Prednosti C jezika

Транскрипт

1 s n 1/ 2 Nuklearni akcidenti I Akcident učernobilju Černobilj (Чернобыль) je grad na severu Ukrajine, u Kijevskoj oblasti, udaljen 15 km od granice sa Belorusijom. Černobilj je bio centar Černobiljskog rejona. Leži na reci Pripjat, jednoj od pritoka Dnjepra. Slika 1. Černobiljska elektrana na karti Evrope i Ukrajine

2 Černobilj

3 Černobiljska nesreća je najveća ekološka katastrofa u istoriji nuklearne energije. Nesreća se dogodila u blizini grada Černobilj u Ukrajini. Prva eksplozija na četvrtom reaktoru je prouzrokovala dalje eksplozije koje su praćene oslobađanjem velike količine radioaktivnog otpada u atmosferu. Elektrana se sastojala od 4 reaktora tipa RBMK- 1000, svaki reaktor je proizvodio 1 gigavat električne energije, a sva četiri reaktora su zajedno proizvodili oko 10% ukupne električne energije trošene u Ukrajini. Izgradnja reaktora broj 1 je počela godine. Počeo je sa radom godine, a zatim su sledili i reaktor broj 2 (1978), broj 3 (1981), broj 4 (1983). Još dva bloka, reaktor broj 5 i 6, su bili pod nadzorom u vreme nesreće.

4 Tok dogadjaja Eksplozija se desila na četvrtom reaktoru, poznat kao reaktor Černobilj, Nuklearne elektrane Lenjin, u toku noći u 01:23 po moskovskom vremenu 26. aprila godine. Glavni uzrok nesreće je pre svega ljudski faktor odnosno loše upravljanje i nedovoljno iskustvo operatera u reaktoru.

5 Plan i svrha testa Testom je trebalo da se utvrdi da li turbine mogu pri gašenju (u slučaju da ne postoji spoljno napajanje električnom energijom) da obezbede dovoljno enerigije kako bi se održao sistem hlađenja reaktora dok se ne uključe dizel agregati.

6 Eksplozija Uzrok rušenja bloka elektrane je bila parna eksplozija. Parna eksplozija je posledica brzog pregrevanja uranijumovih šipki, koje više nisu moglie na adekvatan način da se hlade vodom. Prilikom pregrevanja ovih štapova došlo je do pregrevanja vode koja je služila za njihovo hlađenje. Zatim je došlo do naglog porasta pritiska u bloku i ubrzo ni debeli zidovi od armiranog betona nisu mogli da izdrže pritisak, što je dovelo do eksplozije i rušenja tog bloka elektrane.

7 Slika. Mapa rasprostiranja radioaktivnog cezijuma 137 posle nesreće

8 Elektrana posle nesreće Posle nesreće je rad elektrane bio otežan zbog opasnosti po zdravlje zaposlenih. Ipak, zbog loše energetske situacije u zemlji, preostali reaktori su nastavili sa radom, dok je izgradnja 5. i 6. bloka obustavljena. Nad oštećenim reaktorom broj 4 je sagrađen sarkofag, a između njega i zgrada (koje su ostale u daljoj upotrebi) je sagrađena betonska barijera debela oko 200m. Reaktor broj 1 je prestao sa radom u nevembru godine u sklopu dogovora vlade Ukrajine i međunarodnih organizacija poput IAEA. Godine je izbila vatra na reaktoru broj 2 i pri tom je zaključeno da je taj reaktor nemoguće popraviti. Reaktor broj 3 je 15. decembra 2000 godine lično isključio tadašnji predsednik Ukrajine Leonid Kučma. Time je ova elektrana prestala da bude proizvođač električne energije.

9 Slika1. Izgled elektrane pre gradnje sarkofaga

10 Kako je sve počelo... U večernjim satima u petak, 25. aprila 1986, noćna smena reaktora Černobilj - 4 se pripremala da izvede test kojim bi utvrdili koliko dugo turbine mogu nastaviti da se vrte i proizvode energiju ako bi se isključio spoljašnji izvor napajanja strujom.

11 Nešto poslije 1 sat ujutro, 26. aprila, dotok rashladne vode je opao, i snaga reaktora je počela da raste. U 1:23, operater je odlučio da zaustavi reaktor dok je radio u režimu niske snage, ali je niz prethodnih grešaka izazvao iznenadan skok snage reaktora i katastrofalnu eksploziju vodene pare, koja je hiljadu tona težak krov na zaštitnoj zgradi reaktora pocepala u komadiće. Neke od 211 kontrolnih šipki su se istopile, izazivajući tako drugu eksploziju

12 Kad grafit jednom počne da gori, praktično ga je nemoguće ugasiti. Devet dana i tona peska, bora, dolomita, gline i olova koji su izbacivani iz helikoptera bili su potrebni za gašenje. Radijacija je bila intenzivna, i mnogi od tih hrabrih pilota su umrli. Požar grafita je oslobodio najveći deo radijacije u atmosferu, i zabrinjavajući poremećaji atmosferske radijacije su primećeni i hiljadama kilometara daleko.

13

14 o Donja mapa pokazuje celokupnu teritoriju koju je Černobilj otrovao radijacijom.

15 Kontaminacija Evrope sa 131 I. Scala mbq/m 3 vazduha (Fukušima akcident)

16 Černobilj će ostati radioaktivan u narednih najmanje godina, ali ljudi mogu ponovo početi da naseljavaju ovu oblast nakon otprilike šest stotina godina - tri veka manje ili više.

17 Sva ova tehnika je ozračena i radioaktivna, dokle god doseže oko. Ovo su vojni kamioni, i većina njih je tih dana bila pod punom vojnom opremom.

18 Ovo je teritorija nuklearne elektrane. Očitavanje na Gajgerovom brojaču ovdje je takođe između 500 i mikrorendgena na sat. Elektrana je potpuno zatvorena 2000 godine. Uskoro se mora izgraditi novi sarkofag, jer je prvobitni brzopleto konstruisan, i raspada se. Samo mali deo radijacije unutar njega je dosada dospeo van. Mnogi naučnici veruju da je preko 90% još uvijek ispod sarkofaga. Deo ostatka radioaktivnog goriva unutra ima nadimak slonova noga,

19 Sarkofag će ostati radioaktivan još najmanje godina. Trajanje egipatskih piramida je do godina Žrtve radijacije su najčešće obolevale (ili obolevaju) od raka tiroidne žlezde, leukemije i drugih vrsta malignih oboljenja, kardiovaskularnih bolesti, katarakte, psihosomatskih bolesti

20 Nakon havarije nuklearne elektrane velika količina radionuklida je isparila i otišla u otvorenu atmosferu. Tako ispareni radionuklidi nošeni vetrom i oblacima i padavinama koje su za to doba uobičajene, kontaminirali su teritoriju čitave Evrope. Početkom maja skoro u svim zemljama Evrope (6. maja na teritoriju bivše Jugoslavije) pala je kiša koja je sa sobom donela različite količine radionuklida (tabela). Količina 137 Cs koju je izbacio reaktor je sedmostruko veća od one oslobodjene od atomske bombe nad Hirošimom.

21 op = (Peta)

22 Doze Poredjenje akcidenata u Fukušimi i Čermobilju Fukušima akcident: Doze u Evropi su reda 1 µsv od 131 I. Ovo je zanemarljivo i ne može doprineti nikakvom merljivom efektu po zdravlju stanovništva. Npr., srednja svetska vrednost doze od prirodnog zračenja je reda 2.4 msv/god.

23 Naša merenja na teritoriji Kragujevca. Radioaktivnost kišnice ispod 1 Bq/L Radioaktivnost vazduha, ispod 0.1 Bq/m 3 Spoljašnje doze, nepromenjene. (Ostale institucije, Vinča i PMF NS našle slično). Poredjenje sa Černobiljskim akcidentnom Radioaktivnost 131 I u kišnici 6900 Bq/L. Radioaktivnost 137 Cs u kišnici 170 Bq/L. Još 20 drugih radionuklida. Padavine oko 11 L/m 2 prema podacima meteorološke službe Kragujevca. Spoljašnja doza do 20 puta veće od normalne

24 ATMOSFERSKE NUKLEARNE PROBE Pre nego što su Rusija, SAD i Britanija 5. avgusta sporazumom obustavile nuklearne probe u atmosferi, više od kilograma plutonijuma je u nju već izbačeno.

25 Naprava" spremna za Trinity test u Novom Meksiku. Prva nuklearna bomba ekspoldirala je u 5 i 30, 16.jula u vazduhu iznad Novog Meksika snagom jednakom tona TNT-a.

26 Ekipa koja je sprovela Trinity test: Beinbridž, Openhajmer i Gruvs i ostali.

27 Tačno u 5.30 ujutru 16. jula imali su priliku da gledaju zastrašujuću pečurku koja će potpuno promeniti život na Zemlji.

28

29 NUKLEARNO "SVETO TROJSTVO" Ali, 16. jula dogodilo se ono što je čitavo čovečanstvo uvelo u katastrofu. Neodgovorne vlade najmoćnijih država sveta i danas pokušavaju da ovu katastrofu sakriju od javnosti, i to čine upravo obaveznom nalepnicom o štetnosti duvana i pomahnitalim kampanjama protiv pušenja. Tačno u 5.30 ujutru 16.jula u američkoj vojnoj bazi u oblasti Almogordo u Novom Meksiku,

30 Uranijumska bomba nazvana "Dečko" bačena je na Hirošimu 6. avgusta 1945, a plutonijumska nazvana "Debeljko" (na slici) 9. avgusta na Nagasaki. Kakva simpatična imena!!!

31 Pre nego što su Rusija, SAD i Britanija 5. avgusta sporazumom obustavile nuklearne probe u atmosferi, više od kilograma plutonijuma je u nju već izbačeno. Ako znamo da manje od jednog mikrograma plutonijuma (milionitog dela grama) koji se udahne uzrokuje smrtonosni rak pluća, vidimo da su neodgovorni ljudi izbacili u atmosferu 4,200,000,000 (4.2 milijarde) smrtonosnih doza sa česticom koja ima period raspadanja minimum godina.

32 Pre zabrane nadzemnog nuklearnog testiranja, Rusija, Amerika i Britanija izvele su 711 atmosferskih nuklearnih testova, tako stvarajući najmanje kilograma smrtonosnih radioaktivnih čestica.