ЛИСТ ЗАЈЕДНИЧКОГ ВЕЋА ОПШТИНА - ВУКОВАР

Транскрипт

1 И Р ЛИСТ ЗАЈЕДНИЧКОГ ВЕЋА ОПШТИНА - ВУКОВАР 19. новембар ГОДИНА XIV ЗВОБРОЈ: 255 ЗАХВАЉУЈУЋИ ДОНАЦИЈИ СНВ-а ДВОЈИЦА СРПСКИХ ПОВРАТНИКА У СЕЛИМА КОЧЕВИЋ И БОБОДОЛ ДОБИЛА СОЛАРНЕ ПАНЕЛЕ ПРЕДСТАВНИЦИ СРПСКЕ ПОЛИТИКЕ У ХРВАТСКОЈ ПОЛОЖИЛИ ВЕНЦЕ ЗА СВЕ ЖРТВЕ РАТА У ВУКОВАРУ У БЕЛОМ МАНАСТИРУ ЗБОГ ИМОВИНСКО-ПРАВНЕ ЗАВРЗЛАМЕ СТАНАРИ ЈОШ УВЕК НЕ МОГУ ДА ОТКУПЕ СВОЈЕ СТАНОВЕ НА ПАНЕЛУ ОДРЖАНОМ ПУТЕМ ИНТЕРНЕТА УЧЕСНИЦИ ГОВОРИЛИ О ЕРДУТСКОМ СПОРАЗУМУ И ЊЕГОВИМ ДОМЕТИМА

2 2 АКТУЕЛНО / ИЗВОР 255 ПРЕДСТАВНИЦИ СРПСКЕ ПОЛИТИКЕ У ХРВАТСКОЈ 17. НОВЕМБРА У ВУКОВАРУ ПОЛОЖИЛИ ВЕНЦЕ СВИМ ЖРТВАМА У ОВОМ ГРАДУ ТЕШКО СТРАДАЛОМ У РАТУ ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА ПРОШЛОГ ВЕКА. СА ДЕЛЕГАЦИЈОМ СНВ-а ВЕНЦЕ ЗА РАТНЕ ЖРТВЕ У ВУКОВАРУ ПОЛОЖИО И ИЗАСЛАНИК ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ На обали Дунава код Веслачког клуба Делегација Српског народног већа предвођена председником ове институције Милорадом Пуповцем као и потпредседником Владе Републике Хрватске Борисом Милошевићем те изаслаником председника Републике Србије Александра Вучића Вераном Матићем најпре је венце пустила у Дунав у центру града, а затим је одала почаст страдалима и на споменику хрватским бранитељима и жртвама домовинског рата на спомен подручју Овчара. Након тога у вуковарском храму Светог Николаја Мирликијског запаљене су свеће за све жртве Вуковара. - Данас смо у овом граду, као што смо били јуче и као што ћемо бити и сутра и увек, како бисмо били са онима који осећају и данас и дуго ће осећати патњу коју су сами прошли у ратним годинама, патњу коју су доживели због губитка свога здравља и патњу коју су доживели због губитка својих најближих. Дубоко саосећамо са сваким грађанином Вуковара и његове околине који је у тим годинама пропатио и изгубио најближе. Овде сам како бих показао да независно о томе када је и који дан и на којим местима полагали венце, ми жртве нити делимо нити их раздвајамо, оне су све наше рекао је на почетку свог обраћања окупљеним новинарима Милорад Пуповац. - Наша жеља је да том позицијом допринесемо да комеморативне праксе у овом граду, као и на сваком другом месту не буду праксе које ће делити, сукобљавати и настављати рат политикама сећања. Наша жеља је, и у првом реду смо због тога овде, да и они који су страдали, и они заслужују саучешће, то саучешће имају овде на данашњи и сутрашњи дан, и на сваком другом месту. То је разлог зашто сам одлучио доћи и ове године на данашњи дан изјавио је Пуповац. Упитан за коментар на изјаву градоначелника Вуковара Ивана Пенаве и његове заменице Иване Мујкић да је данашње полагање венаца веома спорно и да је прича о помирењу само један игроказ, Пуповац је рекао да је већ у свом обраћању новинарима рекао шта осећа у срцу и да ово за њега није игроказ, те да ово није прилика да плаши друге људе, а друге жртве заборавља и негира. - Ово је прилика да сви који су страдали пред рат, на почетку рата и током рата буду као жртве признати, и ништа више. Све друго може бити политиканство и све друго је ствар оних који ће се тиме бавити стручније него што бих ја то могао истражујући што се стварно догађало и како се догађало. У мојем срцу нема места за игроказ, у мојем срцу има само места за пијетет и устрајну борбу за мир јер те две ствари увек иду заједно. Свако ко то раздваја тешко и нехришћански греши прича Милорад Пуповац у изјави за медије. У позиву за медије писало је да ће венце жртвама положити и државни секретар Звонко Милас што је изазвало велику буру у хрватској јавности, поготово међу политичарима и медијима На Овчари

3 ИЗВОР 255/ окренутим ка крајњој десници, међутим он се није појавио. - Господин Милас је жртва недовољне и непотпуне комуникације која је уродила плодом да смо у нашем обавештењу вама написали информацију да ће се појавити тамо где није предвиђено да буде. Жао ми је што га због тога нападају, жао ми је што нас који радимо тежак посао, а у тешком послу радите грешке, а због тих грешки нападају једног храброг човека, једног поштеног државног чиновника закључио је Пуповац и на крају рекао да је он погрешио што је медијима пренесена погрешна информација о учествовању Звонка Миласа на данашњем полагању венаца. Такође, Милорад Пуповац је рекао да има већ 15 година жељу да оде на комеморацију жртвама у Шкабрњи, али да његов потенцијални одлазак тамо не зависи само од њега, већ од воље и жеље народа који тамо живи, те да неће ићи тамо уколико постоји неко коме његово присуство смета. БОРИС МИЛОШЕВИЋ: ДОШАО САМ ОВДЕ С ДУБОКИМ ПОШТОВАЊЕМ ПРЕМА ОВОМ ГРАДУ И ЊЕГОВИМ СТАНОВНИЦИМА Потпредседник Владе Републике Хрватске из редова Самосталне демократске српске странке Борис Милошевић рекао је да је у Вуковар дошао да се поклони свим жртвама који су страдали на овом подручју. - Долазим се поклонити жртвама и исказати им дубоко поштовање. Моја порука је да је важно наставити с политиком мира коју смо започели у овој влади, да је важно наставити градити атмосферу помирења и дијалога како би све жртве биле признате и прихваћене као заједничке, како би сви могли исказати дужан пијетет без подела. Милошевић је упитан да прокоментарише и реакције из Вуковара на његов долазак. - Не бих коментарисао поруке из Града Вуковара, нисам одавде па ми је тешко да судим како је живети у граду Вуковару, али као потпредседник владе и као човек који гледа са стране, сматрам да је грађанима Вуковара данас потребан мир и сигурност, а да држава и локална самоуправа требају да створе квалитетне претпоставке за добар живот свих грађана овога града изјавио је потпредседник Владе Републике Хрватске Борис Милошевић који је такође рекао и да му се чини да на локалном нивоу недостаје дијалога али да се нада да ће се у наредним годинама тај дијалог створити и да ће бити без тензија. ВЕРАН МАТИЋ КЛЕКНУО НА ОВЧАРИ Највећу пажњу јавности изазвао је специјални изасланик председника Републике Србије Веран Матић који је клекнуо пред спомеником на Овчари те се помолио за жртве. Он је полагао венце и прошле године, а најавио је учешће и у сутрашњој колони. - Био сам у антиратном покрету године и осуђивао оно што се догађало у Вуковару, а петнаестак година касније продуцирао сам филм о разарању Вуковара за који мислим да је један од најбољих филмова урађених на ову тему са заједничким екипама новинара из Хрватске и Србије, али увек када прођем овим крајевима и местима страдања имам потребу да изразим пијетет и поштовање према жртвама на оним местима на којима су обележја везана за те жртве. Због тога сам и данас овде заједно са представницима СНВ-а и Владе Хрватске и доћи ћу и сутра на комеморацију из истих разлога. - Мислим да је много важно да имамо поштовање према жртвама, да имамо солидарност са породицама Полиција је трећег новембра на подручју Негославаца ухапсила још једног хрватског држављанина (1974) због сумње да је као седамнаестогодишњак године учествовао у грубом физичком злостављању ратних заробљеника на Овчари недалеко до Вуковара. Како су известили из Полицијске управе Вуковарско-сремске овиме је радна група за истраживање ратних злочина у сарадњи са Жупанијским државним тужилаштовом у Осијеку и Сигурносно-обавештајном агенцијом наставила провођење криминалистичког истраживања на околности тешких злостављања хрватских ратних заробљеника на пољопривредном добру Овчара. Да подсетимо, почетком октобра у раним јутарњим часовима приведено је девет мештана Негославаца због сумње у повезаност са овим злочином или у својству сведока. Против двојице мушкараца старости 71 и 57 година поднесене су казнене пријаве Државном тужилаштву у Осијеку. Казнена пријава сада ће бити допуњена и обухватиће и трећег осумњиченог - Током провођења криминалистичког истраживања утврђена је основана сумња да је осумњичени у послеподневним сатима 20. новембра године, тада као седамнаестогодишњак, заједно са претходно казнено пријављеном двојицом У цркви Св. Николаја жртава и пошто сам изасланик за нестале, за мене је посебно важно да будем присутан и да радим на томе да се сви нестали пронађу. Из Вуковара и околине још увек има 525 несталих. То је велики посао и велики задатак за све нас, али овакве заједничке комеморације, успостављање нормализације у самој Хрватској и између Хрватске и Србије могу једино да помогну да пронађемо наше нестале, било 525 или свих колико има по хрватском попису. Изражавам велико жаљење због свега онога што се догодило овом граду, грађанима овог града и околине и свима на овим нашим просторима током тих злих ратних година закључио је на крају свог обраћања медијима Веран Матић. Душан ВЕЛИМИРОВИЋ УХАПШЕН ЈОШ ЈЕДАН НЕГОСЛАВЧАНИН ЗБОГ СУМЊЕ У РАТНИ ЗЛОЧИН осумњичених те припадницима српских паравојних формација, у простору хангара на пољопривредном добру Овчара крај Вуковара учествовао у грубом физичком злостављању ратних заробљеника - припадника Хрватске војске/збора народне гарде, редарственика Министарства унутрашњих послова РХ и других драговољаца припадника хрватских оружаних снага те мањег броја цивила довезених из болнице у Вуковару наводи се у саопштењу ПУ Вуковарско-сремске. Према наводима медија ухапшени мушкарац, који данас има 46 година, све време од године до данас живео је у Негославцима и радио у пољопривредном комбинату Вупик. Ранијих година позиван је неколико путан на различите информативне разговоре на које се редовно одазивао, а ти разговори довођени су у везу са сумњом или сазнања о ратном злочину на Овчари. До сада није био хапшен. Истражни судија Жупанијског суда у Осијеку одредио му је, као и раније ухапшеној двојици Негославчана, истражни затвор због бојазни да би услед боравка на слободи могао постати недоступан правосудним органима Хрватске због близине границе, као и због тога што је осумњичени уједно и држављанин Републике Србије. Н.М.

4 4 АКТУЕЛНО / ИЗВОР 255 НОВА ИНИЦИЈАТИВА ЗА ЈЕДНАКОСТ У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ ПОКРЕНУТА ЈЕ И ОВЕ ГОДИНЕ ПОД НАЗИВОМ КОХЕЗИОНА ПОЛИТИКА ЗА ЈЕДНАКОСТ РЕГИОНА И ОДРЖИВОСТ РЕГИОНАЛНИХ КУЛТУРА СРБИ ИЗ ХРВАТСКЕ САКУПИЛИ ПОТПИСЕ ЗА РАВНОПРАВНЕ ЕВРОПСКЕ РЕГИОНЕ Циљ ове иницијативе је да се од Европске уније тражи политика која ће уважавати регионалне и националне посебности као и доношење закона који ће то омогућавати. Када је Хрватска у питању сама иницијатива је важна за историјске регионе који су били насељени, или су то још увек, националним мањинама, посебно оних крајева који су погођени ратом деведесетих година прошлог века. Координатор ове иницијативе у Хрватској било је Српско народно веће из Загреба, а проведена је у више европских држава. Иницијативу су покренули Секељи, припадници мађарске националне мањине у Румунији, док су и у осталим ЕУ земљама носиоци такође из редова мађарске националне мањине. Иницијатива је покренута у циљу олакшавања приступа мањинским регионима до ЕУ фондова. Финансијска независност значи већу самосталност у интерним одлукама и начину трошења новца. Развој инфраструктуре, школа и локалног предузетништва те смањење стопе миграција на крају води ка очувању етничких, језичких и културних карактеристика истакла је координаторка ове акције испред СНВ-а Емина Ђурашевић. Потписи су се прикупљали путем папирних образаца, јер се то по искуству показало као најефективнији начин, али су на крају сви потписи унешени у онлајн систем. На подручју Хрватске било је укупно око 130 активиста и на овај начин прикупљено је око потписа. Највећи број потписа скупљен је у Вуковарс-сремској жупанији. Ми смо са огранизацијом прикупљања потписа кренули средином октобра, а с обзиром на то да је рок за предају потписа био 7. новембар нисмо баш имали много времена на располагању. Поред имена и презимена свака особа морала је дати и своју адресу пребивалишта, држављанство, ОИБ као и лични потпис. За то време предали смо потписа што је веома успешно јер је квота за целу Хрватску била потписа и са овим потписима смо се значајно приближили тој квоти. Ако упоредимо прошлу акцију успели смо овај пут да прикупимо више потписа тако да смо веома задовољни поготово ако узмемо у обзир, како смањен број становништва, тако и тренутну епидемиолошку ситуацију наводи секретар Већа српске националне мањине Вуковарско-сремске жупаније Душан Латас. На територији Вуковара прикупљено је потписа, а са већим бројем потписа ту је и општина Борово са потписа. Пописивачи су били из свих места и локалних самоуправа где постоје српска мањинска већа или њихови представници па су тако потписи долазили и из средина као што су Ловас, Чаковци, Оролик, Сремске Лазе, Мирковци и друга места. Укупно је било укључено 45 особа на територији наше жупаније који су прошли кратку обуку, контактирали смо сва наша мањинска већа, а значајну помоћ дали су нам и представници удружења антифашиста, културних друштава, удружења пензинера и други истиче Латас. Поред Вуковарско-сремске жупаније значајан број потписа прикупљен је и у Сисачко-мословачкој, око 1.700, те око хиљаду потписа у Осјечкобарањској и Личко-сењској жупанији. Брисел је сада дужан да приступи том питању, али измена закона не догађа се аутоматски. Дуга законодавна процедура довешће, између осталог, да мањинске заједнице које живе у ЕУ постану једнако битне и неопходне као и већинске нације објаснила је Ђурашевић шта нас очекује након предаје потписа. Иако је ово питање важно за све националне мањине, на територији Вуковарско-сремске жупаније у ову акцију укључили су се само представници Срба, док друга мањинска већа нису показала већи интерес за прикупљање потписа. Срђан СЕКУЛИЋ

5 ИЗВОР 255/ У ГОДИНИ ЗАЈЕДНИЧКО ВЕЋЕ ОПШТИНА НАПРАВИЛО ЈОШ ЈЕДАН ИСКОРАК КАДА СУ У ПИТАЊУ ШКОЛЕ И УЧЕНИЦИ КОЈИ СЕ НА ПОДРУЧЈУ ВУКОВАРСКО-СРЕМСКЕ И ОСЈЕЧКО-БАРАЊСКЕ ЖУПАНИЈЕ ШКОЛУЈУ У НАСТАВИ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ И ПИСМУ ПО МОДЕЛИМА А, Б, И Ц ЗВО ОБЕЗБЕДИО ШКОЛСКИ ПРИБОР ЗА СВЕ СРПСКЕ ЂАКЕ Из Заједничког већа општина 17. новембра кренула је подела пакета школског прибора намењених школама и ученицима који на подручју две источне хрватске жупаније похађају наставу на српском језику и писму по моделима А, Б, и Ц. Подела ће трајати неколико дана, односно онолико колико је потребно да школски прибор стигне до сваког ђака. - Прошле године смо пакете са школским прибором поделили само ученицима који се школују по Ц моделу, а ове године смо одлучили да пакете са школским прибором обезбедимо за све ученике од првог до осмог разреда који се на подручју ове две жупаније школују по неком од ова три модела. Обезбедили смо око 1650 пакета школског прибора које ћемо данас и у наредним данима проследити у 24 школе на истоку Хрватске. Ради се о 17 школа у којима се настава одвија по моделу А, шест школа у којима се настава одвија по моделу Ц и једној у којој се настава одвија по Б моделу. Циљ нам је, будући да се приближава Нова година и Божић, да појачамо наш хуманитарни рад и да на овај начин помогнемо родитељима и њиховој деци и верујем да ће им ова помоћ много значити - рекао је тим поводом председник Заједничког већа општина Срђан Јеремић. На овај начин Заједничко веће општина још једном показује колико је овој институцији важно да се српска деца школују по неком од понуђених модела мањинске наставе и колико као институција чврсто стоји иза ученика и родитеља који су овакав вид образовања одабрали. - То је једна порука свима њима да се не плаше да покажу ко су и шта су, да то не забораве и да ће све српске институције, а Заједничко веће општина поготово, увек о њима бринути и неће их оставити саме. Када то кажем мислим на сву децу од вртића, преко основних и средњих школа па све до факултета - поручио је Јеремић. Подела школског прибора резултат је потписаног споразума о сарадњи са Градом Суботицом, а једна од првих донација која је из овог града на северу Војводине стигла била је пошиљка 500 пакета школског прибора. Заједничко веће је средствима у износу од куна ову донацију појачало како би пакете са школским прибором добили заиста сви наши ученици. - Ови пакети садрже велике и мале свеске, свеске за лектиру, ситни школски прибор, гумице, оловке, бојице, фломастере, прибор за математику и геометрију, односно све оно што ученицима треба у свакодневној настави и активностима. Можда ова донација финансијски не значи једнако свим ученицима, али је то за њих свакако велика радост и нека врста мотивације и за њих и за њихове родитеље. Ово је само једна у низу акција у току школске године јер већ смо им обезбедили школске торбе, радне свеске и дела из лектире и заиста су током школске године више пута обрадовани и сваки ученик појединачно и сви заједно што и за нас представља велику радост - рекла је председница Одбора за образовање ЗВО-а Милица Стојановић. Ових дана у оквиру поделе пакета са прибором школе ће добити и плакате са азбуком припремљене кроз пројекат Одбора за образовање ЗВО-а који је у целини финансирало Министарство знаности и образовања РХ. Председница овог Одбора кратко је прокоментарисала и ситуацију са уџбеницима. До сада је Агенција за одгој и образовање од 15 наслова радних свески одобрила Прошле недеље је наша саборска заступница Драгана Јецков организовала састанак код министра образовања Радована Фукса. Он нас је са својим сарадницима примио и између осталог ту смо разговарали и о уџбеницима. Заступница Јецков је замолила министра да се процес одобравања поједностави јер је наша заједница урадила све што је било потребно. Уџбеници су на време преведени, послани су у Министарство знаности и образовања и комисија треба да сваки уџбеник појединачно одобри. Министар је обећао да ће радити на измени закона о одобравању уџбеника како више не би долазило до овакве ситуације да се уџбеници који су већ једном одобрени на хрватском језику поново одобравају на језику националне мањине, што успорава цео процес. Очекујемо да ће уџбеници врло брзо бити одобрени, штампани и доступни нашим ученицима - рекла је Стојановић и додала да су наставници преведене уџбенике већ добили у дигиталном облику и могу да их користе, али да уџбеник живи тек онда када дође у руке ученика. Прошле године курикуларна реформа кренула је са првим и петим основне и првим разредом средње, а за седми разред преведени су Биологија, Хемија и Физика док су ове године превођени уџбеници за други, трећи, шести и седми разред, док је за осми разред превођена Биологија и Физика. Славко БУБАЛО

6 6 КРОЗ ГРАДОВЕ И ОПШТИНЕ / ИЗВОР 255 НОСИОЦИ СТАНАРСКИХ ПРАВА У БЕЛОМ МАНАСТИРУ ЗБОГ ИМОВИНСКО-ПРАВНЕ ЗАВРЗЛАМЕ ЈОШ УВЕК НЕ МОГУ ДА ОТКУПЕ СВОЈЕ СТАНОВЕ. ОВАЈ ПРОБЛЕМ АКТУЕЛИЗОВАЛА ЈЕ САБОРСКА ЗАСТУПНИЦА СДСС-А ДРАГАНА ЈЕЦКОВ КОЈА ЈЕ 5. НОВЕМБРА ПОСЕТИЛА БЕЛИ МАНАСТИР И РАЗГОВАРАЛА СА ОШТЕЋЕНИМ СТАНАРИМА БЕЛИ МАНАСТИР: ВИШЕ ОД 150 ЉУДИ ЧЕКА НА ПРАВЕДАН ОТКУП СТАНА Нерешен статус бивших носилаца станарског права те откуп станова у државном власништву проблем је са којим је јавност углавном упозната. О томе се често у медијима причало и писало, међутим мало ко је чуо за специфичан случај станара у Белом Манастиру. Станове, у којима појединци живе и више од 40 година, они не успевају да откупе због имовинско правних односа и својеврсне правне заврзламе. Саборска заступница СДСС-а Драгана Јецков на састанку са станарима спорних станова данас то право нисам остварила, јер сам хтела да стан откупим по повлашћеним условима, а школа нам никада није ни понудила станове на откуп. Сваке године сам добијала одговор од школског одбора да чекам док се стекну услови за откуп по повлашћеним условима. Школа се обратила и Влади тражећи од њих сагласност да могу да продају станове по повлашћеним условима. Обраћала сам се свим могућим министарствима, Државном тужилаштву, правобранитељки, која сматра да ја законски имам право да тај стан откупим, али то никада није решено покушава Анђелка да укратко исприча двадесет година агоније због које се обраћала људима на свим нивоима државне власти од општинских, жупанијских па до самог председника. Драго ми је што је то сада изнесено на Сабору, али плаши ме сазнање да сам се обратила и тадашњем председнику Јосиповићу који је тада исто показао вољу да се ово реши, али до данас откупа станова нема закључује професорка Павић. Укупно 76 станова и више од 150 људи, некадашњих просветних и здравствених радника, налазе се у веома чудној ситуацији. Због промена власничке структуре или боље речено услед преноса оснивачког права ови људи нису добили могућност да откупе стан, или су, ако је та могућност и постојала, станари доведени у неравноправан положај. Никада им, као и осталим грађанима који су носиоци станарских права, није омогућен откуп по повлашћеним условима и одговарајућој цени. Тако су просветни радници седамдесетих и осамдесетих година прошлог века добили станарско право за стан који је тада био у власништву општине, а данас је након законских промена власник школа којој је оснивач жупанија. Школа као власник може да прода стан ако то одобри школски одбор, али они тврде да немају право да то учине по повлашћеној цени. ОБРАЋАЈУ СЕ СВИМ ДРЖАВНИМ ТЕЛИМА, АЛИ ПРОБЛЕМ СЕ НЕ РЕШАВА Случај професорке хрватског и српског језика у пензији Анђелке Павић пример је борбе коју воде многи просветни радници у Белом Манастиру. У стану сам од године и тада је то био општински стан. После мирне реинтеграције тражила сам да откупим стан онако како су то учинили и остали грађани у другим деловима Хрватске. Тада ми је саопштено да сачекам док се реше имовинско-правни односи. Још године сам потписала са Другом средњом школом уговор да сам заштићени најмопримац, године појављује се Жупанија као њен оснивач, а године школа је укњижена као власник стана. Након годину дана добила сам сагласност да школа може да прода те станове својим радницима. До СТАНОВИ У ЛОШЕМ СТАЊУ Правно-имовински проблем повукао је за собом и проблем одржавања зграда у којима су ови станови. Посетили смо још једну пензионисану просветну радницу и уверили се да стан у коме живи 44 година и који је још увек у власништву школе не пружа нормалне услове за живот. Строп прокишњава, слојеви зидова отпадају, столарија је дотрајала, а Мирјана Келер више нема снаге нити средстава да сама поправља и крпи све већу штету. Живим у стану од године који је у јако лошем стању. Никада нисам добила могућност да га откупим а због имовинско-правних проблема нико не брине о згради. Мењали су прозоре на школској згради, али на својим становима нису, о њима нико не брине. Кров је поправљан још

7 ИЗВОР 255/ године, моја деца су тада била у основној школи, а сад имају преко 40 година. Зграда је у све лошијем стању, а ја више немам снаге да стан сама одржавам. Желела сам да га откупим, али нити радници у школству нити у здравству нису добила ту могућност, а ја мислим да је за једну напредну државу потребан здрав и образован народ. Када се то кочи шта можемо очекивати, мислим да сам вам тиме све рекла разочарана је Мирјана. И ДОМ ЗДРАВЉА СЕ НЕ ДОЗВОЉАВА ПРАВЕДАН ОТКУП Исти проблем имају и Беломанастирци који живе у становима у власништву Дома здравља. Своју причу казује нам и Никола Букало који 45 година живи у стану који не може назвати својим. Проблем са откупом настао је јер смо ми живели на подручју на којем нисмо станове могли да откупимо у року када је у Хрватској вршен откуп станова. Касније смо били дискриминисани. Дом здравља није прихватио продају станова, јер није добио овлашћење за то од Осјечко-барањске жупаније као свог оснивача. У стану сам од године и желим да га откупим на начин на који су то урадили и сви остали грађани у Хрватској, односно по повлашћеним условима. Поднео сам и тужбу против Дома здравља коју сам наравно изгубио због преклузије, јер нисам на време поднео захтев за откуп стана, а јасно је да то нисам ни могао објашњава Букало. ЗБОГ ОВОГ ПРОБЛЕМА РЕАГОВАЛА СДСС- ОВА САБОРСКА ЗАСТУПНИЦА Све ове и још много сличних животних прича везаних за проблем станова и права на откуп Анђелка Павић у Белом Манастиру чули су у Клубу заступника СДСС-а. У уторак, 3. новембра на актуелном преподневу Хрватског сабора заступница Драгана Јецков поставила је питање министру просторног уређења, градитељства и државне имовине Дарку Хорвату када ће се решити статус бивших носилаца станарског права, као и продаја станова у власништву државе те могућност откупа те истакла специфичан проблем станара у Белом Манастиру. Није све остало на овом питању, министар је према речима Драгане Јецков затражио боље упознавање са поменутим проблемом, а саборска заступница и правник Јован Влаовић посетили су 5. новембра Бели Манастир где су одржали радни састанк са станарима.напокон је неко Спорне станове нико не одржава обратио пажњу на људе који двадесет година у Белом Манастиру настоје да остваре основно право на дом. Постоји велика заинтересованост странака које се обраћају нашим канцеларијама у Заједничком већу општина, у нашим мањинским већима и у СНВ-у, а тиче се питања откупа станова у власништву Републике Хрватске. Управо је моје питање министру градитељства и државне имовине било када ће ступити на снагу одлука која ће тај проблем који постоји и који је дуготрајан коначно бити разрешен. Мислим пре свега на дуготрајност поступка и наравно цену која је висока и као неодговарајућа кочи цео процес. Као што смо чули та одлука треба да буде донета врло брзо и верујем да ће она разрешити и дуготрајност поступка и високу цену откупа стана. На томе смо сви ангажовани у Клубу заступника СДСС-а и верујем да ће одлука бити повољна. У заступничком питању споменула сам такође специфичност која се односи на Бели Манастир, односно на немогућност откупа више од 70 станова за шта је заинтересовано више од 150 људи. То сам споменула управо због специфичности тог дуготрајног и комплексног проблема који је оптерећен једном имовинскоправном заврзламом коју је потребно разрешити и омогућити људима да откупе своје станове по повлашћеним ценама као што је то било и у другим деловима Републике Хрватске. То је наша жеља и одатле креће и наша иницијатива па и данашњи разговор са станарима који имају овај проблем у Белом Манастиру рекла је председница Клуба заступника СДСС-а Драгана Јецков која каже да жели да исправи неправду нанесену овим људима. Велика неправда је у питању и то је велики број људи који су, не својом кривицом, доведени у неравноправан положај и настојаћемо да се та неправда исправи. Постоји заинтересованост NaNНаставак на следећој страни

8 8 КРОЗ ГРАДОВЕ И ОПШТИНЕ / ИЗВОР 255 министарства да се овај специфичан проблем реши и да се заустави то пребацивање надлежности са једних на друге. Људи тапкају у месту више од двадесет година и проблем се не решава истакла је саборска заступница СДСС-а Драгана Јецков. Стан Мирјане Келер пун је влаге и плесни СТАНАРИ СЕ НАЛАЗЕ У ПАТ ПОЗИЦИЈИ Пребацивање надлежности довело је ове људе у веома чудан положај, чини се да се налазе у међупростору који је настао због законске заврзламе. Како се изборити за правду ових људи када сви који би требали да омогуће откуп станова носиоцима станарских права тврде да се држе закона. Занимљиво је што је законски све поприлично јасно, међутим лоптица се пребацује дуги низ година чак и у ситуацији где постоји сагласност Закона о установама члан 58. где би био логичан след догађаја да се ти станови продају. Међутим, људи који су и добили те сагласности још године до данас нису добили никакав начин да откупе стан, ни по тржишним ни по повлашћеним условима. Пребацује се тако надлежност између школе, Дома здравља и жупаније па на горе на државном нивоу. Понављам законски је ту поприлично све чисто и јасно, чак и подзаконски прописи јако добро то образлажу. Проблем ипак постоји и надам се да ћемо изнаћи некакво решење објашњава правник Јован Влаовић који признаје да су станари запали у пукотине закона које не би требало да постоје. Станари су у овом тренутку у пат позицији која траје предуго и то се мора на неки начин решити јер је и Европски суд за људска права заузео јасне ставове на који начин треба решити питање заштићених најмопримаца које није тако често у другим државама и Уставни суд је рекао своје. Република Хрватска је добила доста смерница које су јасне и мораће поступити по њима и надам се да ће се ово питање тиме обухватити, јер је специфично у односу на друге најмопримце који су у државним становима каже Влаовић. МНОГИ ЉУДИ СУ ПРИМОРАНИ ДА НАПУСТЕ СВОЈЕ СТАНОВЕ Због ових проблема многи су се обраћали и председници градске организације СДСС-а Бели Манастир Светлани Жарковић која је такође присуствовала радном састанку одржаном 5. новембра у беломанастирској згради Лепотица. Састанком смо задовољни јер је напокон показана добра воља да се саслушају људи. Обраћали су нам се многи и према мојим подацима на подручју Белог Манастира и Барање има 76 станова са проблемом откупа. Махом су то људи који су ту били и године. Долазили су у канцеларију ЗВО-а људи који су отишли у пензију која је заиста мала, а живели су у становима којима је станарина подигнута са неких стотинак на куна. Замислите како је тим људима који имају пензију нешто мало већу од тих кн. Наравно да су ти људи из станова излазили јер нису могли да их плаћају. То је велика неправда, јер све су то старији људи, неки имају и преко 83 године. Овде су вечерас не само припадници српске националне мањине, овде има и Бугара и Мађара и Црногораца и Хрвата, можда је само двоје повратника, сви они овде су живели све време од године па до данас истиче Светлана Жарковић. Радном састанку у Белом Манастиру због епидемиолошких мера нису присуствовали сви станари, дошли су представници станара који живе у становима школа, Дома здравља па и ФИНЕ. Сви су изнели своје проблеме и специфичне ситуације. Неки од њих правду су сами потражили на суду, али нису успели да се изборе са тадашњим законима и неразјашњеним односима. Многи су због све већих станарина напустили станове у којима су живели цео радни век, јер као пензионери више нису могли да плаћају све већу цену стана, а право на откуп им никада није омогућено. Јадранка ЈАЋИМОВИЋ-ИВАН

9 ИЗВОР 255/ АКЦИЈЕ 9 ПОМОЋ У ВИДУ ОВЕ ПРЕХРАМБЕНЕ НАМИРНИЦЕ РАСПОРЕЂЕНА ЈЕ НА ТРИ АДРЕСЕ ОД ЧЕГА ЈЕ 2,5 ТОНА ДОПРЕМЉЕНО БОГОСЛОВИЈИ СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА ПРИ МАНАСТИРУ КРКА, 2,5 ТОНЕ КНИНСКОМ КАРИТАСУ, ДОК ЈЕ ЈЕДНА ТОНА ИСПОРУЧЕНА УДРУЖЕЊУ ЖЕНЕ КОСОВСКЕ ДОЛИНЕ ИЗ БИСКУПИЈЕ ИЗ ВРБОВСКОГ ШЕСТ ТОНА КРОМПИРА ЗА ДАЛМАЦИЈУ Хуманитарну акцију организовали су и спровели градоначелник Града Врбовског Дражен Муфић, заменик градоначелника Боривој Докмановић и референт за питања српске заједнице у комуналном одсеку Града Врбовског Душан Стипановић. Град Врбовско је ове године покренуо пројекат пољопривредне производње кромпира потакнут неизвесношћу везаном за производњу довољних количина хране у време пандемије Ковид-19, с циљем производње већих приноса искључиво за потребе јавне кухиње те прехране у школама и вртићима. Како смо овогодишњим пројектом садње пољопривредних култура, првенствено кромпира, на три хектара добили више од сто тона ове намирнице одлучили смо да одређену количину поделимо онима којима је најпотребнија. Један део донације доставили смо одгојно-образовним установама са подручја Приморско-горанске жупаније и самог Града Врбовско, а затим смо одлучили да одређену количину доставимо православном манастиру на овом подручју, удружењу Жене косовске долине која брине о старијим и немоћним особама, и католичкој хуманитарној установи Каритас у Граду Книну. Сад кад смо видели какав је терен овде у Далмацији све до Лике, још нам је драже што је кромпир стигао баш овде где га није лако узгајати као код нас каже градоначелник Муфић. Повезница између Града Врбовског и православног манастира у Далмацији, по речима градоначелника, јесте и становништво српске заједнице које у овом граду чини нешто више од 33 одсто од укупне популације. Задовољство због чињенице да је део донације у виду кромпира намењен православној богословији у Крки изразио је и заменик градоначелника и директор Железничко-техничке школе у Моравицама Боривој Докмановић. У склопу наше школе у Моравицама налази се ученички дом у којем су смештени и ђаци који долазе са овог подручја, из Бискупије, Книна и околних места. У ранијим временима наши су људи долазили овде на школовање, а њихови унуци данас се школују код нас. Долазак овде уједно је показатељ добре сарадње и подршке коју имамо од градоначелника, било да се ради о нашој школи у Моравицама или, као што видите, нашим образовним установама ван оквира жупаније из које долазимо закључује Докмановић, додајући како је брига о ђацима оно што је заједничко Богословији и у Железничко-техничкој школи у Моравицама. ПОВЕЗАНОСТИ МАНАСТИРА ГОМИРЈЕ И КРКА И школа и манастир, баш као и припадност истој заједници, оно су што повезује део становништва Далмације и Приморско-горанске жупаније, каже Душан Стипановић из Гомирја, места са већинским српским становништвом на подручју Града Врбовско. Статут града Врбовско нас је прецизирао као припаднике српске заједнице, не као припаднике српске мањине, па могу рећи да смо међу првима, ако не и први у Републици Хрватској који смо испоштовали Уставни Закон о правима националних мањина. Оно што желим овде да истакнем јесте да је манастир Гомирје најзападнији православни манастир који је године прославио 400 година постојања, а у ранијим временима људи су се у Гомирје доселили управо из ових крајева, заједно са дванаест свештеника из манастира Крка. Дакле, овдашње становништво је населило наше крајеве па долазак овде, у том погледу, никако није случајан наглашава Стипановић. Богословија Света Три Јерарха данас има 31 ученика за које се свакодневно спремају три оброка, па им је сваки вид помоћи, нарочито у прехрамбеним намирницама, више него значајан, сазнајемо од игумана манастира Крка оца Севастијана, који је преузео помоћ. Нама је свака донација од великог значаја, било да се ради о храни, хемији или неким другим производима. Поред тридесет и једног ђака, у нашој кухињи свакодневно се спремају оброци и за одређени број запосленика који овде раде. Захвални смо на овој донацији и пароху из Моравица, Јеленку Стојановићу, који је за помоћ предложио нашу школу, као и свим људима који су учествовали у овој хуманитарној акцији каже игуман Севастијан. Делегацију Града Врбовског дочекали су, поред игумана Крке, и градоначелник Книна Марко Јелић и заменици градоначелника Марио Ћаћић и Жељко Џепина. Васка РАДУЛОВИЋ

10 10 КРОЗ ГРАДОВЕ И ОПШТИНЕ / ИЗВОР 255 ПРОТЕКЛИХ ГОДИНА СЕ 12. НОВЕМБАР У ОПШТИНИ ЕРДУТ ОБЕЛЕЖАВАО СВЕЧАНОМ СЕДНИЦОМ ОПШТИНСКОГ ВЕЋА И ПРОСЛАВОМ ДАНА ОПШТИНЕ НА ДАТУМ КАДА ЈЕ ПОТПИСАН ЕРДУТСКИ СПОРАЗУМ ДАН ОПШТИНЕ ЕРДУТ: И ПОРЕД КРИЗЕ УСПЕШНИ У РЕАЛИЗАЦИЈИ ПЛАНОВА Kако сведочимо години у којој је све другачије, тако је овај 12. новембар протекао без уобичајене свечане седнице на којој би се јавно сумирали резултати рада у протеклих годину дана и заједно са грађанима прославио дан локалне самоуправе. Посетили смо општину Ердут 12. новембра на дан када је потписан споразум којим је завршен рат на истоку Хрватске и разговарали са начелником Југославом Весићем који Дан општине сматра једним од најважнијих датума. - Имамо прилику и данас читати у медијима да Ердутски споразум није битан за ово подручје. Ми сматрамо да је дан када је потписан један велики датум, да је 12. новембар године завршен рат и велико зло и да се почело живети колико-толико нормално. Сматрамо да је то велики датум и да немамо битнијег од њега. И даље ћемо бити чувари тог дана, посвећиваћемо му значај који заслужује јер на основу Ердутског споразума пуно је ствари посложено и стављено у ред, поготово за српску заједницу и нико нема право да га омаловажава - наглашава Весић. Ове године без прославе. На слици Мотив са прошлогодишње прославе ЗНАЧАЈНА ПОДРШКА ЛОКАЛНИМ ПРИВРЕДНИЦИМА Иако је свечано обележавање значајног датума изостало, резултати рада локалне самоуправе нису. Радило се, а изазовна година више него икада захтевала је способност правовремене реакције на промене и прилагођавање непланираном. Начелник општине Ердут задовољан је реализованим. - Што се тиче нашег буџета реализација је ове године око 35 милиона куна. Планирано је преко 40 милиона, један део средстава везаних за велике пројекте пренећемо у следећу годину и због тога смо врло задовољни. Упркос кризи нисмо одустали од значајних ствари, неке смо пролонгирали за наредни период како због кашњења администрације на државном нивоу тако и због нас самих. Гледали смо да се у овој корона кризи окренемо према привредницима односно нашим ОПГ-овима и одрекли смо се око 500 хиљада куна директних давања која су требала бити наплаћена од грађана. То су на пример комуналне накнаде, порезна давања, плаћање тераса и слично. Покушали смо да тако помогнемо привредницима који подносе највећи терет услед ове кризе прича начелник Весић који истиче да се одустало само од онога што би угрозило здравље људи. - Нажалост све манифестације на подручју општине су нестале, неке смо успели да одржимо у летњем периоду. Све манифестације којима представљамо себе и своју традицију, културу те гастро понуду су одгођене и то је нешто што нам фали и фалиће нам, али добро је да није дошло до већих проблема и да смо ипак успели да одржимо сва битна дешавања везана за привреду, да нема другог круга затварања и да људи могу да раде и живе каже Југослав Весић. УКЉУЧЕНИ СМО У ЖИВОТ ЉУДИ, ЖИВИМО СА ЊИМА, А НЕ ПОРЕД ЊИХ. Осим о привредницима бринуло се и о најугроженијој групи људи. Захваљујући волонтерима свакодневно је током ванредног стања организована подршка грађанима. Спремно су у овој општини одговорили и на конкурс друге фазе пројеката Зажели и обезбедили нова радна места и подршку старим и немоћним особама. - Гледали смо да будемо на услузи грађанима у периоду када је било све затворено и када смо имали велики број корисника и људи у ризичним групама. Имали смо волонтере који су их обилазили и ја им се овим путем захваљујем, то су млади људи који су нам били на располагању 24 сата. Веома је важан и пројекат Зажели и сада треба да крене друга фаза или Зажели 2 кроз који ћемо запослити 30 жена које ће обухватити готово 200 корисника. Можемо рећи да кроз овај програм задовољавамо око 80 одсто потреба старих и немоћних људи којима је подршка потребна прича Весић. Социјалну осетљивост ова локална самоуправа нема само у кризним периодима, сваке године издваја значајна средства за становнике од њиховог рођења, током школовања па и током пензионерских дана. Уложено је у проширење зграде дечијег вртића у Даљу па сада постоји и могућност уписа у јаслице те је обезбеђен много већи капацитет односно број места у вртићу. Помаже се основношколско и средњошколско образовање, а ни студенти нису заборављени. - Што се тиче предшколског васпитања ту дајемо субвенције које су близу милион куна на годишњем нивоу. Пратимо наше основце којима смо обезбедили радне свеске, атласе и прибор за техничко образовање. Сви средњошколци имају бесплатну аутобуску карту, а у сарадњи са нашим фирмама KП Чворковац и ПОРЦ дајемо им стипендије. Студентима смо обезбедили једнократне награде и ове године јавило се 27 студената док

11 ИЗВОР 255/ Југослав Весић их је прошле било 17. Укључени смо у живот људи и живимо са њима, а не поред њих и то је мој мото који често спомињем наводи Весић. МАЊИМ ПРОЈЕКТИМА РЕАГУЈУ НА ПОТРЕБЕ СТАНОВНИКА У општини Ердут сваке године проналазимо пример успешно реализованих пројеката којима се константно побољшава инфраструктура и који су значајно утицали на развој локалне самоуправе истовремено не запостављајући свакодневне потребе грађана. - Истакао бих да ми већ годинама радимо на мањим пројектима, али који су за наше грађане можда и значајнији од оних пројеката које називамо великима. Направили смо пуно тога, стандардних пројеката инфраструктуре, урадили на стотине метара пешачких стаза, цеста и појачали целу инфраструктуру. На обали Дунава у Даљу имамо прекрасно шеталиште дужине 1.5 километара које повезује стари парк са новим. Ту смо поставили најмодернију расвету, нове клупе и канте за смеће. Шеталиште је веома посећено, много људи овде свакодневно борави. Настојимо да уочимо шта грађани желе и да то кроз разне пројекте урадимо или барем унапредимо постојеће. Радимо и велике европске пројекте, пред завршетком смо пројекта Зелене стазе Дунава и Драве који радимо заједно са градом Белишће и то је један од највећих пројеката који се проводи на подручју општине Ердут. Kонстантно се ради како са ресорним министарствима тако и са ЕУ фондовима сумира начелник резултате рада у протеклих годину дана. П Р И Р О Д Н И РЕСУРСИ ОБАВЕЗА И ПОТЕНЦИЈАЛ Улагало се у Kомунално предузеће Чворковац за које су купљени нови радни стројеви у вредности од 250 хиљада куна. За уређење дома, дворишта и гаража ДВД-а Даљ обезбеђена је инвестиција од милион куна општинских средстава. Такође је од Министарства регионалног развоја обезбеђено око 400 хиљада куна за уређење домова на подручју општине Ердут. Оно што је планирано успешно је реализовано међутим, нису заборављени проблеми са којима се тек треба суочити. - Општина Ердут се простире на 150 квадратних километара.то је огромна површина и четири села. Највећи проблеми су везани за комуналну инфраструктуру коју из године у годину подижемо на већи ниво међутим тешко је све обухватити. Зато планирамо велике пројекте као што је канализација у који крећемо са Водоводом Осијек и очекујемо да би за четири године канализација требало да буде завршена, односно да крену први прикључци. То нам је инфраструктурно најпотребније. С друге стране имамо проблем везан за заштиту околине. Располажемо са огромним подручјем, 36 километара обале Дунава и 12 километара обале Драве, ушће Драве у Дунав, огромна површина је под шумама. Ту имамо проблема и ту ћемо морати још да радимо са грађанима и на едукацији. Доста смо тога већ направили, отворили смо рециклажно двориште, имамо велики број зелених отока, али и даље морамо радити на томе да свест грађана подигнемо на виши ниво. Имамо и велики број викендаша. На подручју од Мишиног брда па до Ердута имамо преко викендица и драго нам је да људи долазе на наше терене, али и ту је потребно уредити понашање у смеру заштите околине. Појављује се велики број дивљих депонија, остале општине су затвориле своје депоније што нам представља нови проблем, велики број возила довози смеће са подручја других општина. Мораћемо да реагујемо и поставимо контролне камере како би детектирали и санкционисали такво понашање не скрива начелник Весић проблеме локалне самоуправе. Док с једне стране речна обала и шуме задају задатке које треба што пре испунити, с друге стране то је туристички потенцијал о коме се такође размишља. Не одустаје се од пројекта који би значајно унапредио туристичку понуду овог краја. - Пројекат Бањкас еколошки камп који смо представили прошле године у фази је аплицирања, добијене су све грађевинске дозволе и сва потребна документација и сада тражимо средства. Вредност пројекта је око два милиона евра и надамо се да ћемо успети, јер би имао велики значај за ово наше подручје. Обала Дунава је увек интересантна и атрактивна и све је већи број туриста који показују интерес за овакав вид одмора, сеоски односно рурални туризам. ПОРЦ СНАЖНО ПОДРЖАВА ПРИВРЕДНИКЕ И РАЗВОЈ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ Сви ови успешни пројекти као и рад са локалним предузетницима креирају се и проводе у Предузетничко развојном центру Ердут. Протеклих годину дана изменили су начин рада, али не своје циљеве и мисију. Успешно је реализовано четири пројекта којима гурају напред пословање сваког предузетника и оних који то желе постати. - Највише се поносимо пројектом у оквиру кога смо уредили две прекрасне просторије које су нам потребна за обављање свакодневних активности. Једна просторија је учионица за наше предузетнице и оне које то желе постати, друга просторија је конференцијска сала. Оно друго са чим се посебно поносимо су наши мали или микро пројекти везани за предузетништво, посебно породична газдинства и пољопривреду у коју је свако улагање добродошло. Ова нам је ситуација посебно била тешка, навикли смо на директан контакт са предузетницима на то да их обилазимо, а одређени пројекти захтевају и да изађемо на терен, радионице и семинаре а то смо значајно смањили. Радимо у складу са мерама и настојимо да што више контаката одрадимо путем електронске поште и друштвених мрежа тако да смо искористили све благодати технологије као би дошли до наших предузетника. Ова нас је пандемија удаљила неколико корака од наших корисника. Наша је мисија да увек радимо на нечем новом, на развоју подручја и на личном развоју свих запосленика, да учимо, напредујемо и развијамо се. Тренутно радимо на развоју једног алата искључиво за предузетнике који ће им омогућити боље планирање пословања. Такође радимо и на три нова пројекта за наше кориснике са подручја општине каже директорка ПОРЦ-а Бојана Орсић. Јадранка ЈАЋИМОВИЋ-ИВАН

12 12 АКЦИЈЕ / ИЗВОР 255 ДВОЈИЦА СРПСКИХ ПОВРАТНИКА У СЕЛИМА КОЧЕВИЋ И БОБОДОЛ, НАКОН ДВЕ ГОДИНЕ ЧЕКАЊА У МРАКУ, ЗАХВАЉУЈУЋИ ДОНАЦИЈИ ОДЕЉЕЊА ЗА СОЦИЈАЛНА И ХУМАНИТАРНА ПИТАЊА СНВ-А, ДОБИЛА СУ СОЛАРНЕ ПАНЕЛЕ КОЈИ ЋЕ ПРОИЗВОДИТИ ЕЛЕКТРИЧНУ СТРУЈУ ОД СУНЧЕВЕ ЕНЕРГИЈЕ СВЕТЛО УГАСИЛО ПОВРАТНИЧКИ МРАК Иницијатива за куповину и уградњу соларних панела, по речима водитељке Одељења Татјане Драгичевић, потекла је од предлога већника ВСНМ-а Сисачко-мословачке жупаније Петра Самарџије да се једном од повратника из Хрватске Костајнице обезбеди соларни панел за струју. У првом случају, везаном за повратника из Костајнице, имали смо ситуацију да се због непостојања адекватне инфраструктуре није било могуће прикључити на електромрежу, те је уградња соларног панела била једини начин да му се омогући струја. То нас је навело да потражимо и друге људе који из истих или сличних разлога још увек живе у мраку. На подручју Далмације нисмо имали проблем те врсте, није била спорна инфраструктура већ правне потешкоће, доказивање власништва или сувласништва над постојећом имовином, а закон је такав да се не могу прикључити на електромрежу ако земљишне књиге нису исправне појашњава Драгичевић. Иако је и сам повратак ових људи био тежак, јер су крајеви опустели и много тога недостаје за нормалан живот, оно што је недопустиво је да у двадесет и првом веку немају струју, то је нешто што је неопходно за нормалан живот. У том смислу, живот је немогућ и непоштено је те људе препустити њиховој невољи -сматра Драгичевић РАДИ СЕ НА ТОМЕ ДА СВИ ДОБИЈУ СТРУЈУ Читав процес око набавке и уградње соларних панела нешто се одужио због пандемије коронавируса, потраге за фирмом која ће се својом понудом уклопити у расположива средства за донацију Јован Матијевић панела али је на крају ипак нађено решење које, иако није идеално, задовољава примарне потребе двојице повратника. Цена једног панела износи око десет и по хиљада куна, плус уградња која изискује додатни трошак. Вредност сва три панела је, дакле, нешто више од четрдесет хиљада куна. Иако се ради о панелима мањег капацитета, они могу служити за оно најосновније, од светла до уређаја који захтевају мање електричне енергије, као што су телевизор и фрижидер који су им, како и сами кажу, најважнији истиче Татјана Драгичевић. Како би дошли до оних којима је још увек потребан овакав вид помоћи, Драгичевић додаје како су неопходне информације од људи са терена. За проблем повратника у Бободолу чули су од кординатора СНВ-а за Шибенско-книнску жупанију Јовице Крстановића, док је на проблем Матијевића из Кочевића указао начелник општине Ервеник Предраг Бурза. За сада још немамо информацију о некоме ко би могао имати исти проблем. Одређени број људи и даље нема електричну енергију, али само због тога што се још увек ради на административним процедурама, односно на решавању њихових папира, како би остварили регуларан прикључак на електро мрежу. Имали смо неколико случајева где смо људима који нису у могућности да плате прикључак, ми финансирали средства за исти у

13 ИЗВОР 255/ складу са могућностима којима располажемо закључује водитељка СНВ-ова Одељења за социјална и хуманитарна питања, додајући како су двојица повратника у Кочевићу и Бободолу добили фрижидер или електричну пећ као најосновније уређаје који ће им служити одмах по активацији соларних панела. ЉУДИ НАВИКЛИ НА ТЕШКОЋЕ, НА ДОБРО ЋЕ СЕ НАВИЋИ И БРЖЕ Јован Матијевић из Кочевића, стрпљиво је испратио уградњу панела на својој кући. Чекао је на ово више од две године од како се из Краљева вратио порушеној кући у Кочевић. Комшија му је помогао око куповине материјала и зидања неколико квадрата објекта који је претворио у свој дом, али за струју се није могао сам побринути. На живот у мраку је навикао јер, како и сам каже, струје није било ни године, када је рођен. Ипак, мрак и тишину дугих зимских ноћи лакше ће пребродити уз светлост сијалице. Све што сам затекао биле су рушевине, куће без кровова. Није било места ни за спавање, али сам дошао лети па се могло и вани преноћити. Ја сам научио на све, па и без струје да живим. Имао сам лампу петролејку, свеће, фењер на батерије и тако сам се сналазио. Живео сам и без струје и са струјом, па ми ништа није страно. Човек се мора привикнути и задовољити са оним што има. Ипак, лети без фрижидера било је тешко. Прехрамбене намирнице које ми комшија донесе из града не могу дуго стајати вани или на собној температури, па чешће мораш куповати оно што може дугорочно трајати. Зими је лакше за храну, али су ноћи дуже па самоћа додатно убије човека који је самац. Сад бар могу телевизију узети Жарко Јанковић па да понешто и чујем, да видим шта се дешава мимо ова моја четири зида. Каква је таква је, имаћу струју за оно најосновније исповеда нам се Јован Матијевић, седамдесеттрогодишњи човек којем ће једина мука бити што ће и даље веш морати ручно да пере. Захвалан је, каже, људима који су му помогли да коначно прогледа у мраку, али се и даље нада да је ово само привремено решење и да ће једнога дана дочекати праву струју, она која ће му омогућити да укључи пумпу за воду коју вуче из бунара, да укључи веш машину и опере робу за коју његове радничке руке имају све мање снаге. ПОМАГАЛЕ СУ И КОМШИЈЕ, АЛИ ИМАТИ СВОЈЕ ЈЕ ИПАК НЕШТО ДРУГО У Јовановом селу, од некадашњих четрдесетак домаћинстава, данас је толико људи да се на прсте могу избројати. Изузев Бобе Млађена, којег у неколико наврата спомиње као свог спаситеља, све су то већином старији људи који живе сами. Иако им у село долази покретна трговина, за све што им треба мимо најосновнијих прехрамбених намирница, морају до Книна који је удаљен око тридесет километара. Није то мали пут ни за доктору отићи, а камоли за компликовану администрацију око решавања имовинског питања и прикључка струје. До пре неколико година, док су прве комшије биле живе, струје је било у комшилуку недалеко од Јованове куће. Сада више нема ни њих ни струје, а Јован и даље гледа у близину бандера са којих би регуларна струја могла и до његовог дома. Ни код Жарка Јанковића из места Бободол ситуација није битно другачија. Вратио се и он у исто време када и Јован, на рушевине некадашње куће, у камп приколицу у којој је до недавно живео. Захваљујући хуманим људима који су имали слуха за његове муке иако живе далеко, посредством Јовице Крстановића, обезбеђена му је грађа за кућу и све оно што му је требало да стане на ноге. У међувремену почео је и радити, а за купање се сналазио позајмљјући кључеве кућа од рођака или комшија како би се послужио њиховим купатилом. Кад нам је требала струја за мешалицу док смо градили кућу, или топла вода да се увече окупам, ту су били рођаци и комшије који су прискакали у помоћ дајући ми кључеве од својих кућа. Захвалан сам им на томе, али се то не може поредити са ситуацијом кад човек има своје. Чим се ова батерија напуни, прво ћу прикључити фрижидер, а увече и мобилни телефон да не морам више ходати триста метара по комшилуку. Бићу доступан ако ме ко буде звао, а вечераћу коначно уз сијалицу, без свеће или батерије. Сад имам све, па се и женити могу са осмехом закључује Жарко, јер су га, како каже, шале и позитиван став одржале и у најтежим тренуцима. Вечити заљубљеник у музику, онај добри, стари Рокенрол како он то воли да нагласи, сада ће моћи уживати уз звуке радија кад другог друштва не буде имао. Ни седамдесеттрогодишњем Јовану, ни шездесетдвогодишњем Жарку, руковање новопостављеним панелима, кажу, неће тешко пасти. Сунца ће у Далмацији засигурно бити више него у другим крајевима, па неће морати ни око тога бринути. А када се све то заједно зброји, сигурни су да неће бити теже ни неизвесније од живота у мраку у којем су доскора живели. Васка РАДУЛОВИЋ

14 14 АКЦИЈЕ / ИЗВОР 255 СЕЋАТЕ ЛИ СЕ НАШИХ ПРИЧА О ПОРОДИЦИ ДРАЧА ИЗ ШОПОТА КОД БЕНКОВЦА И БОГДАНА ЛАКИЋА КОЈИ ЖИВИ У КАМП ПРИКОЛИЦИ? ОВОГА ПУТА ИМАМО ДОБРЕ ВЕСТИ, ЈЕР ЗАХВАЉУЈУЋИ ДОНАЦИЈАМА ПОРОДИЦЕ ГЛЕНЏО, ДРАЧЕ СУ ДОБИЛЕ НОВИ КРОВ, А БОГДАН СМЕШТАЈ У ДОМУ ПОМОЋ ПОВРАТНИЦИМА: ДРАЧЕ ДОБИЛЕ НОВИ КРОВ, А БОГДАН СМЕШТАЈ У ДОМУ Да још има добрих људи које дотиче невоља оних који пате уверили смо се протеклих месеци у селима око Бенковца. Вапај измучених људи, према којима живот није имао милости, одјекнуо је у срцима оних које не знају, који су далеко, али који су муку овдашњих невољника доживели као своју сопствену. Одлучили су да помогну, а да њихово доброчинство не буде похвала њима самима, као што то често бива, већ да, у складу са својим могућностима, испуне људску и хришћанску дужност, а то је да помогну онима којима је помоћ више него потребна. Наиме, када смо, пре тачно четири месеца, први пут обишли петочлану породицу Драча у селу Шопот код Бенковца, у мору животних недаћа и болести са којима се носе најстари чланови породице, као свој највећи проблем и бригу истакли су нам недовршену кућу без крова. Дотрајала плоча годинама је пропуштала влагу након кишних дана, стварајући пукотине на плафонима соба у којима деца спавају. Једина примања која имају су социјална помоћ и дечији додатак за двоје најмлађих укућана. Средства са којима располажу није тешко расподелити, део иде за лекове Давору и Биљани, док остатка буде таман Овако је то донедавно изгледало. Давор испред своје куће без крова толико да покрије најосновније животне потрепштине. Кров на кући, иако један од приоритета, макар имајући у виду здравље најмлађих, никако није могао доћи на ред. Временом је плоча на кући дотрајала и испуцала, па зими пропушта воду у собе и ствара се велика влага. За кров би нам требало пар хиљада евра, а то су средства која ми немамо како ни одакле издвојити. Нови кров на старој кући Давора Драче Знатно јефтиније би било да можемо купити бар заштитни лим који се поставља уместо крова, сами би га поставили старији син Мирко и ја. Тако би се решили влаге, нездравих услова зими. Ми за то средства немамо, нити видимо начин како до њих рекао нам је тада Давор Драча. ДРАЧЕ ЈОШ УВЕК НЕ ВЕРУЈУ ДА ЈЕ ЊИХОВ САН ПОСТАО СТВАРНОСТ Лим уместо крова, којим би заштитио кућу да даљег пропадања, био је његов недосањани сан. Није прошло много времена од његове исповести до јављања црногорске породице Гленџо, која је, иако не познајући их, имала слуха за њихове муке. Не желећи да од тога праве никакву помпу величајући своје дело доброчинства, нити да овим људима додатно стају на муке провлачећи их кроз хуманитарне акције, нашли су посредника, донирали средства за кров, са једином жељом да се радови обаве што хитније како би породица Драча коначно имала свој кров над главом. У недељу дана све је било завршено, оставивши Драче у неверици да се њихова агонија тако брзо и неочекивано окончала. Нисмо се надали да ће се неко тако

15 ИЗВОР 255/ брзо јавити и толику суму новца издвојити да нам финансира читав кров. Дошао је човек који има грађевинску фирму, узео мере за кров, отишао по материјал и за пар дана све је било готово. Као неки филм да се одиграо пред нашим очима. Не знамо ко је та породица која је ангажовала грађевинску фирму, али знамо да су Црногорци који живе у Берлину, и да су значајан новац издвојили како би моја деца коначно имала здравије, нормалне услове за живот. Ко год да су, до Бога им хвала на овоме што су за нас урадили, ми немамо ни довољно речи ни начина да им се захвалимо и одужимо још у неверици нам казује Давор, додајући како ће ову зиму мирнији дочекати. Његова супруга Биљана, једнако захвална овој хуманој породици као њен супруг, често, каже, баци поглед ка крову како би се по ко зна који пут уверила да им је дугогодишњи сан постао јава. Тешко ми је поверовати јер смо предуго на ово чекали. Сами нисмо могли, а на помоћ нисмо превише рачунали јер је данас пуно породица којима треба помоћ, пуно је социјалних случајева и незбринутих људи свесна ситуације и у осталим повратничким срединама, прича Биљана. Богдан Лакић живот, узеле су данак и Богдану додатно нарушиле већ нарушено здравље. Тешко се крећући уз помоћ штака, све теже се ослањајући на болесне ноге, није више био способан за било какав посао, а за помоћ се, тада нам је рекао, није више знао коме обратити. У приколицу без струје, воде, без шпорета и фрижидера све је теже улазио, и са још тежом муком из ње излазио када би, чак и у мрклој ноћи, морао до тоалета под ведрим небом. Једино право које је успео остварити било је оно на један кувани оброк који су му, радним даном, доносили из Бенковца. И ништа више од тога. За Богданову муку, баш као и невоље породице Драча, слуха је имала породица Гленџо, кад већ нико други у овој држави није. Како би му олакшали неуслован живот, пружили здравствену негу, топлу постељу и хигијенске услове, финансирали су његов смештај и боравак у Дому, бар док се неко друго решење не изроди, ако је то и могуће узевши у обзир његов здравствени картон. Важно је напоменути да уопште није било лако сазнати ко су људи чија је помоћ усрећила бенковачке невољнике, али смо се, правде ради, потрудили сазнати бар њихово презиме, како би истина о овим доброчинствима била потпуна. Црногорска породица Гленџо, која годинама живи у далекој и богатој Немачкој, сазнали смо, годинама помаже где стигне, показујући својим примером братску љубав, која надилази километре, социјални статус и националну припадност. Такође смо сазнали да је ова породица у скорије време донирала чак 650 прехрамбених пакета помоћи за социјално угрожена домаћинства у Далмацији, а много је оних добрих дела која су учинили, а за која никада нећемо ни сазнати. Осећајући неописиву захвалност овим племенитим људима, сиромашни Далматинци им благодаре, верујући да ће им се на свему одужити Бог, кад већ они нису у прилици. Имајући пред очима и у уму сва она знана и незнана доброчинства породице Гленџо, као мотив њиховог човјекољубља намеће нам се мисао Митрофана Хиландарца, који је рекао: Наше је само оно што поклонимо другима! Васка РАДУЛОВИЋ Богдану Лакићу хумана породица Гленџо платила је смештај у Дому ПОМОГЛИ И БОГДАНУ ЛАКИЋУ А да је баш тако као што говори, и сами смо се уверили у августу ове године, у Биљанима Доњим, посетивши Богдана Лакића који је, уз рушевине породичне куће, више од деценије живео у камп приколици, без најосновнијих услова за живот. Године чекања, мукотрпног посла и недостатка осталих услова неопходних за

16 16 ДРУШТВО / ИЗВОР 255 ПОВОДОМ 25 ГОДИНА ОД ПОТПИСИВАЊА ЕРДУТСКОГ СПОРАЗУМА КОЈЕ ЈЕ ОБЕЛЕЖЕНО 11. НОВЕМБРА АРХИВ СРБА У ХРВАТСКОЈ И СРПСКО НАРОДНО ВЕЋЕ ПУТЕМ ИНТЕРНЕТА ОРГАНИЗОВАЛИ СУ КОНФЕРЕНЦИЈУ ПРОТАГОНИСТИ ПРЕГОВОРА ПРИЧАЛИ О ПОТПИСИВАЊУ ЕРДУТСКОГ СПОРАЗУМА Жак Пол Клајн Конференцију је отворио председник Савета Српског народног већа и председник Организацијског одбора ове конференције Дејан Јовић који је најавио и кратко описао теме три панела и рекао да је циљ ове конференције да се чешће говори о миру, него о рату, а да је мир тренутно у сени наратива који велича рат те да треба да дамо праву шансу миру јер ћемо овако и даље да живимо у послератном стању. Учесници прве панел дискусије под називом Ердутски споразум: поглед из 25-годишње перспективе били су тадашњи амбасадор САД-а у Хрватској Питер Галбрајт, тадашњи водитељ мисије УНТАЕС-а генерал Жак Пол Клајн, тадашњи министар спољних послова и потпредседник Владе Републике Хрватске Мате Гранић, председница Националног одбора за успоставу поверења, убрзаног повратка и нормализацију живота на ратом страдалим подручјима Републике Хрватске Весна Шкаре-Ожболт и тадашњи председник Самосталне демократске српске странке и члан председница Националног одбора за успоставу поверења, убрзаног повратка и нормализацију живота на ратом страдалим подручјима Републике Хрватске Војислав Станимировић. Модератор панела била је новинарка Бранка Шесто. Сви учесници ове панел дискусије били су важни фактори стабилности у времену потписивања овог историјског документа. ПРВИ ПУТ ДА СЕ ПИТАЊЕ ДРЖАВА БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ РЕШИЛО МИРНИМ ПУТЕМ Питер Галбрајт посетио је да су потписивању Ердутског уговора претходила два састанка прво 3. октобра са српском и хрватском делегацијом, а онда у Загребу 9. октобра где су се мировни преговори скоро распали. То је био први пут да се питање држава бивше Југославије решило за столом, а не сукобима. Осим тога, многа начела које је утемељила америчка влада Весна Шкаре Ожболт и тицала су се заштите људских права постала су најважнији део овог споразума. Разумљиво је да хрватска Влада није била посебно заинтересована за ове услове у споразуму, а што се тиче српске стране ту је било порицања коначног исхода овог процеса рекао је Галбрајт који је такође истакао важност цивилног друштва рекавши да је лакше разговарао са цивилима него тадашњим политичарима. Након дугог низа година занимљиво је било видети некадашњег шефа УНТАЕС-а генерала Клајна који је од до године био честа појава на вуковарским улицама. Запаливши томпус, причао је своја сећања о помирењу Срба и Хрвата на подручју источне Славоније, Барање и западног Срема. Интегрисали смо трупе из Индонезије, Словачке и Русије, обратили смо се секретаријату и веровао сам да мисија УН-а у Славонији може да буде успешна и да Ердутски уговор на вишем нивоу може да функционише. Протагонисти су такође веровали да се реализација војних акција више не може наставити. Требали смо обезбедити стабилност у региону и просперитет Хрвата и Срба. Све стране су морале осигурати мирну реинтеграцију и законске и економске промене изјавио је у свом обраћању Жак Пол Клајн. ВОЈНЕ АКЦИЈЕ НИСУ БИЛЕ ОПЦИЈА Мате Гранић се дотакао Фрање Туђмана за којег је рекао да је веровао да се исток Хрватске мора

17 ИЗВОР 255/ Војислав Станимировић мирно реинтегрисати без војних акција. Када смо дошли у Дејтон тражили смо да разговарамо о мирној реинтеграцији Подунавља и да шеф мисије буде амерички дипломат. Добили смо најбољег, генерала Клајна, којем смо веровали. У преговорима је учествовао и Хрвоје Шаринић који је донео темељ тог споразума. Било је и тешких времена у провођењу споразума. Ми смо били јако задовољни нашом екипом, однос поверења Туђмана и Клајна је био изузетно важан. Говор председника Туђмана у Вуковару, када је завршена мисија, спада међу историјске, оне окренуте будућности које сви на политичкој сцени требају прочитати, окренути помирењу и будућности и то је једини пут закључио је бивши министар спољних послова Републике Хрватске Мате Гранић. Весна Шкаре-Ожболт је рекла да се и данас бави мирним решавањем конфликтних ситуација, али да то није увек било могуће поготово у том времену када се потезало питање сектора запад и сектора југ. Важно је да се напомене да је војна опција била крајње решење. Олуја још није завршила Мате Гранић када је председник Туђман послао Шаринића и мене на преговоре у Ердут. У то време је источна Славонија, где је био Новосадски корпус, била потпуно интегрисана у Југославију. Хрватска је прије тога имала две мировне мисије који нису дале позитивне резултате, јер да јесу, Хрватска засигурно не би подузела ни Бљесак ни Олују. Туђман је рекао да би војно решење проузрочило велике људске жртве и велика ратна разарања. Ова мисија је стварала проактивно мир и одвијала се у неколико фаза. Прва се односила на демилитаризацију подручја. Клајн је то успоставио и Новосадски корпус се повукао. Идућа фаза је упостављање такозване прелазне полиције која је добро функционисала. Полако се догађала реинтеграција друштвених и привредних структура. На крају тог процеса проведени су и локални избори и успостављене структуре власти. Из ове перспективе, наш модел успоставе мира могао би се користити на готово свим кризним подручјима на свету закључује Шкаре-Ожболт. У ВУКОВАРУ СЕ И ДАНАС ПРОВОДИ РЕИНТЕГРАЦИЈА Из Вуковара се јавио Војислав Станимировић, једини од учесника овог панела који и данас ради на очувању вредности Ердутског споразума. Десили су се позитивни помаци, демилитаризација, успостављење наших институција, запошљавање људи. У наредном периоду треба завршити питања имовине, погинулих и несталих која и даље стоје пред нама. Такође, ту су и питања права на дом, јер га нису сви обезбедили. Имамо и проблем правосуђа и ратних злочина. У време председника Туђмана и генерала Клајна Министарству правосуђа је био упућен списак од 150 људи који су осумњичени за ратне злочине на истоку. Тај списак је прослеђен међународним институцијама. После реинтеграције испоставило се да се тај списак попео на осумњичених у читавој Хрватској, што је потакло исељавање. Имамо проблем са регистрацијом школа која никад није успела. Мислимо да заступљеност мањина у институцијама треба бити већа каже Војислав Станимировић. У другој панел дискусији под називом Савремена истраживања о мирној реинтеграцији у којој су своја истраживања о овој теми представиле Сандра Касунић из Центра за мировне студије, професорка са Факултета политичких наука из Загреба Ружица Јакешевић и професорка са љубљанског универзитета Маја Гарб, уз модерирање Николе Вукобратовића из Архива Срба у Хрватској. ЗАЈЕДНО С ДЕЈТОНСКИМ, ЕРДУТСКИ СПОРАЗУМ ЈЕ ОБНОВИО СНАГУ МЕЂУНАРОДНОГ ПРЕГОВАРАЊА Трећа панел дискусија под називом Мирна реинтеграција и савремени односи Хрвата и Срба била је прилика да о овој теми чујемо мишљења председника Савета СНВ-а и председника СДСС-а Милорада Пуповца, министара спољних послова Републике Хрватске, односно Републике Србије Горана Грлића Радмана и Николе Селаковића и амбасадора Белгије у Хрватској Николаса Бујка. Међународна димензија Ердутскога споразума значајна је и за међународне организације и кључне актере међународне политике. Заједно с Дејтонским, Ердутски је споразум обновио снагу међународног преговарања, обновио поверење у међународне мировне мисије те реафирмисао улогу међународних организација у заштити људских права, мањинских права и обнове међуетничког и међудржавног поверења нарушенога ратним сукобима. Улога међународних посредника и преговарача коначно је резултирала успехом. И УН и ЕУ и ОЕСС и многе земље појединачно имале су разлога за исказивање задовољства тим успехом. Оволики број присутних амбасада акредитованих у Хрватској, па и у Србији зацело то потврђује и данас рекао је између осталог у свом обраћању Милорад Пуповац. Модератори ове дискусије били су саборска заступница Самосталне демократске српске странке Драгана Јецков и потпредседница Српског народног већа Анета Владимиров. Био је ово први скуп у којем су се састали Горан Грлић Радман и нови министар у Влади Републике Србије Никола Селаковић. Душан ВЕЛИМИРОВИЋ

18 18 ИНТЕРВЈУ / ИЗВОР 255 ИНТЕРВЈУ ПРЕДСЕДНИК СКД ПРОСВЈЕТА МИЛЕ РАДОВИЋ КОНСОЛИДОВАЛИ СМО ДРУШТО И СТВОРИЛИ БОЉЕ ОДНОСЕ УНУТАР ЊЕГА Делегати Главне скупштине Српског културног друштва Просвјета једногласно су на седници 24. октобра у Загребу подржали руководство ове институције па је на месту председника поново изабран Миле Радовић,на места потпредседника Душко Љуштина и Синиша Таталовић, а на то место изабрана је и Радмила Латас. На истој седници једногласно су изабрани и бројни кандидати за Просвјетина тела као што су Главни одбор, Надзорни одбор, Суд части и Савјет Просвјете. Са реизабраним председником Милом Радовићем причали смо о ономе шта је обелижило протекли и очекивањима у наредном мандату на челу једне од најзначајних институција Срба у Хрватској. Шта је обележило Ваш први мандат на челу Просвјете? - Протекли мандат био је обележен озбиљним проблемима у функционисању Друштва, због чега је дошло до промене руководства на пола мандата. Када смо преузели управљање Друштвом наш први задатак је био финансијска стабилизација и организациона и кадровска консолидација. То је значило израду новог Сататута, обанављање рада пододбора и припреме за организацију изборне скупштине. Паралелно с тим, бавили смо се и имовинско-павним питањима, посебно у односу на имовину у Прерадовићевој у Загребу. Осмишљавали смо нове програме и јачали постојеће, посебно оне који су везани за сарадњу са другим српским организацијама, те институцијама Републике Србије. Који је план за наредни период и који су приоритети у овом мандату? - Желимо пре свега да створимо боље материјалне услове за реализацију културних програма у свим срединама у којима делују наши пододбори, а посебни нагласак ће бити усмерен на стварање материјалних услова за реализацију Фото: Ненад Јовановић, Новости програма у Загребу, као седишту нашег Друштва. То се првенствено односи на решавање имовинскоправних односа, везаних за нашу имовину, те њено стављање у функцију културних, образовних, социо-економских и других потреба српске заједнице у Хрватској. Радићемо и на организационом развоју Друштва са посебним нагласком на јачање рада пододбора и њихово регионалном повезивању у оквиру координација које би лакше могле осмишљавати програме од регионалног значаја и квалитетније реалиовати програме. Тежиште рада биће на учешћу у развоју школске аутономије Срба у Републици Хрватској, како кроз помоћ у реализацији А модела у Источној Славонији, тако и у увођењу Б и Ц модела у осталим дијеловима Хрватске, посебно у великим градовима. Настављамо и са пројектима у оквиру информативне и издавачке дјелатности у сврху продубљене обраде тема везаних за историју и културу Срба у Хрватској, те савремених тема важних за живот и развој наше заједнице. Посебни нагласак биће стављен на укључивање и афирмисање младих аутора. Радићемо на кадровском екипирању и едукацији чланства у сврху квалитетније реализације наших програма. Као и до сада успостављаћемо и развијати сарадњу са сличним организацијама српског народа чији припадници живе у другим државама. Исто тако успоставићемо и развијати сурадњу са сличним организацијама српске дијаспоре, посебно пореклом из Хрватске у различитим деловима света. Настављамо и даље развијати сарадњу са другим сличним организацијама националних мањина у Републици Хрватској, те успостављамо и развијамо сарадњу са сличним организацијама хрватске националне мањине у Србији. Настављамо добру сурадњу са другим српским организацијама у Хрватској, посебно Српским народним вијећем, у реализацији заједничких пројеката од интереса за Србе у Хрватској. План је и да наставимо развијати сарадњу са културним, образовним и државним институцијама Републике Србије у сврху већих могућности међусобне размене културних програма. О Просвјети се у претходним годинама више говорило у смислу несређених имовинско-правних односа и финансија него у смислу остваривања циљева из Статута. Како то променити? - Наш приоритет након преузимања управљања Друштвом био је развијање међусобних добрих и пријатељских односа, будући да сви радимо у истом циљу, а то је развијање и очување идентитета Срба у Хрватској. Мислим да смо у томе успели, о чему најбоље говори недавно одржана изборна скупштина која је протекла без дисонантних тонова и где су све одлуке, укључујући и избор новог руководства, донесене једногласно. То се догодило по први пут у новијој историји Друштва, што је свакако обећавајуће, а руководству подстицајно за нови мандат. Чињеница је да целокупна заједница, а самим тим и Просвјетини пододбори, има проблема са недостатком младих људи. Постоје ли начини да се ово мало младих ипак на неки начин укључи због будућности у којој ће очување традиције и идентитета Срба, чини се, бити још теже? - Просвјета данас окупља у 53 пододбора више од 2000 чланова, међу којима су и чланови различитих генерацијских група. Свесни смо тога да нам недостаје више младих људи и то ће сасвим сигурно бити нешто што ћемо покушати променити у наредном периоду. Мораћемо осмишљавати нове и за младе атрактивније програме и угледати се на искуства неких других мањинских организација које су у томе успеле. Један од наших приоритета биће и образовање на језику и писму националних мањина. Просвјета се бави издаваштвом, међутим дуго неки издавачки подухват није оставио трага у јавности са изузетком књиге Чедомира Вишњића (Вријеме спорта и разоноде). Да ли на то утиче недостатак квалитетних аутора унутар заједнице или постоје и неки други проблеми са којима се издаваштво Срба у Хрватској суочава? - Не бих се сложио са овом констатацијом због чињенице да српска заједница у Хрватској има богату издавачку делатност, поред Просвјете, укључујући и издавачко Предузеће, издавачком делатношћу бави се и СНВ, Архив Срба у Хрватској, ЗВО и многа мањинска већа у жупанијама, општинама и градовима. Оно што је за Просвјету карактеристично, је да у издаваштву објављује најквалитетније рукописе из подручја културе Срба из Хрватске. Овде треба споменути часопис Просвјета, те Љетопис СКД Просвјета у којима се обрађују важне теме за српску заједницу из савремене и историјске преспективе. Никола МИЛОЈЕВИЋ

19 ИЗВОР 255/ КУЛТУРА 19 ОВОГОДИШЊИ ДОБИТНИК ОКТОБАРСКЕ НАГРАДЕ ГРАДА НОВОГ САДА ЈЕ И ДИРЕКТОР АРХИВА ВОЈВОДИНЕ НЕБОЈША КУЗМАНОВИЋ ЧУВАЊЕМ ДОКУМЕНАТА ЧУВАМО И НАШУ ИСТОРИЈУ Један од добитника овогодишње Октобарске награде Града Новог Сада је и директор Архива Војводине Небојша Кузмановић. Награду је Кузмановићу уручио градоначелник Новог Сада Милош Вучевић који је истакао да је директор Архива Војводине урадио много тога на приближавању архивске грађе и установе грађанима, на сарадњи с другим институцијама, као и на откривању страдања наших сународника у Другом светском рату, и додао да је Архив дао пример како установа културе, која је дуго била на маргини, може успешно да ради. Својим радом Кузмановић је помогао да се подигне свест о значају историјских докумената, а установу на чијем је челу учинио је видљивијом и препознатљивијом. Вест о томе да је управо Небојша Кузмановић међу овогодишњим добитницима Октобарске награде значајна је и за Србе са десне обале Дунава јер велика помоћ у раду Заједничког већа општина и Српског културног центра долази управо од садашњег директора Архива Војводине. Само да подсетимо да је 6. октобра ове године у Новом Саду потписан и Протокол о сарадњи између Заједничког већа општина и Архива Војводине који се односи на заједнички посао везан за прикупљање докумената о страдању људи са подручја Срема током Другог светског рата. Осећам велику част и обавезу што сам, након готово пуне четири деценије друштвеног ангажовања, ове године примио то велико признање за наш рад на чувању докумената времена и њихову презентацију јавности. Архиви нису складишта прашњавих докумената, већ места у којима се чува прошлост која доста утиче на садашњост па и будућност. Зато документе обрађујемо и публикујемо, они никако не смеју да остану на полицама и у забораву рекао је након доделе награде Кузмановић у изјави за медије. АРХИВ СМЕШТЕН У НЕКАДАШЊЕМ ОКРУЖНОМ ЗАТВОРУ Архив Војводине отворен је далеке године и смештен је у згради у којој је од године био Окружни затвор. То је било и логично решење с обзиром да је у био у близини суда који се налазио у данашњем Музеју Војводине. За потребе Архива Војводине зграда је адаптирана године па се у шали може рећи да се њена чуварска намена није променила. Некада се пазило на осуђенике, а данас на документе од којих су многи баш разни судски списи каже Кузмановић. У Архиву се налази преко 45 милиона разних историјских докумената који би поредани у један низ били дуги девет километара. Сви документи смештени су у 566 архивских фондова и збирки, а најстарији документ који се у њему чува је дволисни Бревијар, део рукописа за богослужења из Четрдесетнице. Осим на латинском грађа је и на немачкој готици, на мађарском, српском, француском, италијанском и грчком и припада различитим епохама, а захваљујући дигитализацији доступна је историчарима, публицистима, истраживачима и свим другим заинтересованим грађанима. НЕБОЈША КУЗМАНОВИЋ ПОРЕКЛОМ ЈЕ ИЗ БОБОТЕ Небојша Кузмановић рођен је 10. октобра 1962, у Градачцу (БиХ). Школовао се у Боботи (основна школа), Вуковару и Осијеку (РХ), где је завршио Средњу економску школу. Дипломирао је на Филозофском факултету у Новом Саду 1988, магистрирао 2001, на Катедри за српску и упоредну књижевност Филозофског факултета у Новом Саду, а године је, на истом факултету, одбранио докторску дисертацију Српско-словачке књижевне и културне везе у доба романтизма и стекао звање доктора књижевних наука. До сада је објавио преко две стотине стручних и научних радова и бројне књиге. Добитник је бројних књижевних награда и признања као и Сретењског одликовања председника Републике Србије. Славко БУБАЛО

20 20 КУЛТУРА / ИЗВОР 255 У ОСИЈЕКУ СА РАДОМ ПОЧЕЛА МУЗИЧКА СЕКЦИЈА У ОКВИРУ ПРОСВЈЕТИНОГ ПОДОДБОРА АНИМИРАЛИ ВЕЋИ БРОЈ ЧЛАНОВА чврсте ноге, анимирати што већи број грађана Осијека и околних места, заинтересовати их за лепу, квалитетну музику, за дружење, учење нагласила је Јелена Ајдуковић којој је поверена улога водитеља ове музичке секције с обзиром на њено музичко образовање и досадашње искуство и ангажовање у сличним пројектима. НАСЛЕДНИЦИ ЗМАЈА Крајем октобра у Осијеку је формирана музичка секција у оквиру пододбора Српског културног друштва Просвјета који делује у овом граду. Први иницијативни састанак одржан је у сали Српске православне црквене општине Осијек, а на првој званичној проби било је 20 чланова. - Активности секције су уско везане уз рад осталих секција СКД Просвјета и једне друге употпуњују. Јавни наступи су такође везани уз реализацију планираних програма Просвјете, али и представљање мањинске заједнице Срба у Осијеку, увеличавања великих православних свечаности као што су Божић, светосавска академија и слично и манифестације које за циљ имају свеукупно чување српског националног идентитета у Хрватској, али и шире. Са формирањем ове секције циљ је постићи спремност чланова да јавно наступају, ширити културу и свест о националном богатству које наш народ има, те временом потакнути настанак инклузивне заједнице којој ће гравитирати не само чланови српске националне мањине него и свих осталих етничких заједница у Осијеку истакао је председник осјечке Просвјете Зденко Чикара. Сама секција основана је управо на иницијативу Зденка Чикаре и Јелене Ајдуковић, а велику подршку у раду ове секције дао је и осјечки парох протојереј-ставрофор Александар Ђурановић. - Пробе су започеле у јеку короне, пре само неколико дана. Заинтересованост и одазив људи је упркос тешком периоду врло велика. СКД Просвјета пододбор Осијек је омогућио све како би рад секције текао у потпуности уз придржавање епидемиолошких препорука и мера. Полазници музичке секције подељени су на три групе певача, према годишту, међутим сви укључени уче основе вокалне технике, упознају се с вокалним репертоаром српске световне, црквене и народне музике као и с музиком других народа. Тренутно је циљ припрема програма за надолазеће Божићне празнике, као и Светосавску академију јер је Свети Сава слава Просвјете. Планови за рад секције су првенствено поставити секцију на Како истичу заинтересованих да се укључе у рад ове секција има још тако да наредних дана очекују да им се придружи десетак чланова. Активности у оквиру музичке секције дошле су у време када су обустављене све друге активности предвиђене планом и програмом осјечког пододбора Просвејте. - У овој години одржали смо дванаест програма. Међутим, доношењем нових епидемиолошких мера обуставили смо даљњу реализацију програма којих смо планирали да одржимо двадесетак током ове године. Морам да напоменем да све пробе музичке секције одржавамо у складу са прописаним епидемиолошким мерама - нагласио је Чикара. Основана музичка секција могла би бити наследник некадашње певачке групе, односно Првог српског певачког друштва Змај које је у Осијеку основано године. У сваком случају након неколико деценија затишја, традиционална српска музика поново ће се чути у граду на Драви. Срђан СЕКУЛИЋ

21 ИЗВОР 255/ ZAJEDNIČKO VIJEĆE OPĆINA Vukovar, g. Broj:01-647/20 Na osnovu čl. 21. Statuta Zajedničkog vijeća općina (broj: /17 od g.) i čl.5. st.1. Pravilnika o uvjetima, kriterijima, načinu i postupku ostvarivanja prava na jednokratnu novčanu pomoć studentima iz proračuna Zajedničkog vijeća općina (broj: /19 od g.), Predsjednik Zajedničkog vijeća općina dana g. raspisuje slјedeći: NATJEČAJ ZA DODJELU JEDNOKRATNIH NOVČANIH POMOĆI STUDENTIMA IZ PRORAČUNA ZAJEDNIČKOG VIJEĆA OPĆINA ZA AKADEMSKU GODINU 2020/21 Čl. 1. Sukladno Odluci Savjeta Zajedničkog vijeća općina o dodjeli jednokratnih novčanih pomoći studentima iz proračuna Zajedničkog vijeća općina (broj: /20 od g.) Zajedničko vijeće općina će za akademsku godinu 2020./21. dodijeliti maksimalno 35 jednokratnih novčanih pomoći studentima u pojedinačnom iznosu od 2.000,00 kn, odnosno u sveukupnom iznosu od maksimalno ,00 kn. Dodijelјena jednokratna novčana pomoć studentima bespovratnog je karaktera. I. UVJETI ZA PRIJAVU Čl. 2. Pravo na jednokratnu novčanu pomoć studentima mogu ostvariti studenti koji su: - državlјani Republike Hrvatske pripadnici srpske nacionalne manjine s prebivalištem na području Vukovarsko srijemske ili Osječko baranjske županije najmanje 3 (slovima: tri) godine do dana objave natječaja, - redoviti studenti završne dvije godine fakultetskog studija: a) IV ili V godina, odnosno V ili VI godina integriranog preddiplomskog i diplomskog sveučilišnog studija, b) I ili II godina diplomskog sveučilišnog studija, c) I ili II godina specijalističkog diplomskog stručnog studija. Pravo na jednokratnu novčanu pomoć studentima mogu ostvariti i redoviti studenti III, odnosno IV godine integriranog preddiplomskog i diplomskog sveučilišnog studija ili redoviti studenti III godine preddiplomskog sveučilišnog studija ili redoviti studenti III godine preddiplomskog stručnog studija (pod uvjetom da isti traje najmanje tri godine) ukoliko se na javni natječaj nije javio dovolјan broj studenata iz prethodnog stavka ovog članka. Studenti koji su ranije dobili jednokratnu novčanu pomoć, odnosno sa kojima je ranijih godina skloplјen Ugovor o dodjelјivanju jednokratne novčane pomoći studentima ne mogu se ponovno prijaviti na natječaj. II. NATJEČAJNA DOKUMENTACIJA Čl. 3. Kandidati su na natječaj dužni dostaviti: - dokaz o hrvatskom državlјanstvu (preslika osobne iskaznice, putovnice ili domovnice) - vlastoručno potpisanu prijavu za dodjelu jednokratne pomoći studentima - uvjerenje o prebivalištu na području Vukovarsko srijemske ili Osječko baranjske županije (ne starije od 3 mjeseca), - uvjerenje o redovitom upisu na fakultet za tekuću akademsku godinu (ne starije od 8 dana), - prijepis ocjena za prethodne godine školovanja ovjeren od strane matičnog fakulteta, - presliku indeksa, - izjavu o članovima zajedničkog kućanstva s dokazima o socijalno-materijalnom stanju (kao dokaz dostavlјa se Potvrda o dohotku i primicima za razdoblјe od g. do g. za svakog člana zajedničkog kućanstva uklјučujući i podnositelјa prijave koju izdaje nadležna ispostava Porezne uprave) - privolu/suglasnost za obradu osobnih podataka. Isprave se prilažu u neovjerenom presliku i ne vraćaju se kandidatima. Potpunom prijavom smatra se ona prijava koja sadrži sve podatke i priloge navedene u natječaju. Osoba koja nije podnijela pravodobnu ili potpunu prijavu ili ne ispunjava formalne uvjete iz natječaja, ne smatra se kandidatom u postupku natječaja. Prijavni obrazac moguće je preuzeti kod Tajnika Zajedničkog vijeća općina (E. Kvaternika 1, Vukovar) ili na Internet stranici Zajedničkog vijeća općina ( III. ROK ZA PODNOŠENјE NATJEČAJNE DOKUMENTACIJE Čl. 4. Rok za podnošenje prijava na natječaj je 15 (slovima: petnaest) dana od dana objave natječaja, odnosno zaklјučno s danom Prijave se podnose neposredno u Zajedničko vijeće općina (E. Kvaternika 1, Vukovar) ili poštom na adresu: ZAJEDNIČKO VIJEĆE OPĆINA Eugena Kvaternika Vukovar»Prijava na natječaj za dodjelu jednokratnih novčanih pomoći studentima«ne OTVARATI!

22 22 IN MEMORIAM / ИЗВОР 255 АНЂЕЛКА МАРТИЋ ( ) У Загребу је у среду 11. новембра, након дуге и тешке болести у 97. години умрла књижевница и преводитељка Анђелка Мартић, ауторка чувеног дечјег романа Пирго који је доживео преко 50 реиздања. Анђелка Мартић рођена је 1. маја у Загребу у породици са троје деце. Пред Други светски рат завршила је тадашњу Средњу трговачку школу, а партизанима се придружила након што јој је убијен брат Ивица. Радила је као ратни дописник 28. славонске дивизије и тада почиње да се бави поезијом. Прве песме објављене су јој у партизанском часопису Културни прилози који је штампан на Папуку. Учествовала је и у ослобођењу Београда где је испред непријатељског тенка спасила рањеног капетана због чега је одликована Орденом за храброст. Након ослобођења радила је у уредништву армијског листа За победу и као новинарка у Вјеснику и Омладинском борцу. Била је главни и одговорни уредник часописа за децу Радост и главни уредник издавачке куће Наша дјеца у Загребу. На наговор писца Григора Витеза почела је да пише приче за децу и године објављује своје прве приповетке Мали коњоводац и друге приче и Бјелко. Ипак, широј читалачкој публици постала је позната по дечјем антиратном роману Пирго објављеном Роман Пирго је прича о пријатељству петогодишњег дечака Жељка Павловића и ланета који заједно проживљавају ратне доживљаје. Пирго је на српскохрватском језику доживео чак 54 реиздања и био је део обавезне школске лектире. Преведен је и на словеначки, македонски, бугарски, пољски, мађарски, чешки, есперанто, италијански, албански, руски па чак и на кинески. Иако је ова књига универзално антиратно дело почетком деведесетих избачена је из школске лектире иако у њој није било ни идеологије ни мржње. У немилости се нашла и сама књижевница која више није била пожељан гост у школама, а издавачке куће одбијале су да објављују њена дела. За свој књижевни рад Анђелка Мартић одликована је Орденом рада са златним венцем, награђена књижевном наградом Иван Горан Ковачић, наградом Савета за васпитање и заштиту деце Југославије Курир Јовица, наградом 4. јули Савеза удружења бораца НОР-а Југославије и Повељом Змајевих дечјих игара за животно дело. Самој књижевници од свих награда које је у животу примила најдража је Орден осмеха који заслужнима додељују деца Пољске. Нека јој је вечна слава и хвала! Славко БУБАЛО Мали коњоводац и друге приче Загреб Бјелкан Загреб Пирго Загреб (40 домаћих издања и преводи на многе светске језике) Језеро у планини Загреб Вук на Воћинској цести Загреб У вихору Загреб Дечак и шума Загреб Курир Драган и његово коњче Сарајево Неугасиви животи Загреб Мали борац Загреб, Прољеће, мама и ја Загреб, Баба Ката Загреб Дједица Причало и чаробни врутак Загреб, Шашави дани Загреб Мали коњоводац Загреб, Изабрана дела у Пет стољећа хрватске књижевност, књ. 181/1 Загреб, Заробљеник шумске куће Загреб, Три лисице и шумски цар Загреб, Дјечак див и друге бајке Загреб, 2002.

23 ИЗВОР 255/ ИМПРЕСУМ И ЗВО НА ЗАПАДУ ПРАВОСЛАВЉА Број 255 Бесплатно издање ГОДИНА XIV Вуковар, 19. новембар Издавач: Заједничко веће општина, Вуковар За издавача: Срђан Јеремић, председник ЗВО-а Главни уредник: Славко Бубало Редакција: Вуковар; Никола Милојевић, Срђан Секулић, Јадранка Јаћимовић-Иван, Душан Велимировић; Бели Манастир; Зоран Поповић, Стана Немет; Книн; Васка Радуловић Фотографија: Редакција Графичка припрема: Славко Бубало Штампа: Glas Slavonije d.d. Osijek Улица Хрватске Републике 20 Адреса редакције: Еугена Кватерника 1, Вуковар Тел: 032/ Факс: 032/ е-mail: web: Лист суфинансирају: Савет за националне мањине Владе Републике Хрватске, Министарство културе Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама АП Војводине Дистрибуција за АП Војводину: Press international Проф. Грчића 1V, Нови Сад Излази сваких 14 дана Р ЛИСТ ЗАЈЕДНИЧКОГ ВЕЋА ОПШТИНА - ВУКОВАР Тираж: 8000 Насловна страна: Уградња соларних панела

24 24 СПОРТ / ИЗВОР 255 ХАЈДУК МИРКО ИЗ МИРКОВАЦА НА ЧЕЛУ ТАБЕЛЕ НАКОН ЈЕСЕНСКОГ ДЕЛА ДРУГЕ ЖУПАНИЈСКЕ ЛИГЕ ВИНКОВЦИ МИРКОВЧАНИ И ПАЧЕТИНЦИ КОЛО ВОДЕ Након одиграних 11 утакмица у оквиру Друге жупанијске лиге група Винковци, Хајдук Мирко из Мирковаца успео је да оствари седам победа, два ремија и два пораза, те укупно сакупио 23 бода која су му у овом тренутку довољна да се окити титулом јесенског првака ове лиге. Иако је остало да се одигра неколико утакмица како би се комплетирало првенство, Мирковчани ће презимити на првој позицији јер ће се заостале утакмице по одлуци савеза играти тек на пролеће. У том случају кључна је утакмица између Младости из Привлаке и Кроације из Нових Јанковаца у којој ће Кроација имати прилику да стигне до првог места. До тада, играчи Хајдук Мирка заслужено ће носити епитет најбоље екипе ове јесени у својој лиги. У истом рангу такмичења, али у вуковрском делу, тим Митнице из Вуковара заузео је прво место након одиграних десет јесенских утакмица. У последњем сусрету на гостовању у Борову Митница је победила домаћу Слогу са 3:0. Ову екипу у стопу прате два Хајдука, из Бапске и из Товарника, с тим да је први само два бода у заостатку у односу на Митницу. Боровска Слога је у конкуренцији осам клубова тек на петом месту са освојених десет бодова и са утакмицом више од Радничког и Ловаса који имају три бода мање и заосталу међусобну утакмицу. На зачељу табеле налази се Мохово које је успело да освоји тек четири бода. СЛОГА ЈЕСЕНСКИ ПРВАК У рангу ниже, Трећој жупанијској лиги група Вуковар, Слога из Пачетина окитила се титулом јесенског првака. Потврда титуле пала је након убедљиве победе над екипом Младости из Свињареваца (4:0) у последњем колу, те поразом првог пратиоца Русина из Миклушеваца који је доживео фијаско у Сотину и изгубио са 3:1 те повећао заостатак од пет бодова за екипом Слоге. Пачетинци су у десет одиграних утакмица доживели само један пораз и једном одиграли нерешено, а на свом терену противницима нису дозволили да им узму ни један бод те је потврда добре игре заслужено видљива на првенственој табели ове лиге. У винковачкој групи Треће жупанијске лиге, Хрватски сокол из Мирковаца на зимску паузу одлази са највећим салдом и првим местом на РАДНИЧКИ ПРВИ Екипа Радничког из Даља која се прошле сезоне окитила титулом првака Друге жупанијске лиге осјечког центра, али у квалификацијама није успео да се пласира у виши ранг такмичења, јесенски део првенства завршио је поново на првом месту. Играчи овог клуба су у последњем колу на гостовању у Ивановцу победили првог конкурента Славонију са 3:1. Ова победа и освојених 28 бодова учврстила их је на табели, те од другопласиране Славоније имају четири бода више, али и утакмицу мање. табели. У последњем колу на гостовању у Габошу играчи овог клуба победили су домаћи Челик са 2:1. Прилику да се приближи првопласираној екипи и да буде први пратилац, пропустио је Сремац из Маркушице који је у последњем колу на свом терену минималним резултатом поражен од Метеора из Слаковаца (0:1). На тај начин Сремац је заузео четврто место са пет бодова мање од Хрватског сокола и са бодом мање од Славонца из Комлетинаца и Метеора. Иако са добрим стартом на почетку првенства Оролик и Ђезелем из Корођа јесенски део завршили су у средини табеле, док су у конкуренцији 11 клубова последњи по пласману Челик из Габоша и Обилић из Острова са освојених шест, односно четири бода. Срђан СЕКУЛИЋ Следећи број Извора излази у среду 2. децембра Нову Хронику Славоније, Барање и западног Срема гледајте у петак 27. новембра на РТРС плус у 18:00 и РТРС у 16:15, у суботу 28. новембра на РТС-сат у 12:30 и у понедељак 30. новембра на РТВ 1 у 15:30