnom nivou. Karabinijeri Usredsređenost na objekte za rvu identifikaciju i rihvat izbeglica i migranata u regionu OEBS-a 45

46 Na osnovu navedenih inicijativa i kao rezultat učešća OEBS-ovog Secijalnog redstavnika i koordinatora za borbu rotiv trgovine ljudima u nekoliko međunarodnih događaja usredsređenih na trgovinu ljudima u kontekstu trenutne migracione krize, vredi naglasiti sledeće reoruke koje bi ojačale olitike borbe rotiv trgovine ljudima u kontekstu ostojeće migracione krize. Zaštita žrtava Preisitati ostojeće regulatorne okvire, uključujući nacionalne mehanizme uućivanja, i ažurirati ostojeće rotokole za identifikaciju i zaštitu žrtava trgovine ljudima, imajući u vidu naučene lekcije u kontekstu trenutne krize. Jačati kaacitete lica koja ružaju omoć na rvoj liniji i socijalnih radnika za reoznavanje okazatelja trgovine ljudima i ovećati njihovu informisanost o ostojećim nacionalnim mehanizmima uućivanja. Podizati svest među migrantima, tražiocima azila i izbeglicama duž migracionih ruta kako bi se održala njihova samoidentifikacija kao žrtava trgovine ljudima, o otrebi. Okuiti vladine i nevladine aktere koji rade u oblasti trgovine ljudima i azila da oboljšaju efikasnost svog odgovora i stvore rostor za dalju koordinaciju na nacionalnom nivou. Krivično gonjenje trgovaca ljudima Odgovorno uravljanje granicama Poboljšati veštine olicijskih službenika, tužilaca, sudija i socijalnih radnika koji su na rvoj liniji za ranu identifikaciju otencijalnih slučajeva trgovine ljudima. Povećati korišćenje finansijskih istraga za sistematsko raćenje, zalenu i oduzimanje nezakonito stečene imovinske koristi od trgovaca ljudima da bi se žrtvama obezbedila naknada i finansirale dalje istrage. Unarediti načine i mehanizme za sistematičniju i stratešku razmenu informacija između zemalja orekla, tranzita i odredišta. Promovisati multidiscilinarne, roaktivne krivično-ravosudne odgovore u kojima se oštuju ljudska rava. Povećati kaacitete granične olicije za identifikovanje otencijalnih žrtava trgovine ljudima među ranjivim migrantima i izbeglicama i ovećati njihovu informisanost o ostojećim mehanizmima uućivanja. Saradnja i artnerstvo Uskladiti definicije i rotokole za identifikaciju i zaštitu maloletnika bez ratnje i otencijalnih žrtava trgovine ljudima. Usostaviti i održati redovne komunikacione latforme za razmenu dobre rakse i naučenih lekcija između aktera koji se bave borbom rotiv trgovine ljudima u zemljama orekla, tranzita i odredišta. Okuiti relevantne lokalne, nacionalne, regionalne i međunarodne aktere da bi se obezbedila bolja koordinacija aktivnosti. 46 Od rihvata do riznavanja: identifikovanje i zaštita žrtava trgovine ljudima u mešovitim migracionim tokovima

47 Aneks: Procena otreba u rihvatnim centrima za migrante na rvoj liniji 47