Кретања на тржишту рада у години - према Анкети о радној снази -

Транскрипт

1

2

3 Кретања на тржишту рада у години - према Анкети о радној снази ТР 3/20 У овом извештају анализирају се кретања на тржишту рада у години. Анализа је превасходно заснована на подацима из Анкете о радној снази. У Прилогу је дат и осврт на алтернативне званичне показатеље кретања на тржишту рада (регистрована запосленост и незапосленост према подацима Националне службе за запошљавање), као и детаљнија методолошка објашњења. У припреми анализе коришћени су званични подаци које објављују Републички завод за статистику и Национална служба за запошљавање.

4 СПИСАК СКРАЋЕНИЦА АРС ЕУ НСЗ п.п. РЗС Анкета о радној снази Европска унија Национална служба за запошљавање процентни поен Републички завод за статистику

5 САДРЖАЈ Уводне напомене Основни контингенти на тржишту рада... 1 I Основне тенденције... 2 II Активност и неактивност становништва... 3 Показатељи активности и неактивности... 3 Разлози за неактивност... 3 Извори прихода неактивних лица... 4 Радно искуство неактивних лица... 4 III Запосленост... 4 Показатељи запослености... 4 Запослени према старосним категоријама... 4 Запослени према нивоу образовања... 4 Запослени према делатности... 5 Запослени према професионалном статусу... 5 Неформална запосленост... 5 IV Незапосленост... 6 Показатељи незапослености... 6 Незапослени према старосним категоријама... 6 Незапослени према нивоу образовања... 6 Незапослени према дужини тражења посла и радном искуству... 7 V Региони... 7 VI Старосне категорије... 9 VII Ниво образовања... 9 VIII Положај жена на тржишту рада IX Положај младих на тржишту рада Прилог 1 Методолошка објашњења Анкетa о радној снази Прилог 2 Регистрована запосленост и регистрована незапосленост Регистрована запосленост Методолошка објашњења Регистрована запосленост у години Регистрована незапосленост Методолошка објашњења Регистрована незапосленост у години Прилог 3 Стопе запослености и незапослености према областима Извори... 20

6 УВОДНЕ НАПОМЕНЕ ОСНОВНИ КОНТИНГЕНТИ НА ТРЖИШТУ РАДА КОНТИНГЕНТИ НА ТРЖИШТУ РАДА ПРЕМА АНКЕТИ О РАДНОЈ СНАЗИ Активно становништво чине сва лица старија од 15 година која раде или активно траже посао. У активно становништво спадају: o o Запослени: лица која су у претходној седмици обављала бар један сат посла за који су били плаћени (у новцу или натури), без обзира на то да ли имају писмени уговор о раду. Незапослени: лица која нису имала посао, али су га тражила. Неактивно становништво чине сва лица старија од 15 година која нису имала посао нити су га тражила. Детаљнија методолошка објашњења дата су у Прилогу 1. Шематски приказ основних контингената на тржишту рада 1

7 I ОСНОВНЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ Према резултатима Анкете о радној снази, у години 2,9 милиона становника било је запослено, док је 336 хиљада било незапослено. Број неактивних лица (која нити раде, нити траже посао) износио је око 2,7 милиона (Графикон 1). Графикон 1. ОСНОВНИ КОНТИНГЕНТИ НА ТРЖИШТУ РАДА У години, и промена у односу на У хиљадама Стопа запослености је достигла 49,0%, док је стопа незапослености износила 10,4%. У години уочавају се позитивне тенденције на тржишту рада у Републици Србији: у односу на претходну годину број запослених је порастао (за око 68 хиљада), док је број незапослених смањен (за око 76 хиљада). Оваква кретања су утицала и на повећање стопе запослености и смањење стопе незапослености (Графикон 2). Међутим, приказана кретања су праћена неповољним демографским трендовима: у у односу на годину, према подацима Анкете о радној снази, број лица старијих од 15 година смањен је за преко 30 хиљада. Око трећине овог смањења односи се на младе (старости између 15 и 24 године), и једним делом вероватно се може објаснити миграцијама. Позитивне тенденције на тржишту рада се уочавају и у средњорочном периоду. Наиме, у у односу на годину порастао је број запослених, што је утицало и на повећање броја лица која се ангажују на тржишту рада (активних лица); с друге стране, дошло је до смањења броја незапослених и неактивних лица 1. Извор података: Анкета о радној снази и прорачун ПБК Графикон 2. СТОПЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ И НЕЗАПОСЛЕНОСТИ година, у % Извор података: Анкета о радној снази 1 У у односу на укупан број лица старијих од 15 година је, према подацима Анкете о радној снази, смањен за 136 хиљада. При томе, повећан је број лица која су активна на тржишту рада за око 111 хиљада, а смањен број неактивних за око 247 хиљада. Повећање активног становништва је остварено захваљујући повећању броја запослених за око 327 хиљада, док је број незапослених смањен за 216 хиљада. 2

8 II АКТИВНОСТ И НЕАКТИВНОСТ СТАНОВНИШТВА Показатељи активности и неактивности Сва лица која су стара 15 или више година се, са становишта ангажмана на тржишту рада, могу сврстати у активна или неактивна. Активна су лица која раде, као и лица која не раде али активно траже посао. У неактивне спадају лица која, из различитих разлога, не желе да раде, као и лица која нису у могућности да траже посао. Прецизна дефиниција појмова активности и неактивности дата је у Прилогу 1. У години око 3,2 милиона лица у Републици Србији је било активно на тржишту рада; стопа активности износила је 54,6% (Графикон 3). С друге стране, око 2,7 милиона лица није било активно на тржишту рада, и они су чинили 45,4% у- купног броја лица старијих од 15 година. Графикон 3. СТОПЕ АКТИВНОСТИ И НЕАКТИВНО- СТИ СТАНОВНИШТВА година, у % Извор података: Анкета о радној снази У у односу на годину смањен је број лица која нису активна на тржишту рада (за 23 хиљаде), али смањен је и број активних лица (која раде или траже посао) (за око 8 хиљада). Смањење броја активних лица највећим делом је последица неповољних демографских кретања, односно смањења броја лица старих 15 и више година. Промене укупног броја активних и неактивних лица нису биле велике у апсолутном износу, тако да су стопе активности и неактивности остале на сличном нивоу као у претходној години. Разлози за неактивност Разлози за неактивност појединаца на тржишту рада су разнолики. Подаци из Анкете о радној снази указују на то да неактивност у највећем броју случајева проистиче из тога што су ова лица посвећена обављању неких других активности, својственим за поједина животна доба. Наиме, око половине укупног броја неактивних лица чине старија лица пензионери и лица старија од 75 година. Друга по значају категорија су особе које не раде и не траже посао зато што су на школовању или о- буци. Ове две категорије заједно чине 2/3 укупног броја неактивних лица. Значајан број неактивних чине и лица која не могу да раде због болести или неспособности; као и лица која могу и желе да раде, али су сврстана у неактивне зато што нису активно тражила посао. Више детаља о разлозима за неактивност на тржишту рада приказано је на Графикону 4. Смањење укупног броја неактивних лица у току године доминантно је резултат смањења броја неактивних међу лицима која су у пензији или су старија од 75 година (број неактивних у оквиру ове категорије је нижи за око 33 хиљаде) 2. Графикон 4. РАЗЛОЗИ ЗА НЕАКТИВНОСТ година Учешће у укупном броју неактивних лица, у % Извор података: Прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази 2 Смањење неактивности ових категорија једним делом кореспондира са повећањем активности старијих лица број активних међу лицима старим 65 и више година је порастао за 20,2 хиљаде у у односу на Извор: прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази. 3

9 Такође, уочава се да је у значајнијој мери смањен и броја лица која као разлог за неактивност наводе то што су изгубили наду у могућност налажења посла (број ових лица је нижи за око 8 хиљада). Графикон 5. ГЛАВНИ ИЗВОРИ ПРИХОДА НЕАКТИВНИХ ЛИЦА година Учешће у укупном броју неактивних лица, у % Извори прихода неактивних лица Главни извор прихода за више од половине неактивних лица јесте сопствена пензија, што је повезано са чињеницом да око половине укупног броја неактивних лица управо чине пензионери и лица старија од 75 година. Приходи које остварују други чланови домаћинства представљају главни извор прихода за више од трећине укупног броја неактивних лица. Удео неактивних лица којима главни извор прихода представљају социјална помоћ, повремени послови и други извори прихода је релативно мали (видети Графикон 5). Радно искуство неактивних лица Највећи број неактивних лица (70%) има претходно радно искуство; значајан број ових лица чине пензионери. С друге стране, око 30% неактивних лица је без претходног радног искуства. Уочава се да је недостатак радног искуства израженији код жена (1/3 Извор података: Прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази укупног броја неактивних жена) него код мушкараца (¼ укупног броја неактивних мушкараца). Укупно смањење броја неактивних лица током је остварено по основу смањења броја неактивна лица без претходног радног искуства (чији број је смањен за око 24 хиљаде), и то превасходно међу женама. III ЗАПОСЛЕНОСТ Показатељи запослености Према Анкети о радној снази, запосленима се сматрају лица која су током посматране седмице радила бар један сат и била плаћена (у новцу или натури) за тај рад (погледати Прилог 1). У години 2,9 милиона лица било је запослено, а стопа запослености је износила 49,0%. У односу на број запослених је порастао за око 68 хиљада, што је утицало на повећање стопе запослености 3. Запослени према старосним категоријама Готово 90% запослених чине лица старости између 25 и 64 година. Повећање укупне запослености у остварено је највећим делом у овој старосној категорији (број запослених порастао за око 48 хиљада), као и код старијих од 65 година (повећање броја запослених за око 20 хиљада); промена броја запослених код лица млађих од 25 година је била релативно мала. Стопа запослености је највиша код лица старости између 25 и 64 године више од 2/3 лица наведене старости је било запослено. Стопе запослености у осталим старосним категоријама су значајно ниже свако пето лице млађе од 25 година је запослено, и свако десето лице старије од 65 година. Запослени према нивоу образовања Највећи број запослених има највише завршено средње образовање: у години лица са 3 На повећање стопе запослености у у односу на годину утицало је пре свега повећање броја запослених, али једним делом и смањење укупног броја становника старих 15 и више година. Наиме, стопа запослености рачуна се стављањем у однос броја запослених са укупним бројем лица старијих од 15 година. То значи да је повећање стопе запослености у односу на годину резултат, с једне стране, повећања бројиоца (односно раста броја запослених), и смањења имениоца (односно смањења броја лица старијих од 15 година). 4

10 завршеном средњом школом су чинила готово 57% укупног броја запослених 4. Између различитих нивоа образовања се уочавају значајне разлике у стопама запослености. У години 65,8% лица са завршеним високим и вишим образовањем је било запослено, док је стопа запослености код осталих нивоа образовања била нижа код лица са завршеном средњом школом износила је 53,6%, а код лица са нижим образовањем или без образовања свега 29,0%. Током године порастао је број запослених код лица свих нивоа образовања (највише међу лицима са завршеним средњим образовањем) 5, захваљујући чему су побољшане и стопе запослености код сваке од образованих категорија. Запослени према делатности Највећи број запослених у Републици Србији ради у услужном сектору: у години више од половине укупног броја запослених је обављало услужне делатности (више од 1,6 милиона лица) 6, више од четвртине је било ангажовано у индустрији и грађевинарству (око 800 хиљада лица), а око 15% у пољопривреди (око 450 хиљада лица). Повећање броја запослених у години остварено је пре свега у прерађивачкој индустрији (за око 24 хиљаде лица), грађевинарству (за 13,5 Графикон 6. ЗАПОСЛЕНИ ПРЕМА ДЕЛАТНОСТИМА У СРБИЈИ И У ЕУ* година Учешће у укупном броју запослених, у % Извори података: Анкета о радној снази и Евростат *Напомена: Односи се на 27 земаља чланица Европске уније. хиљада лица) и трговини (за око 12 хиљада лица). У осталим делатностима остварене су мање промене броја запослених од претходно приказаних. Структура запослености по делатностима у Србији другачија је него на нивоу Европске уније (видети Графикон 6). Наиме, док је удео индустрије у укупној запослености сличан (око ¼ укупног броја запослених), у Европској унији удео услужних делатности у укупној запослености је значајно виши него у Србији, док је, с друге стране, удео пољопривреде релативно занемарљив. Запослени према професионалном статусу Према професионалном статусу, запослени се разврставају у три групе: самозапослене, запослене раднике код послодавца и помажуће чланове домаћинства. За детаљније објашњење поменутих категорија погледати Прилог 1. Највећи број запослених ради код послодавца (више од 2 милиона лица, што представља 72% у- купног броја запослених). Повећање запослености остварено током највећим делом се односи управо на ову категорију запослених; порастао је и број самозапослених лица, док је број помажућих чланова домаћинства смањен током године. 7 Неформална запосленост У неформално запослене се, према Анкети о радној снази, сврставају запослени која немају формални уговор о раду (за детаљније објашњење појма неформалне запослености погледати Прилог 1). У години 18% укупног броја запослених (око 530 хиљада лица) било је неформално запослено. Обим неформалне запослености је смањен током претходних неколико година, тако да је број неформално запослених лица у био за око 25 хиљада нижи него у години. Неформална запосленост је чешће заступљена код старијих лица: наиме, чак 60% запослених који су старији од 65 година није формално запослено, тј. нема писани уговор о раду. Оваква тенденција није неочекивана, будући да су лица из ове старосне 4 Лица с високим и вишим образовањем имала су учешће од око 26%, док се на лица с највише завршеним нижим образовањем или без образовања односило готово 17% укупног броја запослених лица. Извор: прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази. 5 Од укупног повећања броја запослених у години, највећи део се односи на лица са највише завршеном средњом школом (број запослених порастао за око 37 хиљада), а повећан је и број запослених међу лицима са високим и вишим образовањем (за око 21 хиљаду), као и међу лицима са највише завршеним нижим образовањем (за готово 10 хиљада); када је реч о лицима без завршене школе, број запослених је остао на сличном нивоу као у претходној години. Извор: прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази. 6 Када је реч о услужном сектору, највећи број запослених ради у трговини (готово 390 хиљада лица), а значајан број лица запослен је и у образовању, здравству, државној управи и саобраћају. 7 Посматрано према професионалном статусу, у у односу на годину порастао је број запослених радника код послодавца (за 65 хиљада) и број самозапослених (за око 24 хиљаде), а број помажућих чланова домаћинства који су категорисани као запослени је смањен (за око 21 хиљада). Извор: прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази. 5

11 категорије претежно пензионери. При томе, уочава се да је неформална запосленост заступљенија код старијих жена него код старијих мушкараца 8. Постоје значајне регионалне разлике у заступљености неформалне запослености. Неформална запосленост је најзаступљенија у Централној Србији, где готово ¼ укупног броја запослених нема формални уговор о раду (Слика 1). Насупрот томе, у- део неформалне запослености је најмањи у Београду, где износи мање од 11%. У готово свим регионима број неформално запослених лица је смањен у току године (највише у Војводини и Шумадији и Западној Србији) 9. Посматрано према делатностима, неформална запосленост је највише заступљена у пољопривреди: према подацима из Анкете о радној снази, око половине запослених у пољопривреди је неформално запослено. Неформална запосленост је много мање заступљена у осталим делатностима (у просеку око 13% запослених у осталим делатностима нема формални уговор о раду). Слика 1. НЕФОРМАЛНА ЗАПОСЛЕНОСТ ПО РЕГИОНИМА година Учешће неформално запослених у укупном броју запослених, у % Извор података: Прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази IV НЕЗАПОСЛЕНОСТ Показатељи незапослености Према Анкети о радној снази, у незапослене се сврставају лица која нису обављала плаћени посао, али су га активно тражила. Прецизна дефиниција појма незапослености дата је у Прилогу 1. У години у Републици Србији је било 336 хиљада незапослених лица, а стопа незапослености је износила 10,4%. У односу на смањен је број незапослених за око 76 хиљада, као и стопа незапослености (која је у години износила 12,7%). Незапослени према старосним категоријама Стопа незапослености је највиша код младих старости између 15 и 24 године (у години износила је 27,5%). Током смањен је број незапослених међу свим старосним категоријама. Највеће смањење броја незапослених остварено је код лица старости између 25 и 34 године (за готово 30 хиљада). Незапослени према нивоу образовања Међу незапосленима доминирају лица са највише завршеним средњим образовањем (који чине око 62% укупног броја незапослених), док је удео лица са високим образовањем (21%) и са највише завршеним нижим образовањем или без образовања (17%) значајно нижи. Стопа незапослености је нижа код лица са високом образовањем (8,3%) него код осталих образовних категорија (код лица са средњим образовањем износи 11,2%, а код лица са нижим образовањем или без образовања 10,7%). У току године смањен је број незапослених међу лицима свих нивоа образовања, а највише код лица са завршеном средњом школом Готово 79% жена старијих од 65 година које су запослене нема формални уговор о раду; удео неформално запослених мушкараца у овој старосној категорији је знатно нижи, и износи 49%. Извор: прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази. 9 Број неформално запослених лица (тј. лица која су запослена без формалног уговора о раду) је током године највише смањен у Војводини (за око 14 хиљада) и Шумадији и Западној Србији (за око 10 хиљада), а смањење је забележено и у Београду (за око 4 хиљаде); с друге стране, у Јужној и Источној Србији број неформално запослених лица је порастао (за око 3 хиљаде). Извор: прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази. 10 У у односу на годину број незапослених је највише смањен међу лицима која су достигла највише средњи ниво образовања (за 48 хиљада), а смањење је остварено и код лица са високим и вишим образовањем (за око 21 хиљаду), и са највише завршеним нижим образовањем и без образовања (за око 7 хиљада). Извор: прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази. 6

12 Незапослени према дужини тражења посла и радном искуству У години учешће дугорочно незапослених лица (која посао траже дуже од годину дана) износило је око 58% (око 196 хиљада лица), док је удео краткорочне незапослености (они који траже посао краће од годину дана) износио око 42%. Тенденција која се уочава у току неколико претходних година јесте да је смањење незапослености постигнуто пре свега кроз смањење дугорочне незапослености. Наиме, у у односу на годину од укупног смањења броја незапослених (за 76 хиљада), око 49 хиљада се односи на смањење броја дугорочно незапослених лица. Захваљујући томе, удео дугорочне незапослености у укупној незапослености је смањен (Графикон 7). Готово ¾ незапослених има претходно радно искуство, док више од ¼ незапослених никада није радило. Смањење незапослености у току односи се превасходно односи на лица која су имала претходно радно искуство, али је смањена незапосленост и код лица без радног искуства. Графикон 7. НЕЗАПОСЛЕНИ ПРЕМА ДУЖИНИ ТРАЖЕЊА ПОСЛА година Учешће у укупном броју незапослених, у % Извор података: Прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази V РЕГИОНИ У Републици Србији се уочавају извесне регионалне разлике на тржишту рада. Основни показатељи стања на тржишту рада су најповољнији у Београду, а најмање повољни у региону Јужне и Источне Србије (видети Слику 2). Регионалне разлике су највише изражене код показатеља запослености и незапослености. Стопа запослености је највиша у Београду, где више од половине укупног броја лица старијих од 15 година јесте запослено; нешто је нижа у Шумадији и Западној Србији и у Војводини, док је најнижа у Јужној и Источној Србији (где износи 46,1%). Стопа незапослености је најнижа у Војводини и Београду, док је проблем незапослености нешто израженији у Шумадији и Западној Србији, и нарочито у Јужној и Источној Србији (где стопа незапослености износи 13,1%). Слика 2. СТОПЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ И НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПО РЕГИОНИМА година, у % Извор података: Анкета о радној снази и прорачун ПБК 7

13 Када је реч о активности становништва, регионалне разлике су мање изражене. Наиме, иако је у Београду и Шумадији и Западној Србији ниво активности становништва нешто виши, у свим регионима оквирно 53-56% становништва старијег од 15 година је активно на тржишту рада (што значи да или раде, или активно траже посао). У току године стање на тржишту рада је побољшано у свим регионима: број запослених је порастао, а број незапослених је смањен у односу на претходну годину. Више детаља о кретању основних контингената на тржишту рада по регионима дато је у Табели 1. Оваква кретања довела су и до повећања стопе запослености и смањења стопе незапослености у свим регионима. 11 Посматрано према појединачним областима, релевантни показатељи на тржишту рада су најповољнији у неколико области Региона Шумадије и Западне Србије. Посебно се издвајају Колубарска и Моравичка област, које карактеришу највише стопе активности становништва (преко 60% лица старијих од 15 година је активно на тржишту рада), највише стопе запослености (преко 55%), и ниске стопе незапослености (7% и мање). С друге стране, ситуација је најлошија у Пчињској и у Рашкој области: ове области карактеришу најниже стопе запослености (око 40%) и највише стопе незапослености (око 20%). У току стање на тржишту рада се побољшало у већини географских области. Међутим, у неким областима показатељи стања на тржишту рада су неповољнији него што су били у За више детаља погледајте Табелу 2 и слике у Прилогу 3. Табела 2 СТОПЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ И НЕЗАПОСЛЕ- НОСТИ ПО ПОЈЕДИНИМ ОБЛАСТИМА Стопа у години, у % И највеће промене у односу на 2018, у процентним поенима СТОПА ЗАПОСЛЕНОСТИ Највиша стопа (у %) Најнижа стопа (у %) Колубарска 57,3 Рашка 40,8 Моравичка 56,8 Пчињска 40,9 Мачванска 54,4 Борска 42,0 Златиборска 53,0 Поморавска 42,5 Јужнобачка 51,8 Подунавска 42,7 Повећање стопе (у п.п.) Смањење стопе (у п.п.) Зајечарска 6,0 Браничевска и Јужнобанатска -1,1 Јабланичка 4,1 Западнобачка -1,0 Рашка 3,2 Севернобачка -0,7 Севернобанатска 3,0 Колубарска -0,6 Пиротска и Сремска 2,4 СТОПА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ Најнижа стопа (у %) Највиша стопа (у %) Колубарска 6,4 Пчињска 20,8 Моравичка 7,0 Рашка 19,0 Јужнобачка 7,4 Нишавска 14,7 Севернобанатска 7,5 Борска 14,3 Средњобанатска 7,8 Помор. и Расинска 13,6 Смањење стопе (у п.п.) Повећање стопе (у п.п.) Рашка -7,1 Севернобачка 1,2 Подунавска -6,8 Јужнобанатска 1,1 Поморавска -4,4 Јабланичка и Севернобанатска -3,9 Пчињска -3,4 Извор података: Анкета о радној снази, и прорачун ПБК за промене стопа запослености и незапослености Табела 1. ОСНОВНИ КОНТИНГЕНТИ НА ТРЖИШТУ РАДА ПО РЕГИОНИМА Број лица по појединим категоријама у и промена у односу на 2018, у хиљадама Лица старија од 15 година Неактивни Активни Запослени 2019 Промена у односу на Промена у односу на Промена у односу на Незапослени 2019 Промена у односу на Београд , , , ,3 Војводина , , , ,8 Шумадија и Западна Србија , , , ,1 Јужна и Источна Србија , , , ,0 Извор података: Анкета о радној снази и прорачун ПБК 11 На повећање стопе запослености у свим регионима, осим у Београду, утицало је и смањење броја становника старих 15 и више година. Наиме, с обзиром да се стопа запослености рачуна као удео запослених у укупном броју лица старијих од 15 година, на повећање стопе запослености у у односу на години утицало је повећање броја запослених (повећање имениоца), као и смањење броја лица старијих од 15 година (односно смањење имениоца) (са изузетком Београда, у коме је укупан број лица старијих од 15 година повећан). 8

14 VI СТАРОСНЕ КАТЕГОРИЈЕ На тржишту рада најактивнија су лица старости између 25 и 64 године они чине готово 90% учесника на тржишту рада. Показатељи који се односе на ову старосну групу су значајно повољнији него код осталих старосних група. Наиме, према Анкети о радној снази, у години више од 2/3 од укупног броја лица старих између 25 и 64 године је било запослено, а стопа незапослености износила је 9,7%. У оквиру ове старосне групе, нарочито се издвајају лица старости између 30 и 49 година, код којих је стопа активности највиша (86% укупног броја ових лица или ради или тражи посао), као и стопа запослености (78% укупног броја ових лица је запослено). Насупрот томе, младе старости између 15 и 24 године карактеришу висока стопа незапослености и ниска стопа запослености, док старији од 65 година углавном нису активни на тржишту рада. Најважнији показатељи на тржишту рада за наведене старосне категорије приказани су на Графикону 8. Положај свих старосних група на тржишту рада је побољшан током године: стопе запослености су повећане, а стопе незапослености су смањене. Графикон 8. СТОПЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ, НЕЗАПОСЛЕНОСТИ И НЕАКТИВНОСТИ ПО СТАРОСНИМ КАТЕГОРИЈАМА година, у % И промена у односу на 2018, у процентним поенима Извор података: Прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази VII НИВО ОБРАЗОВАЊА Лица са завршеном средњом школом имају доминантно учешће у оквиру појединачних контингената на тржишту рада. Међу лицима која су радно активна (раде или активно траже посао) лица са највише завршеном средњом школом учествују са око 57%; међу активним лицима свако четврто је високообразовано, а свако шесто је са највише достигнутим нижим образовањем или је без образовања. Међу лицима која су неактивна, с друге стране, доминирају лица са средњим образовањем и са нижим образовањем или без образовања (заједно чине готово 90% укупног броја неактивних лица). Слична структура је и на нивоу појединачних региона; изузетак је Београд, у коме је међу радно активним лицима удео високообразованих (42%) виши, а удео лица са нижим образовањем или без образовања (6%) нижи од просека Републике. Уколико се посматрају релевантне стопе на тржишту рада (стопе запослености, незапослености, активности и неактивности), може се закључити да је положај појединца на тржишту рада у великој мери опредељен достигнутим нивоом образовања. Наиме, у најнеповољнијем положају на тржишту рада су лица са нижим образовањем или без образовања у години више од 2/3 укупног броја ових лица није радило, нити је активно тражило посао. Насупрот томе, вредности основних показатеља указују на релативно најбољи положај високообразованих, који су значајно више од просека активни на тржишту рада (стопа активности преко 70%), имају највишу стопу 9

15 запослености (готово 2/3 укупног броја ових лица је запослено) и најнижу стопу незапослености. У току показатељи положаја на тржишту рада су побољшани за лица свих категорија образовања 12 (видети Графикон 9). Графикон 9. СТОПЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ, НЕЗАПОСЛЕНОСТИ И НЕАКТИВНОСТИ ПРЕМА НИВОУ ОБРАЗОВАЊА година, у % И промена у односу на 2018, у процентним поенима Извор података: Прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази VIII ПОЛОЖАЈ ЖЕНА НА ТРЖИШТУ РАДА Важно обележје положаја жена на тржишту рада у Републици Србији јесте висока стопа неактивности више од половине (52,9%) укупног броја жена старијих од 15 година нити ради нити тражи посао. Наведени проценат је значајно виши него код мушкараца (око 37% мушкараца није активно на тржишту рада) 13 (Графикон 10). Графикон 10. СТОПЕ НЕАКТИВНОСТИ ПРЕМА ПОЛУ година, у % Када је реч о разлозима за неактивност (Графикон 11 на следећој страни), и жене и мушкарци у највећем броју случајева не раде и не траже посао зато што су у пензији или су старији од 75 година (готово половина укупног броја неактивних). Иако су код оба пола важни разлози за неактивност то што су посматрана лица на школовању или обуци, или су болесни или неспособни за рад, уочава се да су наведена два разлога више заступљена код мушкараца него код жена (више од трећине неактивних мушкараца, наспрам нешто више од четвртине неактивних жена). Други лични и породични разлози (укључујући бригу о деци или болесним лицима) представљају важне разлоге за неучествовање на тржишту рада који су својствени женама (око 12% неактивних жена, наспрам око 2% неактивних мушкараца). Извор података: Анкета о радној снази 12 Уколико се посматрају промене у у односу на годину у апсолутном изразу, број запослених је порастао највише међу лицима са средњим образовањем (за 37 хиљада) и високим образовањем (за 21 хиљаду), а у мањој мери и међу лицима са нижим образовањем (за готово 10 хиљада); код лица без образовања није било промене броја запослених. Када је реч о броју незапослених, највише је смањен код лица са средњим (за 48 хиљада) и високим образовањем (за готово 21 хиљаду), а у мањој мери и код лица са нижим образовањем (за око 7 хиљада); код лица без образовања није било промене броја незапослених. Извор: прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази. 13 Већа неактивност жена у односу на мушкарце једним делом је последица тога што је број лица старијих од 65 година, који су претежно неактивни, значајно виши код жена (812 хиљада лица) него код мушкараца (608 хиљада лица). Извор: прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази. 10

16 Графикон 11. РАЗЛОЗИ ЗА НЕАКТИВНОСТ ЖЕНА И МУШКАРАЦА година Учешће у укупном броју неактивних лица према полу, у % Извор података: Прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази Као последица чињенице да се жене у недовољној мери ангажују на тржишту рада, стопа запослености жена је релативно ниска (41,9% укупног броја жена старијих од 15 година је запослено), и значајно је нижа него код мушкараца (код којих износи 56,6%) (видети Графикон 12). Графикон 12. СТОПЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ ПРЕМА ПОЛУ година, у % 70% ових жена је запослено, и стопа незапослености је релативно нижа. С друге стране, жене млађе од 25 година и старије од 60 година су претежно неактивне на тржишту рада (када је реч о женама старијим од 60 година, већина остварује право на пензију, па из тог разлога више не учествују на тржишту рада). У току године положај жена на тржишту рада је побољшан: повећан је број запослених жена (за око 42 хиљаде) и смањен је број незапослених жена (за око 37 хиљада). Захваљујући оваквим кретањима, повећана је стопа запослености, а смањена стопа незапослености жена (Графикони 12 и 13). Графикон 13. СТОПЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПРЕМА ПОЛУ година, у % Извор података: Анкета о радној снази Иако је неформална запосленост у сличној мери заступљена код оба пола (око петине укупног броја запослених), за жене које нису формално запослене је карактеристично да је значајан број (99 хиљада, односно око 42% укупног броја неформално запослених жена) ангажован као помажући члан домаћинства. Положај ових жена на тржишту рада је посебно рањив, јер оне не само да не остварују права из формалног уговора о раду (као ни остала неформално запослена лица), него нису ни плаћене за свој рад. Посматрано према старосним категоријама, у најбољој позицији на тржишту рада су жене старости између 35 и 49 година највећи број ових жена је радно активан (стопа активности је значајно виша од просека за жене, и износи више од 80%), преко Извор података: Анкета о радној снази Тенденције на нивоу Републике испољавају се и на нивоу појединачних региона. Наиме, у свим регионима положај жена на тржишту рада је побољшан у години: повећан је број запослених и смањен је број незапослених жена. Ниво образовања у значајној мери опредељује положај жена на тржишту рада. Са повећањем нивоа образовања, жене се активније укључују на тржиште рада и њихова стопа запослености је 11

17 виша. Високообразоване жене су у релативно бољој позицији од осталих жена значајно више су активне на тржишту рада (стопа активности 72%) и њихова стопа запослености је значајно виша него код жена нижих нивоа образовања (66% укупног броја високообразованих жена је запослено). Такође, код виших нивоа образовања знатно је мање изражен јаз који постоји између мушкараца и жена на тржишту рада (Графикон 14). Наиме, међу лицима са високим образовањем не постоји разлика у стопама запослености између мушкараца и жена, а стопа незапослености је незнатно виша код жена. Насупрот томе, у најнеповољнијем положају на тржишту рада су жене са нижим образовањем или без образовања ове жене углавном не учествују на тржишту рада (стопа неактивности износи преко 75%), и њихова стопа запослености је врло ниска. Стопа незапослености, с друге стране, је такође релативно ниска, услед тога што се релативно мали број ових жена уопште и укључује на тржиште рада. Графикон 14. РЕЛЕВАНТНЕ СТОПЕ НА ТРЖИШТУ РАДА ПРЕМА ПОЛУ И НИВОУ ОБРАЗОВАЊА година, у % * Односи се на ниже образовање, подаци за лица без образовања нису расположиви Извор података: Прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази IX ПОЛОЖАЈ МЛАДИХ НА ТРЖИШТУ РАДА Анкета о радној снази у младе сврстава лица старости између 15 и 24 године. Младих је у 2019, према подацима Анкете о радној снази, било 716 хиљада. У односу на њихов број се смањио за око 11 хиљада, што представља око трећине укупног смањења броја лица старијих од 15 година. Приметно је да се број младих смањује брже него што се смањује укупно радно активно становништво, што се може објаснити дугорочном тенденцијом смањења броја рођених, а могуће и миграцијама младих. Положај младих на тржишту рада је неповољнији у односу на друге старосне групе. Ниска стопа активности (око 30%) је донекле очекивана, јер велики број младих је на школовању, те стога нити ради, нити тражи посао. Међутим, млади који су спремни да раде чини се да теже налазе посао, о чему говори чињеница да је стопа незапослености младих у износила око 28%. Уз то, и када се запосле, значајан број младих ради без формалног уговора о раду (24% укупног броја запослених међу младима је неформално запослено). Показатељи положаја младих на тржишту рада у Србију су значајно неповољнији него у Европској унији. При томе, треба имати у виду да су и у ЕУ млади у неповољном положају на тржишту рада у односу на остале старосне категорије становништва. Као што је приказано на Графикону 15, млади Графикон 15. ПОКАЗАТЕЉИ ПОЛОЖАЈА МЛАДИХ НА ТРЖИШТУ РАДА У СРБИЈИ И ЕУ* година, у % Извор података: Анкета о радној снази и Евростат **Напомена: Односи се на 27 земаља чланица Европске уније. 12

18 у ЕУ су спремнији да се укључе на тржиште рада него што је то случај у Србији (нижа стопа неактивности), а они који се нађу на тржишту рада лакше налазе посао (нижа стопа незапослености). У току године положај младих на тржишту рада је донекле побољшан. Смањен је број незапослених међу младима (за око 6,5 хиљада), захваљујући чему је смањена стопа незапослености младих. Број запослених међу младима, као и стопа запослености, незнатно су повећане. За више детаља видети Графиконе 16 и 17. Посматрано према регионима, показатељи положаја младих на тржишту рада су најповољнији у Војводини, где су стопе активности и стопе запослености младих више, а стопа незапослености нижа у односу на остале регионе (Табела 3). Подаци указују на то да је проблем незапослености Графикон 16. СТОПЕ АКТИВНОСТИ И НЕАКТИВНО- СТИ МЛАДИХ година, у % Извор података: Анкета о радној снази Табела 3. СТОПЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ И НЕЗАПОСЛЕНО- СТИ МЛАДИХ ПО РЕГИОНИМА година, у % И промена у односу на 2018, у процентним поенима Стопа запослености 2019 Промена у односу на Стопа незапослености 2019 Промена у односу на Београд 19,8 0,0 23,8-0,1 Војводина 26,3 0,8 22,2-0,8 Шумадија и Западна Србија 19,3-0,7 32,8-0,6 Јужна и Источна Србија 20,0 1,6 31,5-7,4 Извор података: Анкета о радној снази и прорачун ПБК младих нарочито изражен у регионима централне Србије, где свака трећа млада особа која је спремна да ради не може да нађе посао. У години положај младих на тржишту рада је побољшан у Јужној и Источној Србији и у Војводини, пре свега захваљујући смањењу броја незапослених (у Јужној и Источној Србији број незапослених међу младима смањен је за четвртину). У Београду положај младих на тржишту рада није промењен у односу на претходну годину, а у Шумадији и Западној Србији је донекле погоршан (стопа незапослености младих је смањена, али је смањена и стопа запослености). Посебан показатељ положаја младих на тржишту рада јесте заступљеност младих који нису запослени, а нису ни на школовању или обуци (тзв. NEET 14 ). Вредност овог показатеља није повољна, и указује на то да у години готово 110 хиљада младих нити је радило, нити било у систему образовања или обуке; они су чинили око 15% у- купног броја младих у Србији. Графикон 17. СТОПЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ И НЕЗАПОСЛЕНОСТИ МЛАДИХ година, у % Извор података: Анкета о радној снази 14 Енгл. Neither in employment nor in education and training. 13

19 ПРИЛОГ 1 МЕТОДОЛОШКА ОБЈАШЊЕЊА АНКЕТA О РАДНОЈ СНАЗИ Анкету о радној снази спроводи Републички завод за статистику. Реч је о истраживању које се спроводи континуирано током године, путем кога се прикупљају подаци о основним контингентима радне снаге у Републици Србији. Методологија је усклађена са Међународном организацијом рада и Евростатом. Анкетом се прикупљају подаци о лицима старијим од 15 година, који се, са становишта статуса на тржишту рада, сврставају у запослене, незапослене (запослени и незапослени заједно чине активно становништво) и неактивне: Активно становништво представља радну снагу, и чине га запослена и незапослена лица. Стопа активности се рачуна као удео активних лица у укупном броју лица старих 15 и више година. Запослени су лица која су најмање један сат у посматраној седмици обављала неки плаћени посао (у новцу или натури), као и лица која су имала запослење, али која су у тој седмици била одсутна са посла (уз гаранцију повратка). Према професионалном статусу запослени могу бити: - Самозапослени лица која раде самостално у властитом предузећу, установи, приватној радњи или на пољопривредном имању, као и лица која обављају самосталну професионалну делатност или неки други посао за сопствени рачун. - Запослени радници су лица која раде за послодавца; у ову групу се сврставају и чланови домаћинства који помажу у породичном послу и плаћени су за свој рад. - Помажући чланови домаћинства лица која помажу другом члану домаћинства у вођењу породичног посла или пољопривредног газдинства, а да при томе нису плаћена за тај рад. Са становишта Анкете о радној снази, запосленима се сматрају лица која задовољавају претходно наведене критеријуме, без обзира на то да ли имају закључен формални уговор о раду. - Анкета пружа податке и о формално запосленима и неформално запосленима, у које се сврставају запослени радници без писменог уговора о раду, самозапослена лица у нерегистрованим пословним субјектима, као и помажући чланови у породичном послу. Стопа запослености се рачуна као удео запослених у укупном броју лица старих 15 и више година. Незапослени су лица која нису обављала ниједан плаћени посао у референтној седмици, активно су тражила посао током четири седмице које претходе референтној седмици и у могућности су да почну да раде у року од две седмице након референтне седмице. У ову категорију спадају и лица која током претходне четири седмице нису тражила посао, пошто су већ нашла посао на којем треба да почну да раде након истека референтне седмице, а најкасније у року од три месеца и у могућности су да почну да раде у року од две седмице након референте седмице. Стопа незапослености се рачуна као удео незапослених у активном становништву. Неактивно становништво чине ученици, студенти, пензионери, лица која обављају кућне послове, као и остала лица која у посматраној седмици нису обављала ниједан плаћени посао, нису активно тражила посао или нису била у могућности да почну да раде у року од две седмице након истека посматране седмице. Стопа неактивности се рачуна као удео неактивних лица у укупном броју лица старих 15 и више година. (Извор: Републички завод за статистику Анкета о радној снази, методолошко упутство број 69 и Истраживање,Анкета о радној снази ) 14

20 ПРИЛОГ 2 РЕГИСТРОВАНА ЗАПОСЛЕНОСТ И РЕГИСТРОВАНА НЕЗАПОСЛЕНОСТ Поред података које пружа Анкета о радној снази, постоје званичне евиденције запослених и незапослених лица. Подаци добијени из Анкете се разликују од података добијених из наведених евиденција, пре свега услед различитог обухвата појмова запослености и незапослености, као и услед методолошких разлика у вези са начином прикупљања података, временским оквиром на који се подаци односе и др. У наставку је дат кратак преглед тенденција у вези са регистрованом запосленошћу и регистрованом незапосленошћу. Дата су и методолошка објашњења, укључујући сажето поређење са методологијом Анкете. РЕГИСТРОВАНА ЗАПОСЛЕНОСТ Методолошка објашњења Истраживање о регистрованој запослености спроводи Реп. завод за статистику, комбиновањем података из евиденције Централног регистра обавезног соц. осигурања (ЦРОСО) и Статистичког пословног регистра. Регистрованом запосленошћу су, у суштини, обухваћена лица која уплаћују доприносе обавезног социјалног осигурања. Разликују се следеће категорије регистрованих запослених: Запослени у радном односу су лица која имају формално правни уговор о запослењу, односно заснован радни однос са послодавцем на одређено или неодређено време (укључујући и професионална војна лица); овде се сврставају и лица чији је основ запослења изједначен са радним односом (изабрана, постављена и именована лица, под условом да остварују зараду нпр. лица која обављају послове директора); као и лица која обављају самосталне делатности или су оснивачи привредних друштава или предузетничких радњи, а налазе се у евиденцији ЦРОСО ; Запослени ван радног односа су лица која нису ангажована по основу уговора о раду, већ по основу неког другог уговора нпр. уговор о делу, ауторски уговор, уговор о обављању привремених и повремених послова; овде се сврставају и лица која су оснивачи привредних друштава или предузетничких радњи, а нису заснивали радни однос и налазе се у евиденцији ЦРОСО ; Регистровани индивидуални пољопривредници су лица до 65 година старости који се налазе у евиденцији ЦРОСО као лица која су осигурана по основу обављања пољопривредне делатности, односно лица за која се, према Закону сматра да се баве пољопривредом (пољопривредници, чланови домаћинства пољопривредника, чланови мешовитог домаћинства, носиоци пољопривредног газдинства и чланови пољопривредног газдинства), ако нису осигураници запослени, осигураници по основу обављања самосталне делатности, корисници пензија и на школовању. Обухват регистроване запослености се разликује од обухвата запослености из Анкете о радној снази разлике се односе на начин и временски оквир прикупљања података, дефиницију појма запослености итд.: Обухват појма запослености је различит, јер се подацима о броју запослених који се добијају из административних извора обухватају лица која се налазе у евиденцији ЦРОСО и која су осигурана; док у Анкета о радној снази формални статус није битан, јер се запосленима сматрају лица која су најмање један сат у посматраној седмици обављала неки плаћени посао (у новцу или натури), као и лица која су имала запослење, али која су у тој седмици била одсутна са посла (уз гаранцију повратка). Услед тога, број запослених у Анкети је увек виши од броја регистрованих запослених лица; Подаци о регистрованој запослености су пописног типа - добијају се из административног извора, и обухваћена су сва лица која су у евиденцијама ЦРОСО и која су осигурана по основу запослења; насупрот томе, Анкета прикупља податке анкетирањем домаћинстава која су изабрана у узорак, на основу чега се прави процена за укупну популацију; Извор података у Анкети представља изјава лица које одговара на питања анкетара, док је извор за регистровану запосленост регистрација лица у евиденцији ЦРОСО; Јединица посматрања у Анкети је сваки члан случајно изабраног домаћинства, док су јединице посматрања за регистровану запосленост сви обвезници плаћања доприноса обавезног соц. осигурања; 15

21 Период посматрања активности лица у Анкети је седмица која претходи анкетирању, док се подаци о регистрованој запослености односе на стање претпоследњег радног дана у месецу; Периодика прикупљања података о броју запослених који се добијају из административних извора је месечна, док се Анкета о радној снази спроводи континуирано (анкетирање се обавља сваке седмице у току године), при чему се резултати објављују на кварталном и годишњем нивоу. (Извор: Републички завод за статистику Анкета о радној снази, методолошко упутство број 69, Истраживање о регистрованој запослености и Различити концепти запослености регистрована и анкетна запосленост ) Регистрована запосленост у години Кратку анализу коју је припремила ПБК о кретању регистроване запослености у години можете преузети овде: >>. Најважније тенденције: Током настављена је тенденција повећања регистроване запослености. У просеку, лица било је регистровано запослено, што је за 42,1 хиљаду (2,0%) више него у 2018; Регистрована запосленост се доминантно односи на лица која су у радном односу реч је о готово 2 милиона лица, односно 93% од укупног броја регистрованих запослених. Удео лица ван радног односа и регистрованих индивидуалних пољопривредника је релативно занемарљив; Повећање укупне регистроване запослености у дугује се пре свега запошљавању из радног односа број запослених по овом основу је порастао за готово 50 хиљада (видети Графикон 18). Насупрот томе, смањен је број запослених ван радног односа, као и број регистрованих индивидуалних пољопривредника; Учешће мушкараца (око 54%) у укупној регистрованој запослености је нешто више од у- чешћа жена (око 46%). Током повећан је број регистрованих запослених међу припадницима оба пола, при чему је раст регистроване запослености био израженији код жена (код жена је порастао за око 23 хиљаде, а код мушкараца за око 19 хиљада); У свим регионима повећана је регистрована запосленост током године, највише у Београду (за око 24 хиљаде); у осталим регионима остварен је нешто скромнији раст регистроване запослености (видети Слику 3); Посматрано према делатностима, више од трећине укупног броја регистрованих запослених ради у прерађивачкој индустрији (пре свега прехрамбеној и машинској индустрији) и у трговини (највише у малопродаји). У току повећана је регистрована запосленост у готово свим делатностима (највише у прерађивачкој индустрији и грађевинарству); области код којих је регистрована запосленост смањена су пољопривреда (услед пада броја регистрованих индивидуалних пољопривредника) и социјална заштита. Графикон 18. ПРОМЕНА РЕГИСТРОВАНЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ у односу на годину, у хиљадама и у % Извор података: РЗС Слика 3. РЕГИСТРОВАНА ЗАПОСЛЕНОСТ ПО РЕГИОНИМА у Годишњи просек, у хиљадама И промена у односу на 2018, у хиљадама и у % Извор података: РЗС 16

22 РЕГИСТРОВАНА НЕЗАПОСЛЕНОСТ Методолошка објашњења Национална служба за запошљавање (НСЗ) води евиденције у области запошљавања, и објављује податке о броју незапослених лица. Дефиниција незапослености која се користи у евиденцијама НСЗ је дата Законом о запошљавању и осигурању у случају незапослености (члан 2, став 1. Закона), и дефинише незапосленог као лице од 15 година живота до испуњења услова за пензију, односно најкасније до 65 година живота, способно и одмах спремно да ради, које није засновало радни однос или на други начин остварило право на рад, а које се води на евиденцији незапослених и активно тражи запослење. Основне разлике у обухвату незапослених лица од стране НСЗ и у Анкети о радној снази укључују: Обухват појма незапослености је суштински различит, услед значајних разлика у дефинисању овог појма. Наиме, подаци НСЗ обухватају само формално незапослена лица, тј. лица која се налазе у евиденцији НСЗ, док Анкета о радној снази обухвата сва лица која нису радила у претходне 4 седмице и активно су тражила посао (погледати дефиницију у Прилогу 1). На пример, лице које се у евиденцији НСЗ води као незапослено, а које обавља плаћени посао на коме није формално пријављено, са становишта Анкете о радној снази биће сврстано међу запослене; Додатна разлика у обухвату појма незапослености се огледа у томе што НСЗ као незапослена посматра лица до испуњења услова за пензију или највише до 65 година старости; Анкета, с друге стране, као незапослене обухвата и лица старија од 65 година, уколико не раде и активно траже посао; Услед наведених разлика у обухвату, број незапослених из Анкете о радној снази је виши од броја незапослених који се налазе у евиденцији НСЗ; Метод прикупљања је различит, јер су подаци из евиденција НСЗ пописног типа, док Анкета прикупља податке анкетирањем домаћинстава која су изабрана у узорак; Извор података у Анкети представља изјава лица које одговара на питања анкетара, док је извор за регистровану незапосленост регистрација лица у евиденцији НСЗ-а; Јединица посматрања у Анкети је сваки члан случајно изабраног домаћинства, док су јединице посматрања за регистровану незапосленост сви који су у евиденцији НСЗ-а; Различита је и периодика спровођења подаци из евиденција НСЗ се прикупљају месечно (и то првог дана текућег месеца за претходни месец), док се Анкета спроводи континуирано током године. (Извор: Национална служба за запошљавање Статистички билтен, и Републички завод за статистику Анкета о радној снази методолошко упутство ) 17

23 Регистрована незапосленост у години У евиденцијама Националне службе за запошљавање је током године у просеку било незапослених лица. У односу на годину број евидентираних незапослених лица је мањи за око 54 хиљаде (9,2%). Смањење њиховог броја може бити резултат запошљавања ових лица, али и брисања из евиденције, због неиспуњења одредби прописаних законом 15. Посматрано према полу, нешто је већи број жена (око 287 хиљада) него мушкараца (око 243 хиљаде) на евиденцији незапослених лица Националне службе за запошљавање. У току смањен је број незапослених лица оба пола (мушкараца за око 32 хиљада, а жена за око 22 хиљаде). И на нивоу свих региона смањен је број незапослених лица на евиденцији НСЗ. Највеће смањење остварено је у Шумадији и Западној Србији и у Војводини (по око 15 хиљада) 16. Уочава се да је присутан проблем дугорочне незапослености. Наиме, у просеку у току године око 350 хиљада незапослених (66% укупног броја) било је на евиденцији Националне службе за запошљавање годину дана и дуже. При томе, трећина укупног броја тражи посао 5 и више година 17. Посматрано према степену стручне спреме, 85% лица која су на евиденцији НСЗ има завршену средњу стручну спрему или мање од тога. Учешће лица са завршеним факултетом је релативно мало, и износи мање од 10%. Графикон 19. БРОЈ НЕЗАПОСЛЕНИХ НА ЕВИДЕН- ЦИЈИ НАЦИОНАЛНЕ СЛУЖБЕ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ Годишњи просек година, у хиљадама Извор података: Национална служба за запошљавање 15 Неиспуњење законских одредби због којих незапослено лице може да буде брисано из евиденције НСЗ обухвата, између осталог, ситуацију када се незапослено лице неоправдано не јави организацији за запошљавање или не одазове на њен позив; када лице не оде на заказани разговор; када се не јави послодавцу коме га је упутила НСЗ или не прихвати понуђено запослење; када се открије да је лице ангажовано код послодавца без уговора о раду; када одбије додатно образовање и обуку, или учешће у програму активних мера запошљавања и др. За више детаља погледати Месечни статистички билтен Националне службе за запошљавање. 16 Када је реч о смањењу броја незапослених лица на евиденцији НСЗ у осталим регионима, у Јужној и Источној Србији њихов број је смањен за око 13 хиљада, а у Београду за око 10 хиљада. Извор: прорачун ПБК на основу података Националне службе за запошљавање. 17 Када је реч о дугорочно незапосленим лицима на евиденцији НСЗ, 78 хиљада лица (односно 15% укупног броја лица на евиденцији НСЗ) је незапослено 10 година и дуже. Извор: Национална служба за запошљавање. 18

24 ПРИЛОГ 3 СТОПЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ И НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПРЕМА ОБЛАСТИМА Слика 4. СТОПА ЗАПОСЛЕНОСТИ ПРЕМА ОБЛАСТИМА година, у % И промена у односу на 2018, у процентним поенима Слика 5. СТОПА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПРЕМА ОБЛАСТИМА година, у % И промена у односу на 2018, у процентним поенима Извор података: Анкета о радној снази и прорачун ПБК Извор података: Анкета о радној снази и прорачун ПБК 19

25 ИЗВОРИ Национална служба за запошљавање. (2020). Месечни статистички билтен децембар 2019, број 208. Републички завод за статистику. (2017). "Анкета о радној снази, методолошко упутство". Методологије и стандарди бр. 69. Републички завод за статистику. (2019). Анкета о радној снази у Републици Србији, Билтен бр Републички завод за статистику. (2020). Анкета о радној снази у Републици Србији, Билтен бр Републички завод за статистику. (2020). Регистрована запосленост, годишњи просек претходни резултати. Саопштење ЗП-22Г бр. 17. Базе података: Републички завод за статистику, онлајн база података: - Анкета о радној снази, од године (преузето ). - Регистрована запосленост (преузето ). Евростат, онлајн база података: - Скупови података lfsa_ipga, lfsa_ergan, lfsa_urgan. (преузето ). Интернет извори: Републички завод за статистику Методолошки материјали и документација: - Истраживање Анкета о радној снази. - Истраживање о регистрованој запослености. - Концепти запослености регистрована и анкетна запосленост, Образац анкете о радној снази, Извештај су припремили истраживачи Парламентарне буџетске канцеларије Александра Бранковић и Јелена Плочић. Парламентарна буџетска канцеларија се успоставља у оквиру пројекта подршке Народној скупштини Републике Србије. Ставови изнети у овом извештају не представљају и не одражавају ставове Народне скупштине Републике Србије.

26