SAVREMENA SVETSKA PROZA

Транскрипт

1 Edicija SAVREMENA SVETSKA PROZA Knjiga br. 290

2 Naslov originala Andy Weir The Martian Copyright 2014 by Andy Weir Copyright za Srbiju Evro Giunti, 2015 THE MARTIAN film artwork 2015 Twentieth Century Fox Film Corporation. All Rights Reserved. Glavni i odgovorni urednik: Sanja Đurković Urednik izdanja: Gordana Subotić Lektura: Redakcija Evro Giunti Tehnički urednik: Vesna Pijanović redakcija@evro-giunti.com marketing@evro-giunti.com prodaja@evro-giunti.com

3 Endi Vir MARSOVAC S engleskog prevela Jana Tufegdžić Beograd, septembar 2015 Drugo izdanje

4 Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme se umnožavati, preštampavati ili pre no siti u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredstvom bez dozvole autora ili izda vača niti može biti na bilo koji drugi način ili bilo kojim drugim sredstvom di stribu ira na ili umnožavana bez odobrenja izdavača. Sva prava za objavljivanje ove knjige zadržavaju autor i izdavač po odredbama Za ko na o autorskim pravima.

5 1. DNEV NIČ KI UNOS: SOL 6. Kako stvari stoje, najebao sam. To je moje stručno mišljenje. Najebao. Sa mo šest da na na kon što su po če la dva me se ca za ko je sam mi slio da će mi bi ti naj bo ljih še zde set da na do sa da, život mi se pre tvo rio u noć nu mo ru. Ne znam ni da li će iko ovo či ta ti. Pret po sta vljam da će ne ko jed nom ipak na ći moj dnev nik. Mo žda za sto go di na. Da se zna... ni sam po gi nuo še stog so la *. Osta tak po sa de je si gur no mi slio da je sam, i ne mo gu da ih kri vim zbog toga. Mo žda će pro gla si ti Dan ža lo sti u znak se ća nja na me ne, a na mojoj stranici na Vikipediji pisaće Mark Vatni je jedini čo vek ko ji je umro na Mar su. I najverovatnije će biti u pravu. Zato što ću sigurno umreti ov de. Sa mo ne še stog so la, ka ko svi mi sle. Da vidimo... odakle da počnem? Pro gram Ares. Čo ve čan stvo je iza bra lo Mars kao pr vu pla ne tu na ko ju će po sla ti lju de i pro ši ri ti ho ri zon te či ta vog ljudskog roda bla, bla, bla. Članovi posade Aresa 1 dočekani su na kon uspe šno oba vlje nog za dat ka kao he ro ji. Do če ka la ih je parada, slava i ljubav čitavog sveta. * SOL dan na Marsu. (Prim. prev.)

6 6 Endi Vir Po sa da Aresa 2 bi la je jed na ko uspe šna, sa mo na dru goj lokaciji na Marsu. Njih je, po povratku, čekao snažan stisak ruke i šoljica vruće kafe. Ares 3. Pa... To je bi la mo ja mi si ja. Do bro, ne baš bu kvalno moja. Komandantkinja Luis je bila vođa misije. Ja sam bio sa mo deo po sa de. Za pra vo, od svih čla no va po sa de ja sam imao naj ni ži čin. Na me ne bi do šao red da bu dem vo đa misi je sa mo u slu ča ju da sam ostao sam na bro du. Ko bi re kao? Sad je sam vo đa mi si je. Pi tam se da li će pro na ći ovaj dnev nik pre ne go što osta tak po sa de umre od sta ro sti? Pret po sta vljam da su se be zbed no vra ti li na Ze mlju. Pa, dru štvo, ako či ta te ovo: ni ste vi kri vi. Ura di li ste ono što ste mo ra li. Ja bih ura dio is to da sam bio na va šem me stu. Ne kri vim vas, i dra go mi je što ste pre ži ve li. Za rad svih onih la i ka ko ji će ovo mo žda či ta ti, do bro bi bilo da objasnim kako izgledaju misije na Marsu. U Zemljinu orbitu smo ušli na uobičajen način, običnim brodom, a tamo nas je če kao Hermes. Sve misije Ares koriste Hermes za pre voz do Mar sa i na trag. To je ogro man i vr lo skup brod, ta ko da je Nasa napravila samo jedan. Po što smo se ukr ca li na Hermes, četiri dodatne misije bez po sa de do sta vi le su nam go ri vo i za li he, dok smo se mi pripre ma li za put. Ka da je sve bi lo sprem no, za pu ti li smo se ka Marsu. Ali ne previše brzo. Prošlo je doba sagorevanja teških hemijskih goriva u motorima i korišćenja putanja za orbitsku propulziju do Marsa. Hermes ide na jonski pogon. Jonski motori velikom brzinom izbacuju argon iz repa broda da bi stvorili sasvim malo ubrzanje. Međutim, kako im nije potrebna velika masa reaktan ta, ma lo ar go na (i nu kle ar ni re ak tor ko ji obez be đu je napa ja nje) omo gu ća va nam da to kom či ta vog pu ta stal no ubrzavamo. Zapanjili biste se koliku brzinu možete da razvijete s malim ali konstantnim ubrzanjem tokom dužeg perioda. Mo gao bih ma lo da vas raz ga lim pri ča ma o to me ka ko smo se do bro za ba vlja li to kom le ta, ali ne ću. Ne ka žem da ni je bi lo za bav no, ali tre nut no ni sam u sta nju da se pri se ćam svega

7 Marsovac 7 to ga. Do volj no je da ka žem da smo na Mars sti gli na kon sto dvadeset četiri dana, a da se za to vreme nismo poubijali. Za tim smo se VSM-om (vo zi lom za sle ta nje na Mars) spu sti li na po vr ši nu pla ne te. VSM je u su šti ni ve li ka konzer va na ko ju je pri ka če no ne ko li ko ma njih po ti sni ka i padobrana. Njegova jedina svrha je da preveze šestoro ljudi od Marsove orbite do površine planete tako da svih šestoro putnika preživi let. A sada ću vam otkriti najbolji trik u pripremi istraživačke ek spe di ci je na Mar su: sva po treb na opre ma već nas če ka tamo. Ukup no če tr na est mi si ja bez po sa de bi lo je po treb no da se do sta vi sve što nam tre ba za rad na po vr ši ni Mar sa. Trudili su se koliko su mogli da sve teretne letelice prizemlje otpri li ke u is toj obla sti i ni su mno go pro ma ši li. To var ni je ni iz bli za ta ko ose tljiv kao lju di i mo že da pod ne se jak udar pri sle ta nju. Ali za to su te le te li ce ume le da se od bi ju od tlo i završe raštrkane na sve strane. Na rav no, ni su nas po sla li na put dok ni su utvr di li da je sav to var sti gao na Mars i da su kon tej ne ri osta li her me tič ki zatvoreni. Od početka do kraja, uključujući misije za transport opreme, misija na Marsu traje oko tri godine. Štaviše, oprema za Ares 3 bi la je na pu tu do Mar sa još dok se po sa da Aresa 2 vraćala na Zemlju. Naj va žni ji deo una pred po sla te opre me bio je, na rav no, VPM. Vozilo za poletanje sa Marsa. Njime smo se vraćali na Hermes po okončanju ekspedicije na površini Marsa. VPM je me ko sle tao (za ra zli ku od ostat ka to va ra ko ji je pri li kom spuštanja poput balona skakutao po tlu). Naravno, sve vreme smo bi li na ve zi s Hju sto nom, i ako bi se do go di lo bi lo šta nepredviđeno, mi bismo proleteli pored Marsa i vratili se na Zemlju bez prizemljavanja. VPM je inače vrlo interesantan. Ispostavilo se da zahvalju ju ći jed no stav nom ni zu he mij skih re ak ci ja sa Mar so vom at mo sfe rom, za sva ki ki lo gram vo do ni ka ko ji se do ne se na Mars, može da se dobije trinaest kilograma goriva. Doduše,

8 8 Endi Vir to je spor pro ces. Po treb na su dva de set če ti ri me se ca da se na pu ni re zer vo ar VPM-a. Za to ga i ša lju mno go pre na šeg do la ska. Možete da zamislite koliko sam se razočarao kad sam otkrio da ne ma VPM-a. Ap sur dan splet okol no sti uma lo me je ko štao ži vo ta. A onda sam zahvaljujući još apsurdnijem spletu okolnosti sačuvao živu glavu. Naša misija je planirana da izdrži udare peščane oluje brzine do sto pedeset kilometara na čas. Stoga je razumljivo što se Hju ston uner vo zio kad su se na nas oko mi li ve tro vi br zi ne od sto se dam de set pet ki lo me ta ra na sat. Svi smo obu kli skafan de re i šću ću ri li se u sre di ni ha ba, či sto u slu ča ju da do đe do dekompresije. Ali problem nije bio u habu. VPM je sve mir ski brod. Ima mno go lo mlji vih de lo va. Mo že iz ve sno vre me da iz dr ži ja ke olu je, ali ne mo že unedo gled da tr pi na le te pe ska. Po sle sat i po vre me na olu je nesmanjenog intenziteta, Nasa je naredila da prekinemo misiju. Niko nije želeo da prekine jednomesečnu misiju nakon samo šest da na, ali ako VPM pre tr pi ne ko ošte će nje, osta će mo zaglavljeni ovde. Mo ra li smo da iza đe mo na olu ju da bi smo pre šli iz ha ba u VPM. To je bi lo ri zič no, ali ni smo ima li iz bo ra. Ja sam ostao po sled nji. Naša glavna, parabolična antena za komunikaciju, koja je prenosila signal od haba do Hermesa, ponašala se kao padobran te ju je ve tar iš ču pao iz te me lja i od neo. Us put je pro šla kroz prijemnu antensku rešetku napravivši lom. Tada se jedna od tih dugih tankih antena vrhom zaletela u mene. Prošla mi je kroz ska fan der kao nož kroz pu ter, i ka da mi se za ri la u bok ose tio sam ne pod no šljiv bol. Kao kroz ma glu se se ćam da mi je pad pri ti ska u ska fan de ru iz bio va zduh iz plu ća (izvu kao va zduh iz plu ća ako će mo bu kval no) i da su me uši žestoko zabolele.

9 Marsovac 9 Po sled nje če ga se se ćam je ste Jo han se no va, ko ja bez nadežno pruža ruke prema meni. Probudio me je alarm za kiseonik u skafanderu. Uporno, nepod no šlji vo pi šta nje ko je je na kra ju uspe lo da me dig ne iz duboke i iskrene želje da jednostavno svisnem. Oluja se stišala; ja sam ležao potrbuške skoro potpuno zatr pan pe skom. Kad sam do šao k se bi, sav gro gi, za ču dio sam se ka ko to da ni sam mr tvi ji. An te na me je po go di la do volj no sna žno da mi pro bi je ode lo i za ri je mi se u bok, ali tu ju je za u sta vi la mo ja kar lič na kost. Zahvaljujući tome, imao sam samo jednu rupu u odelu (i u telu, naravno). Uda rac me je od ba cio da le ko una zad i sko tr ljao sam se niz strmu kosinu. Nekako sam završio ispružen na stomaku, iskrivivši pritom antenu, koja me je snažno pritiskala kroz onu rupu u skafanderu. To ju je donekle i zatvorilo. On da je ra na po če la obil no da mi kr va ri, a krv da is ti če kroz onu ru pu. Čim bi do šla u do dir sa at mo sfe rom, vo da iz krvi je brzo isparavala usled protoka vazduha i niskog pritiska, osta vlja ju ći iza se be sa mo le plji ve ostat ke. Na kra ju je ta le plji va ma sa za pu ši la ru pu i sve la isti ca nje va zdu ha na ni vo koji je skafander mogao da neutrališe. Skafander je odlično odradio posao. Pošto je registrovao pad pritiska, počeo je da upumpava velike količine vazduha iz moje boce sa azotom, izjednačavajući pritisak. Pošto se isticanje vazduha smanjilo, bilo je dovoljno da uvodi malo-pomalo vazduha kako bi se nadoknadio gubitak. Posle nekog vremena, apsorberi ugljen-dioksida u skafanderu su se istrošili. To je pravi ograničavajući faktor u sistemi ma za odr ža va nje ži vo ta; ne ko li či na ki se o ni ka ko ju možeš da po ne seš sa so bom, već ko li či na ugljen-di ok si da ko ju možeš da ukloniš. U habu smo imali oksigenator, važan deo opreme pomoću kojeg se, razlaganjem ugljen-dioksida, izvlačio kiseonik. Ali skafanderi su prenosivi, tako da se u njima

10 10 Endi Vir od vi ja jednosta van pro ces he mij ske ap sorp ci je sa po tro šnim fil te ri ma. Ja sam pre du go spa vao i mo ji fil te ri su po sta li neupotrebljivi. Ska fan der je re gi stro vao taj pro blem i pre ba cio se na vanred ni re žim ra da ko ji in že nje ri zo vu pu šta nje kr vi. Ka ko ni je mo gao da iz dvo ji ugljen-di ok sid, ska fan der je na mer no is pu štao va zduh u at mo sfe ru Mar sa, po pu nja va ju ći pro stor azo tom. Usled ru pe na ode lu i pu šta nja kr vi, azo ta je br zo nestalo. Sve što je posle toga ostalo bila je boca s kiseonikom. Za to je usle di lo je di no što je mo glo da me odr ži u ži vo tu. Skafander je počeo da se ispunjava čistim kiseonikom. Sada je postojala opasnost da umrem od trovanja kiseonikom, jer je prevelika količina tog gasa pretila da mi sagori nervni sistem, pluća i oči. Nije li ironija da neko s pocepanim skafanderom umre usled viška kiseonika. Sva ku od ovih fa za pra ti lo je ogla ša va nje alar ma, uz buna i upo zo re nja. Ali me ne je pro bu dio onaj ko ji uka zu je na vi šak ki se o ni ka. Obu ka kroz ko ju mo ra mo da pro đe mo to kom pri pre ma za sve mir sku mi si ju za pa nju ju ća je. Na Ze mlji sam ne de lju da na ve žbao pro ce du re za ra zli či te ne vo lje sa ska fan de rom. Znao sam šta tre ba da ra dim. Pa žlji vo sam po di gao ru ku do ka ci ge i ski nuo kom plet za kr plje nje ode la pri ka čen sa stra ne. To je bio obi čan le vak s ventilom na užem kraju, i neverovatno lepljivom smolom na ši rem. Za mi sao je da se, dok je ven til otvo ren, ši ri kraj za lepi pre ko ru pe. Na taj na čin va zduh stru ji kroz ven til, smo la se ste že i po sta je ne pro pu sna. Ta da se ven til za tva ra i ru pa je zakrpljena. Uklanjanje antene bilo je teži deo. Naglo sam je iščupao, kad me je pre se kao ne sno san bol u bo ku a tre nut ni pad pritiska izazvao mi vrtoglavicu. Na me stio sam kom plet za kr plje nje pre ko ru pe u ode lu i začepio je. Nije nigde propuštalo. Skafander je dopunio izgubljeni vazduh upumpavanjem kiseonika. Kada sam pogledao oči ta va nja na ru ci, vi deo sam da va zduh ko ji udi šem sa dr ži

11 Marsovac 11 osamdeset pet posto kiseonika. Poređenja radi, Zemljina atmosfera sadrži dvadeset jedan posto. Ne bi mi ništa bilo, samo da ga ne udi šem pre du go. Te tu rao sam se uz br do do ha ba. Ka da sam se po peo na vrh, vi deo sam ne što što me je ve o ma ob ra do va lo i ne što što me je ve o ma ras tu ži lo: hab je ostao ne tak nut (Ura!), ali VPM je oti šao (Au!). Tog tre nut ka sam znao da sam go tov. Ali ni sam že leo da skon čam tu, na po vr ši ni Mar sa. Do še pao sam na zad do haba i ugu rao se u ko mo ru za iz jed na ča va nje pri ti ska. Čim se izjednačio, zbacio sam kacigu. Onda sam skinuo skafander i pregledao ranu. Shvatio sam da je tre ba uši ti. Sre ćom, svi smo pro šli obu ku za osnov ne medicinske zahvate, a u habu smo imali odličnu sanitetsku opremu. Brzo sam ubrizgao injekciju lokalnog anestetika, isprao ranu, ušio je sa devet šavova i završio posao. Nekoliko nedelja je tre ba lo da pi jem an ti bi o ti ke, ali znao sam da ću bi ti do bro. Pokušao sam da uspostavim vezu preko antenske rešetke, iako sam znao da je beznadežno. Nije bilo signala, naravno. Pri mar nu sa te lit sku an te nu je od neo ve tar, se ća te se? A ona je usput uništila i antene za prijem signala. Na habu postoje se kun dar ni i ter ci jar ni ko mu ni ka ci o ni si stem, ali oba slu že is klju či vo za ko mu ni ka ci ju sa VPM-om, a pre ko nje go vih, mnogo moćnijih sistema, signal se zatim prenosi do Hermesa. Pro blem je u to me što Hermes mo ra da bu de u bli zi ni da bi to upalilo. Nisam imao načina da uspostavim vezu s Hermesom. Možda bih uspeo za kratko vreme da pronađem satelitsku antenu ne gde na po vr ši ni Mar sa, ali tre ba lo bi mi ne ko li ko ne de lja da obavim neophodne popravke, a tada bi bilo prekasno. Kad se misija obustavi, Hermes mo ra da na pu sti or bi tu u ro ku od dva de set če ti ri ča sa. Or bit na me ha ni ka go vo ri da je put bezbedniji i kraći što se ranije krene, zašto onda čekati samo da bi put du že tra jao? Kad sam pre gle dao ska fan der, vi deo sam da je an tena pro bi la ku ći šte mo ni to ra mo jih bio lo ških funk ci ja. Dok

12 12 Endi Vir obavljamo EVA *, svi članovi posade su međusobno umreženi preko svojih skafandera, tako da u svakom trenutku možemo da pratimo zdravstveno stanje svakog od nas. Ostatak posade je si gur no vi deo da mi je pri ti sak u ode lu pao go to vo na nu lu, i da su mi odmah zatim svi biološki pokazatelji pali na najniže vrednosti. Kad tome dodate i činjenicu da me je vetar skotrljao niz br do s ko pljem u sto ma ku usred pe šča ne olu je... da. Za klju či li su da sam mr tav. Šta su dru go mo gli da po mi sle? Mo žda su čak na krat ko i ra spra vlja li o to me da li da poku pe mo je te lo, ali pra vi la su ja sna. U slu ča ju da član po sa de umre na Mar su, tu i osta je. Nje go vo te lo se osta vlja na Mar su da bi se smanjila težina VPM-a. Smanjenjem težine smanjuje se i potrošnja goriva, a povećava opseg dozvoljene greške u radu potisnika tokom leta. Nema svrhe ne iskoristiti tu mogućnost zbog sentimentalnosti. Da kle, ta ko sto je stva ri. Ostao sam sâm na Mar su. Ne mo gu da uspostavim vezu ni s Hermesom ni sa Ze mljom. Svi mi sle da sam mr tav. Na la zim su u ha bu ko ji je pro jek to van da tra je trideset jedan dan. Ako se oksigenator pokvari, ugušiću se. Ako se uređaj za skupljanje vode pokvari, umreću od žeđi. Ako se hab pocepa, ja ću, ma nje-vi še, da se ras pr snem. Ako se ni šta od to ga ne de si, kad-tad ću osta ti bez hra ne i umre ću od gla di. Ukratko: najebao sam. * Engl.: Extravehicular activity Aktivnosti van vozila. (Prim. prev.)