Прилог проучавању. српско-руских црквених односа: Увод

Величина: px
Почињати приказ од странице:

Download "Прилог проучавању. српско-руских црквених односа: Увод"

Транскрипт

1 УДК / UDC: (497.11)-76(540)"1930/1939" (470)-76(540)"1930/1939" (497.11) :929 Николај Велимировић, свети Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume LIII Број / Is sue 1/2020, стр. / pp Прилог проучавању српско-руских црквених односа: повезаност српске јерархије са црквеном мисијом у Индији током 1930-их година, са посебним освртом на евентуалну улогу Епископа Николаја Велимировића Срећко Петровић* Епархија шумадијска, Аранђеловац Ап стракт: Ми си о нар ска ак тив ност у Инди ји то ком 1930-их го ди на по ве за ла је је рар хе РЗЦ и СПЦ са ин диј ским до хал ки дон ским право слав ци ма. Де та љи о ор га ни за ци ји ове ми си је сла би је су по зна ти, а ли те ра ту ра по ка зу је да по сто је пи та ња на ко ја ни је мо гу ће да ти од гово ре, као и да су из во ри за ис тра жи ва ње оскудни. Бли скост и ве зе Ни ко ла ја Ве ли ми ро ви ћа са лич но сти ма ко је су би ле укљу че не у ове ми си о на р ске на по ре, као и ње го во ин те ре со ва ње за миси ју уоп ште и Ин ди ју по себ но ука зу ју да би на од ре ђе ни на чин и он мо гао би ти по ве зан са овим до га ђа ји ма. Све до чан ства из Ве ли ми ро ви ће вих спи са, успо ме не уче сни ка и исто риј ска гра ђа по твр ђу ју ову прет по став ку. Кључ не ре чи: Ни ко лај Ве ли ми ро вић, До си теј Ва сић, Ан дро ник Ел пи дин ски, Не стор Ани симов, Ди ми три је Во зне сењ ски, Анастасије Грибановски, Ге вар ге зе II, СПЦ, РЗЦ, Ма лан кар ска Пра во слав на Цр ква, Ин ди ја, ми си ја. Увод У члан ку ко ји је по во дом осам де це ни ја од ус по ста вља ња срп скоин диј ских цр кве них ве за об ја вљен на веб стра ни Ин фор ма тив не службе СПЦ го ди не, ин диј ски исто ри чар Ме ле дат Ку ри јан То мас * petrovic.srecko@gmail.com. 79

2 Теолошки погледи / Theological Views LIII (1/2020) при ме тио је да на осно ву ин диј ских из во ра ни је мо гу ће од го во ри ти на од ре ђе на пи та ња ко ја се ти чу ус по ста вља ња ових ве за то ком их го ди на, од но сно на пи та ња ко ја се ти чу ру ско-срп ске ми си о на р ске ак тив но сти у Ин ди ји то ком овог пе ри о да. 1 Пре ма ис тра жи ва њу о. Те о до ра Стен ве ја из Се ми на ри је Свете Тро ји це у Џор дан ви лу, за сно ва ном нај пре на ру ским из во ри ма, 2 кључ не лич но сти у пра во слав ним ми си о нар ским ак тив но сти ма у Ин ди ји то ком 1930-их го ди на би ли су Ар хи ман дрит Ан др о ник Ел пидин ски, 3 Епи скоп хај лар ски Ди ми три је (Во зне сењ ски) 4 и Ар хи е пископ хар бин ски Не стор (Ани си мов), 5 док су се ме ђу по др жа ва о ци ма 1 Уп. M[e le dath]. Ku rian Tho mas, Eighty Years of In do Ser bian Ort ho dox Re la tions & Sa int Do si tej Va sić of Za greb, The In for ma tion Ser vi ce of the Ser bian Ort ho dox Chu rch, July 18, 2015, relations_saint_dositej_vasic_zagreb (по се ће но 2. мар та г.). Чланак је нешто касније одштампан у Meledath Kurian Thomas, Eventual Annals of Nazranis (15 Essays of Nazrani History) (Devalokam, Kottayam, India: The Malankara Orthodox Church Publications, 2016), Др Ку ри јен То мас ан га жо ван је као про фе сор цр кве не исто ри је на ма лан ка р ском Пра во слав ном бо го слов ском фа кул те ту Све тог То ме у Наг пу ру, у Ин ди ји (St. Tho mas Ort ho dox The o lo gi cal Se mi nary, Nag pur). 2 Реч је о сле де ћој сту ди ји, за са да об ја вље ној је ди но он лајн: Ras sop ho re Monk An ge los [= The o do re Stan way], Per pe tual Em bers: A Chro nic le of RO COR s Mis sio nary Ef forts in In dia, Aca de mia.edu, Fe bru ary 12, 2019, edu/ /perpetual_embers_a_chronicle_of_rocor_s_missionary_efforts_in_ India (по се ће но 2. мар та г.). 3 Ан др о ник (Ан дрей Яко вле вич) Ел пи дин ский или Эльпи дин ский ( ); о Ел пи дин ском ви ди Сер гий Ши ро ков, Би о гра фи че ский сло варь мис си о не ров Рус ской Пра во слав ной Цер кви (Мо сква: «Белый го род», 2004), Ел пи дин ски је у Инди ји про вео 18 го ди на, а ње го ве успо ме не из Ин ди је об ја вље не су го ди не: уп. Ар хи ман дрит Ан дро ник (Ел пи дин ский), Во сем над цать лет в Ин дии (Буэнос-Айрес: Ти по гра фия «Sal gu e ro», 1959). У овом ра ду ре фе ри са ће мо на дру го из да ње ове књиге, из го ди не. 4 Димитрий (Николай Фёдорович) Вознесенский ( ), архијереј Руске Православне Цркве у Кини Архиепископ хајларски О Вознесењском види А[лександр]. К[онстантинович]. Кле ментьев, Димитрий (Вознесенский Николай Федорович), архиеп., у Православная энциклопе дия. Т. XV: «Ди ми трий До полнения к Ак там Историческим», под ред. Патриарха Московского и всея Руси Алексия II и др. (Москва: Церковно-научный центр «Православная энциклопедия», 2007), Нестор (Николай Александрович) Анисимов ( ), руски мисионар на Камчатки и у Манџурији, од г. викар Епархије владивосточке, касније Архиепископ харбински, затим Митрополит новосибирски па кировградски, све са прекидима због честих хапшења и затварања (1948. г. осуђен због антисовјетске делатности и до г. био заточен у логору у Републици Мордовији). О Анисимову види С[ергей]. В[ладимирович]. Фо мин, Божией милостию архиерей Русской Цер кви: Три жизни ми тро полита Нестора Камчат ско го (Москва: Правило веры, 2002); уп. та кође К[ристина]. В[ик торовна]. Бирюкова, Митрополит Нестор Анисимов и российские духовные мис сии на Дальнем Востоке, Ученые за писки Орловского государственного университе та, 2 (71) (2016):

3 Срећко Петровић, Прилог проучавању српско-руских црквених односа ових ак тив но сти на ла зи ли ру ски Ар хи е пи скоп ки ши њев ски Ана стаси је (Гри ба нов ски), 6 Па три ја рх срп ски Вар на ва 7 и Ми тр о по лит загре бач ки До си теј. 8 У овом ра ду ће мо нај пре из ло жи ти кра так пре глед пра во слав них ми си о нар ских ак тив но сти у Ин ди ји то ком 1930-их го ди на, а по том па жњу усме ри ти на ве зе Еп. Ни ко ла ја Ве ли ми ро ви ћа са ак те ри ма ових ак тив но сти, као и на тра го ве ње го вог ин те ре со ва ња за Ин ди ју са чу ва не у ли те рар ним све до чан стви ма из ње го вог пе ра. 1. Де лат ност Ру ске и Срп ске Цр кве у Ин ди ји то ком 1930-их: кра так пре глед Ка ко се сам при се ћа у сво јим ме мо а ри ма, Ел пи дин ски се још као мла дић то ком свог шко ло ва ња за ин те ре со вао за Ин ди ју. Пр ва са зна ња о ин диј ском хри шћан ству он је при мио из уџ бе ни ка цркве не исто ри је Ев гра фа Ива но ви ча Сми р но ва ко ји је чи тао у се мина ри ји, у ком је пи са ло да на ју гу Ин ди је по сто је хри шћа ни ве о ма бли ски пра во слав ним хри шћа ни ма, ко ји же ле сје ди ње ње са пра во- 6 Анастасий (Александр Алексеевич) Грибановский ( ), ви кар ни Епископ серпуховски , Епископ холмски , Архиепископ кишињевски и хо тин ски од г., пр во је рарх РЗЦ г. О Гри ба нов ском ви ди В[ик тор]. И[ванович]. Косик, Русская Церковь в Югославии (20 40-е гг. ХХ ве ка) (Москва: Православный Свято-Тихоновский богословский ин сти тут, 2000), 56 60, ; уп. та ко ђе Владислав П. Пузовић, Историјско-канонски аспекти односа карловачке управе Руске Заграничне Цркве и Московске Патријаршије (докторска дисертација, Универзитет у Бе о гра ду, 2012), 31, нап. 44. Грибановски је иначе знао Велимировића, и ценио његову духовност и његов рад: у својим созерцањима духовних и есхатолошких питања, будући првојерарх Руске Заграничне Цркве Митр. Анастасије Грибановски ће се сећати поука које је чуо управо од Николаја Велимировића (уп. Архiепископъ Анастасiй [Грибановский], Бесѣды съ соб ственнымъ серд цемъ: размышленiя и замѣтки (Бѣлградъ: [б. и.], 1935). 7 Па три јарх срп ски Вар на ва (Пе тар) Ро сић ( ); као па три јарх слу жио од до го ди не. О Па три јар ху Вар на ви, ви ди Вељ ко Ђу рић Ми ши на, Вар нава па три јарх срп ски (Срем ски Кар лов ци Бе о град: Епар хи ја срем ска Па ро хи ја Хра ма Све тог Са ве, 2009). 8 Митрополит загребачки Доситеј (Драгутин) Васић ( ), на катедри Загребачке митрополије служио , фактички до г., када је после хапшења и мучења протеран у Београд, где се упокојио. О Митр. Доситеју, види Павле Кондић (ур.), Христу веран до смрти: Свештеноисповедник Доситеј, загребачки и ваведењски (Београд Цетиње: Издавачки фонд Архиепископије београдско-карловачке Митрополија црногорско-приморска Светигора, 2008). 81

4 Теолошки погледи / Theological Views LIII (1/2020) слав ни ма. 9 Же ле ћи да по се ти ин диј ске кра је ве и та мо ми си о на ри, Ел пи дин ски се го ди не као је ро мо нах Ан др о ник оти снуо у Инди ју, и та мо про на шао ма лан кар ске пра во слав це, 10 са ко ји ма је ус- 9 Уп. Ар хи ман дрит Ан др о ник (Ел пи дин ский), Во сем над цать лет в Ин дии, Русская Пра во слав ная Цер ковь в днев ни ках и вос по ми на ниях (Мо сква: Сре тен ский мо настырь, 2012), У литератури на српском језику срећу се неуједначени називи за ове индијске хришћане одн. за њихову цркву. Реч је о древноисточној одн. дохалкидонској или тзв. оријенталној аутокефалној индијској цркви, која се различито назива, а најчешће по географском називу области за коју је била везана током своје историје Маланкарска као Маланкарска Православна Црква, одн. Маланкарска Оријентално-православна Црква, или Малабарска Православна Црква (по Малабарској обали одн. југозападној обали индијског потконтинента), а срећу се и називи за ову заједницу који могу да буду збуњујући, попут Индијска Православна Црква и сл. Ова терминолошка збрка постоји и у другим језицима, не само у српском. Оте жа ва ју ћа окол ност ко ја усло жња ва ову тер ми но ло шку збр ку је по сто ја ње дру гих тра ди ци о нал них хри шћан ских за јед ни ца у Ин ди ји ко је но се вр ло сли чан назив по пут нпр. Ма лан кар ске Мар-То ми не Си риј ске Цр кве [енг. Ma lan ka ra Mar Tho ma Syrian Church или Mar Tho ma Syrian Church of Ma la bar], ко ја је на кон ре форми из 19. ве ка да нас бли ски ја ан гли кан ској за јед ни ци не го Пра во слав ним Цр ква ма. Уз то за не ке од ових древ но и сточ них цр ка ва по сто је и њи хо ви ис точ но ка то лич ки цр кве ни ду бле ти, одн. уни јат ске ва ри јан те (у Ин ди ји су то Си ро-ма лан кар ска Като лич ка Цр ква (за пад но си риј ског ма лан ка р ског об ре да) [енг. Syro-Ma lan ka ra Catho lic Chu rch или Ma lan ka ra Syrian Cat ho lic Chu rch] и Си ро-ма ла бар ска Ка то лич ка Цр ква (ис точ но си риј ског об ре да) [енг. Syro-Ma la bar Cat ho lic Chu rch или Church of Ma la bar Syrian Cat ho lics]). По ред по ме ну тих цр ка ва, и Ин ди ји по сто је и дру ге древно и сточ не цр кве не за јед ни це, по пут Ма лан кар ске Сир ско-ја ко вит ске Пра во слав не Цр кве [енг. Ma lan ka ra Ja co bi te Syrian Ort ho dox Chu rch или Syri ac Ort ho dox Chu rch of In di a], а за тим и тзв. не сто ри јан ски хри шћа ни одн. Аси р ска Цр ква Ис то ка, као Хал деј ска Си риј ска Цр ква Ин ди је [енг. Chal dean Syrian Church of In di a], а уз њих и за јед ни це ри мо ка то ли ка и про те ста на та пре ма ли те ра ту ри, са мо у др жа ви Ке ра ли да нас по сто ји пре ко 15 хри шћан ских де но ми на ци ја (уп. Са ња Ни ко лић, За мир све га све та... и сје ди ње ње свих: бо го слов ски ди ја лог Пра во слав не Цр кве са Древ но и сточ ним (не хал ки дон ским) Цр ква ма, Би бли о те ка При руч ни ци, књ. 5 (По жа ре вац: Епар хи ја бра ни чев ска, Од бор за про све ту и кул ту ру, 2013), 73. Литература на српском не пружа велику помоћ у рашчлањавању ове заврзламе у вези са идентитетом индијских традиционалних хришћана (уп. Драгана Јањић, Дохалкидонске цркве (Лепосавић: Институт за српску културу, 2012), ; уп. такође Драгана Јањић, Хришћани апостола Томе: Малабарска црква или Сиријска индијска црква, Црквене студије: годишњак Центра за црквене студије / Church Studies: Annual Jo ur nal of the Cen tre of Church Stu di es, год. V, бр. 5 (2008): ). Не што ко ри сних информација о традиционалном индијском хришћанству могуће је наћи у старијим чланцима В. Фрадинског (уп. Викентије Фрадински, Сирско-Јаковитска Црква, Зборник Православног богословског факултета, књ. II (1953): , и Ви кен ти је Фра дински, Сирско-Халдејска или источносирска Несторијанска црква, Зборник Православног богословског факултета, књ. III (1954): 71 88). За раз ли ко ва ње оних ин диј ских цр ка ва ко је у име ну са др же и на зив пра во славна, нај пре глед ни ји је сле де ћи чла нак: Вол фганг Швај герт, Пра во слав не Цр кве у 82

5 Срећко Петровић, Прилог проучавању српско-руских црквених односа по ста вио ср дач не од но се и спри ја те љио се и збли жио са нај ви шим ма лан ка р ским је рар си ма. 11 Ел пи дин ски је био ми шље ња да упр кос про бле ми ма тер ми но ло шке при ро де, ве ро и спо ве да ње ма лан ка р- ских ин диј ских пра во сла ва ца ни је мно го дру га чи је од пра во славног. Сто га је сма трао при клад ни јим да се ма лан ка р ски хри шћа ни уве ду у за јед ни цу пра во слав них, и од у стао је од про зе ли ти зма као ми си о на р ске оп ци је. 12 Ка да је ма лан кар ски пр во је рарх ка то ли кос Мар Ва си ли је Гевар ге зе II (Ba se li os Ge e varg he se II, ) то ком го ди не по се тио Све ту Зе мљу, та мо је про на шао ру ског Ар хи е пи ско па Анаста си ја, 13 и из ра зио же љу да Ин диј ска Ма лан кар ска Пра во слав на Цр ква бу де при са је ди ње на Пра во слав ној Цр кви. Са со бом је до нео пи сма је ро мо на ха Ан дро ни ка, ко ја су по твр ђи ва ла по сто ја ње основа за ово сје ди ње ње. 14 Ка то ли кос је био ср дач но при мљен код пред став ни ка Ру ске Цркве у Је ру са ли му, и ус по ста вље ни су при сни кон так ти. По по врат ку у Ин ди ју, ка то ли кос је са звао ар хи је реј ски са бор на ком је од лу че но да се сту пи у пре го во ре о сје ди ње њу са Ру ском За гра нич ном Цр квом. Ин ди ји да нас (пре вео Ра до мир Ра кић), Гла сник: слу жбе ни лист Срп ске Пра во слав не Цр кве, год. XCII, бр. 3 (март 2011): 89 93; од ко ри сти за те му мо гу би ти и сле де ћи члан ци: Ju re Ze če vić, Po gled i sta ti sti ka svih Is toč nih Cr ka va, Cr kva u svi je tu, Vol. 30, No. 3 (1995): ; Вин ћен цо По ђи, Цр кве си риј ске тра ди ци је, Цр кве не сту ди је: го ди шњак Цен тра за цр кве не сту ди је / Chu rch Stu di es: An nual Jo ur nal of the Cen tre of Church Stu di es, год. III, бр. 3 (2006): ; Вол фганг Швај герт, Апостол ска цр ква од Ис то ка да нас (пре вео Ра до мир Ра кић), Гла сник: слу жбе ни лист Срп ске Пра во слав не Цр кве, год. XCII, бр. 7 (јул 2011): ; Вол фганг Швај герт, Си риј ска Пра во слав на Цр ква (пре вео Ра до мир Ра кић), Гла сник: слу жбе ни лист Срп ске Пра во слав не Цр кве, год. XCII, бр. 12 (де цем бар 2011): ). Уп. та ко ђе Ра до мир В. По по вић, Пра во слав не По ме сне Цр кве: про шлост, са да шњост, ге о гра фија, ста ти сти ка, 2. до пу ње но из да ње [карте Љу би ша Гвоић] (Бе о град: Р. По по вић, 2009), За ме мо ар ске за пи се Ел пи дин ског о ње го вом при спе ћу у Ин ди ју, су сре ту са индијским хришћанством и ма лан ка р ским ка то ли ко сом итд., ви ди Ел пи дин ский, Во сем над цать лет в Ин дии, 31 и да ље. 12 Уп. кратак приказ историје маланкарских хришћана и коментар Архиепископа Нестора написан тих година: Никакву кривицу Малабарци не сносе у питању монофизитских заблуда ; стога је о. Андроник, загрејан мисионарским прегнућем... дошао у Ин ди ју да оја ча у тој зе мљи све тлост Хри сто ве ве ре... Ду го не раз ми шља ју ћи, он одлучи да се у свом мисионарском раду ослони на већ постојећу индуску Малабарску Цркву. Јеромонах Андроник неуморно ради на мисионарском пољу заједно са малабарским свештеницима у Архиепископ Нестор [Анисимов], Хришћани Малабарци у Индији, Хришћанско дело: часопис за хришћанску културу и црквени живот, год. IV, све ска 2 (мар т а прил 1938): : Уп. Анисимов, Хришћани Малабарци у Индији, Уп. Stan way, Per pe tual Em bers, 8. 83

6 Теолошки погледи / Theological Views LIII (1/2020) Ка ко све до чи он да шња штам па, ин диј ски ма лан кар ски је рар си су се по том пи са ним пу тем обра ти ли пред став ни ци ма РЗЦ. У ме ђу вре ме ну се о. Ан дро ни ку у Ин ди ји при дру жио ан гли кански све ште ник Ед гар Мур (Ed gar Har man Mo o re ка сни је Ар химан дрит Ла зар, ) из пр вог ан гли кан ског аш ра ма у Ин ди ји (So ci ety of Christ s Ser vants, или Chri sta Se va Sang ha), ко ји је же лео да бу де при мљен у Пра во слав ну Цр кву и на ста ви сво је слу же ње као пра во слав ни ми си о нар: ка ко се при се ћа Ел пи дин ски, у ма ју го ди не он је тим по во дом оти шао за Ср би ју, одн. Кра ље ви ну Ју го слави ју. 15 Прем да су срп ски цр кве ни ау то ри те ти би ли уз др жа ни пре ма ен ту зи ја зму мла дог ан гли кан ског кон вер ти та, ру ски ар хи је ре ји су га при хва ти ли и Мур је де цем бру г. у ма на сти ру Миљ ко во при мио мо на шки по стриг по став ши је ро мо нах Ла зар. 16 Ру ски за гра нич ни цр кве ни са бор одр жан у Срем ским Кар лов цима кра јем го ди не, са зван на ини ци ја ти ву Па три јар ха Вар наве ра ди нор ма ли за ци је од но са из ме ђу раз ли чи тих фрак ци ја руске цр кве не ди ја спо ре 17 од го ва ра ју ћи на ини ци ја ти ву ин диј ског 15 Уп. Елпидинский, Восемнад цать лет в Ин дии, Уп. Father Andrew Midgley, A Lifetime in Pilgrimage Archimandrite Lazarus (Moore), , ROCOR Studies Historical Studies of the Russian Church Abroad / РПЦЗ: Об зор Во пр осы Истории Русской Зарубежной Цер кви, [2014] Fe bru ary 11, 2017, (по се ће но 12. мар та г.). У ар хи ва ма Лам бет ске па ла те у Лон до ну са чу ва но је пи смо ко је је ка но ну Џо ну Да гла су (Ca non John Al bert Do u glas, ), у то вре ме се кре та ру ан гли кан ског Са ве та за од но се са ино стран ством (Chu rch of En gland Co un cil on Fo re ign Re la ti ons), 16. ја ну а ра го ди не упу тио ње гов при ја тељ Епи скоп Ни ко лај. Ве ли ми ро вић обаве шта ва Да гла са о обра ће ни ку Му ру, и ве ли ка ко је он у жур би од Па три јар ха Вар наве тра жио три ства ри да га при ми у Пра во слав ну Цр кву, да га на но во ру ко по ло жи ( to re o r dain him ), и да га по ша ље на зад у ми си ју на Ис ток но бу ду ћи да Мур ни је обез бе дио ни ка кву до ку мен та ци ју о свом ста ту су, Па три јарх је од био да мо мен тал но ис пу ни ње го ве зах те ве (уп. Mid gley, A Li fe ti me in Pil gri ma ge, нап. 20). Углав ном, Мур се у Миљ ко ву при дру жио Ру ској За гра нич ној Цр кви, но ода тле га је пут во дио у Све ту Зе мљу; у Ин ди ју ће Мур као пра во слав ни ми си о нар оти ћи пет на е стак го ди на ка сни је, од но сно го ди не. Ни је ја сно да ли је и у ко јој ме ри Ве ли ми ро вић то ком го ди не био укљу чен у збивања у вези са мисијом у Индији: по питању о. Лазара Мура свакако је био информисан. Можда је већ негде у овом периоду постојао контакт Еп. Николаја са јеромонахом Андроником, но у доступној литератури не налазимо потврду за ову претпоставку. 17 Уп. Вла ди слав Пу зо вић, Па три јарх Вар на ва (Ро сић) и цр кве ни спо ро ви у Загра нич ној Ру си ји, у Ср би ја и Ру си ја : Ме ђу на род ни на уч ни скуп, ок то бар го ди не, ур. Ми ха и ло Вој во дић, На уч ни ску по ви, књ. СLV Оде ље ње Исто риј ских на у ка, књ. 38 (Бе о град: Срп ска ака де ми ја на у ка и умет но сти, 2016), :

7 Срећко Петровић, Прилог проучавању српско-руских црквених односа са бо ра 18 од лу чио је да по ша ље Епи ско па хај лар ског Ди ми три ја у Инди ју, ка ко би се овај та мо из бли за упо знао са ма лан кар ским цр квеним уре ђе њем и ве ро ва њем, одн. ис пи тао мо гућ но сти при са је ди њења ин диј ских хри шћа на Пра во слав ној Цр кви. 19 Срп ска Пра во слав на Цр ква фи нан си ра ла је ово пу то ва ње са ди на ра и на чел но се сло жи ла да и убу ду ће фи нан сиј ски по др жи ми си ју у Ин ди ји уко ли ко се пре го во ри бу ду од ви ја ли у же ље ном прав цу, и Епи скоп Ди ми трије по се тио је Ин ди ју то ком го ди не. 20 Прем да је то ком ди ја ло га пи та ње фор мал ног усва ја ња од лу ка Хал ки дон ског са бо ра би ло спо р- на тач ка, оп шти ути сак Еп. Ди ми три ја био је ве о ма до бар, 21 а пре ма ве сти ма из цр кве не штам пе ма лан кар ски хри шћа ни из ја ви ли су да се њи хо во уче ње ни у че му не раз ли ку је од пра во слав ног. 22 Ка ко је при ме тио Стен веј, је рар си Ру ске За гра нич не Цр кве озбиљ но су раз ма тра ли мо гућ но сти да љег де ло ва ња у Ин ди ји: 23 о овоме све до че од лу ке ру ског за гра нич ног си но да до не те по раз мо тре њу из ве шта ја Еп. Ди ми три ја о ње го вом ди ја ло гу са пред став ни ци ма индиј ске Ма лан кар ске Цр кве: 18 У оно вре ме ној ру ској штам пи у Кра ље ви ни Ју го сла ви ји за бе ле же на је и следе ћа вест о овом са бо ру: Са бор ће из у чи ти и раз ре ши ти пи та ње при је ма у Право сла вље око пет сто хи ља да жи те ља Ин ди је, ко ји су се обра ти ли Са бо ру од го вара ју ћом мол бом уп. Со боръ Рус скихъ Архiереевъ, Царскiй вѣстникъ: ор ганъ народнaго движенiя за вос ста но вле ние пре сто ла православнaго Царя-Са мо дер жца, 471 (20 октября 1935 г.): Уп. Из Индије. Православље у Индији, Гласник: службени орган Српске Православне Патријаршије, го ди на XVI, бр (1. јул (18. јун) 1936): Уп. А[лексей Сергеевич]. Буевский, Наследие апостола Фомы, Журнал Московской Па триархии, 2 (фе враль 1948): 51 62: 61. Уп. та ко ђе П[ëтр]. В[ладимирович]. Топычканов, Геваргезе II, у Православная энциклопе дия. Т. X: «Второзаконие Георгий», под ред. Патриарха Московского и всея Руси Алексия II и др. (Мо сква: Цер ковно-научный центр «Православная энциклопедия», 2005), : За детаље о боравку Еп. Димитрија у Индији, уп. Stanway, Perpetual Embers, По од ла ску из Ин ди је у Ки ну, Еп. Ди ми три је је по зи тив не ути ске о свом ра ду у Индији и оптимистичне процене о блискости будућег сједињења поделио у тексту који је написао за харбински часопис Хлеб Небесный, а ка сни је об ја вио и као бро шу ру уп. Елпидинский, Восемнад цать лет в Ин дии, 177 и да ље. Гле ди ште Еп. Ди ми три ја би ло је да уколико постоји разлика између маланкарских и православних хришћана, то није разлика у веровању већ у већој строгости које су се држали Индуси, слично разлици између руских старообредника и православних; према Елпидинском, Димитрије је такође писао како је дело сједињења маланкарских православним хришћанима поставље но на чвр стим осно ва ма, и да га са мо тре ба про ду жи ти до пу ног оства ре ња уп. Елпидинский, Восемнад цать лет в Ин дии, Уп. [Из Индије.] Сирски хришћани, Гласник: службени орган Српске Православне Патријаршије, год. XVI, бр (1. јул (18. јун) 1936): Уп. Stan way, Per pe tual Em bers,

8 Теолошки погледи / Theological Views LIII (1/2020) 1) да се на ста ве пре го во ри са ин диј ским пра во слав ци ма и ак тивно сти у Ин ди ји уоп ште; 2) да се при пре ме и у Ин ди ју по ша љу нео п ход ни ма те ри ја ли за по у ку ин диј ских хри шћа на о пра во слав ној ве ри; 24 3) да се у Ин ди ју по ша ље још слу жи те ља игу ман Фи ла рет Возне сењ ски из Хар би на, син Еп. Ди ми три ја, 25 за ду жен је за ста ра ње о оства ре њу овог пла на, а игу ма ни ја Ев ге ни ја из Ру ске цр кве не ми си је у Је ру са ли му на зна че на је да са гру пом мо на хи ња оде у Ин ди ју и тамо осну је ма на стир ску оби тељ и си ро ти ште Како наводи Архиепископ Нестор, у пролеће године Синод РЗЦ упутио је у Индију дела свих васељенских сабора преведена на енглески, како би маланкарски хри шћа ни мо гли да их про у че и упо зна ју се са њи ма, јер је при зна ње свих се дам васељенских сабора услов за будуће сједињење Малабараца са Православном Црквом (уп. Анисимов, Хришћани Малабарци у Индији, 116). Уп. такође Nicolas Mabin, Rus sian Exi les and the In dian Ort ho dox Chu rch ( ), RO COR Stu di es Hi stori cal Stu di es of the Rus sian Church Abroad / РПЦЗ: Об зор Во пр осы Истории Русской Зарубежной Цер кви, March 9, 2019, (по се ће но 10. мар та г.). 25 Фи ла рет (Ге о р гий Ни ко ла е вич) Во зне сен ский ( ); ро ђен у све штенич кој по ро ди ци (од ма ти Ли ди је и оца пре зви те ра Ни ко ла ја, ко ји је по што је обу до вео г. при мио мо на шки по стриг и ка сни је хи ро то ни сан за епи ско па хајлар ског), епи скоп бри збејн ски г. и по том пр во је рарх РЗЦ, ми тр о по лит ис точ но а ме рич ки и њу јор шки г. 26 Уп. Православна руска мисија код сиријских хришћана у Индији, Гласник: службени орган Српске Православне Патријаршије, го ди на XVI II, бр (18. јун (1. јул) 1937): Уп. и крак ту вест да ин диј ских хри шћа на же ли да бу де под управом Руске Цркве: Руска Православна Црква у Индији, Гласник: службени орган Српске Православне Патријаршије, го ди на XVI II, бр (18. јун (1. јул) 1937): 364. За оквир ни ји пре глед, уп. Stan way, Per pe tual Em bers, 11. Занимљиво је да је 31. јануара г. у руској цркви у Београду служена Литургија Св. Ап. Јакова, најстарија од свих литургија које постоје у пракси хришћанских Цркава, која је у великој употреби код неправославних хришћана Истока: Сирјанајаковита, копта, хришћана Асјара... ; овај догађај у црквеној штампи представљен је као историјски, будући да је Јаковљева литургија овом приликом служена први пут у словенским црквама (уп. Ћ., Литургија Св. Апостола Јакова, Гласник: службени орган Српске Православне Патријаршије, го ди на XIX, бр. 4 5 (2. (15.) фе бру ар 1938): 58 59: 58). Литургију је са благословом Митрополита Анастасија, који је присуствовао овом богослужењу са свим руским архијерејима који су били на окупу у Београду, служио игу ман о. Фи лип Гард нер ( ). Да ли је ова ли тур гиј ска ино ва ци ја има ла не какве везе са мисионарским делањем међу источним хришћанима остаје нам непознато, бу ду ћи да се у по ме ну том тек сту о то ме не ка же ни шта. Ов де је ин те ре сант но спо ме ну ти ка ко се у ли те ра ту ри сре ћу тврд ње да је Митро по лит Ана ста си је од лу чио да Ин диј ци ко ји пре ђу у Пра во слав ну Цр кву мо гу кори сти ти сво је тра ди ци о нал не ли тур гиј ске об ре де (од но сно ис точ не об ре де), а то је 86

9 Срећко Петровић, Прилог проучавању српско-руских црквених односа Слика 1. Митрополит Доситеј Васић у Индији године. С лева на десно: Митрополит Филоксенос (Geevarghese Mar Philoxenos, ), Митрополит Доситеј, Католикос Геваргезе II [Василије], индијски Епископ Григорије; стоје Архимандрит Андроник Елпидински, Константин Фурнашев из Софије и индијски јеромонах Киријак (извор: Правда, год. XXXI II, бр (1. март 1937): 10) Photograph 1. Me tro po li tan Do si tej Va sić in In dia in From left to right: Me tro po li tan Philoxenos, Metropolitan Dositej, Catholicos Geevarghese II, Bishop George; standing: Archimandrite Andronik Elpidinski, Constantine Furnashev from Sofia, and Hieromonk Cyriacus from India (source: Pravda (March 1 st, 1937)) Са ин диј ским ка то ли ко сом не што ка сни је у Ин ди ји се срео и Ми тро по лит за гре бач ки До си теј, ко ји се у зи му годи не на ла зио на свет ском кон гре су ХЗМЉ одр жа ном у Ма со ру, 27 из гле да био на чел ни став не ких ру ских за гра нич них је ра ра ха и ка сни је уп. Monk The o do re (Stan way), The Man Who Wo uld be Me tro po li tan: The Enig ma of Fat her Geor ge Tha rian, RO COR Stu di es Hi sto ri cal Stu di es of the Rus sian Church Abroad / РПЦЗ: Об зор Во пр осы Ис то рии Рус ской За ру бе жной Цер кви, Au gust 17, 2019, (по се ће но 25. мар та г.). 27 Уп. пи смо Ми тро по ли та До си те ја са ску па из Ин ди је, об ја вље но у бе о град ској штам пи: До си теј [Васић], Ми тро по лит за гре бач ки, Хи ља да ма ки ло ме та ра да ле ко од отаџ би не, у зе мљи Ин ду са, Ми тро по лит г. До си теј го во рио је о Ју го сла ви ји, Прав да, год. XXXI II, бр (1. март 1937): 10; штам па је из ве сти ла и о ње го вом по вратку: уп. Си ноћ је до пу то вао из Ин ди је Ми тро по лит за гре бач ки г. До си теј, Вре ме, 87

10 Теолошки погледи / Theological Views LIII (1/2020) а у је сен го ди не ин диј ски ка то ли кос уз вра тио је по се ту Српској Цр кви. 28 Пре ма оце на ма ра ни јих ис тра жи ва ча, сва је при ли ка да је кулми на ци ја пре го во ра и кон та ка та из ме ђу ин диј ских, ру ских и срп ских пра во сла ва ца би ла по се та Ар хи е пи ско па хар бин ског Не сто ра Ин ди ји кра јем го ди не: пре ма рас по ло жи вој ли те ра ту ри, до го вор ко ји је по стиг нут то ком ове по се те на чел но је пред ви ђао да ће се ин диј ски ма лан кар ски пра во слав ци сје ди ни ти по ро ди ци Пра во слав них Цр кава го ди не, и да Ар хи ман дрит Ан дро ник Ел пи дин ски бу де посве ћен за епи ско па Ин диј ске Цр кве. 29 Ли те ра ту ра на срп ском је зи ку ко ја би мо гла ба ци ти до дат но светло на ову ми си ју не ве ли ког је оби ма. По ку ша ће мо да, ко ри сте ћи до ступ ну гра ђу, ука же мо на не ке де та ље ко ји би мо гли да бу ду од ко ри сти бу ду ћим ис тра жи ва чи ма, на пр вом ме сту на лич ност Ни кола ја Ве ли ми ро ви ћа као јед ног од по др жа ва о ца ових за јед нич ких руско-срп ских ми си о нар ских на по ра, ко ји је у свом ра ду с јед не стра не оста вио зна тан број тра го ва свог ин те ре со ва ња за пра во слав ну миси ју на Ис то ку, и с дру ге за ин диј ску кул ту ру и пи та ња хри шћан ске ми си је у Ин ди ји. За на ше ис тра жи ва ње за ни мљи во је што по је ди ни ак те ри право слав но-ма лан кар ских пре го во ра из 1930-их го ди на по ми њу сво је ве зе са Еп. Ни ко ла јем Ве ли ми ро ви ћем. С дру ге стра не, у Ве ли миро ви ће вим де ли ма мо гу ће је про на ћи све до чан ства о ње го вом познан ству са цр кве ним де лат ни ци ма ко ји су би ли укљу че ни у овај ми си о нар ски про је кат. год. XVII, бр (8. март 1937): 8. Уп. та ко ђе Рад ми ла Ра дић, Ми си ја бри тан ске Хри шћан ске за јед ни це мла дих љу ди у Кра ље ви ни Ју го сла ви ји, Би бли о те ка Сту ди је и мо но гра фи је, књ. 119 (Бе о град: Ин сти тут за но ви ју исто ри ју Ср би је, 2019), Уп. та ко ђе Ma bin, Rus sian Exi les. 28 Биће да је индијски првојерарх у југословенску престоницу пристигао о празнику Мале Госпојине, одн. 21. септембра г. О присуствовању индијског католикоса богослужењу о слави Цркве Ружице 21. септембра г., београдско Време доноси вест у којој стоји: У цркви је чинодејствовао митрополит г. Доситеј, јужноиндијски православни митрополит цркве у Бомбају г. Католикос Василије и викарни епископ г. Сава Трлајић. уп. Слава Цркве Ружице у Београдском граду, Време, год. XVII, бр (22. сеп тем бар 1937): 5. Пот пу ни ји из ве штај о по се ти си ро-маланкарског католикоса објављен је у Гласнику; уп. Његова Светост индуски Патријарх-католикос Господин Василије у посети нашој Патријаршији, Гласник: службени орган Српске Православне Патријаршије, го ди на XVI II, бр (27. сеп тем бар (10. октобар) 1937): Уп. Фо мин, Божией милостию архиерей Русской Церкви, 118; Широков, Биографический словарь,

11 Срећко Петровић, Прилог проучавању српско-руских црквених односа 2. Ин те ре со ва ње Епископа Ни ко ла ја Ве ли ми ро ви ћа за ру ске ми си о нар ске ак тив но сти у Ази ји 2.1. Ве ли ми ро ви ће ве ве зе са ру ским ми си о на ри ма Из гле да да је Епи скоп Ни ко лај Ве ли ми ро вић био на ро чи то за инте ре со ван за ру ску ми си о нар ску де лат ност у Ази ји. По твр ду за ову прет по став ку на ла зи мо у ње го вим спи си ма као и у ње го вим ак тивно сти ма. По ве за ност и бли скост са од ре ђе ним ру ским ми си о на ри ма та ко ђе ука зу је на из ве сну укљу че ност Ве ли ми ро ви ћа у њи хо ве ми сио нар ске на по ре то ком пе ри о да из ме ђу два свет ска ра та. При ме ра ра ди, ка да је је ро мо нах Јо ван Мак си мо вич, ина че студент и ди пло мац Пра во слав ног бо го слов ског фа кул те та Бе о град ског уни вер зи те та, 30 а за тим кра јем дру ге и по чет ком тре ће де це ни је 20. ве ка про фе сор Би тољ ске бо го сло ви је (ина че Ве ли ми ро ви ћев прија тељ и са рад ник још од сво јих би тољ ских да на, а ни је ис кљу че но да су се њих дво ји ца по зна ва ла и ра ни је 31 ), го ди не иза бран за шан гај ског епи ско па, Вла ди ка Ни ко лај био је при су тан на на ре че њу бу ду ћег епи ско па у бе о град ској ру ској цр кви 9. ју на го ди не, и том при ли ком да ро вао Мак си мо ви чу ар хи је реј ски же зал. 32 Доцни је, по хи ро то ни ји Јо ва на Мак си мо ви ча за епи ско па шан гај ског и ње го вом од ла ску на Да ле ки Ис ток Ве ли ми ро вић је остао са њим у кон так ту, и пре ко цр кве них гла си ла ин фор ми сао до ма ћу јав ност о ру ској пра во слав ној ми си ји у Ки ни. 33 С дру ге стра не, у Шан га ју се у цр кве ној пе ри о ди ци по ја вио при лог из Ве ли ми ро ви ће вог пе ра. 34 У 30 Уп. Владислав Пузович, Русские эмигранты сту денты Православного богословского факультета Университета в Белграде ( гг.), Вест ник Православного Свято-Тихоновского гуманитарного университе та. Серия II: Ис тория. Ис тория Русской Православной Церкви, Вып. 2 (63) (2015): 65 83: 71 72, 81, 31 Владика Николај га је можда знао још као колпортера на београдским улицама уп. [Николај Велимировић], Продавац београдских новина кинески владика, Мали мисионар, бр. 35 [Китајски мученици] (ја ну ар 1937): [= Епи скоп Ни ко лај Велимировић, Сабрана дела, том VIII (Шабац: Манастир Светог Николаја Соко, 2016) [у наставку ћемо на издање Сабраних дела из г. указивати скраћеницом СД], 516]; уп. та ко ђе Пётр Перекрестов (сост.), Владыка Ио анн святи тель Русского Зару бежья, Серия «Жития святых», 4-е изд. (Мо сква: Сре тен ский монастырь, 2014), Уп. Перекрестов, Владыка Иоанн, Уп. [Николај Велимировић], Ру ске ми си је на Да ле ком Ис то ку, Мисионар, бр. 1 (ја ну ар 1935): [= СД, XI II, 142]; уп. та ко ђе Мали мисионар, бр. 35 [Китајски мученици] (ја ну ар 1937) [= СД, VI II, ]. 34 У пи та њу је при лог о Ру ској Цр кви: уп. Епи скопь Ни ко лай [Велимировичь], 89

12 Теолошки погледи / Theological Views LIII (1/2020) спи си ма Вл. Ни ко ла ја Мак си мо вич се по ми ње као са вре ме ни подви жник и ду хов ник, 35 и ис ти че се ње го ва ре ше ност да слу жи по треби ти ма и нај у гро же ни ји ма. 36 По ред по ме ну тог кон так та са Јо ва ном Мак си мо ви чем, Ве ли миро вић по ми ње и сво је ве зе са још јед ним ми си о на рем у Ки ни руским Епи ско пом хај лар ским Ди ми три јем, од ко јег је цр пео ин фор маци је о ки не ском пра во сла вљу, 37 а та ко ђе по ми ње и ру ског ми си о на ра Епи ско па хар бин ског Не сто ра Срп ске ве зе Ар хи е пи ско па Не сто ра (Ани си мо ва) Не стор је био бли зак при ја тељ ве ли ког по кро ви те ља ру ске емигра ци је Па три јар ха срп ског Вар на ве, 38 и у ју го сло вен ској кра ље- О Святой Цер кви на Ру си, Цер ковный ли стокь, 187 (28 октября 1935): 1 2 [уп. СД, XI II, ]. 35 Уп. Živojin Jakovljević, Saint Nikolai Velimirović and Saint John Maximovich as Uni fi ers of the Ser bian and Rus sian Pe o ple, Serbian Studies: Journal of the North American Society for Serbian Studies, Vo lu me 29, Num bers 1 2 (2018): : 156, 36 Уп. белешке Еп. Николаја, објављене у збирци Емануил го ди не, где се напомиње да је о. Јован у Битољу скоро посведневно посећивао болеснике : Николај Велимировић, Повест о чудесном оздрављењу од причешћа, у Николај Велимировић, Емануил: тајне неба и земље. Чудесни доживљаји из оба света (Краљево: Манастир Жича Жичка еванђелска делатност, 1937) = СД, V, : Уп. Ни ко лај Ве ли ми ро вић, О об но вље њу ико на у Хар би ну и О Све том Ни ко ли у Хар би ну у Ве ли ми ро вић, Ема ну ил = СД, V, 432, Ве ли ми ро вић сво ју при по вест о ико на ма у До му Ми ло ср ђа у Хар би ну за по чи ње ре чи ма: При ча нам Вла ди ка Ди ми три је из Хар би на..., а при чу о ико ни Све тог Ни ко ле на же лезнич кој ста ни ци у Хар би ну истом фра зом: При ча нам Вла ди ка Ди ми три је из Харби на сле де ће: Уп. Вла ди слав Пу зо вић, По кро ви тељ ство Срп ске Пра во слав не Цр кве над Ру ском За гра нич ном Цр квом ( ), у Ру ски не кро пољ у Бе о гра ду: зна ме ње исто риј ског при ја тељ ства, ур. Ми ра Ра до је вић и Ми лош Ко вић (Бе о град: Фон даци ја за об на вља ње, по др шку и очу ва ње ком плек са исто риј ско-ме мо ри јал них споме ни ка у Ре пу бли ци Ср би ји Ру ски не кро пољ Ин сти тут за по ли тич ки и еко номски ди ја лог, 2014), : Ани си мов Вар на ву по ми ње че сто са мо у сво јој књи зи о бо рав ку у Ју го сла ви ји (Оче р ки Югославiи) на 14 ме ста. Вар на ва је Не сто ру за по тре бе ми си је у Ки ни да ро вао и на ру ке пре дао део мо шти ју Св. Арсе ни ја Срем ца, све до чан ство не ра зо ри ве љу ба ви и нај ду бљег је дин ства да љи на ма раз дво је них де ло ва јед не Цр кве део ду ше сво јег на ро да, део ње го ве нај ве ће све ти ње уп. Архiепископъ Не сторъ [Анисимовъ], Еги петъ, Римъ, Ба ри (Шан хай: Сло во, 1934), 5. Исте мо шти Св. Ар се ни ја ка сни је су се на ла зи ле у Цр кви Пресв. Бо го ро ди це (рус. Ско рбящен ский храм) у Хар би ну (уп. Фо мин, Бо жией ми ло стию ар хи е рей Рус ской Цер кви, ); уп. та ко ђе Ра до ван Пи ли по вић, Пра во сла вље у зе мљи ода кле се Сун це ра ђа, Пра во сла вље но ви не Срп ске Па три јар ши је, бр (1. март 2010): 32 33: 33.

13 Срећко Петровић, Прилог проучавању српско-руских црквених односа ви ни бо ра вио је ви ше пу та: та ко је го ди не у Бе о гра ду штам пао јед ну од сво јих књи га 39 и одр жао де вет пре да ва ња о жи во ту и ми сији на Да ле ком Ис то ку; 40 у Кра ље ву је др жао пре да ва ње о ру ској миси о нар ској де лат но сти у Ја па ну и Ки ни, 41 у Срем ским Кар лов ци ма но вем бра исте го ди не уче ство вао на са бо ру РЗЦ, 42 а по том по хо дио не ко ли ко ме ста у Вој во ди ни; у Кра гу јев цу је одр жао пре да ва ње у тамо шњој гим на зи ји, и за тим про пу то вао Ко сов ску Ми тро ви цу, Пећ, Де ча не, При зрен и Ско пље, др же ћи ус пут пре да ва ња, бо го слу же ћи и по се ћу ју ћи ру ске за јед ни це и кру жо ке, да би кра јем го ди не у Бе о- гра ду др жао пре да ва ње о Све тој Ру си ји. 43 Вра тив ши се у Ки ну, Ар хие пи скоп Не стор је г. у Хар би ну об ја вио књи гу о свом пу ту по ју го сло вен ској др жа ви, 44 у ко јој по ми ње да је та мо срео и Епи ско па охрид ског Ни ко ла ја, ве ли ког ду хов ног учи те ља пра во слав ног српског на ро да... зла то у ста Срп ске Цр кве, 45 ко ји је нај бо љи из ра зи тељ срп ске цр кве не ми сли у са да шње вре ме. 46 О Миљ ко вом ма на сти ру, мо на шком брат ству ко је је про цве та ло под ар хи ман дри том Ам вроси јем Кур га но вим ( ), Ани си мов до но си бе ле шку да је то ра сад ник по сле ни ка њи ве Хри сто ве ко ји је дао и но во по све ће ног Епи ско па шан гај ског Јо ва на, и до да је да је но ви ки не ски епи скоп Према Велимировићу, Анисимов је Провиђењем одређен да нашег свеца [= Светог Арсенија Сремца] прикаже Далеком Истоку уп. [Николај Велимировић], Свети Арсеније у Манџурији, Мисионар, бр. 1 (ја ну ар 1935): 15 [= СД, XI II, 138]. 39 Епи скопъ Не сторъ [Анисимовъ], Маньчжурiя Хар бинъ (Бѣлградъ: Царскiй вѣстникъ, 1933). 40 Уп. напомену издавача у његовој књизи Редакцiя Царскаго вѣстника, у [Анисимовъ], Маньчжурiя Хар бинъ, Уп. Ѳ. О., Лекцiя Епископа Нестора въ Кральево, Царскiй вѣстникъ: ор ганъ народнaго движенiя за вос становление престола православнaго Царя-Самодержца, 370 (12 ноября 1933 г.): На ком је уз ве ден у част ар хи е пи ско па уп. Возведенiе Епи ско па Не сто ра въ Санъ Архiепископа, Царскiй вѣстникъ: ор ганъ народнaго движенiя за вос становление престола православнaго Царя-Самодержца, 371 (19 ноября 1933 г.): Уп. серију чланака о овом путешествију Еп. Нестора објављених новембра и децембра г. у часопису Царскiй вѣстникъ ( ), а посебно следеће чланке: Путешествiя Архiепископа Епископа Нестора по Югославiи, 373 (3 де ка бря 1933 г.): 3, 375 (17 де ка бря 1933 г.): Архiепископъ Не сторъ [Анисимовъ], Оче р ки Югославiи: впѣча тле ния путеше ствiя (Хар бинъ: Оби тель милосердиiя, 1935). Ова рет ка књи га пре штам па на је у дво том ној зби р ци Ани си мо вих спи са, одн. у О[льга]. В[ладимировна]. Ко сик, Вернув шийся до мой: Жи зне о пи са ние и сбо р ник тру дов ми тро по ли та Не сто ра (Ани си мова). Том 1 (Мо сква: Пра во славный Свято-Ти хо нов ский гу ма ни тарный уни вер си тет, 2005), Уп. Ко сик, Вернувшийся домой, Том 1, Уп. Ко сик, Вернувшийся домой, Том 1,

14 Теолошки погледи / Theological Views LIII (1/2020) пре сво је ар хи па стир ске слу жбе про вео не ко ли ко го ди на слу же ћи и ра де ћи ме ђу срп ским бо го мо љач ким брат стви ма, под ру ко вод ством ар хи па сти ра уз ви ше ног ду ха Еп. охрид ског Ни ко ла ја. 47 Он та ко ђе на по ми ње да су Охрид и Би тољ два глав на цен тра ре ли ги о зног препо ро да срп ског на ро да бо го мо љач ког по кре та на чи јем че лу се нала зи Епи скоп Ни ко лај, из у зет ни ар хи па стир, срп ски ду хов ни ора тор зла то уст, 48 ко јег је Па три јарх Вар на ва му дро по ста вио на че ло тог по кре та као чо ве ка Бо гом по себ но пред на зна че ног за та кво де ло. 49 По чет ком го ди не Ани си мов је био Ве ли ми ро ви ћев гост; про вев ши не ко вре ме у Ју го сла ви ји он је из ме ђу оста лих ме ста по сетио Охрид, Би тољ и Кра ље во. 50 Бу ду ћи да је Не стор по ми њао охридско-жич ког ар хи је ре ја, и да је био ве о ма им пре си о ни ран ра дом бо гомо љач ког по кре та, 51 ра ни ји ис тра жи ва чи су за па зи ли да су Ани си мов и Ве ли ми ро вић из гле да би ли бли ски при ја те љи. 52 Вред на по ме на је чи ње ни ца да је Ве ли ми ро вић с дру ге стра не био је дан од кти то ра Спо мен ка пе ле Вен цо но сних му че ни ка (од но сно Спо мен ка пе ле у част Ни ко ла ја II и Алек сан дра I Ка ра ђор ђе ви ћа рус. Ча совня-памятник Ни ко лаю II и Алек сан дру I Ка ра ге ор ги е ви чу), по диг ну те у Хар би ну го ди не за ла га њем Еп. Не сто ра Уп. Ко сик, Вернувшийся домой, Том 1, Уп. Ко сик, Вернувшийся домой, Том 1, Уп. Ко сик, Вернувшийся домой, Том 1, У то време Епископ жички Николај био је администратор Охридско-битољске епархије. За кратке белешке о боравку Вл. Нестора у Југославији почетком године, уп. Руски Архиепископ г. Нестор у Битољу, Гласник: службени орган Српске Православне Патријаршије, го ди на XIX, бр. 8 (13. (26.) март 1938): 195. Уп. та ко ђе Фомин, Божией милостию архиерей Русской Церкви, 116. Анисимов је у Краљевини Југославији овом приликом провео неколико месеци, и изгледа више пута одлазио у Жичу и Студеницу (уп. Бављење Архиепископа харбинског г. Нестора у Југославији, Гласник: службени орган Српске Православне Патријаршије, го ди на XIX, бр (10. (23.) април 1938): Ар хи е пи скоп Не стор је по чет ком г. одр жао и ви ше предавања у Руском дому у Београду, а штампа је објавила како је он допутовао да од руског Светог Синода прими инструкције за свој нови положај поглавара православне мисије у Индији (уп. У далеком Харбину подигнута је спомен капела Блаженопочившем Краљу Александру, Правда, год. XXXIV, бр (19. ја ну ар 1938): 5). 51 Уп. Ко сик, Вернувшийся домой, Том 1, 354, Уп. Фо мин, Божией милостию архиерей Русской Церкви, Уп. Архiепископъ Несторъ [Анисимовъ], Часовня-памятник памяти Вѣнценосных Мучеников (Харбинъ: Дом милосердиiя, 1936). Ова рет ка бро шу ра пре штампана је, уз коментаре и опрему В. Коростељева и А. Караулова, у часопису Русская Атлан тида уп. А[лександр]. К[ириллович]. Ка ра у лов и В[алерий]. В[алентинович]. Коростелев (прир.), Архиепископ Нестор: Часовня-памятник памяти Венценосных Мучеников в г. Хар бине. Дом Милосердия, Хар бин 1936, Русская Атлан ти да, 12 (2004): У списку ктитора ове богомоље који у прилогу доноси Анисимов налази се и Велимировићево име: Е. П. Преосвященнейши й Николай Епископ Охридский. 92

15 Срећко Петровић, Прилог проучавању српско-руских црквених односа 3. Ин диј ски ка то ли кос Ге вар ге зе II у по се ти СПЦ го ди не Не што ра ни је, од но сно го ди ну да на пре Ани си мо вље ве по се те Ве ли ми ро ви ћу ин диј ски ма лан кар ски Ка то ли кос Мар Ва си ли је Гевар ге зе II на ла зио се у Ве ли кој Бри та ни ји, на Дру гој свет ској кон ферен ци ји по кре та Ве ра и по ре дак одр жа ној у Един бур гу то ком авгу ста г. Ин диј ски ка то ли кос ода тле се упу тио у Бе о град, 54 где је пра ћен ин диј ским Ар хи ман дри том Алек си јем 55 сти гао 21. сеп тембра го ди не, 56 и са стао се са Ми тр. Ана ста си јем Гри ба нов ским, сво јим по зна ни ком од ра ни је, ко јег је г. срео у Је ру са ли му, те Ми тро по ли том за гре бач ким До си те јем 57 и дру гим срп ским и ру ским епи ско пи ма у ци љу бли жег упо зна ва ња са уче њем, цр кве ном праксом и жи во том Пра во слав не Цр кве. Ка то ли кос је то ком свог бо равка у Бе о гра ду оба вио ду ги раз го вор са Ве ли ми ро ви ћем, по себ но заин те ре со ва ним пи та њи ма пра во слав не ми си је у Ин ди ји, срп ским епи ско пом ко ји је из у ча ва њу [индијске] исто ри је и ду хов не кул ту ре по све тио до ста па жње и вре ме на то ком про те клих го ди на. 58 Мар Ва- 54 Бе о град ска штам па на ја ви ла је ње гов до ла зак, тј. из ве сти ла о пи сму ко је је Ка то ли кос Ва си ли је по ло ви ном ав гу ста по слао Ми тро по ли ту До си те ју из Един бурга уп. Вођ Си риј ске Цр кве до ла зи у Бе о град, Прав да, год. XXXI II, бр (17. ав густ 1937): Abo Alaxios / Alexios ( ); маланкарски Католикос Василије је Архимандрита Алексија г. посветио за маланкарског Епископа коламског под именом Alexios Mar Thevodhosios уп. Idiculla. M. Chandy, Bethanyude panimalar : Alexios Mar Thevodhosios, Gregorian Gazette: A St. Gregorios Orthodox Syrian Church, Oak Park Publication, Vol. IX, Is sue VI II (Au gust 2010): 4; уп. та ко ђе Ел пи дин ский, Восемнадцать лет в Ин дии, 43 44, Уп. Слава Цркве Ружица [ Католикос Сиријске Цркве г. Василије у Београду ], Правда, год. XXXI II, бр (22. сеп тем бар 1937): Мар Ва си ли је је Ва си ћа знао од ра ни је, како смо већ поменули, бу ду ћи да је крајем и по чет ком г. Ва сић не ко вре ме про вео у Ин ди ји као члан де ле га ци је југословенске ХЗМЉ на Светском конгресу ХЗМЉ у Мисору (уп. Радић, Мисија британске Хришћанске заједнице, 82 83), ка да су се њих дво ји ца упо зна ли (уп. Скуп штина Свештеничког удружења. Свештенство изражава верност идејама Благоупокојеног Патријарха Варнаве и манифестује оданост Светом Архијерејском Сабору, Правда, год. XXXI II, бр (23. сеп тем бар 1937): 5 6) [са ма њим из ме на ма овај текст обја вљен је и у Гласнику: уп. такође Скупштина Свештеничког удружења. Свештенство изражава верност идејама Благоупокојеног Патријарха Варнаве и манифестује оданост Светом Архијерејском Сабору, Гласник: службени орган Српске Православне Патријаршије, го ди на XVI II, бр (27. сеп тем бар (10. ок то бар) 1937): : ]. 58 Уп. Прiѣздъ главы Сирiанской Цер кви въ Индiи Каталикоса Василiя, Царскiй вѣстникъ: ор ганъ народнaго движенiя за вос становление престола православнaго Царя- Самодержца, 572 (23 сентября 1937 г.): 1. 93

16 Теолошки погледи / Theological Views LIII (1/2020) Сли ка 2. Ка то ли кос Ге вар ге зе II и ин диј ски Ар хи ман дрит Алек си је ме ђу вер ни ма у Цр кви Ружи ци на Ка ле мег да ну (из вор: Прав да, год. XXXI II, бр (22. сеп тем бар 1937): 6) Photograph 2. Cat ho li cos Ge e varg he se II and Ar chi man dri te Ale xiоs among the fa ith ful, chu rch Ru ži ca, Ka le meg dan, Bel gra de 1937 (so u r ce: Prav da (Sep tem ber 22 nd, 1937)) си ли је је на ред ног да на у дру штву Ми тр. До си те ја, Ве ли ми ро ви ћа и дру гих срп ских ар хи је ре ја при су ство вао при зи ву Све тог Ду ха у Цркви Све тог Са ве, по ме ну Па три јар ху Вар на ви и све ште нич кој скупшти ни. 59 Ин диј ски из во ри бе ле же да се и ин диј ски вла ди ка обра тио 59 Уп. Скуп шти на Све ште нич ког удру же ња, 5 6. Пре ма из ве шта ју об ја вљеном у Прав ди (и не што ка сни је у Гла сни ку), обра ћа ју ћи се ску пу, Ми тро по лит Доси теј је ре као: Чули сте да ми је судбина доделила да прошлу зиму, три месеца проведем у Ин ди ји. Та мо сам срео мно го на ших при ја те ља. Срео сам на ју гу Ин ди је и Патријарха католикоса г. Василија. Тамо, близу Цејлона, нашао сам православне људе, људе одане православљу. Тамо нађох и вођу православне цркве у држави Траванкор, која има и свога махараџу. Нађох брата Василија који ме нај ср дач ни је при ми. На ра стан ку са њим он је по же лео да се по но ва види мо. И ево, хва ла Бо гу, по сле по врат ка из Ен гле ске он нам је до шао. Сре ћан сам што је ка то ли кос г. Ва си ли је имао ју че рет ку при ли ку да на сла ви цр кве Ружице види манифестацију српског православља. Он је ту видео и љубав нашег народа. И мало и велико прилазило му је као свом најрођенијем. А данас, ево види и овај скуп, види манифестацију нашој лепој вери и Српској Православној Цркви. 94

17 Срећко Петровић, Прилог проучавању српско-руских црквених односа Сли ка 3. Са све ште нич ке скуп шти не 22. сеп тем бра го ди не у Бе о гра ду. За пред сед ничким сто лом сто је, с ле ва на де сно: Епи скоп Ни ко лај, до ње га Ка то ли кос Ге вар ге зе II (за клоњен, ви ди се са мо де ли мич но), у сре ди ни про то је реј Вла ди мир Ми лу ти но вић, до ње га Ми тропо лит До си теј, за тим Епи скоп рашко-призренски Серафим и Епи скоп дал ма тин ски Ири неј (Ђор ђе вић) (из вор: Прав да, год. XXXI II, бр (23. сеп тем бар 1937): 5) Photograph 3. A pri est as sembly held in Bel gra de on Sep tem ber 22 nd, Stan ding at the pre siding ta ble, from left to right: Bis hop Nic ho lai Ve li mi ro vić, next to him is Cat ho li cos Ge e varg he se II (can only be seen partially), in the mid dle is archpri est Vla di mir Mi lu ti no vić, next to him is Me tro po li tan Do si tej, then Bis hop Seraphim (Jovanović) of Raška-Prizren and Bis hop Iri nej (Đorđe vić) of Dal ma tia (so u r ce: Prav da (Sep tem ber 23 rd, 1937)) Кад је полазио за Енглеску имао је лепу наду да види и Благоупокојеног Патријарха Варнаву. Али је туга његова била велика кад је дознао да њега више ме ђу жи ви ма не ма. Уте шио се ти ме што се на гро бу ње го ву по мо лио за велику душу његову... После Митрополита Доситеја реч је узео индијски католикос Геваргезе II. Скупу се за тим на крат ко обра тио и Еп. Ни ко лај, а у на став ку је усле дио рад ни део ове скупштине. Занимљиво је да је поменути скуп у другим новинама представљен у другачијем светлу: насупрот опису достојанственог и богодоличног сабрања у једнодушности и слози, у другом извештају говори се о буци, примитивизму, заглушујућој вици, нереду и ударању у клупе уп Свештеничка скупштина, Време, год. XVII, бр (23. септембар 1937): 7). 95

18 Теолошки погледи / Theological Views LIII (1/2020) Сли ка 4. Ка то ли кос Василије Ге вар ге зе II, фо то гра фи ја обја вље на у зва нич ном гла си лу СПЦ уз вест о ње го вој по се ти го ди не (из вор: Гла сник: слу жбе ни ор ган Срп ске Пра вослав не Па три јар ши је, го ди на XVIII, бр (27. сеп тем бар (10. ок то бар) 1937): 603) Photograph 4. Cat ho li cos Baselios Ge e varg he se II, a pho to publis hed in the of fi cial ga zet te of the Ser bian Ort ho dox Chu rch with the news abo ut his vi sit in 1937 (so ur ce: Gla snik SPP, Vol. XVIII, No (1937): 603) на скуп шти ни, 60 да је био при јат но из не на ђен по ча сти ма ко је су му ука за не, као и да се овом при ли ком у Ср би ји за др жао де се так дана, об и шав ши ма на сти ре Пу сти њу, Жи чу и Ђур ђе ве Сту по ве пра ћен Ве ли ми ро ви ћем и Епи ско пом ра шко-при зрен ским Се ра фи мом. 61 У 60 Уп. Thomas, Eighty Years of Indo Serbian Orthodox Relations, 54. Пре ма прилогу из Правде (и Гласника), католикос Геваргезе II (у новинском извештају именован као сиријски патријарх католикос Василије), узео је реч после обраћања Митрополита Доситеја, и између осталога рекао: Ми немамо довољно речи да изразимо своју захвалност на гостопримству ко је нам је ука за но. Што сам на ро чи то ра до стан то је што нас ве зу је за јед ничка ве ра и што осе ћам ка да сто јим пред ва ма да сто јим пред бра ћом ро ђе ном. На кра ју ја вас мо лим, мо ли те се Бо гу за мо ју Цр кву у Ин ди ји. За мо ју ма лу али хри шћан ску цр кву, хри шћан ску као што је и ва ша Последње речи из католикосовог обраћања свештеничка скупштина поздравила је топлим аплаузом (уп. Скупштина Свештеничког удружења, 6). 61 Серафим (Сава) Јовановић ( ), од г. архијереј Злетовско-струмичке епархије, од г. Епископ рашко-призренски, за време Другог светског рата интерниран у Албанију где се и упокојио. 96

19 Срећко Петровић, Прилог проучавању српско-руских црквених односа срп ској цр кве ној штам пи об ја вљен је кра так при каз по се те ма ланкар ског пр во је рар ха ко ји бе ле жи не ко ли ко по ме ну тих мо ме на та. 62 Мо жда су не ки де та љи ве за ни за ове до га ђа је и(ли) по се те дру гих лич но сти из Ин ди је ре ци мо по се те срп ским ма на сти ри ма, или с дру ге стра не евен ту ал не не при јат но сти на јав ним до га ђа ји ма поме ну ти у Ин диј ским пи сми ма Епи ско па Ни ко ла ја, 63 но није могуће 62 Уп. Ње го ва Све тост ин ду ски Па три јарх-ка то ли кос Го спо дин Ва си ли је, Из ме ђу оста ло га, у овом из ве шта ју за бе ле же но је ка ко је ин диј ски ка толи кос, пра ћен Еп. Се ра фи мом, о Кр стов да ну био гост Еп. Ни ко ла ја, ко ји га је до чекао у Кра ље ву, ода кле су сви за јед но оти шли у Жи чу; у Жи чи су го сти би ли на Литур ги ји, и по том ту про ба ви ли цео дан и за др жа ли се на ко на ку; ода тле су на ред ног да на про ду жи ли за Ко сов ску Ми тро ви цу, пра ће ни Еп. Ни ко ла јем, а за тим у Пећ ку Па три јар ши ју, те ода тле сле де ћег да на за Ви со ке Де ча не, а по том на зад у Пећ, и во зом за Бе о град. Из ја ва ко ју је пред од ла зак дао ин диј ски ка то ли кос све до чан ство је то пли не и по што ва ња ко је је до жи вео по се ћу ју ћи цен тре срп ске ду хов но сти, бива ју ћи ср дач но при хва ћен од срп ских све ште но слу жи те ља и на ро да (уп. Ње го ва Све тост ин ду ски Па три јарх-ка то ли кос Го спо дин Ва си ли је, ). У другој штампи ова посета била је пропраћена врло кратким вестима, попут ве сти да су кра јем сеп тем бра г. го сти из Ин ди је об и шли Срем ске Кар лов це, Патријаршијски двор и манастир Крушедол (уп. П. П., Поглавар Индиске Православне Цркве у Крушедолу, Правда, год. XXI II, бр (30. сеп тем бар 1937): 15). 63 Из гле да да је ово де ло об ја вље но пост хум но, пр ви пут го ди не (у 5. тому Са бра них де ла у из да њу Епар хи је за пад но е вроп ске, об ја вље ном у Ди зел дор фу = СД, V, ), а по том у не ко ли ко дру гих ком пи ла ци ја уп. Све ти Вла ди ка Ни ко лај [Велимировић], Ин диј ска пи сма. Из над Ис то ка и За па да. Сред њи си стем. Сим во ли и сиг на ли, Ода бра на де ла Св. Вла ди ке Ни ко ла ја, књ. 3 (При зрен: Епар хи ја ра шко при зрен ска, 1995); сле де ће из да ње код дру гог из да ва ча иза шло је већ на редне го ди не уп. Вла ди ка Ни ко лај [Велимировић], Ре чи о Све чо ве ку. Ин диј ска пи сма. Из над Ис то ка и За па да. Сред њи си стем. Ни че и До сто јев ски. Шек спир Све чо век, Иза бра на де ла Вла ди ке Ни ко ла ја у 10 књи га, књ. 2 (Ва ље во: Глас Цр кве, 1996). Као за себ на књи га ово де ло иза шло је не дав но: уп. Вла ди ка Ни ко лај [Велимировић], Ин диј ска пи сма (Бе о град: Evro, 2000). У ли те ра ту ри се спо ми ње да је Ве ли ми ро вић ово де ло на пи сао то ком го ди не, одн. то ком свог за то че ни штва у Љу бо сти њи за вре ме 2. свет ског ра та (уп. Љу бо мир Ран ко вић, Све ти Вла ди ка Ни ко лај: жи вот и де ло (Ша бац: Глас Цркве, 2013), 126). Оста вља ју ћи пи та ња о на стан ку де ла отво ре ним, при ме ти мо да се ме ђу ли ко ви ма ко ре спон де на та у књи зи на ла зе Ве ли ми ро ви ћев у фи ло соф ским и езо те рич ким кру го ви ма Лон до на ве о ма ути цај ни при ја тељ Ди ми три је Ми три но вић ( ), по ме нут у књи зи као Ду шан Ми три но вић два де се так пу та, као и монах Па вле Јев тић ( ?/4?), фор мал но Ве ли ми ро ви ћев уче ник у Бо го сло ви ји у Ка дес до ну, ка сни је наш пр ви ин до лог ко ји је док то ри рао у Лон до ну г., пре води лац Бха га вад-ги те на срп ски (уп. Бха га вад-ги та: пе сма о бо жан ству од ло мак из Ма хаб ха ра те, пре вео са сан скри та Па вле Јев тић, пред го вор на пи сао Ми лош Ђурић (Бе о град: [б. и.], 1929)) и ау тор сту ди ја о Ин ди ји (уп. Paul Yev tić, Kar ma and Re incar na tion in Hin du Re li gion and Phi lo sophy (Lon don: Lu zac & Co., 1927); Па вле Јев тић, Ин ди ја: ри зни ца му дро сти (Бе о град: [б. и.], 1937)), по ме нут као др Јев тим, ин до лог, та ко ђе два де се так пу та, итд. Ин те ре сант но је што у 20. пи сму Ми три но вић пи ше др 97

20 Теолошки погледи / Theological Views LIII (1/2020) Сли ка 5. Ка то ли кос Ге вар ге зе II (ле во), Ар хи ман дрит Алек си је (у сре ди ни) и Ми тро по лит До си теј (де сно) ме ђу на ро дом, фо то гра фи ја из вре ме на бо рав ка Ге вар ге зеа II у Кра ље ви ни Ју го сла ви ји го ди не (из вор: Ku rian, Eighty Years of In do Ser bian Ort ho dox Re la ti ons & Sa int Do si tej Va sić of Za greb, The In for ma tion Ser vi ce of the Ser bian Ort ho dox Chu rch, Photograph 5. Cat ho li cos Ge e varg he se II (on the left), Ar chi man dri te Ale xiоs (in the mid dle) and Me tro po li tan Do si tej (on the right) among fa ith ful pe o ple, a pho to ta ken du ring the vi sit of Cat ho li cos Ge e varg he se II to the King dom of Yugo sla via in 1937 (so u r ce: Ku rian, Eighty Years of In do Ser bian Ort ho dox Re la ti ons & Sa int Do si tej Va sić of Za greb, користити се овим књижевним делом као извором за реконструкцију историјских догађаја, јер те шко је (и можда немогуће) у та квом штиву раз лу чи ти исто ри ју од але го ри је. 64 Јев ти му ка ко се он са ин диј ском де ле га ци јом са стао не ко ли ко пу та у Лон до ну пре не го што ће они до ћи у Ср би ју, итд. Но ово књи жев но де ло, упр кос иза зов но сти, не мо же по слу жи ти као из вор за ре кон струк ци ју исто риј ских до га ђа ја. 64 На при мер, у Ин диј ским пи сми ма на ви ше ме ста се пра ве па ра ле ле из ме ђу не при јат но сти ко ју је у Бе о гра ду го ди не до жи вео Ра бин дра нат Та го ре, ког су на пре да ва њу на уни вер зи те ту изви жда ли зе ни ти сти (уп. Не чу вен скан дал на преда ва њу Ра бин дра на та Та го ре, Вре ме, год. VI, бр (17. но вем бар 1926): 5; уп. та ко ђе [Љубомир Ми цић,] Та го ре и зе ни ти стич ке де мон стра ци је, Зе нит: ме ђу народ ни ча со пис / Ze nit: re vue in ter na ti o na le, год. VI, бр. 43 (де цем бар 1926): 15 16, и не па ги ни ра ни до да так истом Зе ни ту Бран ко Ве По љан ски Љу бо мир Ми цић, Отво ре но пи смо Ра бин дра нат Та го ри, Зе нит: ме ђу на род ни ча со пис / Ze nit: re vue in ter na ti o na le, год. VI, бр. 43 (де цем бар 1926): [17 20]) са не при јат но сти ма ко је су гостујући на универзитету до жи ве ли го сти из Ин ди је (уп. пи сма 20, 21, 36, 48, 49 98

21 Срећко Петровић, Прилог проучавању српско-руских црквених односа Ге вар ге зе II је то ком сво је по се те ре као и сле де ће: Пра во славна Цр ква у Ин ди ји иста је као и Пра во слав на Цр ква у овој ле пој зе мљи. И жи вот и ве ра исти су као и у овом пре кра сном на ро ду, где смо до шли да се сво јим очи ма уве ри мо ко ли ко је дин ство посто ји из ме ђу да ле ке Ин ди је и ва ше зе мље. 65 Не ке сво је ути ске са про пу то ва ња кроз срп ске ма на сти ре Ге вар ге зе је по де лио у из ја ви ко ју је дао пред свој од ла зак, у ко јој је из ме ђу оста ло га ре као: Изне на ђе ни смо ле по том и слав ном исто ри јом Жи че, пр во га цен тра и се ди шта ве ли ког Не ма њи ћа, Све тог Са ве. Дру га ле по та овог ме ста је ве ли ка про шлост и то пло та по бо жних и до брих љу ди ко ји та мо жи ве. Из Жи че кре ну ли смо, са ве ли ким ар хи је ре ји ма ове на ше ста ри је се стре Цр кве и слав не Па три јар ши је. Сти гав ши у Ко сов ску Ми тро ви цу, би ли смо при јат но из не на ђе ни ма сом див ног на ро да ко ји нас је до че као цве ћем, пе сма ма и осме си ма де чи це; и на род нас је пра тио све до слав не срп ске Па три јар ши је, пре сто ла слав них срп ских Па три ја ра ха Ма лан кар ски ка то ли кос на пу стио је Кра ље ви ну Ју го сла ви ју 1. ок то бра го ди не 67 и пре ко Ри ма у Ин ди ју сти гао кра јем ме се ца: у Ин ди ји га је че као ру ски Ар хи ман дрит Ан дро ник Ел пи дин ски, још је дан Ве ли ми ро ви ћев по зна ник, ко ји се у Ин ди ји су о ча вао са финан сиј ско-ма те ри јал ним про бле ми ма и ко ји је фи нан сиј ску по моћ, прем да је био кли рик Ру ског за пад но е вроп ског ег зар ха та, до би јао прак тич но је ди но од СПЦ, од но сно од Па три јар ха Вар на ве, Ва си ћа и Ве ли ми ро ви ћа (од по след њег, ка ко ве ли, у ве ли ким су ма ма ). 68 Ан дро ник је из гра дио до бре од но се са ин диј ским пра во слав ци ма, по у чен од Епи ско па Ни ко ла ја да Ин ди ји не тре ба ни рим ска, ни си риј ска, ни ан гли кан ска, већ ње на Ин диј ска Цр ква, 69 што би у пастир ском ду ху Ве ли ми ро ви ће ве ми сли ва ља ло раз у ме ти као те жњу за спре ча ва ње утак ми це у по гле ду те ри то ри јал них аспи ра ци ја изме ђу раз ли чи тих по ме сних Пра во слав них Цр ка ва. Ова кво ту ма че ње Ве ли ми ро ви ће вог ста ва по ста је још ра зу мљи ви је у кон тек сту прии 60), но у штам пи не ма по ме на о ин диј ској ве че ри на уни вер зи те ту у сеп тем бру го ди не. 65 Уп. Његова Светост индуски Патријарх-католикос Господин Василије, Уп. Његова Светост индуски Патријарх-католикос Господин Василије, Уп. По гла вар ин ду ске Пра во слав не Цр кве ис пра ћен је од стра не цр кве них ве ли ко до стој ни ка и прет став ни ка ра зних дру шта ва, Прав да, год. XXXI II, бр (2. ок то бар 1937): Уп. Елпидинский, Восемнад цать лет в Ин дии, Уп. такође Георгий Максимов, Святоотеческое понимание миссии (Москва: Миссионерское общество имени преподобного Серапиона Кожеозерского, 2014), Уп. Елпидинский, Восемнад цать лет в Ин дии,

22 Теолошки погледи / Theological Views LIII (1/2020) по ве сти Ми тр. па ри ског Евло ги ја 70 о то ме ка ко су се ма лан кар ски пра во слав ци, са ко ји ма се на ла зио на кон фе рен ци ји у Един бур гу, пре ко ар хи је ре ја Ца ри град ске Па три јар ши је Ми тро по ли та ти ја ти р- ског Гер ма на (Γερμανός (Γεώργιος) Στρηνόπουλος, ) на којег их је упу тио сам Ми тро по лит Евло ги је по што су се ин те ре со ва ли за при јем сво је за јед ни це у Пра во слав ну Цр кву до би ли пре по ру ку да се ра ди сје ди ње ња са пра во сла вљем зва нич но обра те ца ри градском па три јар ху Ни ко лај Ве ли ми ро вић и Ин ди ја За на ше ис тра жи ва ње ин те ре сант на је на по ме на ко ју о из ве штају о су сре ту и раз го во ру ин диј ског ка то ли ко са Ге вар ге зеа II и Вели ми ро ви ћа до но си ру ски еми грант ски Цар ски ве сник да је Еп. 70 Евлогий (Василий Семёнович) Георгиевский ( ), од г. на че лу Руског западноевропског егзархата Цариградске Патријаршије уп. Владислав Пузовић, О неким еклисиолошким темама у руској богословској мисли XX века, у Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, књ. 19, прир. Богољуб Шијаковић (Београд: Православни богословски факултет, 2015): 47 61: 47; уп. такође Пузовић, Патријарх Варнава (Росић), Уп. Митрополит Евлогий [Георгиевский], Путь моей жи зни: Воспоминанiя митро полита Евлогїя. Изложеннiя по его рассказамь Т[атьяны Ивановны]. Манухиной (Парижь: YMCA press, 1947), 595. Овде треба скренути пажњу и на одређене мањкавости које се налазе у поменутој публикацији у опису читаве ситуације у вези са маланкарским православним хришћани ма. Ау тор на во ди да је пр ви кон такт ус по ста вљен ка да су на пу ту за Един бург ав густа г. делегати из Индије свратили у Париз и били гости Париске митрополије, те да их је по том Ми тро по лит Евло ги је, ка да су се по но во сре ли у Един бур гу, упу тио у Југославију, на молбу српског Митрополита Доситеја (уп. Георгиевский, Путь моей жизни, 589, 595). Међутим, према индијским изворима Васић је јануара г. маланкарском католикосу уручио званичан позив за посету Српској Цркви од Патријарха српског Варнаве, и индијски првојерарх је планирао да после Единбурга путује у Београд; такође је позвао Патријарха Варнаву да узврати посету и буде главни гост на великој јубиларној прослави маланкарских хришћана планираној за крај г. Сазнавши у путу да се Варнава упокојио, делегати из Индије су му у Паризу, заједно са Митр. Евлогијем, 25. јула г. служили помен и мислили да одустану од доласка у Југославију; но Митрополит Доситеј их је контактирао, овога пута као председавајући Св. Си но да, и ин си сти рао да по зив и рас по ред ва же и да ље (уп. Tho mas, Eighty Years of Indo Serbian Orthodox Relations, 53 54). У Београду су маланкарски католикос Геваргезе II и Архим. Алексије опет служили помен Патр. Варнави, овог пута на његовом гробу. Такође, како је већ поменуто, Архиепископ хајларски Димитрије посетио је маланкарског католикоса током године (уп. Топычканов, Геваргезе II, 486), годину дана пре његовог сусрета са Митрополитом Евлогијем.

23 Срећко Петровић, Прилог проучавању српско-руских црквених односа Ни ко лај био по себ но за ин те ре со ван пи та њи ма пра во слав не ми си је у Ин ди ји, и да је већ по све тио до ста па жње про у ча ва њу ин диј ске исто ри је и ду хов не кул ту ре. 72 На та кав за кљу чак упу ћу је и пре глед Ве ли ми ро ви ће вих ин те ресо ва ња кроз све до чан ства ње го ве спи са тељ ске де лат но сти. Ве ли миро вић је ина че од ра ни је, још од сво је мла до сти био за ин те ре со ван за ин диј ску ми сао, о че му је оста вио тра га већ у сво јим ра до ви ма из дру ге де це ни је 20. ве ка, у ко ји ма је о Ин ди ји и Ин диј ци ма пи сао би ра ним ре чи ма. 73 Већ у нај ра ни јем Ве ли ми ро ви ће вом ства ра ла штву на ла зи мо поме не Ин ди је. Та ко ре ци мо у зби р ци ње го вих про по ве ди Бе се де под го ром из го ди не 74 на ла зи мо по хва лу ин диј ске кул ту ре (у бе седи О ве ли ком Име ну ): Дом Бож ји сву да ће вам па сти у очи пре и ви ше од до мо ва људ ских. У Ин ди ји ис пи са но је име Бож је па го да ма, ко је за слу жу ју ви ше ди вље ња но чи та ви гра до ви. 75 У бе се ди на сло вље ној као Чи ја је зе мља? об ја вље ној у зби р- ци ње го вих про по ве ди под на сло вом Из над гре ха и смр ти годи не, 76 Ве ли ми ро вић се пи та: Да ли је да нас Бог ма ње до ма ћин у сво ме до му не го што је био у вре ме зи да ња индиjских па го да, или нил ских све ти ли шта, или је ру са лим ског хра ма, или жр тве ни ка на Акро по ли су? Уп. Прiѣздъ главы Сирiанской Цер кви въ Индiи Каталикоса Василiя, Као и о Ази ји и азиј ској кул ту ри уоп ште. Но ово не зна чи да се Ни ко лај пре ма источњачком културном наслеђу односио некритички, већ напротив на пример, у истим делима у којима Велимировић са симпатијама пише о индијској побожности и култури можемо пронаћи његове опоре речи на рачун Будиног песимизма. Парадоксално, Индија која је веома религиозна дала је свету Буду (који осим порекла нема не ке су штин ске ве зе са ин диј ским на сле ђем). Ре кло би се да је за Вл. Ни ко ла ја бу дистичко учење према религији мање-више индиферентно представљало својеврсну форму источњачког атеизма. 74 Уп. Н[иколај]. Велимировић, Беседе под Гором (Београд: С. Б. Цвијановић, 1912) [= СД, IV, 3 174]. 75 СД, IV, : 160. За кри ти ку Бу ди ног пе си ми зма у истом де лу, уп. СД, IV, 165, 167 ( Беседа о омладинском песимизму ). 76 Уп. Николај Велимировић, Изнад греха и смрти: беседе и мисли (Бе о град: С. Б. Цвијановић, 1914) [= СД, IV, ]. 77 СД, IV, : 348. За кри ти ку бу ди зма у истом де лу, уп. СД, IV, 355 (про повед Црква и револуционарна педагогика ), где Велимировић указује на суштинску разлику између хришћанства и будизма оптимизма и песимизма, слављења живота и мржње према животу: Хри стос се био окру жио мла дим, им пре сив ним љу ди ма, но још ви ше је во лео де цу. Пу сти те де цу не ка при ђу к ме ни, го во рио је Он: та квих је царство не бе сно. 101

24 Теолошки погледи / Theological Views LIII (1/2020) У члан ку Шта је ко у да на шњем ра ту? из рат не го ди не, је ро мо нах Ни ко лај кри ти ку је ра си стич ку из ја ву Б. Дер нбур га (Bernhard Der nburg, ), бив шег не мач ког ми ни стра за ко ло није (за пра во се кре та ра не мач ке др жав не ко ло ни јал не упра ве), и каже: Ја сум њам вр ло мно го да би би ло тог лу да ка на све ту, ко ји би по ку шао са мо да упо ре ди пле ме ни ту ду шу ин диј ску са кр во жед ном ду шом по да ни ка Фер ди нан да Ко бур шког. 78 Ве ли ми ро вић се не ус те же да се из ра зи по хвал но о ин диј ској кул ту ри, а мо жда раз ма тра и мо гућ но сти ми си је ме ђу Ин ду си ма. 79 У бе се ди на сло вље ној као Де вој ка ис под за ко на 80 Ве ли ми ро вић ка же да би Хри ста по ду ху пре сво јим мо гли на зва ти Ин диј ци не го Је вреји. 81 У члан ку о ин диј ском пан ху ма ни зму об ја вље ном го ди не у лон дон ском ча со пи су New Age 82 Ве ли ми ро вић ве ли ча ин диј ску ду- Индиjски мо нах Бу да ску пљао је око се бе ста р це, ко ји ма је лак ше мо гао улити мр жњу пре ма жи во ту. Хри стос је, на про тив, имао сво ју ра дост на де ци, тим представницима и пионирима будућег живота. 78 Уп. Др. Н[иколај]. Ве ли ми ро вић, Шта је ко у да на шњем ра ту?, Србобран: српски народни лист и орган Савеза сједињених Срба Слога / Srbobran: Serb National Paper and the Or gan of the Serb Fe de ra tion Slo ga, год. VI, бр. 372 (24. но вем бар 1916): На ово упућују и речи из Велимировићевих Молитава на језеру (де лу у ко јем се индијска мудрост вишекратно помиње, као и појмови карма, нирвана, Кришна, Брама итд.), об ја вље них г. (уп. Епи скоп охрид ски Ни ко лај [Велимировић], Молитве на језеру, Библиотека савремених религиозно-моралних питања, књ. 4 5 (Београд: Штампа ри ја Св. Са ва, 1922) [= СД, V, ], у којима Велимировић каже (молитва L): 102 За то ти је, ду шо, и ве ли ки му драц ин диј ски од ри цао бит ност те би не мање не го те ле сној оде ћи тво јој. Но ако Бог си ђе у те бе, и ро ди се у те би, ти ћеш обрадовати ожалошћеног мудраца индијског, што на ло то су се ди и мисли, јер ћеш повратити изгубљену битност. [СД, V, 85]. 80 Ова беседа објављена је у збирци Велимировићевих проповеди из г. (уп. Николај Велимировић, Нове беседе под Гором, Ту ма че ње исти не, књ. 1 (Бе о град: С. Б. Цвијановић, 1922) [= СД, IV, ]. 81 СД, IV, : Уп. Ni co lai Ve li mi ro vic (Bis hop of Zi ca, Ser bia), In dian Pan hu ma nism, The New Age: A We ekly Re vi ew of Po li tics, Li te ra tu re, and Art, No. 1424, Vol. XXVI, No. 8 (Thur sday, Dec. 25, 1919): ). Овом члан ку прет хо ди ла је чи та ва се ри ја члана ка у ко ји ма је би ло освр та и на ин диј ску и уоп ште азиј ску ми сао и кул ту ру, ко је је Ве ли ми ро вић то ком и г. об ја вио у истом ча со пи су под псе у до ни мом Вран Га вран (уп. нпр. текст о ко му ни зму све тих, у ком се по ред Ап. Па вла по ми њу Бу да, Кри шна и Лао-Це: R. A. Vran-Ga vran [= Ni co lai Ve li mi ro vic], Com mu nism of the Sa ints, The New Age: A We ekly Re vi ew of Po li tics, Li te ra tu re, and Art, No. 1342, Vol. XXI II, No. 5 (Thur sday, May 30, 1918): 71 72). Индијска мисао наћи ће се и у Велимировићевим утицајним Речима о Свечовеку, делу у које је аутор инкорпорирао доста материјала из чланака објављених у часопису

25 Срећко Петровић, Прилог проучавању српско-руских црквених односа хов ност и ин диј ско ре ли ги о зно ис ку ство, ци ти ра Кри шни не ре чи из Бха га вад Ги те 2, 11 ( Они ко ји су му дри не ту гу ју ни за жи ви ма ни за мр тви ма ) и Кри шну на зи ва про ро ком. 83 Ин ди ја се ди крај ог њишта сво је древ не му дро сти и че ка да Евро па са зри и од ра сте, ве ли он. Због сво је ду бо ке и древ не му дро сти и кул ту ре, Ин ди ја је нај плод ни је по ље за се ме бо жан ског От кри ве ња, до да је Ве ли ми ро вић, и пи та се да ли ће Ин ди ја по ста ти но ви цен тар хри шћан ства, ко је је пре су новра та са вре ме не кул ту ре има ло сво је цен тре у Алек сан дри ји, Мо скви и на За па ду. То ни је не мо гу ће за кљу чу је Ве ли ми ро вић. 84 Ин диј ског ми сли о ца Та го реа (Ra bin dra nath Ta go re, ), чи јим ре чи ма за по чи ње по ме ну ти чла нак, Ве ли ми ро вић је из гле да упо знао још то ком свог бо рав ка у Ве ли кој Бри та ни ји за вре ме 1. светског ра та; 85 у том кон тек сту вре ди по ме ну ти да су у збор ни ку ра до ва о Шек спи ру ко ји је го ди не по во дом 300. го ди шњи це од Шекспи ро вог упо ко је ња об ја вио Окс форд ски уни вер зи тет, крат ке прило ге об ја ви ли и Та го ре и Ве ли ми ро вић. 86 New Age, које је из неког разлога објављено као непотписано уп. [Николај Велимировић,] Речи о Свечовеку (Бе о град: С. Б. Цви ја но вић, 1920) [= СД, IV, ]. О овом делу, уп. Радован Биговић, Од Свечовека до Богочовека: хришћанска философија Владике Николаја Велимировића (Бе о град: Ра шка шко ла, 1998), ; уп. та ко ђе Ра дован Биговић, Једна метафизика панхуманизма, у Свети владика Николај Охридски и Жички: текстови и сведочења, симпосион, ур. Епископ б. захумско-херцеговачки и приморски Атанасије [Јевтић] (Краљево: Епархија Жичка Свети манастир Жича, 2003), У овом Николајевом спису помињу се Индија, Буда, Брама, уз референце на индијску философију и културу, а међу ликовима са којима замишљени јунак води дијалоге налази се и индијски учитељ мудрости Брамакарма. 83 У овом члан ку Ве ли ми ро вић се при се ћа ка ко је био га нут љу ба зно шћу и топли ном ка да је јед ном при ли ком био гост ин диј ске по ро ди це у Ту и ке не му (Twic kenham). Под ути ском тог ис ку ства го сто прим ства и па жње, Ни ко лај се ше тао раз гле дају ћи лон дон ску вре ву и со зер ца вао људ ску не сре ћу жа ле ћи и за мр тви ма и за жи вима; уте ху је том при ли ком про на шао у ре чи ма из Бха га вад Ги те уп. Ve li mi ro vic, In dian Pan hu ma nism, Уп. Ve li mi ro vic, In dian Pan hu ma nism, Ис ти ца ње од ре ђе них предно сти ин диј ске кул ту ре (и дру гих кул ту ра) на спрам са вре ме не европ ске кул ту ре биће при сут но и у доц ни јим Ве ли ми ро ви ће вим де ли ма, ре ци мо у ње го вом де лу о ра ту (уп. Епи скоп Охрид ски Ни ко лај [Велимировић], Рат и Би бли ја (Кра гу је вац: Штампа ри ја Пра во слав не на род не хри шћан ске за јед ни це, 1931) [= СД, V, ]), у ком ау тор из ме ђу оста ло га ка же да због европ ске де ка ден ци је ни Ин ди ја, ни Ки на, ни Афри ка не сма тра ју ви ше бе ле љу де со љу и све тло шћу но, на жа лост, бљу та во шћу и та мом (уп. СД, V, 236). 85 Уп. Slobodan G. Marković, Activities of Father Nikolai Velimirovich in Great Britain du ring the Gre at War, Balcanica: Annual of the Institute for Balkan Studies, Vol. XLVI- II (2017): : 178, 86 Уп. Rabindranath Tagore, Shakespeare, у A Book of Homage to Shakespeare: To Commemorate the Three Hundredth Anniversary of Shakespeare s Death MCMXVI, ed. Israel 103

26 Теолошки погледи / Theological Views LIII (1/2020) У но вем бру г. Та го ре је бо ра вио у Бе о гра ду, 87 а Ве ли ми ровић га је том при ли ком до че као у про сто ри ја ма Хри шћан ске за јед нице мла дих љу ди у Ва си ној ули ци, 88 ре кав ши у по здрав ном обра ћа њу да је Ин ди ја хри шћан ска зе мља без Хри ста, ко ја да је све ту ве ли ке љу де. 89 Пре ма се ћа њу Бран ка Д. Ми ло ше ви ћа, Та го ре је та ко ђе по сетио Ве ли ми ро ви ћа док се овај на ла зио у Охри ду. 90 Велимировићев посетилац у Охриду би међутим могао бити и неки дру ги Ин ди јац, бу ду ћи да је и пре и по сле Та го реа не ко ли ко индијских мислилаца и проповедника било у гостима ХЗМЉ, а самим тим близу и Еп. Николају. 91 Из гле да да је пр ви од њих био ин диј ски хришћански мисионар и проповедник Саду Џон Нелсон Кристананда (Sadhu John Nelson Christananda), који је пар недеља пре Тагореовог доласка уз Велимировића присуствовао свечаном отварању нових просторија Хришћанске заједнице младих људи, и потом одржао предавање о мисији у Индији. 92 Кристананда је боравио у Краљевини СХС одн. Југославији бар у два наврата, тј и године, походећи поред православних и евангеличке хришћане. 93 Шо ран Синга (Shoran S. Singha) био је још је дан Ин ди јац ко ји је као гост Хри шћан ске за једнице младих људи одржао низ предавања у Краљевини СХС и године између осталих у Београду, Нишу и другим местима. 94 Gollancz (Oxford: Oxford University Press, 1916), , и Nicholas Velimirovic, Shakespeare The Pananthropos, у A Book of Homage to Shakespeare, Уп. Београђани одушевљено поздрављају индиског песника. Два предавања г. Рабиндраната Тагора, Политика, год. XXI II, бр (сре да 17. но вем бар 1926): Уп. Тагора у Хришћанској заједници, Политика, год. XXI II, бр (сре да 17. но вем бар 1926): Уп. такође Рабиндранат Тагоре у Хришћанској Заједници Младих Људи, Време, год. VI, бр (17. но вем бар 1926): Уп. Ми лан Д. Јан ко вић, Епископ Николај: живот, ми сао и де ло. Књ. 3 (Шабац: Епархија шабачко-ваљевска, 2003), : Уп. Радмила Радић, Мисија британске Хришћанске заједнице, 115, Уп. Предавање индијског проповедника г. Сади Џона Нилсена Крист-ан-Анда у Хришћанској Заједници, Време, год. VI, бр (1. но вем бар 1926): 5). 93 Уп. Vik tor Pratscher, Die Deutschen der Gemeinde Feketić-Feketitsch (Neu-Werbaß: Festausschuß d. Gemeinde, 1936), (где се говори о његовим посетама немачким протестантима у Фекетићу током и г.). 94 Уп. нпр. В. М., Ин ди ски пр о по вед ник г. Шо ран Син го, ко ји је сти гао у Бе о град, одржаће низ предавања о Индији, која се буди, Време, год. VII, бр (16. ја ну ар 1927): 5; уп. такође Шоран С. Синг пред београдским дипломатима, Правда, год. XXIII, бр. 24 (27. ја ну ар 1927): 4; уп. и Син га Шо ран, Ин ди ја и хри шћан ство, Вера и живот: званичан орган Хришћанске заједнице младих људи у Краљевини СХС, књ. III, бр. 1 (1927): 1 2. Наредне године, Синга је опет одржао више предавања у ХЗМЉ: уп. Када Индус говори о Гандиу и Тагори..., Правда, год. XXIV, бр. 66 (9. март 1928): 5; Пре да вање Шорана Синга у Хришћанској Заједници, Време, год. VIII, бр (18. март 1928): 104

27 Срећко Петровић, Прилог проучавању српско-руских црквених односа Ве ли ми ро ви ћев ин те рес за ин диј ску кул ту ру и ду хов ност је у ли те ра ту ри раз ли чи то оце њи ван; 95 ра зло жно би би ло прет по ста вити да је овај ин те рес из ме ђу оста ло га био мо ти ви сан и раз ма тра њем ми си о нар ских мо гућ но сти за бу ду ћу је ван ђе ли за ци ју ин диј ског поткон ти нен та, на шта ука зу ју и од ре ђе не Ни ко ла је ве те зе. У кон тек сту Ве ли ми ро ви ће вих про ми шља ња из дру ге, тре ће и че твр те де це ни је 20. ве ка ре ле вант них за на шу те му, ин те ре сант но је што он под влачи ди на ми ку ми си је, су ге ри шу ћи да у за ви сно сти од окол но сти смер ми си је у трен ока мо же да се про ме ни. По што се ге о по ли тич ка ситу а ци ја у ме ђу вре ме ну из ме ни ла, Ру си ја ко ја је не ка да би ла во ди ља хри шћан ског све та и ко ја је у Ве ли ми ро ви ће вим ра ни јим ви ђе њи ма тре ба ло да по не се хри шћан ску ба кљу ши ром пла не те, 96 од јед ном је у пот пу но сти уна за ђе на (мо жда би сто га при клад ни ја би ла ми си ја са не ке дру ге стра не); Ру си ја је са да ру и на, про па ла и ви ше од за падно е вроп ских др жа ва, то ли ко обез бо же на да је и не је ван ђе ли зо ва на Ин ди ја пре ва зи ла зи. О то ме све до че Ве ли ми ро ви ће ве ре чи упу ћене ру ским без бо жни ци ма, кроз ко је Ган ди (Mo han das Ka ram chand Gand hi, , по зна ти ји као Ма хат ма Ган ди), по ру чу је: Док год у Ру си ји вла да без бо штво и ма те ри ја ли зам, и док се Ру си ја не оду хо то во ри, Ин ди ја не мо же с Ру си јом. 97 Но ово ме ђу тим не зна чи 9). Нешто касније, у Београду ће као гост Хришћанске заједнице младих људи предавање о Индији одржати и Г. Поплеј уп. Предавање о Индији и индијској музици, Време, год. IX, бр (20. јун 1929): Уп. Владимир Димитријевић, Уводна реч приређивача, у Православље и секте. Књ. 3. Стаклене очи Индије: православље и духовност Далеког Истока, Библиотека Свети Петар Цетињски, Коло Православље и ново доба, књ. 7, прир. Владимир Димитријевић (Цетиње: Светигора, 1997), 5 14; уп. такође Биговић, Од Свечовека до Богочовека, 54 55; уп. такође Љубомир Ранковић, Свети Владика Николај: живот и дело (Шабац: Глас Цркве, 2013), 78 79; уп. такође Босиљка Делић, Николај Велимировић, у Свети Владика Николај Велимировић, Изабрана дела, Библиотека Ризница, 2. из да ње (Бе о град: Leo com mer ce, 2014), 5 9: Уп. нпр. Ве ли ми ро ви ће ву бе се ду упу ће ну Сло ве ни ма, об ја вље ну г., у ко јој он ка же: Излази из пећине, ти велики руски народе. Сјајна се звезда блиста над тобом, сјајна пресјајна. Твоја месијанска улога међу народима земље постаје све јаснија и разговетнија... ( Мир вам, Словени, у Велимировић, Изнад греха и смрти = СД, IV, : 311). 97 Уп. Епи скоп Ни ко лај [Велимировић], Бо жић ни по здрав без бо жни ци ма, Брат ство: лист за вјер ско и на род но про свје ћи ва ње, год. VII, бр. 12 (де цем бар 1931): : 160 [= СД, IX, 76 77: 77] (уп. и Ми лан Д. Јан ко вић, Епи скоп Ни ко лај: живот, ми сао и де ло. Књ. 2 (Ша бац: Епар хи ја ша бач ко-ва љев ска, 2002), : 236); уп. та ко ђе Ве ли ми ро ви ће ву по хва лу Ган ди ју об ја вље ну г. у Еп. охрид ски Ни- 105

28 Теолошки погледи / Theological Views LIII (1/2020) да Ве ли ми ро вић од ба цу је мо гућ ност ру ске (одн. пра во слав не) ми сије у Ин ди ји: прем да је Ру си ја по ро бље на и упро па шће на бољ ше вичким те ро ром, Све та Ру си ја се у Ве ли ми ро ви ће вим про ми шља њи ма узи ма као нај о збиљ ни ји фак тор, и он на ја вљу је бр зи пре о крет. 98 На Ве ли ми ро ви ћев ин те рес за ми си ју у Ин ди ји то ком 1930-их упу ћу је и по што ва ње ко је он ука зу је ин диј ском хри шћан ском ми сио на ру Сун да ру Син гу (Sad hu Sun dar Singh, 1889 око 1929), ко јем посве ћу је две све ске по пу лар ног и за та да шње при ли ке ви со ко ти ра жног ча со пи са Ма ли ми си о нар, у јед ном га пред ста вља ју ћи као ин диј ског Са вла, 99 а у дру гом до но се ћи ње го ва ви ђе ња. 100 Глав на пре пре ка у је ван ђе ли зи ра њу Ин ди је ле жи у по це па но сти хри шћан ске ми си је, у мно гим сек та ма хри шћан ским, ко је у Ин ди ју до ла зе до но се ћи сво је по де ле и су ко бе, при ме ћу је Вла ди ка Ни ко лај. Дру га ве ли ка пре пре ка је жи вот за пад них ми си о на ра у ин диј ској зе мљи, јер за Ин диј це рели ги ја у прак си зна чи уз др жа ва ње, че сто пу та и крај њи аске ти зам, до да је он. Но сек та шки ми си о на ри су да ле ко од сва ког аске ти зма; они не др же чак ни оби чан пост, тач ни је не ма ју ни ка квог по ста. 101 ко лај [Велимировић], 90. пи смо: Ен гле ском бо ја ру Чар лсу Б. ко ји пи та: Шта означа ва лич ност Ган диа Ин ди јан ца, Ми си о нар ска пи сма, год. I, бр. 12 (де цем бар 1932): [= СД, VI II, ]. 98 Та ко се ре ци мо у сво јој Бо жић ној по сла ни ци за го ди ну Ве ли ми ро вић по себ но освр ће на си ту а ци ју у Ру си ји, у по гла вљу Ру си ја на ту ђем по слу (уп. Епископ жич ки Ни ко лај [Велимировић], По сла ни ца Епи ско па Ни ко ла ја све штен ству Епар хи је жич ке о Бо жи ћу го ди не, Пре глед: по лу слу жбе ни ор ган Епар хи је жичке, год. XX, бр (но вем бар де цем бар 1938): 1 10: 4 6 [= СД, IX, : ]. Пре ма ње го вим ре чи ма, чи тав свет згро жен је над си ту а ци јом у Ру си ји, у ко јој се на ру ше ви на ма про роч ке Ру си је уз ди же ма те ри ја ли стич ко идо ло по клон ство тех ни ци. Оба вив ши ту ђи тј. за пад њач ки по сао спро во ђе ња ма те ри ја ли стич ке ор гани за ци је дру штва, Ру си ја је за вр ши ла овај су ро ви екс пе ри мент и са да се вра ћа сво јој ми си ји, ка же Ве ли ми ро вић. На сту па про ле ће Хри сто ве Ру си је, и Ру си ја звер усту па сво је ме сто Ру си ји ја ње ту Бо жи јем. Вул гар ну Ру си ју сме њу је Све та Ру си ја, ко ја доно си пле ме ни ту и обил ну се тву и же тву Хри сто ву. 99 Уп. Ма ли ми си о нар, бр. 13 [Индијски Савле] (фе бру ар 1935) [= СД, VI II, ]. 100 Уп. Мали мисионар, бр. 27 [Виђења Сун дар-синга] (април 1936) [= СД, VIII, ]. 101 Уп. СД, VI II, 367. Ин те ре сант но је ка ко је Ел пи дин ски био из не на ђен стро гошћу под ви га код ин диј ских ма лан кар ских хри шћа на, као и не што ка сни је Епи скоп хај лар ски Ди ми три је; уп. и опис на чи на по ста код ин диј ских пра во сла ва ца ко ји укљу чу је уз др жа ње од је ла и пи ћа сре дом и пет ком, а то ком Ве ли ког по ста до попо дне ва; они др же 4 ве ли ка по ста, слич но пра во слав ни ма, а на не мр сну хра ну гледа ју стро жи је, сма тра ју ћи ри бу ме сом; у Ве ли ком по сту прак ти ку ју по 40 зем них по кло на у под не пе ва ју ћи Ки рие еле и сон итд. у Ел пи дин ский, Во сем над цать лет в Ин дии, 275). На ве де ни при ме ри по твр ђу ју Ве ли ми ро ви ће ву те зу о ин диј ском 106

29 Срећко Петровић, Прилог проучавању српско-руских црквених односа Тре ћа пре пре ка је за пад њач ка власт у Ин ди ји јер под вла шће ни тешко мо гу при ми ти ве ру сво јих тла чи те ља. За то се сма тра да би нај боље би ло да са ми кр ште ни Ин диј ци бу ду апо сто ли и ми си о на ри хришћан ске ве ре у сво ме на ро ду. У све тло сти по у ка ко је је Ве ли ми ро вић дао Ар хи ман дри ту Ан др о ни ку да је Ин ди ји по треб на Ин диј ска Црква мо же мо раз у ме ти ове ре чи Вл. Ни ко ла ја. У на став ку ци ти ра ног де ла Ве ли ми ро вић из ла же по вест о обра ће њу и де ло ва њу ми си о на ра Сун да ра Син га, ко ји је кр ште ни Ин ди јац и про сла вље ни ин диј ски про по вед ник Је ван ђе ља. 102 Да кле, ако је мо гу ће да под ву че мо оно што се мо же за кљу чи ти на осно ву из над при ло же них све до чан ста ва: 1) на интерес Владике Николаја за мисију уопште указује његова блискост са руским мисионарима, као и његова мисионарска активност уопште; 103 2) Велимировићева дела показују да су Индија и мисија у Инди ји би ле те ме ко је је он раз ма трао и ко ји ма се вра ћао; 3) његов сусрет са индијским маланкарским католикосом још једно је сведочанство овог интереса; 4) поуке о методама црквене мисије у Индији које је Велимировић дао руском мисионару Архимандриту Андронику указују на одређену укљученост Вл. Николаја у ове мисионарске активности; 5) финансијска подршка коју је као један од малобројних Елпидинском обезбеђивао Велимировић указује да његово занимање за мисионарски рад у Индији није била само пука знатижеља већ је подразумевало и извесни ангажман. * * * прак ти ко ва њу ре ли ги је као уз др жа ња: та ко је и тра ди ци о нал ном ин диј ском хришћан ству свој стве на аске за. 102 Уп. СД, VI II, 368 и да ље. 103 Нпр. организовање мисионарских течајева, или публиковање мисионарске литературе које је било одлика Велимировићевог рада током читавог његовог епископског служења. 107

30 Теолошки погледи / Theological Views LIII (1/2020) 5. Ар хи е пи скоп хар бин ски Не стор у Ин ди ји По ра стан ку с Ве ли ми ро ви ћем на кон по се те Кра ље ви ни Ју го слави ји по чет ком го ди не, Ани си мов се пре ко Ве ли ке Бри та ни је, где је при ба вио ви зу и у Лон до ну 15. ју на г. осно вао Дру штво Све тог апо сто ла То ме ко је је тре ба ло да по др жи ми си ју ме ђу То миним хри шћа ни ма, 104 за пу тио у Ин ди ју, свра тив ши у по врат ку опет до Ју го сла ви је ка ко би уче ство вао на ав гу стов ском са бо ру РЗЦ. Мо гу ће је да је бо ра вак Ар хи е пи ско па Не сто ра г. у Ју го слави ји из ме ђу оста лог био и при ли ка за кон сул та ци је са Ве ли ми ро вићем о ми си ји у Ин ди ји, од но сно да су се њих дво ји ца у том пе ри о ду на ла зи ла на за јед нич ком по слу. Ани си мо вље ва по се та Ин ди ји и Цејло ну 105 и ин диј ским хри шћа ни ма до ко је је до шло кра јем го дине, озва ни че на по зи вом Мар-Ва си ли ја, има ла је да кле ова кву преди сто ри ју, ка ко на по ми ње Сер геј То мин. 106 Пре ма ли те ра ту ри, ис ход пре го во ра Ар хи е пи ско па Не сто ра са ин диј ским је рар си ма био је да је за го ди ну пла ни ра но при са је ди ње ње Ин диј ске Ма лан карске Пра во слав не Цр кве по ро ди ци Пра во слав них Цр ка ва, 107 и би ло је пред ви ђе но да Ар хи ман дрит Ан др о ник бу де по све ћен за епи ско па 104 Уп. П[ëтр]. В[ладимирович]. Топычканов, Христианство в Индии, у Православная энциклопе дия. Т. XXII: «Ико на Ин но кен тий», под ред. Патриарха Московско го и всея Руси Алексия II и др. (Мо сква: Цер ков но-на учный центр «Православная энциклопедия», 2009), : 588. Уколико је сачувана архивска грађа о оснивању овог друштва, можда би било могуће сазнати да ли је Велимировић преко својих веза са јерарсима и клирицима Англиканске Цркве и водећим личностима британске културе и политике подржао ову иницијативу и допринео јој. Као и многа друга питања, нажалост, и ово остаје изван истраживачких могућности којима располажемо. 105 На свом пу ту ка Ки ни, Ар хи еп. Не стор је за Ин ди јом по хо дио и остр во Цеј лон, где су локални хришћани показали велики интерес за пријем у Православну Цркву уп. Елпидинский, Восемнад цать лет в Ин дии, ; уп. та ко ђе Са о. Цеј ло на, Гласник: службени орган Српске Православне Патријаршије, го ди на XX, бр. 8 (9. (22.) април 1939): 208; уп. та ко ђе и вест о то ме ка ко је по по врат ку Ар хи е пи ско па Не сто ра из Индије у Кину духовна мисија у Коломбу поверена Архимадриту Филарету Са о. Цејлона, Гласник: службени орган Српске Православне Патријаршије, го ди на XX, бр. 25 (9. (22.) но вем бар 1939): Уп. Фо мин, Божией милостию архиерей Русской Церкви, Анисимов је наравно био свестан највеће потешкоће чињенице да су сиромаланкарски хришћани веома поштовали ауторитет Диоскора, Севира и других антихалкидонских богослова, и писмом је обавестио руски загранични синод како сматра да ће то би ти нај ве ћи иза зов у прак си уп. Stan way, Per pe tual Em bers,

31 Срећко Петровић, Прилог проучавању српско-руских црквених односа Слика 6. У Котајаму (Керала, Индија) године: Архиепископ харбински Нестор (лево), Католикос Геваргезе II (у средини), Митрополит Филоксенос (десно) (извор: Mabin, Russian Exiles and the Indian Orthodox Church ( ), ROCOR Studies, Photograph 6. At Kot tayam, Ke ra la, 1938: Ar chbis hop Ne stor of Har bin (on the left), Cat ho li cos Gee varg he se II (in the mid dle), Metropolitan Philoxenos (on the right) (so ur ce: Ma bin, Rus sian Exi les and the Indian Orthodox Church ( ), ROCOR Studies, Ин диј ске Цр кве; 108 ме ђу тим, рат је пре ки нуо са о бра ћај и на дру ге начи не омео ове пла но ве, ма да је за још не ко вре ме на ста вљен рад Ср ба и Ру са на ми си ји у Ин ди ји Уп. Фо мин, Божией милостию архиерей Русской Церкви, ; Широков, Биографический словарь, Уп. при лог о ми си о нар ској ак тив но сти Ве ре Бар те ње ве (Ве ра Ва сильевна Бар те не ва (Сквор цо ва), ), ћер ке про фе со ра Са ра јев ске бо го сло вије Ва си ли ја Сквор цо ва (Ва си лий Ми хайло вич Сквор цов, ) у Ин ди ји: Г. П., Го спо ђа Ве ра Бар те ње ва ми си о на р ка у Ин ди ји, Брат ство: лист за вјер ско и на род но про свје ћи ва ње, год. XV, бр. 7 8 (ју л ав густ 1939): ; уз при лог је обја вље на и фо то гра фи ја Па ро хиј ског до ма у Ма ла ба ру, из гра ђе ног у сти лу срп ске ар хи тек ту ре, по диг ну тог тро шком Ми тр о по ли та До си те ја. Уп. та ко ђе и ути ске В. 109

32 Теолошки погледи / Theological Views LIII (1/2020) Сли ка 7. Па ро хиј ски дом пра во слав не ми си је у Ма ла ба ру у сти лу срп ске ар хи тек ту ре, по диг нут тро шком Ми тро по ли та До си те ја (из вор: Брат ство: лист за вјер ско и на род но про свје ћи ва ње, год. XV, бр. 7 8 (ју л ав густ 1939): 140) Photograph 7. A pa rish ho u se of the Ort ho dox mis sion in Ma la bar bu ilt in Ser bian arc hi tec tu ral style; the con struc tion was fi nan ced by Me tro po li tan Do si tej (so u r ce: Brat stvo, Vol. XV, No. 7 8 (July Au gust 1939): 140) Бар те ње ве ко ја је пре ма пи са њу бе о град ске штам пе у Ин ди ји оба вља ла ду жност упра ви те љи це жен ске пра во слав не за јед ни це у Тра ван ко ру, и ко ја се по чет ком го ди не вра ти ла из Ин ди је и ве ли, ка ко пре но се но ви на ри Вре ме на, да та мо и Срп ска и Ру ска Цр ква вр ло жи во ра де, на ро чи то у Тра ван ко ру, у Ши ре ње Пра во сла вља у Ју жној Ин ди ји, Вре ме, год. XX, бр (14. април 1940): 11. У Вре ме ну је об ја вље на и на ја ва пре да ва ња Ве ре Бар те ње ве о ми си ји у Ин ди ји (са про јек ци јом фо то гра фи ја) на ко јем ће увод ну реч са оп шти ти Ми тр о по лит Ана ста си је (уп. Пре да ва ње о Ин ди ји ру ске ми си о нар ке гђе В. В. Бар те ње ве, Вре ме, год. XX, бр (13. април 1940): 13, а об ја вље на је и фо то гра фи ја В. Бар те ње ве са гру пом Ин ду са ис пред при ми тив не цр кве у Тра ван ко ру (уп. Пра во слав на Цр ква у Ин ди ји, Вре ме, год. XX, бр (15. април 1940): 11). С дру ге стра не, у ли те ра ту ри се мо гу про на ћи и дру га чи ји по гле ди на Ани си мо вље ву ми си ју и мо гу ће ис хо де ње го вог пу та у Ин ди ју, по пут ре ске кри ти ке са вре ме ни ка Вла ди ми ра Ма јев ског (Вла ди слав (Вла ди мир) Альби но вич Ма ев ский, ), у ко јој он до во ди у сум њу ње го ве мо ти ве (за пи сма Ма јев ског мо на ху Ва си ли ју Кри во ше и ну (Ва си лий (Все во лод Алек сан дро вич) Кри во ше ин, ка сни је Ар хи е пи скоп бри сел ски) са кри ти ком де лат но сти Ар хи е пи ско па Не сто ра 110

33 Срећко Петровић, Прилог проучавању српско-руских црквених односа Сли ка 8. Ве ра В. Бар те ње ва у Ин ди ји ис пред при митив не ло кал не цр кве (из вор: Вре ме, год. XX, бр (15. април 1940): 11) Photograph 8. Ve ra V. Bartenyeva in In dia in front of the pri mi ti ve lo cal church (sour ce: Vre me (April 15 th 1940)) Ин диј ски исто ри чар Ку ри јан То мас под ву као је не ко ли ко пита ња ко ја се ти чу срп ско-ру ских цр кве них ве за са Ин ди јом уо чи 2. свет ског ра та и ус по ста вља ња кон так та ме ђу пра во слав ним и ма ланкар ским је рар си ма, на ко је ни је ус пео да на ђе од го во ре у ин диј ским из во ри ма. 110 Ми шље ња смо да би са срп ске стра не, по ред лич но сти из пе ри о да го ди не, ви ди Ма ка рий Ма ки ен ко (ред.), Афон ский пе ри од жизни ар хи е пи ско па Ва си лия (Кри во ше и на) в до ку мен тах, Се рия: Рус ский Афон XIX XX, Т. 15 (Святая го ра Афон: Свято-Пан те ле и мо нов мо настырь, 2014), ); у ли те ра ту ри се та ко ђе сре ћу и кри ти ке по пут уоп ште ни јих не га тив них оце на Г. Макси мо ва (уп. Мак си мов, Свято о те че ское по ни ма ние мис сии, 177). 110 Уп. Tho mas, Eighty Years of In do Ser bian Ort ho dox Re la ti ons, Од ње го вих пет пи та ња, на осно ву рас по ло жи ве ли те ра ту ре мо же мо де ли мич но од гово ри ти са мо на че твр то (да ли је Ми тро по лит До си теј по зна вао Ан дро ни ка од ра није, и ако ни је ка ко га је ру ко про и звео за ар хи ман дри та то ком сво је по се те Ин ди ји 1936/37. го ди не?) ни је из ве сно да ли су се зна ли од ра ни је, а ру ко про и звео га је у чин ар хи ман дри та на осно ву ука за Ми тро по ли та па ри ског Евло ги ја, са чи јим благо сло вом је Ел пи дин ски и до шао у Ин ди ју г. уп. Ши ро ков, Би о гра фи че ский сло варь, Вла ди ка Не стор до но си и за ни мљив по да так да је о. Ан дро ник, 111

34 Теолошки погледи / Theological Views LIII (1/2020) Па три јар ха Вар на ве и Ми тро по ли та До си те ја, ва жна ка ри ка за ове кон так те мо гао би ти Ни ко лај Ве ли ми ро вић, ко ји је био лич ност ко ја по ве зу је и Ар хи ман дри та Ан дро ни ка, пр вог ру ског кли ри ка ме ђу малан кар ским пра во слав ци ма, и Ар хи е пи ско па хај лар ског Ди ми три ја и Ар хи е пи ско па хар бин ског Не сто ра са јед не, и ин диј ске хри шћа не са дру ге стра не, са сво јим ин те ре сом за Ин ди ју и пр вим по знан стви ма са Ин диј ци ма још из сво јих лон дон ских да на то ком Пр вог свет ског ра та. Но не ма ју ћи по твр ду у до ступ ној гра ђи и ли те ра ту ри, ни смо у мо гућ но сти да до не се мо ова кав за кљу чак, та ко да ова прет по став ка оста је отво ре ном. 111 Сла ба до ступ ност пре пи ске и ар хив ских из во ра оте жа ва ју ис тра жи ва ње ове про бле ма ти ке. * * * 112 Епи лог По тен ци јал на ре а ли за ци ја пла но ва у по гле ду ми си је у Ин ди ји у ли те ра ту ри се оце њу је раз ли чи то. Стен веј се др жи кри тич ког гледи шта, сма тра ју ћи да ен ту зи ја зам по је ди на ца не би мо гао да иза зове же ље ни ефе кат. По је ди ни ру ски ау то ри из но се оп ти ми стич ни је про це не. У сва ком слу ча ју, по че так 2. свет ског ра та го ди не, пре кид са о бра ћа ја и иза зо ви са ко ји ма су се сре ли ак те ри ми си је ме ђу ин диј ским пра во слав ци ма оне мо гу ћи ли су на ста вак ра да на оства ри ва њу за да тих пла но ва. Ве ли ми ро вић и Ани си мов до па ли су су жањ ства (је дан је про шао кроз на ци стич ке а дру ги кроз со вјет ске ка за ма те), и оста так жи во та се су о ча ва ли са ве ли ким про бле ми ма, док се Ва сић упо ко јио го ди не, исте го ди не ка да је Во зне сењски по по врат ку у СССР раз ре шен цр кве них ду жно сти (упо ко јио се две го ди не ка сни је). Ел пи дин ски је остао у Ин ди ји још не ко вре ме; у но вем бру го ди не, од но сно у је ку 2. свет ског ра та, обра тио с при стан ком Ми тро по ли та Евло ги ја, овом при ли ком пре шао у ју рис дик ци ју СПЦ (уп. Ани си мов, Хри шћа ни Ма ла бар ци у Ин ди ји, 115). 111 За ни мљи во је што ве за Ни ко ла ја Ве ли ми ро ви ћа и ми си је у Ин ди ји по сто ји и да нас. Са вре ме ни пра во слав ни ми си о на ри у Ју жној Ин ди ји као је дан од основ них тек сто ва за по тре бе ми си је, на ин диј ски је зик те лу гу пре ве ли су ме ђу пр вим де лима Ве ли ми ро ви ће ву Ве ру све тих Ка ти хи зис уп. Pa pa Ep hra im [= Hi e ro monk Ep hra im, St. Ni lus Ske te, Ala ska], My Se cond Jo ur nal in In dia [Tu es day, Ja nu ary 29, 2019], Ort ho dox Ri ver A Web si te of Fr. At ha na si us Ko ne, Ja nu ary 29, 2019, orthodoxriver.org/post/my-journal-in-india-part-2/ (по се ће но 11. мар та г.).

35 Срећко Петровић, Прилог проучавању српско-руских црквених односа се пи смом Па три јар ху мо сков ском Сер ги ју, 112 из ве стив ши га о вољно сти ин диј ских хри шћа на да се при са је ди не Пра во слав ној Цр кви, и по себ но о спрем но сти јед ног од ви ђе ни јих епи ско па Ма лан карске Цр кве, Вла ди ке Те о до си ја, 113 да и фор мал но при хва ти од лу ке свих се дам ва се љен ских са бо ра и зва нич но се од рек не не пра во славних уче ња; 114 ме ђу тим, Па три јарх Сер ги је убр зо се упо ко јио (у ма ју г.), и из гле да да су из о ста ле кон крет не ре ак ци је. Не што ка сније, го ди не, по сле по зи ва Епи ско па бру клин ског Јо ва на, 115 Архи ман дрит Ан дро ник пре шао је у Аме ри ку. 116 Уз све ово, ве зе СПЦ и РЗЦ би ле су ра сла бље не, и са да се СПЦ на шла у дру га чи јој сфе ри ути ца ја док су је рар си РЗЦ углав ном пре шли у за пад не зе мље, те је и ово би ла пре пре ка за евен ту ал ну об но ву за јед нич ких ак тив но сти. Ка сни је ми си о нар ске на по ре у Ин ди ји, по чев од 1950-их, на стави ли су дру ги ми си о на ри РЗЦ и дру гих по ме сних Пра во слав них Црка ва, као што су Ар хи ман дрит Ла зар Мур (La za rus (Ed gar) Mo o re, ), се стра Љи ља (Lilya, ка сни је мо на хи ња Га ври ли ја (Ga brie lia / Ga vri lia (Pa payan nis), ) и дру ги. 117 У Ве ли ми ро ви ће вом ства ра ла штву Ин ди ја ће би ти при сут на и у ра до ви ма ко је је он пи сао по сле 1930-их го ди на, ре ци мо у члан ку Хри сте, до ђи у Ази ју из г., 118 или у по зни јим (и пост хум но 112 Сергий (Иван Николаевич) Страгородский ( ); викарни Епископ јамбурски , фински , владимирски и шујски , Митрополит горковски , московски , мјестобљуститељ патријарашког тро на , и Па три јарх мо сков ски од сеп тем бра г. до ма ја г. 113 Овде је вероватно реч о бившем Архимандриту Алексију, пратиоцу Геваргезеа II током пута на конференцију у Единбургу и касније у Краљевину Југославију го ди не уп. из над, стр. 93, нап Буевский, Наследие апостола Фомы, Иоанн (Дмитрий Алексеевич) Шаховской ( ); у питању је заједнички познаник Велимировића (са којим је био пријатељ још из Николајевог охридског пери о да) и Ел пи дин ског, ко ји је слу жио као Епи скоп бру клин ски , а по том као Епископ западноамерички Уп. Елпидинский, Восемнад цать лет в Ин дии, 345. Николај Зјорнов ( ), који је узгред буди речено походио Индију током године, и тамо обишао место подвизавања о. Андроника и упознао индијске монахе који су наставили да се подвизавају у његовој испосници, забележио је како је Елпидински тешко доживео равнодушност и Грка и Руса за судбину индијских хришћана уп. Н[иколай Михайлович]. Зернов, Архимандрит Андроник (Елпидинский). Восемнадцать лет в Индию, Вест ник Русского Сту денческого Христианского Движения, год XXV, 55 (IV 1959) (1959): 38 39: Стенвеј даје преглед познијих православних мисионарских активности у Инди ји, за чи тав 20. век: уп. Stan way, Per pe tual Em bers, У овом чланку Велимировић препричава дијалог Сундара Синга и Гандија, и доноси неке напомене о хришћанској мисији у Индији (и Азији уопште) уп. Еп. Ни- 113

36 Теолошки погледи / Theological Views LIII (1/2020) об ја вље ним) спи си ма као што су по ме ну та Ин диј ска пи сма, али и Тео дул, 119 Из над Ис то ка и За па да 120 итд., као и у јед ном од по след њих де ла ко је је Ве ли ми ро вић об ја вио за жи во та Зе мља Не до ђи ја, 121 у ко јем се по ја вљу ју и ли ко ви дво ји це Ин ду са. Са ин диј ским хри шћа ни ма Еп. Ни ко лај ће се сва ка ко сре сти током за се да ња дру ге ге не рал не скуп шти не Свет ског са ве та цр ка ва у Еван сто ну го ди не. 122 У оно вре ме ној штам пи об ја вље на је фо тогра фи ја дво ји це ис точ них ар хи је ре ја ка ко ср дач но раз го ва ра ју то ком еван стон ског ску па 123 а реч је о Епи ско пу Ни ко ла ју и ма ла бар ском мар то мин ском Епи ско пу Мар То ми Ју ха но ну из Тра ван ко ра. 124 По сле 2. свет ског ра та, Ел пи дин ски се у Аме ри ци срео са Ве лими ро ви ћем, и био је у при ли ци да са њим раз го ва ра о Ин ди ји и о за јед нич ким при ја те љи ма; Ел пи дин ски је био га нут ка да му је Ве лико лај [Велимировић], Хри сте, до ђи у Ази ју, Жички благовесник: орган Свештеничког удружења Жичке епархије, год. XXII, бр. 10 (ок то бар 1940): 2 8 [= СД, X, 59 63]. 119 Сва је при ли ка да је ово де ло пр ви пут об ја вље но го ди не, у скло пу 5. тома Сабраних дела у издању Епархије западноевропске, објављеном у Дизелдорфу (уп. Теодул, СД, V, ; уп. та ко ђе и Срп ски на род као Те о дул, СД, V, ), а потом у неколико других компилација с тим што се делце Српски народ као Теодул (да ли изворно интергрални део Теодула или не?) појавило као сепаратно издање тј. као брошура године (уп. Епископ Николај [Велимировић], Српски народ као Теодул (Düsseldorf: Serbische Orthodoxe Diözese für Westeuropa, 1984)); дело Теодул појавило се пак као засебна књига недавно, године у Београду (уп. Владика Николај [Велимировић], Теодул. Српски народ као Теодул (Бе о град: Евро, 2001)), и исте го ди не у Лин цу (уп. Епи скоп Ни ко лај [Велимировић], Теодул (Линц: Православна црквена општина Линц, 2001)). Ово дело је Велимировић према краткој напомени приређивача писао (али не и довршио) током свог заточења у Љубостињи током године (уп. СД, V, 501). Дело је највероватније дакле први пут објављено више од двадесет година после Велимировићеве смрти, без икаквог критичког апарата, те није јасно какве и колике су биле интервенције приређивача, на који начин је материјал сложен и уређен итд. 120 Такође изгледа први пут објављено године, у склопу првог издања 5. тома Сабраних дела (уп. Изнад Истока и Запада, СД, V, ). 121 Уп. Николај Д. Велимировић, Земља недођија: једна модерна бајка (Виндзор, Онт.: Глас ка над ских Ср ба, 1950) [= СД, XII, 9 57]. 122 Еп. Николај је присуствовао овом скупу уп. Николај Велимировић, Догађај у Еванстону, Слобода (20. X 1954) = СД, XIII, Уп. такође Julija Vidovic, Bishop Nikolai Velimirovic, у Orthodox Handbook on Ecumenism: Resources for Theological Education, ed. Pantelis Kalaitzidis et al. (Oxford: Regnum Books International WCC Publicati ons, 2014), : Фотографија је објављена 17. августа г. у листу Чикаго дејли трибјун (уп. Serbian Orthodox Clergy at Meeting, Chicago Daily Tribune (Au gust 17 th, 1954). За хвалност за указивање на ову фотографију дугујемо оцу Ненаду Илићу из Амстердама. 124 Ju ha non Mar Tho ma (Mar Tho ma XVI II) ( ); Мар То ма Ју ха нон у то време био је првојерарх друге индијске цркве, такозване Маланкарске Мар Томине Си риј ске Цр кве [Malankara Mar Thoma Syrian Church] (уп. из над, стр , нап. 10). 114

37 Срећко Петровић, Прилог проучавању српско-руских црквених односа Сли ка 9. Епи скоп Ни ко лај Ве ли ми ро вић и ин диј ски Епи скоп Мар То ма Ју ха нон на 2. гене рал ној скуп шти ни Свет ског са ве за цр ка ва у Еван сто ну го ди не (на овом скупу ССЦ Мар Тома Јуханон изабран је за једног од председавајућих ССЦ); у средини су свештеници Миодраг Ђурић и Душан Поповић (из вор: Chi ca go Daily Tri bu ne (Au gust 17 th, 1954)) Photograph 9. Bis hop Nic ho lai Ve li mi ro vić and Bis hop Mar To mas Yuha non at the Se cond Gene ral As sembly of the World Co un cil of Chur ches held in Evan ston in 1954 (where Mar To mas Yuha non was elected as one of the presidents of WCC); between them are Rev. Miodrag Đurić and Rev. Dušan Popović (so ur ce: Chi ca go Daily Tri bu ne (Au gust 17 th, 1954)) ми ро вић при чао о то ме ка ко га је по кој ни Па три јарх Вар на ва це нио, и по ме нуо је то у сво јим ме мо а ри ма. 125 Ар хи ман дрит Ан дро ник је не ко вре ме про вео уз Епи ско па Ни ко ла ја у ру ском ма на сти ру Светог Ти хо на у Са ут Ка на ну у Пен сил ва ни ји, у ком је 1950-их по стао игу ман. 126 То ком школ ске го ди не, ка да је Ве ли ми ро вић био иза бран за рек то ра Све то ти хо нов ске се ми на ри је, Ел пи дин ски је по стао про фе сор ове цр кве но про свет не уста но ве, те су њих дво ји- 125 Уп. Елпидинский, Восемнад цать лет в Ин дии, Уп. Ma bin, Rus sian Exi les. 115