Uzroci kineskih migracija u Sopot: studija slu~aja

Транскрипт

1 Sanja Sre}kovi} Uzroci kineskih migracija u Sopot: studija slu~aja U radu su opisani uzroci kineskih migracija u Sopot. Analizirano je koji su faktori uticali na odluku kineskih migranata o napu{tanju zemlje. Kori{}ena je push i pull teorija i teorija transkontinentalnih migracija. Istraèno je {ta su bili privla~ni, a {ta odbojni faktori njihove migracije. Rezultati istraìvanja pokazuju da su osnovni uzroci kineskih migracija ekonomskog porekla, ali da se iza njih nalazi jo{ sekundarnih ~inilaca koji uti~u na dono{enje odluke o migriranju. Uvod Kineska populacija danas prema{uje 1.3 milijarde stanovnika i sa sistematskim dru{tvenim promenama pra}enim ekonomskim rastom, otvaranjem ka spoljnom svetu, Kina postaje jedna od glavnih nosilaca globalnih migratornih procesa. Centralna i Jugoisto~na Evropa su u poslednje dve decenije postale popri{te nove pojave kineskih migracija, koje se po osobinama i brojnosti razlikuju u odnosu na kineske migracije u ranijim periodima i drugim regionima. Kinezi su po~eli da naseljavaju Srbiju pre vi{e od jedne decenije, ali je njihov broj tada bio mnogo manji nego danas, a priroda njihovih migracija druga~ija (Milutinovi} 2005: 151). Kineski migranti po~inju da naseljavaju Srbiju nakon godine kada je liberalizovan vizni reìm za kineske dràvljane. Kineski migranti su procenili srpsko trzi{te kao povoljno za trgovinu i prilagodili svoje poslovanje smanjenoj kupovnoj mo}i srpskog stanovni{tva za koje su prvo uvozili biùteriju, tekstil i elektri~ne aparate. Nakon toga zapo~eto je otvaranje kineskih prodavnica u manjim mestima, kao i restorana u ve}im gradovima. Mnogi kineski imigranti do{li su u Srbiju ilegalno, ali su svoj status legalizovali dobijaju}i boravi{ne dozvole u svrhu {kolovanja i poslovanja (Milutinovi} 2005: 153). U ovom radu su opisani neki od uzroka kineskih migracija u Sopot po~etkom 21. veka. Analizirano je koji su faktori uticali na odluku kineskih migranata da napuste svoju zemlju porekla. Kori{}enjem push i pull Sanja Sre}kovi} (1993), Sopot, Milosava Vlaji}a 66, u~enica 2. razreda Ekonomsko-trgovinske {kole u Sopotu MENTORKA: doc. dr Marina Simi}, Fakultet politi~kih nauka Univerziteta u Beogradu ZBORNIK RADOVA 2010 ANTROPOLOGIJA 391

2 teorija i teorija transkontinentalnih migracija istraèno je {ta su bili privla~ni, a {ta odbojni faktori njihove migracije i pokazana je sloènost delovanja ovih faktora. Pokazano je da se push i pull teorija, uz neke korekcije iz teorije transkontinentalnih migracija, moè primeniti na analizu uzroka kineskih migracija u Sopot i da su osnovni uzroci kineskih migracija u Sopot ekonomskog porekla, ali da se iza njih nalazi vi{e sekundarnih ~inilaca koji uti~u na dono{enje kona~ne odluke o migriranju. Teorijsko-metodolo{ki okvir [miter Hajsler navodi da se teorije migracija mogu podeliti na teorije klasi~nog perioda i teorije modernog perioda (Schmitter Hisler 1992: 625). U klasi~nom periodu istraìvanja koji je trajao od do godine razvijala se push i pull teorija migracija. Ova teorija se javljala kao rezultat istraìvanja migracija iz Evrope u Sjedinjene Dràve. Migranti su bili privu~eni mestima na koja odlaze i potisnuti od manje poèljnih mesta. Razlozi migriranja su obuhva}eni trima najva`nijim varijablama: ekonomskom (dostupnost posla, mogu}nost za ve}e prihode), socioekonomskom (mogu}nost socijalne pokretljivosti u novim zemljama i njihovo odsustvo u zemljama porekla) ili sociopsiholo{kom nemogu}nost zemlje porekla da ispuni o~ekivanja njenih pripadnika, tj. da obezbedi migrantima u zemlji porekla stalan posao, koji }e im omogu}iti stabilan socio-ekonomski status u zemlji. Bave}i se problemom etni~kog identiteta Srba u îkagu, Mirjana Pavlovi} (1990) je poku{ala da u svom istraìvanju primeni push i pull teoriju za obja{njenje uzroka srpskih migracija u SAD. Push ili potisni faktori su obuhvatali elemente koji uzrokuju napu{tanje zemlje porekla (nezaposlenost, niski prihodi, politi~ki ambijent, rasne, etni~ke i verske netrpeljivosti, ratovi, prirodne katastrofe), dok su pull ili privla~ni faktori predstavljali elemente koji emigrantima pomaù da re{e ve}inu svojih problema migriraju}i u novu sredinu (prilike za zaposlenje, ve}a zarada, bolji uslovi ìvota, verska i rasna tolerancija). Prema Pavlovi}evoj, osnovni postulat push i pull teorije je da se uzroci migracija nalaze u lo{im uslovima ìvota u zemlji porekla, te kada ovi uslovi postanu nepodno{ljivi dolazi do èlje za migriranjem. Me utim, va`no je ista}i da zapaànje nepovoljnog poloàja u zemlji matici nije dovoljan uslov da se objasne uzroci pojedinih migracija. Osim èlje za promenom mesta boravka mora postojati saznanje da }e u novoj sredini migrant mo}i da re{i ve}inu svojih problema (Pavlovi} 1990: 25). Srpski migranti koji su oti{li u Ameriku imali su informacije od ro aka, suseda i prijatelja i putni~kih agencija kako izgleda ìvot u Americi. Znali su da u îkagu ima mnogo ljudi iz Srbije, da se lako moè prona}i posao, da su plate ve}e, da je put skup itd. Kao privla~an faktor uticala su i pisma emigranata u zemlju 392 PETNI^KE SVESKE 68 DEO III

3 porekla. U tim pismima ìvot imigranata nije bio prikazan onakav kakav jeste. Spominjane su prednosti, a mane su izbegavane kako se porodica ne bi brinula. Ta pisma su ~itali prijatelji i rodbina i na taj na~in su podsticane nove migracije (Pavlovi} 1990: 25). [miter Hajsler (1992) obja{njava da su teorije o migracijama razli~ite u klasi~nom i modernom periodu (moderni period po~inje godine). Novije teorije su se umesto obja{njavanja uzroka me unarodnih migracija u terminima push i pull faktora vi{e bazirale na lociranju me unarodnih migracija unutar evoluiraju}eg svetskog i ekonomskog politi~kog poretka. Tako je Karolin Bretel (Brettel 2000) analizirala migracije kroz istorijsko- -strukturalisti~ki pristup. Istorijsko strukturalisti~ki pristup postavlja migracije u kontekst globalne ekonomije. Bretel smatra da je transnacionalizam socijalni proces kojim migranti dejstvuju u dru{tvenim poljima koja prekora~uju geografske, politi~ke i kulturne granice. Promena na~ina analize dovela je do toga da se migranti vi{e ne vide kao ljudi i{~upani iz zemlje porekla, ve} se analiziraju sloèni na~ini na koje se oni kre}u preko internacionalnih granica i razli~itih kulturnih i socijalnih sistema, {to ih sve ~ini transkontinentalnim migrantima. Transkontinentalne socijalne mreè u kojima se migranti kre}u ~ine isprepletani srodni~ki i poslovni odnosi. Socijalni odnosi koji se ostvaruju istovremeno u aktivnostima unutar i izme u dve nacionalne dràve mogu imati odlu~uju}u ulogu u ìvotu transmigranata. Kroz sloènu mreù kontakata iniciraju se odlasci iz zemlje porekla, pomaù sami migratorni procesi i odràvaju veze sa domovinom (Brettell 2000: 104). Bretel smatra da su antropolozi posebno prepoznali zna~aj socijalnih mreà zasnovanih na srodstvu i drugih socijalnih mreà u procesu preseljenja i adaptacije u dru{tvo prijema. Tako je O'Konor (O'Connor 1990, naved. u Brettell, 2000: 108) opisala ènsku socijalnu mreù zasnovanu na poverenju koje se pojavilo izme u meksi~kih emigrantkinja u SAD, koje su radile u jednom kalifornijskom obdani{tu. Te mreè su pomogle imigrantima i imigrantkinjama da se uspe{no izbore sa uslovima koji su im nametnuti od strane Anglo-dominantne politi~ke strukture, ali i da otkriju na~ine da savladaju patrijarhalne barijere iz sopstvene kulture (Hondagenu-Sotelo 1994, naved. u Brettell 2000: 109). Imigrantkinje su ~esto bile centar imigrantskih mreà, one su inicirale i odràvale migracije. Sli~no tome, Reven{tajn tvrdi da su ène u ranijem periodu bile dominantne u migracijama kra}ih relacija (Ravenstein 1885, naved. u Brettell 2000: 108). Uprkos tome, ène i rodni odnosi ~esto su bili ignorisani u studijama migracija. Me utim, ène su ~esto te koje pokre}u migracije. To se moè prikazati na primeru migracija karipskih imigranata u SAD. Na primeru migracija karipskih imigranata u SAD, Brettell je pokazala da je uloga èna u dono{enju odluke o emigriranju i adaptiranju u novu sredinu ZBORNIK RADOVA 2010 ANTROPOLOGIJA 393

4 izuzetno velika (Brettell 2000: 109). Uloge koje su pri adaptiranju u dru{tvo prijema imale imigrantkinje od izuzetnog je zna~aja za analizu poloàja kineskih imigranata u Sopotu i njihovog odnosa prema me{tanima, {to }e i biti pokazano dalje u analizi. Metod istraìvanja Osnovni metod prikupljanja gra e za ovo istraìvanje bio je klasi~ni antropolo{ki metod opservacije sa participacijom, koji uklju~uje ìvot sa subjektima prou~avanja i u~estvovanje u njihovim svakodnevnim aktivnostima. Tako sam provela odre eni vremenski period rade}i u kineskoj prodavnici kako bih se {to podrobnije upoznala sa na~inom ìvota vlasnika prodavnice i njihovim stavovima. Tako e sam obavila polustruktuirane intervjue sa ~lanovima jo{ dve kineske porodice. Intervjui su ra eni isklju~ivo sa ènama, jer su mu{karci provodili manje vremena u porodici i bili su manje komunikativni. Pitanja koja su postavljana u intervjuima bila su u vezi sa uzrocima njihovih migracija i njihovim svakodnevnim ìvotom. Neka od pitanja su bila: Za{to ste do{li u Srbiju?, Da li ste boravili u nekom mestu pre dolaska u Sopot?, Na osnovu ~ega ste izabrali da do ete u Sopot, a ne u ve}e mesto poput Beograda?, Da li ste se bavili nekim poslom pre ovoga?, Koliko puta godi{nje pose}ujete Kinu?, Da li ìvite bolje u Sopotu?, Kakvo vam je radno vreme?. Koriste}i se ovakvim mikropristupom, dobijen je opis dvojnog funkcionisanja kineskih transkontinentalnih migranata. Ovakav pristup pruà temeljniji na~in za upoznavanje sa kineskim migrantima i uzrocima njihovih migracija. Mikropristup omogu}ava prou~avanje odnosa kineskih transkontinentalnih migranata sa dru{tvom prijema i pomaè pri analiziranju odnosa koji neguju kineski migranti sa zemljom porekla. Opis gra e Sve tri kineske porodice u Sopotu napustile su Kinu iz finansijskih razloga, jer su tamo imale izuzetno teàk ìvot. Pojedini ~lanovi i pojedine ~lanice porodica kaù da im nedostaju deca (jedno ili dvoje dece su ostavili u Kini, dok su ostala deca sa njima u Srbiji), roditelji i prijatelji, ali da im je ìvot ovde opet mnogo kvalitetniji i bolji. Jedna od ispitanica se ovako izrazila kada smo razgovarale o uzrocima njihovih migracija: Ovde puna kasa, ovde pare, tamo prazna kasa, tamo porodica., Rekli su mi da im je u po~etku bilo interesantno da putuju i upoznaju nove gradove, jer su usled nedostatka finansijskih sredstava u zemlji porekla bili prinu- eni da se toga odreknu, ali da sada samo èle da imaju pristojan ìvot u Kini. U Srbiju su do{li zato {to su imali ili prijatelje ili ro ake koji su im 394 PETNI^KE SVESKE 68 DEO III

5 pomogli da se sna u u po~etku i sve informacije o Srbiji su dobili od njih. Sve tri porodice stanuju iznad ili preko puta svojih prodavnica. Porodica kod koje sam volonterski radila je pre dolaska u Sopot imala prodavnicu u Topoli. Njihova porodica je peto~lana: mu`, èna, dva de~aka i jedna devoj~ica. Jedno vreme su dràli prodavnice u Topoli i Sopotu istovremeno, ali su zbog previ{e obaveza morali da zatvore jednu. Odlu~ili su da ostanu u Sopotu iz vi{e razloga: nisu imali dovoljno vremena da vode obe prodavnice, imali su ve}u zaradu i vi{e im se dopadao Sopot kao mesto gde }e ìveti. U Srbiju su do{li pre dve godine uz pomo} brata ène kod koje sam radila koji vodi restoran kineske hrane u Beogradu. Njegov poznanik im je izdao lokal u Topoli. Lili, vlasnica te prodavnice, je jedina koja ume da ~ita i vodi odli~nu konverzaciju na srpskom. Kaè da joj je trebalo skoro dve godine da bi uve`bala tako da pri- ~a. Ona je bila ta koja je insistirala da migriraju iz Kine i mnogo se vi{e zalagala od svog muà da ostvari {to ve}i profit. Dok je ona radila {est dana u nedelji od sedam ujutru do osam uve~e, njen mu` je radio samo nedeljom. Njena prodavnica je po sadràju sli~na ostalim kineskim prodavnicama u Sopotu, ali je za razliku od ostalih uvek puna ljudi. Zapazila sam da ljudi njenu prodavnicu vi{e ne nazivaju ona kod semafora ili ona kod pekare, ve} kaù prodavnica od Lili. Zajedni~ko ovim porodicama je to da su sve dràle prodavnice u drugim ve}im gradovima pre dolaska u Sopot, ali da za sada planiraju da ostanu ovde. Ostanak u Sopotu je prouzrokovan dobrim odnosom sa me{tanima i boljom finansijskom situacijom, jer je Sopot malo mesto i nemaju veliku konkurenciju. Pre su radili svih sedam dana u nedelji da bi kasa bila puna i nisu sebi mogli da omogu}e luksuz da imaju slobodne dane. Kada u prodavnici nije gu`va, Lili je vreme provodila igraju}i igrice na ra~unarima, sre uju}i lokal ili lakiraju}i nokte. Po{to prati Zvezde Granda, posle svake emisije je sa radnicom u lokalu komentarisala {ta je koja peva~ica obukla i da li to {to je ona obukla imaju u radnji. Ako je obukla ne{to {to je sli~no sa artiklima koji oni prodaju, ~esto komentari{u kako je ona bacila ogromne pare na ne{to {to je mogla da kupi za manje pare kod njih. Lili poznaje ve}inu svojih mu{terija i sa svakom porazgovara o ne~emu. Njen odnos sa mu{terijama moè se ilustrovati jednim etnografskim primerom. Naime, kada je jednom prilikom jedna èna u{la u prodavnicu i videla crveni karirani kaput koji ko{ta 1800 dinara, a ona ga je u nekoj drugoj prodavnici platila 5300, mu{terija se poàlila Lili, na {ta joj je Lili odgovorila da slede}i put prvo do e kod nje. Ovakvi razgovori su ~esti i Lili ~esto sa svojim mu{terijama razgovara o razli~itim temama. Sve tri porodice jednom godi{nje pose}uju Kinu i ostaju mesec ili dva, a za to vreme im neko od prijatelja vodi prodavnicu. Novac koji su zaradili u Srbiji dele na dva dela jedan ostavljaju sebi za osnovne stvari ZBORNIK RADOVA 2010 ANTROPOLOGIJA 395

6 koje su im potrebne za ìvot u Srbiji, a ostatak {alju u Kinu svojoj porodici. To nije velika suma novca, ali je ve}a od one koju su imali kada su ìveli u Kini. Nijedna od porodica nije poznavala drugu kada je dolazila u Sopot, a ni sada se ne druè me usobno. Kada sam ih pitala za{to se ne druè, sve ispitanice su imale druga~iji odgovor. Jedna je rekla kako se ne poznaju, druga kako nemaju vremena za druènje, a tre}a kako smatra druge dve porodice konkurencijom. Na pitanje da li planiraju da ostanu u Sopotu ispitanici su odgovarali pozitivno, ali da }e godi{nje provoditi dva meseca u Kini sa svojom porodicom. Lili je devoj~icu (Ninu) zadràla u Srbiji, a de~ake ostavila u Kini i nada se da }e Nina i}i u srpsku {kolu i da }e raditi u njenoj prodavnici. Radi lak{e adaptacije u sredinu u koju je do{la, Lili je odlu~ila da svojoj k}erci da ime Nina, jer se to ime moè pisati i na srpskom i na kineskom. Analiza U ovom radu je analiziran proces transkontinentalnih migracija, kao i privla~ni i odbojni faktori (push i pull teorija) koji su uticali na njihovu odluku o napu{tanju Kine. Obja{njen je uticaj socijalnih mreà na ìvot kineskih transkontinentalnih migranata u Sopotu. Prikazani su elementi koji su naveli kineske migrante da napuste svoje prethodno mesto boravka i elementi koji su imali najve}i uticaj na njihov ostanak u Sopotu. Najve}i problemi koje su sve tri porodice imale u Kini bili su finansijski i to predstavlja glavni uzrok njihovog migriranja. Ono {to je u po~etku imalo mali uticaj na odluku o migriranju bila je i mogu}nost upoznavanja drugih zemalja, jer zbog izuzetno lo{eg ìvotnog standarda Kinezi sa kojima sam radila nisu imali priliku da upoznaju druge zemlje. Kineski migranti u Sopotu {alju odre enu sumu novca svakog meseca svojoj porodici, ali ta suma je jedva dovoljna da im priu{ti pristojan ìvot u Kini. Na ovaj na~in, zahvaljuju}i migrantskim u{te evinama, migranti postaju donosioci promena u zemljama porekla. Bretel obja{njava da migranti istovremeno prisutni i u zemljama porekla i zemljama u koje su migrirali i da njihovo dvojno funkcionisanje dovodi do promena i u zemlji prijema i u zemlji iz koje su migrirali (Brettell 2000: 106). Migranti naj~e- {}e imaju potrebu da se dobro adaptiraju u dru{tvo prijema, ali i da zadrè veze sa zemljom iz koje su migrirali. U materijalu koji sam opisala, izbor imena deteta imigranata Nina, prikazuje jednu od strategija takve dvojne utemeljenosti i paralelnog ìvota imigranata. Emigantkinja sa kojom sam radila smatra da }e davanje imena koje se uklapa u novu sredinu, omogu- }iti Nini da ostvari bolje socijalne odnose sa me{tanima Sopota. Njena èlja je da joj sinovi kada odrastu vode prodavnice u Kini, dok se nada da }e Nina ìveti i raditi u Srbiji, {to tako e pokazuje sloènost dvojnog transkontinentalnog utemeljenja emigranata. 396 PETNI^KE SVESKE 68 DEO III

7 Svi ispitanici su imali prijatelje koji su im pomogli pri dolasku u Srbiju i koji su im pruìli osnovne informacije o Srbiji. To spominje i Pavlovi}, kada nagla{ava da jedini uzrok migracija ne moè biti samo konstatovanje nepovoljnog poloàja u zemlji matici, ve} mora postojati pouzdana informacija da }e migranti mo}i da re{e ve}inu svojih problema u zemlji u koju dolaze (Pavlovi} 1990: 24). Sve tri porodice su pre Sopota dràle prodavnice u ve}im gradovima, ali su na kraju izabrale Sopot kao mesto gde }e raditi i ìveti. Uzrok Liline odluke da ostane u Sopotu krije se i u izbegavanju konkurencije. Osim izbegavanja konkurencije, Lilin sekundarni motiv ostanka u Sopotu moè biti i druga~iji na~in ìvota. Dok je ìvela u ve}em mestu nije imala prijateljski, ve} samo poslovni odnos sa stanovni{tvom tog mesta. Sada se njen odnos sa me{tanima Sopota ogleda i u tome da se u trenutku kada odlu~uju u koju prodavnicu u}i, me{tani vi{e ne kaù idem u prodavnicu kod pekare ili onu kod semafora, nego idemo kod Lili. Zainteresovani kupci su uglavnom odlu- ~ivali da odu u onu prodavnicu u kojoj se ose}aju prijatnije, bez obzira {to su cene jednake u svim prodavnicama. Ona je tako e jedina vlasnica kineske radnje koju oslovljavaju po imenu. Karolin Bretel (Brettell 2000: 109) smatra da su ~esto ène te koje pokre}u migracijske tokove i koje ulaù najvi{e truda kada je ostvarenje profita u pitanju. Tako je Lili uprokos velikim te{ko}ama koje je imala u u~enju srpskog jezika, ipak uspela da te prepreke savlada i danas govori i pi{e na srpskom. Na njenom primeru moèmo videti da je ovladavanje jezikom jedan od klju~nih momenata za bolju adaptaciju imigranata u novu sredinu. Lili je kao i O'Konorine, ispitanice koje su radile u obdani{tima i prona{le na~ine da savladaju patrijarhalne barijere, stekla poverenje me{tana i upravo to poverenje, zasnovano na dobroj komunikaciji uz povoljne cene, predstavljalo je najmo}nije oru e u ostvarenju ve}eg profita. U razgovoru sa gospo om koja je prokomentarisala kako je preskupo platila kaput, prikazan je njen odnos sa lokalnim stanovni{tvom i njena borba da privu~e {to ve}i broj kupaca. Ovo se poklapa sa analizom ìvota izbegli~kih porodica iz Hong Konga da su se kineski migranti uz pomo} napornog rada, nadmetanja i velike kontrole nad porodicom bolje prilagodili novom mestu, da bi pobolj{ali porodi~ni ìvot i stekli ve}i profit (Ong 1998: 34). Zaklju~ak Kao teorijski okvir u ovom radu upotrebljena je transkontinentalna teorija migracija i push i pull teorija. Teorija transkontinentalnih migracija i teorija socijalnih mreà razmatra vezu socijalnih i kulturnih varijabli sa ekonomskom varijablom. Na primeru kineskih migranta u Sopotu koji su èleli da imaju stalan priliv nov~anih sredstava koji }e im omogu}iti ZBORNIK RADOVA 2010 ANTROPOLOGIJA 397

8 pristojan ìvot za njih i njihovu porodicu, prime}ujemo da je pored boljeg ìvotnog standarda migrantima veoma stalo i do dobrih odnosa sa me{tanima mesta u koje su do{li. U radu su prikazani socijalni odnosi koje su kineski migranti uspostavili sa me{tanima Sopota. U odnosu kineskih migranata i me{tana moèmo videti uzroke ostanka i na~in funkcionisanja kineskih migranata u Sopotu. Pri analizi uzroka migracija nikako ne smemo da zbog jednog elementa elimini{emo ostale faktore koji uti~u na dono{enje odluke o emigriranju. Ekonomski element je od izuzetne va`nosti, ali i socijalne mreè u kojima se imigranti kre}u. Samim tim ne moèmo dati univerzalno obja{njenje uzroka svih migracija, ve} je izuzetno vaàn individualni pristup migracijama, koji moè da otkrije sloène razloge emigriranja i ostanka u novoj sredini. U ovom radu analizirala sam nekoliko primera uzroka kineskih migracija koji se uklapaju u push i pull teoriju i koji pokazuju sloènost njene primene. Literatura Milutinovi} S Kineski transnacionalni preduzetnici u Budimpe{ti i Beogradu: U potrazi za trì{tima tranzicionih ekonomija. Beograd: Forum za etni~ke odnose Ong A Flexible Citizenship: the Cultural Logics of Transnationality. Durham: Duke Universtiy Press Brettel C. B Theorizing migration in anthropology: the Social Construction of Networks, Identities, Communities and Globalscapes. U Migration theory: Talking Across Disciplines (ur. C. B. Brettel i J. F. Hllifield). London: Routledge, str Pavlovi} M Srbi u îkagu: Problem etni~kog identiteta. Beograd: Etnografski institut SANU Schmitter Heisler B The Future of Immigrant Incorporation: Which Models? Which Concepts? International Migration Review, 26 (2): 623. Sanja Sre}kovi} Causes of Chinese Migration to Sopot: A Case Study In the last two decades Europe, including Serbia, has become a very attractive destination for Chinese transmigrants. This paper aims to show the main reasons for Chinese immigration in Sopot. I decided to use the so called micro approach, which allows for the detailed study of the relations between immigrants and other members of the receiving society, while also looking at the relationships between emigrants and their relatives in the country of origin. The information was gathered through par- 398 PETNI^KE SVESKE 68 DEO III

9 ticipant-observation (I volunteered for some time in one of the Chinese shops) and through semi-structured interviews with two other families. I try to analyze the socioeconomic causes of emigration and to distinguish push and pull factors that triggered their migration. Push and pull factors include economic elements, but also the existence of social and kinship networks. Thus, Chinese imigrants in Sopot wanted to make a steady profit which will allow them decent living for themselves and their families, but were also concerned about the relationship with the inhabitants of the place to which they came. These relationships make an important reason for staying in Sopot, supplementing previously mentioned economic reasons. It can be concluded that the micro approach to emigration makes an important addition to macro approach based studies of the migration process. In the case described, we can see that various factors play a role in fostering and maintaining migration processes. Chinese immigration to Sopot fits into the explanations given by push and pull theory, but also shows the complexity of the migration processes that must be explained in transnational networks. ZBORNIK RADOVA 2010 ANTROPOLOGIJA 399