MINISTAR DMITROVI] POSETIO VLASOTINCE

Транскрипт

1

2 2 A K T U E L N O februar, mart godine MINISTAR DMITROVI] POSETIO VLASOTINCE PORODICA JE KQU^NA ZA SRBIJU Ministar za brigu o porodici i demografiju Radomir Dmitrovi} sa svojim saradnicima 17. marta posetio je Vlasotince. Po wegovim re~ima sastanak sa predstavnicima lokalne vlasti bio je veoma konstruktivan, isti~u}i da mi kao dru{tvo jo{ uvek imamo {ansu da ne{to u~inimo po pitawu poboq{awa demografske slike, pre svega ako na emo balans izme u razvoja gradova i razvoja sela. Ako ne uspemo da zaustavimo dana{wi negativni trend koji pokazuje da Srbija svake godine gubi oko qudi, od ~ega hiqada na mortalitet, ostalo na iseqavawe, u godini u Srbiji }e ìveti ~etiri miliona qudi, i to tri miliona u Beogradu. I to je kraj i naroda i dràve. Za vreme balkanskih, Prvog i Drugog svetskog rata ra alo se vi{e dece nego tehnologija uticala je na uru{avawe porodice. Civilizacijski hod, napredne tehnologije, na~in ìvota, vertikalne vrednosti pojedina~na, op{ta, dru{tvene, sve je to dovelo do toga da se odnos prema deci, odnos prema porodici danas promeni, a porodica je kqu~na {to se Srbije ti~e. Mi danas provodimo od {est do osam sati dnevno uz mobilni telefon. Dobrovoqno sebi uzimamo {est do osam sati dnevno. To je jedna od posledwih faza uni{tavawa porodice. Centralna figura demografije je èna. Sa wom treba da razgovaramo da rodi vi{e od dvoje dece i da u~inimo sve da ona taj stav qudi radi u preduzetni~kim radwama, {to pokazuje veliki broj poslovnih banaka koje ovde rade", rekao je predsednik op{tine Vlasotince Bratislav Petrovi}. Predsednik Petrovi} je podsetio da je u vlasotina~koj op{tini, u proteklih nekoliko godina realizovano oko 70 projekata. U posledwih nekoliko godina realizovano je oko 70 projekata, uglavnom infrastrukturnih, ali bilo je i projekata koji su imali za ciq da pomognu mladim qudima da ostanu u ruralnim sredinama ali i gradu. Pomagali smo porodicama kroz podsticaje za zapo~iwawe ili pro{irewe posla. Finansirali smo i projekte koji su vezani za reproduktivno zdravqe mladih, dodao je Petrovi}. Ministar Dmitrovi} i predsednik op{tine Petrovi}, sa svojim saradnicima obi{li su i privatnu firmu Rolopro, koja se bavi proizvodwom roletni, gara`nih vrata i komarnika. Vlasnik firme Rolopro Qubi{a Marinkovi} rekao je da trenutno ima 13 radnika, a da je u planu da zaposli do dvadesetak, te da sprema i novi pogon. Vesna Miltenovi} danas. To je najve}i problem koji danas dràva ima. Novac je veoma vaàn ali nije presudan. Da je presudan onda bi u Nema~koj svaka porodica imala ~etvoro ili petoro dece jer oni to mogu da izdrè bez problema, ali wihova rodnost je tek ne{to malo ve}a nego u Srbiji. Stopa rodnosti ili fertiliteta u Srbiji iznosi 1,52, ni jedna dràva u Evropi nema stopu rodnosti 2,1 a to je prosta reprodukcija, dvoje dece po jednoj porodici. Mere populacione politike koje je dràva preduzela pre tri godine poboq{ale su rodnost i treba traìti i nalaziti re{ewa kako bi se ona poboq{ala jo{ vi{e, rekao je ministar Dmitrovi}. Po wegovim re~ima nije ni lako, ni te{ko odgovoriti na to, savremeni na~in ìvota, moderna promeni, istakao je ministar za brigu o porodici i demografiju Radomir Dmitrovi}. Broj novoro ene dece u vlasotina~koj op{tini je rastao od do godine, ali je prira{taj ipak negativan. Negativan prirodni prira{taj i iseqavawe stanovni{tva su oni parametri koji sve nas brinu, slaba je uteha da se najmawi broj qudi upravo iseqava iz Vlasotinca, ako uporedimo lokalne samouprave u Jablani~kom okrugu. Tako e podatak da su zarade u okrugu skoro uvek najmawe upravo u Vlasotincu pokazuje da ovde radi privreda, jer u prosek zarada ulaze i plate u privatnom sektoru i one u javnom sektoru, kao i visoka ponuda na trì{tu radne snage. Ovde je oko 2000 qudi zaposleno u ~etiri inostrana preduze}a, a jo{ oko 5000 KULTURNI CENTAR VLASOTINCE INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE Adresa: M. Ore{kovi}a 1, Vlasotince, tel./faks: 016/ , kcentarvl@mts.rs, ìro ra~un: Predsednik Upravnog odbora Milena Joci}, v.d. direktora: Branislav Kati} Glavni i odgovorni urednik: Vesna Miltenovi}. Redakcija: Svetlana Stankovi} (novinar), Branislav Kati} (novinar), Goran Miladinovi} (sport), Vlastimir Stamenkovi} (sport), Sneàna \oki} (lektura i korektura), Boban Dimitrijevi} (prelom) [tampa: Suzy D&D Vlasotince. Bilten izlazi mese~no. Sva prava zadràva redakcija. Rukopisi se ne vra}aju.

3 februar, mart godine AKTUELNO 3 MINISTAR ZA BRIGU O SELU MILAN KRKOBABI] POSETIO VLASOTINCE I OBI[AO STAJKOVCE, ORA[JE I DOBROVI[ NEMA SRBIJE BEZ SELA Vlasotina~ku op{tinu 9. februara posetio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabi} sa svojim timom. On je tom prilikom obi{ao sela Stajkovce, Ora{je i Dobrovi{. Ove godine sredstva namewena za subvencije poqoprivrednicima u op{tinskom buxetu su duplo ve}a nego li ranijih godina. Predvideli smo sredstva i za ure ewe atarskih puteva, kao i sredstva za izradu projektne dokumentacije za izgradwu fekalne kanalizacije u sedam ravni~arskih sela, rekao je predsednik op{tine Vlasotince Bratislav Petrovi}, obra}aju}i se prisutnima. Lepo je ~uti da }e fekalna kanalizacija biti ura ena za sedam sela, jedna od osnovnih stvari je rad na infrastrukturi u selima. U Nacionalnom investicionom planu Srbije za naredni period predvi ena su sredstva za izgradwu i ure ewe lokalnih puteva, vodovoda i kanalizacije u iznosu od tri milijarde evra za 80 lokalnih samouprava ju`no od Save i Dunava. To su impresivna izdvajawa, nikad u istoriji Srbije toliko novca nije bilo izdvojeno. Vi ste ovde samoinicijativno to i po~eli i to je prava stvar, ocenio je ministar Krkobabi}. U ime poqoprivrednih proizvo a~a, najve}eg sela u vlasotina~koj op{tini, ministra Krkobabi}a je pozdravio poqoprivrednik Ivica Nasti} i izme u ostalog kazao da imaju problem sa uvoznom robom. Imamo problem sa uvoznom robom, neophodna nam je pomo} resornih ministarstava i na{e op{tine, moramo da pravimo zadruge, to je nu`no zbog lak{eg nastupawa na trì{tu, rekao je Ivica Nasti}. Danas promovi{emo novi paket sredstava namewenih zadrugama. Ove godine predvi eno je oko 500 miliona dinara, javni poziv }e uskoro biti raspisan. Prioritet ostaju planinska i rubna podru~ja, ne izuzimaju}i druge. Uskoro kre}emo i sa novim vidom edukacije, kre}emo da obrazujemo poqoprivrednike, u saradwi sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti. Tako e, vrlo skoro, u saradwi sa Ministarstvom poqoprivrede definisa}emo jedan broj strate{kih poqoprivrednih proizvoda za koje }e biti garantovane cene, ~ime }emo poqoprivrednom proizvo a~u stvoriti sigurnost. Moramo misliti o selu, mi smo u ovom upravnom okrugu pomogli 11 zadruga, {est novih i pet starih. Srbija je nastala u selima, bez sela nema ni Srbije, poru~io je ministar za brigu o selu Milan Krkobabi} i pozvao poqoprivrednike da se udruùju i koriste pogodnosti koje dràva nudi. Stajkovce je najve}e selo u vlasotina~koj op{tini, broji vi{e od 1500 stanovnika i u wemu prirodni prira{taj raste. Me{tani obra uju izme u 400 i 500 hektara zemqe, sa kojih se godi{we ostvari proizvodwa vredna oko 75 miliona evra. Profesor sa Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Ilin istakao je da je Stajkovce sjajan primer za Srbiju i da se on treba preslikati. Ovo je sjajan primer za druge sredine, treba ga iskoristiti. Ovo je posebna sredina. Porodi~na doma}instva, mladi qudi ostaju, unapre uju svoju proizvodwu, ~uvaju dedovinu. Hektar zemqe u Srbiji ko{ta od tri do pet hiqada evra, najvi{e evra u sistemu navodwavawa, a ovde oko evra. Tri useva godi{we na hektaru povr{ine se proizvodi. Ume}e je to uraditi. Treba kroz zadruge investirati u izvoz, a rigorozno kontrolisati uvoz. Gra ane Srbije treba snabdevati doma}im proizodima,tada }e ove povr{ine rasti. Ovakav jedan plastenik, tunelskog tipa, ko{ta izme u 15 i 18 evra po metru kvadratnom, to su velika ulagawa i to je ozbiqna investicija, kazao je profesor Ilin. Za stanovni{tvo je va`na dobra infrastruktura, egzistencija, ali za wih je bitno i da imaju gde da se okupe, gde da se odvija kulturni i drugi vidovi ìvota. Va`na je infrastuktura, ali qudi treba da imaju i gde da se okupe. Zato su va`ni i domovi kulture. Zato uskoro kre}emo sa inicijativom i programom namewenim rekonstrukciji domova kulture i zadru`nih domova. Oko 73 odsto domova kulture u Srbiji nije u funkciji prema podacima Akademijskog odbora za selo SANU, kazao je ministar Krkobabi} obilaze}i vidno ruiniran dom kulture u Ora{ju. Predsednik vlasotina~ke op{tine Bratislav Petrovi} objasnio je za{to je dom kulture koji su nekad koristili me{tani Ora{ja i Kukavice i koji je nekad bio zadru`ni dom u ovako ruiniranom stawu. Razlog je taj {to je bio u svojini biv{eg dru{tvenog preduze}a Vinarskapodrumi. Op{tina Vlasotince je pro{le godine u ste~ajnom postupku pribavila ovaj objekat u javnu svojinu i uradila je projekat za wegovu rekonstrukciju. Sredstva su zna~ajna, o~ekujemo javni poziv preko Ministarstva za brigu o selu gde }emo se sigurno javiti i konkurisati. Na podru~ju op{tine ostalo nam je da re{imo imovinsko -pravni odnos za gloànski dom kulture, zapravo tu ~ekamo okon~awe ste~ajnog postupka, rekao je predsednik Petrovi}. Do sada je, po fazama, sredstvima op{tinskog buxeta ure eno ili se ure uju domovi kulture u Boqaru, Batulovcu i Konopnici. Bitno je da imamo na jednom mestu klub za stare, klub za mlade, ambulantu, prostoriju za pozori{ne predstave, bioskopske projekcije, centar svih zbivawa. Bitno je da opravda svoje postojawe. Ozbiqan je to posao za ministarstvo, lokalnu samoupravu ali i za me{tane sela. I ovo {to je re~eno je u odnosu na ostale delove Srbije impresivno. Verujte mi na re~. Ovi napori koji ulaète su sjajni i to obe}ava da }emo i ovde imati jedan pravi objekat, kazao je ministar Krkobabi}. U brdsko-planinskom delu op{tine, ministar Milan Krkobabi} posetio je selo Dobrovi{ i turisti~ko doma}instvo Neboj{e Stoji~i}a, ve} kategorisano sa tri zvezdice. Stoji~i} je predstavio planove za daqi rast i razvoj svog doma}instva, ali i sela u celini, koje se nalazi na 680 m nadmorske visine. Ovde ìvi 50-tak me{tana. Najve}i problem su nam put i voda. Sistem za vodosnabdevawe je star oko 70 godina. Ima jo{ onih koji bi se vratili, kad bi put bio sre en, rekao je Stoji~i}, najaviv{i da planira da zasadi dva hektara borovnice od kojih }e finansirati ostatak investicije u svom turisti~kom doma}instvu. Ministar Krkobabi} uputio je doma}ine, a i lokalnu samoupravu, na Nacionalni investicioni plan u okviru koga je planirano pet milijadi dinara za 5000 kilometara puteva. V.M.

4 4 SKUP[TINA februar, mart godine PETA SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE VLASOTINCE ODBORNICI IZGLASALI ZABRANU IZGRADWE MINI HIDROELEKTRANA Odbornici vlasotina~ke Skup{tine ve}inom glasova za 18. marta su usvojili Odluku o zabrani izgradwe mini hidroelektrana na podru~ju op{tine Vlasotince. Obra}aju}i se Skup{tini predsednik op{tine Bratislav Petrovi} je rekao: Neophodno je u~initi sve kako bismo za{titili sliv reke Vlasine. Na predlog 28 odbornika Skup{tine op{tine Vlasotince podnesena je inicijativa da Skup{tina donese odluku o zabrani izgradwe malih hidroelektrana na teritoriji op{tine Vlasotince, ali smatram da su istog mi{qewa i ostali odbornici kao i svi gra ani Vlasotinca i predstavnici gra anskih inicijativa sa kojima na ovu temu razgovaramo mesecima unazad. Postoje brojni stru~ni radovi o negativnom uticaju derivacionih-cevovodnih malih hidroelektrana na ìvotnu sredinu, a u slu~aju Vlasotinca posebno je va`no to {to se reka Vlasina koristi za snabdevawe vi{e od stanovnika vodom i da nam je va`no da se mini hidroelektrane ne grade ni na wenim pritokama. U svakom slu~aju na samoj reci Vlasini ne moè se dati dozvola zato {to se radi o zoni sanitarne za{tite. Podseti}u vas da smo u obavezi da na{a planska dokumenta uskla ujemo sa republi~kim, nekada na{e èqe i mogu}nosti nisu isto. Predlog odluke glasi da se zabrani daqa izgradwa malih hidroelektrana do usvajawa izmena i dopuna planske dokumentacije u delu koji se odnosi na pravila ure ewa i gra ewa kao i drugih uslova za izgradwu malih hidroelektrana. Kada budemo mewali dokumentaciju o zabrani izgradwe derivacionih a razmotriti mogu}nost za izgradwu pribranskih malih hidroelektrana ~ijom izgradwom se ne bi ugrozio ekosistem, vodosnabdevawe i sli~no, rekao je predsednik Petrovi}. U~estvuju}i u diskusiji odbornik Grupe gra ana Dr Spasi}, Dragan Jovi} rekao je da ~lan dva ove odluke predvi a da se, kada se bude mewala planska dokumentacija, zabrani izgradwa derivacionih-cevovodnih, a razmotriti izgradwu pribranskih malih hidroelektrana, te da taj ~lan upravo izaziva sumwu. On je pitao za{to ne zabranimo izgradwu i jednih i drugih mini hidroelektrana jer su veoma {tetne te da je to veliki problem koji mu~i mnoge pa i Vlasotince, da je ve}ina gra ana preko 90% protiv MHE. Odgovaraju}i odborniku Jovi}u direktor JP Vodovod Zvonko Ili}, pojasnio je da ovo preduze}e ima ovla{}ewa da u okviru objediwene procedure daje i saglasnost na izgradwu malih hidroelektrana po{to je re~ o uòj zoni sanitarne za{tite, izvori{tu vodosnabdevawa, gde je zabrawena gradwa objekta, sem onih koji su nameweni potrebama vodosnabdevawa. Na petoj sednici usvojeni su izve{taji o radu Op{tinske uprave, Centra za socijalni rad, Kulturnog centra, Narodne biblioteke "Desanka Maksimovi}", Op{tinskog javnog pravobranila{tva, Sportsko-rekreativnog centra Vlasina, Turisti~ke organizacije i [taba za vanredne situacije. Prilikom usvajawa izve{taja SRC Vlasina, odbornik Dragan Spasi} pohvalio je rad novoimenovanog direktora, podse}aju}i da Sportska hala, kao jedan velelepni objekat u Vlasotincu jo{ uvek nema grejawe, iako je Vlasotince, pokazalo se, rasadnik mladih i uspe{nih sportista. Uzimaju}i u~e{}e u radu po ovoj ta~ki, zamenik predsednika Vladimir Koci} dao je obja{wewe isti~u}i, da je u toku pro{le godine namontirana toplotno-rashladna stanica. Planiranao je da se ona napaja vodom iz postoje}ih starih bunara, no uvidom i analizom postoje}eg stawa utvr eno je da temperatura vode nije dovoqna za tu vrstu grejawa. Pre par dana potpisan je ugovor za izradu projektne dokumentacije novih bu{otina na ve}oj dubini, kako bismo mogli nakon toga da raspi{emo javnu nabavku za bu{ewe tih bunara. Izradom projekata i dobijawem gra evinskih dozvola mora da budu ukqu~ena odre ena ministarstva kao i Zavod za za{titu prirode. Toplotnim pumpama regulisa}e se i grejawe i hla ewe. Kad budemo pustili vide}emo da li sve funkcioni{e unutar objekta jer je instalacija grejawa davno ura ena. Moraju da se odrade odre ene stvari i oko ventilacije. No, ipak se nadam, da }emo ove godine sve to uspe{no re{iti, istakao je Koci}. Diskusiju odbornika izazvao je i izve{taj o radu [taba za vanredne situacije op{tine Vlasotince. Podnose}i izve{taj na~elnik {taba Ivan Stankovi} istakao je da je op{tinski [tab za vanredne situacije radio po instrukcijama koje je dobijao od Vlade Srbije, Ministarstva unutra{wih poslova, Ministarstva zdravqa i drugih nadle`nih institucija. [tab je radio u uslovima pandemije Kovid 19, u vremenu kada je bilo zabraweno kretawe, susretaju}i se sa mnogim problemima i izazovima u svom radu. Odbornik Dragan Jovi} istakao je da je situacija veoma te{ka ali da u izve{taju ne vidi koliko je qudi zaraèno, koliko je u bolnici, koliko je dece zaraèno, te da smatra da izve{taj nije dobar. Odbornik Dragan Spasi} ponovo je pitao za{to u op{tinskom {tabu nema ni jednog lekara, dobio je odgovor da je {tab sa~iwen u skladu sa zakonom. Na sednici, izme u ostalog, odborni~ka ve}ina usvojila je odluku o pristupawu izradi planova detaqne regulacije AB Kop Vlasotince i HSV Batulovce, donesene su odluke o kriterijumima za kategorizaciju javnih puteva i ulica, odluka o op{tinskim putevima i ulicama i nekategorisanim putevima, o javnom prevozu putnika, o mesnim zajednicama i odluke o izradi plana razvoja op{tine Vlasotince za period od do godine. Usvojeni su i lokalni akcioni planovi za zapo{qavawe za period od do i Lokalni akcioni plan za socijalno ukqu~ivawe Roma i Romkiwa u op{tini Vlasotince za godinu. Potvr eni su mandati odbornicima Aleksandru Stamenkovi}u iz [i{ave sa izborne liste Aleksandar Vu~i}-Za na{u decu i Stani{i Tevdeni}u iz Vlasotinca sa izborne liste Boqa Srbija-Bo{ko Stan~i}, Dragan Jovanovi}, Zdravo da pobedi. V.Miltenovi} SA NASTAVKA PETE SEDNICE SO VLASOTINCE NOVI PROJEKTI ZA ODBRANU OD POPLAVA I ZA RE[AVAWE VODOSNABDEVAWA Nastavak pete sednice Skup{tine op{tine zapo~et je razmatrawem Operativnaog plana za odbranu od poplava za vode drugog reda. Ovaj plan odbornici su usvojili ve}inom glasova. Registrovali smo kriti~ne ta~ke, opredilili oko ~etiri miliona dinara u buxetu kako bi uredili odre ene kanale. Ove godine planirano je ure ewe dela Gorunovog kanala u [i{avi i ure ewe dela kanala na ulazu u Vlasotince, kod benzinske pumpe [arprom, rekao je izme u ostalog na~elnik [taba za vanredne situacije Ivan Stankovi}. Odbornik Dragan Spasi} bio je mi{qewa da su predvi ena sredstva mala, kada se zna kolika {teta se trpi od buji~nih potoka a i same reke Vlasine. Uzimaju}i u~e{}e u radu Skup{tine, zamenik predsednika op{tine Vladimir Koci}, napre je rekao da je za projekat ure ewa [i{avice, od Sredora do uliva u reku Vlasinu, potpisan ugovor pre desetak dana, da se o~ekuje obilazak lokacije od strane firme koja je dobila na tender, i da se krene sa izradom dokumentacije. Te da je sa ovim projektom konkurisano kod Kancelarije za javna ulagawa. Potom je zamenik predsednika Vladimir Koci} govorio o sanaciji vodozahvata na reci Vlasini. U toku je izrada projekata hitnih sanacionih radova koji }e zajedno finansirati na{a op{tina i Javno preduze}e "Srbijavoda", koje je finansiralo i rekonstrukciju cevovoda odne{enog u poplavi u januaru i radove na delu o{te}enog vodozahvata. Qudi iz instituta Jaroslav êrni su dali ponudu, o~ekujemo ugovarawe radova, da uradimo projekat i dobijemo dozvolu za rekonstrukciju brane jer se trenutno snabdevamo vodom za pi}e sa alternativnog vodozahvata. îm se zavr{i taj projekat, vrednost radova bi trebalo da bude oko miliona, polovinu }e finansirati op{tina Vlasotince a polovinu Srbijavode. U toku su i sanacioni radovi u MZ Stajkovce, naniè od mosta. Posle tih hitnih sanacionih radova mora}e da se radi detaqan projekat rekonstrukcije vodozahvata, cevovoda, crpne stanice i cevovoda koji vodi do fabrike vode, rekao je zamenik predsednika op{tine Vladimir Koci}, dodav{i: Radni rok tih objekata je istekao, cevi stalno pucaju. Radimo na tome da fabriku vode ozakonimo, ucrtamo u katastar jer ne moèmo da radimo projekte za rekonstrukciju dok ne izvr{imo ozakowewe tog objekta. Krenuli smo i sa projektima preparcelacije i spajawa jer se fabrika vode nalazi na 36 parcela koje su do dan danas poqoprivredno, a ne gra evinsko zemqi{te.tako e, zavr{ava se projekat Manxinog potoka, reke [i{avice i svih ostalih vodotokova drugog reda kako bismo sa Kancelarijom za upravqawe javnim ulagawima na{li mogu}nost da finansiramo sve te projekte. Imali smo ve} tri sastanka sa Ministarstvom gra evine i dogovoreno je da u toku maja op{tina Vlasotince u e u prvi krug projekta îsta Srbija, u vezi sa izgradwom fekalne kanalizacije u svim ve}im mesnim zajednicama, uz izgradwu jednog novog postrojewa i uz rekonstrukciju dela postoje}e kanalizacije. To je oko 78 km kanalizacione mreè. Imamo spremno 70% tih projekata, a izradu ostalih 30% }e ministarstvo da finansira i nadam se da }emo u ovoj godini da krenemo sa gradwom te kanalizacije". Odborni~ka ve}ina usvojila je i predlog re{ewa o obrazovawu komisije za sprovo ewe javnog konkursa za izbor direktora javnih preduze}a. U delu pitawa i predloga odbornika, odbornik Dragi{a Petrovi} zatraìo je dogovor na pitawe za{to u Stajkovcu nema lekara svakog dana, ve} tri puta nedeqno, a odbornik Ivan Rajkovi} (SPS) zatraìo je od predsednika op{tine da smeni svog pomo}nika iz iste partije. Predsednik op{tine Bratislav Petrovi} zatraìo je od skup{tinske slu`be da za slede}u sednicu pripremi, umnoì na CD-u i podeli odbornicima snimak wegovog govora na sednici odrànoj 30. avgusta godine na kojoj se, kako je rekao, moè videti da je wegov stav po pitawu izgradwe malih hidroelektrana bio isti i tada i sada. V.Miltenovi}

5 februar, mart godine D R U [ T V O 5 DAN KOJI SE NE ZABORAVQA Pre ta~no 22 godine, 24. marta po~elo je NATO bombardovawe Srbije odnosno Savezne Republike Jugoslavije. Uz po{tovawe svih propisanih epidemiolo{kih mera u spomen parku pored reke Vlasine, obeleèn je dan koji se ne zaboravqa. Vence i cve}e na spomen obele`je za slobodu i ~ast otaxbine u ratovima od do godine poloìle su delegacije lokalne samouprave na ~elu sa predsednikom op{tine Bratislavom Petrovi}em, predstavnici Vojske Srbije i predstavnici bora~kih udruèwa sa podru~ja na{e op{tine. Porodicama poginulih na ìro-ra~un upla}ena je nov~ana pomo} od dinara. Ove godine izostao je program kao do sada. Na Kosovu i Metohiji iz vlasotina~ke op{tine bilo je mobilisano ìteqa. Raweno je 20, {estorica su izgubila ono najdragocenije, ìvot. Da se podsetimo, avioni NATO pakta su pre 22 godine zapo~eli operaciju bombardovawa SR Jugoslavije pod nazivom milosrdni an eo. Bilo je to bombardovawe bez presedana, bez saglasnosti Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. Vazdu{ni udari trajali su 78 dana, prema zvani~nim podacima dràvnih organa ìvot je izgubilo qudi, pri~iwena je ogromna materijalna {teta na vojne, civilne i privredne objekte. Tokom 78 dana bombardovawa uni{teno je stambenih objekata, onesposobqeno je 470 km puteva i 595 km pruge. O{te}eno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravqa, 18 de~jih vrti}a, 69 {kola, 176 spomenika kulture i 44 mosta dok je 38 razoreno. Uni{tena je tre}ina elektroenergetskog kapaciteta zemqe a bombardovane su i dve rafinerije, u Pan~evu i Novom Sadu. V.M. OBELE@ENA 104. GODI[WICA TOPLI^KOG USTANKA Kao i prethodnih godina predstavnici Udruèwa potomaka ratnika Srbije godine i u~enici Osnovne {kole Bra}a Milenkovi} iz [i{ave 1. marta su obeleìli 104. godi{wicu od podizawa Topli~kog ustanka. Oni su poloìli vence na spomen- ~esmu, na dowolomni~kom putu, na mestu stradawa 33 me{tana [i{ave i Dowe Lomnice. "Na ovom mestu Bugari su streqali 33 me{tana [i{ave i Dowe Lomnice, {to je u stvari bila odmazda, zbog osloba awa 400 mladi}a koji su bili regrutovani za bugarsku vojsku", rekao je izme u ostalog Tomislav Miti}, pukovnik u penziji obra}aju}i se prisutnima i podse}aju}i na bitan doga aj iz istorije vlasotina~ke op{tine. On je istakao i zna~aj obeleàvawa bitnih istorijskih doga aja iz srpske istorije. Topli~ki ustanak po~eo je krajem februara godine i trajao oko mesec dana, to je bila jedina oruàna pobuna u tada okupiranoj Evropi. Topli~ki ustanak zahvatio je teritorije Topli~kog i Jablani~kog okruga, kao isto~ne i sredwe predele Kopaonika. IZ MESNE ZAJEDNICE BATULOVCE NAJMLA\I NAJVREDNIJI Da se slogom postiè mnogo pokazali su me{tani Batulovca, ovog puta najmla i. Naime, stariji osnovci su sakupqali sme}e u selu, a oni mla i ~istili su i ure ivali prostor oko stare ~esme. U ovoj akciji sakupqeno je 16 xakova sme}a. Akciju je pomoglo i preduze}e Alu pvc Flekna, koje im je obezbedilo xakove. Akciju su organizovali sami u~esnici. Prilikom sakupqawa deca su odvajala otpad, posebno su stavqala limenke, posebno plasti~ne fla{e. Sa direktorom komunalnog preduze}a dogovorili smo da do u i odnesu prikupqeno sme}e, kaè potpredsednik Saveta mesne zajednice Batulovce Slavi{a Pe{i}. Kako smo saznali akcija se nastavqa ~i{}ewem seoskog grobqa. V.M.

6 6 februar, mart godine KULTURA DRUGAÎJI POGLED STRU^WAKA NA SPOMENIK NA STAROM GROBQU DECENIJAMA POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA SPOMENIK NA STAROM GROBQU, DELO ARHITEKTE BOGDANA BOGDANOVI]A SVRSTAVAN JE U MODERNU, OVOGA PUTA AKADEMSKI SLIKAR MILIVOJ KOSTI] IZ NOVOG SADA OTKRIVA JEDAN SASVIM DRUGAÎJI POGLED NA STVARALA^KI OPUS SLAVNOG ARHITEKTE Pomiwawe proslavqenog arhitekte Bogdana Bogdanovi}a kod ve}ine Vlasotin~ana izaziva asocijaciju na memorijalni kompleks Staro grobqe. Arhitekta Bogdan Bogdanovi} Bogdan Bogdanovi} je bio srpski arhitekta, graditeq, umetnik, pisac i filozof, profesor Beogradskog univerziteta, gradona~elnik Beograda. Poznat je po svojim smelim idejama kao neimar memorijalne arhitekture i spomen-obele`ja `rtvama fa{izma u Drugom svetskom ratu koja su podizana u drugoj polovini 20. veka {irom Jugoslavije. Po wegovim idejama i projektima izgra en je najpre spomenik jevrejskim `rtvama u Beogradu, ostao je upam}en po spomeniku u Jasenovcu. Wegova arhitektonska ostvarewa nalaze se u Sremskoj Mitrovici, Mostaru, Kru{evcu, Kosovskoj Mitrovici, Prilepu, Kwaèvcu, Jasenovcu, [tipu, Biha}u, â~ku, Beloj Crkvi, Travniku, Leskovcu, Vlasotincu, Ivangradu, Labinu, Vukovaru, Vrwa~koj Bawi, Aran elovcu, Klisu. Na prvi pogled wegova dela pripadaju modernoj, odnosno socrealizmu, me utim, svi oni koji su se bavili detaqnijom analizom wegovog graditeqskog opusa saglasni su da on nije pripadnik moderne i da je to samo bio na~in na koji je nadmudrivao tada{wi komunisti~ki sistem. Period u kome je arhitekta Bogdan Bogdanovi} stvarao u Vlasotincu izradom megalitskog spomenika i ~itavog kompleksa oko wega je mo`da bio vrhunac wegovog stvarala{tva. Izgradwom kompleksa Staro grobqe on je koristio elemente koji su prepoznatqivi i vizuelno najefektniji. To su elementi iz neolitske kulture. Za Bogdanovi}a je to bilo zanimqivo jer je pre nekoliko hiqada godina umetnost bila sli~na na svim prostorima na kojima su qudi ìveli u Evropi, sli~ni crteì, male skulpture, kerami~ke posude. Nije bilo toliko raznovrsnih stilova u likovnoj umetnosti. Danas je uobi~ajeno da nailazimo na razli~ite stilove na razli~itim delovima planete, ~ak i na istom geografskom prostoru. U neolitu je to bilo podjednako zastupqeno, isti~e Milivoj Kosti}. Po re~ima Milivoja Kosti}a, Bogdanovi} je tokom svojih istraìvawa neolitske kulture do{ao do zakqu~ka da je za wu dominantno {to je univerzalna. On sam nije otkrivao koji su mu uzori bili pri birawu teme, motiva nekih crteà, ali se pretpostavqa da je dosta pratio arheolo{ka istraìvawa neolitske kulture koja su tokom {ezdesetih i sedamdesetih godina pro{log veka bila najdominantnija, dok su danas ta istraìvawa gotovo zapostavqena, u Srbiji ih skoro nema. Ovakav vid stvarala~kog izraza, danas prepoznajemo kao fiktivnu arheologiju. Bogdanovi} je zapravo koristio te crteè, objekte i wihov raspored u svom radu. Kada je o kompleksu Staro grobqe re~ i samom spomeniku, pored toga {to spomenik dominira prostorom uo~qivo je da kada se pogleda odozgo izgleda kao vid polukruga. U su{tini to predstavqa Atlasa, boànstva koje na svojim ple}ima drì nebeski svod. Kada se ta polulopta gleda iz odre ene pozicije pruà se poseban doìvqaj nebeskog svoda uhva}enog sa sve oblacima, dok Atlas, kao sredi{na figura, svod drì na svojim ramenima i ima zadatak da ~itavu ve~nost drì (ili {titi) teìnu neba (ili zemqe) na svojim ramenima. Pored toga, ~itav kompleks Staro grobqe sadrì dosta prirodnih elemenata. Arhitekta je istraùju}i prirodu same objekte raspore ivao u odnosu na dominantni stub. Kameni blokovi koje je re ao vezani su za elemente prirode i kosmosa. Pored astronomskih pojava koje svakodnevno vi amo, poput izlaska i zalaska sunca, poloàja meseca u odre enim periodima, promeri su vr{eni i u odnosu na poloàj odre enih sazve` a tokom leta i zime. Da bi se razumelo ovo delo proslavqenog arhitekte potrebno je do}i do astronomskih saznawa i merewa koje je on sproveo, dodaje Kosti}. Po re~ima na{eg sagovornika, kada govorimo o ovom memorijalnom kompleksu Bogdana Bogdanovi}a, kao i sli~nim kompleksima koje je tokom posleratnog perioda projektovao moramo sa jedne strane uzeti u obzir likovno definisawe wegove umetnosti koja seè do neolita, dok je raspored objekata, u ovom slu~aju kamenih blokova i amfiteatra vi{e povezan sa wegovim astronomskim istraìvawima. On je na neverovatan na~in SPOMENIK IZGRA\EN OD KAMENA IZ MOMINOG MAJDANA Najmonumentalniji spomenik iz posleratnog perioda je Spomenik palim borcima i `rtvama fa{izma na Starom grobqu u Vlasotincu. Podignut je godine, a wegov autor je bio dr Bogdan Bogdanovi}. Spomenik je izgra en od kamena granite iz Mominog majdana. Radili su ga majstori klesari iz Temske u pirotskom kraju. Radovi su obavqani pod nadzorom dr Bogdana Bogdanovi}a. Kamenu plo~u sa natpisom ispred spomenika izradio je mesni kamenorezac Petar Petrovi}. Pored spomenika je prostran amfiteatar sa sedi{tima od kamenih blokova ukra{enih reqefima. Inicijator za podizawe spomenika bio je Op{tinski odbor SUBNOR-a Vlasotinca, a izgradwu spomenika je finansirala SO Vlasotince, zapisao je Velimir Stamenkovi} Lima u svojoj kwizi Spomen obele`ja Vlasotinca. Svetlana Stankovi} Milivoj Kosti} povezao tu drevnu pro{lost na zemqi sa budu}no{}u, sa dalekom budu}no{}u u kojoj }e raspored kosmi~kih tela biti druga~iji nego danas. Uspeo je da u svojim radovima uhvati ta kretawa. I {to je jo{ fascinantnije kada se govori o radu Bogdana Bogdanovi}a on je sve to uspeo da prividno prikaè u formi moderne. Dobro je da je do{lo do formirawa tih wegovih tematskih skulptura, parkova, memorijalnih kompleksa jer je ve}ina umetnika koja je stvarala u tom periodu stvarala u socrealizmu, kao nekoj dominantnoj umetnosti nakon Drugog svetskog vrata. Bogdanovi}eva istraìvawa su bila univerzalna kao i wegovi radovi bez obzira da li je stvarao u Vlasotincu ili na nekom drugom mestu. Po re~ima Kosti}a, treba shvatiti i doba i umetni~ku realnost u kojoj je Bogdanovi} stvarao. Tada su jo{ uvek bili ìvi i aktivno su stvarali predstavnici nadrealizma Dali, Maks Ernst, Huan Miro, De Kiriko koji su itekako uticali na Bogdanovi}eva promi{qawa. Kada je re~ o cvetnim dezenima u neolitskom stilu, nije odmah jasno zna~ewe ili simboli~na namena koju imaju ove gravure ili su to jednostavno ukrasni elementi nameweni estetizaciji lokacije. U budu}nosti je to potrebno dodatno istraìti. Sa istom snagom i mo}i deluju prizori wegovih arhitektonskih dela, oni imaju jednu neponovqivu energiju i mo}, dodaje Milivoj Kosti}. Sa likovne strane ona su potpuno univerzalna {to je i bila ideja vodiqa kako Bogdanovi}a, tako i graditeqa pre ~etiri ili pet hiqada godina, bez obzira na kom delu planete je bio postavqen odre en objekat. Svetili{te palih boraca u Vlasotincu i motiv kosmi~ke biqke, kako ga je Bogdanovi} zvao, i kru`ni oblik celine daju jak ose}aj praistorijskog mesta kulta. Vrlo izraèna kosmolo{ka simbolika se prepoznaje na centralnom stubu koji predstavqa kapiju ka nebu, ukra{enu solarnim simbolom. Ispred wega je mali amfiteatar, okruèn kamenim blokovima nepravilnih oblika sa uklesanim neolitskim cve}em. (Bogdanovi} je voleo da izmi{qa re~i, u skladu sa svojom nadrealisti~kom pro{lo{}u, zapisala je Stefana Mani}, istori~arka umetnosti godine. Ona je Bogdanovi}ev rad opisala sa re~ima Magi~no, iskonsko, bizarno. I mo`da je pri~u o Starom grobqu najboqe i zavr{iti re~ima Stefane Mani}: Poput istorije, istorija umetnosti nam govori o pro{losti kroz slikarstvo, skulpturu i arhitekturu koje nas, poput prozora odvode u neki drugi svet jer svako umetni~ko delo ~uva u sebi mawe ili vi{e skrivena zna~ewa i otkriva nam po ne{to o svetu i nama samima, zapisala je Stefana Mani}. Svetlana Stankovi}

7 februar, mart godine OBRAZOVAWE 7 IZ TEHNI^KE [KOLE REALIZOVANA AKCIJA POSADI SVOJ HLAD Dvori{te Tehni~ke {kole bogatije je za 30 sadnica belog jasena ~ime je ova {kola postala jedna od 130 {kola u Srbiji koje su do sada uzele u~e{}e u akciji Posadi svoj hlad. Ciq ove akcije koju su pro{le godine pokrenule nevladine organizacije Let s do it Serbia i Zeleni razvojni centar je da se u godini podeli sadnica belog jasena kako bi {to vi{e gra ana u svojim dvori{tima ili na svojim posedima moglo da zasadi "svoje drvo", poru~ili su organizatori. Sadnice su donacija dru{tveno odgovornih kompanija, a me u onima koji su se odazvali pozivu da u~estvuju i daju svoj doprinos u borbi za ~istiji vazduh je GIZ koji je obezbedio 1620 sadnica za 27 gradova i op{tina. U~esnici sadnice dobijaju besplatno preko lokalne samouprave, a wihova jedina obaveza je da fotografiju sa posa enim jasenom po{aqu organizatoru i tako daqe promovi{u akciju. U okviru projekta Region bez predrasuda i stereotipa (Region Without Prejudices and Stereotypes), koji je podràn od strane Regionalne kancelarije za saradwu mladih (RYCO) je organizovan ~etvorodnevni onlajn trening. Na treningu su u~estvovali u~enici tri sredwe {kole: SS[ Spasoje Raspopovi} iz Podgorice, Gimnazija Sadik Stavileci iz Tirane i Gimnazija Stevan Jakovqevi} iz Vlasotinca. Trening je imao za ciq da se u~enici tri {kole poveù, pro{ire svoja znawa, podele iskustva i razgovaraju o predrasudama i stereotipima na verskoj, nacionalnoj i kulturnoj osnovi. Trening je samo deo aktivnosti koje se sprovode u okviru spomenutog projekta. Ana Vukosavovi} ]etkovi} i Milo{ Lakovi}, nastavnici SS[ Spasoje Raspopovi} su zajedno sa kolegama iz NVO New Vision iz Tirane Armandom Balom, Rigijem Shehiem i Biqanom Pipovi} iz Gimnazije Stevan Jakovqevi} iz Vlasotinca odràli niz pripremnih radionica u svojim {kolama. Onlajn trening su moderirale Aleksandra Gligorovi} i Vawa Rako~evi} iz Podgorice. Nastavnici koji realizuju projekat isti~u zna~aj regionalne saradwe u borbi protiv nacionalnih i verskih predrasuda koje su doboko ukorewene. Obrazovawe, kako formalno, tako i neformalno je sjajan alat za borbu protiv predrasuda i diskriminacije. Isti~u da su projekti ovog tipa idealni da se mladi iz razli~itih kultura upoznaju, druè i {ire poruku pomirewa i prijateqstva. U~enici iz vlasotina~ke gimnazije sa puno entuzijazma govore o projektu na kome sara uju sa vr{wacima iz Crne Gore i Albanije. Sada kada projekat privodimo kraju, mislim da je sasvim legitimno re}i da je wegova svrha ispuwena u celosti. Druga~iji rezultat, me utim, nije ni o~ekivan budu}i da je omladina celog sveta, pa i regiona, utemeqila moderne, liberalne norme. Prikqu~ili smo se projektu kako bismo uìvali u razumevawu sa na{im novim prijateqima, a to smo i dobili. Diskusija je bila veoma konstruktivna, a organizacija na nivou. Ali ponavqam, ni{ta mawe nismo ni o~ekivali budu}i da od po~etka nismo gajili predrasude, prenosi svoje utiske Milan Nikoli}. Nakon zavr{enih radionica smo se uverili da smo svi mi isti. Nije bitno odakle smo, koje smo vere, boje koè, seksualne orijentacije ili vezano za neke banalne stvari poput na{eg li~nog stila obla~ewa ili stvari koje volimo. Smatram da smo Osim gra ana, u ozelewivawu svog okruèwa ukqu~ile su se i obrazovne ustanove, te su sadnice belog jasena na{le se i u dvori{tima {kola i vrti}a {irom Srbije. Trideset sadnica koje su u~enici, profesori i radnici {kole posadili u na{em {kolskom dvori{tu su donacija nema~ke razvojne saradwe "Dijalog o zapo{qavawu mladih, Inicijativa i dualno obrazovawe"- DECIDE, koju realizuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja i GIZ. U realizaciju su aktivno ukqu~eni profesorka biologije Biqana [u{uli} i inèwer svi iz ovih onlajn susreta iza{li otvorenijeg uma i nau~ili ne{to novo o drugim kulturama. Sloìli smo se da nemamo predrasuda i ne verujemo stereotipima, samim tim jer smo se ukqu~ili u projekat u kome predrasudama nije mesto. Radionice su bile sadràjne, pou~ne i zanimqive. Drago mi je {to sam upoznala nove qude sa kojima sada imam komunikaciju na dru{tvenim mreàma", dodaje Natalija Nikoli}. Smatram, da je ovaj trening bio jedna izuzetna prilika da saznam puno toga o obi~ajima, kulturi, pona{awu i na~inu razmi{qawa naroda druge nacionalnosti. U~esnici sa kojima sam radila na mene su ostavili veoma dobar utisak svojom pristojno{}u i dobrotom. Veoma mi je drago {to sam se sa nekima od wih sprijateqila i stupila u kontakt preko dru{tvenih mreà. Moderatorke onlajn treninga su bile veoma strpqive i zabavne, dopustile su svakom od u~esnika u ovom projektu da iznese svoje mi{qewe i stav. Najva`nije od svega je da smo nau~ili da jo{ vi{e po{tujemo qude druge religije, nacionalnosti i seksualne orijentacije. [to se ti~e stereotipa i predrasuda, poku{a}u da svakome ukaèm na to da smo svi mi jednaki i da mr`wa ili rasizam ne treba da postoje me u qudima, prenosi svoje utiske Katarina Lepojevi}. U~enik drugog razreda SS[ Spasoje Raspopovi}, Mihailo Josimovi} smatra da je trening bio koristan za wega jer je nau~io ne{to o drugim kulturama i obi~ajima, kao i da drugi nisu ni{ta druga~iji od nas. Upoznao sam zanimqive i druèqubive qude. Mislim da nije u redu predstavqati qude druge vere i nacije kao lo{e qude kojih se treba kloniti. Sasvim suprotno, treba da razvijamo prijateqske odnose, kao {to smo radili na ovom treningu, isti~e {umarstva Vlada Mitrovi}, uz ~iju pomo} su odabrane lokacije za sadwu belog jasena. Pored na{e {kole kroz projekat sadnice su donirane i Sredwoj stru~noj {koli u Kragujevcu i Tehni~koj {koli Ivan Sari} u Subotici", pojasnio je Milivoje \or evi}, direktor Tehni~ke {kole u Vlasotincu. Kao uvod u realizaciju akcije "Posadi svoj hlad", za u~enike ove tri {kole DECIDE projekat je 10. marta organizovao vebinar "ûvajmo {ume da bi {ume ~uvale nas". U onlajn formatu zanimqivog i edukativnog karaktera u~enici su bili u prilici da pro{ire svoja znawa u vezi sa za{titom ìvotne sredine i zna~ajem po{umqivawa za o~uvawe biodiverziteta. Vebiner je organizovan u saradwi sa projektom Nema~ke razvojne saradwe "Reforma javnih finansija - Agenda 2030" i Beogradskom otvorenom {kolom. Pored kratkog izlagawa o Agendi i wenoj prakti~noj primeni vezanoj za sadwu {uma i predavawe o drve}u u gradovima, centralni deo vebinara ~inili su panel predavawa sa fokusom na ekolo{ke usluge {uma i predavawe o drve}u u gradovima- kako i za{to se drve}e sadi, kao i koje su funkcije gradskih zelenih povr{ina. Vebinar je bio usmeren i na davawu prakti~nih primera, sveta, kao i podsticawu akcije za o~uvawe {uma i sadwu drve}a. Vebinar je pratilo dvadesetak u~enika Tehni~ke {kole u Vlasotincu. V.Miltenovi} MLADI IZ SRBIJE, ALBANIJE I CRNE GORE SAGLASNI DA PREDRASUDA ME\U WIMA NE SME BITI Mihailo Josimovi}. Znawe i ve{tine koje su stekli na ovom treningu ovi mladi qudi }e prenositi drugim u~enicima jer predstoje vr{wa~ke radionice i izrada zajedni~kog magazina. Regionalna kancelarija za saradwu mladih (RYCO) predstavqa nezavisan institucionalni mehanizam osnovan od strane vlada zemaqa Zapadnog Balkana nastao u okviru Berlinskog procesa godine. Sna`nu podr{ku procesu osnivawa Regionalne kancelarije za saradwu mladih u okviru Berlinskog procesa pru`le su Nema~ka i Francuska, kao i Evropska unija, smatraju}i da regionalna saradwa mladih mora biti vaàn deo i jedan od stubova ukupne saradwe zemaqa Zapadnog Balkana, podse}a profesorka Biqana Pipovi}. Od svog uspostavqawa RYCO je podrào preko 100 projekata regionalne saradwe sa vi{e od evra. Do sada je vi{e od mladih qudi uzelo u~e{}e u projektima implementiranima od strane 326 organizacija civilnog dru{tva i sredwih {kola iz regiona. S. Stankovi}

8 8 februar, mart godine K U L T U R A MLADI SLIKAR SLOBODAN RADOSAVQEVI] IZLAGAO U BEOGRADSKOJ GALERIJI LUCIDA BEOGRADSKOJ PUBLICI PREDSTAVIO SE IZLO@BOM JEDAN ÔVEK Mladi vlasotin~ki slikar Slobodan Radosavqevi} najpre je privukao pa`wu javnosti nakon oslikavawa murala na vlasotina~kom keju, na kojima su se na{li poznati Vlasotin~ani. Nakon vi{e izlo`bi, po~etkom ove godine otvorena je prva samostalna izlo`ba wegovih Jovan Spasi}, mladi slikar i likovni pedagog ovih dana izlaè svoje crteè iz ciklusa Nemogu}e bekstvo u galeriji Kulturnog centra u Kru{evcu. Gra ani Kru{evca }e izlo`bu mo}i da pogledaju sve do 5. marta. Prilikom otvarawa izlo`be govorila je Marija Cvetkovi}, urednica likovnog programa u kru{eva~kom Kulturnom centru. Ona je tom prilikom istakla da poetika Jovana Spasi}a po~iva na fotorealisti~nim portretima koji su inspirisani tematikom savremenog dru{tva. U sredi{tu wegovog stvarala{tva nalaze se predstave i li~nosti poput Xulijana Asanà, Marine Abramovi}, ali i Kovid 19, izolacija. On stvara na relaciji apstraktnog ekspresionizma i pop arta, rekla je Marija Stojadinovi}. Nemogu}e bekstvo" je serija radova Jovana Spasi}a na kojima se umetnik bavi pitawem sopstvenog identiteta. U potrazi za sobom i poku{aju da razume sebe, umetnik ne stvara sliku koja prikazuje stvarnost onakvu kakva jeste, ve} kroz prizmu sopstvenog poimawa te stvarnosti. Bogat kolorit na radovima doprinosi ose}aju radova u galeriji Lucida u Beogradu. Izlo`bu pod nazivom Jedan ~ovek beogradska publika je mogla da vidi sve do 11. februara. Poznavaoci likovne umetnosti wegov rad svrstavaju u realizam sa primesama neosimbolizma. O izlo`bi Slobodana Radosavqevi}a govorio je istaknuti likovni kriti~ar Dejan \ori}, koji je tom prilikom istakao da je mladi umetnik iz Vlasotinca pripadnik najmawe zastupqene forme realizma, one akademskog tipa, po uzoru na odli~nike pretpro{log veka. Re~ je o otmenom vidu te umetnosti koji sjediwuje mnoge elemente drugih smerova realizma. U slikarstvu ovog mladog stvaraoca, ima i izrazitih primesa simbolizma. Ta~nije re~eno, on je pripadnik neosimbolizma, ~ime zalazi u drugu veliku oblast srpskog slikarstva, u iracionalno i fantasti~no, istakao je Dejan \ori}. Slobodan Radosavqevi} slika od najranijeg detiwstva, wegov prva slika nastala je kada je imao samo {est godina. Posledwih sedam godina intenzivno se bavi slikarstvom, usavr{ava se, u~estvuje u likovnim radionicama, u~estvovao je na vi{e likovnih kolonija u Parizu, obilazi svetski poznate muzeje. Da bi se boqe razumelo stvarala{tvo mladog ìvosti i kretawu velike unutra{we energije, koju umetnik nosi sa sobom, zapisala je nedavno o pomenutim crteìma Jasmina Zlatkovi}, istori~ar umetnosti. U Kru{evcu je izloèno trinaest crteà ra enih kombinovanim tehnikama, me u kojima je najvi{e portreta i autoportreta. Ovo je devetnaesta samostalna izlo`ba Jovana Spasi}a. Pored toga, on je u~estvovao na brojnim kolektivnim izlo`bama i likovnim kolonijama u zemqi i inostranstvu. Vlasotincu je poklonio mnogo svojih radova, oslikao je neke od murale na Ne{i}evom keju pored Vlasine i na najlep{im mestima koje krase na{u varo{, me u kojima je i Zvezdana no}. Da podsetimo, krajem januara meseca ove godine Jovan Spasi} je sa svojim bratom Aleksandrom u~estvovao na izlo`bi crteà koja je prire ena u Oficirskom domu u Ni{u, a nedavno mu je stigao i poziv za u~e{}e na Me unarodnoj izlo`bi likovne umetnosti Lopus Libija S. Stankovi} umetnika va`no je podsetiti se wegovog na~ina usavr{avawa. Nakon zavr{ene Sredwe umetni~ke {kole u Leskovcu, on je obrazovawe nastavio na pravi, starinski na~in, poput Mila Milunovi}a i Qube Popovi}a, u~e}i od starih majstora koje prou~ava po evropskim muzejima. Taj proces usavr{avawa verovatno }e trajati celog ìvota za razliku od akademskog {kolovawa. Slobodan èli da se ogleda na najteèm terenu, u {tafelajnom figurativnom uqanom slikarstvu, da za e u prostor koji su ve} ispunili veliki slikari pre wega. S. Stankovi} CRTE@I JOVANA SPASI]A IZLO@ENI U KRU[EVA^KOM KULTURNOM CENTRU NEMOGU]E BEKSTVO U KRU[EVCU SVE DO 5. MARTA OVE GODINE IMA]EMO 252 PRVAKA Zvani~ni upis dece u prvi razred osnovne {kole za {kolsku 2021/2022. godinu po~iwe 1. aprila i traja}e do 31. maja. Deca mogu biti upisana bez li~nog dolaska roditeqa u {kolu pozivom na kontakt telefone koje }e {kole objavqivati na dru{tvenim mreàma ili preko Portala euprava htts://euprava.gov.rs. Na ovom Portalu ezakazivawe termina za upis dece u osnovnu {kolu i testirawe su dostupni od 22. marta i bi}e sve do 28. maja, a roditeqi }e elektronskom po{tom dobiti informaciju o datumu upisa deteta u {kolu. U pojedine {kole na terenu, gde roditeqi nisu u mogu}nosti da decu prijave preko Portala euprava ili telefonom, decu mogu upisati i li~no. Prema ~lanu 18. Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa, u prvi razred se upisuju deca ro ena u periodu od 1. marta godine do 28. februara godine. Za prevremeni upis u {kolu mogu se prijaviti deca ro ena od 1. marta do 1. septembra godine. Roditeqi prilikom upisa u osnovnu {kolu ne treba da podnose nijedan dokumenat u pisanoj formi. Potvrde o obavqenom obaveznom pred{kolskom programu i lekarsko uverewe pribavqa}e {kole po slu`benoj du`nosti. Ove godine pripremni pred{kolski program zavr{ila su 252 budu}a prvaka, od kojih su 172 iz Vlasotinca i 80 sa terena. S.S.

9 februar, mart godine DRU[TVO 9 MERI STOJKOVI], KLINI^KI PSIHOLOG I SLIKARKA PORODICA DAJE VETAR U LE\A IAKO PORED STRUKE MERI STOJKOVI] IMA BROJNA INTERESOVAWA, ONA KA@E DA JE PORODICA NAJVA@NIJA STVAR NA SVETU A STRU^NO USAVR[AVAWE POTREBNO Ako u Vlasotincu spomenete najuspe{niji spoj qubavi prema slikarstvu i psihologiji svakako }e prva asocijacija biti Meri Stojkovi}. Za sebe voli da kaè da je pomalo i dete Kulturnog centra Vlasotince u kome je umetni~ki sazrevala kroz kolektivne i samostalne izlo`be i likovne radionice. Mnogi je znaju iz godina koje je provela u vlasotina~kom Domu zdravqa dok je kao psiholog radila u komisiji za izdavawe lekarskih uverewa za rad i voza~ke dozvole. Danas radi kao klini~ki psiholog u Centru za decu i omladinu sa smetwama u razvoju, a poseduje i licencu socijalne za{tite. Pored toga, rad u Okru`nom zatvoru u Leskovcu joj je omogu}io i stru~no usavr{avawe u jednoj sasvim druga~ijoj oblasti psihologije. U me uvremenu je pro{la veliki broj stru~nih edukacija, seminara i usavr{avawa nakon studija psihologije. Veliku pa`wu stru~ne javnosti privuklo je weno istraìvawe koje je sprovela u Vaspitnopopravnom domu u Kru{evcu. Istraìvawe je sprovela za potrebe master rada iz forenzi~ke psihologije na temu Li~nost, porodi~ni rizikofaktori i psihopatija kao prediktori kriminalnog pona{awa kod adolescenata i u wega je bilo ukqu~eno sto ispitinika. Prva je u Srbiji primenila test o psihopatiji na tom uzorku dece. Svakako je za ponos {to rezultate wenog istraìvawa u svojim radovima koristi i wen mentor dr Miroslav Krsti}, navode}i pomenuti master rad kao izvor. Imala sam 25 godina kada sam radila istraìvawe u Vaspitno-popravnom domu u Kru{evcu. To je za mene bilo veliko profesionalno i ìvotno iskustvo. Deca su sara ivala sa mnom, ali ne moète da ostanete ravnodu{ni kada ~ujete, na primer, da je dete svoje prvo krivi~no delo u~inilo sa samo sedam godina. Pokazalo se da psihopatija i nefunkcionalne porodi~ne karakteristike olak{avaju kriminalno pona{awe i krivi~ni recidiv. Rezultati do kojih sam do{la su bili veoma zanimqivi tako da su kolege nakon toga po~ele da se nadovezuju na moje istraìvawe, {to }e verovatno doprineti bròj resocijalizaciji korisnika ovog Doma isti~e Meri Stojkovi}. Od tada ne prestaje wena èqa da istraùje ovu oblast u ~emu joj, pored mentora dr Miroslava Krsti}a, umnogome pomaè i dr Janko Me edovi} sa Instituta za kriminolo{ka i sociolo{ka istraìvawa. Oni su godine na Pali}u u~estvovali na Me unarodnom nau~nom skupu Pravda po meri deteta sa radom Mra~ne crte i mra~ne porodice: Porodi~na disfunkcija, psihopatija i sadizam kao fascilitatori kriminalnog pona{awa kod adolescenata. Meri je nakon toga u~estvovala na Me unarodnoj nau~noj konferenciji Savremeni trendovi u psihologiji, koja je odràna u Novom Sadu. Svoj istraìva~ki rad Schizotypal traits as predictors of criminal behavior in adolescents and adult convicts predstavila je sa dr Jankom Me edovi}em. Druga velika qubav Meri Stojkovi} je slikarstvo. U Leskovcu je zavr{ila sredwu umetni~ku {kolu. Pored vi{e kolektivnih izlo`bi i ve} tradicionalnog u~e{}a na Likovnom salonu - likovni stvaraoci Vlasotinca, ona je u saradwi sa Kulturnim centrom Vlasotince godine priredila samostalnu izlo`bu pod nazivom "Svetlost". Tim povodom slikar i likovni pedagog Gazibara je rekao da ve}ina wenih slika ima neku specifi~nu fino}u, ~ak i ènstvenost u izraàju i da u svom likovnom izraàvawu postiè impresionizam. Izloène slike obuhvatile su opus od do godine i ra ena su razli~itim tehnikama, od kolaà, enformela, do tempera i uqa. Kao predstavnik Kulturnog centra Vlasotince ona je u~estvovala na Me unarodnoj likovnoj koloniji na Vlasinskom jezeru i u Vu~ju, na koloniji pod nazivom Skobaqi} grad. Ove kolonije su bitno uticale na moj napredak u slikarstvu. U tom smislu moram izdvojiti velikog slikara i velikog ~oveka Batu An elkovi}a iz Vu~ja, koji mi je mnogo pomogao da usavr{im svoj umetni~ki rad, isti~e Meri Stojkovi}. Govoriti o Meri Stojkovi} a ne spomenuti wen humanitarni rad svakako bi bilo {turo. Organizovala je prikupqawe pomo}i za decu iz Para}ina nakon poplava u celoj Srbiji, nedavno je organizovala prikupqawe pomo}i za porodili{te u Leskovcu. Od oktobra pro{le godine vodi svoj blog. Ovo svojevrsno psiholo{ko savetovali{te ima za ciq edukaciju qudi o razli~itim emocionalnim problemima i pruàwe konkretnih saveta. I tu nije kraj, ona i daqe istraùje, usavr{ava se, pi{e, slika. Meni je moja porodica najva`nija na svetu zato {to me uvek i u svemu podràva, napisala mi je u jednoj poruci, a ja bih dodala da je svetu va`na porodica koja ju je odnegovala i u~inila da uzraste u divnog ~oveka, humanistu i i umetnika, rekla je jednom prilikom wena profesorka Milovanka Pe{i}. Meri sa najve}i ponosom isti~e da joj nakon podr{ke porodice iz koje poti~e, vetar u le a sada daju suprug Sava i }erka Danka, koji su joj utisnuli ve~iti osmeh na lice i dali novu radost wenom ìvotu. Zbog toga ona kaè da su joj najve}i motivacioni pokreta~i u ìvotu qubav i porodica. S. Stankovi} JOVAN STANKOVI], STUDENT PRAVA IZABRAN JE ZA SEKRETARA SRPSKOG PRAVNI^KOG DRU[TVA UNAPRE\EWE PRAVNE STRUKE JE PRIORITET OVOG DRU[TVA Dvadesetrogodi{wi Jovan Stankovi}, student tre}e godine prava na Pravnom fakultetu u Ni{u nedavno je izabran za sekretara Srpskog pravni~kog dru{tva i bi}e zaduèn za saradwu sa drugim organizacijama civilnog dru{tva. On je na ovu funkciju izabran na posledwoj sednici predsedni{tva Srpskog pravni~kog dru{tva, na predlog predsednika Zorana Radovi}a. Kao {to smatram da je spoj formalnog i neformalnog obrazovawa jedna od najvrednijih stvari u mom profesionalnom usavr{avawu i napredovawu u karijeri, tako sam siguran da je spoj struke i dru{tvenog rada preduslov uspe{ne i prosperitetne sutra{wice, ne samo za pojedinca, ve} za zajednicu i dru{tvo u celini. Sa velikom rado{}u sam pristupio Dru{tvu, a nove du`nosti se prihvatam spremno i odlu~no, sa èqom i verom da }u svojim bogatim vi{egodi{wim iskustvom ovoj organizaciji dati najvi{e i najboqe {to mogu, znam i umem. Zahvalan sam svojim kolegama {to su prepoznali moje kvalitete i ukazali mi poverewe. Za mene je ovo velika ~ast, ali jo{ ve}a obaveza za budu}nost, kaè Jovan Stankovi}. Angaòvawe u ovoj stru~noj organizaciji pravnika omogu}i}e Jovanu i wegovim kolegama da ostvare zajedni~ke interese pravnika sa cele teritorije Republike Srbije i unaprede pravnu struku. Jovan Stankovi} je od prvih dana studija aktivan u studentskim organizacijama. Bavi se omladinskim aktivizmom i volonterizmom, kao i dru{tvenim organizovawem. Kada se govori o aktivnostima Jovana Stankovi}a na fakultetu i univerzitetu svakako treba pomenuti da je bio ~lan Odbora za kvalitet, odnosno Komisije za odnose sa studentima, student savetnik, ~lan Studentskog parlamenta, ~lan Saveza studenata Pravnog fakulteta u Resoru za nastavu, nauku i praksu, dok je u Studentskom parlamentu Univerziteta u Ni{u bio ~lan Resora za nastavu, nauku i reformu visokog obrzovawa. Svojim idejama, projektima i inicijativama je dao doprinos poboq{awu studentskog i uop{te standarda mladih u zemqi. Odgovorne pozicije i du`nosti je obavqao u Omladinskoj organizaciji Balkanac, u Projektnom timu Evropskog studentskog foruma Ni{ - AEGEE, ~lan je Me unarodne organizacije mladih lidera i preduzetnika (JCI) - lokalna komora Ni{, koordinator je omladinskog foruma Vlasina od godine. Za vi{egodi{wi rad Skup{tina op{tine Vlasotince mu je godine dodelila Oktobarsko priznawe. I tu nije kraj, Jovan je i ~lan Srpske I ove godine, uprkos pandemiji virusa Kovid 19, predstavnice Aktiva èna OO Jedinstvene Srbije u Vlasotincu sprovele su èni, povodom 8. marta. One su tim povodom sugra ankama darivale prigodne poklone. êstitaju}i Me unarodni praznik èna Ivan Todorovi}, predsednik IO Jedinstvene Srbije u Vlasotincu je izme u ostalog rekao: I u vremenu pandemije mi realizujemo na{e tradicionalne akcije. Ovom smo èleli da istaknemo veliku ulogu ène, jer je èna stub porodice i dru{tva. Akcija je realizovana uz maksimalno po{tovawe epidemiolo{kih mera. kwièvne zadruge, Srpskog numizmati~kog dru{tva i predsednik Srpskog filografskog dru{tva. Trenutno obavqa funkciju predsednika udruèwa "Mladi u akciji", a va`ne pozicije ima u :Mreì mladih lidera", zamenik je predsednika Saveta za mlade op{tine Vlasotince. Jovan Stankovi} je u~estvovao na preko sto tribina, seminara, obuka i konferencija poput Akademije mekih ve{tina, Samita mladih politi~kih lidera Balkana, [kole besedni{tva, Evropske debatne {kole. S. Stankovi} OO JEDINSTVENE SRBIJE U VLASOTINCU REALIZOVAO

10 10 OBRAZOVAWE februar, mart godine JO[ JEDAN USPEH GIMNAZIJALKE AN\ELIJE JOVANOVI] Posledweg dana februara odràno je Okru`no takmi~ewe u~enika iz matematike i za u~enike sredwih {kola sa podru~ja Jablani~kog okruga. Vlasotin~anka An elija Jovanovi}, u~enica drugog razreda Gimnazije "Stevan Jakovqevi}" postigla je veoma dobar rezultat i obezbedila u~e{}e na republi~ko takmi~ewe. U kategoriji u~enika drugog razreda na takmi~ewu je u~estvovalo desetak u~enika. Prvo mesto nije osvojeno, jer nijedan u~esnik nije osvojio 80 i vi{e poena od maksimalnih 100. Drugo mesto su ravnopravno podelili An elija Jovanovi} i Aleksandar Gavrilovi} iz Leskova~ke gimnazije, osvojiv{i po 77 poena. Ovo nije prvi put da An elija Jovanovi} u~estvuje na republi~kom takmi~ewu, naime ona je i protekle godine u~estvovala i osvojila nagradu u vidu pohvale. Pored takmi~ewa iz matematike, ona je protekle godine bila prva na Okru`nom takmi~iwu iz hemije, koje je organizovano za Jablani~ki i P~iwski okrug. Time je obezbedila plasman na republi~ki nivo. Ali, zbog aktuelne epidemiolo{ke situacije ovo takmi~ewe nije odràno. An eliju je za takmi~ewe iz matematike pripremao profesor Darko Zvezdanovi}, kome je ovo prva godina rada u prosveti. Ona je odli~an ak, dobar drug i dobar ~ovek. Wen talenat i rad daju dobre rezultate. Qubav prema nauci je vidna, An elija vredno radi, ve`ba svakodnevno i to donosi izuzetne rezultate na takmi~ewima. Talenat za matematiku video se i pro{le godine, {to je dokazala i na republi~kom takmi~ewu. Pored matematike dobro joj idu i druge prirodne nauke. Redovno poha a istraìva~ku stanicu Petnica, gde usavr{ava znawe iz hemije, rekao je profesor Darko Zvezdanovi}. Interesantno je da je An elija osnovnu {kolu zavr{ila kao vukovac i \ak generacije u O[ Sini{a Jani}. Zbog pandemije virusa korona neka takmi~ewa su odloèna, a neka su odràna uz primenu i po{tovawe svih mera za{tite. V.M. VESTI IZ OSNOVNE [KOLE 8. OKTOBAR MILICA PETKOVI] PLASIRALA SE NA REPUBLI^KO TAKMIÊWE U PLIVAWU U~enici Osnovne {kole 8. oktobar su u~estvovali na okru`nom takmi~ewu u plivawu, koje je odràno u Leskovcu. Ovom prilikom Milica Petkovi}, u~enica petog razreda iz Konopnice je osvojila prvo mesto i plasirala se na republi~ko takmi~ewe koje }e se odràti 7. aprila u Beogradu. Andrej Nikoli}, tako e u~enik petog razreda Osnovne {kole 8. oktobar iz Konopnice je osvojio tre}e mesto. Vlasotina~ke ake je na takmi~ewe vodio Goran Konstantinovi}, profesor fizi~kog vaspitawa. Ina~e, Milica i Andrej plivawe treniraju u Leskovcu s obzirom da u Vlasotincu nemaju mogu}nost za to. Milica pliva le ni kraul, dok je Andrej za svoj stil odabrao kraul. Ranije je profesor Goran Konstantinovi} svoje ake vodio na treninge u SRC Dubo~ica, ali zbog celokupne epidemiolo{ke situacije to vi{e nije mogu}e. Ovo takmi~ewe je veoma va`no za decu, wihov pravilan razvoj i zdravqe, kao i za promociju plivawa kod nas. Posledwih godina deca su sve mawe aktivna zbog ere kompjutera u kojoj ìvimo. Tome svakako dodatno doprinosi i onlajn nastava. Deca su nam se usedela te je va`no da ih animiramo ovakvim takmi~ewima, kaè Goran Konstantinovi}. Na takmi~ewu je u~estvovalo oko stotinak u~enika osnovnih i sredwih {kola. Svako od u~enika koji je uspeo da zauzme jedno od prva tri mesta je osvojio medaqu i diplomu, a prvi koji su stigli do ciqa ostvarili su plasman za republi~ko takmi~ewe. U Savezu za {kolski sport kaù da su svi jedva ~ekali neku inicijativu jer dugo nije bilo takmi~ewa u {kolskom sportu. Takmi~ewe je bilo veoma dobro organizovano, uz sve epidemiolo{ke mere, od merewa temperature do no{ewa maski i bez prisustva publike kako bi se smawili bilo kakvi rizici. Kao i svaki put, Savez za {kolski sport je spreman sa svojim nastavnicima i u~enicima na put izazova za osvajawe medaqa na republi~kom takmi~ewu. Nadamo se uspehu za na{ grad, {kole i za sve pojedince, odnosno na{e u~enike, poru~uju iz ovog Saveza. S. Stankovi} GIMNAZIJALCI "ZA ANASTASIJIN PRVI KORAK" U~enici Gimnazije Stevan Jakovqevi} jo{ jednom su pokazali svoju humanost. Oni su organizovali humanitarni bazar Za Anastasijin prvi korak, koji je odràn na platou ispred op{tine Vlasotince. Na bazaru gimnazijalci su nudili svoje kreativne radove, ~estitke, fotografije, slike. Na zadovoqstvo u~esnika svi ponu eni izloèni radovi su prodati. Prikupqena nov~ana sredstva bi}e upla}ena kao pomo} za le~ewe petogodi{we Anastasije Spasi} iz Vlasotinca. Ina~e, bazar su organizovali U~eni~ki parlament Gimnazije i u~enici prvog razreda koji poha aju izborni predmet jezik, mediji i kultura uz podr{ku profesorke Biqane Pipovi} i veliku pomo} uprave {kole. Gimnazijalci kaù da je prikupqeno dinara, ali da je ovo samo jedna od akcija koje }e biti organizovane u narednom periodu. Motivisani smo ovom uspe{nom akcijom tako da smo odmah zakazali i novo okupqawe za 8. mart, kada }e ponuda biti i ve}a i bogatija, poru~uju ovi humani mladi qudi. Anastasija je ro ena kao zdrava devoj~ica, iako je ro ena na samom po~etku devetog meseca trudno}e, sa malom kilaòm, od svega 1850 grama. Roditeqi su primetili blago nenapredovawe u wenom fizi~kom razvoju, kada ni posle {estog meseca Anastasija nije mogla da sedi, niti da se podiè na rukice. Kasnije nije mogla ni da puzi na kolenima. Nakon bezbroj pregleda, konsultacija i neizvesnosti, Anastasiji je potvr ena dijagnoza stati~ke kvadriplegi~ne cerebralne paralize. Od tada do danas, mala Anastasija nije napravila svoje prve korake. Redovno pose}uje klinike, bawe i specijaliste, nadaju}i se da }e medicina pomo}i weno normalno odrastawe. Anastasiji su neophodna sredstva za daqe fizikalne terapije, logopedske i defektolo{ke tretmane, bawska le~ewa, ortopedska pomagala, kao i sredstva za rad sa psihologom i neurologom. Povodom ove akcije, Miwa Cari}, predsednica U~eni~kog parlamenta Gimnazije Stevan Jakovqevi} je rekla: Pre svega bih htela da se zahvalim svim u~enicima koji su uloìli vreme, imali ma{te i voqe da naprave divne fotografije, ~estitke, slike ali i svim gra anima koji su se odazvali akciji i dali svoj doprinos Za Anastasijin prvi korak. Jo{ jednom smo pokazali humanost i spremnost da budemo odgovorni ~lanovi zajednice. Nadam se da }e prikupqeni novac biti od zna~aja maloj Anastasiji i wenoj porodici. Profesorka Biqana Pipovi} je s ponosom istakla da su akciju podràli svi u~enici i svako na svoj na~in dali doprinos da ova akcija bude tako uspe{na, kazav{i: Gimnazijalci su stalno prisutni u kulturnom i javnom ìvotu grada, ne samo da ulep{aju, razvesele, zabave, ve} i pomognu i podstaknu druge na akciju. Za Anastasijine prve korake moète poslati poruku tako {to ukucate 940 i po{aqete na Tako e moète uplatiti na ra~une: Dinarski: Devizni:EUR:

11 februar, mart godine K U L T U R A 11 OBELE@EN ME\UNARODNI DAN KWIGE ZA DECU PREDSTAVQENA KWIGA POEZIJE ZA DECU TRAVKAMA I SLI^NIM STAVKAMA, SRBE TAKI]A Narodna biblioteka Desanka Maksimovi} je ove godine obeleìla 2. april, Me unarodni dan kwige za decu onako kako je jedino bilo mogu}e zbog vaè}ih protivepidemijskih mera. Po{tuju}i obavezu smawivawa neposrednih kontakata i proteìraju}i dobroustanovqenu saradwu sa udruèwem Sevap, uz stalnu podr{ku Infodeska, biblioteka je obeleìla ovaj dan predstavqawem kwige poezije za decu O ìvuqkama, travkama i sli~nim stavkama, autora Srbe Taki}a. Kwiga je predstavqena na jutjub kanalu i fejsbuk stranici ove biblioteke. Ovo je tre}a kwiga pesama za decu Srbe Taki}a, wegova peta kwiga poezije i ko zna koja po redu napisana ili prire ena kwiga. Iza wega je mnogo nagrada na raznim konkursima i wegovo prvo zvani~no pojavqivawe kao autora pred publikom. Dodu{e, Taki} kaè da mu je virtuelno predstavqawe umnogome olak{alo odluku da se predstavi i kao pesnik za decu. Veliku zahvalnost za to duguje: Jovani Petkovi}, Maji Miqkovi} i Zoranu Stoji~i}u za tehni~ku podr{ku, ali i s svim prijateqima koji su ga ohrabrivali i èleli da pro~itaju po jednu wegovu pesmu iz pomenute kwige: Vlasti Ceni}u, Aniti Pe{i}, Mili PREDSTAVQENO DRUGO IZDAWE KWIGE MI ]EMO TI BITI NADA, QIQANE GLIGORIJEVI] BIBLIOTEKA OBELE@ILA svetski DAN poezije Povodom Svetskog dana poezije, 21. marta, Narodna biblioteka Desanka Maksimovi} je organizovala predstavqawe drugog izdawa kwige Qiqane recenzije koju je napisala profesorka i pesnikiwa Vera Cvetanovi}. Mi{el Boltres je govorio o bogatom izdava~kom opusu, zadacima i ciqevima Miti}, Ivani Krain~ani}, Svetlani Stankovi}, Gorici Doderovi}, Jeleni Lepojevi}, Andriji Miladinovi}u, Gordani Pejovi}, Radovanu Miqani}u, Biqani Gorunovi} i Qudmili Nagorni Obradovi}. S. Stankovi} OTVORENA KANCELARIJA FONDACIJE TIJANA JURI] Gligorijevi} Mi }emo ti biti nada. Zbog po{tovawa mera bezbednosti i za{tite od korona virusa promocija je organizovana u ~itaonici Zavi~ajnog odeqewa, sa smawenim brojem posetilaca. O kwizi su govorili: Mi{el Boltres, urednik izdawa, Srba Taki}, direktor biblioteke i autorka. Prisutne je najpre pozdravio direktor Srba Taki}. On je tom prilikom pohvalio dobru saradwu sa Umetni~kim klubom Raskovnik i wegovim predsednikom Mi{elom Boltresom, kao i sa pesnikiwom Qiqanom Gligorijevi}, kojoj je poèleo mnogo novih pesama. Qiqana Gligorijevi} je jedna od retkih zavi~ajnih pesnikiwa koja je uspela da objavi i drugo izdawe svoje kwige i to uz podr{ku Ministarstva spoqnih poslova, istakao je Srba Taki}. On je potom pro~itao i izvode iz Umetni~kog kluba Raskovnik. Posebno se osvrnuo na uspe{an i plodotvoran rad u~iteqice Qiqane Gligorijevi}, ~ija je kwika Mi }emo ti biti nada plod wenog pedago{kog rada, prilago ena deci {kolskog uzrasta, namenski pisana za {kolske priredbe. Autorka, pesnikiwa i posve}enik svom u~iteqskom poslu, Qiqana Gligorijevi} je naglasila da je kwigu posvetila deci, onoj koju je ona u~ila ili }e ih tek u~iti, ali svoj svetosavskoj srpskoj mladeì, koja mora da se vaspitava i u~i na svetosavqu, odanosti veri, istoriji i tradiciji. Ona je zatim pro~itala uvodni deo kwige - besedu Boìja deco, svetosavski lastari. Wene stihove iz kwige su ~itale gimnazijalke Jana Dilberovi} i Julija Jovanovi}. S.Stankovi} Nakon Novog Sada i Subotice, krajem marta meseca i u Vlasotincu je otvorena Kancelarija Fondacije Tijana Juri}. Koordinator kancelarije za jug Srbije je profesorka srpskog jezika i humanista Jelena \oki}, koja ve} godinama uspe{no sara uje sa Igorom Juri}em, te je otvarawe kancelarije samo nastavak jo{ boqe i ja~e saradwe. Misija edukativnih psihologa bi}e edukacija i rad sa decom i roditeqima, prevencija nasiqa i posebna uloga u stvarawu bezbednog okruèwa za sve. Zahvalna sam gospodinu Igoru Juri}u na ukazanom poverewu. Sad sever i jug nisu daleko, na istom smo putu i zadatku, istakla je Jelena \oki}. Da bi {to boqe realizovala zacrtane planove fondacije Jelena je okupila tim iz raznih oblasti. Okupili smo tim koji }e mo}i da pomogne bilo kojoj `rtvi nasiqa i zlostavqawa u svim aspektima. Psiholo{ki deo tima su Milena Pqaski} i Aleksandra Dimitrijevi}, za pravna pitawa tu su advokatica Marijana Mitrovi} i Tijana Cvetkovi}, dok je za tehni~ku podr{ku zaduèn Boìdar Ili}. Svakako veliku va`nost kancelarija }e posvetiti promociji uvo ewa Amber Alert sistema u Srbiji, poja{wava Jelena \oki}, i dodaje: Imam podr{ku svojih prijateqa i kolega koji su iskusni u radu sa decom i prevenciji nasiqa, prof. dr Ane Savi} Gruji}, filologa Danijele Vu~i} iz Ni{a, pedagoga iz Leskovca Zorana Ili}a i Du{ana Blagojevi}a i profesorke kwièvnosti Ivane Krsti} Stojkovi} iz Lebana. IN MEMORIAM MILORAD PAVLOVI] ARSA ( ) Na{ sugra anin Milorad Pavlovi} Arsa preminuo je 28. februara u 63-oj godini ìvota. Uz wegove pesme smo se veselili, radovali se ali i tugovali. Voleli smo Arsu i pamti}emo wegove nastupe sa Gradskim orkestrom Vlasotinca, ~iji je ~lan bio od osnivawa. Muzikom se bavio od malena, isti~u}i da mu je sve u ìvotu. Pevao je sve vrste pesama, od popa, roka do izvornih. U~esnik je i jedan od finalista popularne emisije Nikad nije kasno. Milorad Pavlovi} Arsa sahrawen je na vlasotina~kom grobqu.

12 12 D R U [ T V O februar, mart godine Ve} godinu dana ìvimo druga~ije, borimo se sa virusom korona, mnoge manifestacije su otkazane, ìvot kao da je stao. Predstavnici Udruèwa gra ana Osmeh su na delu pokazali da ìvot sadrì niz boja. U centru grada su organizovali osmomartovski humanitarni bazar i posvetili ga Anastasiji Spasi}, prikupqaju}i novac za weno le~ewe i prvi korak. Korisnici i zaposleni u Udruèwu Osmeh gra anima su ponudili svoje radove. Organizovawe bazara su pomogli u~enici gradskih osnovnih {kola. Dan èna se pribliàva, svaki dan je ispuwen kako lepim, tako i onim mawe lepim vestima od kojih nam se domovi ispuwavaju tenzijom. Korisnici i zaposleni u Udruèwu gra ana Osmeh su ovogodi{wi Dan UDRU@EWE GRA\ANA "OSMEH" ZA ANASTASIJIN PRVI KORAK JO[ JEDNA AKCIJA ZA LEÊWE MALE ANASTASIJE èna odlu~ili da do~ekaju dele}i osmehe, kreativne poklone po izboru i dodatna iznena ewa na osmomartovskom humanitarnom bazaru. Sva sredstva od bazara odlu~ili su da doniraju za le~ewe na{e sugra anke Anastasije Spasi}, kaè Milica Radulovi}, predsednica ovog udruèwa, i dodaje: Ovaj bazar je poseban. Prire ujemo ga pred Dan èna i prire ujemo ga u ~ast svakodnevne borbe jedne male devoj~ice. Ovaj put smo kao dodatnu motivaciju gra anima obezbedili mobilni telefon kao glavnu nagradu i molimo jo{ jednom one koji nisu izvu~eni da se ne razo~araju jer pripremamo jo{ vrednih nagrada ve} za slede}i bazar. Posebnu zahvalnost dugujemo u~enicima O[ KORISNICI CENTRA ZA DECU I OMLADINU ÊSTITALI PRAZNIK ÊSTITKE RA\ENE DE^JOM RUKOM Sini{a Jani} ~iji je razredni stare{ina Slavi{a [u{uli} i u~enicima O[ 8. oktobar ~iji je razredni stare{ina, nastavnica Jelena \oki}. Zahvalni smo i svima koji su posetili {tand i podelili sa nama isti ciq da se pomogne i da se sa ovakvim akcijama nastavi. Za Anastasiju smo prikupili ,00 dinara. Na ovu sumu udruèwe upla}uje dodatnih 10 procenata. Ono {to nas najvi{e motivi{e da nastavimo daqe je podr{ka i svest o tome da su svaki trud i doprinos va`ni u ovakvim prilikama, kaè Milica Radulovi}, predsednik UG Osmeh. Na pitawe koji je slede}i bazar i koja iznena ewa moèmo da o~ekujemo jo{ uvek nemamo odgovor jer sve zavisi od zdravstvene situacije u celoj zemqi i od potreba korisnika. Me utim, ono {to sa sigurno{}u moèmo da tvrdimo je da }e osmeha uvek biti dovoqno. Ve} godinu dana ni{ta na planeti i u na{im ìvotima nije kao pre. Kovid je mnogo toga zaustavio, mnogo toga promenio. Ali, na sre}u, mnogi qudi se gr~evito bore da {to mawe ose}amo posledice ove pandemije, posebno da to ne osete najmla i. Zbog toga je Centar za decu i omladinu sa posebnim potrebama, koji radi u okviru Centra za socijalni rad u Vlasotincu, u susret osmomartovskom prazniku organizovao tradicionalnu aktivnost tokom koje su korisnici usluga ove ustanove ~estitali 8. mart svim ènama, svojim vaspita~icama i ~lanicama stru~nog tima. U samom centru grada, ta~no u podne, oni su sa svog {tanda delili cve}e i poklon~i}e ra ene tokom prethodnih radionica. Bili su veoma sre}ni toga dana jer se od sredine januara ponovo okupqaju u Centru za decu i omladinu. Mesecima pre toga su zbog aktuelne epidemije bili spre~eni u tome. Razgovarali smo sa Nemawom Pavlovi}em koji najduè koristi uslugu Dnevnog boravka u ovom Centru i sa Milenom Mitrovi}, koja je najnovija u grupi i zbog toga nije mogla da sakrije svoje odu{evqewe. Mnogo mi zna~i na{e okupqawe u grupi, druèwe sa vr{wacima, radionice koje se organizuju, u~estvovawe u mnogim proslavama. Nedavno smo obeleìli Dan zaqubqenih, evo danas slavimo 8. mart. Prelep je i divan svaki dan koji provedemo sa svojim vaspita~icama i u~iteqicama, otkriva nam Milena Mitrovi}. Wen stariji drug iz grupe Nemawa Pavlovi} kaè da je jedva do~ekao da ponovo krene u Dnevni boravak, da se okupe ve} dobri drugari, da rade i ma{taju zajedno, da pomaù jedni drugima, da dobijaju korisne savete od svojih vaspita~a i u~iteqa, da imaju osmi{qeno i lepo organizovano slobodno vreme. Pripremili smo puno cve}a koje smo sami napravili i dosta poklona da ~estitamo 8. mart svim ènama koje sretnemo. Pomaèmo mla im ~lanovima grupe, ponekad se vi amo i nakon boravka u Centru, ali pazimo na sve mere i distance koje su nam preporu~ili, kaè Nemawa Pavlovi} i dodaje da je tokom prekida rada u grupi bilo pomalo dosadno jer su u Centru za decu i omladinu posledwih godina svi postali jedna velika i slo`na porodica puna razumevawa i podr{ke. Meri Stojkovi} i Jelena Stojanovi} psiholozi i ~lanovi stru~nog tima napomiwu koliko je za korisnike koji koriste usluge dnevnog boravka i pomo}i u ku}i zna~e sve aktivnosti koje organizuju, ali i to da su se roditeqi i hraniteqi ove dece veoma aktivno ukqu~ili u mnoge aktivnosti kako bi deca {to lak{e podnela specifi~nu situaciju izazvanu korona virusom. Deca su izrazila svoje èqe, objasnila {ta èle da prave povodom praznika i pri tome su pokazala izuzetnu kreativnost. Prilikom izrade poklona su imala veliku podr{ku i pomo} vaspita~ica i u~iteqa. Ina~e, deca iz Dnevnog boravka Centra za decu i omladinu su druèqubiva i komunikativna tako da je wihovo u~e{}e u ovoj manifestaciji pozitivno uticalo na wihovo raspoloèwe i motivaciju za daqi napredak u aktivnostima. Roditeqi i hraniteqi su nas u potpunosti danas podràli, kaè Meri Stojkovi}, master psihologije. Aktuelna epidemiolo{ka situacija donela nam je brojne izazove u organizacijhi rada. Zbog toga se maksimalno trudimo da stvorimo {to optimalnije uslove i bezbedniju sredinu za na{e korisnike. Deca su se veoma obradovala povratku u Centar za decu i omladinu nakon izvesnog perioda tokom koga smo sa wima radili onlajn. Wima druèwe i vreme provedeno u Centru mnogo zna~i jer im omogu}ava socijalizaciju, daje im priliku da iskaù svoje potencijale, da izraze svoju kreativnost i slobodno vreme provedu na kvalitetan na~in, dodaje Jelena Stojanovi}, master psiholog. Svetlana Stankovi} MLADI SOCIJALISTI VLASOTINCA PRISUSTVOVALI OBELE@AVAWU 15 GODINA OD SMRTI SLOBODANA MILO[EVI]A U Poàrevcu je 13. marta obeleèna petnaestogodi{wica od smrti Slobodana Milo{evi}a, biv{eg predsednika SRJ i osniva~a Socijalisti~ke partije Srbije. Delegaciju OO SPS Vlasotince su ~inili mladi socijalisti Jovan Stankovi} i Bojan Pqaski}, koji su u okviru zvani~nog obeleàvawa godi{wice poloìli venac na grob Slobodana Milo{evi}a, u dvori{tu wegove ku}e u Poàrevcu. Me u mnogim delegacijama koje su prisustvovale ovom doga aju bili su mladi narodni poslanici na ~elu sa predsednikom Socijalisti~ke omladine Srbije Ugqe{om Markovi}em. Delegaciju SPS-a su ~inili: Nikola [ainovi}, biv{i premijer Srbije, Milutin Mrkowi}, po~asni predsednik SPS i Sneàna Paunovi}, narodna poslanica. Godi{wici je ve} tradicionalno prisustvovao i ministar Aleksandar Vulin, predsednik Pokreta socijalista. Jovan Stankovi} je ovom prilikom istakao da je na ovaj dan pre petnaest godina oti{ao velikiborac za istinu i pravdu. Nasle e koje nam je ostavio predsednik Milo{evi} danas predstavqa stubove u odbrani na{ih dràvnih i nacionalnih interesa. To je pre svega, Dejtonski sporazum koji je doneo mir i odlu~uju}e uticao na nastanak i postojawe Republike Srpske, odlu~nost u borbi za Kosovo i Metohiju i Rezolucija 1244 SB UN koja je predstavqala uslov za prekid rata i garanciju teritorijalne celovitosti Srbije.U tekovine wegove vladavine spada i dono{ewe Ustava Srbije kojim je Srbija ponovo dràvno i teritorijalno uspostavqena, spre~avawe prete}eg gra anskog rata, kao i ~iwenica da za vreme wegove vladavine nije prodat nijedan javni resurs. Tako e, svojom odbranom u Ha{kom tribunalu naneo je veliki udarac ovoj kreaturi od me unarodne pravde, istakao je Jovan Stankovi} i dodao da }e mladi socijalisti nastaviti borbu za ideale slobode, istine i pravde. On dodaje da }e o Milo{evi}evoj nepokolebqivoj borbi i datoj `rtvi kona~ni sud dati istorija, ali da je on svakako bio jedan od najve}ih dràvnika u jednom od najteìh trenutaka na{e novije istorije i da wegovu ulogu treba posmatrati u tom kontekstu. S.S..

13 februar, mart godine 13 Dru{tvo ZIMSKI DAN VLASOTINÂNA DA IZGLEDA I OVAKO SKIJAWE NA BISTRICI napuste tragaju}i za lak{im i boqim ìvotom. Udaqeno samo dvadesetak kilometara i od Vlasotinca i od Crne Trave, ovo crnotravsko selo bi moglo da oìvi i tokom zime, a tome bi umnogome pomogla izgradwa ski lifta i ski staze. Qudi koji tamo odlaze prièqkuju da se to uradi {to pre kroz neki projekat dve op{tine. To bi, po wihovim re~ima, bilo dovoqno za me{tane Crne Trave i Vlasotinca jer bi imali gde da odu preko MASOVNA IMUNIZACIJA PRILIKA DA SE ZA[TITIMO Ski centri i na{e planine su tokom januara i februara vikendom i praznicima bile prepune turista jer qudi ograni~eni epidemijom korona virusa pribeì{te traè u prirodi. Vlasotina~ki profesori Tehni~ke {kole Dragan Brankovi}, profesor fizi~kog vaspitawa i âslav Stojiqkovi}, profesor informatike sa prijateqima ove zime vikende i slobodno vreme provode na Bistrici, i to mnogo ~e{}e nego ranijih godina. Sve ~e{}e ovde dolaze i porodice sa malom decom kako bi im priu{tile igre i radosti na snegu. Na visini od metara ove zime je bilo dovoqno snega i bi}e ga verovatno sve do kraja marta, a mo`da i duè. Ina~e, u Bistrici ìve samo dva stanovnika, dok ovo selo punim plu}ima zaìvi tek tokom leta kada se u rodni kraj vrate oni koji su svoja ogwi{ta morali da Kako bi bio {to boqi pristup obrazovawu Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja sa 30 osnovih {kola iz 28 lokalnih samouprava sprovodi projekat Premo{}avawe digitalnog jaza u Srbiji za najugroèniju decu osnivawe obrazovnih digitalnih biblioteka i pruàwe dodatne podr{ke {kolama i u~enicima. Pored resornog ministarstva projekat sprovodi UNICEF, a sredstva je kroz bespovratnu pomo} obezbedila Evropska unija. Jedna od 30 osnovnih {kola u kojoj }e se sprovoditi ovoj dvofazni projekat je i O[ 8.oktobar iz Vlasotinca. Ukqu~ivawem ovih {kola projektom }e biti obuhva}eno preko u~enika, od ~ega je skoro 20% u~enika iz osetqivih grupa. Ponosni smo i po~astvovani jer je i na{a {kola ukqu~ena u projekat. Kriza koju je izazvao kovid19 predstavqa i velike poreme}aje u sistemu obrazovawa jer je pogodio ~itavu generaciju u~enika. Ciq projekta je da ni jedno dete ne bude zapostavqeno u situaciji u kojoj se nastava odvija na daqinu. Potrebno je uloìti ve}e napore kako bi sva deca imala isti pristup digitalnim nastavnim alatima, platformama i opremi, kako ne bi zaostajala za svojim vikenda tokom zime, dok bi stvarawem boqih uslova ovo mesto postalo primamqivo i za ostale turiste. Za sada vlasotina~ki skija{i skijaju na privatnoj parceli {to bi se na duè vreme moglo re{iti zakupom parcele tokom zime. Put se redovno ~isti i odràva do posledwe ku}e u selu, a do skijali{ta preostaje negde oko 300 metara pe{a~ewa. S. Stankovi} Komandant i na~elnik [taba za vanredne situacije op{tine Vlasotince, Bratislav Petrovi} i Ivan Stankovi} 8. aprila obi{li su vakcinalne punktove u Stajkovcu i Kukavici. Re~ je o dva od pet punktova van Doma zdravqa, na kojima je od 7. aprila po~ela masovna imunizacija protiv Kovida 19 bez prethodne najave, samo uz li~nu kartu. Lekari su zadovoqni odzivom jer je 7. aprila u toku celog dana u Stajkovcu, recimo, vakcinisano 48 gra ana, a u prva dva sata vakcinisano je 45 ìteqa ovog sela. Ocewuju da je vakcinacija jedini izlaz iz epidemije. Do{la sam da primim vakcinu kako bih i sebe i svoje najbliè za{titila od bolesti. Tako e, htela sam da iskoristim to {to mogu da se vakcini{em bez prijave, kaè 70-godi{wa Svetlana Nikoli} iz Stajkovca. Pozivam gra ane da se vakcini{u, pogotovo kada su im vakcinalni punktovi u blizini i kada mogu da prime vakcinu bez prethodne elektronske prijave. Na svojoj koì sam osetio {ta zna~i izgubiti ~lana porodice od ove bolesti i zato apelujem na qude da iskoriste ovu priliku da za{tite i sebe i druge, kaè predsednik op{tine i komandant [taba za vanredne situacije Bratislav Petrovi}. Osim na pet vakcinalnih punktova u vlasotina~koj op{tini, u Kukavici, Stajkovcu, Konopnici, Boqaru i Dowoj Lomnici, na kojima }e se obavqati masovna imunizacija stanovni{tva po najavqenom rasporedu, gra ani mogu da do u i u Dom zdravqa i da bez prethodne prijave prime vakcinu kineskog proizvo a~a Sinofarm. Na raspolagawu je i vakcina Fajzer, ali wu mogu da prime gra ani koji su dobili poziv od e-uprave. PREMO[]AVAWE DIGITALNOG JAZA ZA NAJUGRO@ENIJU DECU vr{wacima. A, istovremeno je i prilika da se ubrzaju inovacije i digitalizacija u obrazovnom sektoru, rekla je Svetlana Koci}, direktor O[ 8.oktobar, koja je nedavno prisustvovala prvoj onlajn konferenciji, kojom je po~ela realizacija ovog projekta. Projekt }e se, kroz faze realizovati do aprila godine. Na{a {kola kroz realizaciju ovog projekta dobi}e 63 tableta, 63 kartice i od dva do ~etiri laptopa. Pored toga, predvi ena je i trogodi{wa edukacija za odre eni broj nastavnika. Preko projekta je stavqen i veliki akcenat na rad pedago{kih asistenata, a sve u ciqu smawewa digitalnog jaza i poboq{awe kvaliteta obrazovawa za u~enike iz osetqivih grupa. Ovaj projekat predvi a i grant za {kolu od evra. Obaveza {kole je da pored digitalne biblioteke formira i klub za u~ewe gde }e biti arhivirana digitalna oprema uz mogu}nost stalnog kori{}ewa, dodala je direktorka Koci}. Realizacijom ovog projekta Osnovna {kola 8. oktobar nastavqa u pravcu osavremewivawa i pruàwa jednake mogu}nosti obrazovawa svim u~enicima. Ina~e, pored romskih u~enika u projekat }e biti ukqu~ena i deca lo{ijeg materijalnog stawa kao i u~enici koji rade po posebnom individualnom planu i programu.

14 14 februar, mart godine Sa svih strana Podeqena sredstva sportskim klubovima i udruèwima U sali Skup{tine op{tine Vlasotince podeqeni su ugovori sportskim klubovima i udruèwima u okviru redovnog programa finansirawa sporta. Sve zakonske procedure su zavr{ene i sredstva je dobilo 29 sportskih klubova i udruèwa. Pozdravqaju}i prisutne predsednik vlasotina~ke op{tine Bratislav Petrovi} je istakao: Op{tina Vlasotince je ponosna na brojne sportske aktivnosti, na klubove i pojedince koji postiù dobre rezultate. Vi ne predstavqate samo va{e klubove, va{e porodice, ve} ~inite mnogo i na promociji Vlasotinca. Iako su se mnoge okolnosti u prethodnoj godini promenile zbog pandemije korone, u ovoj godini u buxetu je predvi en isti iznos od 35 miliona dinara, kao i pro{le godine. Nadam se da }e se narednih nekoliko meseci stabilizovati ova situacija i da }emo se svi vratiti normalnom ìvotu. Op{tinsko ve}e prihvatilo je predlog komisije o dodeli sredstava po redovnom programu. Ukoliko mogu}nosti dozvole tokom godine bi}e finansirani i vanredni programi. Prisutne sportske radnike pozdravio je predsednik Sportskog saveza Milan Risti}. On je tom prilikom rekao: Pre nekoliko dana Fudbalski klub Vlasina je povodom sto godina postojawa ukazom predsednika republike Aleksandra Vu~i}a odlikovan zlatnom medaqom za izuzetne zasluge i afirmaciju sporta. Ja vam èlim da i vi u budu}nosti proslavite takve jubileje i budete odlikovani za svoj rad i doprinos razvoju IN MEMORIAM: DARA SEKULI] ( ) VLASOTINCE ]E ZAUVIJEK OSTATI MOJ MALI ZAVIÂJ U Sarajevu u 91. godini preminula je Dara Sekuli}, jedna od najve}ih savremenih srpskih pesnikiwa. Poznavaoci kulturnih prilika u Vlasotincu 90-ih godina pro{log veka se}aju se da je Dara Sekuli} ìvela pet godina u ovoj varo{i. Ve} danas, sa vremenske distance od dvadesetak godina, moèmo re}i da suìvot pesnikiwe i gradi}a nije samo puka istorijska ~iwenica, ve} plodotvorna saradwa koja je nezaobilazna u biografiji Dare Sekuli}. U Vlasotincu je objavila pesni~ku zbirku Re~ se igra, koja je godine oven~ana nagradom Pe~at varo{i sremskokarlova~ke. Dara Sekuli} ro ena je godine u Kordunskom Ljeskovcu u Hrvatskoj. Godine usta{e su joj spalile rodnu ku}u, a nakon pogibije roditeqa, ìvela je po internatima. Od do godine ìvela je u Sarajevu kada napu{ta ratom zahva}enu Bosnu i kao izbeglica sa troje unuka dolazi u Srbiju. Na inicijativu prof. dr Stanislava Stankovi}a pesnikiwa je prekinula besku}ni~ko tumarawe i naselila se u Vlasotincu, gde joj je lokalna vlast na privremeno kori{}ewe dodelila stan. Time je po~ela i da u~estvuje u kulturnom ìvotu varo{i. Sara ivala je sa Kulturnim centrom Vlasotince i bila jedna od prvih u~esnika manifestacije Pesni~ki ~as-u~iteqstvu u ~ast. Ba{ u to vreme kwièvna javnost je ponovo skrenula pa`wu na Daru Sekuli}, jer joj je posle 25 godina (Nagrada Zlatna struna za 1972) dodeqeno zna~ajno priznawe Zmajeva nagrada za Naro~ito je bila plodotvorna saradwa sa listom Vlasina, koji godine objavquje pesni~ku zbirku Re~ se igra, koja je oven~ana nagradom Pe~at varo{i sremskokarlova~ke (Brankovo kolo) za Srba Taki}, tada urednik i direktor lista Vlasina prise}a se da je redakcija lista sa velikom rado{}u i entuzijazmom prihvatila rad na kwizi Re~ se igra, i to ne samo zbog ugleda koji je Dara Sekuli} uìvala kao poznata pesnikiwa ve} zbog wene srda~nosti i pa`we sa kojom se odnosila, uprkos svim problemima koje je imala. Godine pesnikiwa se vra}a u svoj stan u Sarajevu, ali ona nije zaboravila gostoprimstvo Vlasotin~ana. To moèmo videti iz odgovora na pitawe novinara Glasa Srpske ( ): U novije vreme, u naletu ratne pohare, ìveli ste i podno Fru{ke gore, u De~jem selu, a potom na jugu Srbije, u Vlasotincu. Ima li tragova tome u Va{oj poeziji? Dara Sekuli} odgovara: U mojoj kwizi Zapisi o biqu i nama, a to je za sada jedino moje prozno delo, godine koje sam sa troje svoje unu~adi provela u De~jem selu, u prelijepoj, Zmajevoj Sremskoj Kamenici, i u ubavoj varo{i, gradi}u Vlasotince, mogu se prepoznati u nekoliko tih zapisa, u stvari pri~a. Zavoqela sam te gradi}e, posebno Vlasotince, gde sam ìvela pet godina i gde sam napisala kwigu Brat moj, Tesla, {etaju}i pored prelepe Vlasine. Te{ka srca sam ga napustila i vratila se u Sarajevo, ali i Vlasotince }e zauvijek ostati jedan moj mali zavi~aj. Popularnost Dare Sekuli} je porasla otkad ìvi u Republici Srpskoj, {to se moè videti iz brojnih nagrada koje je dobila: Nagrada Savo Mrkaq 2007, Nagrada kwièvnih susreta na Kozari 2010, Ko~i}evo pero i kwièvna nagrada Aleksa [anti} Woj u ~ast Emir Kusturica je organizovao manifestaciju Kwièvnici sa Darom Sekuli}. Tom prilikom predsednik kwièvnog fonda Sveti Sava i kwièvnik istakao je ona je ozbiqan pesnik, najve}i ìvi pisac srpskog jezika i Balkana. Tada je promovisana wena kwiga Brat moj, Tesla, koju je napisala u Vlasotincu. Dara Sekuli} ima 28 objavqenih kwiga. Iz wene izjave se vidi da joj je varo{ na Vlasini ostala u lepom se}awu. Godine iza{la je iz {tampe zbirka pesama Vlasotince je da se peva, gde je ponovo objavqena pesma Dare Sekuli} Deci Vlasotinca. I ovaj ~lanak je dokaz da ima Vlasotin~ana koji nisu zaboravili svoju nekada{wu sugra anku. sporta Sredstva su dobili Sportski savez op{tine Vlasotince dinara, Atletski klub Vlasotince , Bokserski klub Arena rukometni klub Vlasotince fudbalski klub Rosuqa , Karate klub [oto kan - [i{ava , Kik boks klub Veligor , Kik boks klub Vlasotince , Klub diza~a tegova Vlasina , Odbojka{ki klub Vlasina , Omladinski ko{arka{ki klub Vlasotince , Omladinski rukometni klub Vlasotince , Omladinski fudbalski klub Progres - Ladovica , Planinarsko dru{tvo Mori~ , Planinarsko dru{tvo êmernik , Sportsko udruèwe Alfa , Sportsko udruèwe "Dowa Lomnica" , Sportsko udruèwe Pokret , Sportsko udruèwe Rosuqa , Stonoteniski klub Vlasina , Stonoteniski klub Rosuqa" , Fudbalski savez op{tine Vlasotince ,FK Budu}nost - Ora{je , FK Vlasina , FK Gradac - Konopnica , FK Jedinstvo - [i{ava , FK Mladost - Batulovce , FK Polet - Stajkovce i [ahovski klub Vlasotince dinara. VERIFIKOVAN DR@AVNI REKORD NIKOLI KOCI]U Vlasotina~ki atleti~ar Nikola Koci} je postavio dràvni rekord u disciplini hodawe na metara, u kategoriji mla ih pionira. Na prvenstvu Srbije odrànom 6. marta u Beogradu on je u pomenutoj kategoriji u dvoranskom takmi~ewu, na stazi od metara postigao vreme 5:34. Dosada{wi dràvni rekord je iznosio 5:42. Upravni odbor Atletskog saveza Srbije je verifikovao ovaj rekord na sednici odrànoj 29. marta. Nikola Koci} je na{ perspektivni takmi~ar, kao i cela grupa hoda~a koja trenira u Atletskom klubu Vlasotince. On je pro{le godine bio drugi na prvenstvu Srbije, a zatim je progla{en i za sportsku nadu na{e op{tine. O~ekujem da Vlasotince ve} slede}e godine bude centar hodawa u na{oj zemqi, na osnovu rezultata koje postiù na{i mladi atleti~ari", kaè trener Predrag Filipovi}. Mladi vlasotina~ki hoda~ Nikola Koci} ima tek trinaest godina, u~i od najboqih i velike su {anse da zakora~i wihovim atletskim stazama ka vrhunskim rezultatima. S.S.

15 februar, mart godine S P O R T 15 FUDBAL MLADOST IZ BATULOVCA NA PUTU POVRATKA U JABLANI^KU LIGU Vlasina je neplanirano doìvela tri poraza i dva nere{ena rezultata i tako iza{la iz trke za plasman u Prvu ligu Srbije. Bitku za prvaka Srpske lige vodi}e tri ekipe Timok 1919 iz Zaje~ara, Budu}nost iz Popovca i Radni~ki iz Svilajnca, gde realno najve}e {anse ima Timok. Borba za opstanak }e biti veoma neizvesna jer iz lige ispadaju obavezno sedam ekipa, i jo{ onoliko ekipa koje ispadnu iz Prve lige Srbije sa teritorije FS RiS. Trenutno se u zoni ispadawa nalaze Jagodina, Radni~ki Pirot, Dinamo Vrawe, Trajal Kru{evac. Jedina ekipa iznad crte ispadawa je Dubo~ica iz Leskovca. Dubo~ica svoje utakmice Prve lige Srbije kao doma}in igra na Rosuqi, zbog izgradwe stadiona u Leskovcu. Velika je {teta {to navija~i ne mogu da prisustvuju ovim utakmicama zbog pandemije virusa KOVID 19. U Zoni jug, Budu}nost iz Ora{ja se nalazi na petom mestu, lider je Sloga iz Leskovca koja je pobedom u Aleksincu olak{ala sebi put ka Srpskoj ligi Istok, Jedinstvo iz Bo{waca je izba~eno iz takmi~ewa Zone jug, a ligu }e napustiti jo{ tri kluba i ekipe koje ispadnu iz Srpske lige Istok. Izvesno je da su to ve} dva kluba, Moravac Orion iz Mr{tana i Morava iz Vladi~inog Hana, a u zoni ispadawa je i Radan iz Lebana. Na{i klubovi u Jablani~koj okru`noj ligi ipak pruàju promenqive rezultate, Dowa Lomnica, Polet i Progres su u gorwem delu tabele. Dok su Jedinstvo iz [i{ave i Gradac pri dnu tabele. Dowa Lomnica je na tre}em mestu, i iz prikrajka vreba kikseve Kumareva i Vu~ja, da se ukqu~i za prvaka Jablani~ke okru`ne lige Istok. Mladost iz Batulovca je u Me uop{tinskoj SRPSKA LIGA, ZONA JUG, JABLANI^KA OKRU@NA I ME\UOP[TINSKA LIGA SRPSKA LIGA ISTOK 1. TIMOK : BUDU]NOST : RADNI^KI : VLASINA : OFK SIN\ELI] : PÎWA : JEDINSTVO : SFS BORAC : TIMOÂNIN : TRSTENIK PPT : CAR KONSTANTIN : REMBAS : DUNAV : RADAN : MLADOST : TOPLIÂNIN (-1) : : MORAVA : KABLOVI : MORAVAC-ORION :121 4 Rezultati 29. kola: Mladost-Vlasina 1:3; Jedinstvo Timo~anin 3:1; Kablovi- Radan 1:7; Trstenik PPT-Rembas 3:3; P~iwa-@upa 4:1; Timok Moravac Orion 3:0; Dunav - Car Konstantin 2:1; Radni~ki -Topli~anin 2:1; SFS Borac- Budu}nost 2:2. Parovi 30 kola: Vlasina- SFS Borac, Budu}nost- Radni~ki, Topli~anin- Sin eli}, Morava-Dunav, Car Konstantin-Timok 1919, Moravac Trstenik PPT, Rembas- Kablovi, Radan- Jedinstvo, Timo~anin- Mladost. KUP FSJO - osmina finala Vlasina - BSK (Belanovce) 6:1, Mladost Budu}nost (Ora{je) 2:3, Sloga (Lipovica) -êkmin 1:3, Jedinstvo (G) - Vu~je 2:2, Jablanica (M) - Mladi Borac 4:0, Pusta Reka - Sloga (Le) 2:3, Moravac Orion-Jedinstvo (B) 3:0 i Radan - Jedinstvo (GS). ligi pobedom nad Velikim Trwanem i Badincem, zauzela drugo mesto i sa realnim nadama u za ~etvrt finale godine. nom periodu o~ekuje da budu prvaci lige i plasiraju se u Jablani~ku okru`nu ligu. Po radu uprave i cele infrastrukture zasluùju da nastupaju u Jablani~koj ligi. Zato velika podr{ka na putu ka vi{em rangu takmi~ewa. ZONSKA LIGA - JUG 1. SLOGA (L) : ALAKINCE : JABLANICA : PUSTA REKA : BUDU]NOST (O) : NEBESKI AN\ELI SVETLOST : JEDINSTVO (GS) `0 41: : VRAWSKA BAWA : ÊKMIN : JEDINSTVO : OFK KOSANICA : DOBRIN : GRACKO : JEDINSTVO (B{) REZULTATI 23. KOLA: Budu}nost - Gracko 3:1, Pusta Reka a 3:1, OFK Alakince - Sloga 0:2, Kosanica - Nebeski an eli 0:2, Vrawska Bawa - êkmin 0:0, Jedinstvo (GS) - Jablanica 4:3, Dobri~ - Svetlost 1:2. PAROVI 24. KOLA: Gracko - Dobri~, Svetlost - Jedinstvo (GS), Jablanica - Vrawska Bawa, êkmin - Kosanica, Jedinstvo (G) - Alakince, Sloga - Pusta a - Budu}nost, Nebeski an eli - Sloga. PRVO MESTO I LI^NI REKORD NA DR@AVNOM PRVENSTVU JO[ JEDNA POBEDNI^KA TRKA NIKOLE KOCI]A U Beogradu je 6. i 7. marta odràno dràvno prvenstvo u atletici na kome su u~estvovali ~lanovi Atletskog kluba "Vlasotince". Dvoransko prvenstvo odràno je za mla e i starije pionire. Prvog dana takmi~ewa na{ atleti~ar Nikola Koci} je u trci na metara osvojio prvo mesto i postigao li~ni rekord od 5:36. Mila Jovanovi} je osvojila ~etvrto mesto sa vremenom 5:24, dok je pro{le godine bila sedma sa vremenom 5:46. Ovoga puta Kalina Veli~kovi} je osvojila drugo mesto na stazi dugoj 60 metara sa li~nim rekordom 9,14. Tehni~ki detaqi su presudili oko ulaska u finale. Drugog dana dràvnog prvenstva za starije pionire prvo su nastupile hoda~ice na metara. An ela \iki} je na toj stazi osvojila osmo mesto sa vremenom 12:08, Jovana Koci} je osvojila deseto mesto sa li~nim rekordom 12:53. Va`no je pomenuti da su An elija i Jovana na ovom takmi~ewu postigle boqe rezultate nego pro{le godine. Dijana ]ur~i} je izborila 11. mesto sa vremenom 15:21. Nikola Koci} je diskvalifikovan pred sam fini{ trke u kojoj je bio prvi. Po re~ima trenera Predraga Filipovi}a, ovakve diskvalifikacije se ~esto de{avaju takmi~arima sa Vlasine, ali da i takve stvari treba da se shvate kao va`ne sportske lekcije. S.S. JABLANI^KA OKRU@NA LIGA 1. KUMAREVO : VU^JE : DOWA LOMNICA : POLET : ZLO]UDOVO : BOBI[TE : PROGRES : UMAC : BRATSTVO : BRZA : JEDINSTVO ([) : GRADAC :59 7 Rezultati 16. kola: Vu~je - Dowa Lomnica 0:3, Progres -Polet 2:1, Gradac - OFK Brza 3:1, Zlo}udovo-Umac 2:2, Kumarevo 65 - Bobiste 1:7, Jedinstvo ([) -Bratstvo 2:2. ME\UOP[TINSKA LIGA 1. VELIKO TRWANE : MLADOST (Ba) : BADINCE : TODOROVCE : RADNI^KI : NAVALIN : LEMIND : RADNIK SU[ICA : MARJAN MB : MLADOST (DL) : TUREKOVAC :47 6 REZULTATI 16. KOLA: Mladost (Ba) - Turekovac 2:0, Badince - Todorovce 0:3, Veliko Trwane - Navalin 4:1, Marjan MB - Radni~ki 0:1, Mladost (DL) - Radnik Su{ica 4:1.

16

Гледај више