Program Javnog Duga

Транскрипт

1 Republika e Kosovës Republika Kosova Republic of Kosovo Qeveria - Vlada Government Ministria e Financave / Ministarstvo Finansija / Ministry of Finance Program Javnog Duga Decembar 2013

2 Sadržaj Napomena... 3 Skraćenice... 4 Rezime UVOD CILJEVI UPRAVLJANJA DUGOM ZAKONSKI OKVIR PREGLED PORTFOLIJA DUGA Sadržaj državnog duga Historijsko i trenutno servisiranje državnog duga UPRAVLJANJE RIZIKA PORTFOLIJA DUGA Valutni rizik Rizik kamatne stope Rizik re - finansiranja Profil dospeća SREDNJOROČNA STRATEGIJA UPRAVLJANJA DUGOVIMA PLAN ZADUŽIVANJA KOMUNIKACIJA SA TRŽIŠTEM

3 Napomena Fiskalna godina Fiskalna godina Kosova počinje 1 Januara i završava se 31 decembra Valuta zemlje Valuta u zemlji je Evro ( ) Svi iznosi u ovom dokuemntu su u valuti Evro ( ) osim gde se drugačije naglašava. 3

4 Skraćenice BDP Bruto Domaći Proizvod CBK Centralna Banka Republike Kosova CLC Consolidated Loan C FG Fiskalna Godina IBRD International Bank for Reconstruction and Development IDA International Development Association JUD Jedinica za Upravljanje Dugom MMF Međunarodni Monetarni Fond KfW Kreditanstalt für Wiederaufbau - Nemacka Razvojna Banka MoF Ministarstvo Finansija PDD Program Državni Dug PVD Prosečno Vreme do Dospeća RWA Risk Weighted Assets SDR Special Drawing Rights SSJD Srednjoročne Strategije o Javnom Dugu VK Vlada Kosova WB World Bank ZUORJF Zakon o Upravljanju i Odgovornostima za Rad u Javnim Finansijama 4

5 Rezime U skladu sa članom 15, stav 1 i 2, pod stav 2.1, 2.2, 2.3, 2.4, 2.5, 2.6, 2.7, 2.8, 2.9 i 2.10 Zakona o javnom dugu Br. 03/L-175, Ministarstvo finansija predstavlja Vladi za usvajanje Program o državnom dugu (PDD ). PDD je u skladu sa makrofiskalnim okvirom i obezbeđuje održivost državnog duga. PDD obezbeđuje da se potrebe pozajmljivanja pokriju najnižim mogućim troškovima i u okviru opravdanih granica rizika. Ukupan javni dug prema BDP na kraju Fiskalne godine (FG) 2013 procenuje se da će biti 9.3 posto. Ukupan javni dug na kraju FG 2013 u monetarnoj vrednosti procenjuje se da će biti približno miliona i ukupan dug je u obliku Državnog duga. Kosovo još uvek nema opštisnki dug i nije izdala državne garancije. Ukupan spoljni državni dug procenjuje se na milliona evra. Sa druge strane, unutrašnji dug na kraju 2013 godine ocenjuje se da će biti 154 miliona evra u kratkoročnim hartijama od vrednosti Vlade Republike Kosova koje su sve izdate od Centralne Vlade. Rizik u postojećem portfoliju državnog duga je prilično izvodljiv i kontinuirano će se pratiti. U nastojanju da se održi nivo državnog duga na održivom nivou, kao i da se i dalje razvije unutrašnje tržište, Vlada će pregovarati uglavnom koncesionalne zajmove za Cinansiranje projekata dok će izdavati hartije od vrednosti za pokrivanje finansijskih potreba. 5

6 1.0 UVOD Program o državnom dugu izrađen je u skladu sa odgovarajućim zakonodavstvom o finansijskom upravljanju, i obuhvata historijske i trenutne informacije oko portfolija državnog duga, servisiranje državnog duga, ciljevi o upravljanju dugom i rizikom, godišnjim planom za pozajmljivanje za 2014 godinu, Srednjoročnu strategiju duga Godišnji plan pozajmljivanja je u skladu sa nacrt - zakonom o budžetu za 2014 dok je razvoj Srednjoročne strategije o javnom dugu (SSJD) za period u skladu sa Makrofiskalnim okvirom koji ima za cilj makrofiskalnu stabilnost i održivost javnog duga. Glavni cilj PDD je da obezbedi da finansijske potrebe Vlade i otplata duga su ispunjeni sa najnižim mogućim troškovima uvek na dozvoljenom nivou rizika. Sa nasleđenim dugom iz bivše Jugoslavije u 2009 godini koji sačinjava najveći deo naplate dugova Kosova, i programima 1 jedan za drugim MMF-a; Kosovo je u niskim procentima ušlo u spoljne dugove uglavnom za finansiranje projekata. Finansiranje budžeta je obezbeđeno uglavnom iz unutrašnjeg tržišta preko izdavanja hartija od vrednosti Vlade Republike Kosova. Vlada je posvećena razvoju unutrašnjeg tržišta hartija od vrednosti, kao osnovni izvor finansiranja budžeta. Tokom godina, od osnivanja protfolija spoljneg duga u 2009 godini, sklapanje međunarodnih sporazuma u obliku kredita pripisuje se uglavnom finansiranju projekata u oblasti voda, energije, centralnog grejanja i finansijskom sektoru. Implementacija tržišta državnih hartija od vrednosti u 2012, a kasnije i u 2013 pokazala se veoma uspešna u smislu interesovanja za investicije i troškove pozajmljivanja. Novi unutrašnji dug povećan je za 8.1% u 2013 godini u poređenju sa 2012 i bio je namenjen za finansiranje budžeta. Deo 2 ovog programa opisuje ciljeve upravljanja dugom, dok deo 3 tretira zakonski okvir i institucionalno uređenje. Deo 4 predstavlja rezime portfolija duga što se tiče njegovog sastava, kao i historija 1 Stand By Arrangement

7 servisiranja duga do sada. Deo 5 razmatra upravljanje rizikom i limite/granice rizika. Kod dela 6 i 7 predstavljeni su Srednjoročna strategija duga kao i Godišnji plan 2014 o pozajmljivanju. U delu 8 predstavljena je komunikacija sa finansijskim tržištem. 2.0 CILJEVI UPRAVLJANJA DUGOM Glavni cilj Vlade Kosova u Upravljanju javnim dugom je da obezbedi finansiranje budžeta sa što nižim mogućim troškovima uvek imajući u vidu prihvatljivi nivo izlaganja prema finansijskom riziku. Ministarstvo finansija (MF), u ime Vlade Kosova, postići će ovaj cilj putem efikasnog upravljanja ukupnim dugo. Zaduživanje Vlade menadžiraće se prema sledećim principima: Godišnji plan finansiranja imaće za cilj da obezbedi efikasno finansiranje budžetskog deficita, u skladu sa Zakonom o budžetu, u skladu sa ZUJFO, i u skladu sa granicama rizika koje su određene ovim programom; Aktivnosti u mesnom i međunarodnom tržištu izvršiće se sa odgovornošću, na stručan i transparentan način i na vreme. Ugovaračke obaveze izvršiće se na vreme i pod punom transparencijom u svim slučajevima onako kako je sporazumom predviđeno u ugovoru. Prilikom planiranja aktivnosti za unutrašnje pozajmljivanje, pažnja će se usmeriti više na dugoročne razvoje tržišta nego na moguće kratkoročne dobitke; Najpovoljniji uslovi za svaku transakciju pozajmljivanja obezbediće se u skladu sa ciljevima i objektivima koji su određeni u ovoj strategiji; 7

8 3.0 ZAKONSKI OKVIR Zakon o javnom dugu ("Zakon") dao je pravo Republici Kosova da pruži garanciju o dugu, da bi isplatila troškove pozajmljivanja i da bi isplatila glavnicu i kamatu njenih državnih dugova. Ovaj Zakon je delegirao Ministarstvu finansija pravo da brine o celokupnom upravljanju Državnog duga kao i za garanciju dugova Republike Kosova. Zakon delegira Ministarstvo finansija kao jedini autoritet da stupi u Državne dugove, za ciljeve koji su navedeni u nastavku: 1. Za finansiranje deficita državnog budžeta, kada troškovi koji su ovlaščeni zakonom prekoračuju, ili postoji mogućnost da prekorače, prema prognozi (procenjivanju) ministra, prihode potrebne da se oni isplate; 2. Za finansiranje investivnih projekata koji se smataju kao nacionalni cilj i koji su obuhvaćeni u NBK i SOR; 3. Da bi refinansirali Državne dugove koji su ranije ugovoreni. 4. Da bi platili Državne garancije, u potpunosti ili delimično, u slučaju da zajmoprimalac ne ispuni svoje obaveze duga; 5. Da bi isplatili troškkove servisiranja Državnog duga, uključujući, ali se ne ograničavajući samo na, povezane troškove, kao na primer provizije za izdavanje hartija od vrednosti, održavanje računa, kupovina i provizije fiskalnih agencija; 6. Da bi isplatili troškove u slučaju da Skupština proglasi neko vanredno nacionalno stanje. Šta više, Zakon navodi da ukupan iznos ukupnog duga ni u kom slučaju ne bi trebalo da prelazi 40% bruto domaćeg proizvoda. Prema zakonu, Državne garancije treba da se tretiraju kao državni dug tokom izračunavanja ovog ograničenja. Osim toga, Ministarstvo finansija je uskladilo Fiskalni pravilnik sa MMF koji se ogleda u Zakonu o upravljanju javnim finanisjama i odgovornosti. Fiskalno pravilo ima za cilj držanje duga na održivm 8

9 nivou preko usklađivanja budžetskog balansa, nivoa pozajmljivanja i srednjoročnog ekonomskog porasta. U skladu sa tim, Fiskalno pravilo određuje jednu gornju granicu deficita gde nijedan Zakon o budžetskoj podeli neće obuhvatiti opšti deficit koji prekoračuje 2% predviđenog BDP-a. 4.0 PREGLED PORTFOLIJA DUGA Na kraju FG 2013 državni dug je procenjen na miliona Evra, od kojih direktan vladin dug procenjuje se na miliona evra ili posto portfolija, dok je 8.45 miliona evra ili 1.73% dug pod - pozajmljivanja. Tokom perioda državni dug je imao jedno prosečno godišnje povećanje od 10 posto sa jednim povećanjem od 9.33 posto u odnosu na BDP u poređenju sa 6.37 posto u 2012 godini. Pod pozajmljeni dug gde Vlada je zajmoprimalac u sporazumu finanisranja koji je potpisan sa kreditorom, počeo je da se isplačuje tokom 2012 godine u manjim iznosima i tako je nastavljeno i u 2013 godini, i kao rezultat pod pozajmljeni dug dostiže 1.76 posto ukupnog duga tokom dvogodišnjeg perioda. Trenutni pod pozajmljeni dug namenjen za projekte u oblasti vode, energije i centralnog grejanja. Takođe, ima i jedan projekat koji je finansiran sa Centralnom bankom Republike Kosova (CBK). Ukupan iznos pod pozajmljenog duga koji je ugovoren i čija isplata treba da počne sledećih godina dostiže iznos od 41.6 miliona evra. 9

10 Borxhi i Jashtëm Borxhi i Brendshëm Borxhi i Nën-huazuar Program javnog duga Figura 1 državni dug Historijski, dug Kosova bio je relativno nizak. Tokom 2010 i 2011 godine, najveći deo portfolija državnog duga sastojao se od duga prema Svetskoj banci - IBRD za konsolidovani kredit C koji je nasleđen od bivše Jugoslavije. U 2012 godini, stanje duga povećano je za 62% u poređenju sa 2011; iz razloga isplate fondova iz programa sa MMF u 2012 godini, Mnistarstvo finansija po prvi put je implementiralo tržište hartija od vrednosti Vlade prodavši 74 miliona evra kratkoročnih trezorskih zapisa za finansiranje budžeta. Za više, nakon uspešnog sporazuma sa MMF-om, Kosovo je u 2012 godini isplatilo u obliku finansiranja budžeta fondove u iznosu od miliona evra iz MMF-a. U 2013 godini, stanje duga je povećano za 19% iz 2012 godine zbog novog izdavanja 2 i prodaje od 80 miliona evra hartija od vrednosti kao i isplate iz spoljneg duga za finansiranje projekta u iznosu od 16.5 miliona evra milion Evra trezorskih zapisa izdati u 2012 nastavljeno je da se re - finansiraju i tokom 2013 dok 80 miliona evra iznosi novo izdavanje hartija od vrednosti za finansiranje budžeta. 10

11 Program javnog duga Tabela 1: Stanje državnog duga Godina Spoljni dug (stanje 30 oktobra) Svetska banka IBRD MMF Svetska banka IDA Unutrašnji dug Ukupan dug BDP 4,190 4,602 4,916 5,2444 DUG/BDP 6.20% 5.51% 8.35% 9.09% Predviđa se da će spoljni dug na kraju 2013 gdine biti 66.8 posto iz portfolija državnog duga dok će unutrašnji dug biti 33.2 posto. 4.1 Sadržaj državnog duga SDD ima za cilj tretiranje Upravljanja državnog duga, dakle, analize koje su urađene u ovom dokumentu imaju cilj samo za državni dug. Za više, Kosovo do sada nema opštinski dug ni spoljni ni unutrašnji. Figura 2a i 2b u nastavku predstavljaju podelu u unutrašnjem dugu prema instrumentu i podelu spoljnjeg duga prema kreditorima. Figura 2a unutrašnji dug podeljen prema vrsti instrumenta Bono Thesari 12 mujore 36% Bono Thesari 3 mujore 10% Bono Thesari 6 mujore 54% 11

12 Program javnog duga Republika Kosova je implementirala elektronski sistem Primarnih aktera za trgovinu Vladinih hartija od vrednosti. Sve komercijalne banke licencirane prema zakonima i pravilnicima BQK su Primarni akteri koji ističu direktno ponude na Dan licitacije. Unutrašnji dug Kosova sastoji se uglavnom od kratkoročnih trezorskih zapisa, sa rokom dospeća 3, 6 i 12 meseci. Za više, kao što je i naglašeno ranije većina spoljneg državnog duga je prema Svetskoj banci IBRD. Osim Svetske banke, jedan znatann deo spoljneg duga je i dug prema MMF-u. Iz ukupnog stanja spoljnjeg duga, 7 posto je dug prema KfW i prema IDA. Figura 2b: Spoljni dug podeljen prema kreditorima KfW 2% IDA 5% FMN 32% IBRD 61% 4.2 Historijsko i trenutno servisiranje državnog duga Otplata duga tokom godina kao što je predstavljeno na Tabeli 2 dolje u nastavku bilo je u okviru i nivou održivosti. Skoro cela kamata i glavnica isplačena tokom bila je za isplatu CLC-a. Tokom poslednjeg tromesečja 2013 godine, Ministarstvo finansija počeće sa isplatom duga koji je dobila od MMF-historijske podatke u vezi servisiranja javnog u 2010 godini. Tabela u nastavku predstavlja duga. 12

13 Tabela 2: Podaci o servisiranju duga (stanje 30 oktobra) K I K I K I K I Spoljni dug Unutrašnji dug Ukupno otplata duga Ukupni prihodi Vlade 1, , , , Otplata duga/prihodi 1.65% 1.57% 1.55% 1.83% 5.0 UPRAVLJANJE RIZIKA PORTFOLIJA DUGA U skladu sa određenim ciljem i osnovnim načelima upravljanja portfolija vladinog duga, osnovni zadaci u nastavku određeni su za upravljanje rizika portfolija duga: Identifikacija specifičnih finansijskih parametara rizika za varijable opšteg vladinog duga rizik refinansiranja, neto izloženost deviznog duga, struktura kamatne stope; Praćenje i upravljanje profila dospeća duga kako bi se izbegao rizik refinansiranja; Praćenje i upravljanje izlaganja duga u stranoj valuti, kako bi se izbeglo izlaganje duga riziku strane valute; Praćenje i upravljanje strukture kamatne stope, kako bi se smanjio rizik kamatne stope portfolija državnog duga; Korist iz sadržaja duga u evrima da bi koristili mogućnost zaduživanja i istovremeno omogućio razvoj domaćeg tržišta, nudeći investitorima različite dužničke instrumente; Očuvanje i razvoj saradnje sa unutrašnjim i spoljnim partnerima finansijskog tržišta kako bi olakšali aktivnosti pozjmljivanja za Vladu; 13

14 U skladu sa trenutnim portfolijom državnog duga, ciljevi i osnovna načela, kao i stanje na finansijskim tržištima određene su granice rizika kao što je dolje predstavljeno kako bi se upravljao i nadgledao rizik portfolija javnog duga. Tabela 3: Granice rizika za period Valutni rizik Ograničenje Ne više od 30% ukupnog duga može da se izdaje u glavnim stranim valutama* 2. Nova izdavanja unutrašnjeg duga 3. Profil dospeća unutrašnjeg duga 3.1 Do jedne godine Jednako ili više od novog spoljneg duga. Cilj je da se smanji odnos na 70% ili manje ukupnog unutrašnjeg duga 3.2 Duže od jedne godine 30% ili više ukupnog unutrašnjeg duga. 4. Maksimalna raspodela Portfolija sa variabilnom 30% kamatom * Za ciljeve ovog dokumenta kao glavne valute smatra se da su - USD, GBP, Yen, i svaka druga valuta koja je povezana sa nekom glavnom valutom ILI koja u poslednjih 5 godina, prosečno tokom njenih kretanja u odnosu na neku drugu glavnu valutu nije prkeoračila 5%. 5.1 Valutni rizik Portofolijo državnog duga Kosova je izložen valutnom riziku, kao rezultat pozajmljivanja MMF-a. Svi fondovi pozajmljeni od MMF-a su u valuti Special Drawing Rights (SDR 3 ). Do dana 31 oktobar 2013 izlaganje valutnom riziku iz programa MMF-a bilo je miliona evra. Osim duga prema MMF-u, portfolijo duga Kosova sadrži i jedan deo kredita IDA koji su izraženi u SDR. Ukupna valutna izloženost iz kredita IDA e do 31 oktobra bila je 6.8 miliona evra. 3 SDR je jedan niz valuta koja se sastoji od dole navedenih valuta: EUR, USD, GBP, i JPY. Vrednost SDR određuje se na osnovu jednog proseka koji je izvučen iz vrednosti gore spomenutih valuta. Imajući u vidu prirodu SDR i način određivanja njene vrednosti, smatra se da je ova valuta veoma stabilna. 14

15 Program javnog duga Ukupno, 16.4% celokupnog portfolija duga je u valuti SDR. Sadržaj portfolija duga sa aspekta valute predstavljen je na figuri u nastavku: Figura 3: Sadržaj duga prema valuti SDR 16% Euro 84% 5.2 Rizik kamatne stope Deo portfolija duga koji je izložen prema riziku kamate sastoji se iz dugova prema MMF-u. Počevši od novembra 2013 godine Vlada Kosova je počela re isplatu ovog dela duga, kao rezultat, izlaganje riziku kamatne stope postepeno se smanjuje. Do kraja septembra 2013 godine sadržaj porfolija duga prema vrsti kamatne stope bio je kao u nastavku: Figura 4: Sastav duga prema vrsti kamate Varijabilan 23% Fiksan 77% 15

16 Program javnog duga Rizik re - finansiranja Dve prve godine sprovođenja Tržišta hartija od vrednosti bile su veoma uspešne i u većini aukcija bilo je preko ponuda sa strane tržišta. Kao što je predstavljeno na figuri 5 izveštaja Ponuda/Zahtev bilo je više od jedne. Jedan od faktora koji utiče na rizik re-finansiranja je nivo likvidnosti na finansijskom sektoru. Visok nivo likvidnostii na finansijskom tržištu smanjuje rizik re-finansiranja. Figura 5: Odnos Ponuda/Zahtev Miliona Vlera e Shpallur Vlera e Aplikuar Figura 6 predstavlja nivo likvidnosti na bankarskom sektoru Kosova tokom godine Na figuri može da se primeti da su komercijalne banke stalno prekoračile nivo obaveznih rezervi u CBK. 16

17 Program javnog duga Figura 6 Likvidnost bankarskog sektora Miliona Totali i Rezervës së Obliguar 50% kesh në bankë Balanca në BQK Expon. (Totali i Rezervës së Obliguar) Izbori: Jedan vađan pokazatelj za merenje bankarske likvidnosti je odnos kredit / depozit. Do oktobra 2013 odnos kredit - depoziti bio je 76.7%. Za više, treba naglasitii da neki od primarnih aktera Hartija od vrednosti naglasili su da njihove odluke za investicije rade se na osnovu pokazatelja RPA-Rizikom ponderisana aktiva. Ovo je jedan pokazatelj koji se procenjuje od strane njihovih matičnih banaka (centralna predstavništva) na osnovu Basel Profil dospeća Profil dospeća ili zastarelosti je veoma koristan način da bi pokazali koncentraciju dužničkih obaveza u buduće. Figura 5 dole u nastavku pokazuje nivo isplate duga koji je historijski bio nizak. Međutim, zbog početka servisiranja duga prema MMF-u počevši od novembra 2013 godine, srvisiranje duga počinje da raste. 17

18 Program javnog duga Figura 5. Profil dospeća za spoljni dug Interesi Kryegjëja Za više, prosečna kamatna stopa za dug centralne vlade je 2.64 posto. Ponderisana prosečna kamatna stopa je 3.20 posto. Prosečna kamatna stopa unutrašnjeg duga je 1.41 posto. Prosečno vreme dospeća za celokupni portfolijo je 9.40 godina. 6.0 SREDNJOROČNA STRATEGIJA UPRAVLJANJA DUGOVIMA Mogući izvori finansiranja Za potrebe ovog dokumenta sav dug izdat od strane Vlade kategorizovaće se ili kao unutrašnji dug ili kao spoljni dug. unutrašnji dug, mi smatramo kao unutrašnji dug onaj dug koji je izdat u Republici Kosovo i podleže zakonima Republike Kosovo Što se tiče unutrašnjeg duga, mogući izvori finanisranja za period FG Trezorski zapisi, 2 - godišnje obveznice Vlade, 5 godišnje obveznice Vlade. 18

19 Što se tiče spoljneg duga, naši mogući izvori finansiranja smatraju se one institucije ili zemlje sa kojima je Vlada Republike Kosova stupila je u sporazume do ovog datuma. Drugim rečima: IDA, MMF, Multilateralne Fondovi islamskih zemalja, Multilateralne Evropski fondovi, kao i bilateralni sporazumi sa Republikom Austrije i Nemačke. Pretpostavljeni uslovi zaduživanja Pretpostavke koje su korišćene u ovoj strategiji zasnovane su na postojećim uslovima i pretstavljeni na tabeli dole: Kategorija Kreditora Tabela 4: Pretpostavljeni uslovi pozajmljivanja Valuta Vrsta kamate Kamatna stopa (%) Period Gri Dospeće (zrelost) MFI SDR Var 1 (margin) 3 5 IDA SDR Fix Multilateral an- USD Fix Islamic Multilateralan - EBRD/EIB/CEB EUR Var 1 (margin) 4 15 Bilateralan - Austrija EUR Fix Bilateralan - Nemačka EUR Fix Osnovne projekcije Osnovne projekcije za kamatne stope za svaku kreditnu kategoriju zasnovane su na postojećim uslovima. Zbog sadašnjih uslova na tržištu, kamatne stope su relativno niske, i naša očekivanja su da će doći do njihovog povećanja sledećih godina. Za naše potrebe, predviđeno postepeno povećanje ogleda se samo u kategorijama kreditora koji imaju varijabilnu kamatnu stopu, dok oni koji su održali fiksnu kamatnu stopu ostali su isti u odnosu na isti period, kao što se može videti na sledećoj tabeli : 19

20 Tabela 5: Projekcija promenljivih kamatnih stopa Creditor Category MFI 1.12% 1.18% 1.27% 1.41% IDA 0.75% 0.75% 0.75% 0.75% Multilateral an- Islamic 2.50% 2.50% 2.50% 2.50% Multilateralan % 1.99% 2.49% 3.23% EBRD/EIB/CEB Bilateralan- Austria 1.10% 1.10% 1.10% 1.10% Bilateral an- Germany 3.60% 3.60% 3.60% 3.60% Sa druge strane, pretpostvili smo jedan konstantan kurs razmene između Evra i drugih valuta kojima je izložen naš portfolijo. Zbog povezivanja ili slične strukture, valuta Saudi Riyal je grupisana sa USD, i Islamic Dinar je grupisan sa SDR. Tabela 6: Kurs razmene Evra sa drugim valutama Forex SDR USD Strategije Cilj strategije je da finansira potrebe Vlade obezbeđujući niže troškove, ali u prihvatljivom nivou rizika. Kao idealni uslovi smatraju se dugoročno dospeće, fiksna koncesionalna kamatna stopa, i mesna valuta. Ako pogledamo sliku 5, primećujemo da u 2016 i 2017 godini ima jedno povećanje u profilu povratka. Ovo povećanje servisiranja duga objašnjava se iznosom koji treba da se plati za amortizaciju kredita MMF. Ovo će pratiti veoma pažljivo JUD (Jedinica za upravljanje dugom) i posebna pažnja će se posvetiti mogućnostima da se ublaži to povećanje. Tabela u nastavku pokazuje jedno razlaganje izdatih iznosa za svaki instrumenat, u svakoj strategiji. 20

21 Tabela 7: Razlaganje projektovanih (predviđenih) zaduživanja Projektovana zaduživanja za FG Novi dug S1 S2 S3 Spoljni 28% 41% 54% IBRD 0% 0% 0% MFI 0% 10% 0% IDA 5% 5% 9% Multilateral an- Islamic 6% 6% 11% Multilateral an- EBRD/EIB/CEB 5% 10% 14% Bilateral an- Austria 3% 3% 8% Bilateral an- Germany 8% 8% 11% Unutrašnji 72% 59% 46% Trezorski zapisi 26% 22% 11% 2 godišnje obveznice 25% 19% 19% 5 godišnje obveznice 22% 18% 16% Ukupno 100% 100% 100% Strategija 1: Ova strategija predstavlja nastavak postojeće strategije upravljanja dugom, i kao takva nazvaće se kao strategija status quo. Cilj ove strategije biće ispunjenjen finanisjskih potreba vlade proizvodeći ili izdavši uglavnom unutrašnje dugove. Kao sporedni cilj ove strategije biće i razvoj tržišta hartija od vrednosti. Unutrašnji dug sačinjavaće 72%, dok će spoljni dug sačinjavati 28% ukupnog izdatog duga. Skoro polovina unutrašnjeg duga biće u obliku trezorskih zapisa, dok će se ostali deo raspodeliti po Vladinim obveznicama - 2 godišnje i 5 godišnje obveznice. Strategija 2: Ova strategija ima za cilj da ugovori što više zaduživanja pod koncesionarskim uslovima, i da ujedno zadrži jedan znatan deo zaduživanja u mesnom tržištu sa ciljem razvoja tržišta. Ovom strategijom, unutrašnje zaduživanje sačinjavaće 59% dok će spoljno zaduživanje sačinjavati 41% ukupnog izdatog iznosa za pomenuti period. Većina koncesionarskog dodatnog duga biće od MMf-a, za refinansiranje jednog dela glavnice koji dostiže dospeće ili zrelost u 2016 i 2017 godini, dok će drugi deo biti za investicije u infrastrukturi od evropskih multiraterlarnih institucija. 21

22 Strategija 3: Cilj ove strategije biće intenzivnije ugovaranje multilateralnog i bilateralnog duga, isključujući MMF, u cilju finansiranja budućih i postojećih projekata. Ovom startegijom, unutrašnji dug sačinjavaće 52% dok će spoljni dug sačinjavati 48% ukupnog ugovorenog iznosa za pomenuti period. Dodatni spoljni dug biće uglavnom od multiratelarnih islamskih institucija, bilateralne sporazume sa državama kao što je Nemačka i Austrija, kao i sa evropskim institucijama. Analiza startegija Tabela 6 predstavlja proračun i rezultate ključnih pokazatelja za svaku startegiju, koristeći naše osnovne pretpostavke. Rezultati su za kraj FG Kao što može da se vidi i na tabeli, dug/bdp povećan je od 9% na 16.32% u sve tri strategije. Imajući u vidu da smo pretposatvili konstantnu stopu deviznog kursa u našim osnovnim pretpostavkama bilo je očekivano da neće biti neke razlike. Podrazumevana kamatna stopa, sa druge strane, različita je u svim strategijama, i veća od ove sadašnje razlika između one nejveće (Strategija 1) i one najniže (Strategija 3) je 6 osnovnih poena. Tabela 8: Ključni pokazatelji za sve strategije, osnovne pod - pretpostavke Pokazatelji rizika 2013 Na kraju FG 2017 Sada S1 S2 S3 Nominalni dug kao % BDP Pretpostavljena kamatna stopa (%) Rizik re - finansiranja Rizik kamatne stope Valutni rizik KMDM Spoljni dug (godine) KMDM Unutrašnji portfolijo (godine) KMDM Ukupan portfolijo (godine) Bono (% unutrašnjih dugova) re-fiksiranje stope tokom godine (% ukupnog) Dug sa fiksnom stopom (% ukupnog) Valutni rizik kao % ukupnog Otplata duga (strana valuta kao % ukupnog)

23 Rizik re-finansiranja Za ukupan dug, strategija dobitnica izgleda da će biti Startegija 3, mada je Strategija 1 blizu ako uporedimo unutrašnji i spoljni dug podeljeno. KMDM celokupnog portfolija u Startegiji 3 je 9.65 godina, veći nego sadašnji KMDM, šta utiče da ova strategija bude dobitnica kada je reč o ovoj kategoriji rizika. Rizik kamatne stope Određivanje strategije dobitnice u ovoj kategoriji je malo teže, ali svejedno, Strategija 1 i 3 su povoljnije. Mada Startegija 1 treba da ima veći nivo duga sa fiksnom kamatnom stopom nego Strategija 3, ne može se reči da je bolja. Portofolijo u ovoj startegiji može biti opasniji ili rizičniji nego što izgleda zbog visokog nivoa srednjoročnih zapisa, koji se smatraju kao dug sa fiksnom kamatom. Valutni rizik Od svih strategija, Strategija 1 ima manji valutni rizik. To dolazi kao rezultat visokog nivoa unutrašnjih dugova u ovoj strategiji. Da bi saželi to, Strategija 1 ima manji valutni rizik, ali sa druge strane i drugog aspekta ima jednu kraću zrelost ili dospeće i veći rizik refinanisranja. Strategija 2, mada sa manjim troškovima, odražava povećanje valutnog rizika zbog izlaganja prema SDR, i kraću zrelost zbog dospeća od 5 godina duga MMF-a. Strategija 3 odražava niži rizik što se tiče zrelosti ili dospeća i re-finansiranja, ali istovremeno ima veći rizik zbog ugovorenih dugova u stranoj valuti. Vredi da se naglasi da nijedno od ograničenja rizika predstavljenih u SSJD nije prevaziđena u nekoj od strategija. Scenariji Da bismo videli kako startegije deluju pod raznim šokantnim merama, mi smo ih testirali pod tri takva scenarija. Odabarni scenariji predstavljeni su u nastavku: Scenarijo 1: Amortizacija mesne valute: U FG 2015, Evro se amortizira sa 15 prema valuti SDR i USD. Ovo je šok koji se radi jednom i sprovodi se samo u jednoj godini. 23

24 Scenarijo 2: Šok kamatne stope: Troškovi promenljive kamatne stope povećavaju se za 150 osnovnih poena svake od četiri godine. Scenarijo 3: Kombinirani šok: Mesna valuta (Evro) doživljava jednu amortizaciju od 10% prema ostalim valutama (SDR, USD) u FG 2015, dok kamatne stope u celokupnom dugu sa promenljivom stopom povećavaju se za 100 osnovnih poena tokom svake godine. Osnovne pod pretpostavke cena, servisiranje portfolija duga u svim strategijama predstavljeno je na tabeli u nastavku: Tabela 9: Otplata duga/prihodi Osnovne projekcije Baseline Strategija % 3.24% 5.74% 5.80% Strategija % 3.27% 5.74% 5.73% Strategija % 3.28% 5.76% 5.76% Kao što može da se vidi, kada je reč o otplati duga ima malih razlika među strategijama. Tabele pretstavljene u nastavku odražavaju uticaj koji svaki odgovarajući šok može imati na startegiju u vezi servisiranja duga/prihoda. Tabela 10: Otplata duga/prihodi Scenarijo 1 Scenarijo Strategija % 3.41% 6.20% 6.23% Strategija % 3.42% 6.18% 6.14% Strategija % 3.45% 6.23% 6.20% Tabela 11: Otplata duga/prihoda Scenarijo 2 Skenari jo Strategija % 3.77% 6.86% 7.48% Strategija % 3.74% 6.82% 7.46% Strategija % 3.81% 6.77% 7.11% 24

25 Tabela 12: Otplata duga/prihodi Scenarijo 3 Skenari jo Strategija % 3.69% 6.75% 7.15% Strategija % 3.73% 6.79% 7.15% Strategija % 3.74% 6.71% 6.88% Osim u Scenariju 1, Strategija 3 pokazuje se kao bolja što se tiče iznosa servisiranja duga. Razlika sa drugim strategijama je najmanje 27 osnovnih poena u proporciji Otplate duga/prihodi. Mada Startegija 3 ima dvostruki iznos denominiranog duga u stranoj valuti u porećenju sa Strategijom 1, ona se ponovo pokazuje kao bolja u slučaju nekog valutnog šoka, kao što se i vidi na Tabeli 10. To dolazi kao rezultat nižeg nivoa unutrašnjeg duga, koji ima veću projektovanu kamatnu stopu u odnosu na koncesijki dug predviđen u Strategiji PLAN ZADUŽIVANJA 2014 Potrebno finansiranje za narednu 2014 godinu predviđeno je na Tabeli 1, u delu Finansiranje (Spoljne finansiranje i Unutrašnje finanisranje) Godišnjeg Zakona o budžetu. Ukupno spoljne finanisranje za 2014 godinu predviđa se da će biti 38.2 miliona, dok će unutrašnje finansiranje po predviđanju biti 120 miliona. Međutim, vrednosti mogu biti subjekat izmena oko polugodišta i razmatranja budžeta. Vlada će nastaviti sa re finansiranjem Hartija od vrednosti, koje sazrevaju tokom fiskalne godine 2014, u nastojanju za dalji razvoj unutrašnjeg tržišta i povećanje baze investiranja. Osim toga, nova izdanja u 2014 godini izdaće se radi ispunjenja potreba za finansiranje budžeta. Kao rezultat, tokom 2014, izdavanja bruto 4 Hartija od vrednosti Vlade očekuje se da će iznositi 274 miliona. Za više, u Zakonu o budžetu 2014 nova izdavanja za finansiranje budžeta prema očekivanju iznosiće 120 miliona. Kalendar Hartija od vrednosti biće u 4 Re-finansiranje plus nova izdavanja kao što je predviđeno Zakonom o budžetu za 2014 godinu. 25

26 koordinaciji sa finansijskim potrebama Vlade kako će se one pojaviti tokom godine; tako da, plan izdavanja je podložan promenama. Takođe, da bi postepeno razvili krivudavu liniju stope povratka na unutrašnjem tržištu, u 2014 godini uglavnom će s eizdavati hartije od vrednosti sa dugoročnim dospećem. Takođe, da bi smanjili rizik re fnansiranja, vlada ima za cilj održavanje što blažeg profila povratka na unutrašnjem tržištu. Takođe, jedan deo budžetskog deficita za 2014 godinu pokriće se putem spoljnjeg pozajmljivanja za finansiranje projekta. Spoljnje pozajmljivanje predviđeno je da bude od kreditora koji pružaju finansiranje sa blažim uslovima i od finansijskih institucija, gde je Vlada Kosova učlanjena. 8.0 KOMUNIKACIJA SA TRŽIŠTEM Ministarstvo finansija povećače komunikaciju sa učesnicima na tržištu, putem komunikacije i sastanaka. Ministartsvo finansija, nakon usvajanja fiskalnog budžeta od strane Skupštine, predstavilo je tržištu podatke o godišnjem pozajmljivanju. Zakon o budžetu predstavlja podatke (iznos za povlačenje, kreditora, projekat koji se finansira) na spoljnem godišnjem finanisranju (Tabela 8, Zakon o godišnjem budžetu), i ukupan iznos novih izdavanja u unutrašnjem dugu (Tabela 1, Zakon o godišnjem budžetu). Za više, podaci o vladinom dugu mogu se dobiti na ueb stranici Ministarstva finansija, Na ueb stranici su obuhvaćena sva objavljivanja i publikacije za državni dug, kao: Zakonodavstvo za vladin dug, Izveštaj o vladinom dugu (objavljuje se na tromesečnoj osnovi) Kalendar Hartija od vrednosti Vlade (objavljuje se na tromesečnoj osnovi) Objavljivanje Licitacije hartija od vrednosti Vlade (objavljuje se nedelju dana pre Dana licitacije) 26

27 Rezultati licitacije hartija od vrednosti Vlade (objavljuju se jedan dan nakon održavanja Licitacije) Program Državnog duga (objavljuje se svake godine) Takođe, sa primarnim akterima održaće se redovni sastanci individualni i zajednički barem svakih tri meseca, i češće ako je potrebno da bi raspravili o razvojima na unutrašnjem tržištu. 27