ЈЕДИНСТВЕНИ ПРОСПЕКТ Трећа емисија обвезница ГРАД БАЊА ЛУКА. Бања Лука, мај године

Величина: px
Почињати приказ од странице:

Download "ЈЕДИНСТВЕНИ ПРОСПЕКТ Трећа емисија обвезница ГРАД БАЊА ЛУКА. Бања Лука, мај године"

Транскрипт

1 ЈЕДИНСТВЕНИ ПРОСПЕКТ Трећа емисија обвезница ГРАД БАЊА ЛУКА Бања Лука, мај године 0

2 На основу члана 11. став 1. Закона о тржишту хартија од вриједности ( Службени гласник Републике Српске број: 92/06, 34/09 и 30/12, 59/13, 108/13 и 04/17), члана 5. Правилника о условима и поступку емисије хартија од вриједности ( Службени гласник Републике Српске, број: 60/12, 88/13, 107/16, 111/16 и 33/18) и Одлуке о трећој емисији обвезница јавном понудом, број: /20 од године, Град Бања Лука (у даљем тексту: Емитент), доноси Ј Е Д И Н С Т В Е Н И П Р О С П Е К Т за трећу емисију обвезница и њихово уврштење на службено тржиште Бањалучке берзе ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ТРЕЋОЈ ЕМИСИЈИ ОБВЕЗНИЦА ЕМИТЕНТА ГРАД БАЊА ЛУКА Вриједност емисије: КМ Број обвезница које се емитују: Номинална вриједност по обвезници: 100 КМ Каматна стопа: 4,0% Рок доспијећа: Грејс период: Број транши: 2 Обрачун и исплата камате и главнице: 10 година 1 година квартално Агент емисије Адвантис Брокер а.д. Бања Лука Бања Лука, мај године 1

3 С А Д Р Ж А Ј 1. ОДГОВОРНА ЛИЦА ЕМИТЕНТА ЛИЦА ОДГОВОРНА ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ САДРЖАНЕ У ЈЕДИНСТВЕНОМ ПРОСПЕКТУ ПОТПИСАНЕ ИЗЈАВЕ ОДГОВОРНИХ ЛИЦА ФАКТОРИ РИЗИКА ФАКТОРИ РИЗИКА СПЕЦИФИЧНИ ЗА ЕМИТЕНТА КОЈИ МОГУ УТИЦАТИ НА СПОСОБНОСТ ЕМИТЕНТА ДА ИЗМИРУЈЕ СВОЈЕ ОБАВЕЗЕ ПРЕМА ИМАОЦИМА ОБВЕЗНИЦА ФАКТОРИ РИЗИКА ЗА ОБВЕЗНИЦЕ КОЈЕ СЕ НУДЕ И/ИЛИ УКЉУЧУЈУ У ТРГОВАЊЕ, А КОЈИ СУ ЗНАЧАЈНИ ЗА ПРОЦЈЕНУ ТРЖИШНОГ РИЗИКА ПОВЕЗАНОГ С ТИМ ХАРТИЈАМА ОД ВРИЈЕДНОСТИ ИНФОРМАЦИЈЕ О ЕМИТЕНТУ ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ЕМИТЕНТУ И ОПИС ЊЕГОВОГ ПРАВНОГ ПОЛОЖАЈА У ОКВИРУ ДРЖАВНЕ УПРАВЕ ДОГАЂАЈИ КОЈИ МОГУ БИТИ ОД ЗНАЧАЈА ЗА ПРОЦЈЕНУ СОЛВЕНТНОСТИ ЕМИТЕНТА ПОДАЦИ О ОРГАНИМА УПРАВЉАЊА, КАО И О ЛИЦИМА КОЈИ СУ ЧЛАНОВИ ТИХ ОРГАНА ДЕМОГРАФСКИ, ЕКОНОМСКИ И ДРУГИ ПОКАЗАТЕЉИ ЕМИТЕНТА О граду Бања Лука Основни економски показатељи СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ГРАДА БАЊА ЛУКА ЗА ПЕРИОД ГОДИНЕ ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ БУЏЕТСКИ СИСТЕМ Поступак припреме, доношења и извршења буџета Буџетски резултат Буџет Града Бања Лука за период године ПОДАЦИ О ЗАДУЖЕНОСТИ ЕМИТЕНТА ФИНАНСИЈСКА ПОЗИЦИЈА ЕМИТЕНТА И ИЗВОРИ СРЕДСТАВА ПОДАЦИ О ПРИХОДИМА ЕМИТЕНТА ЗА И ГОДИНУ ОПИС СВИХ РЕВИЗОРСКИХ ПОСТУПАКА ИЛИ ПОСТУПАКА НЕЗАВИСНЕ КОНТРОЛЕ РАЧУНА ЕМИТЕНТА ЗНАЧАЈНЕ ПРОМЈЕНЕ ДЕТАЉИ О ЗНАЧАЈНИЈИМ ПРОМЈЕНАМА КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ИНФОРМАЦИЈЕ НАВЕДЕНЕ У ТАЧКИ СУДСКИ, УПРАВНИ И АРБИТРАЖНИ ПОСТУПЦИ ИНФОРМАЦИЈЕ О СВИМ УПРАВНИМ, СУДСКИМ ИЛИ АРБИТРАЖНИМ ПОСТУПЦИМА ИНФОРМАЦИЈЕ О МОГУЋЕМ ИМУНИТЕТУ ИЗ НЕКИХ СУДСКИХ ПОСТУПАКА, КОЈЕ ИМА ЕМИТЕНТ КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ РАЗЛОЗИ ЗА ПОНУДУ И НАМЈЕНА СРЕДСТАВА ПРОЦЈЕНА УКУПНИХ ТРОШКОВА ЕМИСИЈЕ ИНТЕРЕСИ ПРАВНИХ/ФИЗИЧКИХ ОСОБА У ВЕЗИ С ИЗДАВАЊЕМ/ПОНУДОМ ИНФОРМАЦИЈЕ О ОБВЕЗНИЦАМА КОЈЕ ЋЕ БИТИ ПОНУЂЕНЕ/ УКЉУЧЕНЕ У ТРГОВАЊЕ ОПИС ВРСТЕ И КЛАСЕ ОБВЕЗНИЦА КОЈЕ СУ ПРЕДМЕТ ПОНУДЕ И УКЉУЧЕЊА У ТРГОВАЊЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ОБВЕЗНИЦА ПОЛОЖАЈ ОБВЕЗНИЦА КОЈЕ СУ ПРЕДМЕТ ПОНУДЕ И УКЉУЧЕЊА У ТРГОВАЊЕ ОПИС ПРАВА КОЈЕ ДАЈУ ОБВЕЗНИЦЕ, ЕВЕНТУАЛНА ОГРАНИЧЕЊА ТИХ ПРАВА, КАО И ПОСТУПАК ЗА ИЗВРШАВАЊЕ ТИХ ПРАВА ПРИЈЕВРЕМЕНИ ОТКУП ОБВЕЗНИЦА КАМАТНА СТОПА, ДОСПИЈЕЋЕ, НАЧИН ОБРАЧУНА И РОКОВИ ЗА ИСПЛАТУ ГЛАВНИЦЕ И КАМАТЕ ПО ОБВЕЗНИЦАМА ОБЕЗБЈЕЂЕЊЕ ОБАВЕЗА ЕМИТЕНТА ПО ОСНОВУ ТРЕЋЕ ЕМИСИЈЕ ОБВЕЗНИЦА ВАЛУТНА КЛАУЗУЛА НАЧИН И МЕТОДЕ АМОРТИЗАЦИЈЕ И ВРЕМЕНСКИ РАСПОРЕД ПЛАЋАЊА

4 8.10. ПРИНОС И ОПИС МЕТОДА ИЗРАЧУНАВАЊА ЗАСТУПАЊЕ ИМАЛАЦА ОБВЕЗНИЦА, ОДНОСНО, ОДРЕДБЕ О СКУПШТИНИ ИМАЛАЦА ОБВЕЗНИЦА ОДЛУКЕ О НОВИМ ЕМИСИЈАМА ХАРТИЈА ОД ВРИЈЕДНОСТИ ЕМИТЕНТА ОЧЕКИВАНИ ДАТУМ ИЗДАЊА НОВИХ ХАРТИЈА ОД ВРИЈЕДНОСТИ ЕМИТЕНТА ОПИС БИЛО КАКВИХ ОГРАНИЧЕЊА У ВЕЗИ СЛОБОДНЕ ПРЕНОСИВОСТИ ОБВЕЗНИЦА ПОДАЦИ О ПОРЕСКИМ ОБАВЕЗАМА У ВЕЗИ СА ОБВЕЗНИЦАМА УСЛОВИ ПОНУДЕ УСЛОВИ, ПОДАЦИ О ПОНУДИ, ВРЕМЕНСКИ РАСПОРЕД И ПОСТУПАК ПРИХВАТА ПОНУДЕ УСЛОВИ ПОНУДЕ Укупни износ емисије /понуде Период уписа обвезница и опис поступка уписа обвезница Опис могућности за смањење броја уписаних обвезница по инвеститору и начина за поврат преплаћеног износа уписницима Детаљи о одређеном најмањем/ највећем броју обвезница који се могу уписати Начин и рокови за уплату уписаних обвезница, као и начин на који ће бити пренијете на власничке рачуне купаца обвезница Опис начина и датум на који ће бити објављени резултати понуде Право првенства при упису обвезница ПЛАН РАСПОДЈЕЛЕ И АЛОКАЦИЈЕ ОБВЕЗНИЦА Категорије потенцијалних инвеститора којима су понуђене обвезнице Обавјештавање инвеститора о количини додијељених обвезница ЦИЈЕНА ПО КОЈОЈ ЋЕ ОБВЕЗНИЦЕ БИТИ ПОНУЂЕНЕ И ИЗНОС СВИХ ТРОШКОВА И ПОРЕЗА КОЈИ ПАДАЈУ НА ТЕРЕТЕ ИНВЕСТИТОРА СПРОВОЂЕЊЕ ПОНУДЕ/ПРОДАЈЕ (ПЛАСМАН И ПОКРОВИТЕЉСТВО, ОДНОСНО ПРЕУЗИМАЊЕ) Назив и адреса институција које спроводе поступак понуде/продаје уз обавезу откупа (пласман обвезница) или без обавезе откупа (пласман) обвезница Пословно име и сједиште кредитне и депозитне институције преко којих емитент извршава финансијске обавезе по основу понуде Датум закључивања уговора о покровитељству УКЉУЧЕЊЕ У ТРГОВАЊЕ ПОДАЦИ О УВРШТЕЊУ ПОНУЂЕНИХ ОБВЕЗНИЦА НА ТРЖИШТЕ БАЊАЛУЧКЕ БЕРЗЕ ПОДАЦИ О ХАРТИЈАМА ОД ВРИЈЕДНОСТИ ИСТЕ ВРСТЕ, КОЈЕ ЈЕ ЕМИТЕНТ ВЕЋ ИЗДАО И УКЉУЧИО У ТРГОВАЊЕ ПОЈЕДИНОСТИ О ЛИЦИМА КОЈА СУ СЕ ОБАВЕЗАЛА ДА ЋЕ ДЈЕЛОВАТИ КАО ПОСРЕДНИЦИ ПРИ СЕКУНДАРНОМ ТРГОВАЊУ, ОБЕЗБЕЂУЈУЋИ ЛИКВИДНОСТ ПОМОЋУ ПОНУЂЕНЕ И ТРАЖЕНЕ ЦИЈЕНЕ ДОДАТНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ САВЈЕТНИЦИ ПОВЕЗАНИ СА ИЗДАВАЊЕМ ОБВЕЗНИЦА ИНФОРМАЦИЈЕ У ЈЕДИНСТВЕНОМ ПРОСПЕКТУ КОЈИ СУ РЕВИДИРАЛИ ИЛИ ПРЕГЛЕДАЛИ ОВЛАШЋЕНИ РЕВИЗОРИ МИШЉЕЊЕ ИЛИ ИЗВЈЕШТАЈ СТРУЧНИХ ЛИЦА ОЦЈЕНА КРЕДИТНЕ СПОСОБНОСТИ ЕМИТЕНТА ИЛИ ЊЕГОВИХ ДУЖНИЧКИХ ХАРТИЈА ОД ВРИЈЕДНОСТИ И ДРУГИ ПОКАЗАТЕЉИ ДОКУМЕТИ ДОСТУПНИ НА УВИД КОНТАКТ ОСОБА OБАВЕЗЕ ИЗВЈЕШТАВАЊА ГРАДА БАЊА ЛУКА ПРИЛОГ БР. 1: СПИСАК ГРАФИКОНА И ТАБЕЛА

5 Град Бања Лука прихвата одговорност за садржај овог Јединственог проспекта. Према нашем увјерењу и у складу са свим нашим сазнањима и подацима којим Град Бања Лука располаже, изјављујемо да сви подаци из овог Јединственог проспекта чине цјеловит и истинит приказ финансијског положаја, имовине и обавеза, губитака и добитака Града Бања Лука, као и права и обавезе садржаних у обвезницама Града Бања Лука, те да чињенице које би могле утицати на потпуност и истинитост овог Јединственог проспекта нису изостављене. Јединствени проспект не прикрива податке од материјалног значаја и не садржи податке, ни информације које би потенцијалне инвеститоре довеле у заблуду. У складу са наведеним, Емитент прихвата одговорност за информације садржане у овом Јединственом проспекту. У складу са чланом 59. Закона о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске ( Службени Гласник РС, број: 71/12, 52/14 и 114/17), Јединица локалне самоуправе може се дугорочно задужити само ако у периоду стварања дуга укупан износ који доспијева за отплату, по предложеном дугу и цјелокупном доспјелом неизмиреном постојећем дугу, у било којој наредној години, није већи од 18% износа њених редовних прихода остварених у претходној фискалној години. Министарство финансија Републике Српске издало је Емитенту сагласност, број: 06.04/ /20 од године, за задужење емисијом обвезница, у укупном износу до КМ, у временском периоду од 10 година. У складу са Законом о тржишту хартија од вриједности ( Службени Гласник РС, број: 92/06, 34/0, 30/12, 59/13, 108/13 и 04/17), овај Јединствени проспект одобрила је Комисија за хартије од вриједности Републике Српске на сједници одржаној дана године, број рјешења: 01-УП /20. Одобрењем овог Јединственог проспекта Комисија за хартије од вриједности Републике Српске потврдила је да Јединствени проспект садржи све податке утврђене Законом о тржишту хартија од вриједности и Правилником о условима и поступку емисије хартија од вриједности Републике Српске ( Службени гласник РС, број: 60/12, 88/13, 107/16, 111/16 и 33/18), те да може бити објављен. Обвезнице из предметне емисије ће бити уврштене на службено берзанско тржиште Бањалучке берзе а.д. Бања Лука. Нико није овлашћен да даје податке и изјаве у вези с понудом и продајом обвезница, а који нису садржани у овом Јединственом проспекту. Ако би се такви подаци или изјаве дали, на њих се не смије ослонити, као на податке и изјаве чије је објављивање одобрио Град Бања Лука. Издавање овог Јединственог проспекта, нити продаја или куповина обвезница, не имплицирају да се околности везане уз Град Бању Луку нису измијениле од датума издавања овог Јединственог проспекта. Овај Јединствени проспект не смије се сматрати препоруком за куповину или понудом за продају обвезница од стране или за рачун Града Бања Лука или од стране агента емисије или за рачун другог лица које је с њима повезано, у било којој земљи у којој је давање таквих понуда или позива од стране таквих лица противзаконито. Сваки инвеститор, који разматра куповину обвезница, упућује се на властиту оцјену и процјену финансијског положаја и пословања Града Бања Лука, те услова обвезница, укључујући инхерентне ризике, међу којима и оне описане у поглављу 2. Фактори ризика. Ако другачије није наведено, сви годишњи подаци, укључујући податке о финансијским извјештајима, заснивају се на календарским годинама. Бројеви у Јединственом проспекту су заокружени. У овом документу упућивање на КМ означава конвертибилну марку, односно законско средство плаћања у Републици Српској и Босни и Херцеговини (у даљем тексту: БиХ). 4

6 1. ОДГОВОРНА ЛИЦА ЕМИТЕНТА 1.1. Лица одговорна за информације садржане у Јединственом проспекту Лица одговорна за информације садржане у Јединственом проспекту су: мр Игор Радојичић, градоначелник Града Бања Лука Божана Шљивар, начелница Одјељења за финансије 1.2. Потписане изјаве одговорних лица Предузевши све потребне мјере, изјављујемо да су, према нашим сазнањима, информације у Јединственом проспекту у складу са чињеницама, као и да нису изостављене чињенице које би могле да утичу на истинитост и потпуност Јединственог проспекта". 5

7 2. ФАКТОРИ РИЗИКА 2.1. Фактори ризика специфични за емитента који могу утицати на способност емитента да измирује своје обавезе према имаоцима обвезница Ризик неблаговременог измирења доспјелих обавеза по гарантованим обвезницама У складу са Законом о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске, обавезе по основу емитованих обвезница представљају апсолутну и безусловну обавезу Града Бања Лука. Средства за отплату главнице, камате и других трошкова у вези са емисијом, планирају се буџетом Града Бања Лука. Отплата дуга се извршава из редовних прихода Града Бања Лука и представља приоритетну обавезу, у складу са Законом о задуживању, дугу и гаранцијама и одлукама о извршењу буџета Града. Ризик неизвршавања укупног дуга Града Бања Лука, па самим тим и обавеза по основу ове емисије, сведен је на најмању могућу мјеру. Ризик пореских прихода Ризик пореских прихода садржан је у врсти и висини пореских прихода који су законом утврђени као извори финансирања, што значи да приходи зависе од законски утврђених извора и нивоа привредних активности на које се утврђени порези обрачунавају. Значајне промјене у једном од ова два фактора, уз претпоставку непромијењених расхода могу довести до настанка дефицита буџета Града Бања Лука. Политички ризик Политички ризик поједине државе укључује све ризике повезане са могућом политичком нестабилношћу, односом законодавне, извршне и судске власти, укључујући цјеловитост и постојаност државе као такве. Политички ризик зависи и од односа БиХ са сусједним државама и свијетом. За БиХ је карактеристичан и ризик везан за однос између заједничких органа БиХ и институција Републике Српске. Оперативни ризик Оперативни ризик проистиче из самог пословног процеса, односно могућих пропуста у раду запослених и органа Емитента, неодговарајућих унутрашњих процедура и процеса, неадекватног управљања информационим и другим системима, као и усљед непредвидивих спољних догађаја. Град Бања Лука је усвојио Правилник о интерним контролама и интерним контролним поступцима (Службени гласник Града Бања Лука, број 16/06, 7/07, 32/08 и 16/14), којим су прописани контролни поступци и мјере са минимизирање оперативних и других ризика. Такође, Град је усвојио План интегритета као интерног антикорупционог документа који садржи скуп мјера правне и практичне природе и којим се спријечавају и отклањају могућности за различите облике коруптивног понашања и неправилности у раду Градске управе. У Градској управи Града Бања Лука се континуирано ради на повећању ефикасности и ефективности коришћења јавних средстава, а у претходној години су интензивиране активности на успостављању и развоју система Финансијског управљања и контроле (ФУК). За и годину усвојени су План и Годишњи извјештај о спровођењу планираних активности на успостављању и развоју система финансијског управљања и контроле. За годину је донесен План. У Градској управи је успостављена организациона структура која омогућава успјешно остварење постављених циљева. Дефинисан је читав низ писаних интерних процедура, а стално се преиспитује и унапређује квалитет услуга. Имплементиран је ИСО Низ контролних активности доприноси процесу управљања, смањењу ризика и успјешности остварење постављених циљева. 6

8 Сви запослени у Градској управи, према Правилнику о унутрашњој организацији послова и систематизацији радних мјеста, имају одговорност за провођење система ФУК, а руководиоци за успостављање, развој и провођење. Начин управљања је одговоран и транспарентан. Успостављени су одређени управљачко-информациони системи који садрже поуздане и тачне финансијске и нефинансијске податке и информације и који омогућавају припрему извјештаја и доношење најсврсисходнијих одлука. Руководство се редовно извјештава о извршењу буџета, расположивим средствима, обавезама и потраживањима. Осигурана је транспарентност података кључни документи су објављени на веб страници Града. Виша сила - Force majeure Под овим појмом подразумијевају се сљедећи догађаји: рат, инвазија, дјеловање вањског непријатеља, терористичко дјеловање, побуна или устанак непријатеља Републике Српске и Босне и Херцеговине; случајеви као што су: земљотреси, торнада, оркани, поплаве, пожари, и сл, изузев предвидљивих и уобичајених климатских и природних појава које узрокују оштећења или уништење; појава пандемијe усљед болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2 у марту године. На приједлог Градског штаба за ванредне ситуације, градоначелник Града Бања Лука је донио низ аката у циљу ефикасног управљања пандемијом усљед болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2 (више наредби о регулисању рада трговинских и других објеката; наредбе о организовању и спровођењу мјера карантина, наредбе о окупљању и кретању грађана и др.). У циљу ублажавања економских посљедица пандемије, Скупштина Града је донијела пакет мјера, који укључује: 1. Субвенције за износ комуналне таксе за истицање пословног имена и субвенције накнаде за заузимање јавне површине (планирано у укупном износу од КМ); 2. Субвенције износа редовне камате на кредите (укупан износ свих додијељених субвенција не може бити већи од ); 3. Одобравање застоја (мораторијума) у отплати дуга (односи се на већ закључене уговоре и споразуме о вансудским и судским поравнањима о одгођеном плаћању дуга по основу такси, накнада и другог дуга, а по којима су пословни субјекти дужни да плате дуг у корист буџета Града); 4. Ослобађање плаћања закупнине за три мјесеца (закупци који су у уговорном односу са Градом по основу уговора о комерцијалном закупу). Такође, путем Центра за социјални рад обезбјеђена је помоћ свим суграђанима који су се у току трајања пандемије нашли у ситуацији социјалне потребе. Подјела пакета за социјално угрожене категорије становништва је почела крајем марта и обухватила је око становника. Када је у питању буџет Града, од почетка пандемије се интензивно и детаљно прате приходи и расходи, како би се финансије Града прилагодиле смањењу прихода због пада привредне активности. Приступило се и изради ребаланса буџета, чији је нацрт усвојен крајем мјесеца маја. На основу упутстава и наредби градоначелника, а у циљу контроле расхода, обустављено је покретање нових јавних набавки, чије провођење није неопходно и приоритетно, отказане су манифестације и догађаји планирани за прво полугодиште годину, стварање текућих расхода је значајно редуковано.на основу свих активности проведених у претходном периоду, може се закључити да су Градска управа и Градски штаб за ванредне ситуације успјешно управљали епидемијом и свим ризицима везаним за овај ванредни догађај. 7

9 2.2. Фактори ризика за обвезнице које се нуде и/или укључују у трговање, а који су значајни за процјену тржишног ризика повезаног с тим хартијама од вриједности Ризик тржишта капитала Републике Српске (системски ризици) Ограничавајући фактор тржишта капитала Републике Српске и БиХ јесте величина тржишта, слаба ликвидност за постојеће инструменте, непостојање већег броја домаћих институционалних инвеститора. Приликом улагања у дужничке хартије било којег емитента, постоји могућност појаве одређених системских ризика који се могу одразити кроз тржишне флуктуације економског стања, стабилност и макроекономске ситуације, које чине тржишно окружење берзи на којима се котирају хартије од вриједности. Узимајући у обзир различите инвестиционе стратегије, инвеститори морају пратити споменуте (не)цикличне појаве макроекономских промјена које се могу, али и не морају одразити на сама тржишта капитала, па самим тиме и хартије од вриједности. Каматни ризик Каматне стопе ове емисије прилагођене су нивоу каматних стопа БиХ тржишта. Емитент нема утицаја на понашање каматних стопа на тржишту, тако да раст каматних стопа на тржишту може проузроковати пад цијена што може негативно утицати на инвеститоре. Такође, пад каматних стопа на тржишту може довести до раста цијена обвезница што би имало позитивне финансијске ефекте на инвеститоре уколико би се одлучили за продају обвезница. Валутни ризик Инвеститори треба да узму у обзир да ће обвезнице бити деноминоване у КМ и да је конвертибилна марка (КМ) као званична валута у БиХ везана за евро. Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) одржава монетарну стабилност у складу са Currency board аранжманом (1 КМ = 0,51129 EURO, односно 1 EURO = 1,95583 КМ), што значи да издаје домаћу валуту уз пуно покриће у слободним конвертибилним девизним средствима по фиксном курсу (1 КМ = 0,51129 EURO, односно 1 EURO = 1,95583 КМ). У случају промјене званичног курса конвертибилне марке према евру, обвезнице које су предмет овог Јединственог проспекта ће се прерачунавати и уплаћивати у противвриједности конвертибилне марке за евро, према средњем курсу ЦББиХ. Ради очувања реалне вриједности, уколико дође до промјене званичног курса конвертибилне марке према евру, примјењиваће се валутна клаузула (прерачун конвертибилне марке у евро, односно евра у конвертибилну марку) по средњем курсу, а према курсној листи ЦББиХ на дан доспијећа ануитета по основу емитованих обвезница. Ризик ликвидности обвезница Није сигурно да ће се развити активно секундарно трговање обвезницама, а које би трајало укупни период до доспијећа обвезница што може отежати продају обвезница по фер тржишној цијени. Не може се дати никаква гаранција да ће се развити секундарно тржиште за трговање обвезницама, као ни гаранција да ће постојати ликвидност таквог секундарног тржишта уколико се исто развије, а исто тако се не може дати ни гаранција да уколико се секундарно тржиште развије, да ће исто постојати у континуитету. На неликвидном тржишту, регистровани власници обвезница можда неће моћи да продају обвезнице по правичној тржишној цијени. Ризик процјене Сваки потенцијални инвеститор заинтересован за куповину обвезница мора да утврди, на основу сопствене независне процјене и/или на бази професионалних савјета које сматра одговарајућим у датим околностима, да ли је потенцијална одлука о куповини обвезница одговарајућа и прихватљива инвестиција. Инвеститори чије инвестиционе активности подлијежу инвестиционим законима и прописима, или надзору или регулисању од стране надлежних органа, могу да подлијежу ограничењима улагања у одређене врсте 8

10 дужничких хартија од вриједности. Инвеститори треба да изврше анализу и размотре та ограничења прије улагања. Ризик инфлације Ризик инфлације представља могућност смањења тржишне цијене активе као што су обвезнице, или прихода по основу истих, усљед чињенице да инфлација смањује куповну моћ валуте. Инфлација утиче на смањење реалне стопе приноса. Уколико би стопа инфлације била већа од камате која се плаћа по обвезницама, реалан принос по основу обвезница би био негативан. 3. ИНФОРМАЦИЈЕ О ЕМИТЕНТУ 3.1. Основни подаци о емитенту и опис његовог правног положаја у оквиру државне управе Назив емитента: Град Бања Лука Правни статус: Јединица локалне самоуправе Адреса Трг српских владара 1, Бања Лука ЈИБ Матични број Основна дјелатност Опште дјелатности јавне управе Број у Регистру емитената КХОВ РС /07 Телефон Фаx Е-mail Web У члану 2. Статута Града Бања Лука ( Службени гласник Града Бања Лука, бр. 14/18 и 9/19) је наведно да је град Бања Лука територијална јединица локалне самоуправе у којој грађани задовољавају своје потребе и учествују у остваривању заједничких и општих интереса, непосредно и преко демократски изабраних представника. Град има све надлежности прописане Законом о локалној самоуправи ( Службени гласник РС, број 97/16 и 36/19), као и друге надлежности које су му пренесене другим законом Догађаји који могу бити од значаја за процјену солвентности емитента С обзиром на то да већину прихода Града чине порески и непорески приходи, који се дијеле између буџета Републике и буџета градова и општина, догађаји који могу бити од значаја за процјену солвентности Града су кретања макроекономских показатеља (нпр. бруто друштвеног производа), пореска политика у области директног опорезивања, прописи који дефинишу непореске приходе и сл. Према подацима из Ребаланса буџета Републике Српске за годину очекује се значајан пад економске активности због пандемије COVID19, а чије се посљедице већ могу примијетити посматрајући кретање наплате јавних прихода. Према подацима Пореске управе Републике Српске и Управе за индиректно опорезивање, јавни приходи су усљед новонастале ситуације због појаве вируса корона у Републици Српској у другој половини марта и током априла године значајно пали, за око 16,1% у односу на исти период претходне године. Ради ублажавања негативних посљедица усвојена је Уредба са законском снагом о пореским мјерама за ублажавање економских посљедица насталих усљед болести COVID-19 SARS-CoV-2 ( Службени гласник Републике Српске, број 35/20), а мјере које су прописане наведеном уредбом имаће одређени утицај на кретање прихода током године. 9

11 Очекује се и значајан пад свих макроекономских показатеља, па се процјењује реалан раст БДП-а од -3,3%, док ће цијене просјечно пасти за 0,4%. С обзиром на тренутну ситуацију, као и мјере које се предузимају с циљем помоћи привреди, процјењује се значајан пад прихода у републичком буџету у другом кварталу године, затим благи опоравак остварења прихода у трећем и четвртом кварталу године. Порески приходи на нивоу Републике Српске износе 2.557,6 милиона КМ у Ребалансу буџета Републике Српске за годину, што је мање за 184,4 милиона КМ или 6,7% у односу на пореске приходе планиране Буџетом Републике Српске за годину. Непорески приходи у Ребалансу буџета Републике Српске за годину износе 200 милиона КМ, што представља умањење за 54,3 милиона КМ или 21,4% у односу на средства планирана Буџетом Републике Српске за годину. У складу са општим економским пројекцијама и очекиваним падом прихода и Град Бања Лука је приступио изради Ребаланса буџета за годину. План пореских и непореских прихода је смањен за 25,1 милион КМ или 20% у односу на почетни буџет године. У складу с тим, извршено је одређено смањење текућих расхода и одређених издатака, према дефинисаним приоритетима у потрошњи. Да би се капитална улагања задржала на планираном нивоу, а у циљу подстицања привредне активности на територији града и очувања радних мјеста, очекивани пад прихода биће супституисан екстерним изворима финансирања, кроз емисију обвезница и краткорочно задужење, као и неутрошеним средствима суфицита оствареног у и ранијим годинама. Такође, циљ је и да се социјална давања задрже на првобитно утврђеном нивоу Подаци о органима управљања, као и о лицима који су чланови тих органа Сходно члану 36. Статута, органи Града су: Скупштина Града и Градоначелник. Према члану 38. и 39. Статута, Скупштина Града је представничко тијело грађана града, и орган одлучивања и креирања политике Града. Скупштина Града има 31 одборника. Одборници Скупштине Града бирају се на непосредним изборима, на период од 4 године, у складу са изборним прописима. У окриву свог дјелокруга, Скупштина Града: доноси статут; доноси одлуке и друге опште акте и даје њихово аутентично тумачење; доноси буџет; усваја финансијске извјештаје; доноси планове и програме развоја јединице локалне самоуправе, план локалног економског развоја, план инвестирања и план капиталних улагања; доноси стратешке документе просторног уређења за подручје јединице локалне самоуправе; доноси програм уређења грађевинског земљишта; доноси спроведбене документе просторног уређења за подручје јединице локалне самоуправе; доноси одлуке и друга општа акта о обављању функција из области културе, образовања, спорта, здравства, социјалне заштите, информација, занатства, туризма, угоститељства и заштите животне средине; доноси одлуке о комуналним таксама и другим јавним приходима, када је овлашћена законом; даје сагласност на цијену комуналне услуге; доноси одлуке и друга општа акта о организацији и функционисању цивилне заштите у области заштите и спасавања и врши и друге послове из области заштите и спасавања у складу са законом; доноси одлуке о прибављању, управљању и располагању имовином јединице локалне самоуправе; доноси одлуку о одређивању назива улица, тргова и дијелова насељених мјеста; доноси одлуку о проглашењу празника јединице локалне самоуправе; доноси одлуку о употреби симбола јединице локалне самоуправе; доноси одлуку о чланству јединице локалне самоуправе у Савезу општина и градова и о удруживању у друге савезе и организације; 10

12 доноси план коришћења јавних површина; доноси одлуку о проглашењу почасних грађана и уређује права и обавезе из те одлуке; доноси одлуку о наградама и признањима; бира и разрјешава предсједника Скупштине, једног или два потпредсједника Скупштине, замјеника градоначелника и чланове сталних и повремених радних тијела Скупштине, именује и разрјешава секретара Скупштине и начелника Одјељења, односно Службе и врши избор, именовања и разрјешења на другим позицијама у складу са законом; формира Стручну службу за потребе Скупштине и њених радних тијела; оснива Одбор за жалбе јединице локалне самоуправе и разматра извјештај о раду одбора; покреће иницијативу за територијалну промјену и промјену назива јединице локалне самоуправе и насељеног мјеста; доноси одлуку о задужењу јединице локалне самоуправе; усваја Пословник о раду; усваја етички кодекс Скупштине; разматра годишњи извјештај о раду Градоначелника и заузима свој став; разматра информације о стању јавног реда и мира, безбједности грађана и имовине на подручју јединице локалне самоуправе; одлучује о покретању иницијативе за опозив Градоначелника, у складу са законом којим се уређује избор Градоначелника, односно начелника општине; разматра извјештај Градоначелника о раду у органима предузећа која обављају комуналне дјелатности; одлучује о располагању капиталом у предузећима која обављају комуналне дјелатности, а који је у својини јединице локалне самоуправе; именује и разрјешава директора и управни одбор установе, чији је оснивач или суоснивач јединица локалне самоуправе, у складу са законом; оснива привредна друштва, установе и предузећа комуналних и других дјелатности за обављање послова од интереса за јединицу локалне самоуправе, којима управља у складу са законом; расписује јавни зајам и самодопринос; расписује референдум, у складу са законом и врши и друге послове утврђене законом и Статутом. Сходно члану 62. Статута, градоначелник је носилац извршне власти у Граду, руководи Градском управом Града, и одговоран је за њен рад. Градоначелник заступа и представља Град. Према члану 67. Статута, градоначелник је надлежан да: предлаже Статут; предлаже одлуке и друга општа акта Скупштини; израђује и подноси Скупштини на усвајање нацрт и приједлог буџета, финансијски извјештај, економски план, развојни план, инвестициони програм, просторни и урбанистички план и остале планске и регулаторне документе који се односе на коришћење и управљање земљиштем, укључујући и коришћење јавног земљишта; обавјештава Скупштину о свим питањима из надлежности јединице локалне самоуправе, њених права и обавеза; спроводи локалну политику у складу са одлукама Скупштине, извршава локални буџет и обезбјеђује примјену одлука и других аката Скупштине; извршава законе и друге прописе Републике, града и општине чије је извршење повјерено јединици локалне самоуправе; доноси одлуку о оснивању градске, односно општинске управе; доноси Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста градске, односно општинске управе; предлаже именовање и разрјешење начелника одјељења или службе; предлаже и доноси опште и појединачне акте о организацији и функционисању цивилне заштите у области заштите и спасавања и врши и друге послове из области заштите и спасавања у складу са законом; реализује сарадњу јединице локалне самоуправе са другим јединицама локалне самоуправе, међународним и другим организацијама, у складу са одлукама и закључцима Скупштине и њених радних тијела; 11

13 даје сагласност на статуте и друга општа акта предузећа и установа чији је оснивач јединица локалне самоуправе; подноси извјештај Скупштини о раду у органима предузећа која обављају комуналне дјелатности; подноси извјештај Скупштини о свом раду и раду градске, односно општинске управе; покреће иницијативу да се до одлуке надлежног суда обустави од извршења општи или појединачни акт Скупштине, ако сматра да је супротан Уставу и закону; 3акључује уговоре у име јединице локалне самоуправе, у складу са актима Скупштине; рјешава у другом степену по жалби на првостепена рјешења, уколико за рјешавање нису надлежни републички органи; доноси одлуке о располагању новчаним средствима на начин утврђен Статутом; одлучује о сукобу надлежности између градске, односно општинске управе и организација које врше послове од интереса за јединицу локалне самоуправе; одлучује о изузећу службеног лица градске, односно општинске управе и обавља друге послове утврђене законом и Статутом. Градоначелник је одговоран за законитост свих аката које предлаже Скупштини. Послови у Градској управи Града Бања Лука организују се у оквиру одјељења, служби и одсјека, који чине јединствен процес рада у сједишту ове локалне заједнице. Градска управа Града Бања Лука има 12 одјељења, двије службе и седам одсјека и Кабинет градоначелника. Градска управа Града обавља сљедеће послове: извршава, и обезбјеђује извршавање одлука и других прописа и аката које доноси Скупштина Града и градоначелник; извршава законе и друге прописе Републике Српске и БиХ, чије јој је извршавање повјерено; рјешава у управним стварима, врши управни надзор, и друге управне послове у оквиру надлежности локалне управе; врши послове државне управе - који су јој повјерени; непосредно припрема програме развоја и друге програме и планове, које доноси Скупштина Града и градоначелник; припрема прописе и друга акта - које доноси Скупштина Града и њена радна тијела, и градоначелник; врши и друге послове које јој повјери Скупштина Града и градоначелник. У оквиру послова Градске управе Града, садржани су: послови опште управе; послови у вези са привредом; послови у вези са просторним уређењем; послови финансија за потребе Градске управе и буџетских корисника; комунални послови; послови саобраћаја и путева; послови из области локалног економског развоја; послови борачко-инвалидске заштите и војне евиденције; послови комуналне полиције; послови инспекцијског надзора; послови у вези са културом, туризмом и социјалном политиком; послови из области образовања, здравства, омладине и спорта; послови одржавања, обезбјеђења и превоза - за потребе Градске управе; послови из надлежности Кабинета градоначелника; информатички и технички послови за потребе Градске управе и Скупштине Града; послови из области цивилне заштите и заштите од пожара у граду Бањој Луци; послови из области развоја локалне самоуправе и управљања људским ресурсима; послови из области права и правних прописа; послови из области јавних набавки; послови из области интерне ревизије. 12

14 3.4. Демографски, економски и други показатељи емитента О граду Бања Лука У политичко-територијалној организацији простора Републике Српске, која се састоји од општина и градова, град Бања Лука (раније општина) је највећа политичко-територијална јединица са површином од квадратних километара, што представља 4,9% укупне територије Републике Српске. Универзитетски, привредни, финансијски, политички и административни је центар Републике Српске (једног од два ентитета у Босни и Херцеговини) и са становникa (према попису становништва из године, објављеном од стране Републичког завода за статистику РС). На подручју града се налази 57 мјесних заједница. Бања Лука је смјештена у котлини, на надморској висини од 164 метра и на прелазу између Динарских планина на југу и Панонског базена на сјеверу. Град припада средњоевропској временској зони (ГМТ+1) и има умјерено-континенталну климу, са преовладавајућим утицајима панонског простора. Због великог броја зелених површина (паркова и алеја), Бања Лука носи епитет град зеленила. Називају је и градом младих, спорта и културе. У посљедњој деценији Бања Лука се све више отвара према земљама тржишне економије, а своју шансу види у развоју трговине, туризма, пољопривреде и прерађивачке индустрије. Под називом Бања Лука, град се први пут спомиње у Повељи угарског краља Владислава II Јагеловића године. Дан града обиљежава се 22. априла, када је Бања Лука у Другом свјетском рату ослобођена од фашизма. Слава града је Спасовдан. Становништво Према подацима пописа становништва, домаћинстава и станова у БиХ године, које је обjавио Републички завод за статистику РС, на подручју града Бања Лука, односно на површини од квадратна километра, било је становникa 1, из чега слиједи да просјечна густина насељености износи 145 становника на квадратни километар. Према истим резултатима пописа, на подручју града је пописано домаћинстава и стана. Према посљедње доступним подацима из процјене броја становника за период године, извршеној од стране Републичког завода за статистику (РЗЗС), број становника је повећан са у години на у години Број становника Бања Лука Република Српска Графикон 1: Процјена броја становника Бањалуке у периоду године; Извор: РЗЗС Графикон 2: Упоредни приказ природног прираштаја Бање Луке и Републике Српске у периоду године; Извор: РЗЗС 1 Према прелиминарним подацима пописа 2013, објављеним од стране Агенције за статистику БиХ, број становника у граду Бања Лука је

15 Посматрајући период од године, природни прираштај у граду Бања Лука је позитиван, за разлику од природног прираштаја на нивоу Републике Српске који је негативан. За посматрани период, највећи природни прираштај забиљежен је године 131, док је најнижи природни прираштај забиљежен у години 12. Туризам За потребе развоја туризма града Бања Лука, извршена је Анализа туристичког бренда града. У складу са Анализом, туристички бренд града су: ријека Врбас, адреналински спортови и манифестације, од којих су испитаници издвојили Demofest и Fresh Wave. Такође је израђен логотип, слоган, као и комплетан визуал љетне туристичке промотивне кампање, у којој су у складу са анализом бренда промовисани авантуристички и манифестациони туризам. Градска управа планира пружити подршку пројекту умрежавања хотелијера, туристичких агенција, представника удружења која се баве адреналинским спортовима, удружења за развој туризма, ради стварања заједничке туристичке понуде. Предвиђена је и израда туристичких апликација, као и дигитализованог система промоције туристичке понуде Бање Луке. Табела 1: Број долазака и ноћења у граду Бања Лука 2 Туристи Индекс Домаћи туристи доласци ноћења Страни туристи доласци ноћења Укупно доласци ноћења Извор: РЗЗС Бања Лука се издваја као дестинација у којој, на веома малом простору, постоје услови за упражњавање различитих облика авантуристичких активности. Туристима се нуде дневни и ноћни рафтинг и кануинг Врбасом, кањонинг на ријеци Швракави, слободно пењање, брдски бициклизам, јахање на планинама Козара и Мањача, тандем скок падобраном и панорамски лет и планинарење на рути Мањача, Козара и Чемерница. Подручје Бање Луке и њене околине обилује термо-минералним изворима који су кориштени још у античком периоду. Термални извори у Српским Топлицама, заједно са свим осталим потенцијалима на овом локалитету (архитектура, сакрални објекти, природни мотиви, излетишта Сутурлија и Бањ брдо и др.), представљају огроман туристички потенцијал града који и даље није адекватно искориштен. Култура Бања Лука од давних времена носи трагове различитих култура, које су се преплитале на овом простору и које су оставиле велики број културно-историјских споменика, као свједока различитих епоха и људског стваралаштва. Најзначајније установе културе у Бањој Луци, али и Републици Српској су: ЈУ Бански двор-културни центар Тврђава Кастел Музеј Републике Српске Музеј савремене умјетности Народно позориште Републике Српске Народна и универзитетска библиотека Републике Српске Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица Републике Српске Дјечије позориште Републике Српске Архив Републике Српске Академија наука и умјетности Републике Српске. 2 До израде Јединственог пропекта нису били доступни подаци о броју долазака и ноћења у Граду Бања Лука за годину. 14

16 У граду се годишње одржи низ позоришних представа, изложби, концерата, перформанса и других умјетничких програма. У граду гостују еминентни ствараоци из свијета умјетности. Град Бања Лука је организатор манифестације Кочићев збор, а помаже и програме 30 манифестација у области културе који се одржавају у Бањој Луци. Змијањски вез са Кочићевих простора, уврштен је године на Репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа Унеска. Као главни град и регионални културни центар, град Бања Лука има значајне могућности за развој културе, а нарочито у дијелу културне дипломатије промовисања сопствене културне баштине и размјене на међународном нивоу, у великом броју области. Унапређење културе је један од кључних стратешких фокуса Града, што се огледа кроз бројне активности, нарочито у посљедњих неколико година: ревитализацију тврђаве Кастел, кандидатуру за Европску престоницу културе године, обогаћивање културних садржаја, промоцију и даљи развој Банског двора, те подршку великом броју културно-умјетничких друштава и културних организација и удружења, који су активни на територији града Бања Лука. Бања Лука је у години, по први пут, добила Стратегију развоја културе за период од године, која је дио ширег плана и активности у вези са припремом кандидатуре Града Бања Лука за Европску престоницу културе године. Када је ријеч о пројекту Европске престонице културе, битно је истаћи да је након скоро три године преданог рада и уласка у финале, Град Бања Лука упутиo у октобру године, Европској комисији апликацију кандидатуре за Европску престоницу културе године, под слоганом Супротности се привлаче. Супротности из овог слогана су се односиле на нешто што није нужно позитивно или негативно, него другачије од стандардног клишеа, гдје је, кроз њихово спајање, намјера створити нешто сасвим ново. Европска комисија је крајем године, објавила да је Бања Лука ушла у финале такмичења за Европску престоницу културе године, а уз Бању Луку, у ужи избор ушли су још норвешки Бодо и Мостар. И поред велике подршке и очекивања, те одличног пројекта бањалучког тима, године у Бриселу, норвешки град Бодо изабран је за Европску престоницу културе године, у конкуренцији градова изван ЕУ. Наведени пројекат је имао не само културну добит, већ је позитивно утицао и на привредну и туристичку дјелатност у граду. Утицао је на побољшање укупне инфраструктуре, а захваљујући истом, Бања Лука је добила много, посебно на међународној промоцији и препознатљивости. Такође, повећана је свијест грађана о разноликости култура и програма, јер богата историја нашег града нуди толико много супротности које се привлаче и морају да живе на овом простору. У сваком случају, енергију и залагање у реализацији апликације осјетили су готово сви, а идеја је ујединила људе потпуно различитих опредјељења. Иако Град Бања Лука није понио титулу, наставиће реализацију одређених пројеката из документа Стратегије развоја културе Града Бања Лука , поштујући стратешке циљеве и опредјељења Града у наредном периоду. У процесу је ревитализација тврђаве Кастел која је, уз финансијску помоћ Европске уније, почела године и која је подијељена у 9 фаза (цјелина). Из средстава Европске уније обезбјеђена су средства за обнову дијела пројектне цјелине IX тврђаве Кастел. Новопројектованим рјешењем у Каменој згради је тренутно изложбени простор којим управља Културни центар Бански двор, а предвиђа се културни садржај - градски музеј. У години извршена је реконструкција кула 3 и 4, подземног арсенала, те дијела бастиона и бедема који су саставни дио цјелине 2. На тај начин су омогућени квалитетнији услови за одржавање културних догађаја у оквиру љетне позорнице. У току године извршена је ремоделација и ревитализација куле 1 (покривање куле и санација круне куле), куле 2 и бедем (покривање куле 2, санација круне куле и санација бедема лијево од куле 1) који су саставни дио цјелине 4. У години завршени су радови на ремоделацији и ревитализацији дијела јужног Бедема - сегмент 6 тврђаве, санирано је степениште, зидине и заштитна ограда. 15

17 Спорт Град Бања Лука је био Европски град спорта за годину. Град Бања Лука одувијек је био препознатљив као град спорта и младих који има дугу спортску традицију. Завидне успјехе на спортским такмичењима постизали су и бањалучки спортисти који су свом граду подарили 13 медаља са Олимпијских игара (8 златних, 1 сребрна и 4 бронзане медаље) и 15 медаља са свјетских првенстава, и низ медаља са других првенстава и међународних такмичења. Законом о спорту је дефинисано да је спорт у Републици Српској дјелатност од општег интереса, а остварује се доношењем и реализацијом програма развоја спорта. Град Бања Лука је усвојио Програм развоја спорта за период године, којим је дефинисан нови концепт финансирања спорта на територији града, са циљем враћања спорта у школе. Данас у Бањој Луци активно ради 250 спортских организација у 40 грана спорта, од чега је 13 спортских организација инвалидних лица. Спортски клубови организовани су у 25 градских гранских савеза. Најмасовнија грана спорта је фудбал који има 30 спортских организација, затим кошарка 16, карате 13, рукомет 12, шах 11, итд. Град Бања Лука има олимпијски базен, комплекс отворених базена, три спортске дворане. На територији града се налази више отворених и затворених терена и дворана, у оквиру школских објеката и спортских клубова. Саобраћајна инфраструктура Простор града Бања Лука има добру саобраћајну мрежу, као и добру повезаност са осталим подручјима. Ово се првенствено односи на друмски саобраћај. Изграђене саобраћајнице примарног значаја имају правац пружања сјевер-југ, што је првенствено условљено топографским карактеристикама. Предметни простор пресијеца међународни путни правац Е661 (магистрални пут М1-16, Градишка Бањалука Црна Ријека). Правац исток-запад је омогућен преко магистралног пута М-4 (Приједор Бањалука Челинац). Укупна дужина локалних и некатегорисаних путева на подручју Града Бања Лука износи 1878,36 км, од чега је асфалтирано 904,98 км, а преосталих 973,38 км су макадамски путеви. У односу на податке из Стратегије развоја локалних путева и улица у насељу Града Бања Лука из године, дужине поменутих саобраћајница су смањене због усвајања нове Одлуке о разврставању локалних путева и улица у насељу на подручју Града Бања Лука ( Сл. гласник Града Бања Лука бр. 15/18 од године), којом су одређени путни правци прекатегорисани у градске саобраћајнице Капиталне инвестиције Редовно одржавање, модернизација и реконструкција Графикон 3: Улагања у саобраћајну инфраструктуру (у КМ); Извор: Одјељење за саобраћај и путеве Града Бања Лука 16

18 На претходном графикону приказана су улагања у саобраћајну инфраструктуру у посљедњe три године. Евидентан је значајан раст улагања, јер се на ширем подручју града вршила како реконструкција, тако и изградња нових саобраћајница, при чему је изграђено и 10 кружних раскрсница. Такође је ријешен вишедеценијски проблем споја Источног транзита, а изграђен је и нови мост на локацији Зеленог моста. Планирају се и у наредном периоду значајна улагања у изградњу и модернизацију градске уличне мреже, са циљем смањења застоја и већег протока возила у граду, те повећаног степена сигурности у саобраћају. Скупштина Града је у години усвојила Стратегију развоја локалних путева и улица у насељу. Град Бања Лука има 10 мостова већег распона на ријеци Врбас и 3 већа моста на ријеци Врбањи. Жељезничка станица у Бањој Луци је у саставу магистралне жељезничке пруге Нови Сад Бања Лука Добој Зворник. Жељезнички саобраћај је базиран на постојећој траси, а планирана је реконструкција и модернизација постојеће магистралне пруге нормалног колосјека Приједор - Бања Лука Добој и изградња пруге Бања Лука Градишка (односно задржавање планираног триангла у Залужанима). Могућности побољшања јавног саобраћаја односе се и на веће укључење жељезнице у јавни приградски превоз путника увођењем нових превозних средстава и новог реда вожње, чиме се постиже брз, ефикасан и квалитетан превоз путника овим видом саобраћаја. Унапређење жељезничког теретног саобраћаја је потребно остварити реконструкцијом и осавремењавањем претоварних терминала. Аеродром Бања Лука у Маховљанима, општина Лакташи, је ваздушна лука која је удаљена око 20 km од центра града. 17

19 Енергетска инфраструктура Снабдијевање домаћинстава електричном енергијом у градским и приградским насељима је на задовољавајућем нивоу. На руралном подручју града Бања Лука, евидентирана је густа мрежа високонапонских и средњенапонских далековода, која је највећим дијелом сконцентрисана на сјеверозападном и јужном дијелу града. У свим насељима, на периферији града, израђена је надземна нисконапонска (НН) мрежа преко које се потрошачи снабдијевају електричном енергијом. Мрежа је изграђена у доба опште електрификације насеља. У појединим засеоцима која су удаљена од центра села, напонске прилике су лоше, па се у наредном периоду у тим засеоцима планира реконструкција НН мреже. Реконструкцију је потребно вршити у сарадњи са Електродистрибуцијом. Укупна дужина електро мреже на подручју града је m, од чега на високонапонској мрежи m, а на нисконапонској мрежи m. Према задњим доступним подацима, број потрошача на високонапонској мрежи у години износио је 109, док је број потрошача на нисконапонској мрежи био , од чега домаћинстава , јавне расвјете 576, те остала потрошња потрошача. Водоводна инфраструктура Водоводним системом града Бања Лука управља предузеће Водовод а.д. Бања Лука. Град Бања Лука се снабдијева водом на три начина: 1) са изворишта Суботица капацитета l/s; 2) експлоатацијом подземне воде бунарским системом (извориште Новоселија ) 8 бунара са максималним капацитетом од 400 l/s; 3) фабриком воде са модерним постројењем које прерађује површинску воду ријеке Врбас у воду за пиће, са тренутним максималним капацитетом од l/s и уз могућност проширења за још 400 l/s. Дужина водоводне мреже (примарна и секундарна) подручја града Бања Лука у години износи 865 km. Укупан резервоарски простор водоводног система износи m3. Просјечна старост мреже је 40 година. Просјечан број кварова је oкo 1800 на годишњем нивоу, од чега је више од 50% кварова на прикључној мрежи. Без обзира на покривеност града водоводном мрежом, неопходно је улагати у реконструкцију постојеће мреже. Покривеност становништа услугом водоснабдијевања са јавног водоводног система је око 88%. Значајан број домаћинстава користи воду из локалних водовода. Град Бања Лука је године започео велики пројекат изградње и проширења водоводне мреже на ширем подручју града, чија је вриједност око 25 милиона КМ. Овај пројекат реализоваће се у три фазе које носе назив Вода 1, Вода 2 и Вода 3. Провођењем све три фазе овог пројекта, биће остварен стратешки циљ да се до године обезбједи снабдијевање из јавних водовода за 95% становништва на комплетном подручју Бање Луке. Земљиште и шуме Од укупне површине града Бања Лука у износу од ha, пољопривредно земљиште заузима површину од ha (39%). На сваког становника Бање Луке долази 0,26 ha пољопривредног земљишта. Бања Лука се налази на другом мјесту у Републици Српској по површини ораница и башта са хектара од чега је ,37 засијаних површина, док је по површини угара и необрађених ораница са хектара на првом мјесту. Поређења ради, Бијељина је на првом мјесту по површини ораница и башта којих има хектара, али има свега хектара необрађених ораница и угара. Рурално подручје града Бања Лука чини хектара, односно преко 85% територије града, од чега пољопривредно земљиште чини 45 50%. Надаље, од укупног пољопривредног земљишта, 88% чине обрадиве површине, 48,5% чине површине повољне за пољопривреду, а 32% чине ливаде, што омогућава и интензивнији развој сточарства, а прије свега овчарства. Од укупне површине пољопривредног земљишта 90% је у приватном власништву, а свега 10% је у државном. Подручје града Бања Лука је изузетно богато квалитетним шумама, које заузимају површине од ,15 ha. У структури власништва, шумски фонд у државном власништву доминира са 72% (45.521,95 ha) док приватне шуме заузимају око 28% (17.277ha) укупног шумског фонда. 18

20 Основни економски показатељи Бруто домаћи производ Кретање бруто домаћег производа у Републици Српској у посљедњих пет година биљежи тренд раста. БДП по глави становника у години износио је КМ, што представља раст од 6,5%, у односу на годину, када је износио КМ. Период од до године карактерише континуиран раст бруто друштвеног производа по глави становника на годишњем нивоу, што је резултат позитивних макроекономских кретања на нивоу Републике Српске, као што су: раст индустријске производње и извоза, смањење спољнотрговинског дефицита, повећање броја запослених, смањење броја незапослених и стабилизација јавног дуга, у односу на укупан БДП Републике Српске. Табела 2: Бруто домаћи производ у РС 3 Извор: РЗЗС Oпис Бруто додата вриједност (БДВ)-у 000 КМ Порези на производе минус субвенције на производе - у 000 КМ Бруто домаћи производ (БДП) - у 000 КМ Број становника у РС BDP per capita (у КМ) Графикон 4: Кретање бруто домаћег производа по глави становника Извор: РЗЗС 3 До израде Јединственог пропекта нису доступни подаци о бруто домаћем производу у РС за годину. 19

21 Број и структура привредних субјеката Према подацима Пореске управе РС на дан године, на подручју града Бања Лука је пословало регистрованих привредних субјеката. Детаљна структура привредних субјеката дата је у наредној табели. Табела 3: Преглед привредних субјеката у на територији града Бања Лука у години Субјект Укупно Привредни субјекти (до 49 запослених) Привредни субјекти ( запослених) Привредни субјекти (више 250 запослених) 86 Регистроване предузетничке радње УКУПНО Извор: Пореска управа РС, година Према подацима Пореске управе РС, у години, највећи број пословних субјеката пословао је у области трговине (2.646), што представља 29,86% укупног броја пословних субјеката, затим у области пословања некретнинама (1.380), са 15,57%, пословни субјекти из стручних, научних и техничких дјелатности (916) са 10,34%, док су на четвртом мјесту привредни субјекти из области умјетности, забаве и рекреације којих је 600 и који представљају 6,77% укупног броја бањалучких пословних субјеката у години. Број и структура предузетника На дан године, према Јединственом регистру предузетника Градске управе Града Бања Лука, који обухвата самосталне предузетнике који имају обавезу регистрације код јединице локалне самоуправе, на подручју града Бања Лука регистровано је самосталних предузетника. Структура предузетничких радњи представљена је у наредној табели. Табела 4: Структура предузетничких радњи у граду Бања Лука Назив Пољопривреде, шумарство и рибарство Дјелатности из области прерађивачке индустије Производња и снабдиј. електр. енерг., гасом, паром и климатизација Дјелатности из области грађевинарства Трговина на велико и на мало, поправка моторних возила Саобраћај и складиштење Дјелатност пружања смјештаја, припреме и послуживања хране, хотелијерство и угоститељство Информације и комуникације Финансијске дјелатности и дјелатност осигурања Пословање некретнинама Стручне, научне и техничке дјелатности Административне и помоћне услужне дјелатности Образовање Дјелатност здравствене заштите и социјалног рада Умјетност, забава и рекреација Остале услужне дјелатности УКУПНО Извор: Јединствени регистар предузетника Градске управе Града Бања Лука 20

22 Финанансијско пословање привредних субјеката Према АПИФ-овој обради годишњих обрачуна за бањалучких предузећа за годину, укупан приход за годину износио је КМ и биљежи повећање од 0,1%, у односу на укупни приход из године. У укупном приходу привреде града највеће учешће од 39,2% остварили су приходи из области трговине (2,89 милијарди КМ), затим предузећа из прерађивачке индустрије, с учешћем од 17,1% и приходом од 1,26 милијарди КМ и пословни субјекти из области информација и комуникација, с учешћем од 9,7%, односно с оствареним приходом од 716,3 милиона КМ. Укупни расходи у години износили су КМ и у односу на годину мањи су 0,3%. Укупна добит предузећа ( КМ) повећана је 12,3%, у односу на добит из године, док укупан губитак бањалучких предузећа по обрачуну за годину ( КМ), у односу на годину, биљежи повећање од 22,0%. Табела 5: Основни финансијски показатељи пословања привреде града Бања Лука по годишњем обрачуну у периоду од године Година Опис Укупни приходи у КМ Укупни расходи у КМ Добит у КМ Губитак у КМ Радници Број привр. друштава Извор: АПИФ Финансијске дјелатности и дјел. осигурања 4% Остале дјелатности 18% Трговина 39% Грађевинарство 6% Производња и снабдиј. елек. енер., гасом и паром 6% Информације и комуникације 10% Прерађивачка индустрија 17% Графикон 5: Преглед главних грана привреде према оствареним приходима у г.; Извор: АПИФ У наставку се даје анализа положаја појединих дјелатности, а према подацима које је обрадио АПИФ. По годишњем обрачуну за годину забиљежен је скроман раст укупних прихода привредних предузећа од само 0,1%, у односу на годину, док су укупни губици повећани 22,0%. И даље се највећи приходи остварују у области трговине (39,2%), а 17,1 % укупних прихода из прерађивачке индустрије. Посљедњих година примјетни су све већи приходи у области информационо-комуникационих технологија (9,7%) па је неопходан стратешки приступ и систематска улагања у ову индустрију. Најмањи приходи привредних дјелатности остварени су у области вађења руда и камена и у области угоститељства и хотелијерства. 21

23 Према показатељу остварених прихода у години, у прерађивачкој индустрији доминира производња нафтних деривата, производња папирне конфекције, производња прехрамбених производа, металних производа и фармацеутских производа, а затим слиједе производња рачунара, пластичних производа и производња пића. Удио извоза прерађивачке индустрије у укупном извозу града Бања Лука износи преко 44%, али је у оквиру прерађивачке индустрије највећи дио приходи од извоза остварени кроз извоз услуга, односно лон послове. Иако је скроман број регистрованих субјеката, који се баве пољопривредном дјелатности, шумарством и рибарством (101 правно лице), овај сектор је остварио у години солидне приходе (66 милиона КМ). Имајући у виду стратешко опредјељење Града Бања Лука да улаже у рурални развој, један од приоритета би требало да буде и подршка пољопривредној дјелатности. Сектор грађевинарства у граду Бања Лука учествује са 5,8% у укупно оствареном приходу привреде града, запошљавајући преко радника. Као што је већ раније напоменуто, најзастуљенији, по свим параметрима, је сектор трговине. Удио овог сектора у укупним приходима на подручју града Бања Лука је 39,2% и износи 2,9 милијарди КМ. Овај сектор запошљава радника, што представља знатно већи број радника, од укупног броја запослених у прерађивачкој индустрији (7.672 радника). Може се рећи да је сектор информационо-комуникационих технологија у експанзији и да остварује 9,7% укупних прихода од привредне дјелатности у граду Бања Лука и запошљава 4,9% укупног броја запослених. Најбоља зарада остварује се у ИКТ сектору, која је за 1/3 већа, у односу на просјечну зараду привреде града. Ипак, овај приказ садржи и највећу ИКТ компанију, Телеком Спрске ад, која у великој мјери доприноси укупној позитивној слици у овом сектору. С обзиром на то да је Бања Лука универзитетски град, са значајним капацитетима у смислу људских ресурса, очекује се да ће се град Бања Лука у наредним годинама стратешки бавити развојем овог сектора. Статистички подаци указују да је највећи извоз у години остварен у прерађивачкој индустрији (44,2% вриједности укупног извоза), али 96,9% укупног извоза у овом сектору односи се на извоз услуга- лон послове, који не доносе значајне приходе привредним субјектима. Укупна извозна дјелатност у граду Бања Лука је недовољна па је неопходно да се кроз разне подстицајне и друге мјере, укључујући и измјене законодавног оквира, побољшају услови за пословање привредних субјеката на иностраном тржишту. Број и структура запослених радника Према подацима Пореске управе РС, године на подручју Бање Луке било је запослено радника, што је за 2,3% више него на крају године, када је било запослено радника. Према областима привређивања, највећи број запослених био је у области трговине ( радника или 17,42%), у јавној управи, одбрани и обавезном социјалном осигурању (9.031 радника или 12,29%) и у прерађивачкој индустрији (7.672 радника или 10,44%), а затим слиједе запослени у здравству и социјалном раду (6.711 радника, односно 9,13%), у области саобраћаја и складиштења (6.005 радника или 8,17%), у образовању (5.367 радника, односно 7,30%), у финансијским дјелатностима и осигурању (4.166 радника или 5,67%), у стручним, научним и техничким дјелатностима (4.007 радника или 5,45%), у дјелатности информација и комуникација (3.588 радникa, односно 4,88%) и у области грађевинарства (3.430 радника или 4,67%). У осталих девет привредних и непривредних дјелатности било је запослено радника, односно 14,58% укупног броја запослених. Посматрајући према пословним субјектима, у укупном броју запослених на подручју града Бања Лука на крају године ( радника), радника било је запослено код правних лица, а радника код самосталних предузетника. Стопа запослености на подручју града Бања Лука у години износила је 39,9% (однос броја запослених и броја становника, којег је процијенио Републички завод за статистику), а у 2018, години 39%. Број незапослених лица смањен је са на крају године на на крају године или за 20%. Рачунајући стопу незапослености као однос активне понуде радне снаге и збира незапослених и запослених (административна стопа незапослености), на подручју града Бања Лука забиљежено је смањење стопе незапослености, са 11,3% децембра године, на 9,1% децембра године Према критеријуму активне понуде радне снаге, број незапослених на дан године био је 22

24 Подаци о спољној трговини Укупан извоз с подручја Бање Луке, остварен у периоду јануар-децембар године, износио је КМ, док је вриједност оствареног увоза износила КМ. При том је исказан спољнотрговински дефицит у износу од КМ. Покривеност увоза извозом у периоду I-XII године износила је 38,2% (у години 35,0%, у години 34,9%, у години 31,1%, у години 27,9%, а у години 25,6%). У односу на годину, у години укупна вриједност извоза с подручја Бање Луке мања је за 11,6%, док је вриједност оствареног увоза у години мања за 19,0%, у односу на годину. Табела 6: Укупан увоз/извоз са подручја града Бања Лука у периоду г. (у 000 КМ) Година Извоз/увоз Извоз Увоз Покривеност увоза извозом 25,6% 27,9% 31,1% 34,9% 35,0% 38,2% Извор: Привредна комора РС У укупном извозу Републике Српске, град Бања Лука учествује са 16,0%, а у укупном увозу са 31,9%. Реализоване инвестиције на територији града Бања Лука Према подацима Републичког завода за статистику о реализованим инвестицијама, који се публикују октобра текуће године за претходну годину, у години на подручју града Бања Лука вриједност реализованих инвестиција износила је КМ и 0,8% је већа, у односу на годину ( КМ), а учешће инвестиција Бањалуке у укупним инвестицијама Републике Српске у години износило је 32,5%. С аспекта карактера изградње, на изградњу нових капацитета односило се 65,5%, на реконструкцију, модернизацију и проширење 26,4%, а на одржавање постојећих капацитета 8,1%. Са становишта техничке структуре, највеће учешће имају инвестиције у машине, опрему и транспортна средства (45,6%) и инвестиције у грађевинске објекте (44,3%), док се на остале инвестиције односило 10,1% вриједности укупних инвестиција у години. Посматрајући вриједност инвестиција реализованих на подручју Града Бања Лука у посљедњих пет година, уочава се да је нарочит раст забиљежен у години (у односу на годину раст од 26,3%, уз истовремено повећање учешћа вриједности инвестиција града Бања Лука у инвестицијама Републике Српске (у години од 24,6%, а у години од 48,3%). Међутим, у години, у односу на годину, вриједност инвестиција града Бањалуке смањена је за 24,7%, а њено учешће у инвестицијама Републике Српске у години износило је 37,6%. Вриједност инвестиција на подручју Бањалуке у години повећана је 0,8%, у односу на претходну годину, а њено учешће у инвестицијама Републике Српске у години износило је 32,5%. 23

25 План капиталних инвестиција Града Бања Лука План капиталних инвестиција израђен је у складу са важећом Стратегијом развоја Града Бања Лука, Планом капиталних инвестиција за период године и усвојеним секторским стратешким документима Града, од којих су поједини усвојени током године како би дефинисали стратешке правце развоја у одређеним секторима, као и капиталне пројекте у тим областима. Ту спадају: Стратегија развоја локалних путева и улица у насељу Града Бања Лука у периоду године, Програм развоја спорта Града Бања Лука за период године и др. Имајући у виду да средства из буџета Града углавном нису довољна за финансирање капиталних инвестиција, како у смислу одржавања, тако и за улагање у нову инфраструктуру, за реализацију капиталних пројеката потребно је обезбјеђивати средства и из других извора финансирања. У складу с тим, и у циљу успостављања равнотеже између текућег одржавања и постојеће пословне и комуналне инфраструктуре, те нових инвестиција на подручју Града, усвојен је ПКИ године. План капиталних инвестиција Града Бања Лука у периоду од до године, обухвата 94 пројекта и подијељен је у 10 области инвестирања, и то: привреда, комунална инфраструктура, саобраћајна инфраструктура, култура и туризам, образовање, спорт, заштита животне средине и енергетска ефикасност, здравство, друштвени садржаји и остали пројекти. Укупна вриједност предложених пројеката је ,55 КМ, са различитим изворима финансирања, укључујући и приватни сектор. Пројекти у Плану капиталних инвестиција за период године дати су у наредној табели. Табела 7: Преглед по областима и годинама инвестирања у ПКИ за период године Ред. Година инвестирања Област инвестирања бр Укупно 1. Привреда , , , ,00 2. Комунална инфраструктура , , , ,38 3. Саобраћајна инфраструктура , , , ,65 4. Култура и туризам , , , ,00 5. Образовање , , , ,00 6. Спорт , , , ,00 7. Заштита животне средине и енергетска 0, , , ,52 ефикасност 8. Здравство , , , ,00 9. Друштвени садржаји , , , , Остали пројекти , , , ,00 Укупно: , , , ,55 Извор: Одјељење за локални и економски развој и стратешко планирање Градске управе Града Бања Лука 24

26 Локације за инвестирање На подручју града Бања Лука постоји Пословна зона Рамићи, те друге доступне локације за инвеститоре које представљају веома добре прилике за инвестирање и развој пословања. Табела 8: Greenfield и brownfield локације Локација Под објектима Површина у хектарима Слободна површина Укупно Пословна зона Рамићи 5,08 3,1 8,2 Пословна зона Инцел Пословна зграда Енергомонт пословна зграда 0,15 0 0,15 Пословна зграда Чајавец нова електромеханика 0,17 0 0,17 Творница опекарских производа Туњице 0, ,6 ГП Стефан Милутин д.о.о. 0,1 1,4 1,5 Пословна зграда Беминд д.о.о 0,3 0 0,3 Пословна зграда Чајавец просторна техника а.д 10,8 0 10,8 Парцела у улици Бранка Пердува (зона Јелшинград) 0 4,8 4,8 Извор: CIDEA, Министарство индустрије, енергетике и рударства РС Слободни привредни потенцијали на територији Бања Луке Посебну погодност представља подршка за инвеститоре који улазе у Пословну зону Рамићи Бања Лука, али и други веома атрактивни подстицаји Градске управе, које могу остварити инвеститори у Бањој Луци. Преглед подстицаја Града Бања Лука за инвеститоре налази се на интернет страници Града и доступан је свим заинтересованим. У сврху стимулисања привредника да пословање организују у Пословној зони Рамићи, Град је донио Правилник о условима, начину отуђења непокретности у својини Града Бања Лука, у циљу реализације инвестиционог пројекта од посебног значаја за локални економски развој (Службени гласник Града Бања Лука бр. 14/17). Пројекат Пословна зона Рамићи-Бања Лука је модел за развој предузетничких активности града Бања Лука, а у смислу промовисања има за циљ да представља примјер за ефикасно привлачење домаћих и страних улагача. Циљ је да се на наведеном простору развије предузетничка инфраструктура, која би својим капацитетима омогућила отварање нових радних мјеста. Овај пројекат је само једна од мјера унутар ширег регионалног напора да се представи бањалучка регија као витална локација, у којој се може оснивати и развијати пословна активност, а пројекат Пословна зона Рамићи-Бања Лука треба да постане главна полуга и покретач тих активности. Пројектом Пословна зона Рамићи-Бања Лука треба да се обезбиједи повољан пословни амбијент, који пружа одговарајуће погодности за производне и пословне активности за нове и већ присутне фирме, које су усмјерене ка интензивном развоју и извозу. Оснивање нових привредних субјеката, који у свом окружењу имају сву неопходну пословну логистику од финансијских и кадровских капацитета главна је предност и сврха пословних зона. Услуге и простори Пословне зоне подстицаће развој привреде заснован на знању, развој нових предузетничких активности, пораст животног стандарда, повећање конкурентности малог и средњег предузетништва (МСП), а уједно ће побољшати квалитет образовања и привлачност шире регије као нове инвестиционе дестинације. Пројекат Пословна зона Рамићи-Бања Лука представља значајан фактор убрзаног привредног развоја града Бања Лука. Исто тако треба да постане примјер успјешног модела, који потврђује регионалну спремност и способност у пројектима brownfield и greenfield инвестиција. Успјешна реализација овог развојног пројекта треба да допринесе да Бања Лука буде препозната као дестинација у којој се може брзо и без административних препрека основати и развијати предузетничка активност. Нове локације (грађевинске парцеле) које се могу понудити потенцијалним инвеститорима, груписане су око постојеће фабрике Јелшинград. Ова нова пословна зона удаљена је од аутопута Бања лука Градишка око два километра, и од жељезничке пруге око један километар. За ову локацију, тренутно је у изради пројектно-техничка документација, како би се изградила сва недостајућа инфраструктура и како би потпуно опремљене грађевинске парцеле могле бити понуђене инвеститорима за улагање. Приоритетни сектор за инвестирање је производни, а цијена земљишта биће утврђена процјеном тржишне вриједности од 25

27 стране овлаштеног судског процјенитеља и биће предмет продаје путем лицитације усменог надметања. Могуће је у зависности од исказаног интереса инвеститора и препарцелисати понуђене парцеле на већи број мањих, и обратно. Сертификација Бања Луке као града са повољним пословним окружењем Град Бања Лука од године има међународни сертификат о повољном пословном окружењу (BFC SEE). Програм сертификације повољног пословног окружења је јединствен регионални програм за унапређење конкурентости локалних самоуправа, који се проводи у Републици Србији, Хрватској, Македонији и Босни и Херцеговини. Овај програм намијењен је градовима и општинама, који имају одговорајуће капацитете, стратешки су опредјељене да унаприједе привредни амбијент, привуку инвестиције и подстакну развој локалне економије. Сертификација градова и општина подразумијева испуњавање, веома захтјевних, 10 критеријума и више од 60 подкритеријума за унапређење квалитета услуга и информација које јединице локалне самоуправе пружају привредницима и страним инвеститорима. Испуњавање ових захтјева је још један од изазова са којима се јединице локалне самоуправе сусрећу на пољу унапређења рада и повећања конкурентности. Град Бања Лука је у години успјешно прошао процес BFC SEE ресертификације и потврдио статус града са повољним пословним окружењем. У складу са верификационим извјештајем, Град Бања Лука прошао је процес сертификације према новом издању BFC стандарда и остварио укупну оцјену испуњености задатих критеријума у износу од 94 одсто од максималних 100 поена Стратегија развоја града Бања Лука за период године Стратегија развоја града Бања Лука за период године је донесена године. Градска управа Града Бања Лука је била носилац израде и имплементације Стратегије, али у оба процеса је обезбјеђено максимално укључивање свих битних актера живота у граду кроз секторске и Партнерску групу. Најважнији принципи на којима је заснована стратегија су одрживост и социјална укљученост. Стратегију карактерише интеграција (економски, друштвени и аспект животне средине су посматрани као неодвојиви дијелови једне цјелине) и партиципација (сви заинтересовани актери су ангажовани и доприносе изради, спровођењу, праћењу и вредновању Стратегије). Визија развоја Града је: Бања Лука главни град, регионални центар, модеран европски град, Business Friendly, Smart City, Green City. Град са перспективом развоја, град активних грађана, економски развијен, инфраструктурно и комунално повезан изнутра и извана, са богатим културним, спортским и туристичким садржајима, угодан за живот, са здравом и заштићеном животном средином. Дефинисана су четири стратешка циља развоја: Град са повољним пословним окружењем, јаком и конкурентном привредом и растом домаћих и страних инвестиција. Модерна урбана средина заснована на Smart City концепту, угодна за живот свих грађана. Еколошки одржива, комунално опремљена, енергетски ефикасна и безбједна средина Green City. Препознатљив регионални образовни, здравствени, културни, спортски и центар унапређене социјалне инклузије. За први петогодишњи период ( године) урађени су секторски планови (програми, пројекти и мјере) за економски, друштвени и сектор заштите животне срединае и комуналне инфраструктуре. О реализације Стратегије у претходне двије године редовно је извјештавана Скупштина Града и Одбор за праћење провођења Стратегије развоја. С обзиром на то да посебан значај за бржи развој Града има привлачење екстерних извора финансирања и сарадња са потенцијалним донаторима и цивилним сектором, унапређење међуопштинске сарадње и интензивнија сарадња са вишим нивоима власти и учешће у процесима европских интеграција, те програмирање ИПА средстава, то ће и у наредном периоду фокус бити на овим активностима. 26

28 4. ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ 4.1. Буџетски систем Буџет Града представља процјену буџетских средстава и буџетских издатака за једну фискалну годину Поступак припреме, доношења и извршења буџета У складу са Законом о буџетском систему Републике Српске, процедура израде буџета Града за сваку фискалну годину почиње у мјесецу јулу (претходне буџетске године), када Министарство финансија Републике Српске доставља Документ оквирног буџета Републике Српске (у даљем тексту: ДОБ), са макроекономским пројекцијама за трогодишњи период. Министарство финансија Републике Српске, у оквиру поменутог документа, даје и пројекције прихода за јединице локалне самоуправе у Републици Српској. Према пројекцијама ДОБ-а, као и на бази анализе остварених прихода и расхода у протеклим годинама, Одјељење за финансије сачињава Упутство за припрему буџета Града Бања Лука за наредну фискалну годину и доставља га свим буџетским корисницима, одјељењима и одсјецима Градске управе града Бања Лука. Овим Упутством се буџетским корисницима, одјељењима и одсјецима Градске управе Града, достављају основне инструкције и оквири (прихода и расхода) за припрему захтјева за средствима у буџету Града за наредну годину. На основу Упутства буџетски корисници израђују буџетски захтјев. Одјељење за финансије анализира и разматра достављене захтјеве буџетских корисника те, након обављених консултација са корисницима буџета, припрема Нацрт буџета Града за наредну годину, који се доставља Градоначелнику на разматрање (форма, садржај и изглед буџета утврђена је "Правилником о форми и садржају буџета и извјештаја о извршењу буџета ("Сл. гласник РС", број 100/13 и 102/16). Градоначелник утвђује Нацрт буџета и доставља га Министарству финансија Републике Српске, које даје мишљење и препоруке на Нацрт. Истовремено, Нацрт се упућује Скупштини Града на изјашњавање. Након што Скупштина Града прихвати Нацрт буџета, исти се упућује у јавну расправу. Након проведених јавних расправа, Одјељење за финансије припрема Приједлог буџета, у који се уврштавају препоруке Министарства финансија Републике Српске (уколико их је било), као и реалне и могуће (проводиве) сугестије које су биле исказане на самој јавној расправи. Градоначелник, након обављених потребних додатних консултација, утврђује Приједлог буџета и доставља га Министарству финансија Републике Српске, које даје сагласност на приједлог буџета Града. Истовремено, градоначелник доставља Скупштини Града буџет на усвајање, заједно са извјештајем о проведеној јавној расправи на Нацрт. Скупштина Града, по добијеној сагласности од Министарства финансија Републике Српске, доноси Одлуку о усвајању буџета Града и Одлуку о извршењу буџета Града за фискалну годину за коју се буџет доноси. Усвојени буџет се доставља Министарству финансија РС. Буџет Града Бања Лука објављује се у Службеном гласнику Града Бања Лука. Буџет се доноси за период од једне фискалне године и важи (реализује се) за годину за коју је донесен. У складу са Законом о буџетском систему Републике Српске, Скупштина Града може, на приједлог градоначелника, у току године ребалансом мијењати буџет Града. Ребалансом буџета врши се усклађивање буџетских средстава и издатака на нижем, вишем или истом нивоу, а исти се спроводи по поступку идентичном поступку за доношење буџета. Скупштина може у току године ребалансом мијењати буџет Града у складу са сљедећим принципима: приједлози о повећању буџетских издатака морају садржавати мјере за повећање буџетских средстава или за смањење осталих буџетских издатака за исти износ; повећање буџетских средстава мора бити усклађено са општим макроекономским оквиром. 27

29 Реализација буџетских средстава Одјељење за финансије, у складу са Законом о трезору Републике Српске и Одлуком о извршењу буџета Града, за сваку фискалну годину, сачињава кварталне финансијске планове потрошње за извршење буџета, у складу са процјеном остварења прихода и прилива буџетских средстава. Под кварталним финансијским плановима подразумјевају се оперативни планови потрошње по буџетским корисницима/ потрошачким јединицама за поједине квартале сваке фискалне године, који представљају расположива средства за потрошњу и који, у укупном износу, могу бити мањи или једнаки износу усвојеног буџета. Поступак израде кварталних финансијских планова потрошње подразумјева да буџетски корисници, одјељења и одсјеци достављају захтјеве за потребним оперативним средствима, које Одјељење за финансије анализира и усклађује, на укупном нивоу, са процјеном расположивих буџетских средстава за квартални период. О одобреним оперативним средствима, обавјештавају се сви корисници буџета. Током цијеле фискалне године проводи се анализа извршења буџета, односно, анализа остварених буџетских средстава и буџетских издатака у односу на планирани буџет. Посебно се анализирају значајна одступања остварених буџетских средстава и буџетских издатака од планираних, а све како би се реализација буџетских средстава и стварање свих врста обавеза ускладило са стварно расположивим средствима. Извјештавање о извршењу буџета Израда финансијских извјештаја прописана је Законом о буџетском систему и Правилником о финансијском извјештавању. Сви периодични и годишњи консолидовани финансијски извјештаји достављају се Министарству финансија у складу са прописаним обрасцима. Исто тако, полугодишњи и годишњи консолидовани извјештај о извршењу буџета (у облику који је одређен "Правилником о форми и садржају буџета и извјештаја о извршењу буџета") доставља се Скупштини града у циљу информисања Скупштине и одборника о стању извршења буџета. Битно за нагласити је да поменути извјештај, поред извјештај о извршењу буџета на Општем фонду, односно, Фонду 01- који представља буџет у ужем смислу - тј., планирана буџетска средства и издатке, обухвата и извршење на рачуноводственим фондовима који нису планирани буџетом: Фонд 02 - фонд прихода по посебним прописима (властити приходи буџетских корисника), Фонд 03 -фонд грантова и Фонд 05 - фонд за посебне пројекте Буџетски резултат У Буџету Града Бања Лука, на крају фискалне и године, остварен је суфицит, у оквиру планираног буџета (Фонд 01). Исказани нераспоређени суфицит износио је у години 8,19 милиона КМ, док је у години износио 5,45 милиона КМ. Након проведене анализе структуре нераспоређеног суфицита у поменутим годинама, што је обавезна процедура прописана од стране Министарства финансија РС, средства нераспоређеног суфицита расположива за расподјелу су износила 7,5 милиона КМ у години, односно 4,2 милиона КМ у години. Овим се наставља тренд позитивног финансијскиог резулатата од године. У посматраним буџетским годинама, остварен је и значајан текући суфицит (2018. године 9,1 милион КМ; године 6,7 милиона КМ), који представља разлику између буџетских прихода и расхода, кориговану за нето издатке за нефинансијску имовину. Текући суфицит је показатељ да су у буџету Града, текућа потрошња и издаци за нефинансијску имовину у цјелости финансирани из редовних буџетских прихода и примитака. Буџетски резултат, остварен у последње двије године, показатељ је да је буџет стабилан, односно да се ефикасно и рационално управља распложивим јавним средствима. У посматраном периоду, измирене су све уговорене обавезе Града у роковима, тако да је буџет у потпуности ликвидан. Реализација пореских и непореских прихода у години од 101% у односу на план, имала је позитиван утицај на исказивање буџетског суфицита за ту годину. Исто тако, суфицит је и резултат ниже реализације појединих расхода и издатака у буџету. Нижа реализација забиљежена је код издатака за нефинансијску имовину (85,3% у односу на план). Дио планираних пројеката који нису реализовани у години, планираће се у години, уз финансирање из средстава оствареног суфицита. Oдлуком о расподјели оствареног утврђеног суфицита и неутрошених намјенских средстава за годину и из 28

30 претходног периода, коју је Скупштина Града усвојила у другој половини мјесеца маја, дефинисан је општи оквир расподјеле суфицита и неутрошених средстава претходног периода. Ова одлука је и саставни дио Нацрта Ребаланса буџета Града за годину, који је такође усвојила Скупштина Града, и у оквиру којег је прецизирана намјена ових средства. 29

31 Буџет Града Бања Лука за период године Буџет Града Бања Лука за годину - општи дио Економ. III План за Извршење Инд. ОПИС код г г. 4/ А. БУЏЕТСКИ ПРИХОДИ (I+II+III+IV) , ,58 99, I Порески приходи , ,89 101, Приходи од пореза на доходак и добит 500,00 167,56 33, Порези на лична примања и приходе од самосталних дјелатности , ,95 102, Порези на имовину , ,02 95, Порези на промет производа и услуга (заостале обавезе) , ,72 100, Индиректни порези дозначени од УИО , ,92 102, Остали порески приходи , ,72 87, II Непорески приходи , ,56 95, Приходи од финансијске и нефинансијске имовине и позитивних курсних разлика , ,84 106, Накнаде, таксе и приходи од пружања јавних услуга , ,28 92, Новчане казне , ,30 97, Приходи од финансијске и нефинансијске имовине и трансакција размјене између или унутар јединица власти , ,12 118, Остали непорески приходи , ,02 102, III Грантови , ,74 43, Грантови , ,74 43, IV Трансфери између или унутар јединица власти , ,39 99, Трансфери између различитих јединица власти , ,39 99,0 Б. БУЏЕТСКИ РАСХОДИ (I+II+III) , ,93 97, I Текући расходи , ,83 97, Расходи за лична примања запослених , ,59 98, Расходи по основу коришћења роба и услуга , ,51 95, Расходи финансирања и други финансијски трошкови , ,97 99, Субвенције , ,63 99, Грантови , ,11 92, Дознаке на име социјалне заштите које се исплаћују из буџета Републике, општина и градова , ,81 99, Расходи финансирања и други финансијски трошкови и расходи трансакција размјене између или унутар јединица власти , ,80 94, Расходи по судским рјешењима , ,41 97, II Трансфери између и унутар јединица власти , ,10 90, Трансфери између различитих јединица власти , ,10 91, Трансфери унутар исте јединице власти , ,00 85,4 **** III Буџетска резерва ,00 0,00 0,0 В. БРУТО БУЏЕТСКИ СУФИЦИТ/ДЕФИЦИТ (А-Б) , ,65 105,8 Г. НЕТО ИЗДАЦИ ЗА НЕФИНАНСИЈСКУ ИМОВИНУ (I-II) , ,50 82, I Примици за нефинансијску имовину , ,65 104, Примици за непроизведену сталну имовину , ,66 102, Примици од продаје сталне имовине намјењене продаји и - обустављених пословања , ,99 107, II Издаци за нефинансијску имовину , ,15 84, Издаци за произведену сталну имовину , ,45 87, Издаци за драгоцјености 2.000, ,40 76, Издаци за непроизведену сталну имовину , ,62 66, Издаци за залихе материјала, робе и ситног инвентара амбалаже и сл , ,48 97, Издаци за улагања на туђим некретнинама, постројењима и опреми , ,20 113,7 Д. БУЏЕТСКИ СУФИЦИТ/ДЕФИЦИТ (В+Г) , ,15 400,0 Ђ. НЕТО ФИНАНСИРАЊЕ (Е+Ж+З+И) , ,26 39,9 Е. НЕТО ПРИМИЦИ ОД ФИНАНСИЈСКЕ ИМОВИНЕ (I-II) , ,21 93, I Примици од финансијске имовине , ,84 113, Примици од финансијске имовине , ,36 101, Примици од финансијске имовине из транс. са другим јединицама власти 0, , II Издаци за финансијску имовину , ,05 100, Издаци за финансијску имовину , ,05 100,0 Ж. НЕТО ЗАДУЖИВАЊЕ (I-II) , ,81 144, I Примици од задуживања , ,00 88, Примици од задуживања , ,00 88, II Издаци за отплату дугова , ,81 99,9 30

32 Издаци за отплату дугова , ,18 99, Издаци за отплату дугова трансакција између или унутар јединица власти , ,63 99,8 З. ОСТАЛИ НЕТО ПРИМИЦИ (I-II) , ,87 49, I Остали примици , ,06 167, Остали примици , ,33 198, Остали примици из трансакција између или унутар јединица власти , ,73 72, II Остали издаци , ,93 82, Остали издаци , ,01 82, Остали издаци из трансакција између или унутар јединица власти , ,92 86,2 И. РАСПОДЈЕЛА СУФИЦИТА ИЗ РАНИЈИХ ПЕРИОДА , ,63 86,4 Ј. РАЗЛИКА У ФИНАНСИРАЊУ (Д+Ђ) 0, ,89 - Буџет Града Бања Лука за годину - општи дио Економ. III План за Извршење ОПИС код г г. 4/ А. БУЏЕТСКИ ПРИХОДИ (I+II+III+IV) , ,47 100, I Порески приходи , ,07 100, Приходи од пореза на доходак и добит 1.000,00 12,90 1, Порези на лична примања и приходе од самосталних дјелатности , ,09 99, Порези на имовину , ,47 96, Порези на промет производа и услуга (заостале обавезе) , ,44 144, Индиректни порези дозначени од УИО , ,72 100, Остали порески приходи , ,45 104, II Непорески приходи , ,58 102, Приходи од финансијске и нефинансијске имовине и позитивних курсних разлика , ,05 108, Накнаде, таксе и приходи од пружања јавних услуга , ,58 100, Новчане казне , ,27 97, Приходи од финансијске и нефинансијске имовине и трансакција размјене између или унутар јединица власти , ,91 110, Остали непорески приходи , ,77 108, III Грантови , ,18 89, Грантови , ,18 89, IV Трансфери између или унутар јединица власти , ,64 97, Трансфери између различитих јединица власти , ,13 97, Трансфери унутар исте јединице власти 0,00 843,51 - Б. БУЏЕТСКИ РАСХОДИ (I+II+III) , ,78 97, I Текући расходи , ,35 97, Расходи за лична примања запослених , ,06 99, Расходи по основу коришћења роба и услуга , ,20 93, Расходи финансирања и други финансијски трошкови , ,19 97, Субвенције , ,64 99, Грантови , ,63 96, Дознаке на име социјалне заштите које се исплаћују из буџета Републике, општина и градова , ,25 98, Расходи финансирања и други финансијски трошкови и расходи трансакција размјене између или унутар јединица власти , ,31 95, Расходи по судским рјешењима , ,07 84, II Трансфери између и унутар јединица власти , ,43 94, Трансфери између различитих јединица власти , ,72 93, Трансфери унутар исте јединице власти , ,71 99,9 **** III Буџетска резерва ,00 0,00 0,0 В. БРУТО БУЏЕТСКИ СУФИЦИТ/ДЕФИЦИТ (А-Б) , ,69 113,9 Г. НЕТО ИЗДАЦИ ЗА НЕФИНАНСИЈСКУ ИМОВИНУ (I-II-III) , ,55 89, I Примици за нефинансијску имовину , ,75 26, Примици за произведену сталну имовину 0, , Примици за непроизведену сталну имовину , ,99 19, Примици од продаје сталне имовине намјењене продаји и обустављених пословања , ,76 100, II Издаци за нефинансијску имовину , ,49 85, Издаци за произведену сталну имовину , ,89 81, Издаци за драгоцјености 2.500, ,83 73, Издаци за непроизведену сталну имовину , ,49 98, Издаци за залихе материјала, робе и ситног инвентара амбалаже и сл , ,05 92, Издаци за улагања на туђим некретнинама, постројењима и опреми , ,23 98, III Издаци за нефинансијску имовину из трансакција између 31

33 или унутар јединица власти 4.800, ,81 98, Издаци за нефинансијску имовину из трансакција између или унутар јединица власти 4.800, ,81 98,8 Д. БУЏЕТСКИ СУФИЦИТ/ДЕФИЦИТ (В+Г) , , ,8 Ђ. НЕТО ФИНАНСИРАЊЕ (Е+Ж+З+И) , ,90-682,1 Е. НЕТО ПРИМИЦИ ОД ФИНАНСИЈСКЕ ИМОВИНЕ (I-II) , ,38 99, I Примици од финансијске имовине , ,01 100, Примици од финансијске имовине , ,01 100, II Издаци за финансијску имовину , ,39 100, Издаци за финансијску имовину , ,39 100,0 Ж. НЕТО ЗАДУЖИВАЊЕ (I-II) , ,81 112, I Примици од задуживања , ,00 98, Примици од задуживања , ,00 98, II Издаци за отплату дугова , ,81 100, Издаци за отплату дугова , ,73 100, Издаци за отплату дугова трансакција између или унутар једин. власти , ,08 99,2 З. ОСТАЛИ НЕТО ПРИМИЦИ (I-II) , ,99 68, I Остали примици , ,35 108, Остали примици , ,61 110, Остали примици из трансакција између или унутар јединица власти , ,74 96, II Остали издаци , ,34 87, Остали издаци , ,16 87, Остали издаци из трансакција између или унутар јединица власти , ,18 89,2 И. РАСПОДЈЕЛА СУФИЦИТА ИЗ РАНИЈИХ ПЕРИОДА , ,28 80,9 Ј. РАЗЛИКА У ФИНАНСИРАЊУ (Д+Ђ) 0, ,24-32

34 Буџет Града Бања Лука за годину - општи дио Економ. План Ребаланс Инд ОПИС код за г г. 4/ А. БУЏЕТСКИ ПРИХОДИ (I+II+III+IV) , ,00 81,0 71 I Порески приходи , ,00 82, Приходи од пореза на доходак и добит 1.000,00 0,00 0, Порези на лична примања и приходе од самосталних дјелатности , ,00 87, Порези на имовину , ,00 43, Порези на промет производа и услуга (заостале обавезе) , ,00 188, Индиректни порези дозначени од УИО , ,00 88, Остали порески приходи , ,00 79,2 72 II Непорески приходи , ,00 77, Приходи од финансијске и нефинансијске имовине и позитивних курсних разлика , ,00 79, Накнаде, таксе и приходи од пружања јавних услуга , ,00 71, Новчане казне , ,00 60, Приходи од финансијске и нефинансијске имовине и трансакција размјене између или унутар јединица власти , ,00 28, Остали непорески приходи , ,00 164,4 73 III Грантови , ,00 288, Грантови , ,00 288,7 78 IV Трансфери између или унутар јединица власти , ,00 96, Трансфери између различитих јединица власти , ,00 96,4 Б. БУЏЕТСКИ РАСХОДИ (I+II+III) , ,00 95,8 41 I Текући расходи , ,00 96, Расходи за лична примања запослених , ,00 100, Расходи по основу коришћења роба и услуга , ,00 92, Расходи финансирања и други финансијски трошкови , ,00 106, Субвенције , ,00 97, Грантови , ,00 77, Дознаке на име соц. Зашт. које се испл. из буџета Републике, општ. и градова , ,00 98, Расходи финансирања и други финансијски трошкови и расходи трансакција размјене између или унутар јединица власти , ,00 98, Расходи по судским рјешењима , ,00 143,9 48 II Трансфери између и унутар јединица власти , ,00 76, Трансфери између различитих јединица власти , ,00 86, Трансфери унутар исте јединице власти , ,00 2,3 **** III Буџетска резерва , ,00 100,0 В. БРУТО БУЏЕТСКИ СУФИЦИТ/ДЕФИЦИТ (А-Б) , ,00 34,8 Г. НЕТО ИЗДАЦИ ЗА НЕФИНАНСИЈСКУ ИМОВИНУ (I-II) , ,00 118,0 81 I Примици за нефинансијску имовину , ,00 37, Примици за непроизведену сталну имовину , ,00 36, Примици од продаје сталне имовине намјењене продаји и обустављених пословања 0, ,00-51 II Издаци за нефинансијску имовину , ,00 104, Издаци за произведену сталну имовину , ,00 107, Издаци за драгоцјености 2.500, ,00 73, Издаци за непроизведену сталну имовину , ,00 93, Издаци за залихе материјала, робе и ситног инвентара амбалаже и сл , ,00 103, Издаци за улагања на туђим некретнинама, постројењима и опреми , ,00 100,0 Д. БУЏЕТСКИ СУФИЦИТ/ДЕФИЦИТ (В+Г) , ,00-500,0 Ђ. НЕТО ФИНАНСИРАЊЕ (Е+Ж+З+И) , ,00-500,0 Е. НЕТО ПРИМИЦИ ОД ФИНАНСИЈСКЕ ИМОВИНЕ (I-II) , ,00 167,0 91 I Примици од финансијске имовине , ,00 167, Примици од финансијске имовине , ,00 167,0 61 II Издаци за финансијску имовину 0,00 0, Издаци за финансијску имовину 0,00 0,00 - Ж. НЕТО ЗАДУЖИВАЊЕ (I-II) , ,00-815,0 92 I Примици од задуживања , ,00 282, Примици од задуживања , ,00 282,8 62 II Издаци за отплату дугова , ,00 80, Издаци за отплату дугова , ,00 74, Издаци за отплату дугова трансакција између или унутар једин. власти , ,00 101,0 З. ОСТАЛИ НЕТО ПРИМИЦИ (I-II) , ,00 120,1 93 I Остали примици , ,00 125, Остали примици , ,00 131,2 33

35 Остали примици из трансакција између или унутар јединица власти , ,00 100,4 63 II Остали издаци , ,00 123, Остали издаци , ,00 126, Остали издаци из трансакција између или унутар јединица власти , ,00 100,0 И. РАСПОДЈЕЛА СУФИЦИТА ИЗ РАНИЈИХ ПЕРИОДА , , ,3 Ј. РАЗЛИКА У ФИНАНСИРАЊУ (Д+Ђ) 0,00 0, Подаци о задужености емитента Дуг Града Бања Лука на дан године Град Бања Лука задужује се у складу са одредбама Закона о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске ( Службени Гласник РС, број 71/12, 52/14 и 114/17). У складу са чланом 59. овог закона, јединица локалне самоуправе може се дугорочно задужити само ако у периоду стварања дуга укупан износ који доспијева за отплату, по предложенoм дугу и цјелокупном доспјелом неизмиренoм постојећем дугу, у било којој наредној години није већи од 18% износа њених редовних прихода остварених у претходној фискалној години. Краткорочно задуживање регулисано је чланом 60., гдје се предвиђа да краткорочни дуг ни у једном моменту не смије бити већи од 5% редовних прихода остварених у претходној фискалној години. Под тачком овог Јединственог проспекта дати су подаци о степену задужености Града Бања Лука, који показују да су остварени проценти испод законски прописаног максимума. Члан 66. дефинише намјену кредитних задужења јединица локалне самоуправе и предвиђа да се јединица локалне самоуправе може: дугорочно задужити за: а) финансирање капиталних инвестиција, б) рефинансирање постојећег дуга, в) финансирање пренесених обавеза и г) финансирање обавеза насталих ради реструктурирања и консолидовања правног лица чији је она већински власник; краткорочно задужити за: а) привремено финансирање дефицита произашлог из готовинског тока и б) финансирање пренесених обавеза. У остатку дуга на дан године који достиже ниво од КМ (главница и камата), учешће задужења за финансирање капиталних инвестиција износи 35,65%, учешће задужења за рефинансирање постојећег дуга 62,76% (из којег су раније финансиране капиталне инвестиције) и учешће краткорочног задужења за привремено финансирање дефицита произашлог из готовинског тока је 1,59%. Неповучена кредитна средства, заједно са припадајућом каматом, износе КМ. Дуг Града Бања Лука на дан године по посебном пројекту хитног опоравка од поплава Након што су Републику Српску у години погодиле елементарне непогоде изазване поплавама, посебном кредитном линијом Свјетске банке су обезбијеђена средства за хитни пројекат опоравка од поплава. Према одредбама члана 62. став 6. Закона о задуживању, дугу и гаранцијама, ова задужења су изузета из ограничења предвиђених за задуживање јединица локалне самоуправе. И Град Бања Лука је корисник ове кредитне линије. 34

36 , Табела 9: Дуг Града Бања Лука на дан године стање дуга Намјена Изградња 1. фазе Централног гробља у насељу Врбања, ком. инфрастр. - наст. прој. Рефинансирање постојећег дуга Привремено финасирање дефицита произашлог из готовинског тока Финансирање капиталних инвестиција Изградња и финансирање новог постројења топлане Изградња водоводне и канализационе мреже Набавка опреме за прикупљање и транспорт чврстог отпада Набавка опреме за прикупљање и транспорт чврстог отпада Пројекат јавне расвјете на подручју града Бања Лука Реконструкција и модернизација локалног пута Кола-Конотари-Зеленци Градски систем водоснабдијевања и одвођења отпадних вода у Бањалуци Назив кредитoра / ХОВ Банка Српске ад Бања Лука -у стечају Конзорциј- UniCredit Bank ад Б. Лука, НЛБ банка а.д. Б. Лука, Комерцијална банка ад Б. Лука Комерцијална банка ад Б. Лука 2. емисија обвезница Европска банка за обнову и развој (EBRD) Европска банка за обнову и развој (EBRD) Одобрени износ валута главница камата укупно КМ КМ КМ КМ EUR EUR Свјетска банка USD Свјетска банка USD Влада Краљевине Белгије EUR Свјетска банка SDR Кредитни завод за обнову СР Њемачке KFW EUR Период отплате ХII 2008-ХII ХII 2008-ХII у ориг. валути Стање дуга на дан у КМ главница камата укупно КМ USD у КМ SDR у КМ EUR у КМ Укупно у КМ

37 , Табела 10: Дуг Града Бања Лука на дан године пројекције дуга Намјена Изградња 1. фазе Централног гробља у насељу Врбања, ком. инфрастр. - наст. прој. Рефинансирање постојећег дуга Привремено финасирање дефицита произашлог из готовинског тока Назив кредитoра / ХОВ Банка Српске ад Бања Лука -у стечају Конзорциј- UniCredit Bank ад Б. Лука, НЛБ банка а.д. Б. Лука, Комерцијална банка ад Б. Лука Комерцијална банка ад Б. Лука Пројекције стања дуга за текућу и наредне три године годишњег ануитета за текућу и наредне три године Финансирање капиталних инвестиција 2. емисија обвезница Изградња и финансирање новог постројења топлане Европска банка за обнову и развој (EBRD) Изградња водоводне и канализационе мреже Европска банка за обнову и развој (EBRD) Набавка опреме за прикупљање и транспорт чврстог отпада Набавка опреме за прикупљање и транспорт чврстог отпада Пројекат јавне расвјете на подручју града Бања Лука Реконструкција и модернизација локалног пута Кола-Конотари-Зеленци Градски систем водоснабдијевања и одвођења отпадних вода у Бањалуци Свјетска банка Свјетска банка Влада Краљевине Белгије Свјетска банка Кредитни завод за обнову СР Њемачке KFW Укупно:

38 , Табела 11: Дуг Града Бања Лука по основу Хитног пројекта опоравка од поплава стање дуга Одобрени износ Период Намјена дуга Назив кредитoра валута главница камата укупно отплате Стање дуга на дан у ориг. у КМ валути главница камата укупно Хитни пројекат опоравка од поплава, за финансирање санације и реконструкције локалне инфраструктуре оштећене усљед поплава Свјетска банка- Међународна асоцијација за развој, Министарство финансија РС SDR SDR у КМ Укупно у КМ Табела 12: Дуг Града Бања Лука по основу Хитног пројекта опоравка од поплава пројекције дуга Пројекције Намјена дуга Хитни пројекат опоравка од поплава, за финансирање санације и реконструкције локалне инфраструктуре оштећене усљед поплава Назив кредитoра Свјетска банка- Међународна асоцијација за развој, Министарство финансија РС годишњег ануитета за текућу и наредне три стања дуга за текућу и наредне три године године

39 , Дате гаранције Града Бања Лука на дан године Према Закону о задуживању, дугу и гаранцијама, јединица локална самоуправе може издати гаранцију правном лицу чији је она већински власник за: а) финансирање капиталних инвестиција, б) рефинансирање постојећег дуга, в) финансирање пренесених обавеза и г) финансирање обавеза насталих ради реструктурирања и консолидовања тог правног лица. Град Бања Лука је издао гаранције за задужења два комунална предузећа чији је већински власник, и то за Топлану доо Бања Лука и ДЕП-ОТ ЈП Бања Лука. ДЕП-ОТ ЈП Бања Лука редовно измирује своје обавезе, док је гарантовани дуг Топлане у току године измирио Град из редовних буџетских средстава, а средства за ову намјену планирана су и у буџету за годину. Стање дуга по овим гаранцијама дато је у наредној табели. Табела 13: Гаранције Града Бања Лука на дан године стање Одобрена гаранција Стање дуга на дан Дужник на којег се Датум издавања Кредитор / Корисник гаранције Период отплате гаранција односи гаранције валута износ у ориг. валути у КМ Фонд за развој и запошљавање РС ад Бања Лука Топлана ад Бања Лука КМ , Нова банка ад Бања Лука Топлана ад Бања Лука КМ ,00 Нова банка ад Бања Лука Топлана ад Бања Лука КМ Addiko Bank ад Бања Лука Топлана ад Бања Лука КМ Централни регистар хартија од вриједности ад Бања Лука Топлана ад Бања Лука КМ Свјетска банка (Влада (коначни ДЕП-ОТ јп Бања Лука EUR РС/Министарство финансија) износ ) Табела 14: Гаранције Града Бања Лука на дан године пројекције Кредитор / Корисник гаранције Пројекције Дужник на којег се стања дуга за текућу и наредне три године годишњег ануитета за текућу и наредне три године гаранција односи Фонд за развој и запошљавање РС ад Бања Лука Топлана ад Бања Лука Нова банка ад Бања Лука Топлана ад Бања Лука Нова банка ад Бања Лука Топлана ад Бања Лука Addiko Bank ад Бања Лука Топлана ад Бања Лука Централни регистар хартија од вриједности ад Бања Лука Топлана ад Бања Лука Свјетска банка (Влада РС/Министарство финансија) ДЕП-ОТ јп Бања Лука