ПРИЛОГ: Табеле

Транскрипт

1 САВЕЗ САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА СРБИЈЕ Оделење за економска и социјална питања ПРИКАЗ ОСНОВИХ МАКРОЕКОНОМСКИХ ПОКАЗАТЕЉА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У ГОДИНИ /Саопштење бр. 08/11 од године/ Београд, септембар година

2 Савез самосталних синдиката Србије Одељење за економска питања Број 8/11 САОПШТЕЊЕ Приказ основих макроекономских показатеља у Републици Србији у и години Ред.бр. ПОКАЗАТЕЉИ ПЕРИОД ВРЕДНОСТ Просечне бруто зараде Јул дин 2. Просечне нето зараде Јул дин - јавни сектор дин - јавна државна предузећа дин - јавна локална предузећа дин - администрација, сви нивои дин - образовање и култура дин - здравствени и социјални рад дин Просечне нето зараде Децембар дин 3. Минимална (нето) зарада 3.1. Минимална зарада Децембар ,00 дин 3.2. Минимална зарада Децембар ,00 дин 3.3. Минимална зарада нето по радном часу Јан/Дец ,00 дин II- Јан/Окт ,00 дин II- Нов2010/Мај ,00 дин II- Јун/ Дец ,00 дин 3.6. Месечни износ минималне зараде 174 ч. Јан/Окт ,00 дин II- Нов2010/Мај ,00 дин II- Јун/ Дец ,00 дин 4. Запосленост 4.1. Укупан број запослених Јул Број запослених у јавном сектору, просек периода Стопа неформалне запослености Анкета о РС Април ,9% 5. Незапосленост Јул Број незапослених лица Број лица која траже запослење, крај периода Стопа незапослености подаци НСЗ Јул ,9% Стопа незапослености подаци Анкета о РС Април ,9% Април Престанак радног односа Јануар Јануар-фебруар Број незапослених према дужини чекања на Децембар запослење - (највеће учешће) (у %)* 6.1. До 3 месеца 13,41% 6.2. од 1 2 године 17,28% 6.3. од 2 3 године 10,89% 6.4. од 3 5 година 10,87% 6.5. од 5 8 године 10,43% 6.6. од 3 6 месеци 9,06% 6.7. Преко 12 месеци 64,12% ( лица) * Од године Национална служба за запошљавање податке из тачака 6. и 7. овог приказа не објављује 2

3 7. Број незапослених према старости Децембар (највеће учешће) 7.1. од година 13,29% 7.2. од година 12,46% 7.3. од година 12,03% 7.4. од година 11,63% 7.5. од година 11,85% 7.6. од година 11,79% 8. Индекс потрошачких цена Авг 11/Јул 11. Авг 11/Авг Република Србија 100,0 110,5 9. Потрошачка корпа - нова Јул Просечна ,95 дин 9.2. Минимална ,49 дин 9.3. Просечна потрошачка корпа - децембар година ,56 дин година ,29 дин година ,34 дин 9.4. Минимална потрошачка корпа- децембар година ,49 дин година ,46 дин година ,50 дин 10. Најнижа месечна основица доприноса за од обавезно социјално осигурање до год ,00 дин 11. Спољни дуг Јун Укупан спољни дуг ,0 мил евра - Јавни сектор 9.138,4 мил. евра - Приватни сектор ,6 мил евра 11.a. Јавни дуг, крај периода ,6 мил.евра - Укупан јавни дуг ,6 мил.евра - Унутрашњи јавни дуг 5.908,7 мил.евра - Спољни јавни дуг 7.650,9 мил.евра 12. Бруто-друштвени производ год. (процена Министарства финансија) БДП, текуће цене, млрд динара 3.359,2 БДП, мил. евра БДП, per capita, у еврима БДП, реалан раст, у % 3,4 13. Пензије Јул Број корисника пензија (укупно) Број корисника пензија - запослени Број запослених на једног пензионера 1, Просечна пензија за запослене ,00 дин Просечна пензија за самосталне делатности ,00 дин Просечна пензија за пољопривреднике 9.235,00 дин Најнижи износ пензије - запослени Јул ,44 дин Највиши износ пензије (нови Закон) ,37 дин % учешћа просечне пензије у просечној заради година 67,89% година 66,79% година 61,76% година - запослени Децембар 56,00% 3

4 година - запослени -II- 59,05% година - запослени -II- 56,10% година - запослени Јануар 65,34% Фебруар 62,54% Март 62,11% Април 59,65% Мај 66,29% Јун 59,61% Јул 59,89% 14. Индекси индустријске производње, по подручјима, јул = 100 VII 2011 I-VII 2011 VI VII I-VII VII 2010 I-VII 2010 РЕПУБЛИКА СРБИЈА Индустрија- укупно 1) 104,5 98,2 98,5 96,7 103,5 Енергија 93,0 93,1 103,8 93,5 105,0 Интермедијарни производи осим 112,7 107,3 102,4 101,4 106,9 енергије Капитални производи 95,8 86,4 102,5 85,0 108,9 Трајни производи за широку 91,5 87,3 75,4 82,0 89,3 производњу Нетрајни производи за широку 108,5 96,5 91,6 98,0 99,1 производњу Рударство 99,9 96,0 103,1 89,2 108,5 Прерађивачка индустрија 107,9 99,8 95,9 97,8 102,0 - Производња прехрамбених производа 101,2 86,2 88,7 96,4 98,3 - Производња основних фармацеутских 120,9 102,6 98,7 108,8 99,4 произввода и препарата - Производња рачунара, електрон. и 81,6 86,8 118,4 112,7 124,8 оптичких произв. Снабдевање ел.енер.,гасом, паром и климатизација 91,8 92,2 108,0 95,0 107,9 1) За јул године, урађена је оцена индустријске производње малих предузећа која се не обухватају редовним статистичким истраживањем индустрије. Оцена је урађена на основу узорка. Кад би се укључила оцена индустријске производње за мала предузећа, тада би индекс индустријске производње јул г./ просек г., за укупну индустријску производњу износио 98,4 а за прерађивачку индустрију тај индекс износио би 100,1. 4

5 15. Резултати приватизације предузећа Метод приватизације I-VII 2011 Укупно Тендери Број продатих предузећа Аукције Тржиште капитала УКУПНО: Тендери Број запослених Аукције Тржиште капитала УКУПНО: у мил. евра Тендери 200,7 594,7 11,2 96,1 62,7 53,8 50,5 3,8 0,5 1, ,0 Приход од продаје Аукције 35,1 177,2 90,5 146,5 99,0 184,1 104,9 34,5 6,7 0,1 878,5 Тржиште капитала 83,0 67,8 52,2 125,2 70,1 162,1 91,7 10,5 11,6 6,4 680,7 УКУПНО: 318,8 839,7 153,9 367,8 231,7 400,1 247,1 48,8 18,8 7, ,2 Тендери 303,2 271,1 66,1 69,5 89,4 57,3 55,3 15,6 0,0 4,3 931,9 Инвестиције Аукције 10,9 48,7 33,5 29,0 34,9 28,4 6,5 9,0 1,2 0,0 202,2 Тржиште капитала 5,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 5,9 УКУПНО: 320,1 319,8 99,6 98,5 124,3 85,7 61,9 24,6 1,2 4, ,9 Тендери 145,8 128,3 2,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 276,7 Социјални програм Аукције 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 Тржиште капитала 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 УКУПНО: 145,8 128,3 2,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 276,7 5

6 ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ОСНОВНА МАКРОЕКОНОМСКА КРЕТАЊА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ 1. ЗАРАДЕ Просечна зарада исплаћена у јулу године у Републици Србији износи динара. У односу на просечну зараду исплаћену у јуну године, номинално је мања за 0,8%, а реално за 0,3%. Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у јулу године у Републици Србији износи динара. У односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у јуну године, номинално је мања за 0,5%, а реално је остала на истом нивоу. Јул Просечна зарада исплаћена у јулу године у Републици Србији, у односу на просечну зараду исплаћену у јулу године, номинално је већа за 11,9%, а реално је мања за 0,2%. Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у јулу године у Републици Србији, у односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у јулу године, номинално је већа за 13,1%, а реално је већа 0,9%. Јануар јул Просечна зарада исплаћена у периоду јануар јул године у Републици Србији, у односу на просечну зараду исплаћену у периоду јануар јул године, номинално је већа за 10,8%, а реално је мања за 1,9%. Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у периоду јануар јул године у Републици Србији, у односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у периоду јануар јул године, номинално је већа за 11,0%, а реално је мања за 1,8%. 2. ИНФЛАЦИЈА У јулу године забележена је, други месец узастопно, дефлација. Потрошачке цене су биле за 0,5% ниже него у јуну захваљујући паду цена хране за 1,9%, посебно сезонски условљеном паду цена воћа и поврћа за 14,7%. У јулу су највише повећане цене безалкохолних пића (1,1%) и цене деривата нафте (1%). Регулисане цене су смањене за 0,2% у односу на јун, пре свега цене лекова (-1,6%). Базна инфлација је забележила раст од 0,5%. У односу на децембар године раст потрошачких цена у јулу је износио 6,2% и био је опредељен растом цена хране за 7,9%, што је нешто више од две петине укупне инфлације. Највише су повећане цене деривата нафте (12,2%), а затим цене прехрамбених производа (10%) и регулисане цене (8,8%), што је највећи део укупног раста цена у првих седам месеци године. 6

7 Индекси потрошачких цена се дефинишу као мера просечне промене малопродајних цена робе и услуга које се користе за личну потрошњу. Цене ових производа и услуга у августу године, у односу на јул године, у просеку су остале на истом нивоу. Потрошачке цене у августу године, у односу на исти месец године, повећане су за 10,5%, док су у односу на децембар повећане за 6,2%. Посматрано по главним групама производа и услуга класификованих према намени потрошње у августу године, у односу на претходни месец, највећи раст цена забележен је у групама Комуникације (5,4%) због већих цена појединих услуга фиксне телефоније и Рекреација и култура (2,7%) због већих цена уџбеника, док је највећи пад цена забележен у групи Храна и безалкохолна пића (-1,3%) због нижих цена поврћа и воћа у овом периоду. Цене осталих производа и услуга нису се битније мењале. 3. ИНДУСТРИЈСКА ПРОИЗВОДЊА Индустријска производња у Републици Србији у јулу године мања је за 3,3% у односу на јул године, а у односу на просек године мања је за 1,8%. У периоду јануар јул године у односу на исти период године остварен је раст индустријске производње од 3,5%. Посматрано по секторима, у јулу године, у односу на исти месец године забележена су следећа кретања: сектор Рударство пад од 10,8%, сектор Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација пад од 5,0%, и сектор Прерађивачка индустрија пад од 2,2%. Подаци о индустријској производњи по наменским групама, у јулу године, у односу на јул претходне године, показују да је дошло до пада у производњи: трајних производа за широку потрошњу, за 18,0%, капиталних производа, за 15,0%, енергије за 6,5%, и нетрајних производа за широку потрошњу, за 2,0%, док је раст забележен у производњи: интермедијарних производа, осим енергије, за 1,4%. Обим индустријске производње у јулу године, у односу на јул године, бележи: пад код 18 области (учешће у структури индустријске производње 76%), раст код 11 области (учешће у структури индустријске производње 24%). Највећи утицај на пад индустријске производње у јулу године, у односу на јул године, имале су: Експлоатација угља, Снабдевање електричном енергијом, Производња прехрамбених производа, Штампање и умножавање аудио и видео записа и Производња хемикалија и хемијских производа. 7

8 Десезонирани индекс индустријске производње за јул у односу на јун године показује да је за индустрију укупно остварен пад индустријске производње од 1,7%, а да је за Прерађивачку индустрију остварен пад од 0,6%. Десезонирани индекс индустријске производње за јул године, у односу на просек године, за индустрију укупно показује да је остварен раст од 0,9 а за Прерађивачку индустрију раст од 1,2%. Производња малих предузећа (број запослених мањи од 50) која нису обухваћена редовним статистичким истраживањем прати се на узорку изабраних јединица из сектора прерађивачке индустрије. Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка, индустријска производња у јулу године, у односу на просек године, код укупне индустријске производње мања је за 1,6%, а код Прерађивачке индустрије већа је за 0,1%. Подаци о индустријској производњи у години биће објављивани последњег радног дана у месецу и односиће се на претходни месец. 4. СПОЉНОТРГОВИНСКА РАЗМЕНА Укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар-јул године износи: ,3 милиона долара - пораст од 26,8% у односу на исти период претходне године; ,4 милиона евра - пораст од 18,4% у односу на исти период претходне године. Извезено је робе у вредности од 6847,9 милиона долара, што чини повећање од 30,4% у односу на исти период претходне године, а увезено за 11438,4 милиона долара, што је више за 24,7% у односу на исти период претходне године. Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 4858,3 милиона, што чини повећање од 21,6% у односу на исти период претходне године. Увоз робе, имао је вредност од 8116,1 милиона, што је више за 16,6% у односу на исти период прошле године. Дефицит износи 4590,4 милиона долара, што чини повећање од 17,1% у односу на исти период претходне године. Дефицит изражен у еврима износи 3257,7 милиона, што чини повећање од 9,8% у односу на исти период претходне године. Покривеност увоза извозом, износи 59,9% и већа је у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 57,2%. Регионални приказ спољнотрговинске робне размене Србије. Највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (36,5%); следи Београдски регион (22,7%), Регион Јужне и Источне Србије (20,5%), Регион Шумадије и Западне Србије (19,9%), а око 0,3% извоза је неразврстано по територијама. Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски регион (44,9%); следи Регион Војводине (31,0%), Регион Шумадије и Западне Србије (12,2%), Регион 8

9 Јужне и Источне Србије (10,7%), а око 1,1% увоза је неразврстано по територијама. Нема података за Регион Косово и Метохија. Извоз и увоз по регионима дат је према седишту власника робе у моменту прихватања царинске декларације. То значи да власници робе, по царинском закону, могу бити произвођачи, корисници, извозници или увозници робе. Ову чињеницу треба имати у виду приликом тумачења података по регионима. На пример, увоз нафте и гаса, највећим делом се обухвата у регионима Војводине и Београда, а то су енергенти за укупну територију Србије. У структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију 68,8%(4711,1 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 23,7% (1621,0 милиона долара) и опрема 7,5% (514,9 милиона долара). У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 57,4% (6561,5 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 15,1% (1725,6 милиона долара) и опрема 11,3% (1290,2 милиона долара). Некласификована роба по намени износи 16,3% (1860,9 милиона долара). У извозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: Италија (824,7 милиона долара), Немачка (773,8 милиона долара) и Босна и Херцеговина (656,3 милиона долара). У увозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: Руска федерација (1587,9 милиона долара), Немачка (1230,4 милиона долара) и Италија (940,3 милиона долара). Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима имамо потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине више од половине укупне размене. Наш други по важности партнер су земље ЦЕФТА споразума, са којима имамо суфицит у размени од 851,7 милиона долара, а који је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића), као и извоза гвожђа и челика. Што се увоза тиче највише се увозе електрична енергија, гвожђе и челик, камени угаљ и обојени метали, као и поврће и воће. Извоз Србије, за посматрани период, износи 1807,6 милиона долара, а увоз је 955,9 милиона долара. Покривеност увоза извозом износи 189,1%. Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са Црном Гором, Босном и Херцеговином, Македонијом и Албанијом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса. 5. ЗАПОСЛЕНОСТ Укупан број запослених у периоду јануар-јул године смањен је за 3,4% у односу на исти период године, при чему је број запослених код правних лица смањен за 0,7%. 9

10 Крајем јула године број активно незапослених лица у односу на претходни месец смањен је за 0,9%, а у односу на исти месец године је повећан за 1,6%. Стопа незапослености лица која активно траже запослење, према подацима НСЗ, у јулу године износила је 29,9% (са пољопривредним осигураницима 27,4%). Према подацима Анкете о радној снази из априла године, стопа незапослености лица радног узраста је у односу на октобар године повећана за 2,9 пп. и износила је 22,9%. 6. ПЕНЗИЈЕ Просечно исплаћена пензија у периоду јануар-јул године износила је динара и у односу на исти период године реално је смањена за 6,3%. У односу на претходни месец просечно исплаћена пензија реално је повећана за 0,5%. Посматрано у еврима, просечно исплаћена пензија у овом периоду износила је 206 евра. Укупан број корисника пензије у односу на исти месец претходне године повећан је за 0,9%. Однос укупно регистрованог броја запослених и укупног броја пензионера износио је 1,1:1, при чему је просечна пензија чинила 55% просечне нето зараде. 7. ПРИВАТИЗАЦИЈА У периоду јануар-јул године продато је 10 предузећа и то 2 на тендеру, једно на аукцији и 7 предузећа на тржишту капитала и 2 предузећа са претходно раскинутим уговорима. Приход од приватизације ових предузећа износио је 4,8 мил. евра, а уговорене инвестиције 4,3 мил. евра. Продајом мањинског пакета акција на Берзи 23 претходно приватизована предузећа од стране Акцијског фонда у првих седам месеци године остварен је приход од 2,8 мил. евра. Укупан приход од приватизације у првих седам месеци износио је 7,5 мил. евра. У јулу године ни једно предузеће није приватизовано. Акцијски фонд је продао на Берзи мањинске пакете акција 2 претходно приватизована предузећа, при чему је остварен приход од 0,2 мил. евра. 8. АНКЕТА О РАДНОЈ СНАЗИ, АПРИЛ Анкета о радној снази спроведена је у априлу године, на узорку од око 8000 домаћинстава, и то на подручју града Београда, централне Србије и АП Војводине. Прикупљени су подаци о демографским обележјима за сва лица, а за лица стара 15 и више година и подаци о њиховој радној активности. Aнкетирано је укупно лица, а за лица прикупљени су подаци о њиховој радној активности. 10

11 Стопа незапослености, која представља учешће незапослених у укупном броју активних становника (запослени и незапослени), у Републици Србији износила је 22,2%,и то 22,0% за мушко и 22,5% за женско становништво. Стопа незапослености у Београдском региону износила је 18,9%, а у АП Војводини 22.9%. У Региону Шумадије и Западне Србије стопа незапослености износила је 22.0%, док је у Региону Јужне и Источне Србије износила 24.8%. Стопа запослености представља проценат запослених у укупном становништву старом 15 и више година, и у априлу износила је 36.2%. Од тога је стопа запослености за мушкарце износила 43.2%, а за жене 29.8%. Највећа стопа запослености била је у Региону Шумадије и Западне Србије и износила је 37.8%, затим у Београду, 36.5%, у Региону Јужне и Источне Србије 35.3%, а најмања је забележена у АП Војводини и износила је 35.0%. Стопе незапослености и запослености у априлу и октобру и упоредни преглед Октобар 2009 Април 2010 Октобар 2010 Април 2011 Стопа незапослености 16,6 19,2 19, Стопа запослености 40,8 38,1 37, Стопа неформалне запослености 20,6 19,8 19, Стопа незапослености у април године порасла је за 3% у односу на исти месец године, док је стопа запослености пала за 1.9%. Стопа незапослености у априлу године бележи раст од 3% у односу на октобар претходне године, док је стопа запослености пала за 1.5%. Стопа неформалне запослености у априлу године већа је за 0.3% него у октобру године, и за 0.1% у односу на април године. Неформална запосленост представља проценат лица која раде на црно у укупном броју запослених. Рад на црно обухвата запослене у нерегистрованој фирми, запослене у регистрованој фирми, али без формалног уговора o раду и без социјалног и пензионог осигурања, и неплаћене помажуће чланове домаћинства. Основни циљ спровођења ове анкете јесте прикупљање података о радним карактеристикама становништва и процена укупне радне снаге у земљи према међународним препорукама и дефиницијама, тј. добијање података о три основна, међусобно искључива контингента становништва старог 15 и више година, а то су: запослена, незапослена и неактивна лица. Становништво се разврстава у једну од наведених група на основу информација из упитника које се односе на активност анкетираних лица у посматраној седмици. Радну снагу (активно становништво) чине сва лица која раде (макар 1 сат седмично) или активно траже посао у циљу стицања средстава за живот. 11