PRIMENA EVROPSKE POVELJE ZA RAVNOPRAVNOST NA LOKALNOM NIVOU. Višnja Baćanović Biljana Maletin Uljarević

Транскрипт

1 PRIMENA EVROPSKE POVELJE ZA RAVNOPRAVNOST NA LOKALNOM NIVOU Višnja Baćanović Biljana Maletin Uljarević

2

3 Višnja Baćanović Biljana Maletin Uljarević RODNA RAVNOPRAVNOST NA LOKALNOM NIVOU VODIČ ZA IZRADU LOKALNOG AKCIONOG PLANA Primena Evropske povelje za ravnopravnost na lokalnom nivou

4 Napomena: Stavovi izrečeni u knjizi pripadaju isključivo autoru i njegovim/njenim saradnicima i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Misije OEBS-a u Srbiji. Напомена: Ставови изречени у књизи припадају искључиво аутору и његовим/њеним сарадницима и не представљају нужно званичан став Мисије ОЕБС-a у Србији.

5 Sadržaj PREDGOVOR...1 O VODIČU... 5 O POVELJI: Evropska Povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou zašto nam je važna?... 9 Zašto raditi na ostvarivanju ravnopravnosti - načela Povelje i šta ona zapravo znače? LOKALNI AKCIONI PLAN ZA OSTVARIVANJE RODNE RAVNOPRAVNOSTI Šta je to LAP?...17 Koristi planiranja ili zašto planiramo?...17 Koraci u procesu izrade lokalnog akcionog plana...19 Analiza konteksta...23 Konsultacije za prikupljanje kvalitativnih podataka, utvrđivanje potreba i prioriteta...26 Određivanje prioriteta...26 Definisanje mogućih mera i aktivnosti Pisanje LAP-a STRUKTURA LAP...29 Ciljevi i aktivnosti...31 Indikatori/pokazatelji...??? Usvajanje LAP-a...??? SADRŽAJ LOKALNOG AKCIONOG PLANA PO OBLASTIMA...35 Demokratska odgovornost Politička uloga Pružanje usluga...44 Planiranje i održivi razvoj...50 Prilog 1. Primer tabelarnog prikaza lap...53 Prilog 2. Koraci u potpisivanju i primeni povelje...55

6

7 PREDGOVOR 1

8 2

9 Misija OEBS-a u Srbiji od godine, organizuje i podržava sprovođenje brojnih aktivnosti koje imaju za cilj institucionalizaciju rodne ravnopravnosti na svim nivoima vlasti. Misija je od samih početaka podržavala lokalne mehanizme za rodnu ravnopravnost, dajući im jasne smernice za rad u oblasti rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou. Imajući na umu potrebe lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost, Misija OEBS-a je podržala izradu Alata za samoprocenu Lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost, koji omogućuje sveobuhvatnu, kontinuiranu i komparativnu procenu rada ovih lokalnih mehanizama, istovremeno ih upućujući na razvoj strategija i na poboljšanje sopstvenog rada. Jedan od važnih rezultata rada Lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost, koji je ustanovljen i u samom Alatu za samoprocenu, je potpisivanje Evropske povelje o jednakosti između žena i muškaraca na lokalnom nivou, koji je pripremio Savet evropskih opština i regiona (CEMR). Potpisivanjem povelje, lokalne i regionalne institucije su se obavezale na poštovanje principa ravnopravnosti. Da bi se Povelja sprovela na najbolji mogući način, jedan od prvih koraka koji se mora preduzeti je priprema lokalnih Akcionih planova za ravnopravnost. Ovim Akcionim planovima u lokalnim samoupravama određuju se prioriteti, aktivnosti i sredstva, a osim toga, oni uspostavljaju i obavezu za povezivanjem u radu sa određenim institucijama i organizacijama na teritoriji lokalne samouprave, sa svrhom promovisanja i postizanja rodne ravnopravnosti. Da bi podržali lokalne vlasti da što bolje primenjuju svoje obaveze, Misija OEBS-a u Srbiji je pripremila i Vodič za pripremu Lokalnih Akcionih planova za ravnopravnost. Misija OEBS-a u Srbiji veruje da će ovaj Vodič, koji je urađen u saradnji sa nacionalnim ekspertkinjama za rodnu ravnopravnost, biti od pomoći Lokalnim samoupravama i drugim relevantnim akterima na lokalnom nivou u ostvarivanju principa rodne ravnopravnosti, i na taj način doprineti realizaciji punog potencijala žena i muškaraca u društvu. Misija OEBS-a u Srbiji 3

10 4

11 O VODIČU 5

12 6

13 Vodič koji je pred vama nastao je iz potrebe da se opštinama i gradovima u Srbiji, a u njima pre svega lokalnim telima za rodnu ravnopravnost 1, olakša proces izrade akcionog plana za ostvarivanje rodne ravnopravnosti. Akcioni plan jeste instrument javne politike, odnosno njena formulacija, u smislu definisanog programa za rešavanje određenog problema. Sam proces izrade akcionog plana jeste onaj u kom se analiziraju problemi, ali i traže i definišu moguća rešenja. Kao takav, on omogućava da se odrede prioriteti, utemeljeno, transparentno i obrazloženo planiraju budžetska sredstva, prate efekti mera i aktivnosti. Pred lokalne samouprave postavljeni su brojni zahtevi u pravcu izmene procesa kreiranja, sprovođenja i praćenja lokalnih politika, ali i primene onih sa nacionalnog nivoa, uključujući i oblast rodne ravnopravnosti. Rodna ravnopravnost nesumnjivo ima i višestruki i direktan značaj i uticaj na svakodnevni život građana i građanki, a uvođenje rodne perspektive može znatno da unapredi kreiranje i sprovođenje programa u različitim sektorima. U praksi se pokazalo da uprkos različitim oblicima i akterima podrške lokalnim samoupravama u uvođenju rodne perspektive, lokalne samouprave i dalje imaju teškoća u kreiranju, usvajanju i primeni politika rodne ravnopravnosti, odnosno izradi, usvajanju i primeni akcionih planova za rodnu ravnopravnost. Ovaj vodič zbog toga ima za cilj da približi i pojasni sam proces izrade Lokalnog akcionog plana za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, ali pruži i praktične smernice korak po korak za izradu ovog dokumenta. Veoma značajno pitanje jeste okvir odnosno kontekst u kom se kreira Lokalni akcioni plan za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, a on je uslovljen: nacionalnom agendom u oblasti rodne ravnopravnosti i obavezama lokalnih samouprava, koje proizilaze iz nacionalnog zakonodavstva i strateških dokumenata; ključnim problemima u konkretnoj lokalnoj zajednici i nadležnostima i mogućnostima lokalnih samouprava. Celoviti okvir za odgovor na pitanje šta mogu i šta bi trebalo da preduzimaju lokalne samouprave kako bi ostvarile ravnopravnost građana i građanki, daje Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou 2. Povelja je ustanovljena kao instrument koji bi trebalo da podstakne političko obavezivanje lokalnih samouprava na ostvarivanje ravnopravnosti, ali i osigura primenu u praksi. Zbog toga su opštine i gradovi koji potpišu Evropsku povelju obavezne da u roku od dve godine usvoje akcioni plan za njeno sprovođenje. U Srbiji je 38 opština 3 potpisalo Evropsku povelju za rodnu ravnopravnost na lokalnom nivou, koja je značajna zbog toga što je potpuno prilagođena nadležnostima i mogućnostima gradova i opština i daje jasne smernice za primenu principa rodne ravnopravnosti u praksi. Iz istih razloga, Povelju smo u ovom vodiču koristili kao okvir planiranja, odnosno izrade Lokalnog akcionog plana. Izrada Lokalnog akcionog plana obavezan je deo implementacije Evropske povelje o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou 4. Ovaj mehanizam kre- 1. Pod telima za rodnu ravnopravnost podrazumevamo institucionalne mehanizme za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, predviđene Članom 39. Zakona o ravnopravnosti polova, koji su u praksi ili skupštinska tela/odbori ili imenovane osobe zadužene za rodnu ravnopravnost. 2. Prevod zvaničnog naziva dokumenta bio bi Evropska povelja o ravnopravnosti žena i muškaraca na lokalnom nivou. SKGO se u saradnji sa ekspertkinjama koje su radile na prevodu odlučila da koristi naziv Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou kao prikladniji. 7

14 iran je upravo zbog toga da se osigura primena Povelje i podrže opštine, gradovi i regioni da zaista rade na unapređenju ravnopravnosti umesto (samo) deklarativnog zalaganja za ravnopravnost. S druge strane, nacionalno zakonodavstvo i strateški okvir u oblasti rodne ravnopravnosti 5 predstavljaju jasnu odluku države da rešava problem (rodne) neravnopravnosti i jedinice lokalne samouprave (JLS) trebalo bi da, u svom kontekstu i naspram svojih mogućnosti, definišu načine na koje će osigurati primenu zakona i Strategije. Priručnik, kao što je rečeno, sadrži kontekstualizaciju procesa planiranja u smislu Evropske povelje, ali i nacionalnog pravnog i strateškog okvira; u drugom delu je pojašnjen sam proces planiranja, kao donošenja javne politike i sve njegove faze (engl. policy cycle ), a zatim prikazani i koraci u procesu, u svakoj od faza 6 ; u trećem delu vodiča akcenat je na problemima koji se nastoje rešiti kroz akcioni plan, metodama za njihovu analizu i mogućim rešenjima, kroz pregled dobrih praksi i aktivnosti za svaki od članova Povelje (a time i većinu nadležnosti lokalnih samouprava). Vodič je namenjen prvenstveno kreatorima/kama lokalnih politika najčešće zaposlenima u lokalnim samoupravama i predstavnicima/cama mehanizama za rodnu ravnopravnost, ali i donosiocima/ teljkama odluka, kao i široj javnosti, pre svega lokalnim ženskim organizacijama i drugim organizacijama civilnog društva, čija uloga u procesu kreiranja, a posebno praćenja politika treba da bude značajnija. 3. Podatak se odnosi na opštine koje su obavestile nacionalnu asocijaciju SKGO o potpisivanju Povelje, do sredine godine. 4. VELJA_200x200_Final_2012_WEB_1str.pdf 8 5. Zakon o ravnopravnosti polova, Zakon o zabrani diskriminacije, Nacionalna strategija za unapređenje položaja žena i akcioni plan i nacrt nove Strategije i drugi zakoni u pojedinim oblastima (Porodični zakon, Zakon o radu, izborni zakoni). 6. Ovaj deo vodiča je primenjiv i na procese planiranja u drugim oblastima.

15 O POVELJI: Evropska Povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou zašto nam je važna? 7 9

16 10

17 Evropsku povelju o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou je sastavio Savet/komisija evropskih opština i regiona (Council of European Municipalities and Regionas - CEMR 8 ) sa svojim partnerima, nacionalnim asocijacijama lokalnih i regionalnih vlasti. CEMR se aktivno bavi promocijom rodne ravnopravnosti još od godine, promovišući na taj način jednu od osnovnih vrednosti Evropske unije, proklamovanu još davne u Rimskim ugovorima 9. Mnogobrojne aktivnosti koje su se na globalnom i evropskom nivou dešavale krajem 20. veka, a koje su kao fokus imale podršku ženama i promociju žena liderki, svakako su bile od velikog značaja za stvaranje preduslova za napredak ka ravnopravnosti. Agendu za 21. vek u značajnoj meri je oblikovala Pekinška deklaracija i Platforma za akciju 10 iz godine, koja je kao strategiju za postizanje rodne ravnopravnosti uvela urodnjavanja (gender mainstreaming), odnosno uvođenje rodne perspektive u sve politike u svim fazama kreiranja, realizacije i njihovog sprovođenja i evaluacije, na svim nivoima. Početkom dvehiljaditih godina, CEMR je u skladu sa ovim pristupom realizovao projekat Grad za ravnopravnost 11 čiji je cilj bio da prikupi primere dobre prakse u upravljanju gradovima na način koji jednako uvažava specifične potrebe, načine života i uloge žena i muškaraca, dečaka i devojčica. Zaključak je bio da nedostaje sveobuhvatna politika koja bi lokalne vlasti obavezala na primenu takvih praksi. Tako je godine nastao dokument čiji je originalni naziv: European Charter for Equality of Women 7. Autorka ovog poglavlja vodiča je Rozeta Aleksov, koordinatorka za rodnu ravnopravnost u Stalnoj konferenciji gradova i opština; rozeta.aleksov@skgo.org 8. pristupljeno Rimskim ugovorima potpisanim godine u Rimu, osnovane su Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (Euroatom) csw/pfa_e_final_web.pdf pristupljeno and Men in Local Life, ili Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou (prevod SKGO u saradnji sa ekspertskom grupom). Ovaj dokument pravljen je tako da ima dvostruku ulogu: političko obavezivanje na unapređenje rodne ravnopravnosti i praktičan alat koji pomaže lokalnim upravama da kroz svoje politike uvedu princip rodne ravnopravnosti u svim oblastima života za koje su nadležni. Tokom godina, u CEMR-u se pojavila potreba za sistematskim praćenjem efekata Povelje, tako da je godine uz podršku Vlade Švedske osnovana kancelarija sa sedištem u Briselu, pod nazivom Opservatorija za praćenje primene Evropske povelje 12. Njena uloga je, pored praćenja primene Povelje, bila i implementacija politika rodne ravnopravnosti na nivou CEMR-a 13. Na sajtu ove kancelarije, mogu se pronaći sve relevantne informacije o Povelji, mnogobrojni materijali i primeri dobre prakse, kao i spisak potpisnica na nivou Evrope. U momentu kada nastaje ovaj tekst ukupan broj registrovanih potpisnica iznosi 1495 u 33 zemlje. Stalna konferencija gradova i opština Savez gradova i opština Srbije (SKGO) postoji od godine, zastupa interese svojih članica pred nacionalnim organima vlasti i pruža neophodnu podršku za razvoj kapaciteta i unapređenja rada jedinica lokalne samouprave u Srbiji. Misija SKGO je da zastupa interese, pruža visokokvalitetne usluge i podržava razvoj i unapređenje lokalne samouprave kroz zajedničko delovanje članstva u skladu sa evropskim standardima. U sklopu svoje misije SKGO se bavi unapređenjem pristupljeno pristupljeno Ova kancelarija je uspostavila Mrežu nacionalnih koordinatora i koordinatorki, predstavnika nacionalnih asocijacija lokalne samouprave zaduženih za praćenje primene Povelje na nivou svake zemlje. Njihova uloga je da osiguraju vezu između CEMR Opservatorije i lokalnih samouprava u sopstvenoj zemlji, da prikupljaju i ažuriraju informacije o potpisivanju Povelje, informišu i promovišu Povelju među svojim članicama. 11

18 kapaciteta lokalne samouprave u Srbiji za kreiranje i sprovođenje politika rodne ravnopravnosti, a kao aktivna članica CEMR-a uključila se u aktivnosti oko promocije i primene Povelje, čak i pre osnivanja Mreže koordinatorki. Prvi vidljivi koraci desili su se godine kada je SKGO objavila prvi prevod Povelje, nastao uz angažovanje kredibilnih ekspertkinja i organizacija aktivnih u promociji rodne ravnopravnosti u Srbiji (Misija OEBS i UN Women). SKGO je tokom godine za promociju Povelje organizovala regionalne okrugle stolove kojima je prisustvovao značajan broj učesnica i učesnika. Opštine i gradovi Srbije su počele da potpisuju Povelju i do ovog trenutka ima 25 zvanično registrovanih potpisnica na sajtu Opservatorije CEMR-a. Od godine, SKGO je kroz obuke i umrežavanje intenzivno doprinosila unapređenju rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou i promovisala strategiju urodnjavanja lokalnih politika, tako da su danas njene aktivnosti prepoznate kao primer dobre prakse i na sajtu Opservatorije, a za svoj doprinos promociji rodne ravnopravnosti nagrađena je i nagradom GENiYOUTH kao jedina asocijacija u jugoistočnoj Evropi. Detaljan prikaz koraka u potpisivanju i primeni Povelje dostupan je u Dodatku 2. ZAŠTO RADITI NA OSTVARIVANJU RAVNOPRAVNOSTI - NAČELA POVELJE I ŠTA ONA ZAPRAVO ZNAČE? Načela Povelje ukazuju pre svega na političko opredeljenje i vrednosti koje se ostvaruju i primenjuju sprovođenjem Povelje, ali i obaveze lokalnih samouprava da osiguraju ravnopravnost i suzbijaju i 14. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima doneta je od strane Ujedinjenih nacija 1948, i danas predstavlja osnovni vodič za unapređenje ljudskih prava, osnov za donošenje drugih međunarodnih i nacionalnih dokumenata kojima se unapređuju ljudska prava u svim oblastima i na svim kontinentima. 15. Jednom od ključnih konvencija Ujedinjenih nacija, kojom su se države potpisnice ove Konvencije obavezale da će sprovoditi mere i aktivnosti za unapređenje položaja žena. 16. Država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti. 12 sprečavaju diskriminaciju. Načela Povelje mogu doprineti boljem razumevanju sadržaja i obrazloženja za organizovano delovanje lokalnih samouprava na primeni zakonodavstva i ostvarivanju ravnopravnosti. Ravnopravnost žena i muškaraca je fundamentalno pravo Ravnopravnost žena i muškaraca jedno je od osnovnih ljudskih prava, proklamovana još Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima 14, a zatim potvrđena Konvencijom o eliminiciji svih oblika diskriminacije prema ženama 15. Ustav naše zemlje (Član 15.) 16 takođe garantuje ravnopravnost žena i muškaraca i proklamuje politiku jednakih mogućnosti. Ustavne odredbe dalje su razrađene Zakonom o ravnopravnosti polova 17, drugim zakonima i podzakonskim aktima. U procesu Evropskih integracija 18, u kome se nalazi i naša zemlja, rodna ravnopravnost takođe predstavlja jedno od ključnih načela i ima veoma važno mesto u pregovaračkim poglavljima. Da bi rodna ravnopravnost bila zagarantovana, moraju se rešavati pitanja višestruke diskriminacije i nepovoljnog položaja Međutim, pored značajnog unapređenja zakonskog okvira, diskriminacija je i dalje prisutna. Nekada je prepoznajemo golim okom (npr. veliki broj građanki/ na primećuje neravnopravan tretman na tržištu rada i teže zapošljavanje majki sa decom), nekada nam izgleda opravdano (kada se oslanja na rasprostranjene predrasude i stereotipe), a nekada je i ne primećujemo jer radimo stvari kako su se uvek radile. Stepen obrazovanja, 17. Zakon o ravnopravnosti polova usvojen je godine. To je prvi zakon koji reguliše ravnopravnost polova u Srbiji. On između ostalog, uređuje stvaranje jednakih mogućnosti za ostvarivanje prava i obaveza, preduzimanje posebnih mera za sprečavanje i otklanjanje diskriminacije zasnovane na polu i rodu i postupak pravne zaštite lica izloženih diskriminaciji. 18. Poveljom iz Nice o fundamentalnim pravima u EU definisano je da se načelo ravnopravnosti polova uvodi u sva područja i aktivnosti evropskih politika (gender mainstreaming). Strateški dokument EU koji definiše politiku aktivnog delovanja u cilju rodne ravnopravnosti predstavlja Strategija Evropske unije za ravnopravnost između žena i muškaraca od do godine.

19 starost, nacionalna ili verska pripadnost, invaliditet, jezik kojim govorimo, seksualna orjentacija, rodni identitet, društveno-ekonomski status, mesto stanovanja i brojne druge karakteristike, itekako mogu uticati na to u kojoj meri možemo da ostvarujemo svoja prava i imamo li šansu da upravljamo vlastitim životima. Iako se našim sugrađanima/kama često čini da nema diskriminacije na osnovu pola, ako ovim prethodno nabrojanim karakteristikama dodamo i pripadnost polu, videćemo da se razlike i izazovi pojačavaju. Na primer, romska populacija se suočava sa velikim teškoćama kada je u pitanju obrazovanje ili izlazak na tržište rada, ali se zbog tradicionalnih rodnih odnosa i uloga u zajednici sa većim izazovima suočavaju romske devojčice i žene - one manje idu u škole i teže se zapošljavaju. Samohrani roditelji suočavaju se sa većim izazovima u odgajanju dece, a među njima više samohrane majke nižeg stepena obrazovanja koje imaju značajno teže prepreke i slično. Evropska povelja traži od lokalnih samouprava da razumeju i uoče ove izazove, da uzimaju u obzir teži položaj određenih grupa građana/ki i da kreiraju mere, aktivnosti i usluge koje će doprinositi ravnopravnosti i smanjivati postojeće razlike i diskriminaciju. Zato se u sprovođenju svake aktivnosti treba zapitati ko su grupe u nepovoljnijem položaju, posebno kakav je položaj žena i muškaraca u datoj oblasti i šta možemo da uradimo da to promenimo. Ravnopravno učešće žena i muškaraca u procesima odlučivanja je preduslov za demokratsko društvo Odluke lokalne samouprave direktno utiču na svakodnevni život građana/ki i oni imaju pravo da učestvuju u njihovom donošenju 19. Ovde se ne misli samo na formalno učešće žena i muškaraca na mestima odlučivanja političkim funkcijama i telima, nego i u procesu konsultacija i kreiranja rešenja i odluka pre njihovog zvaničnog usvajanja. Žene i muškarci, usled različitih usvojenih rodnih uloga (npr. žene se više brinu o deci, a od muškaraca se očekuje da budu hranioci porodica; obavljamo različita rodno stereotipna zanimanja i poslove), žive različite živote i imaju različite potrebe, ali se od žena ne očekuje da učestvuju u javnim debatama i diskusijama. Stoga je jako važno da građanke i građani imaju priliku da učestvuju u određivanju prioriteta, definisanju problema, izboru rešenja i da se načini učešća u donošenju odluka prilagode mogućnostima žena i muškaraca. Na primer, vrtići će za žene biti veći prioritet od ulaganja u fudbalski klub ili će npr. obnova trotoara i parkova biti važnija od ulaganja u parkirališta. Stoga Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou zahteva od gradova i opština da uzmu u obzir ove razlike i obezbede ženama i muškarcima mehanizme za učešće u donošenju odluka na lokalnom nivou. Eliminisanje rodnih stereotipa je u osnovi postizanja ravnopravnosti između žena i muškaraca Rodni stereotipi oblikuju način na koji živimo i mogućnosti koje imamo. Stereotipi su pojednostavljena mišljenja o određenim stvarima i pojavama, široko su rasprostranjeni i takav način razmišljanja često smatramo prirodnim i normalnim (npr. stereotipno razmišljanje je da zemlju i imanje treba da nasleđuju samo sinovi ili da je za ženu važnije da se uda i rađa nego da radi i izgrađuje karijeru). Rodni stereotipi su prepreka za unapređenje rodne ravnopravnosti. Kada govorimo o niskom nivou svesti u 19. Učešće u donošenju odluka spada u tzv. proceduralna ljudska prava. 13

20 našoj zajednici mi zapravo govorimo o rasprostranjenosti ovih stereotipa. Važno je da lokalna samouprava prepoznaje ove stereotipe i njihove posledice i različitim aktivnostima šalje poruku da su stereotipi nefunkcionalni i neprihvatljivi i da svako ima jednaka prava, bez obzira da li je muškarac ili žena, dečak ili devojčica. Uključivanje rodne perspektive u sve aktivnosti lokalne i regionalne uprave je neophodno u procesu unapređenja rodne ravnopravnosti Uvođenje rodne perspektive podrazumeva da se prilikom ispitivanja potreba, kreiranja politika, programa, mera i aktivnosti uzimaju u obzir interesi i iskustva žena i muškaraca, devojčica i dečaka. Da bi ovo bilo moguće, važno je da se u donošenju odluka preispita da li se u lokalnim politikama prepoznaju različite potrebe žena i muškaraca, imaju li jednako dostupne usluge lokalnih institucija, da li te usluge odgovaraju na njihove potrebe, ko dobija više iz budžeta i sl. (npr. u opštini Bela Palanka je prilikom izrade Strategije razvoja sporta uočeno da se samo 15% žena bavi sportom i predviđene su posebne mere za povećanje učešća žena u sportskim aktivnostima). Metode i alati kojima se ovo postiže su rodna analiza i rodno odgovorno budžetiranje. Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti zahteva od lokalnih samouprava da princip rodne ravnopravnostu bude uključen prilikom sastavljanja lokalnih strategija, primene mera i usluga koje utiču na svakodnevni život lokalnog stanovništva. Pravilno obezbeđivanje resursa za akcioni plan je neophodno za unapređenje rodne ravnopravnosti Poslednjih desetak godina u opštinama i gradovima u Srbiji, a i na drugim nivoima, izrađeno je i usvojeno na desetine strateških i drugih planskih dokumenata. Nažalost, malo njih je zaista i sprovedeno. Čak i kada su neke aktivnosti sprovođene, retko su praćene i evaluirane u cilju utvrđivanja krajnjih efekata. Neki od razloga za takvu praksu su nerealno postavljeni akcioni planovi, nedostatak iskustva u planiranju i primeni, nedovoljna koordinacija ključnih aktera, ali i to što se ne izdvajaju adekvatna finansijska sredstva. Postavlja se pitanje, čemu onda uošte planiranje? Jedan od ključnih razloga za planiranje je upravo definisanje prioritetnih potreba građanki/na (na osnovu podataka i konsultacija) i to za šta će biti opredeljena budžetska sredstva kako bi se odgovorilo na ove potrebe i rešili problemi. Ograničena sredstva moraju biti uložena u prave stvari, tj. adekvatno rešavanje problema građanki i građana. Aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti često ne zahtevaju posebna i dodatna sredstva, već samo nov način raspodele postojećih sredstava, tako da od njih ima koristi većina žena i muškaraca u jednoj zajednici. Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou zahteva od potpisnica Povelje da nakon potpisivanja Povelje izradi akcioni plan, i za njegovu primenu opredeli određena finansijska sredstva i ljudske resurse. 14

21 LOKALNI AKCIONI PLAN ZA OSTVARIVANJE RODNE RAVNOPRAVNOSTI 15

22 16

23 ŠTA JE TO LAP? Lokalni akcioni plan je instrument javne politike na lokalnom nivou, koji predstavlja program lokalne samouprave za rešavanje određenih problema odnosno realizaciju određenih ciljeva. Javna politika 20 je plan odnosno program, koji je razvijen i implementiran u cilju ostvarivanja opšteg interesa. Predstavlja širi okvir u kom su sprovedene akcije i vlade i javne uprave u određenoj oblasti, radi postizanja određenih ciljeva. Lokalni akcioni plan za ostvarivanje rodne ravnopravnosti je dokument koji se usvaja u cilju unapređenja ravnopravnosti na lokalnom nivou. Plan je lokalni zato što u potpunosti treba da bude prilagođen potrebama i prioritetima određene opštine, grada ili regiona i odnosi se na aktivnosti lokalne samouprave, ali i drugih lokalnih aktera. Akcioni je, zato što pored prioriteta i ciljeva, treba da iskaže konkretne mere i aktivnosti kojima se ciljevi ispunjavaju u određenom vremenskom periodu, odnosno njime se lokalna samouprava obavezuje da će sprovoditi određene mere i programe koji su utemeljeni i usaglašeni sa definisanim ciljevima. LOKALNI AKCIONI PLAN Lokalni plan aktivnosti za postizanje rodne ravnopravnosti je instrument (strateški, planski dokument lokalne zajednice) u kome lokalna zajednica, njeni organi i drugi subjekti u lokalnoj zajednici projektuju, planiraju i predlažu posebne mere, koje lokalna zajednica i njeni organi kao i drugi subjekti u lokalnoj zajednici preduzimaju, u skladu sa konkretnim prilikama i potrebama svake sredine, a u cilju otklanjanja nejednakosti među ženama i muškarcima i stvaranju jednakih mogućnosti za realizaciju prava. dr Marijana Pajvančić, Priručnik za izradu lokalnih planova akcije za unapređenje rodne ranvopravnosti na lokalnom nivou (Misija OEBS u Crnoj Gori, 2015) KORISTI PLANIRANJA ILI ZAŠTO PLANIRAMO? Izrada LAP-a je zapravo deo strateškog promišljanja. U tom procesu lokalna zajednica (lokalna samouprava, ključne institucije, organizacije civilnog društva i građani/ke) donose odluku o tome koje promene žele da sprovedu u svojoj zajednici, u kom vremenskom periodu i na 20. Uobičajeni prevod engleskog termina public policy koji predstavlja plan, program koji sprovode vlade u opštem interesu. 17

24 koji način. Ovaj proces takođe omogućava da se realno sagledaju problemi, kao i resursi koji su zajednici na raspolaganju. Proces planiranja šalje nekoliko važnih poruka: da su potrebe građanki i građana važne i da će se opština njima baviti. Na osnovu plana, jasno je šta su prioriteti, na koji način će se rešavati problemi, koji će se resursi izdvojiti i kakva se promena očekuje. Takođe, jasno definisan plan omogućava opštini/gradu bolju komunikaciju sa okruženjem jer je građanima/kama jasno šta opština vidi kao važna pitanja i koje će aktivnosti sprovoditi u narednom periodu. Kad postoji plan, moguće je pratiti njegovo sprovođenje i stepen dostignute promene. Drugim rečima, moguće je proceniti uspešnost realizacije plana, a onda i podsticati dijalog u zajednici o naučenim lekcijama (zašto su npr. neke mere bile uspešne, a druge nisu dale rezultate, ili zašto npr. deo zacrtanih aktivnosti uopšte nije sproveden). Sam proces izrade plana i analiza koja je njegov sastavni deo, omogućavaju da se izaberu najefikasnija i najadekvatnija sredstva i metode za ostvarivanje postavljenih ciljeva. Na kraju, ali ne manje važno, sam proces planiranja u kome učestvuju različiti akteri, može značajno da doprinese boljem funkcionisanju zajednice, da npr. unapredi komunikaciju i koordinaciju institucija, saradnju sa civilnim sektorom, informisanje i konsultovanje građanki/ka, da poveća nivo odgovornosti za sprovođenje mera i aktivnosti, transparentnije izdvajanje i trošenje sredstava iz budžeta i sl. 18

25 KORACI U PROCESU IZRADE LOKALNOG AKCIONOG PLANA 21 19

26 20

27 U ovom poglavlju bavimo se koracima u procesu izrade Lokalnog akcionog plana. Ovaj proces se takođe može nazvati i predstaviti kao ciklus javne politike i uključuje kako rad na sadržaju konkretne politike, tako i administrativne i druge korake (zagovaranje, lobiranje) za njeno usvajanje 22. Ciklus javne politike je kontinuiran i uključuje faze izrade, implementacije, praćenja i evaluacije koje su međusobno povezane. Pored terminoloških razlika koje se mogu naći u literaturi, uobičajeno je da se ciklus javne politike prikazuje na sledeći način (Slika 1.) 1. DEFINISANJE PROBLEMA POSTAVLJANE AGENDE 2. FORMULACIJA (POLITIKE) 5. EVALUACIJA 3. ODLUČIVANJE ODNOSNO USVAJANJE LAP-A 4. IMPLEMENTACIJA Slika Na sajtu CEMR dati su koraci u izradi Lokalnog akcionog plana, koji su detaljno prikazani u ovom vodiču Faze u ciklusu javne politike je prvi definisao Laswel još godine. Njegov model je imao sedam faza. Modeli su kasnije u teorijskom diskursu dorađivani i dalje razvijani. 21

28 U ovom poglavlju prikazaćemo faze u procesu, ali i nabrojati administrativne korake i procedure koje im prethode ili ih prate. Svaka od faza uključuje različite aktivnosti i mogu se primeniti različiti pristupi. Ipak, najzahtevnija je faza formulacije politike, u kojoj se definiše sadržaj lokalnog akcionog plana definišu prioriteti, ciljevi i biraju one aktivnosti koje će obezbediti ostvarivanje ciljeva. Ovaj proces se još naziva i analiza politika (engl. policy analysis) i tome ćemo posvetiti najviše pažnje u ovom poglavlju. DEFINISANJE PROBLEMA POSTAVLJANJE AGENDE Ovo je prva, ili se čak može smatrati i predfazom u izradi LAP-a, zato što podrazumeva političku odluku za rešavanje određenog problema, u ovom slučaju rodne neravnopravnosti. Sam proces stavljanja problema na agendu podrazumeva obrazloženje značaja problema koji dolazi od neravnopravnog položaja muškaraca i žena, ali i obaveza koje JLS imaju na osnovu nacionalnog pravnog okvira. Vlada Republike Srbije je usvojila i Nacionalnu strategiju za ostvarivanje rodne ravnopravnosti ( ) što znači da je problem prepoznat na nacionalnom nivou. Potpisivanje Evropske povelje o ravnopravnosti na lokalnom nivou takođe govori o tome da JLS prepoznaje značaj problema neravnopravnosti i da se obavezuje na njegovo rešavanje. Politička volja za rešavanje problema neravnopravnosti ima svoj formalni izraz o iniciranju izrade LAP-a i odluci o izradi LAP-a, kao i delegiranju osoba koje će biti zadužene za proces njegove izrade formulaciju. DONOŠENJE ODLUKE ZA IZRADU LAP-a Odluku o izradi LAP-a može doneti Skupština opštine/grada, sasvim je dovoljno i da je usvoji Veće (gradsko/ opštinsko) ili gradonačelnik/ca, predsednik/ca opštine. Odlukom se takođe osniva i Radna grupa za izradu LAP-a, odnosno imenuju njeni članovi/ce. Odluka predstavlja političku volju lokalne zajednice da počne da se bavi izradom LAP-a i njom se ujedno kreira mandat članica i članova Radne grupe. Članovi i članice Radne grupe su po pravilu predstavnici lokalne administracije (određenih delova administracije npr. načelnik/ ca odeljenja za društvene delatnosti), lokalnih institucija (socijalne zaštite, obrazovanja, policije, kulture i sl.), civilnog sektora i tela za rodnu ravnopravnost. Ovako raznolik sastav Radne grupe treba da omogući bolje sagledavanje problema u zajednici, kao i lakše prikupljanje podataka o položaju žena i muškaraca u određenoj oblasti (u odnosu na to odakle dolaze predstavnici/ce Radnih grupa). Moguće je uključiti stručnjake/stučnjakinje za podršku Radnoj grupi, ali i donosioce odluka u sam proces. FORMULACIJA LOKALNOG AKCIONOG PLANA Formulacija Lokalnog akcionog plana predstavlja pretvaranje problema u konkretne aktivnosti za njegovo rešavanje. Formulacija zahteva analizu politike, za šta su kreirani mnogi alati i tehnike, kako bi omogućile što bolju analizu i planiranje najefikasnijih rešenja, ali i transparentnost i participativnost procesa. Ovaj deo procesa uključuje nekoliko faza, a nekada se prikazuje u okviru ciklusa javne politike. 22

29 Analiza konteksta, detaljan prikaz problema Definisanje ciljeva Postavljanje indikatora Analiza instrumenata i alternativa Definisanje aktivnosti (nakon kojih može da sledi novi ciklus konsultacija, u praksi najčešće javna rasprava pre usvajanja dokumenta) Analiza konteksta Analiza konteksta je deo svakog strateškog i akcionog dokumenta. Ona uključuje, ne samo detaljan opis problema i verifikaciju, nego i uticaj socijalnih, ekonomskih i političkih faktora, kao i aktera (institucija, organizacija, pojedinaca/ki) i njihovog uticaja na problem i njegovo rešavanje. U slučaju LAP-a za rodnu ravnopravnost ona bi uključivala podatke o položaju muškaraca i žena, socio-ekonomski kontekst lokalne zajednice, listu aktera/ki koji rade u oblasti rodne ravnopravnosti ili bi trebalo da rade na njenom ostvarivanju. U idealnom slučaju analiza bi trebalo da omogući sagledavanje uzroka problema koji se LAP-om rešava. Rodna neravnopravnost je složen problem i analiza takođe treba da nam omogući da definišemo prioritete kojima ćemo se baviti u narednih nekoliko (najčešće 3) godina. Analiza stanja - prikupljanje podataka Analiza stanja podrazumeva prikupljanje kvantitativnih (brojčani podaci koji su nam dostupni iz zvanične statistike i službenih evidencija) i kvalitativnih podataka (one koje dobijamo u procesu konsultacija kroz fokus grupe, sastanke ili intervjue sa ključnim institucijama i organizacijama). Najvažnije je da svi podaci budu razvrstani po polu. Ukoliko tako razvrstani podaci nisu dostupni, LAP-om treba predvideti rodno osetljivu statistiku kako bi bili dostupni u budućnosti. Takođe deo procesa prikupljanja podataka u izradi LAP-a je da se podaci prikupljeni iz institucija razvrstaju po polu. Većina zvaničnih statističkih podataka (demografski podaci, zaposlenost, obrazovanje, pismenost, poljoprivredna gazdinstva) koji se sada prikupljaju jesu razvrstani po polu. Podaci koji nisu, na primer, broj žena u savetima/komisijama mesnih zajednica, lako mogu da budu obezbeđeni (npr. tako što će se utvrditi broj žena i muškaraca). U nastavku je dat pregled nekih od podataka koje je potrebno prikupiti u analizi stanja Stanovništvo ukupan broj žena i muškaraca, starosna struktura (dostupno iz RSZ) broj samačkih domaćinstava po polu broj samohranih roditelja, po polu sa brojem dece Obrazovanje obrazovna struktura po polu broj nepismenih broj devojčica i dečaka u predškolskom, osnovnim školama i srednjoj školi; obuhvat devojčica i dečaka određenog uzrasta predškolskim, osnovnim I srednjim obrazovanjem;

30 Ekonomski položaj broj zaposlenih, nezaposlenih, neaktivnih odnosno stope aktivnosti, zaposlenosti I nezaposlneosti po polu broj preduzetnika/ca i vlasnika d.o.o., po polu broj zaposlenih po polu u opštini i javnim preduzećima i ustanovama prosečna zarada zaposlenih po polu u lokalnoj samoupravi/ u opštini, javnim preduzećima i ustanovama čiji je osnivač opština broj nositelja poljoprivrednih gazdinstava po polu broj korisnika subvencija i sredstava za podršku poljoprivredi, po polu učešće žena u materijalnim davanjima (subvencijama za poljoprivredu, samozapošljavanje, socijalnoj pomoći jednokratnoj, odnosno bilo kojoj vrsti subvencija i dotacija) Odlučivanje broj žena na mestima odlučivanja u opštini, mesnim zajednicama, javnim preduzećima, upravnim i nadzornim odborima učešće u javnim raspravama, radnim grupa, a telima I komisijama (stalnim, povremenim, za izradu dokumenata) ženske organizacije i grupe aktivne u opštini učešće žena u programima koje finanira opština ( u KUDu, sportskim klubovima, manifestacijama) učešće ženskih organizacija u dotacijama nevladinim organizacijama i učešće projekata namenjenih unapređenju položaja žena Zdravstvo broj korisnika zdravstvenog osiguranja, po osnovu osiguranja, po polu broj lekara opšte prakse i broj specijalista (uključujući ginekologe) i broj pacijenata po lekaru Ostalo: broj žena i muškaraca korisnika/ca usluga (brige o starima, personalna asistencija, obuke, programi i sl.) BILO KOJA VRSTA USLUGA DA POSTOJI PODACI PRIKUPLJANI KROZ ANKETE SPROVEDENE U DRUGE SVRHE (izrada LAP-a za mlade, strategija opštine i sl.) - odgovori prikazani odvojeno za muškarce i žene Za prikupljanje podataka se mora odvojiti određeno vreme, najmanje dva meseca. Doći do podataka nije uvek jednostavno, ali nije nemoguće. Čak i kada se postojeći podaci ne prikazuju odvojeno po polu/ za muškarce i žene, to je najčešće moguće obezbediti prebrojavanjem žena i muškaraca. Važno je podatke prikazivati kao udeo žena i muškaraca, a ne samo kao procenat žena, jer nam to ne govori puno o ravnopravnosti. Na primer, ako kažemo 23. Podaci su proizvoljni i ne odražavaju stvarnu statistiku u oblasti aktivnosti na tržištu rada za žene i muškarce. 24

31 da 35% žena nije radno aktivno taj podatak jeste značajan, ali se problem uočava kada se uporedi sa procentom radno aktivnih muškaraca od kojih je neaktivno 15% 23. Kad god imamo podatke o populaciji, važno je da ih upoređujemo. Na primer, ako kažemo da su korisnici subvencija za poljoprivredu žene u 8%, a muškarci u 92% slučajeva, taj podatak je manje informativan, nego ako znamo da je u opštini 27% gazdinstava registrovano na žene. U analizi konteksta je važno proceniti institucionalne kapacitete. Suština LAP-a, a i same Evropske povelje je da lokalna samouprava prilagodi i revidira sopstvene aktivnosti i politike, sopstveno upravljanje u cilju obezbeđivanja ravnopravnosti. U tom smislu proces izrade LAP-a treba da dâ odgovore na pitanja kakvo je trenutno stanje i praksa, i šta u toj praksi (politika, odlukama, aktivnostima, uslugama) treba promeniti kako bi se postigla ravnopravnost. KORIŠĆENJE ALATA ZA SAMOPROCENU U ANALIZI STANJA I KONTEKSTA Alat za samoprocenu kapaciteta i učinka lokalnih samouprava, razvijen uz podršku Misije OEBS u Srbiji, kreiran je upravo sa ciljem da lokalnim mehanizmima za rodnu ravnopravnost omogući struktuiranu analizu stanja. Ovaj Alat je dragocen jer pruža pregled opšteg okvira i olakšava sagledavanje prioriteta. Vrlo često lokalni akcioni plan sadrži SWOT analizu, međutim, važno je da znamo šta u njoj analiziramo. Jedino opravdano je analizirati lokalnu samoupravu u odnosu na ostvarivanje rodne ravnopravnosti (imajući u vidu da lokalna samouprava donosi LAP i odgovorna je za njegovo sprovođenje). Nije neophodno da se SWOT analiza nalazi u samom dokumentu (u LAP-u), ali je preporučljivo da u toku izrade plana, Radna grupa uradi ovu analizu, kako bi imali jasniju sliku o tome šta je moguće očekivati u sprovođenju LAP-a. Alat za procenu kapaciteta može da predstavlja zamenu za SWOT analizu ili njenu dopunu. Konsultacije Za adekvatno planiranje aktivnosti na rešavanju problema potrebno je sagledati uzroke. To nije moguće samo na osnovu statističkih podataka, jer iz njih ne vidimo šta su stvarne potrebe građana i građanki. Zato je potrebno organizovati proces konsultacija. Participacija građana i građanki u kreiranju LAP-a je obavezan deo izrade dokumenta i prilikom potpisivanje Povelje opština se obavezuje da će sprovesti ovaj proces. Bez ovog procesa nije moguće stvarno definisanje prioriteta u samom LAP-u. U procesu konsultacija moguće je organizovati: Sastanke sa odbornicima/cama, savetima/komisijama mesnih zajednica, zaposlenima u JLS, lokalnim institucijama (školama, domovima zdravlja, centrima za socijalni rad, komunalnim preduzećima) sa ženskim organizacijama, drugim udruženjima građana i građanki u opštini, posebno onima koja se bave osobama sa invaliditetom ili smetnjama u razvoju, unapređenjem položaja Roma i Romkinja, samohranim roditeljima, pravima dece, razvojem lokalne zajednice u celini i sl. 25

32 Ankete sa stanovništvom, u kojima se postavljaju pitanja o prioritetima, oblastima u kojima je neravnopravnost najveća i šta JLS može da uradi. Koristan izvor podataka su i postojeći rezultati anketa sprovedenih u druge svrhe (na primer u procesu izrade LAP-a za mlade) koje treba prikazati odvojeno za žene i muškarce. Fokus grupe sa različitim ciljnim grupama su korisne za razumevanje položaja određene grupe žena ili muškaraca (po pravilu onih koji spadaju u višestruko diskriminisane grupe, npr. žene koje trpe nasilje, seoske žene ili samohrani roditelji) jer se tako prikupljaju detaljniji podaci o problemima i preprekama i sagledava položaj određenih grupa. Fokus grupe treba organizovati da bi se određeni problem detaljnije sagledao. Konsultacije se mogu organizovati i tematski za određene oblasti. Primeri oblasti u skladu sa članovima Povelje dati su u drugom delu priručnika. Za njih je često potrebna priprema i dodatno vreme, pa se ovakve dubinske analize mogu U proces konsultacija potrebno je uključiti one na koje se problem ili mera odnose ciljnu grupu (ne samo u vezi ovog LAP-a, već i bilo kog programa i odluke lokalne samouprave u kojoj je previđeno učešće građana/ki). Stoga je za izradu LAP-a obavezno uključivanje ženskih organizacija i udruženja, a takođe i žena direktno, bilo anketom ili javnim sastancima. predvideti za realizaciju samim LAP-om, kao delom rodne analize u određenim oblastima. ODREĐIVANJE PRIORITETA LAP treba da bude realan, odnosno ostvariv u određenom periodu. Da bi to bilo moguće potrebno je dobro odrediti prioritete odnosno prioritetne ciljeve. Prioriteti se odnose na oblasti u kojima treba ostvariti određene promene (kako bi se povećala ravnopravnost ili unapredio položaj žena). Te promene su zapravo ciljevi. Prioritete (prioritetne ciljeve) trebalo bi odabrati po tome gde su promene u položaju žena i muškaraca najpotrebnije, ali da budu realne i ostvarive u određenom periodu. Zbog toga se u izboru prioriteta treba fokusirati i na ono što su prvi koraci (najhitniji, najpotrebniji ili preduslovi) za ostvarivanje nekih dugoročnijih i širih ciljeva). Za određivanje prioriteta (a i ciljeva) je korisno razumevanje razlike između praktičnih i strateških potreba. U oblasti (rodne) ravnopravnosti, zadovoljavanje praktičnih potreba bi bile one aktivnosti koje se odnose na rešavanje posledica neravnopravnosti, odnosno koje unapređuju nepovoljan položaj žena (usled neravnopravnosti). To bi na primer bilo zapošljavanje žena, pogotovo najteže zapošljivih grupa, zatim suzbijanje nasilja prema ženama, obezbeđivanje materijalne pomoći najsiromašnijim građanima/kama i sl. U zadovoljavanje strateških potreba spadaju aktivnosti koje će dugoročno (ili srednjeročno) dovesti do unapređenja položaja marginalizovanih grupa i ostvarivanja ravnopravnosti. To bi bile aktivnosti na osnaživanju žena da uče- 26

33 stvuju u odlučivanju, opismenjavanju nepismenog stanovništva, neformalno obrazovanje koje će podstaći zapošljavanje, unapređenje infrastrukture u naseljima koja će unaprediti kvalitet života, organizovanje adekvatnije brige za decu, suzbijanje rodnih stereotipa i sl. Prioriteti se mogu odrediti na sledeći način: 1. Šta pokazuje analiza stanja: u kojim oblastima je položaj žena najnepovoljniji, gde ne ostvaruju svoja prava u potpunosti, gde je neravnopravnost najveća? 2. Šta su građani/ke istakli kao najvažnije u anketama ili u procesu konsultacija? 3. Šta su preduslovi za realizaciju dugoročnijih ciljeva: na primer, kod uvođenja rodno odgovornog budžetiranja prvi korak je obuka za zaposlene u odeljenju za finansije? 4. Šta je rukovodstvo opštine/grada spremno da podrži? Ukoliko je potrebno, obaviti i drugi krug konsultacija u okviru radne grupe; prioriteti se mogu odrediti glasanjem davanjem poena svakoj oblasti ili problemu, tako da se na kraju rangiraju po broju poena i izaberu tri do pet sa najvećim brojem poena. DEFINISANJE MOGUĆIH MERA I AKTIVNOSTI Kada određujete prioritetne ciljeve postavlja se pitanje šta zapravo uraditi, odnosno kojim aktivnostima i merama se rešavaju utvrđeni problemi. Ovde je jako važna procena u kojoj meri će predložena aktivnost zaista uticati na smanjenje problema (da li je već ranije sprovođena, s kakvim rezultatima, da li je sprovođena u drugim programima ili drugim gradovima i opštinama i sl.) Neka rešenja ne moraju posebno da se osmišljavaju jer ona već postoje: neke od aktivnosti predviđa Nacionalni akcioni plan za rodnu ravnopravnost, CEMR je sačinio pregled dobrih praksi, a i ovaj vodič služi upravo tome da ponudi neka rešenja i moguće aktivnosti (u nastavku su dati primeri mogućih aktivnosti, za svaki član Povelje, odnosno većinu nadležnosti lokalne samouprave). O svakom od ovih (već predloženih) rešenja, se mora diskutovati u okviru Radne grupe kako bi se utvrdilo koliko su primenjive u lokalnom kontekstu (u praksi se pokazalo da neka prepisana rešenja ostaju ili mrtvo slovo na papiru ili ne daju očekivane rezultate). PISANJE LAP-a Nakon prikupljanja podataka, konsultacija i najmanje tri sastanka radne grupe (konstituisanje radne grupe, dogovor o radu i podela zadataka; analiza podataka; konsultacije i definisanje prioriteta) pristupa se izradi samog dokumenta lokalnog akcionog plana.na početku je potrebno utvrditi strukturu dokumenta. Uglavnom je forma zadata, ali su moguće modifikacije. U ovoj fazi, jako je važno precizno i realno utvrditi vremenske rokove i osobe odgovorne za određene delove dokumenta. DONOŠENJE ODLUKE - USVAJANJE LAP-a Pre usvajanja LAP-a važno je da institucije, posebno one koje su nosioci aktivnosti ili partneri u realizaciji budu upoznati sa sadržajem dokumenta. Osim 27

34 institucija važno je da se o LAP-u informišu i udruženja građana odnosno građani i građanke. Zbog toga se pre usvajanja LAP-a organizuje javna rasprava. Sama Povelja obavezuje da ova javna rasprava bude organizovana tako da prisustvo pripadnika/ca različitih grupa na njoj bude moguće. Može se organizovati i po naseljenim mestima, elektronskim putem, medijski se najaviti i promovisati. Odluku o usvajanju LAP-a donosi Skupština i njoj se podnosi na usvajanje godišnji izveštaji o sprovođenju akcionog plana. IMPLEMENTACIJA Implementacija je zapravo sprovođenje LAP-a i da bi ona bila uspešna važno je opredeliti adekvatna budžetska sredstva, definisati institucije koje su odgovorne za sprovođenje aktivnosti (a time i izveštavanje), kao i načine koordinacije institucija i organizacija. Potrebno je redovno izveštavati o sprovedenim aktivnostima, na unapred utvrđen način koji će olakšati praćenje i evaluaciju. Najbolje je kreirati godišnje planove rada, na osnovu LAP-a i raditi na njihovom ugrađivanju u odgovarajuće budžetske programe 24. LAP, kao lokalna politika u oblasti ostvarivanja rodne ravnopravnosti, trebalo bi da bude osnov planiranja budžetskih sredstava na rodno odgovoran način. EVALUACIJA Često se procesi monitoringa i evaluacije koriste zajedno, a često i pogrešno kao sinonimi. Monitoring je i u bukvalnom prevodu praćenje, u ovom slučaju izveštavanje, vođenje i objavljivanje podataka o sprovedenim aktivnostima u okviru implementacije LAP-a. Evaluacija bi sa druge strane trebalo da omogući koliko su ciljevi i njihova ostvarenost doprineli dugoročnim ciljevima i u krajnjem ishodu: položaju žena, muškaraca i drugih grupa. Takođe, u toku evaluacije se utvrđuje koje prepreke su se pojavile, a koje su aktivnosti možda bile suvišne. Evaluacija je složen proces i postoje brojni pristupi, metode, tehnike, pa i teorijska razmatranja o evaluaciji i evaluacionom procesu. Po metodologiji Ujedinjenih nacija evaluacijom se procenjuje 25 : koliko su aktivnosti bile efikasne i efektivne u pogledu postizanja ciljeva, u smislu adekvatnosti, ali i efektivnosti u smislu finansijskih sredstava i efekata koji su postignuti; relevantnost, kako aktivnosti, tako i samih postavljenih ciljeva u odnosu na analizu stanja i konteksta da li su izabrani ciljevi najadekvatnija rešenja problema; uticaj kakav su uticaj aktivnosti imale na zajednicu, ciljnu grupu ili stanje u datoj oblasti održivost u kolikoj meri su aktivnosti doprinele trajnom ili dugoročnijem rešavanju određenog problema ili potrebe, odnosno u kolikoj meri su sistemska, a ne pojedinačna i parcijalna. 24. U skladu sa procesom uvođenja rodno odgovornog bužetiranja i instrukcijama Ministarstva finansija potrebno je da budžetski programi imaju najmanje jedan rodno osetljiv cilj. U toku budžetiranja LAP-a potrebno je obaviti konsultacije sa budžetskim korisnicima, kako bi se iskoordiniralo planiranje budžetskih programa koji će se implementirati u LAP, a koji će biti rodno osetljivi

35 STRUKTURA LAP 29

36 30

37 Struktura dokumenta odgovara sadržaju koji je definisan u različitim fazama procesa prikazanim u prethodnom poglavlju, čak i po redosledu. Uvodni deo Najčešće se u uvodnom delu LAP-a navode razlozi za njegovo donošenje, obrazloženje i normativni okvir koji uređuje datu oblast, u ovom slučaju rodnu ravnopravnost, od međunarodnog preko nacionalnog do lokalnog nivoa. Ovde se mogu pobrojati dosadašnji rezultati lokalne samouprave u ovoj oblasti i pobrojati koji lokalni akti uređuju pitanja ravnopravnosti od statuta do drugih akata. Zapravo, ovaj uvodni deo prikazuje argumente i razloge za stavljanje rodne ravnopravnosti na agendu JLS i odluku o izradi političkog rešenja problema neravnopravnosti. Analiza stanja Analiza stanja je u stvari prikaz nalaza do kojih se došlo u procesu analize konteksta i stanja. Iz analize bi trebalo da bude potpuno jasno kako su odabrani ciljevi LAP-a. Nakon analize stanja, navode se ciljevi koji se posle razrađuju kroz tabelarni prikaz aktivnosti. Ključni i operativni deo LAP-a je tabela koja sadrži: - ciljeve (opšte i posebne) - aktivnosti - indikatore - nosioce (odgovorne osobe ili institucije) - rokove Ciljevi i aktivnosti Opšti ciljevi pokazuju koju je promenu dugoročno potrebno postići. Zapravo su opšti ciljevi rešenja ključnih problema koji sada postoje (a koji su identifikovani u konsultacijama i analizom podataka). Pošto se radi o velikim dugoročnim promenama, dovoljno je tri do četiri opšta cilja u LAP-u za period od tri ili pet godina na koliko se uobičajeno LAP odnosi. Takođe, bilo bi dobro da se jedan deo ciljeva svakako odnosi na institucionalne i formalne preduslove za realizaciju LAP-a. Često se pominje da ciljevi treba da budu definisani pametno, odnosno engleski SMART specifično, merljivo, dostižno, realno i sa određenim vremenskim rokom. Izuzev ovih pravila, ciljevi treba da budu formulisani: I POZITIVNO šta je ono što treba postići, a ne u formi onoga što treba promeniti. Na primer: povećati sigurnost žena od nasilja u porodici; a ne iskoreniti nasilje nad ženama. Ovo nije samo formalan zahtev, nego tehnika koja olakšava formulaciju indikatora. II SMISLENO Uvek treba poći od toga koje aktivnosti će dovesti do ostvarenja cilja, odnosno treba se voditi onim što se hoće postići, a ne od samih aktivnost tj. onoga što je moguće raditi. Dakle, prvo ciljevi, pa onda aktivnosti. U FORMULISANJU CILJEVA TREBALO BI SE FOKUSIRATI NA REZULTAT, A NE NA PROCES. Posebni ciljevi su koraci ka ostvarivanju opšteg cilja i oni zapravo doprinose ostvarenju opšteg cilja. Naknadno se razvrstavaju u aktivnosti, da bi realizacija i praćenje bili jednostavniji. Na primer, ako je cilj povećanje učešća žena u odlučivanju, definiše se šta su sve prepreke: neinformisanost, rodni stereotipi, nedo- 31