УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА

Транскрипт

1 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ РАД УСПЕШНОСТ КОШАРКАША-СТАРТЕРА И РЕЗЕРВНИХ ИГРАЧА У ДРУГОЈ ФАЗИ ЕВРОЛИГЕ, СЕЗОНА 2012/2013 КАНДИДАТ: Данило Цветић 007/2009 МЕНТОР: Ред. Проф. Др Миливоје Каралејић БЕОГРАД, 2013

2 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ РАД УСПЕШНОСТ КОШАРКАША-СТАРТЕРА И РЕЗЕРВНИХ ИГРАЧА У ДРУГОЈ ФАЗИ ЕВРОЛИГЕ, СЕЗОНА 2012/2013 КАНДИДАТ: Данило Цветић 007/2009 МЕНТОР: Ред. Проф. Др Миливоје Каралејић ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ: 1. Ред. Проф. Др Саша Јаковљевић 2. Асс Радивој Мандић ДАТУМ: МИШЉЕЊЕ О РАДУ: 2 БЕОГРАД, 2013

3 Сажетак: УСПЕШНОСТ КОШАРКАША-СТАРТЕРА И РЕЗЕРВНИХ ИГРАЧА У ДРУГОЈ ФАЗИ ЕВРОЛИГЕ, СЕЗОНА 2012/2013. Прва права кошаркашка утакмица, онаква какву је ми данас познајемо, догодила се на дан 20-ог Јануара, 1892 године, у граду Спрингфилд, државе Масачусетс, у САД-у. Канађанин, Др Џејмс Нејсмит, је измислио игру за YMCA да играју током зимских месеци. Нејсмит је написао једноставна правила за игру, и ставио две корпе за обруче. Евролига, или историјски познатија као Европски куп шампиона, је првобитно основана од стране ФИБА-е и функционисала је под њеним окриљем од 1958 до лета 2000 године, закључно са сезоном 1999/2000. Након тога је формирана Европска кошаркашка компанија. Индекс корисности или индекс успешности је кошаркашки статистички податак који је дефинисан тако да обухвта све елементе игре који се бележе и статистички обрађују и представља статистички показатељ учинка играча на једној утакмици. Предмет овог рада је успешност кошаркаша стартера и резервних играча у другој фази Евролиге, сезоне 2012/2013. Циљ рада је да се анализира и упореди успешност кошаркаша стартера и резервних играча у другој фази Евролиге сезоне 2012/2013. Варијабле које су коришћене су минути проведени у игри, укупан број поена, проценат шута за два и три поена и слободна бацања, скок унапад, скок у одбрани, укупан број скокова, асистенције, украдене лопте, почињени фаулови, изнуђени фаулови, индекс, број резервних играча, стартери и резервни играчи. У посматраним табелама дате су упоредне анализе стартера и резервних играча, стартера и резервних играча првих осам тимова са стартерима и резервним играчима других осам тимова. Дат је и преглед просечног броја резервних играча по тимовима учесницима. Извшен је преглед играча тимова који су заузели прва 4 места целокупном такмичењу кроз Топ 16,Фајнал фор и Плеј оф. Коначан исход анализе доводи до закључка да су стартери били успешнији од резервних играча. Стартери и резервни играчи првих осам тимова били успешнији од стартера и резервних играча других осам тимова у победама, резервни играчи првих осам тимова били успешнији у поразима од резервних играча других осам тимова а стартери последњепласираних тимова били успешнији од стартера првопласираних тимова у поразима. Иако су резервни играчи имали мању минутажу и просечне учинке од стартера, праћење тимова по фазама је показало њихову веома битну улогу одлучујућим утакмицама као и то како број резервних играча утиче на крајњи исход такмичења. 3

4 САДРЖАЈ 1. УВОД Кошарка, некад и сад Евролига Индекс успешности ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ РАДА МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА Узорак истраживања Узорак варијабли Обрада података РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Упоређивање успешности стартера и резервних играча целог узорка Успешност стартера и резервних играча по пласману у победама и поразима Успешност четири најбоља тима у све три фазе ЗАКЉУЧАК ЛИТЕРАТУРА 37 4

5 1. Увод Од Њујорка до Лондона, до Париза, до Пекинга. Од Сарајева до Дакра, до Буенос Ајреса, до Лос Анђелеса и било где између, игра звана кошарка се игра. Игра се по градским парковима Њујорка и прашњавим пољанама Африке, и по прескупо уређеним салама НБА. Игра се где год неко може да нађе лопту и високи прстенолики објекат. За разлику од других спортова који захтевају мноштво људи и опреме, за кошарку су само потреб ни лопта и воља за игром КОШАРКА, НЕКАД И САД Најранији подаци о првој одиграној игри, налик на кошарку, датирају из периода пре 500 година пре нове ере, и верује се да су одигране од стране раних племена Олмека, из древног Мексика. Астечке и Мајанске културе су, такође имале игру сличну кошарци, осим што су уместо лопте од гуме, користили одрубљене лобање својих покорених непријатеља. Прва права кошаркашка утакмица, онаква какву је ми данас познајемо, догодила се на дан 20-ог Јануара, 1892 године, у граду Спрингфилд, државе Масачусетс, у САД-у. Канађанин, Др Џејмс Нејсмит, је измислио игру за YMCA 2 да играју током зимских месеци. Нејсмит је написао једноставна правила за игру, и закуцао две корпе за обруче. Већи део Нејсмитових оригиналинх правила кошарке се и данас користе. Она су се мало изменила, а нова су се додавала од тада до данас, као на пример, у првобитној кошаркашкој игри вођење лопте је било забрањено. Од првобитних 13 Правила, 9 су модификована и сачувана у модерној игри кошарке, а остатак је занемарен. Прва утакмица икада је садржала 18 играча, илити 9 по тиму, што је у то време био стандард за бејзбол тимове. Узимајући у обзир да Нејсмит, а ни YMCA, нису имали новца да дизајнирају нову лопту, користили су Слика 1: Џејмс Нејсмит, творац модерне кошарке фудбалску. Сам концепт игре мора да је био стран играчима, чим је утакмица трајала 30 минута и коначан резултат је био 1-0. Ипак, на пола утакмице, Вилијам Р. Чејс је успео да убаци лопту кроз обруч, и тиме постао први играч 5 1 Чланак,,History of Basketball, Bran Faurschou, веб сајт адреса: 2 YoungManChristianAssociation- Удружење младих Хришћана, Амерички колеџ

6 икада, који је постигао поен на кошаркашкој утакмици. Управо приликом ове утакмице, неко је предложио да се овај нови спорт назове кошарка. 3 Кошарка данас се може сврстати у сложене игре, са јединственим структурним и функционалним карактеристикама. Са аспекта првих, то је комплексан вид спорта, састављен од једноставних и сложених кретања у условима тимске игре играча једне екипе. То је претежно анаеробна активност из угла критеријума доминације енергетских процеса, а по критеријуму доминације способности то је спорт брзинско-снажних способности, координације, издржљивости и прецизности. Из тих, и много других разлога, кошарка захтева организован и систематски тренинг, са циљем добро изведених кошаркашких активности, пре свега кроз техничке, тактичке и кондиционе припреме. У саставу једне екипе, у току утакмице, налази се пет играча на следећим позицијама: Плејмејкер Бек-шутер Крило Центар Крилни центар Од горе наведених пет позиција, прве три се сврставају у спољни тип играча, а остатак у унутрашњи. На основу тога, сваки од њих појединачно има одређене задатке у игри, самим тим и специфичне карактеристике, способности и вештине. Кошарка данас није само професија, већ и вид обавезног физичког васпитања и рекреације, што потвђује податак ФИБА 4 -е да се чак око 450 милиона људи бави организовано овим спортом ЕВРОЛИГА Евролига, или историјски познатија као Европски куп шампиона, је првобитно основана од стране ФИБА-е и функционисала је под њеним окриљем од 1958 до лета 2000 године, закључно са сезоном 1999/2000. Након тога је формирана Европска кошаркашка компанија. 6 Данас, она је глобални лидер у спортском менаџменту и ужива у својој другој деценији одрживог развоја као иновативни организатор елитних такмичења и догађаја. У време када је формирана сматрана је за откровење у Европским професионалним тимским спортовима, јер је Слика 2: Грб Евролиге 6 3 Чланак,,History of Basketball, Bran Faurschou, веб сајт адреса: 4 Међународна кошаркашка федерација, податак је из године 5 Каралејић Миливоје, Јаковљевић Саша, Теорија и методика кошарке, Београд Званични сајт ФИБА-е, веб сајт:

7 организивана по моделу приватне организације. Сада, одговорна је за два престижна такмичења континента, The Turkish Airlines Euroleague и The Eurocup, која садрже преко 60 тимова из чак 25 земаља. Врхунац сваке сезоне представља именовање првака континента на The Turkish Airlines Euroleague Funal Four, једним од најзначајнијих догађаја на светском спортском календару. Сви скорашњи Фајналфор-ови су приказивани уживо у преко 200 земаља на свих 5 континената, што се слаже са успехом компаније по порасту броја и посетилаца онлајн и уживо у аренама. Евролига, такође управља и The Nike International Junior Tornament, 6-месечно такмичење четири земље, чији је врхунац континентални шампионат младих кошаркаша сваког пролећа. 7 Визија Евролиге је: Континуирана тежња за перфектношћу: одржавање страсти за кошарком ради наших клубова и обожаватеља. Мисија: Ми смо наши клубови и обожаватељи. Наша мисија је да омогућимо сараднички, аспиративан и уједињујући оквир за усавршеност целе породице Евролиге: наших обожаватеља, клубова, играча и наших комерцијалних партнера. Кроз правичност, интегритет и искреност, ми имамо одговорност чувара Евролиге у кошарци и заједничких вредности свих њених тимова. Ми досежемо до заједница у самом срцу наших клубова, да би развијали спорт од кошарке; утичући позитивно на све оне који деле исти у својим вредностима и страстима. 8 Скица испод приказује систем такмичења у оквиру Евролиге. КВАЛИФИКУЈУЋЕ РУНДЕ: 8 тимова се такмичи у једном турниру да би се пласирали у регуларну сезону. РЕГУЛАРНА СЕЗОНА: 24 тима су подељена у 4 групе (А,Б,Ц,Д) од по 6 екипа, по систему свако са сваким*, да би сваки тим одиграо укупно 10 утакмица. Најбоља 4 тима из сваке групе иду даље. ТОП 16: 16 тимова је подељено у 2 групе (Е и Ф) од по 8 екипа. Класификовани су по резултатима из регуларне сезоне без извлачења. ПЛЕЈ ОФ: Најбољих 8 тимова, подељених опет у четири групе (А,Б,Ц,Д), играју серију за 3 добијене утакмице. Победничка 4 тима иду даље. ФАЈНАЛ 4: 4 тима из Плеј Оф-а се такмичи у полуфиналу, 2 победника пролазе у финале и боре се за 1. и 2. место, а 2 поражена се боре за 3. место. Дијаграм 1: Систем такмичења Евролиге 7 7 Званични сајт Евролиге, веб сајт адреса: 8 Званични сајт Евролиге, веб сајт адреса:

8 Седиште Евролиге се налази у недавно изграђеном престижном објекту 9, у Барселони, Шпанија. Изван терена, преко Кошаркашког Института Евролиге и Евролиге за живот, компанија промовише образовне и донаторске иницијативе, од клиника за тренирање до добротворних концерата, који привлаче госте из целог света ИНДЕКС УСПЕШНОСТИ Индекс корисности или индекс успешности 11 је кошаркашки статистички податак који је дефинисан тако да обухвта све елементе игре који се бележе и статистички обрађују и представља статистички показатељ учинка играча на једној утакмици. У кошаркашку статистику је премијерно уведен у Првој сезони УЛЕБ Евролиге, сезони 2000/2001. Циљ његовог увођења је да би се добио један статистички податак, на основу ког ће бити могуће упоређивање учинка играча на утакмицама Евролиге. Тиме се може егзактно одредити најкориснији играч 12 утакмице, исти за одиграно коло Евролиге, затим у протеклом месецу у оквиру Евролиге и коначно МВП у току целе сезоне у Евролиги. Националне лиге, у Европи, су прихватиле индекс успешности као статистички податак. Сам образац за израчунавање индекса је веома једноставан. Укупан бр. скокова Украдене лопте Примљени фаулови Изгубљене лопте Направљени фаулови Индекс успешности Укупан бр. постигнут их поена Асистенције Блокирани шутеви Промашени шутеви Примљене блокаде Дијаграм 2: Формула Индекса успешности Укупан број постигнутих поена подразумева збир постигнутих поена са линије слободних бацања и из игре (за 2 и 3 поена), укупан број скокова представља збир офанзивних и дефанзивних скокова, укпан број промашених шутева подразумева збир промашених са линије слободних бацања и из игре (за 2 и 3 поена) / Званични сајт Евролиге, веб сајт адреса: 11 Performance Index rating 12 MVP: Most Valuable Player

9 Да би се упоредио учинак играча на више утакмица, као што је то случај прликом одређивања најкориснијег играча протеклог месеца у Евролиги или истог у читавој сезони, користи се просечни индекс корисности, који се добија сабирањем свих индекса корисности на одиграним утакмицама и дељењем тако добијеног збира бројем одиграних утакмица

10 2. Предмет, циљ и задаци рада Предмет овог рада је успешност кошаркаша стартера и резервних играча у другој фази Евролиге, сезоне 2012/2013. Циљ рада је да се анализира и упореди успешност кошаркаша стартера и резервних играча у другој фази Евролиге сезоне 2012/2013.У наредним поглављима извршиће се следеће анализе: Однос броја победа и пораза учесника након Топ 16 фазе и након целог такмичења Однос успешности стартера и резервних играча укупног броја утакмица, заједно са победама и поразима. Однос успешности стартера и резервних играча,и по победама и по поразима. Однос успешности стартера и резервних играча првих и последњих осам тимова, добијених и изгубљених утакмица. Однос успешности стартера и резервних играча најбоља четири тима у ТОП 16, Плеј Оф-у и Фајнал 4. Однос минмалних и максималних вредности варијабли успешности стартера и резервних играча. Однос броја резервних играча у добијеним и изгубљеним утакмицама као и укупном просеку. Задаци се односе на: Прикупљање, анализа и обрада података и статистичке грађе са званичног сајта Евролиге. 14 Преглед литературе из универзитетских и електронских извора, новинских чланака и истраживачких радова на сличну тему

11 3. Методологија истраживања 3.1.УЗОРАК ИСТРАЖИВАЊА Датим истраживањем је обухваћен узорак од шеснаест најбољих тимова Евролиге у кошарци за мушкарце, за сезону 2012/2013. Укупан број анализираних утакмица износи 133, од чега је 112 утакмица ТОП 16, 17 ПЛЕЈ ОФ-а и 4 у ФАЈНАЛ ФОР. У свакој екипи биће праћен учинак стартера и резервних играча.праћени ће само они играчи који су играли дуже од пет минута. 15 Следећи тимови ће бити анализирани у истраживању: 1. Олимпијакос 2. Реал Мадрид 3. ЦСКА Москва 4. Барселона 5. Анадолу Ефес 6. Макаби Тел Авив 7. Каха Лаборал 8. Панатанаикос 9. Химки Москва 10. Уникаха Малага 11. Монтепаски Сијена 12. Жалгирис Каунас 13. Алба Берлин 14. Фенербахче Улкер 15. Бешикташ 16. Бросе Бамберг 3.2.УЗОРАК ВАРИЈАБЛИ Варијабле успешности Минути проведени у игри (МИН) Укупан број поена(убп) Проценат шута за 2 поена(пш2) Проценат шута за 3 поена(пш3) Проценат слободних бацања(псб) Скок у нападу(сн) Скок у одбрани(со) Укупно скокова(ус) Гомез А. Мигел, Лоренцо Алберто, Ортега Енрике, Сампајо Џејми и Ибањез Серхио, Статистички показатељи игре стартерки и резервних играча у женској НБА Лиги, Журнал спорстке науке и медицине, 2009, 8, , линк:

12 Асистенције(АСИС) Украдене лопте(ул) Почињени фаулови(пф) Изнуђени фаулови(иф) Индекс корисности (успешности) (ИНД) Број резервних играча(бри) Варијабле које улазе у укупан индекс корисности (успешности) а које се неће обрађивати у овом истраживању због њихове мале заступљености су примљене и направљене блокаде и изгубљене лопте. Неће се обрађивати укупан и просечан број шутева за два и три поена и слободна бацања него њихова процентуална заступљеност. Број резервних играча је варијабла која не улази у укупан индекс корисности(успешности) а која ће се анализирати. Подаци који ће се обрађивати у наредним табелама су исказани у просеку по играчу док су шут за 2, 3 поена и слободна бацања исказана у процентима, а број резервних играча је исказан по тиму. Категоријалне варијабле Стартери Резервни играчи 3.3.ОБРАДА ПОДАТАКА У истраживању је примењена компаративна и дескриптивна метода.статистички подаци свих утакмица су преузети са званичног сајта Евролиге 16, и обрађени помоћу Мајкрософт Ексел пакета

13 4. Резултати и дискусија Наведеним истраживањем анализираће се стартери и резервни играчи 16 најбољих мушких екипа Евролиге. Сви доле поменути резултати су исказани у номиналним и процентуалним вредностима. Табела 1. приказује коначан број победа и пораза сваког тима након завршетка Топ 16 фазе Евролиге за сезону 2012/2013, а Табела 2. исто само након целог такмичења. Победе Порази 1.Барселона ЦСКА Москва Реал Мадрид Олимпијакос Анадолу Ефес Панатанаикос Каха Лаборал Макаби Тел Авив Химки Москва Уникаха Малага Монтепаски Сијена Жалгирис Каунас Алба Берлин Фенербахче Улкер Бешикташ Бросе Бамберг 0 14 Табела 1: Број победа и пораза анализираних тимовима након Топ 16 фазе 13

14 Победе Порази 1.Олимпијакос Реал Мадрид ЦСКА Москва Барселона Анадолу Ефес Макаби Тел Авив Каха Лаборал Панатанаикос Химки Москва Уникаха Малага Монтепаски Сијена Жалгирис Каунас Алба Берлин Фенербахче Улкер Бешикташ Бросе Бамберг 0 14 Табела 2: Број победа и пораза анализираних тимовима након целог такмичења Из Табела 1. и 2. се се примећује како тимови који су били најуспешнији након Топ 16 фазе такмичења нису успели да буду најуспешнији и након целог такмичења. 14

15 4.1.УПОРЕЂИВАЊЕ УСПЕШНОСТИ СТАРТЕРА И РЕЗЕРВНИХ ИГРАЧА ЦЕЛОГ УЗОРКА У Табели 3. приказан је укупан учинак мерених варијабли између стартера и резервних играча на свим утакмицама,а успешније вредности су обележене. 17 Стартери Резервни МИН УБП ПШ % 52% ПШ % 35% ПСБ 74.78% 69% СН СО УС АСИС УЛ ПФ ИФ ИНД Табела 3: Укупан просек учинка на свим утакмицама На основу табеле примећује се да су стартери имали бољи учинак у једанаест од тринаест посматраних варијабли.резервни играчи су имали бољи учинак само у шуту за два поена и почињеним фауловима, самим тим закључује се да су стартери били знатно успешнији у посматраном такмичењу Варијабла почињени број фаулова има негативну вредност па се њена мања вредност сматра успешнијом.за све остале варијабле већа вредност се сматра успешнијом.ово правило важи за све наредне анализиране табеле.

16 У Табели 4. приказан је учинак стартера и резервних играча у добијеним утакмицама, а успешније вредности су обележене. Стартери Резервни МИН УБП ПШ % 54% ПШ % 41% ПСБ 74.23% 70% СН СО УС АСИС УЛ ПФ ИФ ИНД Табела 4: Учинак у добијеним утакмицама У табели се примећује да резервни играчи имају три успешније варијабле,шут за два и три поена и почињене фаулове, у односу на десет успешнијих варијабли стартера. За разлику од претходне табеле овде је успешност стартера већа за једну варијаблу, али стартери су зантно успешнији и у овој анализи. У Табели 5. је приказан учинак стартера и резервних играча у изгубљеним утакмицама у успешније вредности су обележене. Стартери Резервни МИН УБП ПШ % 50% ПШ % 30% ПСБ 75.34% 68% СН СО УС АСИС УЛ ПФ ИФ ИНД Табела 5: Учинак у изгубљеним утакмицама 16

17 Ова табела као и претходне две показује да су стартери били успешнији у скоро свим посматраним варијаблама, тачније у једанаест од тринаест варијабли. Две варијабле где су резервни играчи су проценат шута за два поена и почињени фаулови. На основу анализираних утакмица закључује се да су и у пораженим утакмицама стартери били знатно успешнији. 17

18 Табела 6: Учинак стартера у побеђеним утакмицама 4.2.УСПЕШНОСТ СТАРТЕРА И РЕЗЕРВНИХ ИГРАЧА ПО ПЛАСМАНУ У ПОБЕДАМА И ПОРАЗИМА У Табели 6. приказан је учинак стартера анализираних тимова у победама по редоследу који су заузели на такмичењу, њихов просек по варијаблама, као и обележене вредности које приказују минималне и максималне вредности посматраних варијабли. 1.Олимпијакос % 33.35% 76.83% Реал Мадрид % 39.13% 71.99% ЦСКА Москва % 39.93% 66.10% Барселона % 35.89% 79.51% Анадолу Ефес % 41.34% 78.37% Макаби Тел Авив % 50.14% 74.16% Каха Лаборал % 40.33% 76.39% Панатанаикос % 36.79% 65.15% Химки Москва % 44.96% 64.27% Уникаха Малага % 34.84% 78.41% Монтепаски Сијена % 39.97% 84.62% Жалгирис Каунас % 34.23% 87.59% Алба Берлин % 42.01% 77.50% Фенербахче Улкер % 25.82% 89.23% Бешикташ % 47.32% 43.26% Бросе Бамберг Укупан просек % 39.07% 74.23% Мин % 25.82% 43.26% Макс % 50.14% 89.23% ТИМОВИ МИН УБП ПШ2 ПШ3 ПСБ СН СО УС АСИС УЛ ПФ ИФ ИНД 18

19 Стартери првих осам тимова имали су осам максималних и седам минималних вредности посматраних варијабли. Стартери других осам тимова су имали пет максималних и шест минималних вредности посматраних варијабли. Примећује се да је освајач Евролиге био најјуспешнији у две, скок у нападу и почињеним фауловима, од тринаест посматраних варијабли и није имао ни једну најмање вредновану варијабл. Сви тимови који су остварили више максималних од минималних резултата мерених варијабли налазе се у првих осам пласираних који су обезбеђивале такмичење у даљем такмичењу. Анадолу ефес је тим који је имао највишмаксималних вредности укупно три и ниједну минималну. Панатинаикос, тим који је био учесник плеј-офа имао је чак три минималне вредности и ниједну максималне што га по овом критеријуму ставља на последње место. Тим који је остварио највише максималних варијабли био је Фенербахче Улкер који је био најбољи у чак 4 варијабле, укупан број поена, проценат слободних бацања, украдене лопте и изнуђени фаулови. Али такође је имао и четири минималне вредности, проценат шута за три поена, укупан број скокова, асистенције и почињени фаулови. Завршио је такмичење на деоби 14.ог и 15.ог места. Међу последњих осам тимова не налази се ни један који има више максималних од минималних вредности мерених варијабли. Следи да је однос однос стартера првих осам и других осам тимова у победама прилично уједначен. 19

20 У Tабели 7. приказан је однос стартера осам првопласираних учесника и последњепласираних осам учесника у добијеним утакмицама. ПРВИХ 8 ДРУГИХ 8 МИН УБП ПШ % 52.46% ПШ % 38.45% ПСБ 73.56% 74.98% СН СО УС АСИС УЛ ПФ ИФ ИНД Табела 7: Однос учинка стартера 8 првопласираних и 8 последњепласираних екипа у победама У табели се примећује да су разлике између стартера боље пласираних тимова и лошије пласираних тимова знатно мање него у поређењу стартера и резервних играча, али и да су стартери бољепласираних тимова више провели времена на терену као и то да су били бољи у 10 од 13 мерених варијабли па самим тим и у коначном индексу корисности. Стартери резервних играча били су бољи у шуту за два поена, слободним бацањима и изнуђеним фауловима. Може се закључити да су стартери боље пласираних тимова у победама били бољи у знатној већини варијабли aли да су разлике између варијабли мале. 20

21 Табела 8: Учинак стартера у изгубљеним утакмицама У Табели 8. приказан је учинак стартера анализираних тимова по редоследу који су заузели у такмичењу њихов просек по варијаблама у утакмицама у којима су остварили поразе, као и обележене вредности које приказују минималне и максималне вредности посматраних варијабли. 1.Олимпијакос % 33.74% 74.63% Реал Мадрид % 24.32% 76.56% ЦСКА Москва % 26.20% 79.64% Барселона % 39.92% 83.02% Анадолу Ефес % 21.29% 66.90% Макаби Тел Авив % 25.94% 70.19% Каха Лаборал % 32.73% 76.08% Панатанаикос % 25.08% 68.36% Химки Москва % 34.72% 77.02% Уникаха Малага % 36.02% 76.10% Монтепаски Сијена % 29.80% 74.48% Жалгирис Каунас % 35.55% 79.27% Алба Берлин % 41.52% 81.89% Фенербахче Улкер % 46.90% 79.60% Бешикташ % 31.81% 66.15% Бросе Бамберг % 35.80% 75.61% Укупан просек % 32.58% 75.34% Мин % 21.29% 66.15% Макс % 46.90% 83.02% ТИМОВИ МИН УБП ПШ2 ПШ3 ПСБ СН СО УС АСИС УЛ ПФ ИФ ИНД 21

22 Од тринаест максималних варијабли чак десет се налази међу последњих осам тимова док су само слободна бацања, почињени фаулови и скок у одбрани на горњој половини табеле. Број минималних вредности првих осам тимова је десет насупрот три које имају других осам тимова. Из табеле примећујемо да су играчи последње пласираног тима провели највише времена на терену. У пораженим утакмицама првопласирани тим Олимпијакос је био најбољи у почињеном броју фаулова. Реал Мадрид тим који је заузео друго место у генералном пласману има најлошије резултате у чак три сегмента што га по овој анализи ставља на последње место. Фенербахче Улкер тим који је заузео четрнаесто место има најбоље вредности у чак четири мерене варијабле и једну минималну што би га у овом скупу ставило на прво место. На основу ове табеле се закључује да су стартери последњепласираних тимова у пораженим утакмицама били знатно успешнији од стартера са врха табеле и по броју максималних и минималних вредности. У Табели 9. приказан је однос стартера осам првопласираних учесника и последњепласираних осам учесника у пораженим утакмицама. ПРВИХ 8 ДРУГИХ 8 МИН УБП ПШ2 48% 48% ПШ3 29% 37% ПСБ 74% 76% СН СО УС АСИС УЛ ПФ ИФ ИНД Табела 9: Однос учинка стартера 8 првопласираних и 8 последњепласираних екипа у поразима 22

23 У датој табели се примећује да су стартери лошије пласираних тимова провели незнатно више времена у игри и имали боље вредности мерених варијабли у чак десет од тринаест случајева самим тим и већи индекс корисности. Првих осам тимова било је успешније у скоку у одбрани,почињеним и изнуђенм фауловима фауловима. Дакле, стартери последњих осам тимова су успешнијеи у пораженим утакмицама од првих осам за разлику од добијених утакмица где су подаци супротни и показују да су стартери водећих тимова имали већи учинак. 23

24 Табела 10: Учинак резервних играча у добијеним утакмицама У Табели 10. приказани су резервни играчи анализираних тимова по редоследу који су заузели у такмичењу њихов просек по варијаблама у којима су остварили победе, као и обележене вредности које представљају минималне и максималне вредности. ТИМОВИ МИН УБП ПШ2 ПШ3 ПСБ СН СО УС АСИС УЛ ПФ ИФ ИНД 1.Олимпијакос % 31% 66% Реал Мадрид % 35% 78% ЦСКА Москва % 33% 80% Барселона % 39% 73% Анадолу Ефес % 58% 73% Макаби Тел Авив % 37% 80% Каха Лаборал % 54% 87% Панатанаикос % 43% 58% Химки Москва % 45% 87% Уникаха Малага % 44% 69% Монтепаски Сијена % 40% 68% Жалгирис Каунас % 42% 68% Алба Берлин % 44% 81% Фенербахче Улкер % 25% 42% Бешикташ % 47% 47% Бросе Бамберг Укупан просек % 41% 70% Мин % 25% 42% Макс % 58% 87%

25 На табели се примећује да су резервни играчи првопласираних тимова имали максималне вредности из шет варијабли а минималне из три од тринаест посматраних варијабли. Резервни играчи последњепласираних тимова су имали максималне вредности из 7 варијабли а минималне из чак 10 од тринаест варијабли. Резервни играчи Химкија из Москве су имали максималне вредности из четири од тринаест мерених варијабли. Химки је био најбољи у укупном броју поена скок у одбрани, асистенцијама и индексу корисности. Резервни играчи освајача Евролиге,нису били најбољи ни у једној мереној варијабли,чак су имали и једну минималну,асистенције. Резервни играчи Фенербахче Улкера имали су минималне вредности из чак седам од тринаест посматраних варијабли. Следи да је однос максималних вредности скоро идентичан, док је однос минималних вредности убедљиво на страни последњепласираних тимова. Може се закључити да су резервни играчи првопласираних тимова у победама били знатно успешнији од последњепласираних и то по броју минималних вредности посматраних варијабли. 25

26 У Табели 11. приказан је однос резервних играча 8 првопласираних учесника и последњепласираних 8 учесника у добијеним утакмицама. ПРВИХ 8 ДРУГИХ 8 МИН УБП ПШ % 54.56% ПШ % 40.92% ПСБ 74.32% 65.80% СН СО УС АСИС УЛ ПФ ИФ ИНД Табела 11: Однос учинка резервних играча 8 првопласираних и 8 последњепласираних екипа у победама Резервни играчи првих 8 тимова провели су више времена у игри били успешнији у десет од тринаест посматраних варијабли самим тим имали и већи индекс корисности.резервни играчи других осам тимова били су успешнији у проценту шута за два поена асистенцијама и украденим лоптама. У табели се примећује да је учинак резервних играча прво пласираних тимова у добијеним утакмицама веома сличан учинку стартера у добијеним утакмицама,јер и једни и други имају 10 успешнијих варијабли у односу на стартере и резервне играче последњепласираних тимова. Може се закључити да су резервни играчи у победама првих осам тимова били успешнији од резервних играча других осам тимова са малим разликама вредности посматраних варијабли. 26

27 Табела 12: Учинак резервних играча у изгубљеним утакмицама У Табели 12. Приказани су резервни играчи анализираних тимова по редоследу који су заузели у такмичењу њихов просек по варијаблама у којима су остварили поразе, као и обележене вредности које представљају минималне и максималне вредности. ТИМОВИ МИН УБП ПШ2 ПШ3 ПСБ СН СО УС АСИС УЛ ПФ ИФ ИНД 1.Олимпијакос % 29% 72% Реал Мадрид % 17% 76% ЦСКА Москва % 23% 54% Барселона % 21% 85% Анадолу Ефес % 16% 68% Макаби Тел Авив % 38% 49% Каха Лаборал % 27% 71% Панатанаикос % 25% 58% Химки Москва % 33% 81% Уникаха Малага % 25% 71% Монтепаски Сијена % 30% 72% Жалгирис Каунас % 34% 77% Алба Берлин % 38% 69% Фенербахче Улкер % 58% 69% Бешикташ % 32% 49% Бросе Бамберг % 26% 68% Укупан просек % 30% 68% Мин % 16% 49% Макс % 58% 85%

28 Из табеле се примећује да су резервни играчи прво пласираних тимова имали максималне вредности из седам варијабли и минималне из девет варијабли. Резервни играчи последњепласираних тимова имају максималне вредности из шест и минималне из четири варијабле. Резервни играчи Химкија имају највише максималних вредности,чак пет, док резервни играчи Анадолу Ефеса имају највише минималних,четири. Слично као и у табели 10. однос максималних вредности је скоро исти, док је број минималних вредности за разлику од табеле 10. убедљиво на страни првопласираних тимова Следи да су резервни играчи последњепласираних тимова у поразима успешнији и то на основу мањег броја минималних вредности. 28

29 У Табели 13. приказан је однос резервних осам првопласираних учесника и последњепласираних осам учесника у пораженим утакмицама. ПРВИХ 8 ДРУГИХ 8 МИН УБП ПШ % 48.90% ПШ % 34.54% ПСБ 66.56% 69.41% СН СО УС АСИС УЛ ПФ ИФ ИНД Табела 13: Однос учинка 8 првопласираних и 8 последњепласираних екипа у поразима Из табеле се примећује да су резервни играчи првих осам тимова провели више времена у игри били бољи у осам од тринаест посматраних варијабли и имали већи индекс корисности. Резервни играчи других осам су били успешнији у укупном броју поена, проценту шута за две и три поена, украденим лоптама и изнуђеним фауловима. Примећује се и да су разлике резервних играча у пораженим утакмицама између првих и других осам тимова знатно мање него код резервних играча у добијеним утакмицама. Закључује се да су резервни играчи првопласираних тимова били успешнији од последњепласираних у пораженим утакмицама са малим разликама између посматраних варијабли. 29

30 Табела 14. показује просечан број играча по тимовима у добијеним и изгубљеним утакмицама и укупном просеку, као и обележеним минималним и максималним вредностима. ТИМОВИ Победе Порази Укупно 1.Олимпијакос Реал Мадрид ЦСКА Москва Барселона Анадолу Ефес Макаби Тел Авив Каха Лаборал Панатанаикос Химки Москва Уникаха Малага Монтепаски Сијена Жалгирис Каунас Алба Берлин Фенербахче Улкер Бешикташ Бросе Бамберг / Мин Макс Укупан просек Табела 14: Резервни играчи по тимовима Из дате табеле се примећује да је освајач Евролиге, Панатинаикос, имао највише резервних играча и у добијеним и у изгубљеним утакмицама. ЦСКА, иначе трећепласирани тим, имао је најмањи број резервних играча у добијеним утакмицама. Панатинаикос, осмопласирани тим, имао је најмањи број резервних играча када је био поражен,док је Монтепаски тим са најмањим бројем играча просечно на свим утакмицама. Може се закључити да је број резервних играча који су у ротацији веома битан, јер тим који је првак је имао највише резервних играча у ротацији, што се може јасније уочити на Графику 1. на следећој страни. 30

31 Олимпијакос 2.Реал Мадрид 3.ЦСКА Москва 4.Барселона 5.Анадолу Ефес 6.Макаби Тел Авив 7.Каха Лаборал 8.Панатанаикос 9.Химки Москва 10.Уникаха Малага 11.Монтепаски Сијена 12.Жалгирис Каунас 13.Алба Берлин 14.Фенербахче Улкер 15.Бешикташ 16.Бросе Бамберг Просечан број резервних играча по тиму График 1: Просечан број резервних играча по тиму 31

32 4.3.УСПЕШНОСТ ЧЕТИРИ НАЈБОЉА ТИМА У СВЕ ТРИ ФАЗЕ У Табелама 15. и 16. су приказане варијабле стартера и резервних играча најбоља четири тима праћене кроз три фазе такмичења,топ 16, Плеј оф и Фајнал фор, на добијеним и изгубљеним утакмицама. МИН УБП ПШ2 ПШ3 ПСБ СН СО УС АСИС УЛ ПФ ИФ ИНД ТОП 16 СТАРТЕРИ % 39.73% 74.57% РЕЗЕРВНИ % 34.13% 73.00% ПЛЕЈ ОФ СТАРТЕРИ % 36.69% 71.00% РЕЗЕРВНИ % 37.26% 73.33% ФАЈНАЛ 4 СТАРТЕРИ % 34.43% 73.83% РЕЗЕРВНИ % 29.81% 65.67% Табела 15: Учинак четири најбоља тима у 3 фазе Евролиге на добијеним утакмицама Из табеле се види да су стартери на добијеним утакмицама топ 16 фазе такмичења провели више времена на терену имали бољи учинак у дванаест од тринаест посматраних варијабли самим тим већи индекс корисности,само су били лошији у почињеним фауловима. Посматрајући плеј оф фазу такмичења примећује се да су стартери провели више времена на терену али да је однос посматраних варијабли седам(минути, поени, скок у одбрани, укупан број скокова, асистенције изнуђени фаулови и индекс корисности) према 6 (проценат шута за два, три поена и слободних бацања, скок у нападу украдене лопте и почињени фаулови) у корист стартера што нам говори да су имали доста приближан учинак У фајнал фор фази стартери су такође провели више времена на терену однос је био осам према пет у корист стартера док је индекс успешности био на страни резервних играча. Посматрајући однос ова четири тима кроз све три фазе такмичења у добијеним утакмицама примећује се да је учинак стартера опадао са сваком наредном фазом а да је учинак резервних играча био највећи у плеј-оф фази а најмањи у топ 16 фази. 32

33 МИН УБП ПШ2 ПШ3 ПСБ СН СО УС АСИС УЛ ПФ ИФ ИНД ТОП 16 СТАРТЕРИ % 31.04% 77.98% РЕЗЕРВНИ % 15.61% 77.45% ПЛЕЈ ОФ СТАРТЕРИ % 29.57% 87.85% РЕЗЕРВНИ % 33.06% 66.92% ФАЈНАЛ 4 СТАРТЕРИ % 41.44% 72.30% РЕЗЕРВНИ % 20.32% 67.30% Табела 16: Учинак четири најбоља тима у 3 фазе Евролиге на изубљеним утакмицама Из табеле видимо да су стартери у пораженим утакмицама топ 16 фазе такмичења провели више времена на терену били бољи у девет од тринаест посматраних варијабли и имали знатно већи индекс корисности.резервни играчи су били бољи у шуту за два поена скоку у нападу украденим лоптама и почињеним фауловима док су остале варијабле припале стартерима. У плеј оф фази такмичења стартери су више времена провели на терену док је однос посматраних варијабли био седам према шест у корист резервних играча са већим индексом корисности.у овој фази такмичења резервни играчи су исказали свој највећи допринос. У фајнал фор фази такмичења стартери су провели највише времена на терену од све три мерене фазе,били успешнији у чак једанаест од тринаест мерених варијабли и имали највећу разлику између индекса корисности са резервним играчима. Прве две мерене фазе и на добијеним и пораженим утакмицама даје нам доста сличне резултате у којима у топ 16 фази стартери имају знатно више вредности варијабли,у плеј офу те разлике су сведене на минимум, док у Фајнал фор-у добијених утакмица те разлике су на минимуму а успех у пораженим утакмицама знатно већи на конто стартера. Може се закључити да су стартери у топ 16 фази такмичења имали доминантну улогу,затим да је у плеј оф фази улога стартера и резервних играча изједначила и да су резервни играчи доста повећали свој учинак,вероватно због физичке исцрпљености стартера који су изнели претходну фазу такмичења. У фајнал фор фази такмичења резултати говоре да тимови, у којима су резервни играчи играли више времена и остварили више вредности мерених варијабли, су и остварили победе. 33

34 5. Закључак У раду је анализирано 16 најбољих тимова Евролиге у кошарци за мушкарце, за сезону 2012/2013. Укупан број анализираних утакмица износи 133, од чега је 112 утакмица ТОП 16 фазе, 17 ПЛЕЈ ОФ, и 4 ФАЈНАЛ ФОР. Праћени су учинци играча стартера и резервних играча у односу на број минута проведених у игри, број постигнутих поена, проценат шута за два,три поена и слободна бацања, скок у нападу, скок у одбрани и укупан број скокова, асистенције, украдене лопте, почињени и изнуђени фаулови индекс корисности (успешности) и број резервних играча. Резултати анализе говор о односу броја победа и пораза учесника након Топ 16 фазе и након целог такмичења О односу успешности стартера и резервних играча укупног броја утакмица, заједно са победама и поразима. Однос успешности стартера и резервних играча у победама и поразима. Однос успешности стартера и резервних играча првих и последњих осам тимова, добијених и изгубљених утакмица. Однос успешности стартера и резервних играча најбоља четири тима у ТОП 16, Плеј Оф-у и Фајнал 4. Однос минмалних и максималних вредности варијабли успешности стартера и резервних играча. Однос броја резервних играча у добијеним и изгубљеним утакмицама као и укупном просеку. Стартери су били знатно успешнији у посматраном такмичењу имавши бољи учинак у једанаест од тринаест посматраних варијабли. Стартери су знатно успешнији у добијеним утакмицама са бољим учинком у десет од тринаест посматраних варијабли. Стартери су знатно успешнији и у изгубљеним утакмицама са бољим учинком у једанаест од тринаест посматраних варијабли. Однос стартера првих осам и других осам тимова у добијеним утакмицама је прилично уједначен према броју максималних и минималних вредности посматраних варијабли. Стартери првих осам тимова у победама су били знатно успешнији од других осам тимова са бољим учинком у десет од тринаест посматраних варијабли. Стартери последњепласираних осам тимова у пораженим утакмицама су били знатно успешнији од стартера са врха табеле по броју максималних и минималних вредности. 34 Стартери последњих осам тимова су успешнији у пораженим утакмицама од првих осам у десет од тринаест посматраних варијабли.

35 Резервни играчи првопласираних тимова у добијеним утакмицама су били знатно успешнији од последњепласираних и то по броју минималних вредности посматраних варијабли док је број максималних вредности посматраних варијабли био уједначен. Резервни играчи првих осам тимова у добијеним утакмицама су били успешнији од резервних играча других осам тимова у десет од тринаест посматраних варијабли са малим разликама вредности посматраних варијабли. Резервни играчи последњепласираних тимова у пораженим утакмицама су успешнији и то на основу мањег броја минималних вредности. Резервни играчи првопласираних тимова у пораженим утакмицама су били успешнији од последње пласираних у осам од тринаест посматраних варијабли са малим разликама између посматраних варијабли. Тим који је првак је имао највише резервних играча у ротацији и у добијеним и у изгубљеним утакмицама. Стартери најбоља четири тима у добијеним утакмицама у топ 16 фази такмичења су имали бољи учинак у односу на резервне играче у дванаест од тринаест посматраних варијабли,у седам од тринаест у плеј офу и осам од тринаест на фајнал фору с тим да су у овој фази резервни играчи имали већи индекс корисности. Учинак стартера опадао је са сваком наредном фазом а учинак резервних играча био највећи у плеј-оф фази а најмањи у топ 16 фази у добијеним утакмицама. Стартери најбоља четири тима у пораженим утакмицама топ 16 фазе такмичења су били бољи у девет од тринаест посматраних варијабли, у шест од тринаест у Плеј офу,у једанаест од тринаест у Фајнал фору са највећом разликом индекса успешности у односу на резервне играче. Стартери су у већини случајева најквалитетнији играчи у својим тимовима и овим истраживањем је управо то и приказано. Али овим истраживањем је приказано и како је учинак резервних играча веома битан јер су при анализи најбоља четири тима они показали знатно мање разлике мерених варијабли у односу на стартере у добијеним утакмицама у Плеј офу и Фајнал фор-у него у Топ 16 фази такмичења. Како је кошарка је високо интезиван спорт, а Евролига најјаче европско клупско такмичење које је праћено великим бројем утакмица,она захтева велики број играча који ће успети да изнесу цело такмичење. Два првопласирана тима после Топ 16 фазе такмичења који су и важили за фаворите пре завршног турнира, заузели су треће и четврто место па један од разлога за њихов неуспех сигурно лежи и у малом броју играча у ротацији. 35

36 Овим истраживањем је приказано како је Олимпијакос тим који се после после топ 16 фазе такмичења налазио на деоби четвртог и петог места а на финалном турниру узео прво место, управо имао највећи број играча у ротацији. 36

37 6. Литература 1. Gómez Miguel A., Lorenzo Alberto, Ortega Enrique, Sampaio Jaime and Ibáñez Sergio. J (2009): Game related statistics discriminating between starters and nonstarters players in Women s National Basketball Association League (WNBA). Journal of Sports Science and Medicine (2009), , 2. Gonzalez Adam M., Hoffman Jay R., Rogowski Joseph P., Burgos William, Edward Manalo, Weise Keon, Fragala Maren S., and Stout Jeffrey R.: PERFORMANCE CHANGES IN NBA BASKETBALL PLAYERS VARY IN STARTERS VS. NON-STARTERS OVER A COMPETITIVE SEASON. Human Performance Laboratory, University of Central Florida, Orlando, FL, 3. Каралејић, М. и Јаковљевић С. (2008): Теорија и методика кошарке. Беорад, ФСФВ 4. Faurschou, Bran:,,History of Basketball. Чланак у секцији о историји НБА, веб сајт адреса: