OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Транскрипт

1 INFORMATI^KI CENTAR ECDL MODUL 1 OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA MATERIJAL ZA PRIPREMU ISPITA Beograd, 2002 g.

2

3 Uvod 1. Uvod 1.1. Hardver, softver i informacione tehnologije Hardver Termin hardver (hardware) ozna~ava fizi~ke komponente va{eg ra~unara, kao {to su tastatura, monitor, mi{, itd... Softver Softver (software) je skup instrukcija koje omogu}uju da ra~unar funkcioni{e. Na primer, kada otkucate neku re~ na tastaturi, softver je zaduèn da tu re~ prikaè na ta~no odre enom mestu na monitoru. Softver se ~uva na hard disku, disketi, CD-ROM-u ili DVD-u, i u~itava (kopira) se u radnu memoriju ra~unara - RAM (Random Access Memory), kada je potrebno. Informacione tehnologije (IT) Generalni termin, koji ozna~ava upotrebu ra~unara kao alatke za kreiranje i obradu podataka, odnosno informacija. IT se odnosi na sve aspekte manipulacije i kori{}enja informacija, posebno u velikim organizacijama Vrste ra~unara [ta je to mainframe ra~unar? Mainframe su veliki, brzi i skupi ra~unari. Koriste se u velikim organizacijama. Snagu ovih ra~unara moè da koristi velik broj ljudi koji mu pristupaju preko terminala ili personalnog ra~unara. [ta je to mini-ra~unar? Mini-ra~unari su, kao i mainframe, veoma sna`ni i skupi ra~unari. Ranije, mini-ra~unar se koristio u manjim organizacijama

4 Uvod Danas, u ve}ini slu~ajeva nema velike razlike izme u mainframe ra~unara i mini-ra~unara. [ta je to superra~unar? Superra~unar, kao {to mu to i samo ime implicira, je ra~unar veoma velike brzine i snage. Ranije su se ovi ra~unari koristili uglavnom za vojne primene. Danas, mnoge nau~ne institucije koriste ove ra~unare za razli~ite namene (meteorologija, simulacija slo`enih procesa, itd...). Koja je razlika izme u PC-ja i MAC-a? IBM je 1981 godine razvio prvi PC. Kasnije su i druge firme po~ele sa proizvodnjom sli~nih ra~unara, sa mnogim dodacima i pro{irenjima. Takvi ra~unari se nazivaju PC kompatibilni. Prvi PC-iji su kao operativni sistem koristili DOS (Dos Operating System). Danas ve}ina PC-ja koristi Microsoft Windows operativni sistem (Windows 85, Windows 98, Windows 2000 i dr.)

5 Uvod Kompanija Apple je razvila ra~unar MAC, ali to nije PC. MAC je koristio drugi operativni sistem, i zahteva druga~ije verzije programa. Danas razlika izme u PC-ija i MAC-a postaje sve manja, ~ak je i Microsoft po~eo da razvija programe za MAC. [ta je to umreèni ra~unar? Ra~unarska mreà (network) omogu}ava da se dva ili vi{e ra~unara poveù me usobno. To daje mogu}nost da se podaci sa jednog ra~unara pregledaju i menjaju sa drugog ra~unara koji je konektovan na mreù. Tako e, resurse sa jednog ra~unara, mogu da koriste ostali ra~unari sa mreè. Umesto da svi ra~unari moraju da imaju {tampa~, na primer, dovoljno je da ima samo jedan, dok se sa ostalih ra~unara {tampa preko ra~unarske mreè. Nekada je umreàvanje ra~unara bilo veoma komplikovano. Danas je veoma jednostavno instalirati i konfigurisati tzv. Windows Based Network. Naravno, da bi se postigao maksimum mogu}nosti i obezbedila pouzdanost i za{tita podataka, potrebno je da to uradi kvalifikovano lice. [ta je to notebook i palmtop ra~unar? Notebook je savremeni ra~unar, malih dimenzija, koji moè da se napaja sa baterija ili sa elektri~ne mreè. Druga karakteristika ovih ra~unara je specijalan ekran, integrisan u sam ra~unar, koji tro{i malo elektri~ne energije i daleko je manjih gabarita nego standardni monitori. Cena ovakvih ra~unara je mnogo ve}a od cene standardnog PC-ja

6 Uvod Palmtop ra~unari (drugi naziv za ovakve ra~unare je Personal Data Assistant - PDA) su jo{ manjih dimenzija, ali i sa slabijim karakteristikama: Koja je razlika izme u inteligentnih i neinteligentnih (dumb) terminala? Osnovna razlika izme u ovih terminala je to {to inteligentni terminali deo programa izvr{avaju lokalno, na primer, PC koristi svoj procesor. Neinteligentni terminali se koriste za rad sa mainframe ra~unarima i imaju veoma male mogu}nosti (obi~no prikazuju samo tekst). Sve programe izvr{ava ra~unar na koji su konektovani. Terminali preko ra~unarske mre`e mogu da se konektuju na vi{e servera. Brzina i kapaciteti ra~unara Vrste CPU: Moderni personalni ra~unari, kao centralnu procesorsku jedinicu (Central Processing Unit) CPU, koriste jedan od mnogih tipova Pentium procesora ili nekog sli~nog. Postoji jako velik broj razli~itih tipova procesora na tr`i{tu i svakodnevno se njihov broj pove}ava. Najpoznatiji proizvo a~i procesora su Intel, Cyrix i AMD

7 Uvod Clock speed : Ovaj parametar ozna~ava brzinu kojom radi CPU. Vrednost se izra`ava u megahercima (MHz). Prvi IBM-ov PC, imao je brzinu od 4.77MHz. Dana{nji ra~unari imaju CPU koji radi na brzinama i preko 1 GHz (hiljadu puta ve}a brzina). RAM (Random Access Memory): Memorija ra~unara u koju se sme{taju programi koje CPU izvr{ava. Savremeni programi sve ~e{}e zahtevaju ve}u memoriju, tako da su performanse ra~unara bolje sa {to ve}im RAM-om. Hard disk; Hard disk je ure aj na kojem se ~uvaju podaci i programi. Glavni parametri hard diska su kapacitet i brzina. Brzina diska (vreme koje je potrebno da se pristupi podacima) se meri u milisekundama. Kapacitet diska se meri u Gb (gigabajt) Glavni delovi ra~unara Ku}i{te ili sistemska jedinica (Case, System Unit) Najkra}e, sistemska jedinica je kutija u kojoj su sme{tene razne komponente ra~unara (opisane u daljem tekstu) koje omogu}avaju da PC funkcioni{e. Postoje vi{e verzija ku}i{ta: baby, tower vertikano ku}i{te (kao na slici) i desktop horizontalno ku}i{te na koje mo`ete da stavite monitor,

8 Uvod Izvor za napajanje U sistemskoj jedinici je sme{ten izvor za napajanje ostalih komponenata ra~unara: Izvor za napajanje ima razli~ite konektore koji se priklju~uju na mati~nu plo~u, hard disk, CD drajv i ostale ure aje koji se nalaze u ku}i{tu. Oblik konektora je razli~it, tako da smanjuje mogu}nost pogre{nog spajanja: Sistemska plo~a (Mother-board) Mother board (mati~na plo~a) je krucijalna komonenta svakog ra~unara. Ona obezbe uje da sve komponente ra~unara funkcioni{u zajedno. Na njoj se nalazi CPU, memorija (RAM), kontroleri za disk, CD, monitor, itd

9 Uvod Iako postoji mnogo proizvo a~a mati~nih plo~a njihov izgled i funkcije su standardizovane. Savremene mati~ne plo~e CPU (Central Processing Unit) CPU (obi~no Pentium ili neki drugi procesor) izvr{ava sve programe koje zahteva korisnik. Procesor koji se koristi na personalnom ra~unaru se ~esto naziva mikroprocesor. Brzina procesora od 600MHz je ve}a od brzine procesora od 400 MHz

10 Uvod Najva`niji delovi procesora su registri i aritmeti~ko-logi~ka jedinica (ALU Aritmetic Logical Unit). Memorija (RAM) U memoriju (RAM) se u~itavaju svi programi pre nego {to po~nu da se izvr{avaju. tako e, kada kreirate nove podatke (sliku, na primer) ona se prvo formira u RAM-u, a tek nakon toga se pamti na hard disku. [to je ve}i RAM, performanse ra~unara su bolje ROM-BIOS ROM BIOS (Read Only Memory-Basic Input Output System) je specijalno integrisano kolo koje je sme{teno na mati~noj plo~i (Motherboard). U sebi sadr`i program koji omogu}ava da se proveri hardver ra~unara i u~ita operativni sistem u radnu memoriju. Serijski port Serijski port je priklju~ak koji je lociran sa zadnje strane va{eg ra~unara i koji omogu}ava da se ra~unar konektuje sa nekim drugim ure ajem, kao {to je modem. Ozna~ava se sa COM1 ili COM2. Paralelni port Paralelni port je tako e priklju~ak koji je lociran sa zadnje strane va{eg ra~unara koji omogu}ava da se ra~unar konektuje sa {tampa~em ili nekim drugim ure ajem. Ozna~ava se sa LPT1 ili LPT

11 Uvod Univerzal serial bus (USB) USB omogu}ava da se, na primer, digitalna kamera ili skener konektuju na ra~unar. Prednosti USB interfejsa je brzina prenosa podataka i mogu{nost da se ure aji priklju~e na ra~unar (ili isklju~e) i kada je ra~unar uklju~en. [ta su to periferijske jedinice (ure aji)? Svi ure aji koji se konektuju na ra~unar, kao {to su skener, digitalna kamera i dr., nazivaju se periferijskim jedinicama. Monitor Monitor je sli~an ure aj kao i TV. Na njemu mo`ete da vidite programe koji se izvr{avaju na va{em ra~unaru. Standardne dimenzije monitora se kre}u od 15 do 17. Imajte na umu da neispravni monitori ili monitori lo{eg kvaliteta mogu da o{tete va{ vid. Tastatura (Keyboard) Tastatura Vam omogu}ava da unosite informacije u ra~unar. Tako e, pomo}u tastature mo`ete da zadajete komande ra~unaru. Izgled tastatura se puno menjao poslednjih godina. Danas se naj~e{}e koriste tastature koje su prilago ene radu sa Microsoft Windows operativnim sistemima

12 Uvod Tasteri na tastaturi su podeljeni, uglavnom, u ~etiri grupe: tektualni deo (u kojem se nalaze tasteri za kucanje karaktera), funkcijski deo u kojem se nalaze tasteri obeleèni sa F1-F12, deo u kojem se nalaze tasteri za navigaciju (sa strelicama, tasterima Home, End, Page up, Page Down, ) i numeri~ki deo (sa desne strane tastature) u kojem se nalaze tasteri sa brojevima. Kada kliknete na taster u tekstualnom delu, standardno, na ekranu }e se pojavljivati mala slova. Ako èlite da kucate velika slova potrebno je da pritisnete taster Shift, zadrìte ga pritisnutim, a zatim taster sa karakterom koji èlite da otkucate. Ukoliko je potrebno da unesete duì tekst velikim slovima, pritisnite taster CapsLock (na numeri~kom delu tastature). U gornjem desnom uglu }e se uklju~iti sijalica (CapsLock) koja ozna~ava da }e sva slova koja unosite biti velika. Tasteri na numeri~kom delu tastature sluè za uno{enje brojeva, ali mogu da imaju i funkciju navigacije. Ukoliko èlite da taj deo tastature sluì za uno{enje brojeva, pritisnite taster NumLock (na numeri~kom delu tastature). U gornjem desnom uglu }e se uklju~iti sijalica (NumLock) koja ozna~ava da tasteri sluè za uno{enje brojeva. Mi{ (Mouse) Naro~ito koristan za rad sa Windows operativnim sistemima. Njime moète da izaberete opciju iz menija, selektujete neki objekat na ekranu, startujete odre eni program, i sl. Mi{ se priklju~uje na serijski, PS/2 ili USB port. CD-ROM Ve}ina savremenih ra~unara imaju ure aj (drive) za ~itanje CD-ROM diskova. CD-ROM (Compact Disk Read Only Memory) je sli~an muzi~kim kompakt diskovima, jedino {to umesto muzike sadrì podatke ili programe. Prednost CD-ja je {to ima daleko ve}i kapacitet od flopi diskova (preko 450 puta)

13 Uvod Na prednjoj strani, CD drajv ima tastere i to~ki} koji slu`e za manipulaciju sa audio CD-ima, (pode{ava ja~ina zvuka, pozicionira na odre enu lokaciju) kao i taster za otvaranje drajva. DVD DVD je skra}enica od Digital Versatile Disc. Sli~an je CD-ROM-u jedino {to ima mnogo ve}i kapacitet i mnogo ve}u brzinu. Te dve karakteristike omogu}avaju da se na njima, pored podataka i programa, sme{taju slike i filmovi. Kapacitet CD-ROM-a je oko 640MB, dok je kapacitet DVD diska od 4.7GB, 8.5GB do 17GB (skoro 25 puta ve}i kapacitet od CD-ROM-a). Flopi disk Veoma ~est izraz za flopi disk je i disketa. U pore enju sa CD-ROM-om, diskete je veoma spora i ima relativno mali kapacitet (1.44MB). Iako pouzdanost disetee nije velika, veoma su korisne za rad i privremeno sme{tanje podataka

14 Uvod ZIP disk ZIP je, prakti~no, najnovija verzija diskete. Glavna razlika je kapacitet od 250MB. Tako e, brzina je ne{to ve}a nego kod disketa. Hard (fiksni) disk Hard disk je glavni i najve}i medij za sme{tanje podataka u ra~unaru. Na njemu su sme{teni: operativni sistem, aplikacije 9word procesor, igre, itd...) i podaci. Brzina hard diska je ve}a od brzine drugih medija jer je brzina obrtaja diskova daleko ve}a, a i glave za ~itanje i pisanje podataka se brè pomeraju. Hard disk se konektuje na mati~nu plo~u ra~unara preko IDE ili SCSI porta. Dodatne komponente - kartice Svaki ra~unar ima mogu}nost da se u njega dodaju nove komponente kartice, koje pobolj{avaju karakteristike ra~unara ili mu daju neke nove mogu}nosti. To je velika prednost savremenih ra~unara, jer vrlo lako svaki korisnik moè da konfiguri{e svoj ra~unar onako kako èli

15 Uvod Zvu~na kartica i zvu~nici Gotovo svi ra~unari imaju zvu~nu karticu i zvu~nike koji omogu}avaju da ra~unar koristite za slu{anje muzike, obogatite aplikacije sa zvu~nim efektima, pravite multimedijalne prezentacije, itd... Ukoliko posedujete mikrofon i odgovaraju}i softver, moète da snimate govor i kasnije ga reprodukujete. Postoje i programi koji snimljeni govor automatski pretvaraju u pisani tekst. Modem Modem je ure aj koji omogu}ava da se preko telefonske linije konektujete na drugi ra~unar ili Internet. Modem moè da bude sme{ten u ku}i{te ra~unara (interni) ili da se konektuje preko serijskog porta (eksterni). Ukoliko èlite da koristite Internet, modem je neophodan ure aj. [tampa~ (Printer) Ve}inu podataka koje kreirate na ra~unaru, potrebno je od{tampati. Postoji velik broj razli~itih tipova, vrsta i proizvo a~a {tampa~a. Najvi{e se koriste laserski i ink-jet {tampa~i koji mogu da {tampaju u boji

16 Uvod [tampa~i se priklju~uju na paralelni ili USB port, iako postoje {tampa~i koji sadrè mre`nu karticu tako da se priklju~uju direktno na lokalnu mreù (LAN). Skener (Scanner) Skener Vam omogu}ava da {tampane materijale i fotografije prenesete u ra~unar. Kasnije, te slike moète obraditi i od{tampati. Osnovna karakteristika skenera je rezolucija koja se izraàva u DPI (Dot Per Inch). Skeneri se priklju~uju na paralelni ili USB port, iako postoje skeneri koji zahtevaju posebnu karticu koja se stavlja u ra~unar i na koju se priklju~uje skener. CD-R Standardni ure aj za CR-ROM moè samo da ~Ita podatke. Me utim, sve ~e{}e korisnici upotrebljavaju ure~aje za upis podataka na CD, tako da moète da kreirate svoje CD-ove sa podacima, slikama, muzikom, itd. CD na koji mogu da se upisuju podaci naziva se CD-R (Compact Disk Recordable)

17 Uvod Magnetna traka (Streamer, Tape backup) Ranije, veoma ~esto kori{}ena medija za pravljenje rezervne kopije podataka i programa. Drugi naziv za ovu mediju je DAT (Digital Audio Tape).Kapacitet traka je preko 4GB, sa relativno velikom brzinom i pouzdano{}u rada. Ure aji za ~itanje/pisanje traka mogu da budu interni ili eksterni. [ta su to ulazni i izlazni ure aji? Ulazni ure aji omogu}avaju da se zadaju komande ra~unaru i unose podaci (tastatura, mi{, skener,...). Izlazni ure aji omogu}avaju da se podaci sa ra~unara prika`u u nekom drugom obliku, koji je razumljiviji korisniku (monitor, {tampa~,...). [ta su to periferijski ure aji? Ure aji koji se priklju~uju na ra~unar preko portova (serijski, paralelni, PS/2, USB, ) ili nekog drugog interfejsa (IDE, SCSI) nazivaju se periferijskim (na primer: {tampa~i, mi{, tastatura, monitor, mikrofon, hard disk, drajv za disketu ili CD-ROM ). [ta je to PCMCIA? Notebook ra~unari, zbog svojih malih dimenzija, zahtevaju specijalne adaptere, preko kojih se konektuju eksterni ure aji, tzv. PCMCIA. PCMCIA komponente su mnogo skuplje nego standardne komponenete

18 Hardver (Hardware) 2. Hardver (Hardware) 2.1. [ta je to hardver? Hardver ~ine svi fizi~ki delovi ra~unara (mati~na plo~a, periferijski ure aji, procesor, itd ). U hardver ra~unara ne spadaju programi i operativni sistem Procesor - CPU (Central Processing Unit) Procesor je mozak va{eg ra~unara. Kori{}enjem osnovnih ra~unskih operacija, CPU preko operativnog sistema upravlja radom ra~unara i izvr{ava programe. Na mnogo na~ina, brzina CPU-a odre uje brzinu rada ra~unara. Brzina rada procesora se meri u MHz. Prvi, IBM-ov personalni ra~unar iz 1981 g. imao je brzinu procesora 4.77MHz. Dana{ni procesori imaju brzinu i preko 1000MHz (1GHz)

19 Hardver (Hardware) 2.3. Ulazni (Input) ure aji Mi{ (Mouse) Pojavljivanjem Microsoft Windows-a, mi{ postaje neizbe`an deo PC-ja. Do tada, u vreme kada je DOS bio jedini operativni sistem, za zadavanje naredbi ra~unaru koristila se tastatura. Iako po svojoj funkciji veoma jednostavan, poslednjih godina su se pojavili mi{evi sa raznim dodacima, ve}im brojem tastera, to~ki}em, opti~ki, itd... Tastatura (Keyboard) Tastatura je, ipak, komponenta bez koje se ra~unar ne mo`e zamisliti. Postoji velik broj razli~itih tipova tastatura. Na njima se naj~e{}e razlikuje raspored tastera, koji je prilago en pismu i pravilima pisanja koji se koriste u pojedinim zemljama. Ve}ina tastatura imaju dodatne tastere koji omogu}avaju lak{i rad sa Microsoft Windows-om. Danas se sve vi{e koriste egonomske tastature koje olak{avaju dugotrajni rad na ra~unaru. Oblik tastature i raspored tastera doprinose manjem zamaranju operatera. Track ball Alternativa mi{u, a naro~itno je popularna kod dizajnera jer omogu}ava finije pokrete i pozicioniranje kurzora na ekranu

20 Hardver (Hardware) Track ball se ~esto koristi na notebook ra~unarima. Skener Ulazni ure aj koji omogu}ava da se {tampani materijal i fotografije prenesu na ra~unar i kasnije obrade u nekoj aplikaciji ili sa~uvaju u elektronskoj arhivi. Postoje i programi koji mogu da prepoznaju tekst (Optical Character recognition OCR), tako da sadràj dokumenta moète da pretvorite u slova i da ga kasnije menjate, umesto da ga ~uvate kao sliku. Glavne karakteristike skenera su: rezolucija, broj boja, brzina skeniranja, veli~ina dokumenta koji moè da se skenira, itd... Touch Pad Ure aj koji reaguje na pritisak specijalnog pera (pen) (ii prsta) i omogu}ava korisniku da rukom kreira sliku (skicu, crte`, karikaturu, itd) i/iili zadaje naredbe ra~unaru. Light pen Princip rada je sli~an touch ped-u, razlikuju se u tome {to korisnik crta direktno na ekran ra~unara

21 Hardver (Hardware) Digitajzer Digitajzer (DIgitizer) ili tablet, sluì za precrtavanje crteà ili geografskih mapa sa papira u neki grafi~ki format ra~unara. Tako e, moè da se koristi umesto mi{a za upravljanje kuzorom. Joystick Ve}ina igara zahtevaju da se koristi dòjstik kako bi sama igra bila interesantnija, a utisak {to bliì realnosti. Na primer, simulatori letenja. Postoji veoma velik broj razli~itih oblika i varijanti, pa ~ak i prilago enih odre enim igrama

22 Hardver (Hardware) Obrada zvuka Mikrofon je veoma ~esto kori}ena komponenta, koji omogu}ava da se glas korisnika snimi, zapamti i eventualno kasnije obradi. Tako e, Internet omogu}ava da dva ili vi{e korisnika razgovaraju, a da se glas prenosi ra~unarskom mreòm. Prakti~no, moète da organizujete konferenciju preko ra~unarske mreè. Osim toga, postoje programi koji prepoznaju glas i pretvaraju ga u tekst koji kasnije moète da obra ujete. Gotovo sve zvu~ne kartice imaju mogu}nost da se konektuju na neki drugi audio ure aj (radio, kasetofon, itd...). Verovatno, jednoga dana }emo naredbe ra~unaru davati glasom umesto tastaturom ili mi{em. WEB kamere Kao {to mikrofon omogu}ava da se zvuk snimi i/ili prenese preko ra~unarske mreè, tako nam WEB kamere omogu}avaju iste radnje ali sa ìvom slikom. Danas, moète da organizujete video konferenciju, a da u~esnici budu fizi~ki udaljeni hiljadama kilometara. Digitalne kamere Sli~ne fotoaparatima, ove kamere omogu}avaju da kreirate slike ali bez potrebe da izra ujete fotografije. Slike se umesto na klasi~ni film sme{taju u memoriju digitalne kamere

23 Hardver (Hardware) 2.4. Izlazni (Output) ure aji Monitor Personalni ra~unari ne mogu da se zamisle bez monitora (iako, imajte na umu da ne moraju svi ra~unari da imaju monitor). Najkra}e re~eno, monitor podatke sa ra~unara prikazuje u obliku koji je razumljiv za ljude. Glavne karakteristike monitora su: o DImenzije ekrana meri se u in~ima i odnosi se na duìnu dijagonale ekrana. Standardne dimenzije monitora su 14, 15, 17, 19,... o Broj boja koji monitor moè da prikaè

24 Hardver (Hardware) o Rezolucija ekrana predstavlja broj ta~aka koje monitor moè da prikaè. Standardne rezoluvije su 640x480, 800x600, o Frekvencija osveàvanja slike na ekranu meri se u hercima (Hz). ~to je ve}a frekvencija, kvalitet slike je bolji. Savremeni monitori imaju na ekranu ugra en filter za smanjenje radijacije (LowRadiation). Takvi monitori na sebi imaju oznaku LR. Kvalitetniji monitori, tzv. On-Screen Display (OSD). TO je meni koji se pojavljuje na ekranu i koji sluì za pode{avanje ~irine i visine slike, osvetljenja, kontrasta, itd.. Flat screen monitor Ova vrsta monitora je znatno manjih dimenzija i teìne, za razliku od klasi~nih monitora koji koriste istu tehnologiju kao televizori. TFT monitor Ova vrsta monitora se koristi za nootebook ra~unare i za Flat screen monitore. TFT je skaracenica od Thin Film Transistor. Ekran ovakvog monitora sadrì velik broj tranzistora, na primer da bi prikazali sliku u boji rezolucje 640x480 ta~aka, potrebno je 921,600 tranzistora

25 Hardver (Hardware) LCD monitor Ova vrsta monitora se koristi za nootebook ra~unare. LCD je skaracenica od Liquid Crystal Display. TFT je jedna od vrsta LCD monitora. Dimenzije ekrana Dimenzije ekrana se mere u in~ima (na primer: 14, 15, 17, 20 ), a odnosi se na du`inu dijagonale ekrana, a ne na {irinu ili visinu. [ta je VGA, Super VGA i XGA? VGA (Video Graphics Array) standard je uveden 1987 godine. Video kartice ~ije karakteristike zadovoljavaju ovaj standard imaju mogu}nost prikazivanja 256 boja i sliku dimenzija 640x480 ta~aka (pixel-a). Noviji standardi (Super VGA i XGA) zahtevaju jo{ ve}e rezolucije i ve}i broj boja. Danas se uglavnom koriste kartice koje zadovoljavaju ova dva standarda. Video kartice za igre Da bi ugo aj korisnika igara bio bli`i realnosti, napravljene su video kartice koje deo poslova oko obrade slike rade same i imaju svoj procesor, ~ime se smanjuje zauzetost CPU-a ra~unara, i pove}ava brzina ra~unara. Tako e, takve video kartice imaju veliku memoriju koja im omogu}ava da realnije prikazuju slike

26 Hardver (Hardware) Projektori za prezentacije Za prikazivanje slike sa monitora ve}oj grupi ljudi koriste se projektori koji mogu da prika`u sliku na prokciono platno, tablu, zid..., naravno ve}ih dimenzija. Najvi{e se koriste za edukaciju i marketing. Iako je cena ovih ure aja relativno visoka, poslednjih godina je uo~ljiva tendencija opadanja cene. Glavne karakteristike ovih ure aja su rezolucija slike i ja~ina svetla. Uzgred, sijalice koje se koriste u projektorima su veoma osetljive i skupe. Razli~ite vrste {tampa~a Postoji zaista velik broj vrsta {tampa~a. Razlikuju se po tehnologiji i na~inu na koji {tampaju, brzini {tampe, dimenziji medija, ceni potro{nog materijala, medijima na kojima mogu da {tampaju, itd... U ve}ini organizacija, {tampa~i se koriste preko ra~unarske mre`e. To zna~i da ne moraju svi korisnici da imaju svoj {tampa~, ve} se koriste zajedni~ki. Laserski {tampa~i Laserski {tampa~i se karakteri{u velikom brzinom i kvalitetom {tampe. Naziv laserski je posledica ~injenice da ovi {tampa~i imaju u sebi mali laser. Postoji ogroman broj proizvo a~a ovakvih {tampa~a, i naj~e{}e se koriste. Jedan od termina koji treba zapamtiti je Postscript, i ozna~ava bolji kvalitet {tampe. Kolor laserski {tampa~i Standardni laserski {tampa~i ve}inom prave crno-bele kopije (mono). Me utim, postoje laserski {tampa~i koji mogu da {tampaju u boji.ta karakteristika, znatno pove}ava cenu {tampa~a, kao i cenu kopije

27 Hardver (Hardware) Ink-jet {tampa~i Ova tehnologija za kreiranje otiska koristi sitne kapljice mastila razli~itih boja. Cena ovih {tampa~a je manja od cene laserskih {tampa~a. Nedostatak im je mala brzina i ve}a cena potro{nog materijala (mastila). Za kvalitetan otisak koristi se specijalni papir. Ink-jet {tampa~i su idealni tamo gde se zahteva mali broj kopija, na primer za ku}nu upotrebu. Matri~ni {tampa~i (Dot-matrix printers) Starija tehnologija {tampa~a, koja za pravljenje otiska koristi udar iglica na platnenu traku natopljenom mastilom (ribon) (sli~na tehnologija kao kod klasi~nih pisa}ih ma{ina). Savremeni matri~ni {tampa~i imaju 24 iglice, dok su stariji modeli imali 9 iglica (pin-ova). Ovakvi {tampa~i su veoma bu~ni i nemaju dobar kvalitet otiska, naro~ito ako su u pitanju slike. Rezultat tih ~injenica je da se ovakvi {tampa~i sve ~e{}e zamenjuju ink-jet {tampa~ima. Me utim, ovi {tampa~i se i dalje koriste tamo gde je potrebno {tampanje velikih koli~ina jeftinih obrazaca u vi{e primeraka istovremeno, na primer ra~uni elektrodistribucije, telefona, itd

28 Hardver (Hardware) Memorija {tampa~a Memorija koju ima {tampa~ je va`na komponenta ukoliko èlite da {tampate kvalitetne slike. [to vi{e memorije {tampa~ poseduje u sebi, bolji su rezultati {tampe. Potro{ni materijal za {tampa~e Prilikom kupovine {tampa~a jedno od va`nijih pitanja koje treba postaviti je cena potro{nog materijala. Laserski {tampa~i koriste specijalni prah (toner) koji se pakuje u kasete koje se lako menjaju kada se utro{i toner. Ploteri Cena te kasete zavisi od modela {tampa~a i u nekim slu~ajevima moè da bude veoma visoka. Ploter je ure aj sli~an {tampa~u (po funkciji) ali moè da {tampa daleko ve}e formate. Ranije su ploteri koristili pera (pen), danas se najvi{e koriste ink-jet ploteri

29 Hardver (Hardware) Zvu~nici Zvu~nici koji se koriste zajedno sa zvu~nom karticom mogu da budu integrisani sa ku}i{tem ili monitorom, ali naj~e{}e su eksterni. Njihova glavna karakteristika je snaga. Danas se zvu~nici smatraju standardnom komponentom ra~unara Ulazno/Izlazni (Input/Output) ure aji [ta su to Izlazno/Ulazni ure aji? Ovi ure aji omogu}avaju da se podaci {alju sa ra~unara i da ra~unar prima podatke sa njih. Touch screen monitori Ova vrsta monitora omogu}ava da se podaci prikazuju na ekranu i istovremeno unose dodirom prsta na odgovaraju}e mesto na ekranu:

30 Hardver (Hardware) Jedan od primera gde se koriste ovakvi monitori je informacioni displej. Istovremeno pokazuje podatke i omogu}ava izbor vrste informacija koje prikazuje. Modem Modem se koristi i za slanje podataka i za prijem (na primer, prilikom rada sa Internetom). Serijski, paralelni i USB port Navedeni portovi mogu da se koriste za povezivanje ra~unara sa izlaznim ure ajima (kao {to je {tampa~) i ulaznim (kao {to je skener). Samim tim moraju da imaju mogu}nost i prijema i slanja podataka

31 Memorisanje podataka 3. Memorisanje podataka 3.1. Kako ra~unar pamti podatke? Pam}enje brojeva Ra~unar za rad koristi samo dve cifre: 0 i 1. Za sme{tanje ovih vrednosti u memoriju, bez obzira koja vrsta memorije je u pitanju, potreban je 1 bajt. Ukoliko podaci koje treba da sa~uvate imaju ve}i opseg vrednosti (a skoro uvek je tako, osim u slu~aju da su podaci logi~ke vrednosti True/False, Da/Ne) potebno je vi{e bitova (memoriskih lokacija). Tako na primer: o 8 bitova (1 bajt) mogu da sadrè 256 razli~itih vrednosti (0-255) o 16 bitova (2 bajta) mogu da sadrè vrednosti od , i tako dalje Pam}enje karaktera Karakteri se u ra~unaru pamte kao broj. Svaki karakter ima svoj broj pomo}u kojeg se pamti u memriji ra~unara. Koji broj predstavlja odre eni karakter definisani su me unarodnim standardima. Tako na primer ASCII (American Standard Code for Information Interchange) standardom je definisano: Broj (kod) Karakter 65 A 66 B.. 97 a 98 b ovo je samo deo kodova, ASCII kod (u prvoj verziji) sadrì 128 karaktera, Extended ASCII kod ima 256 karaktera

32 Memorisanje podataka Drugi ~esto kori{}eni kod je Unicode. Ovaj kod je razvijen da bie podrào rad na ra~unaru kori{}enjem raznih nacionalnih alfabeta (latini~ni, }irili~ni, hebrejska, arapski, gr~ki ) Ure aji za memorisanje podataka (Storage Devices) Interni hard disk Brzina: Veoma velika! Brzina diska se ozna~ava kao prose~no vreme pristupa podacima (Average access time) i meri se u milisekundama. Manje vreme pristupa zna~i da je disk brì. Postoje razli~ite vrste diskova, ali uglavnom ih moèmo podeliti na SCSI i EIDA diskove. SCSI diskovi se koriste na serverima i ra~unarima kojima se pristupa preko mreè, dok se EIDA diskovi koriste za desktop ra~unare. Kapacitet: Ogroman! Danas kapacitet diskova prelazi 40Gb (gigabajta). Jedan Gb ima 1024Mb (megabajta). Cena: Cena diskova se rapidno smanjuje. Kori{}enje hard diska je najeftiniji na~in za ~uvanje podataka. Eksterni hard disk Brzina: ne{to manja nego internog diska, me utim postoje re{enja, skuplja, koja omogu}avaju da imaju istu brzinu kao i interni diskovi. Kapacitet: Kao interni diskovi. Cena: Skuplji nego interni diskovi. ZIP drajv Velika prednost ZIP ure aja je mogu}nost da, kada napunite jedan disk podacima, moète da ga zamenite sa drugim diskom. Brzina: Mnogo manja od hard diska, ali idealna za pravljenje rezervne kopije podataka. Kapacitet: 100 do 250 Mb

33 Memorisanje podataka Cena: Kada razmatrate cenu morate da uzmete u obzir cenu ure aja i cenu diska (medija). Proizvo a~i, obi~no, uz ure aj nude i 5 diskova (uz istu cenu). Jaz drajv Sli~an ZIP-u, samo sa mnogo ve}im kapacitetom. Brzina: Mnogo manja od hard diska, ali idealna za pravljenje rezervne kopije podataka. Kapacitet: oko 2Gb (2048 Mb). Cena: Kada razmatrate cenu morate da uzmete u obzir cenu ure aja i cenu diska (medija). Proizvo a~i, obi~no, uz ure aj nude i 5 diskova (uz istu cenu). Disketa (Floppy) Brzina: Veoma mala. Kapacitet: 1.44Mb. Cena: Veoma mala. CD-ROM Brzina: Brzina se meri u odnosu na brzinu prvih modela koja je ozna~ena kao 1x. Noviji tipovi CD-ROM ure aja, imaju brzinu 50x ve}u u odnosu na prvi model. Kapacitet: Oko 650Mb. Cena: Zavisi od brzine i proizvo a~a. DVD Brzina: Mnogo br`i od CD-ROM drajva, ali sporiji od hard diska. Kapacitet: Do 17Gb. Cena: Ne{to ve}a od cene CD-ROM-a

34 Memorisanje podataka Koja je razlika izme u internih i eksternih diskova Interni diskovi su sme{teni unutar ku}i{ta ra~unara. Eksterni diskovi se konektuju na ra~unar preko nekog standardnog porta (priklju~ka) koji je lociran na zadnjoj strani ku}i{ta. Neki diskovi se konektuju na serijski ili paralelni port, dok drugi zahtevaju specijalnu karticu Vrste memorija [ta je to RAM? RAM (Random Access Memory) je glavna radna memorija ra~unara. Kada uklju~ite ra~unar operativni sistem se sa diska u~ita u RAM. Originalni IBM PC je imao 640Kb RAM-a (ne{to vi{e od polovine megabajta) koja nije mogla da se pove}ava. RAM dozvoljava i pisanje i ~itanje podataka (ulazno/izlazna jedinica). Dana{nji ra~unari nemaju ograni~enja u koli~ini RAM-a, moète da ugradite onoliko memorije koliko kupite. Minimalne konfiguracije imaju 32Mb, obi~no 64Mb, a sve ~e{}e i preko 128Mb. Generalno, Microfost Windows }e raditi mnogo bolje i brè sa vi{e RAM-a. Veoma je va`na ~injenica da su podaci u RAM-u privremeni (kada isklju~ite ra~unar podaci }e se izgubiti). [ta je to ROM? ROM je vrsta memorije koja sadrì program i dozvoljava samo ~itanje, a ne i izmene. Primer je ROM-BIOS, koji sadrì program za startovanje ra~unara. I druge kartice (kao {to je mre`na video kartica sadrì RAM). [ta je to CACHE? CACHE (ke{) memorija je veoma brza memorija, koja sluì za privremeno sme{tanje podataka koje procesor ~esto koristi. Kori{}enje ovakve memorije zna~ajno doprinosi brzini rada ra~unara

35 Memorisanje podataka [ta je to ROM-BIOS? Read Only Memory Basic Input Output System integrisano kolo (~ip) je sme{teno na mati~nu plo~u, a sadrì osnovni softver koji, nakon uklju~enja ra~unara, proverava ispravnost ra~unara i nakon toga u~itava operativni sistem sa diska u RAM ra~unara. [ta je to Flash-BIOS? Po nameni je sli~an ROM-BIOS-u. Razlika je u tome {to Flash ima mogu}nost da se softver koji sadrì moè menjati. Modifikacije su potrebne u slu~ajevima kada se otkrije neka gre{ka (bug) u osnovnom programu, do e do izmene hardvera ili dodavanja novih funkcija i procedura Veli~ina (kapacitet) memorije Osnovni pojmovi Za razliku od ljudi koji u svakodnevnom ìvotu koriste brojni sistem sa osnovom 10 (kao posledice ~injenice da imamo deset prstiju), ra~unari koriste brojni sistem sa osnovom 2 (binarni brojni sistem). Bit To zna~i da su jedine cifre sa kojima barata ra~unar 0 i 1 (ili uklju~eno i isklju~eno ). Memorijska jedinica koja u sebi sadrì vrednost 0 ili 1 se naziva bit. Bit (skara}enica od Binary Digit ) je najmanja jedinica za koliinu informacija. Kada se za procesor kaè da 32-bitni ili 64-bitni, zna~i da ima mogu}nost da istovremeno obra uje 32 ili 64 bita. Bajt (Byte) Ve}a jedinica od bita je bajt, koji sadrì 8 bitova. Bajt moè da sadrì broj u opsegu od Tako e se koristi za sme{tanje numeri~kog koda jednog karaktera

36 Memorisanje podataka Kilobajt (Kilobyte) Kilobajt (Kb) sadrì 1024 bajta. Megabajt (Megabyte) Megabajt (Mb) sadrì 1024 kilobajta (Kb). Gigabajt (Gigabyte) Gigabajt (Gb) sadrì 1024 megabajta (Mb). Datoteke (File) Podaci se na disku ~uvaju organizovani u celine koje nazivaju datoteke. Postoji vi{e vrsta datoteka, u nekima se ~uvaju podaci, u nekima programi, u nekima operativni sistem. Direktoriji (Folder) Da bi se olak{ao rad sa datotekama, one se obi~no grupi{u po temama na koje se odnose i ~ine jedan direktorij. Na primer, direktorij PISMA sadrì sve datoteke u kojima su sme{teni tekstovi pisama, a u direktoriju IGRE svi programi za igranje, itd... Direktoriji se dalje mogu deliti u sub-direktorije, tako da na kraju dobijete stablo, {to znatno olak{ava pronalaènje datoteka na disku. Direktorij na najvi{em nivou se naziva root. Root Pisma Igre Razno Na gornjoj slici je prikazan primer strukture direktorija

37 Memorisanje podataka 3.5. Performanse ra~unara Brzina ra~unara Generalno gledaju}i, ukupnu brzinu ra~unara odre uje brzina procesora (koja se meri u megahercima). Naravno to nije jedini faktor koji uti~e na brzinu ra~unara. Ukoliko koristite Microsoft Windows, na brzinu rada bitno uti~e i veli~ina RAM-a, {to je ve}i RAM ra~unar je br`i. Tako e, brzina hard diska je slede}i faktor koji uti~e na brzinu rada, jer MS Windows neprekidno izmenjuje podatke izme u RAM-a i hard diska. Ukoliko imate vi{e slobodnog prostora na hard disku, opet }e ra~unar raditi br`e. MS Windows neprekino kreira i bri{e privremene (temporary) datoteke na hard disku, tako da ukoliko nemate dovoljno prostora na disku, neke programe uop{te ne}ete mo}i da startujete

38 Softver 4. Softver 4.1. Vrste softvera (programa) [ta je to operativni sistem? Operativni sistem je specijalna vrsta softvera (programa) koji se automatski startuje nakon uklju~enja ra~unara. Operativni sistem obezbe uje da korisnik jednostavno i lako upotrebljava ra~unar bez posebnog znanja kako funkcioni{e hardver. Postoji velik broj razli~itih operativnih sistema (DOS, UNIX, Linux, Microsoft Windows, OS/2, VMS, ). Prvi operativni sistem koji je koristio IBM-ov PC iz 1981 g. je bio DOS (Disk Operating System). Naredbe su se zadavale preko tastature, a korisnici su morali da znaju puno komandi sa relativno komplikovanom sintaksom. Kasnije, Microsoft je napravio Windows operativni sistem, koji se (naravno uz mnoge modifikacije i verzije) zadr`ao do danas. [ta je to aplikativni softver (program)? Nakon startovanja operativnog sistema, korisnik prema svojim potrebama startuje neki aplikativni program. Na primer, MS Word za obradu teksta ( word processor ), MS Excel za tabelarne kalkulacije ( spreadsheet ), Photoshop za obradu slika, itd

39 Softver 4.2. Operativni sistem [ta je to grafi~ki korisni~ki interfejs (GUI Graphical User Interface)? GUI je deo operativnog sistema koji korisniku prikazuje prozore (deo ekrana u kojem se izvr{ava program), menije (kolekcija komandi koje korisnik mo`e da zada aplikaciji), omogu}ava upravljanje ra~unarom uz pomo} mi{a i sl.. Prednosti kori{}enja grafi~kog interfejsa? Sve aplikacije izgledaju sli~no. Kada koristite programe razli~itih proizvo a~a, prelaz sa jednog na drugi je veoma jednostavan. Aplikativni programi rade na sli~an na~in kao i operativni sistem. Programerima omogu}ava jednostavnije i br`e pisanje novih programa

40 Ra~unarske mreè 5. Ra~unarske mreè 5.1. LAN i WAN [ta je to LAN? Ra~unarska mreà koja povezuje ra~unare u okviru firme ili organizacije naziva se LAN (Local Area Network). U poslednje vreme se nemoè zamisliti organizacija koja nema LAN. Prednosti ra~unarske mreè su vi{estruke. Na primer, ne mora svaki ra~unar da poseduje {tampa~, dovoljan je jedan koji preko mreè mogu koriste svi. Na sli~an na~in i drugi ure aji mogu da se koriste preko mreè (modem, na primer). Preko mreè je mogu}e pristupati i drugim resursima, podacima, bazi podataka i sl. [ta je to WAN? WAN (Wide Area Network) omogu}ava povezivanje ra~unara koji su fizi~ki na razli~itim lokacijama, prakti~no sa bilo kojim ra~unarom u svetu. Takve veze se ostvaruju preko modema i telefoonske linije, satelita, opti~kim kablovima, radio ure ajima i dr. [ta je to workgroup (radna grupa)? Grupa ra~unara i korisnika (povezanih organizaciono ili po projektu) se organizuju u radne grupe. To im omogu}ava da me usobno dele resurse, svima budu dostupni zajedni~ki podaci na hard disku i sl. Mnogo aplikativnih programa je napravljano tako da omogu}avaju rad u radnim grupama. Na primer, ukoliko firma èli da svi faksovi imaju isto zaglavlje ili logo, kreiranjem takozvanih template -a ({ablona), svi zaposleni }e slati faksove koji imaju isti izgled. Ukoliko je potrebno da se promeni izgled zaglavlja, dovoljno je to uraditi na jednom mestu, a ne kod svih korisnika

41 Ra~unarske mreè 5.2. Telefonske komunikacije i ra~unari Javna telefonska mreà (PSDN Public Switched Data Network) Skra}enica PSDN, na koju }e te ~esto nailaziti, ozna~ava telefonsku mreù koja se danas koristi. ISDN ISDN (Integrated Services Data Network) je po~eo da se koristi Ova vrsta telefonske komunikacije omogu}ava mnogo brì prenos podataka u odnosu na PSDN. Brzina prenosa podatake se kre}e od 64K do 128K podataka u sekundi. Satelitske komunikacije Satelitska komunikacija omogu}ava da koristite telefon ili Internet sa bilo kog mesta u svetu. Faks (Fax) Faks aparat omogu}ava da se {tampani materijali {alju preko telefonke linije. Faks koji {alje podatke, skenira stranicu i pretvara sliku u digitalni oblik, dok prijemni faks pretvara digitalni signal u sliku. Telex Moderni ra~unari imaju u sebi modem koji istovremeno obavlja i funkciju faks aparata. Telex je zastareli sistem, koji se koristi za slanje kucanog teksta telefonskom linijom. Upro{teno re~eno, dve elektri~ne ma{ine povezane telefonom. Modem Nezaobilazan ure aj, koji {alje i prima informacije sa telefonske mreè. Ime je nastalo od MODulator/DEModulator. Na drugom kraju modema je telefonska mreà. Baud rate Baud rate ozna~ava brzinu kojom modem {alje i prima podatke. Brzina modema koji se naj~e{}e koriste ne prelaze 56Kb/sec (kilobita u sekundi)

42 Ra~unarske mreè 5.3. Elektronska po{ta (Electronic mail) Prednosti elektronske po{te Elektronska po{ta (od sada }emo koristiti skra}enicu ), sluì za slanje poruka i podataka putem ra~unarske mreè. Kada nekome po{aljete poruku, ona se sme{ta u njegov mail box, pa ako nije trenutno prisutan, primalac moè u bilo koje vreme da je pro~ita. Ista poruka moè da se {alje na vi{e adresa. To je, na primer, korisno ako {aljete pozivnice za neki sastanak ili sve~anost. Tada nije potrebno da napi{ete stotinak ili vi{e pisama, dovoljno je samo jedna poruka koja }e biti poslana na sve adrese. [ta je potrebno da bi se koristio ? Da bi ste slali i primali elektronsku po{tu, potrebno je da imate ra~unar, odgovaraju}i softver i ra~unarsku mreù. Ukoliko èlite da {aljete po{tu svojim kolegama na poslu, potrebno je da ste konektovani na LAN, ra~unarsku mreù firme. Sistemi koji se koriste u okviru jedne firme su za{ti}eni i samo korisnici iz firme mogu da ih koriste. Svaki ra~unar koji je priklju~en na LAN, mora da ima tzv. mre`nu karticu. Ako èlite da {aljete poruke preko Interneta, potreban je modem, telefonska linija i konekcija na Internet. Procedura za konekciju na Internet vi{e nije komplikovana, i uz kratko uputstvo provajdera, MS Windows }e odraditi ve}inu posla za Vas Internet [ta je Internet i kako ga iskoristiti Najkra}e re~eno: Internet je globalna mreà ra~unara. Osnovna ideja Interneta je razmena informacija. Ukoliko èlite da na ete podatke o poslovnom partneru ili konkurenciji, omiljenom glumcu ili peva~u, enciklopedije, red letenja ili bilo {ta drugo: pristupite Internetu i prona ite ra~unar na kojem se ti podaci nalaze

43 Ra~unarske mreè A ako èlite da publikujete podatke (o Va{im proizvodima ili uslugama, o Vama samima i sl.) objavite ih na Inernetu. Potrebno je da komunicirate sa nekom drugom osobom na bilo kom mestu na planeti: pristupite Internetu i koristite elektronsku po{tu. Za kori{}enje Interneta se koristi posebni program, tzv. Internet browser. naj~e{}e kori{}eni su Microsoft Internet Explorer i Netscape Navigator/Comunicator. Internet pretraìva~i Danas je na Internetu, zbog velike koli~ine raspoloìvih podataka, najteè selektovati podatke koji Vas interesuju iz mora informacija koje su na raspolaganju. Za to se koriste tzv. pretraìva~i (internet search engines) koji Vam, na osnovu klju~nih re~i ili fraza, daju spisak lokacija (sajtova) na kojima se potencijalno nalaze podaci koji Vas interesuju. Najpoznatiji, mada ne i jedini, su Altavista, Yahoo, Lycos, Hotbot... Prednosti elektronske po{te u odnosu na konvencionalnu Brzina kojom se poruke prenose je najva`nija prednost elektronske po{te. Vi{e vremena Vam je potrebno da napi{ete poruku, nego da ona stigne do primaoca. O ceni i da ne govorimo, zamislite da istu poruku treba da po{aljete na par stotina adresa. Konvencionalna po{ta bi traìla da platite posebno za svaku poruku (pismo), dok kori{}enjem elektronske po{te pla}ate samo vreme koje ste proveli povezani na Internet mreù. Kori{}enjem elektronske po{te, ne morate da razmi{ljate da li je onaj koga traìte trenutno na pravom mestu, on Va{u poruku moè da primi sa bilo kog mesta (ku}a, posao, slu`beni put...) i u bilo koje vreme (Njujork, London, Beograd,...), poruka ga uvek ~eka

44 Ra~unari u svakodnevnom ìvotu 6. Ra~unari u svakodnevnom ìvotu 6.1. Ra~unari u ku}i Povoljnosti koje pruàju ra~unari u ku}i Sigurno moèmo da kaèmo da ra~unari daleko brè ra~unaju od nas. Zato ne treba propustiti priliku da se iskoristi ta prednost. Na primer, ako treba da izra~unate tro{kove i prihode Va{e porodice i da saznate sa koliko jo{ novca raspolaète, najbrì na~in je kori{}enje ra~unara. Naravno, kada usvojite sva znanja koje Vam ovaj kurs pruà, ima}ete daleko vi{e ideja kako da iskoristite ra~unar u svakodnevnom ìvotu. Ra~unarske igre Kompjuterske igre su, isto koliko i kori{}enje interneta, naj~e{}e kori{}eni programi za ku}nu upotrebu. Naravno da su to proizvo a~i hardvera maksimalno iskoristili, tako da se savremeni ra~unari sve vi{e prilago avaju tim tendencijama. Na primer: sve bolje grafi~ke kartice, zvu~ne kartice, dòjstici, itd... Osim toga, pojedini ra~unari se proizvode samo zbog igara ( Nintendo, PlayStation, itd...). Rad kod ku}e Kada se uporede tro{kovi rada kod ku}e (struja, internet, telefon, grejanje i sl.) sa tro{kovima poslovnog prostora, njegovog odràvanja, opremanja, obezbe enja, itd... o~igledno je da prvi na~in rada ko{ta daleko manje. Zbog toga su mnoge firme uvele ovakav na~in rada. Ovome je doprineo i veoma brz razvoj komunikacija i mogu}nosti koje one pruàju, tako da je ~injenica da zaposleni nisu na jednoj lokaciji zanemarljiva. Banka u ku}i Internet i ra~unari omogu}avaju da se sva pla}anja i kupovine obavljaju bez odlaska u banku ili prodavnicu

45 Ra~unari u svakodnevnom ìvotu Ve}ina banaka i prodavnica, danas, omogu}avaju da se sva pla}anja obave, a da ipak ne morate da napustite svoj dom i gubite svoje vreme. Konekcija na Internet Ve}ina savremenih ra~unara u sebi imaju i interni modem, tako da je konekcija na Internet mreù veoma jednostavna. Telefonsku liniju priklju~ite na modem, obezbedite pravo pristupa Internetu kod nekog Internet provajdera (koji }e vam dati sva uputstva kako da podesite svoj ra~unar za kori{}enje njegovih servisa), zatim imate odgovaraju}e programe za kori{}enje Interneta, i moète da po~nete da koristite sve prednosti ra~unara kod ku}e (pa ~ak i da naru~ujete robu ili pla}ate preko bankovnog ra~una) Ra~unar u edukaciji ili na poslu U~enje pomo}u ra~unara (Computer Based Training) Ra~unari su omogu}ili da se interaktivni treninzi, sa tekstom, slikom, zvukom i video snimkom, koriste u samostalnoj obuci korisnika. Dovoljan Vam je CD sa materijalom za u~enje, a Va{e je samo da odredite vreme i mesto za u~enje. Osim toga, re~nici, enciklopedije, atlasi i sl., danas se obavezno izdaju i na CD-u. Automatizovane proizvodne linije Ve}ina dana{njih fabrika automobila su automatizovane i koriste robote za proizvodnju. Robotima se upravlja pomo}u ra~unara. I u drugim industrijskim granama, ovakav na~in proizvodnje zauzima sve zna~ajnije mesto. Projektovanje pomo}u ra~unara Nezamislivo je, danas, projektovanje bilo kojeg ure aja, aparata, ma{ine ili njenog dela, a da se ne koristi ra~unar. Ova oblast kori{}enja ra~unara se naziva CAD (Computer Aided Design). Ovakva tehnologija omogu}ava da se model nekog dela ili ure aja vidi i proveri pre procesa proizvodnje

46 Ra~unari u svakodnevnom ìvotu Poslovna primena ra~unara Brzom razvoju ra~unara najvi{e je doprinela primena ra~unara u poslovne svrhe. Banke, velike i male firme su shvatile da im primena ra~unara smanjuje tro{kove i pove}ava efikasnost poslovanja. Tako e, ra~unari su im omogu}ili nove na~ine poslovanja, marketinga, servise i sl. Magacinsko poslovanje U ve}ini kompanija magacinsko poslovanje je potpuno automatizovano. Ulaz i izlaz robe, pra}enje zaliha, pa ~ak automati slaù robu po policama. Inventarisanje je pojednostavljeno i dovoljno je samo ~itanje bar-koda sa pakovanja. Finansije i knjigovodstvo I velike i male firme nemogu se zamisliti bez ra~unara koji obra uje finansijske podatke. înjenica da se u ovim poslovima jedan te isti proces ponavlja mnogo puta, ra~unar je idealno re{enje. [tampanje knjigovodstvenih dokumenata je olak{ano, gre{ke se jednostavno ispravljaju, a ceo proces knjigovodstva je drasti~no ubrzan. Voice mail i faks U ve}ini firmi, klasi~ne faks ma{ine se zamenjuju sa ra~unarima. Na taj na~in zaposleni direktno {alje i prima faksove sa svog radnog mesta bez gubljenja vremena na {etnji do faks aparata, a faksovi su zna~ajno kvalitetniji i ~itljiviji. Na sli~an na~in, tradicionalne telefonske sekretarice se sve vi{e zamenjuju sa voice mailom. Izraz zna~i: Electronic mail. Funkcionisanje elektronske po{te je sli~no funkcionisanju klasi~ne po{te, sa tom razlikom {to se elektronska po{ta {alje i prima odmah i ne morate da idete do po{te. Programi za slanje i primanje elektronske po{te su jednostavni i laki za u~enje i mogu zna~ajno da pove}aju produktivnost firme. Obrada teksta Programi za obradu teksta (kao {to je Microsoft Word, Quark, WordPerfect, ) Vam omogu}avaju da kreirate dokumente brzo i jednostavno, ispravljate gre{ke, menjate izgled dokumenta i slova (font) i sl. U narednim modulima }e biti vi{e re~i o ovim programima

47 Ra~unari u svakodnevnom ìvotu Tabelane kalkulacije Programi za tabelarne kalkulacije (kao {to je Microsoft Excel, Quattro Pro ili Lotus 1-2-3) Vam omogu}avaju da pravite tabele i brzo, lako i ta~no dobijate rezultate kori{}enjem matemati~kih operacija. Na osnovu tih podataka automatski moète da dobijete dijagrame ~ime rezultati izra~unavanja postaju jasniji i upe~atljiviji. Baze podataka Programi za rad sa bazama podataka (kao {to je Oracle, Microsoft SQL Server, Microsoft Access, dbase, FoxPro, ) Vam omogu}avaju da podatke o zaposlenima, kupcima, dobavlja~ima, robi i sl., imate sistematizovane i na jednom mestu dostupne svim zaposlenima. Ovi programi Vam tako e omogu}avaju da postavite odgovaraju}a pitanja (upite), na primer: Koja je roba skuplja od 100dinara?, a zatim na osnovu odgovora kreirate izve{taj. Prezentacije Programi za izradu prezentacija (kao {to je Microsoft PowerPoint, Corel Presentation, ) Vam omogu}avaju da predstavite svoj proizvod ili izve{taj na slikovit i upe~atljiv na~in. Dijagrami, fotografije, animacije itd..., pomo}i }e Vam da lak{e i lep{e kaète slu{aocima ono {to èlite. Programi za izradu prezentacija na Internetu Ovi programi omogu}avaju izradu prezentacija na Internetu. Najpoznatiji su FrontPage, DreamWeaver i sl. Grafika Programi za rad sa slikama (kao {to je Corel Graphics) Vam omogu}avaju da kreirate reklame, plakate i drugi promocionalne materijale na brz i efikasan na~in. Pomo}ni programi Programi koji sluè da pojednostave i ubrzaju rad sa ra~unarom. Na primer za pretraìvanje i kopiranje fajlova i foldera koriste se Microsoft Explorer iil Windows Commander

48 Ra~unari u svakodnevnom ìvotu Automatski prevodioci Programi za prevo enje teksta sa jednog na drugi jezik drasti~no ubrzavaju taj proces. Naàlost, veeoma su retki programi koji to rade za srpski jezik. Gde je ra~unar u prednosti u odnosu na ~oveka Procesi koji se ponavljaju. Ve}ina poslova koji su se obavljali manuelno i sa jeftinom radnom snagom, sada su automatizovani i bez u~e{}a ljudi. Procesi koji mogu da se automatizuju. Zamislite posao operatera u telefonskoj centrali, sada je to zamenjeno ra~unarima. Kojih procesa Vi moète da se setite? Matemati~ke kalkulacije. Sigurno je da ra~unari mogu daleko brè, ta~nije i pouzdanije da obave velike koli~ine matemati~kih operacija za veoma kratko vreme. Godi{nji finansijski izve[taj firme, na primer, daleko brè moè da se uradi primenom ra~unara. da i ne govorimo o situaciji kada je potrebno napraviti re-kalkulaciju. ôveku bi za to trebali dani, dok ra~unar to moè da uradi za par sekundi. Rizi~ni poslovi. Rad u prostoru koji je zaga en ili opasan po zdravlje i ìvot ~oveka, sada obavljaju ra~unari. O pozitivnim aspektima kori{}enja ra~unara u ovakvim situacijama ne treba ni govoriti. Gde je ~ovek u prednosti u odnosu na ra~unare Iako je sve vi{e poslova gde ra~unar moè da zameni ~oveka, ima veoma puno situacija gde je to jo{ uvek nemogu}e. Uvek razgovor sa doktorom zna~i vi{e nego da Vam program na osnovu simptoma odredi dijagnozu. Upravljanje automobilom pomo}u ra~unara je daleko od realnosti, i sl Ra~unar u svakodnevnom ìvotu Ra~unari za ku}nu upotrebu Prvi personalni ra~unari koje je proizveo IBM su bili relativno skupi i koristili su se uglavnom za poslovne primene. Danas gotovo svaka ku}a ima ra~unar koji se koristi za u~enje ili zabavu. Snaga dana{njih ra~unara je ve}a nego

49 Ra~unari u svakodnevnom ìvotu ra~unara koji je kori{}en na Apolu za upravljanje sletanjem na Mesec. Da li bi ste Vi leteli u Svemir sa ra~unarom koji imate kod ku}e? Ku}ne finansije Mnogo ljudi koristi ra~unar za vo enje tro{kova i prihoda u svojoj porodici. Za ovo je mogu}e koristiti ii program za tabelarne kalkulacije ili za baze podataka. Igre Ra~unari se naj~e{}e koriste za zabavu i igranje. Proizvo a~i igara se utrkuju ko }e da izbaci na trì{te interesantniju i zabavniju igru. U~enje Mno{tvo programa, za sve uzraste, koij su namenjeni za edukaciju postoji na trì{tu. Enciklopedije, re~nici, u~enje stranih jezika, u~enje ra~unara i dr., daju ku}nom ra~unaru jednu ozbiljnu i korisnu dimenziju (za razliku od igara). Rad od ku}e ( Tele working ) Sve vi{e pojedinaca koristi ra~unar da bi obavljao posao kod ku}e za svoju firmu. Firmama se taj na~in isplati, a zaposleni se ose}aju prijatnije i mogu da usklade svoje privatne obaveze sa poslovnim. Internet Skoro svaka porodica koja ima ra~unar kod ku}e koristi internet za pristup raznim informacijama, kupovinu, pla}anje, proveru stanja na ra~unu, slanje elektronske po{te i dr. Bankarske usluge Sve vi{e banaka obezbe uju 24 ~asa uslugu podizanja gotovine, kori{}enjem ra~unara ugra enim u specijalne aparate (bakomate). Ra~unari provere ispravnost ra~una, izbroje novac i predaju ga korisniku. Sem toga, vlasnici ra~una mogu preko interneta da pristupe podacima u banci i da provere stanje na svom ra~unu i/ili daju nalog za pla}anje

50 Ra~unari u svakodnevnom ìvotu Smart kartice Identifikacione kartice koje u sebi sadrè ~ip, sve ~e{}e se koriste u raznim oblastima. Bankarstvo, kontrola pristupa objektima, studentski indeksi, zdravstvena knjiìca i mnoge druge primene doveli su do toga da u budu}nosti ìvot ne}e mo}i da se zamisli bez ovakvih ili sli~nih ID kartica. Za ~itanje i upisivanje podataka u memoriju kartice se koriste posebni ure aji (~ita~i/pisa~i):

51 Ra~unari u svakodnevnom ìvotu Supermarketi Veliki supermarketi uop{te ne bi mogli da funkcioni{u bez primene ra~unara. nabavka, prodaja inventarisanje, sve se obavlja kori{}enjem ra~unara, bar-koda i ru~nih ra~unara. Tako e, korisnici imaju svoje ID kartice koje im omogu}avaju kupovinu na kredit, pla}anje preko ra~una ili bankovne kartice, odgovaraju}e popuste i sl. On-line kupovina Sve vi{e supermarketa omogu}avaju kupovinu preko Interneta i dostavu kod ku}e. Kupac, jednostavno izabere sa ekrana artikle koji su mu potrebni, potvrdi narud`bu i dobiju svoju robu kod ku}e. Biblioteke Savremene bibblioteke koriste bar-kod za identifikaciju knjiga, ID kartice za identifikaciju ~lanova, Internet za on-line ~itanje knjiga i pretraìvanje sadràja, skenere i CD medije za ~uvanje va`nih publikacija. Skoro da nema ograni~enja u kori{}enju ra~unara u ovoj oblasti

52 Informacione tehnologije (IT) i dru{tvo 7. Informacione tehnologije (IT) i dru{tvo 7.1. Promene u svetu [ta je to informati~ko dru{tvo înjenica da su, postojanjem globalne ra~unarske mreè, svi ra~unari na svetu povezani i da mogu da razmenjuju podatke, neminovno je uticala na na~in razmi{ljanja i ìvljenja ljudi. Vi{e prakti~no nema na~ina da se informacije skrivaju ili prilago avaju, kao i da se dugo vremena manipuli{e sa grupama ljudi. Komunikacija preko Interneta, pruà mogu}nost da se gotovo istog momenta sve informacije ditribuiraju drugim ljudima i organizacijama. E - commerce Kori{}enjem raznih Internet servisa, danas je mogu}a kupovina ili transakcija novca sa bilo kojeg kraja sveta na drugi. U istom momentu moète da kupite knjigu u Tokiju, CD sa programom u Londonu ili ode}u u Parizu. Poslovne primene su tako e neograni~ene, kada prodajete neki proizvod, moète kupcima u celom svetu da predstavite njegove karakteristike, cene, rokove isporuke i sl Dobro radno okruènje Korisne radne navike Va{a stolica treba da ima mogu}nost pode{avanja visine i naslona, tako da vam pogled bude u visini gornje ivice monitora. Va{ monitor treba da ima dobro pode{en fokus i osvetljenje, kao i da nema treperenja slike. Ukoliko je potrebno, pozovite servisera da Vam podesi sve parametre monitora. Va{a testatura treba da bude {to bolja, nemojte {tedeti pri kupovini. Va{e noge. Ukoliko ose}ate neke smetnje, koristite podmeta~ kako bi Vam se noge odmarale

53 Informacione tehnologije (IT) i dru{tvo Va{ mi{, tako e treba da bude {to bolji. Obezbedite dovoljno mesta na stolu da moète slobodno da manipuli{ete sa njim. Ukoliko osetite bolove u ruci ili na telu, napravite pauzu i radite ne{to drugo. Pauze pravite {to ~e{}e. Prostorija treba da bude dobro osvetljena i da ima ventilaciju, naro~ito ako koristite laserski {tampa~ koji prilikom rada proizvodi ozon Zdravlje i bezbednost Osigurajte elektri~ne kablove Obratite pa`nju da kablovi kojima se napajaju ra~unari i ostala oprema budu dobrog kvaliteta, kao i produ`ni kablovi. Osigurajte kablove tako da ne moè da do e do slu~ajnog isklju~enja, jer }e te izgubiti sve podatke i propa{}e Vam sav trud koji ste uloìli. Nemojte da opteretite liniju za napajanje Raspitajte se koliku snagu moè da izdrì linija za napajanje. ukoliko je preopteretite moè do}i do pregorevanja osigura~a, a samim tim i do o{te}enja ra~unara i gubljenja podataka. RSI ( Repetitive Strain Injury ) Profesionalna bolest prouzrokovana stalnim kori{}enjem tastature i mi{a. Da bi se ona izbegla, potrebno je redovno praviti pauze, tako e i imati pravilno drànje tela

54 Informacione tehnologije (IT) i dru{tvo Blje{tanje ekrana Redovane pauze su, i u ovom slu~aju, najbolji na~in za predupre enje {tetnih uticaja. Tako e, prilikom nabavke, nabavite najbolji monitor (~itajte: skuplji) koji sebi mo`ete da priu{tite. Poku{ajte da to ne budu standardni monitori sa ekranom od 14 ili 15, nego ve}i. U nekim zemljama poslodavci imaju zakonsku obavezu da omogu}e da o njihovom tro{ku obavite pregled o~iju kad god Vi to zatra`ite

55 Bezbednost, autorska prava i zakon 8. Bezbednost, autorska prava i zakon 8.1. Bezbednost Za{to morate da pravite rezervne kopije ( back-up ) Va{ih podataka Jedna od najva`nijih stvari prilikom rada sa ra~unarima je da povremeno morate da pravite rezervnu kopiju podataka. Ukoliko Va{ hard disk jednoga dana prestane da radi, izgubi}ete sve podatke i rezultate Va{eg rada. U velikim organizacijama, rezervne kopije podataka obi~no pravi IT tim koji odràva sistem, dok u manjim organizacijama, svaki korisnik ima obavezu da periodi~no pravi rezervne kopije svojih podataka. Jo{ jedno pravilo treba da se po{tuje, rezervne kopije podataka treba da se ~uvaju na drugoj lokaciji od one gde se nalaze ra~unari. Razlog za to je da, na primer, u slu~aju poàra, ne budu uni{teni i ra~unar i rezervne kopije podataka. Kada se pravi rezervna kopija podataka, obratite pa`nju da se neki od podataka (fajlova) ne koriste u tom trenutku. Takvi fajlovi ne}e biti kopirani i ne}ete imati njihovu kopiju. Organizujte podatke na ra~unaru Da bi {to lak{e i brè napravili rezervnu kopiju podataka, korisno je da podatke na disku organizujete tako da uvek znate koji deo podataka treba da se ~uva na drugoj mediji, a koji ne treba. Kompletan ili inkrementalan back-up Prednost kompletnog back-up -a je {to su svi podaci sa ra~unara sa~uvani, me utim, nedostatak je {to taj proces zahteva puno vremena. Inkrementalni back-up podrazumeva da se samo podaci koji su kreirani u vremenu od predhodnog back-up -a kopiraju, a jednom nedeljno se kopiraju kompletni podaci. Kori{}enjem pravog programa, taj proces se odra uje automatski, Vi treba samo da izaberete opciju full, ili incremental. Lozinka ( Password ) Ukoliko koristite lozinku da bi spre~ili da neautorizovana lica pristupaju Va{im podacima, nemojte davati tu lozinku nikome

56 Bezbednost, autorska prava i zakon Ukoliko zaboravite lozinku, gotovo je sigurno da ste te podatke izgubili. Zbog toga, zapi{ite lozinku, ali je ~uvajte na mestu koje nije u blizini ra~unara. Zbog ~ega ra~unar mora da se pravilno isklju~i Veoma je va`no da zapamtite da ukoliko samo isklju~ite ra~unar, moète da uni{tite podatke. Zbog toga je bitno da prilikom isklju~enja ra~unara pokrenete tzv. shut-down proceduru Va{eg operativnog sistema, koja }e se postarati da svi podaci budu sa~uvani. [ta je to UPS UPS (Un-interruptible Power Supply) izvor za neprekidno napajanje, je ure aj koji u sebi sadrì baterije i omogu}ava da, u slu~aju nestanka elektri~ne energije, ra~unar radi jo{ neko vreme kako bi se izvr{ila shut-down procedura i sa~uvali podaci. Naro~ito je va`no da ra~unari koji su povezani u mreù imaju ovakvu za{titu. Za{tita od smetnji sa elektri~ne mreè ( Surge protection ) Napon elektri~ne mreè koja napaja Va{ ra~unar povremeno se menja. Sem toga, i druge smetnje mogu preko te iste mreè da uti~u na rad ra~unara. Da bi se to izbeglo, ~esto se koriste ure aji za filtriranje smetnji i/ili stabilizaciju napona. Jedan od tih ure aja je UPS, dok je najjeftinije re{enje ure aj za prenaponsku za{titu ( surge protection )

57 Bezbednost, autorska prava i zakon Ra~unaru odgovara ^ista prostorija. Ventilacija. Stabilna podloga, bez vibracija. Treba izbegavati Rad u ne~istom prostoru. Jelo i pi}e nad tastaturom. Previ{e toplo i previ{e hladno. Vla`ne prostorije. Pomeranje ra~unara u toku rada. Isklju~ivanje ra~unara bez obavljene shut-down procedure. Stavljanje papira i drugih stvari na monitor, jer se time zatvaraju otvori za hla enje

Гледај више