МОДЕРНА И МИ. Владислав Петковић Дис

Величина: px
Почињати приказ од странице:

Download "МОДЕРНА И МИ. Владислав Петковић Дис"

Транскрипт

1 број 5 Београд, МОДЕРНА И МИ Владислав Петковић Дис

2 Садржај Биографија Интервју Песме Мапа ума...11 Квиз

3 Биографија Владислава Петковића Диса Владислав Петковић Дис рођен је 10. марта године у Заблаћу, код Чачка. Радио је као учитељ и царински службеник. Касније, био је извештач са фронта у балканским ратовима. За време Првог светског рата, преживео је повлачење преко Албаније, одакле је пребачен на Крф, а затим транспортован у Француску, где пише своју последњу збирку песама Недовршене песме. При повратку у Грчку брод на коме је пловио пресреће и потапа немачка подморница код Крфа, 30. маја године. Дис је био осредњи ђак, али је у седмом разреду гимназије у Чачку написао своју прву песму На прозору свећа гори, и то на немачком језику који једва да је срицао. Два пута ће безуспешно покушавати да положи матуру. У војску није ишао. Постаје привремени учитељ у селу Прлити, а касније писар. 3

4 Ушао је сасвим тихо у друштво београдских великана, у време када се живело по кафанама које су биле и једина састајалишта. Од прве плате штампао је подсетницу на којој је писало само Дис. То је била скраћеница, односно средњи слог његовог имена ВлаДИСлав, мада су неки тврдили да је то име града из Дантеовог Пакла. Дис је био ожењен младом и лепом Христином, био је веома привржен породици, али и пријатељима, па је једном приликом рекао да су он и његова супруга, за све година брака, само неколико пута били сами код куће. У браку је имао двоје деце, Гордану и Мутимира. Шестогодишња ћерка Гордана страдала је у непажњом изазваном пожару године. Син Мутимир завршио је гимназију и дипломирао на Правном факултету у Београду. За време рата био је на Равној гори, као капетан у војсци Драже Михаиловића. После рата враћа се у Београд и нестаје: ликвидирала га је нова власт. Дис је песник ирационалног, слике налази у подсвесном. Песник је суморних расположења и чак очаја, његов је израз сетан и музикалан. Јован Скерлић га је критиковао, јер се Дис није уклапао у његов идеал напредног песника. Утопљене душе Дис је објавио године, а збирку Ми чекамо цара Најпознатије песме су Тамница, Можда спава и Нирвана. Да би се очувала успомена на овог великана српске поезије, Градска библиотека Владислав Петковић Дис организује културну манифестацију Дисово пролеће. Дисове свечаности почињу 10. марта, на песников рођендан, а завршавају се доделом Дисове награде. 4 4

5 Интервју са Владиславом Петковићем Дисом 29. мај Француска пучина, обасјана пролећним сунцем, била је преплављена масом људи који су чeкали укрцавање на брод који се упутио ка Крфу. Међу толиком гомилом људи смо пронашли једног од наших најбољих писаца који је преживео повлачење преко снежних албанских планина Владислава Петковића Диса. Добар дан, господине Дис, да ли сте расположени да одговорите на пар питања? - Добар дан и Вама, врло радо. Можете ли нам за почетак рећи како сте, да ли сте се опоравили од бурног пута, како је изгледало повлачење српске војске преко албанских гудура? - Хвала на питању, добро сам. Још увек се опорављам, али спреман сам да поново одем на Крф и помогнем својој војсци. Повлачење је било стравично. Ниједном човеку не би било лако да гледа како му народ умире испред очију, док је он у потпуности беспомоћан. Ни сам нисам свестан како смо поред недостатка одеће, хране и воде остали живи. 5 5

6 Верујем, то је ужасавајуће. Можете ли нам сада рећи нешто о Вашој младости и најлепшем периоду Вашег живота, док сте били ученик? - Заправо, иако сада то не изгледа тако, био сам осредњи ђак. Природне науке ме никада нису занимале, увек сам био окренут према језицима и филозофији, док сам љубав и наклоност према писању увидео још док сам био дечак, па сам у 7. разреду гимназије написао своју прву песму На прозору свећа гори. Писана је на немачком језику који, тада, нисам баш добро познавао, па у тој песми можете увидети доста грешака. Али, и поред свих недостатака, заузима посебно место у мом срцу. Реците нам сада нешто о Вашем учитељском животу. - У војску нисам ишао, био сам ослобођен. По препоруци једног старог, доброг пријатеља, постао сам учитељ у селу Прлити, покрај Зајечара. Мислио сам да ћу тамо имати довољно времена да се посветим стварању нових дела, међутим, да будем искрен, инспирацију сам потражио на не тако добром месту, покрај сељака и ракије. По плату сам одлазио једном месечно до града, али не бих се често вратио у село са њом у својим рукама говори нам Дис кроз смех. 6 6

7 За крај, можете ли нам рећи зашто су Ваше песме посебне? - Сматрам да у мојим песмама можете наћи склад светолости и таме. Слике налазим у подсвесном, могу рећи чак и да је мој израз изузетно сетан и музикалан. Моја дела наилазила су на критике Јована Скерлића, али очигледно је да он и ја не припадамо истом свету. 30. мај У страшној несрећи која се догодила на Јонском мору, потопљен је је брод на коме су се налазили српски војници, а један од путника био је и чувени Владислав Петковић Дис. Ова вест потресла је читаву нацију и изазвала бурну реакцију међу српским становништвом. 7 7

8 Тамница То је онај живот, где сам пао и ја С невиних даљина, са очима звезда И са сузом мојом што несвесно сија И жали,о тица оборена гнезда. То је онај живот, где сам пао и ја При бегању звезда земља је остала За ход мојих ногу и за живот речи: И тако је снага у мени постала, Снага која боли, снага која лечи. При бегању звезда земља је остала. Са нимало знања и без моје воље, Непознат говору и невољи ружној. И ја плаках тада. Не беше ми боље. И остадох тако у колевци тужној Са нимало знања и без моје воље. И ту земљу данас познао сам и ја Са невиним срцем, ал` без мојих звезда, И са сузом мојом, што ми и сад сија И жали ко` тица оборена гнезда. И ту земљу данас познао сам и ја. И не знадох да ми крв струји и тече, И да носим облик што се мирно мења; И да носим облик, сан лепоте, вече И тишину благу ко` дах откровења. И не знадох да ми крв струј и тече, Као стара тајна ја почех да живим, Закован за земљу што животу служи, Да окрећем очи даљинама сивим. Док ми венац снова моју главу кружи. Као стара тајна ја почех да живим, И да беже звезде из мојих очију, Да се ствара небо и свод овај сада И простор, трајање за ред ствари свију, И да моја глава рађа сав свет јада, И да беже звезде из мојих очију. Да осећам себе у погледу трава И ноћи, и вода; и да слушам биће И дух мој у свему како моћно спава Ко` једина песма, једино откриће; Да осећам себе у погледу трава Ал` бегају звезде; остављају боје Места и даљине и визију јаве; И сад тако живе као биће моје, Невино везане за сан моје главе. бегају звезде, остављају боје. И очију што их види моја снага, Очију што зову као глас тишина, Као говор шума, као дивна драга Изгубљених снова, заспалих висина. И очију што их види моја снага. 8 8

9 Први сусрет Једно послеподне - не сећам се које - ишли сте лагано и погнуте главе, а око Вас ваздух, светлост и мир стоје, а над Вама небо боје јасноплаве. Сенку и с њом мене водили сте собом... Силна дрскост беше овладала мноме; Ја сам само знао бити њеним робом - да Вас пратим, гледам на домаку своме. На уличном углу застали сте мало и мени се нагло окренули лако... Пред оком што на ме кроз поглед је пало ко укопан стадох сав поражен тако. Ни видео нисам тада Ваше лице - само Вам се збуњен јавих нехотице. 9 9

10 Можда спава Заборавио сам јутрос песму једну ја. Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао: Да је чујем узалуд сам данас кушао, Као да је песма била срећа моја сва. Заборавио сам јутрос песму једну ја. Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад И те очи, и ту љубав, и тај пут среће; Њене очи, њено лице, њено пролеће У сну видим, али не знам што не видим сад. Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад: У сну своме нисам знао за буђења моћ, И да земљи треба сунца, јутра и зоре; Да у дану губе звезде беле одоре; Бледи месец да се креће у умрлу ноћ. У сну своме нисам знао за буђења моћ. Њену главу с круном косе и у коси цвет, И њен поглед што ме гледа као из цвећа, Што ме гледа, што ми каже да ме осећа, Што ми брижно пружа одмор и нежности свет, Њену главу с круном косе и у коси цвет. Ја сад једва могу знати да имадох сан. И у њему очи неке, небо нечије, Неко лице не знам какво,можда дечије, Стару песму,старе звезде, неки стари дан, Ја сад једва могу знати да имадох сан. Не сећам се ничег више, ни очију тих: Као да је сан ми цео био од пене, Ил' те очи да су моја душа ван мене; Ни арије, ни свег другог, што ја ноћас сних: Не сећам се ничег више, ни очију тих. Али слутим, а слутити још једино знам. Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас; Не знам место на ком живи или почива; Не знам зашто њу и сан ми јава покрива; Можда спава, и гроб тужно негује јој стас, Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас. Можда спава са очима изван сваког зла, Изван ствари, илузија, изван живота, И с њом спава, невиђена, њена лепота; Можда живи и доћи ће после овог сна. Можда спава са очима изван сваког зла. Ја сад слутим за те очи да су баш оне Што ме чудно по животу воде и гоне: У сну дођу да ме виде шта ли радим сам. Али слутим, а слутити још једино знам. 10

11 Мапа ума -,,Тамница 11 11

12 Проверите своје знање Којоj књижевној врсти припада песма,,тамница? а) Љубавна б) Мисаона в) Елегична г) Социјална 2. Како се зове песма у којој су сврстане песме,,можда спава,,,нирвана,,,тамница? а) Утопљене душе б) Можда спава в) Песме г) Ђулићи увеоци 3. Који мотиви су заједнички за песме,,тамница и,,можда спава? а) Природа, живот, идеална драга б) Дан, песма, очи в) Плач, очи, песма г) Љубав, очи, природа 4. Кантилена је строфа од 5 стихова,у којој су 2. и 4. стих исти. а) Тачно б) Нетачно 5. Ком правцу припада Дис? а) Симболизам и парнасизам б) Симболизам и импресионизам в) Симболизам и декаденца г) Парнасизам и импресионизам 12 12

13 Решења: б) ; а) ; б) ; а) ; в) ; г) ; а) ; в) ; а) ; г) 6. Из које песме су следећи стихови:,,у сну своме нисам знао за буђена моћ, /и да земљи треба сунца, јутра и зоре? а) Нирвана б) Тамница в) Променада г) Можда спава 7. Коју од наведених збирки није објавио Дис? а) Лирика б) Утопљене душе в) Ми чекамо цара 8. Који песник поред Диса говори о животу као о тамници? а) Јован Дучић б) Сима Пандуровић в) Милан Ракић г) Алекса Шантић 9. Која стилска фигура се јавља у стиху:,,ко једина песма, једино отикриће? а) Метафора б) Контраст г) Алегорија д) Ономатопеја 10. Дисове песме карактерише... а) Оптимизам б) Равнодушност в) Љубав г) Песимизам 13 13

14 Уредници новина: Прва група Јована Вукосављевић Теодора М. Ђурић Александра Новковић Јована Обрадовић Моника Јанковић 14