Физикална терапија 1 КЛИМАТОТЕРАПИЈА. др Марија Трајков, проф струк стуф

Величина: px
Почињати приказ од странице:

Download "Физикална терапија 1 КЛИМАТОТЕРАПИЈА. др Марија Трајков, проф струк стуф"

Транскрипт

1 Физикална терапија 1 КЛИМАТОТЕРАПИЈА др Марија Трајков, проф струк стуф

2 Терминологија КЛИМАТОЛОГИЈА Научна дисциплина која проучава физичке основе просечних и екстремних стања климе појединачних крајева света у дужим временским периодима МЕТЕРОЛОГИЈА Анализира атмосферске прилике у краћим временским периодима МЕДИЦИНСКА КЛИМАТОЛОГИЈА Проучава утицај времена и климе на човечији организам КЛИМАТОТЕРАПИЈА Примена повољних утицаја климе у циљу профилаксе и лечења КЛИМАТОПАТОЛОГИЈА (Метеоропатологија) Проучава штетан утицај климе на организам и појаву обољења

3 ВРЕМЕ ВРЕМЕ физичко стање нижег слоја атмосфере изнад одређене области у датом моменту или краћем периоду промењива категорија КЛИМА просечно стање нижег слоја атмосфере изнад одређене области у току дужег периода релативно константно и споро се мења

4 МЕТЕРОЛОШКИ елеметни & појаве КВАНТИТЕТ ЕЛЕМЕНТИ Сунчево зрачење, земљино израчивање (радијација), температура, влажност и струјање вазуха, испаравање, ваздушни притисак, висина снежног покривача, висина падавина ПОЈАВЕ Магла, обалци, киша, снег, град, слана, иње, поледица КВАЛИТЕТ

5 Климатски фактори АТМОСФЕРСКИ (МЕТЕОРОЛОШКИ) Температура, влажност, ветрови, притисак, облачност, падавине, фронтови, примесе, састав ваздуха КОСМИЧКИ Сунчева радијација, космичка радијација, смена дана и ноћи, смена годишњих доба ТЕЛУРСКИ (ЗЕМНИ) Земљин магнетизам, радиоактивност, географски положај места, биљни свет и воде

6 Температура (ваздуха & земљишта) Минимална и максмална дневна темепратура Дневно колебање темературе Температура ваздуха спада у основне климатске параметре. Као климатски параметар обезбеђује енергију за испаравање и премештанје водене паре са површине која испарава и одређује вредност евапотранспирације Температурни режим, као мера топлотних услова, на подручју Србије је првенствено условљена Сунчевом радијацијом, географским положајем и рељефом

7 Највећи део територије Србије припада клими умереног појаса. Просечна годишња температура ваздуха за подручја са надморском висином до 300 м износи 10.9 С а за подручја са надморском висином од 300 м до 500 м око 10.0 С. У планинским пределима од преко 1000 м надморске висине средње годишње температуре су око 6.0 С, а на висинама преко 1500 м око 3.0 С. Јесен је топлија од пролећа. Најхладнији месец је јануар са средњом месечном температуром у интервалу од -6.0 С у планинским пределима до око 0.0 С у равничарским деловима земље. Најтоплији месец је јул са средњом месечном температуром у интервалу од 11.0 до 22.0 С

8 Влажност ваздуха Вода која испарава из земљишта, водених површина и биљака доспева у атмосферу у облику водене паре која има свој одређени напон. Са повећањем влажности повећава се и напон водене паре у ваздуху који на некој температури може да прими само одређену количину водене паре Апсолутна влажност је количина водене паре у грамима на 1 м3 ваздуха Релативна влажност ваздуха је однос између апсолутне влаге у одређеном тренутку и максималне могуће влажности коју би ваздух имао на датој температури па да буде засићен Инструменти за мјерење влажности ваздуха: психрометар и хигрометар

9 Ваздушни притисак Ваздушни притисак је сила којом ваздух притишће Земљину површину Једна атмосфера представља притисак ваздушног стуба на 1 cm2 Такође, изражава се у милибарима (нормалан притисак 760 mm или 1013 mb, тј. милиметрима се дода 1/3 и добију се mb) Ако је изражен у милибарима претвара се у милиметре кад му се одузме четвртина

10 Струјање ваздуха Ветар претежно хоризонтално кретање ваздуха због неједнаких ваздушних притисака у атмосфери Ваздушне масе се увиек крећу из области вишег према областима нижег ваздушног притиска Ветрови могу бити: Стални (западни, пасати, антипасати, поларни), Периодични (монсуни, дањик, ноћњик, долински, горски) Локални (фен, бура, кошава)

11

12 Четири основна типа ваздушних маса су: арктички и антарктички ваздух, поларни или бореални, тропске ваздушне масе и екваторијални ваздух Зоне по којима се ваздушне масе различитих физичких особина додирују називају се ваздушни фронтови

13 Облачност Облачност се мери голим оком (процјеном) Просечна облачност на Земљи износи 54,4%. Три основна типа облака: гомиласти (кумулуси), слојевити (стратуси) перјасто-праменасти Према висини деле се на

14 10 типова облака: перјасти (Cirrus), перјасто-гомиласти (Cirrocumulus), перјастослојевити (Cirrostratus), високо-гомиласти (Altocumulus), високо-слојевити (Altostratus), слојевито-кишни (Nimbostratus), слојевито-гомиласти (Stratocumulus), слојевити (Stratus), гомиласти (Cumulus) и гомиласто-кишни (Cumulonimbus)

15 Падавине се деле на: Високе киша, снег, град... Ниске кондензација водене паре на земљиној површини: роса, слана, иње, поледица Дневна висина падавина представља количину која се излучи за 24 сата у мм на 1 m 2 (од сати) Падавине

16 Врсте клима нашег подручја ВИСИНСКА (преко 800 m/nv) СРЕДЊЕ ВИСИНСКА (oд m/nv) НИЗИЈСКА КЛИМА (испод 300 m/nv)

17 Умерено континентална подручја са надморском висином до 300 m износи 10.9 о C у нижим пределима годишња висина падавина се креће у интервалу од 540 до 820 mm. Подручја са надморском висином преко 1000 m просечно имају 700 до 1000 mm падавина, а неки планински врхови на југозападу Србије обилније падавине до 1500 mm годишње суме трајања сијања Сунца крећу се у интервалу од 1500 до 2200 сати годишње у топлијем делу године преовлађују ветрови са северозапада и запада. Током хладнијег дела године доминира источни и југоисточни ветар кошава. У планинским областима на југозападу Србије преовлађују ветрови са југозaпaдa

18

19 МЕТЕРОФИЗИОЛОГИЈА Метеролошки елементи могу различито да се мере Делују на организам комплексно По биолошким ефектима могу се поделити на 4 комплекса Сваки од њих изазива одређене реакције 4 комплекса ТЕРМИЧКИ тв, св, тз вв, ап ХИГРИЧКИ вв, вп, тв АКТИНИЧКИ сз АЕРИЧКИ вп, ппг, пр

20 Физиолошке промене изазване кратким интензивним временским приликама Физичко деловање на кожни прекивач Психичке реакције Метаболичке реакције (адаптивне реакције)

21 Метеропатологија Временске ситуације Једноставне временске ситуације Сложене временске ситуације Потенциране временске ситуације Метеротропизам појединих стања Климаткси фактори утичу на особе са: коронарним обољењима, цереброваскуларним обољењима, реуматским обољењима, респираторним обољењима, менталним обољењима,...

22 Питања Климаткси фактори Температура ваздуха Влажност ваздуха Струјање ваздуха Атмосферски притисак Облачност Термички комплекс Хигрички комлекс Аерички комплекс Актинички комплек Временске ситуације (једноставне, сложене, потенциране) Метеротропизам појединих стања (реуматологија, кардиваскуларна,цви,астма) Клима нашег подручја

23 Корисни линкови

24 Х н П