Псалам сто трећи. Паслом Давиду о мирстјем битији.

Транскрипт

1 Псалам сто трећи. Паслом Давиду о мирстјем битији. У претходном псалму Давид славослови Господа захваљујући Му за она доброчинства која нам је указао, а овим Га прославља веома се дивећи саздању твари коју је Он произвео. 1 Ст. 1. Благослови, душе моја Господа! Господи, Боже мој, возвеличилсја јеси зјело. Благослови, каже, и прослављај душо моја, Господа, Господе, Боже мој! Ти си се по свим Својим Божанским својствима и савршенствима за нас словесне показао веома великим. На основу чега? На основу саздавања твари и Твог промисла о њима. 2 Во исповједаније и велељепоту облеклсја јеси. Исповедањем Давид овде назива благодарност, а велелепношћу част која доликује великом. У једно и друго си, каже, обучен, Господе, кроз величанственост створења Својих и ја ти изражавам захвалност за то што си их створио и што си тако велелепни Творац њихов Одјејасја свјетом, јако ризоју. Ти си се, каже, Господе, веома узвеличао зато што се облачиш светлошћу као одећом, што је у складу с речима Павла Који обитава у неприступној светлости (1 Тим. 6, 16). Овим речима и Давид и Павле показују да је Бог по природи невидљив и недокучив. И ово по речима Теодорита не противречи следећим речима положио је таму као покров Свој (Пс. 17, 11), зато што неприступачна и невидљива светлост има исту последицу као и густа тама, јер и једно и друго спречава очи да виде, само што неприступачна светлост спречава виђење због изванредног блеска, а тама због оскудице и недостатка светлости. А ако је оно што је ван Божије светлости неприступно и невидљиво колико пре је то оно што је унутар саме светлости. Други под светлошћу овде подразумевају крајњу чистоту, а други познање. 4 1 Теодорит: благодат Свесветог Духа не само да предлаже људима морално и догматско учење, већ и поучава како треба приљежно хвалити Творца због чега је и написала овај псалам употребивши служење блаженог Давида како би сви знали какве песме треба приносити Доброчинитељу као у здарје. 2 Речи Златоуста: Не само да Бог благосиља човека, већ и човек Бога, али не на исти начин. Бог благосиља човека тиме што га чува у безбедности и чини га славним као Аврама, а човек не тако, већ он чини тада славним самог себе (односно кад благосиља Бога). Пошто свеједно или да благосиља Бог човека или човек Бога из једног и другог проистиче корист за човека, јер Божанство не подлеже никаквим нуждама. А шта значи веома си се узвеличао? Да ли то да је добио нову величину? Како пак постаје велики Онај Ко је увек велик и не може да добије још нешто? Кад одани Њему воде одличан живот, кад Га хвале и речима и делима - тада се Он узвеличава не добијајући Сам нешто како би био узвеличан, већ се за оне који Га не знају показује као велик кроз слуге Своје. Теодорит: пошто је велик по природи Он ово открива благочестивима. Притом не открива сву величину, већ колико може да прими људска природа посредством величине твари, Промисла и разноврсности. 3 Исихије: под исповедањем и велелепношћу подразумева оваплоћење Спаситеља, јер иако стварање Анђела, распростирање неба, основање земље и др. довољно показују Бога, још више их открива оваплоћење Спаситеља Његово очовечење и то што је истовремено био Богом, јер иако се ово догодило по реду касније Бог је ово ставио испред свега осталог као оно што по својој сили превазилази све. 4 Речи Јевсевија: и пошто се они који се одевају видљивом одећом покривају њоме тако и немогућност да се открије светлост која окружује Бога изражава Његову непојамност по суштини. Златоуст: шта кажеш Давиде? Јеванђелиста каже да је Он истинска светлост, Павле да обитава у неприступној светлости, а ти кажеш да је обучен светлошћу као ризом. Видиш ли да иако је неко био пророк, макар јеванђелиста или апостол не може да достигне јасност, већ мало по мало усходећи од називања онога што се имамо приказује макар неки нејасан појам о оној неизрецивој слави, јер не знајући шта је Он по суштини они покушавају из онога што нам је јасно да добију такав (појам) онолико колико је могуће. Григорије Богослов о речима Који се оденуо каже: и Давид описује Бога како се обукао у силу Зар ће некоме бити угодно да под овим подразумева изобиље и уједно као неко ограничење силе, у којем смислу се и Бог облачи светлошћу као ризом, јер ко ће опстати пред Његовом неогр аниченом силом и светлошћу? (беседа на Васкрс).

2 Простирајај небо, јако кожу. Ти си се, каже, веома узвеличао зато што си раширио небо с таквом лакоћом с којом неко простире кожу. По речима Теодорита Давид је посредством коже приказао лакоћу с којом је Бог створио небо, а Исаија је изразио непокретност неба и вода речима Који је поставио небо као свод (Ис. 40, 22). А ако будеш подразумевао кожу са значењем да је то кожни шатор то значи да овим речима Давид описује, кажемо у складу с Атанасијем и изглед неба, јер као што шатор има изглед свода, тако и небо личи на свод. Овде су речи Који простире употребљене уместо Који је простро по замени времена, као што треба подразумевати и следеће партиципе Покривајај водами превиспрењаја (горње одаје) Своја. Ти си, каже, високе делове неба покрио водама, однсоно друго небо које Писмо назива сводом. Одвојио је, каже, Бог воду која је била испод свода од воде која је била над сводом (1 Мојс. 1, 7) по тумачењу Златоуста. И заиста, изванредно је дивна ствар то што вода која има својство да тече и да се спушта на доле, држи се, не проливајући се на своду неба који нам такође изгледа, на први поглед, као свод. 6 Полагајај облаки на восхожденије своје, ходјај на крилу вјетрењу. Ти, каже, Господе, ходиш на облацима и употребљаваш их уместо кочија, као што си се јавио на гори Синајској. И ходиш на крилима ветрова - овим речима Давид изражава свеприсутност Божију, јер ветар је ствар која се брзо креће и веома брзо протиче с једног краја света до другог и лако све прожима. 7 5 Златоуст: и другу високу мисао указује притом, тј. да ми идемо путем у други живот и да је ово овде сенка будућег и ми још не достижемо недоступно, али се налазимо у овом животу још увек у сеници, јер сеница је оно што пропада. Тако ће и после измене овог неба наступити други начин живота, бољи од овог и небо ће бити ново и земља ће бити нова. Није рекао Који је раширио, већ Који шири, пошто је по речима Григорија Богослова распростро у погледу битија одежду и по промишљању и шири је увек, као што је речено: Отац Мој до сада дела и Ја делам. Слично место постоји и код Јова: Који чини сазвежђе (плејаду) и вечерњу (звезду), јер створивши ову одећу Он промишља и о њеном чувању. Зато Златоуст из ових и других речи доноси закључак да небо није округло већ само има облик свода и каже да није покретно и округло, већ да се по њему крећу само светила или звезде. А божански Василије, Ниски и Дамаскин га приказују као округло и кажу да се његовим брзим покретањем земља везује са свих страна и стоји међу њим непокретно. Округлим небо приказује, чини се, и Зоровавељ кад каже: није ли брзо сунце када се окреће по кругу неба и опет усходи на своје место у току једног дана (3 Јездр. 4, 34)? И Григорије Ниски у јамбским стиховима каже: Иако они и облик дима има, по речима некога ко има оштар вид; И полукруг попут тањира, ипак има чврстоћу и основу у Теби; Немајући чврстоћу бездана она је утврђена Тобом, Који си простро небо као кожу! Она се подигла и због тежине своје нагиње на доле, али растојање неба је унаоколо једнако. Везује све ово држећи се само Тобом и као средиште носи у себи земљу: Јер мерећи се неизмерним небом у поређењу с Тобом она је тесна као тачка. Творче крова који се брзо окреће! Уосталом треба да признамо да тачно поимање овога има поседује стваралац овога Бог. Ради тумачења овога види речи Григорија Богослова на речи 6. псалма угледаћу небеса. 6 Речи Златоустог: заповешћу Божијом утврђена је вода на своду и не протиче доле и не силази са свог места иако би вода требало да тече надоле. Ово чудно својство има на небу, тако да ни вода не гаси сунце ни сунце крећући се толико времена под њом не исушују воде које се налазе под њим, због чега смело могу да кажем да ово није дело природе, већ Промисла који превазилази природу. Григорије Богослов: неки (као што је Дидим) претпостављају да постоје и воде божанске којима се покривају горња места и кроз која се прославља Бог, односно добре Силе способне да због чистоте владичанског ума узносе Творцу дужну хвалу. Исихије: дубоке тајне је показао у водама Крштења. 7 Речи Теодорита: овим речима указао је на све Промисао који све прожима и на Његову владавину над ветровима и облацима и одлуку и управљање њима да производи у своје време оно што им је на корист. О облацима и ветровима ништа није рекао Мојсије, већ их је означио оним што их држи. А Давид говорећи детаљније води до већег славословља. Речи Златоуста: облак је образ неба. Управо зато се и Христос узноси на облацима који указују Божију силу, јер нигде ниједна друга сила не долази на облацима. Исихије: ово је Јединородни у време Свог узношења на небо кад Га је облак подигао. Додао је

3 4. Творјај Ангели своја духи (дусима) и слуги своја пламен огнениј (огањ који пламти). Овим речима Давид проповеда да је Бог Творац умне и невидљиве природе, а анђелима и дусима назива једне исте изражавајући овим именима њихову делатност и покретљивост или описујући њихову и природу и суштину. Они су дуси, каже, односно умни невештаствени огањ Основајај земљу на тверди јеја; не преклонитсја (она) во вјек вјека. Ти си, каже, Господе, основао земљу. На каквој чврстоћи и на којој основи? На Твојој одлуци и заповести, јер земљи служи уместо тврђаве и основе и они је заправо утврђују. Зато се и земља која има за своју основу Твоју заповест никад неће преврнути и неће се померити са свог места Бездна, јако риза, одјејаније јеја (Његово). Бездан је, каже, као покров и одећа његова, односно примарне земаљске материје (стихије). 10 И овај бездан је мноштво вода, односно море или океан којим окружује сву земљу чинећи је као острвом који се међу њима налази. По речима Дидима ове речи се узимају и као безгранично знање и непојамна премудрост и сила и промишљање Божије, због чега је Давид рекао да је бездан као одежда непојамности Његове, односно Бога, другим речима, да се Бог обукао непојамношћу као одећом, зато што је Он у сваком Свој дејству непојаман. На горах станут води. На горама ће се, каже, сакупити воде и из њих ће се изливати без обзира на то што по свом природном својству теку наниже с високих места на ниска. Или, како објашњава Теодорит, воде, односно таласи морски ће се подизати толико да ће стајати у истој равни с горама, као што мало касније то каже јасно. још из Златоуста: ветар је тананији и лакши од облака, али он се није задовољавао називом ветрова, већ је изабрао нешто још брже и скорије у називу крила желећи да и обичним и разноврсним изразима прикаже лакоћу, тачност, брзину и свеприсутност Божију. Или је ветар брзо кретање ваздуха. 8 Речи Василија: биће Анђела је можда ваздушни дух или вештаствени огањ као што је написано овде. Зато они заузимају место и бивају видљиви у обличју својих сопствених тела јављајући се достојнима. Међутим, освећење се њиховој природи даје споља, јер небеске силе нису свете по својој природи, већ меру освећења добијају у сразмери са својим предностима, од Духа. Речи Григорија Богослова: (уочи да) не можемо да видимо на друго осим на телесни начин мислену и небеску природу иако она и није телесна, јер се каже да чини Анђеле духовима и служитељима Својим како горе огњем, а реч твори овде вероватно не значи више него чувати способност да остану онакви какви су створени. Духом и огњем се назива ова природа с једне стране као мислена, с друге као она која има моћ да чини чистијим, зато што и Прво Биће односно Бог има, као што је познато, исте називе. Уосталом, нека нам буде нетелесно или колико је могуће блиско томе друго (од анђеоских природа) на други се начин озарујући у складу с природом и чином. Златоуст: не каже да су Анђели по суштини, већ овим стихијама открива само њихово дејство. Теодорит: дух је по својој природи проницљив и дејство ватре силно. Бог употребљавајући на Своју службу Анђеле достојнима чини добро, а недостојне кажњава. Због овога серафими у преводу значи они који сажижу; Управо зато је и поменуо ватру како би овим изразио дејство казне. 9 Речи Василија: како земља стоји чврсто и непоколебљиво? На шта се она ослања? И шта је држи? Јер наш разум ни на чему не може да се утврди осим на вољи Божијој. Златоуст: на каквој чврстоћи, пророче, кад су воде стално испод ње? Оваква основа није чврста, већ слаба. Шта чини њену чврстоћу? Сила Онога Ко је произвео, опредељење Творца, воља Божија јача од свега. Григорија Богослов: зашто није рекао Онај Који је основао, већ Који оснива, слично као што не каже Онај Који је створио, већ Који ствара Анђеле, што показује устројство и поштовање створених, једном утврђених и произведених. Сличан овом је иследећи израз утврђује гром и сазидава дух - закон за њих дат је једном, а дејство и данас стално траје. Исидор: с овим није у супротности следеће - Који је приморава да се тресе, као и неће се погнути никада, јер се она неће нагнути, већ ће се затрести и својим трешењем показује покорност, а остајањем на својој путањи објављује одлуку Божију. Теодорит: утврдивши је на самој себи Он јој је дао непокретност и она ће остати у том облику док Њему буде угодно. Тако је речено и на другом месту: Који држи земљу ни на чему (Јов. 26, 6). 10 По Теодориту и другима заменица Његов се узима као њен, односно земљин по употреби у јеврејском језику мушких заменица уместо женских, због чега је и Акила превео: безданом као одећом си је обукао, односно земљу.

4 7. От запрешченија (страшне заповести) Твојего побјегнут, от гласа грома Твојего убојатсја. Воде, каже, које се изливају на врховима планина од силне и страшне заповести Твоје, Господе, сасушиће се, а морски таласи који се диме укротиће се и умукнуће. Зато исти овај Давид и на другом месту каже: Ти си страшно рекао Црном мору и оно се исушило (Пс. 105, 10). Притом ће се горе наведене воде и морски таласи уплашити осетивши с извесним природним трепетом глас грома или ће се и уплашити и смирити ради наше користи. А ако се воде плаше звука грома, као да осећају неко негодовање Божије не треба ли много више да се бојемо грома и гнева Божијег и да се уздржавамо од зла ми разумни људи Восходјат (узвишавају се) гори и низходјат (снижавају се) поља в мјесто, јеже основал јеси им. Горе се узвишују, каже, односно високе су, а поља се снижавају, односно ниска су и на тај начин и горе и поља остају на оном месту које си им Ти, Господе, одредио. А ако будеш схватао ове речи о морским водама знај да таласи морски усходе, односно узвишују се као горе и спуштају се, односно постају ниски као поља, по речима Теодорита, због чега пред горама и пољима недостаје везник као који треба подразумевати. 9. Предјел положил јеси, јегоже не прејдут, ниже обратјатсја покрити земљу. Ни горе, каже, ни таласи морски неће прећи ван граница које си им Ти, Господе, одредио, који су Твоја Божанска заповест и хтење, јер управо оно их држи тако да планине неће изаћи из свог природног чина да покрију земљу обрушавајући се на њу, а морски таласи излазећи ван граница и топећи је Посилајај источники в дебрех; посредје гор пројдут води. Ти, каже, Господе, производиш изворе у долинама како би животиње које се у њима налазе пиле из њих. И посред гора пролазе реке Напајајут всја звјери селнија; ждут онагри (дивљи магарци ће примати) в жажду своју. Циљ, каже, због којег ти производиш изворе и проводиш реке посред гора, јесте да пију из њих све животиње, како домаће тако и дивље. Због тога ће и дивљи магарци пити ову воду ради гашења своје жеђи, јер дивљи магарац је веома сув, због чега, по речима Теодорита има велику жеђ, као што га и Јеремија говорећи о суши 11 Речи Атанасија: или можда каже ради тога су и громови створени како бисмо видећи обличје бездана по неком страшном осећању, нама несхватљивом, имали известан страх, због чега од блистања муња и гласа грома не само да се ужасавају људи, већ и птице и звери и животиње у водама на неки природан начин утихну. Зато видимо да кад бивају велике кише и невреме при јаком дувању јужног ветра, кад загрми гром време се мења, киша и невреме на мору престају. Овакву промену морнари називају променом набоље. Василије Велики: дух који се састоји у празнинама облака празнећи се производи удар грома. Теодорит: као што се каже, плашимо грома тако се море плаши одређене границе. 12 Зато и Атанасије подразумевајући ове речи о таласима каже: они који се уздижу (таласи) могу бити уподобљени планинама, али кад се простиру они чине поље или равну земљу. Речи Јевсевија: основао си за њих место ван којег не могу да изађу, зато и не могу да потопе земљу што им је одређена граница заповешћу у којој се каже: довде ћеш доћи, а даље нећеш ићи, већ ће се у Теби сакрушити таласи твоји (Јов. 38, 11). Гигорије Богослов: шта је скупило воду у мору? Шта ју је повезало? Зашто се она подиже и стоји на свом месту као да се стиди копна? Од чега прима у себе све реке и у једној мери пребива иако га има превише или шта још да се каже на ово? Златоуст: неће ли се уплашити, каже Господ, Мене Који одређујем мору песак као границу? Најслабијом ствари песком обуздава неукротиво, силно окива Божјом одлуком, а граница није ништа друго до знак места, због чега је пророк показао да се воде не стиде јаке стене, већ заповести Божије и враћају назад називајући ово границом. 13 Речи Златоуста: нису плод гора извори, већ Онога Ко их приморава да истичу из њих ради задовољавања потреба животиња које се на њима налазе, зато и каже Који шаље показујући овим лакоћу, јер као што онај који нешто шаље ово чини веома лако, тако и Он чини производећи ово из ничега. Зато је и Павле изражавао ову лакоћу говорећи Који изводи непостојеће као постојеће. Други говоре у моралном смислу да Бог шаље изворе суза из очију људи због чега оне имају и ивзесну избаченост и направљене су попут долина.

5 помиње: дивљи магарци су стајали на планинама и пили ваздух (Јер. 14, 6), а пију ваздух како би се макар мало разхладили од жеђи зато што нема воде На тих (на њима) птици небеснија привитајут. Близу вода, каже, и на обалама речним живеће птице, односно они који воле воду као што су гуске, патке и друге њима сличне животиње. От среди каменија дадјат глас. Воде, каже, које истичу из стена издаваће глас, зато што оне, производећи својим течењем буку готово да призивају животиње да иду да пију из њих, а људе подстичу да хвале Бога Који штедро истаче из сувог камења влажну материју воду Напајај гори от превиспрених (висина) Својих. Ти, каже, Господе, напајаш горе из облака које овде назива висинама. А ако се напајају горе, очигледно је да се напаја и сва земља када Бог равномерно даје кишу одозго кроз облаке. 16 От плода дјел Твојих насититсја земља. Сва ће се, каже, земља, односно земаљски житељи и животиње које живе на земљи насићивати плодовима дела Твојих. Све земаљске плодове не наводи само зато што они расту по заповести Божијој, већ и зато што су сама места која производе такве плодове дела и саздања Божија. Неки пак међу њима и Јевсевије, мисле да се речи Који напаја горе са висина примењују само на земљу, тј. да ће она бити напојена од плода дела Божијих, односно од кише, која је као плод одлука Божијих, по којим Бог саставља и сабира облаке од паре морске, језерске и речне и све водене материје Прозјабајај траву скотом и злак (зелено биље) на службу человјеком. Овде Давид говори о оној потреби ради које бива киша. Дакле, неки травом називају траву која расте на необрађеним местима и ливадама, а биљем ону која расте на обрађеним местима и трава је, по њиховом мишљењу, дата за храну слободним животињама које се њоме хране и служе човеку, односно рогатој стоци, коњима и магарцима, и другима њима сличним, јер све ово Давид је назвао службом човека, пошто оне служе, по 14 Исихије објашњавајући ове речи у моралном смислу говори: зверима пољским, односно мирским назива грешнике, јер као што пољске звери могу да постану домаће, тако и грешници могу да се промене. Управо зато се испуњавају пророчанским водама. А назвао је дивљим магарцима оне који више не носе бреме греха, већ су слободни од њега, због чега их и описује као жедне умних вода. Управо на њих је Бог алудирао Јову: ко је пустио дивљег магарца да буде слободан? И ко је разрешио узе његове? (Јов. 39, 5). Јелиан (књ. 4, гл. 1 о својствима животиња) каже да су дивљи маврусијски магарци тако брзи у трчању да изгледају као крилати, али се убрзо уморе и стоје непокретно као везани и точе из глава својих мутне сузе, не само зато што ловци могу да их убију колико због слабости својих ногу. Због овога их ловци набацивши на њихов врат врпцу и привезавши их од позади за своје коње вуку као заробљенике. А Маврусијанци се данас називају Морјанима. 15 Речи Златословесног: ове речи (међу камењем дају глас) узимају се као речи о птицама као што су патке или о неким другима које воле да живе на таквим местима. А други подразумевају воде које издају глас међу камењем, јер је веома пријатно видети потоке како жуборе, воду, тихи звук који производи шапат и удара у камење и лахор који дише и производи фијук уз помоћ лишћа. Каква музичка оруђа они не превазилазе? Од које лире и којих гусала нису бољи? И ово је веома праведно речено, јер њихов склад не произлази од струна људске уметности, већ од стихија и премудрости Божије пошто им је ради тога заповеђено да производе звук да из далека као позивају животиње које имају потребе да ове потребе задовоље. 16 Речи Златоуста: неки кажу да се киша ствара необјашњиво и за нас неприметно од своје наднебеске воде (као што Митрофан Смирнски покушава да докаже приликом тумачења друге Петрове посланице да је вода потопа потекла од ове воде), јер ово значи од висине Његове, односно неба. По речима Јевсевија висина јесте ваздух. Он каже: зар је некоме угодно да разуме под висинама Божјим као створенима од Бога облаке које окружује ваздух. Исихије у вишем смислу под горама подразумева пророке који не добијају дар Духа сами од себе, већ с неба (које је Бог посавио као висину изнад твари). 17 Речи Златоуста: неки плодом дела Божијих сматрају кишу, а ја таквим називам не само њу, већ и сунце, и ваздух и промену времена, јер да земља није насићена свим овим не би могла да доводи плодове до савршенства. Исихије: делима Божјим не назива само творевину, већ и знамења и чуда чији је плод Јеванђеље којим је (Бог) наситио човека богопознањем. Готово исто ово каже и Јевсевије.

6 речима Златоуста и Теодорита, људима и њиховим различитим потребама. Други опет ово објашњавају другачије и травом називају ону траву која не доноси никакав користан плод за људску исхрану, биљем ону која доноси плод који је користан за људску исхрану, а биље је за људе и дато је на службу људима пошто земља служи људима и створена је ради њих. 18 (Да би) извести хљеб от земљи. Земља ће се, каже, наситити кишом, а због чега? Како би из ње расла пшеница и како би земља посредством пшенице давала хлеб пошто се он прави од жита И вино веселит сердце человјека. И вино, каже, весели човеково срце, умирујући, хранећи, грејући и производећи у њему задовољство и радост. И вино је такође плод земље, јер из земље расте виноградна лоза, а од њених плодова прави се вино. 20 (Како би) умастити лице јелејем. Земља се, каже, такорећи храни кишом како би се напајале њоме маслине и како би од маслина произвела уље које омекшава и чини блиставим човеково срце које је постало тврдокорно, и човек ово уље користи за храну или за помазивање. И хљеб сердце человјека укрјепит. Вино човековом срцу даје весеље и радост, а хлеб га укрепљује за време малаксалости од рада и глади. Хлеб је такође плод земље, зато што Бог као Творац све твари промишља о свим и бесловесним и словесним и живим и неживим бићима. Зато Он насићује земљу кишом како би угојивши се и укрепивши се од кише земља могла да произведе храну која је потребна свим животињама Речи Григорија Ниског: овде је долично рећи ономе ко поробљава сународнике: једна служба за људе јесте бесловесна животиња, али то за тебе није довољно због чега си разделивши природу (људску) на слуге и господаре приморао да сама за себе буде слушки ња и госпођа онога ко је створен по образу Божијем и влада над свом земљом. Ко може да продаје и да га купују? Само Богу је то могуће, или боље речено, ни самом Богу, јер су Његови дарови непромењиви. А ако ни Бог не поробљава слободног ко може да стави своју власт изнад Бога? Григорије Богослов: довољно је за слободне ропство, довољна је и разлика што су створени од једне земље и онај ко влада и ко стоји под влашћу. Нећемо отежавати овај јарам и казну због нашег првог греха. 19 Златоуст: због чега је Давид рекавши Који произраста траву за стоку додао како би произвео хлеб из земље? Зато што једно исто семе бива храна и за људе и за животиње. А уочи да пшеница која је до сада била људска храна пошто је посејана израсте даје плод и за животиње, јер као што су животиње добили своје битије због нас, тако и њихова храна добија свој почетак од наше хране. Василије Велики: прво је ницање и биље, затим трава у свом расту, а на крају њено савршенство семе. Исихије: под земљом подразумева Тело Господње, јер из Ње је Он произвео тајанствени хлеб. 20 Речи божанског Кирила: природно и трезвено и неопходно пиће за жедног јесте вода. А вино је корисно. И веома је добро мешати вино с великом количином воде, јер пошто је оно ватрено и садржи у себи пријатне сокове кад се раствори у потребној количини својом топлотом разводњава гнусне сувишке, оштре и лоше сокове раствара својим миомирисима. Зато је добро речено на радост за душу и весеље срца вино је створено на почетку кад се испија на време у довољној количини, а на горчину је за душу вино које се испија у великој количини за време љутње и несреће (Сир. 31, 33). Златоуст: није рекао храни тело иако и то чини, већ показујући његово двоструко дејство каже весели срце. Исидор: вино бива лек и извесна утеха кад се користи умерено и сразмерно телесној потреби, а кад је узето без потребе добија назив блудног, увредљивог и необузданог, јер необуздано је вино и увредљиво је пијанство (Прич. 20, 1). Зато кад изађеш ван граница и испијеш преко мере оно за тебе постаје отров. Исихије: очигледно говори о тајанственом вину због чега оно и не весели тело, већ срце јер даје опроштај грехова (односно опростивих), чиме нарочито весели срце људи. 21 Златоуст: прво су поменуте ствари које више служе одржавању нашег живота и које снабдевајући човека својим плодовима припремају за њега богату трпезу. Хлеб даје живот и заједно с њим вино даје утеху у тузи, уље одржава здравље и укрепљује силу кад га користимо ради помазања. Речи Јевсевија: лице унутрашњег човека постаје лепо и просвећује се хранљивом Божанском светлошћу и уништава душевне болести и малаксалост јелејем, само се умно разликујући од наведеног вина, јер је Реч Божија као виноградна лоза, а тако и маслина. Ја сам, каже, као маслина плодоносна у дому Божијем и учење Његово у различитим ситуацијама јесте и вино и уље и хлеб. Исихије: даровање Духа Који се даје, јер се

7 16. Наситјатсја древа полскаја (пољска), кедри Ливанстији, их же јеси насадил. Кишом, каже, којом треба да се насити земља наситиће се и произвешће биље и сва растиња земље и различито дрвеће, као и кедрове такозване горе Ливана. Овде је посредством кедрова као значајног дрвећа Давид указао и на све различите врсте дрвећа. Ти си их, каже, Господе, засадио Својом заповешћу Тамо птици возгњездјатсја (савиће гнезда), јеродијево (родино) жилишче предводитељствујет ими (иде испред њих). На дрвећу, каже, и кедровима мале птице ће направити гнезда своја где под називом малих птица треба да подразумеваш, вољени, и друге птице, јер дрвеће није људима корисно само због тога што им даје материју за изградњу кућа и бродова, већ и оно што је потребно за птице како би долећући код њих седале, певале и правиле на њима своја гнезда. А такозвана рода пре свих осталих птица прави на њима гнездо своје Гори високија јеленем, камен прибјежишче зајацем. Овде уочи, читаоче, да су и највише горе и камење корисни, јер Бог промишља и брине се о свој Својој творевини до најмањих и најништавнијих животиња. Зато, да нису планине и стене биле направљене да би на њима могле да се крију животиње без сумње одавно би нестале различите врсте биљоједних животиња пошто би их уништиле животиње месождери. 24 Њиме просвећују лица верујућих и плод Духа јесте љубав и радост, као што и Павле каже. А тајанствени хлеб укрепљује срце дајући му увереност да и ми постајемо Христово тело кро з причешћивање тајанственим Хлебом. 22 Златоуст: и јалово дрвеће је Божије, а говорећи да га је Он засадио показује да не зависи од труда људи и од старања земљорадника, већ од заповести Божије да ли ће семе које је поверено недрима земље донети овакво ницање. Јевсевије каже да јеврејски и други преводи називају дрвеће Господњим зато што оно само од себе расте и није производ руку, већ расте по заповести Божијој. У вишем смислу Исихије под дрвећем подразумева оне који се поучавају у закону дању и ноћу засеђен попут дрвета на изворима вода и који се насићују богопознањем, а под кедровима Ливана подразумева оне који су потекли од незнабожаца, на води светог Крштења и научивши се закону Божијем насићују се богопознањем. Кирил: овде није толико реч о дрвећу колико о онима који су укорењени у вери и доносе плод правде светих (у изд. Своду). 23 И Атанасије Велики каже да рода вије своје гнездо на највишим стенама. Златоуст: и ово је дело премудрости Божије, што није свако дрво способно да буде станиште сваком већ као што су храна и њено дејство и начин живота различити у птица, тако су различита и њихова станишта. Овоме додаје и божански Максим да рода (како кажу природњаци) има такву целомудреност да пре спајања с другим полом своје врсте плаче и рида четрдесет дана, и кад се споји рида 40 других дана. Притом полаже своје гнездо на високом месту да не би било затамњено нечим живо изображење целомудрености које је више и превасходније од многих добродетељи. Исихије: под птичицама подразумева душе које ђаво прогања због благочестивости и које му помажу и не могу да избегну мреже његове, о којима је и Давид рекао: душа моја, као птица избавила се од мрежа ловаца. Родом пак назива Петра као онога ко је непрестано следио за Христом и као што рода иде испред птица тако и Петар испред других ученика и апостола. И као што рода показује птицама како се треба ослободити мрежа ловаца тако и Петар замрсивши се у мрежу одрицања и избегавши ове мреже својим покајањем учи друге да принесу покајање. 24 Речи Златоуста: пошто природна бојазан издаје јелене и зечеве и чини их лаким пленом ловаца Бог им је даровао и брзину ногу и безбедна места, тако да ако би једно недостајало било би бескорисно и друго. Божански Максим ово тумачи у вишем смислу: јелену је сличан и разуман ум који стреми ка о у горе ка висинама Божанских спознаја и суђењима ума истребљујући страсти као отровне животиње које се гнезде у природи бића. Василије: тврђава вере у Христа бива прибежиште и камен за зечеве о којима је речено Ти си ме на камен узнео. Дидим: јелени су по свом својству непријатељски расположени према змијама јер се труде да их истребе. Овакви су и сви ученици Христови спремни да се освете због сваког непослушања: они су добили и силу против мислених змија од Онога ко им је дао власт да наступају на змије и шкорпионе и сву силу вражију. Исихије: јеленима назива праведнике, јер су јелени чисте животиње, а зечевима незнабошце и грешнике, пошто су зечеви међу нечистим и слабим животињама - немојте, каже, јести камилу, свињу и онога ко има ноге покривене густом длаком, односно зеца (5 Мојс. 14, 7), због чега и Симах каже: камен је прибежиште јежевима, а јежеви су нечисте животиње. Зато и Соломон каже: ни јежеви нису јаке животиње, они су себи направили куће од камена (Прич. 30, 26).

8 19. Сотворил јест луну во времена. Бог је, каже, створио месец како би обасјавао време ноћи. Зато је на другом месту исти овај Давид рекао: месец и звезде у власт ноћи (Пс. 135, 9). Солнце позна запад свој. Сунце, каже, зна кад треба да зађе и ово не зна као живо и разумно, већ као оно које не прекорачује границу коју му је одредио Бог како би светлело дању и крило се ноћу, већ попут разумног, по речима Теодорита зна заповест Божију. А глагол позна пренет је од словесних на бесловесне и неживе. Он овде означава савршава исток и запад свој Положил јеси тму и бист ношч. Ти си, каже, Господе, одредио да буде тама која наступа после заласка и услед скривања сунчеве светлости спушта се тама и настаје ноћ, због чега је и Мојсије рекао: и назва Бог светлост дан, а таму назва ноћ (1 Мојс. 1, 5). 26 В неј же пројдут вси звјери дубравнији (шумске). Уочи овде, вољени читаоче какву корист даје ноћ. Она не само да умирује људе и кроз сан и одмор их чини јачима када их затекне уморне од дневних послова, већ и самим животињама даје смелост да изађу како би пронашле потребну храну Скимни (млади лавови) рикајушчији (како би) восхитити и взискати от Бога пишчу себје. У време, каже, ноћи иду лавићи младунчад лавова ричући и дивљим гласом вапијући да уграбе и нађу храну која им је потребна, која се налази у власти Божијој или коју им даје Бог, јер Бог даје храну свим животињама. Зато је и Давид на другом месту рекао Онај Који даје храну сваком телу (Пс. 135, 25). 28 Или каже тако да лавови својом риком на известан начин моле Бога да им да храну, јер су многи људи више пута уочавали и видели да многе животиње кад су гладне и жедне подижу ка небу главу своју и на нама несхватљив начин призивају Творца да им да 25 Златоуст: месец, каже, није начињен ради нечег другог већ само ради бројања и разликовања месеци и дана, јер речи у време ово означвају. И у књизи Постања је написано о светилима: нека буду на знамење и на времена. На знамење, по речима Василија, кише, суше и промене ветрова, у времена за промену времена, зиме, пролеће, лета и јесени. Исихије: под месецом треба пдразумевати јеврејску синагогу, коју је Бог положио до краја времена закона и пророка, а под сунцем Христа Који је познао запад Свој, јер је Он знао време када је требало да пострада тако да је још пре него што је наступило говорио: још није дошао час, а кад је наступио у одговарајуће време час Он је рекао: дошао је час да се прослави Син Човечији. 26 Златоуст: ни ово није мањи дар доброчинство посредством светлости која даје спокој човеку тиме што уступа време ноћи. Василије Велики: што је сенка дању, то је, треба мислити, по целој природи тама ноћу, јер она по свом својству није ништа друго до сенка земље, а тама није биће, већ случајност, она је недостатак светлости, јер је ово лишавање светлости Бог назвао тамом. Атанасије: ово каже да не бисмо сматрали једног творцем дана, а другог ноћи. Исихије: очигледно говори о времену Крста кад је зашло наше Сунце јер тада је била тама од шестог часа до деветог. 27 Златоуст: кад, каже, зађе сунце окупиће се животиње. Треба се дивити домостроју Божијем и одлуци о самим животињама, јер кад ти спаваш, оне ходе по пустињи и ноћ теби даје спокој, а животињама слободу да напуне своју гладну утробу. Василије Велики у вишем смислу каже: Божанско Писмо шумом обично назива материјални људски живот који храни различите облике страсти у којем се гнезде и крију погубне звери чија природа је на светлости сунца неактивна, а у тами добија силу пошто по заласку сунца каже пророк (Давид) и по наступању ноћи шумске животиње излазе из својих брлога, јер је време за смишљање зла против душа мрачних непријатеља ноћ и тама, у току којих налазе себи храну из стада Божијих. 28 Речи божанског Кирила: кажу да лавови кад виде неку слабу животињу прво ричу и тако уплашивши је скачу на њу и ухвативши је као плен чине својом храном. Зато је овде и речено да лавови ричу како би ухватили. Исихије шумским зверима и лавовима назива демоне који су за време страдања Господа рикали мислећи да су тада задобили плен, јер су видели да је Јуда издао Господа, да се Петар одрекао да су се остали апостоли разбежали и расејали. Дакле, демони су рикали како би уграбили и измолили од Бога апостоле, зато је Господ рекао: Симоне! Симоне! Ево, сатана је молио да вас сеја као пшеницу, али сам се Ја молио за тебе да не ослаби вера твоја.

9 храну, зато је и Давид на другом месту рекао: Који даје стоци храну њену и младунцима врана који Га призивају (Пс. 146, 9). 22. Возсија солнце, и собрашасја, и в ложах својих љагут. Након што ујутру, каже, засија сунце све животиње и звери истог тренутка се скупљају и крију у брлозима или стаништима својим знајући по природи, по речима Златоуста време које им је одређено за хођење (кретање). 23. Изидет человјек на дјело своје и на дјеланије своје до вечера. Након изласка, каже, сунца бесловесне и дивље животиње се окупљају у својим брлозима, а словесни човек уставши од сна излази из свог дома како би обављао посао бавећи се њиме до увече, јер се тада враћа својој кући како би се одморио од посла. Он зна да је Бог за човека и за кротке животиње одредио дан, а ноћ за дивље како мешајући кротке с дивљима прве не би биле истребљене од стране последњих, по речима Златоуста Јако (како) возвеличишасја дјела Твоја, Господи! Всја премудростију сотворил јеси. Пророк Давид дивећи се овде делима Божјим кличе с љубављу: тако су дивна дела или творевина твоја, Господе, јер пошто се могу, по речима Григорија Богослова, упоредити међусобно и пошто се односе на састав и пуноћу света. И сву творевину Своју си саздао с непојамном мудрошћу, јер ниједно дело од њих, чак ни најмање није створено узалудно и сувишно, већ све има узрок и циљ ради којег је саздан и дивна су иако су нама и непојамна Златоуст додаје и ово: кад владари људи спавају устају дивље животиње, а кад они устају ове одлазе. Видиш ли стваралачко уређење? Устаје владика и више ништа не налази што може да га погуби, већ сунце унапред прогони све што може да нанесе штету, јер они се као бегунци и луталице удаљавају и приликом појаве владике одлазе на изласку сунца на своја скривена места. А човек који је одложио рад протеклог дана и предао се сну обновивши своју силу истог трену тка радо излази на свој посао. Григорије Богослов: наступа ноћ и човек је везан сном, а дивље животиње добијају слободу и свако тражи храну коју му Творац даје. Наступа дан и звери се повлаче, а човек жури на посао, јер уступамо место једни другима по поретку, по закону и уставу природе. Исихије држећи се свог објашњења у вишем значењу каже да су се по Вакрсењу Христовом повукли, односно, како је превео Симах, тајно отишле дивље животиње и демони у своје мрачне пештере, а апостоли који су се до тада крили због страха од Јевреја изашли су и појавили се добивши смелост по Христовом Васкрсењу. И сви верујући до увече, односно до краја живота вежбају се у свом послу, односно добродетељи коју нам је Господ дао за делање. И у највишем значењу је ове речи схватао божански Григорије Солунски говорећи у посланици Ксенији: а након освита дана и изласка јутарње звезде у срцима нашим по речима врховног апостола исходи, по речима пророка, истински човек на истинско делање своје и иде путем светлости. Излази или се изводи за вечне горе, за горња делања на овој светлости, која не припаде овом свету. О чудо! Он постаје гледалац до растанка или по растанку с материјом с којом је спојен по природи, као што зна Онај Који је пут. 30 Речи Василија Великог: кад чујемо да је Бог све премудро створио спознајемо стваралачку уметност. А апостол премудрошћу назива Сина Који постаје за нас премудрост од Бога. Дакле, Он је све створио. Златоуст: Христос је Божија премудрост, која је саздана и украшава све мало и велико, и дивље и кротко, плодоносно и јалово, висине, поља, долине, места и све остало о чему је и Мојсије говорио да је све што год је створио веома добро и о чему сагласно с њим говори и овај (псалмопојац) да је све премудрошћу створио, због чега и Георгије Писидијски каже у јамбским стиховима: Ти Који си тако велики састав неба начинио и ни на чему не утврђену дубину; Ти оптачеш ноћ и украшаваш дан. Јасном чиниш светлост и црном ноћ Чиниш на земљи огањ и расејаваш воду, разливаш танани ваздух. - Ово изобилно течење, бесплатни дар, из којег ни богат ни сиромах не може да украде сувишну количину даха. Ти си саздао овог великана сунце, Заједничко око његово, зеницу Која је заједнички подстицај доњих према делима. Ти ниси светлу свећу месеца запалио огњеносветлим сунцем; Да би било спајање као у браку и по изразу ова два за рођење, Произвела предивне плодове посејаних семена. Луна је примила ватреног женика. Приводиш стихије у чин, држиш бразду времена у седам кругова дана обилазиш. Ко не види нестално море које често кипи хладном узаврелошћу, Ударајући са свих страна у земљу и гневећи се на њу, бива свиреп и шири уста,

10 Исполнисја земља твари Твојеја. Сва је, каже, земља, испуњена дивним и добрим творевинама Твојим, Господе, као што је рекао Теодорит Сије море великоје и пространоје, тамо гади (гмизавци), их же њест числа, животнија малаја с великими. Ево, каже, то је море које видимо, колико је оно велико и колико је пространо и опширно зато што се у њему налази толико гмизаваца, односно толико риба и китова којих има небројено много, тако да се у мору налазе животиње мале и велике Тамо корабли преплавајут, змиј (дракон) сеј, јего же создал јеси (како би се) ругатисја јему. Тамо, каже, у мору пливају и пролазе бродови различитог облика Тамо се налази змија, односно кит којег си Ти створио, Господе да се игра у њему, односно у мору, где је драконом назвао кита зато што је он од морских риба и животиња највећи, као што је дракон (змија) међу земаљским животињама, по речима Теодорита, веома огроман. 33 Већ се одражава, удара и остаје на свом месту. Како се узвличало у делима Божјим Сведелатно и премудро произвођење! Речи Теодорита: размисливши о сваком од поменутих створења и спознавши велику Божију бригу о њима пророк између приче узноси песму, назива сва Божија створења дивнима, достојнима хвале и испуњенима премудрошћу, јер је нашао да веома корисну ноћ куде неки нечастивци, као и јалово дрвеће које доноси корист друге врсте и животиње које су потребне људима. Зато и Григорије Богослов објашњавајући због чега се Син назива Речју каже: али неће погрешити у речима ко назове ову реч Речју Божијом као саприсутну свему што постоји. Јер шта стоји, а не не стоји Речју? (Беседа друга. О Сину). Такође Сина назива премудрошћу као познавање Божјих и људских дела, јер може ли Онај Ко је створио да не зна законе онога што је створио (исто). 31 Веома је долично написано и код Никите: рекавши испунило се изражава, чини се, следеће: о земљи и о тварима њеним довољно смо рекли испунила се о њој реч и завршена је. Сад ћемо прећи на море које је с њом у суседству. Речи Исихија у вишем значењу: твари јесу препороди и обнављања, јер ко је у Христу, тај је нова твар, древно је прошло, сада је све ново. 32 Златоуст: Бог није створио празан простор већ је испунио животињама ваздух сваке врсте, земљу и море и први само птицама, другу четвороножним и крилатим, а треће безбројним рибама од којих су једне веће, а друге мање и мање бивају храна већим и притом се њихов род не истребљује. Теодорит: и ово је знак Божанског Промисла што мале животиње обитавају заједно с великима и што их не истребљују у потпуности, јер јаче побеђују слабије и добитак се не смањује, већ премашује губитак. Василије: на ове (односно рибе) постају налик они људи који гутају слабије, али тамо није преступ, већ то што се дешава с њима јесте природна ствар, а ти немаш одговора кад се иако си украшен разумом и законом срозаваш у низ бесловесних. 33 Речи Теодорита: кроз вештину бродоградње и умеће управљања бродом позајмљујемо оно што је потребно и плодове који се рађају предајемо другима, а производе других добијамо за себе, тако да ни сувишак није бескористан ни недостатак није без надомештања. Кирил: броду уподобљава једну, свету, саборну Цркву, а бродовима назива Помесне Цркве, морем људски живот, гмизавцима разноврсно и веома различито мноштво људи, а ловцима освећене и верне хришћане, јер Цркве као бродови примају верујуће и пловећи кроз ово мислено оре, преносе их као у другу земљу или страну у Царство Небеско отаџбину светих. С овим морепловцима налази се и Христос, јер када се догоди на мору усталасаност и бура, а Христос, по домостроју изгледа као да спава треба вапити: устани због чега спаваш, Господе? И Он ће устати и забранити ветру и мору и настаће тишина. Златоуст: назвао је море великим зато што је веће од земље ако се она одева њиме као ризом. Исихије: под великим морем у вишем значењу подразумева велику благодат Крштења као ону која у себи садржи велике тајне. Пространим га назива зато што прима све људе, гмизавцима грешнике, оне који омивају у Крштењу своје грехове. Даље, животиње велике и мале умерене и изванредне праведнике, јер Крштење прима све и не само грешници, већ и праведници имају потребу за овим омивањем и препородом, зато што ко се не роди водом и духом неће ући у Царство Божије. Василије: бродовима назива усталасане посредством тела сланим таласима овог живота. Притом бродовима који плове назива бродове који пролазе морем, али се не заустављају у њему и не бивају потопљени таласима, зато што они који се налазе у телу, али не ратују по телу чине, газећи таласе живота, делање у водама многим пуштајући се у њега како би стекли оне који се погружавају у њему. А о змији и дракону Златоусти каже овако: Ти си створио дракона да му руга њему, односно ђаволу. И Он није пожалио за тебе ову власт, ругај се и ти ако хоћеш, јер и ти можеш да га вежеш као птицу. Василије: дакле, наш заједнички непријатељ је створен како би му се свети ругали, а данас, окруживши нас посредством ругања почео је да влада нама, што би, насупрот

11 27. Всја к Тебје чајут, дати пишчу им во благо времја. Све, каже, животиње и словесне и бесловесне и птице и копнене и водене очекују од Тебе, Господе, да им даш храну која има је потребна, јер се и саме бесловесне животиње на известан природан начин надају да ће добити у време кад им то буде потребно од Бога своју храну, као што смо рекли тумачећи речи да би измолили од Бога храну за себе. 28. Давшу Тебје им, соберут; отверзшу Тебје руку, всјаческаја исполњатсја благости. Када, каже, Ти Господе даш животињама неопходну храну оне је тада скупљају и утољавају глад своју. И кад отвориш руку Своју, односно силу Твоју која даје и која је свештедра, тада ће се сва твар, словесна и бесловесна, наситити Твојим Промислом и благошћу Отврашчшу же Тебје лице, возмјатутсја, отимеши дух их, и исчезнут и в перст своју возвратјатсја. Када, каже, Ти Господе, одвратиш лице Твоје од твари, односно надзор и Промисао Твој тада се твар Твоја лишавајући се Твог Промисла и благости смућује тугујући због оваквог лишавања свог. И кад одузмеш од људи дух, односно душу одвојивши је од тела тада ће њихова тела постати мртва и разрешиће се у земљу од које су саздана, јер овде се заправо говори о људима, а не о другим животињама Послеши Духа Твојего и созиждутсја. Ти ћеш, каже, Господе, послати животворног и Светог Твог Духа и Његовим дејством биће обновљени сви људи. Или може се подразумевати и другачије, да ћеш Ти, Господе, послати Духа Твог, Који силази на хришћане кроз свето Крштење и на тај начин ће они који Га примају бити створени као нова и духовна твар и нов народ свукавши, по речима Исихија, старог човека. Зато се ове речи односе и на васкрсење мртвих и на препород кроз свето Крштење. И обновиши лице земли. Светим Духом Твојим, Господе, обновићеш земљу коју чине земаљски људи, саздани, по речима Златоуста и Севира од земље. Може се разумети и другачије, да ће се и земља обновити ослободивши се, по речима Павла, томе, требало с њим да се деси. Атанасије и Кирил под драконом подразумевају левијатана, односно начелника над живим бићима у водама, по речима Јова, другим речима, сатану и др аконом не називају кита колико почетак сваког зла - сатану, који је створен, као што је речено, не ради нечег другог, осим да би му се ругао, како каже и Јов: нема, каже, ничег сличног њему на земљи. Он је створен да би му се ругали Анђели Моји (Јов. 41, 25). Он је оштар и отрован и осим тога страшљив, јер увек му је својствено да бежи ужасан је и воли злочин, извија се као звер, али пред крај ће бити погубљен мачем Божјим. Написано је како би се ругао (играо) уместо у њему, односно у мору, пошто га по Теодориту јеврејски и сиријски превод називају у мушком роду, као што сам и горе рекао: бездан је као риза и одећа његова ( уместо њега, односно мора (. И блажени Августин у 15 молитви каже: он је, Господе, онај велики и дивни дракон начелник змија, назван је сатаном и ђаволом, који има седам глава и десет рогова, којег си Ти створио како би се ругао овом великом и пространом мору и бродовима на мору у којем (мору) су гмизавци којима нема броја и животиње мале и велике различите врсте демона, које ништа не чине, осим што ходе и траже кога да прогутају ако Ти не избавиш. 34 Речи Златоуста и Теодорита: Писму је својствено да под руком подразумева дејство дељења нечега. Тако је и овде руком назвао силу, која даје добро и глаголом отварати изразио је лакоћу давања добара, јер како је лако пружити прсте од длана (односно отворити руку), тако Му није тешко ни да да изобиље свих добара. (Кажу да се слично чудо десило и од руке часног Претече када се отварала и ширила, што је било знак да ће та година бити родна, а кад се скупљала ово је означавало да ће година бити јалова). Исихије: сва блага се садрже у Твојој руци, Боже, тако да када је Ти отвориш, све се ипуњава и насићује благошћу. Отварањем Његових руку такође треба сматрати и њихово ширење на крсту, јер се кроз то све испунило благошћу, односно човекољубљем, пошто је сваки грех опроштен кроз крст. 35 Речи Атанасија: овим речима показује да је Он Владика смрти и живота. Максим: животи бесловесних и биљака нису божански, већ имају својство вештаственог огња и духа. Управо о њима се говори и код Давида: одузмеш им дух и они умру и остало, јер и велики Дионисије ове речи узима само за чулну и биљну душу, а о животу разумних, односно о нашем животу их не подразумева, јер Бог створивши овај живот за бесмртност разумних бића и наше душе не може да им одузме живот (у изд. Своду).