1 Ekonomija i ekonomski problemi Branko Radulović Pravni fakultet Univerzitet u Beogradu *Vežbe su rađene prema udžbeniku Profesora Labusa Osnovi ekon

Транскрипт

1 Ekonomija i ekonomski problemi Branko Radulović Pravni fakultet Univerzitet u Beogradu *Vežbe su rađene prema udžbeniku Profesora Labusa Osnovi ekonomije Naša večera ne zavisi od dobre volje mesara ili pivara, već od njihovog vođenja računa o sopstvenim interesima. Adam Smith Rasprava o prirodi i uzrocima bogatstva naroda (776) Ekonomija je nauka koja proučava ljudsko ponašanje kao odnos između ciljeva i oskudnih sredstava koja imaju alternativnu upotrebu. Lord Lionel Charles Robbins Esej o prirodi i značaju ekonomske nauke (932) 2 Ekonomska aktivnost Ekonomija proučava aktivnosti ljudi u privrednom životu otkriva i formuliše ekonomske zakone grč. οΐκος kuća, νόµος zakon Šta neku ljudsku aktivnost čini ekonomskom? Kada resursi (ljudski ili prirodni) imaju ekonomsku upotrebu? 3

2 Moderno shvatanje ekonomske aktivnosti U početku posmatramo ekonomiju iz neoklasične perspektive ključna škola u razvoju ekonomske misli XX veka Ključni pojmovi za definisanje ekonomske aktivnosti oskudnost izbor 4 Ekonomska aktivnost Uslovi postojanja ekonomske aktivnosti postoji više ciljeva ciljevi se mogu rangirati po značaju i hitnosti sredstva za ostvarivanje ciljeva su ograničena sredstva imaju alternativnu upotrebu 5 Klasično shvatanje ekonomske aktivnosti Ekonomija proučava stvaranje i raspodelu materijalnog bogatstva Ekonomska aktivnost aktivnost ljudi koja doprinosi formiranju materijalnog blagostanja Problem pri definisanju ekonomske aktivnosti kao delatnosti koja doprinosi stvaranju materijalnog blagostanja. Šta je zapravo materijalno blagostanje? Produktivna i neproduktivna delatnost 6 2

3 Nauka o racionalnom delanju Ekonomska aktivnost je samo jedan aspekt ukupne ljudske aktivnosti Nije bitna vrsta ponašanja, već njegov aspekt Svaka delatnost koju možemo svrstati u područje ekonomskog uopštavanja Dobra su oskudna Društvo (pojedinci) svoje resurse moraju da koriste na efikasan način Postojanje mogućnosti odricanja od ostalih poželjnih alternativa - načelo ekonomičnosti 7 Neoklasična ekonomija () Prefiks neo označava značajne razlike u odnosu na klasičnu ekonomiju XIX veka posmatra ekonomiju kao izučavanje ljudskog ponašanja u odnosima oskudnih resursa i alternativnih ciljeva insistira na pristupu ekonomiji kao pozitivnoj nauci neoklasična ekonomija smatra da tržište dovodi do efikasne alokacije resursa u retkim slučajevima kada tržište to ne uspe da učini (tržišne deformacije), država ako je to moguće može da interveniše kako bi izvršila korekciju 8 Neoklasična ekonomija (2) Pretpostavka: Ljudi su racionalni i vode računa o sopstvenim interesima načelo ekonomičnosti Homo oeconomicus - ostvariti korist uz minimalni mogući trošak Pravila kojima se ljudi rukovode nezavisna od istorijskih i institucionalnih faktora Ljudi biraju onu opciju koja ostvaruje njihove interese, za date okolnosti sa kojima se suočavaju Cene resursa, roba i usluga, ograničeni dohodak, ograničena tehnologija kojom se resursi transformišu u robe i usluge, porezi, regulativa, itd. 9 3

4 Tri osnovna pitanja ekonomije Šta? Svako društvo mora odlučiti koliko će proizvesti roba i usluga i kada će ih proizvesti sir ili košulje luksuzne ili obične košulje proizvodna ili potrošna dobra Kako? Društvo mora da odredi ko će proizvoditi, sa kojim resursima i kakvu tehnologiju će koristiti da li će struju proizvoditi pomoću uglja, nuklearne ili hidroenergije ko će da predaje, a ko će da prodaje Za koga? o ubira plodove rada mnogo siromašnih i nekolicina bogatih 0 Ko, šta i kako raspodela dohotka u svetu Svetsko stanovništvo i dohodak u 992. i godini % svetskog stanovništva Dohodak po glavi stanovnika u US$ % svetskog dohotka Očekivano trajanje života u godinama Energija u kg nafte po stanovniku Nerazvijeni Izvor: Svetska banka, WDR 994 i 2004, OUP Srednje razvijeni Visoko razvijeni Svet Prvi model 2 4

5 Izbor Milan je student prava koji tokom septembra može 0 časova rada dnevno da podeli na spremanje ispita iz Uvoda u pravo i posao preko studentske zadruge Ako Milan provede isključivo učeći, dobiće 0 iz uvoda u pravo, ali neće biti u prilici bilo šta da zaradi U slučaju da se odrekne jednog dela vremena posvećenog učenju i iskoristi ga za rad preko zadruge, zaradiće 300, ali će dobiti i manju ocenu Učenje Posao Ako Milan podeli svoje vreme može da dobije 8 i Vreme Ocena Vreme Zarada da zaradi 600 ili da zaradi 750 i da dobije 6 0 h 0 0 h 0 Konačno Milan može da zaradi i 000, ali da pri 8 h 9 2 h 300 tome nema vremena da uči i pada na ispitu 5 h 8 5 h 600 Spajanjem svih mogućnosti dobija se kriva 750 proizvodnih mogućnosti 3 h 6 7 h 0 h 5 0 h Kriva proizvodnih mogućnosti () Kriva proizvodnih mogućnosti ilustruje koncepte: Očekivana ocena 0 izbora 9 Kriva proizvodnih mogućnosti efikasnosti 8 oportunitetnog troška 6 privrednog rasta Zarada Kriva proizvodnih mogućnosti (2) Umesto pojedinca razmotrimo privredu koja ima ograničene resurse (rad, kapital i zemljište) koji se mogu upotrebiti za proizvodnju odeće i hrane U slučaju da se svi resursi alociraju u proizvodnju odeće, našli bi se u tački S, dok bi se u suprotnom našli u tački T (svi resursi namenjeni proizvodnji hrane Spajanjem svih mogućnosti kako se u privredim mogu raspodeliti resursi između dve aktivnosti dobija se kriva proizvodnih mogućnosti Kombinacije proizvodnje hrane i odeće A, B i C nalaze se na krivi proizvodnih mogućnosti i predstavljaju efikasnu alokaciju resursa Kriva proizvodnih mogućnosti Proizvodi se samo odeća Odeća S A B C T Sve kombinacije na krivi proizvodnih mogućnosti su efikasne Proizvodi se samo hrana Hrana 5 5

6 Kriva proizvodnih mogućnosti (3) Povećanje proizvodnje privredni rast možemo da ostvarimo: ukoliko se uvećaju raspoloživi resursi poboljšanjem nivoa tehnologije smanjivanjem slobodno vreme poboljšanjem postojećih pravila (zakona) U svakoj privredi resursi se mogu usmeriti na proizvodnju proizvodnih dobara (oprema, zgrade,...) U tački A u privredi se resursi više usmeravaju u proizvodnju potrošnih dobara Kriva proizvodnih mogućnosti se pomera jer se kapaciteti privrede uvećavaju Proizvodna dobra A Kriva proizvodnih mogućnosti 200 godine je uvećana usled uvećanja proizvodnih kapaciteta Kriva proizvodnih mogućnosti 2000 godine Potrošna dobra 6 Kriva proizvodnih mogućnosti (4) U tački B u privredi se resursi više usmeravaju u proizvodnju proizvodnih dobara, a time se i proizvodne mogućnosti uvećavaju u većoj meri Proizvodna dobra Kriva proizvodnih mogućnosti 200 godine uz veću nivo investiranja (tačka B) Kriva proizvodnih mogućnosti 200 godine uz tačku A Nivo investicija (štednje) u privredi je ključna determinanta pomeranja krive proizvodnih mogućnosti B A Potrošna dobra 7 Oportunitetni trošak () Suština ekonomskog problema je vršenje izbora Donošenje odluka zahteva poređenje troškova i koristi alternativa Da li da upišete prava ili da počnete da radite? Da li bi isplatilo Divcu da je upisao prava? Da li da učite ili idete na utakmicu? Da li da dođete na vežbe ekonomije ili ostanete kod kuće? Oportunitetni trošak jedne robe je gubitak količine neke druge koji se mora žrtvovati radi proizvodnje (potrošnje) prve robe 8 6

7 Oportunitetni trošak (2) Milan može lako da izračuna koliko ga košta veći ocena oportunitetni trošak dodatne zarade od 300 je smanjenje očekivane ocene sa 9 na 8 oportunitetni trošak povećanja očekivane ocene sa 6 na 9 je gubitak potencijalne zarade od Očekivana ocena 300 Zarada Oportunitetni trošak - pitanje Treba vam h da dođete iz Niša u Beograd avionom. Ako putujete autobusom trebaće vam 4 h. Ako je cena avionske karte 30 a cena autobuske karte 0, šta je jeftinije za osobe čiji bi zarada (oportunitetni trošak) bila 7, 5 i 3 na sat? 20 Efikasnost () U tački D nalazimo se u zoni neefikasnosti Moguće je povećati proizvodnju hrane, a da se pri tom ne smanji proizvodnja odeće Moguće je povećati proizvodnju odeće a da se pri tome ne smanji proizvodnja hrane Moguće je povećati proizvodnju oba proizvoda Odeća S Zona nemogućeg A D B Zona neefikasnosti C T Hrana 2 7

8 Efikasnost (2) U bilo kojoj tački na samoj liniji proizvodnja je efikasna za dati nivo resursa i tehnologije Kako su resursi oskudni, važno je da se oni koriste na najbolji mogući način efikasno Ekonomske odluke donose proizvodjači i potrošači cilj - maksimiziranje (minimiziranje) ekonomskih veličina pod njihovom kontrolom 22 Ekonomija blagostanja () Ekonomija blagostanja (Welfare Economics) je oblast ekonomije blisko povezana sa konceptom efikasnosti Kako oceniti da li se određena politika vodi u javnom interesu Uvećanje (smanjenje) blagostanja nastaje kao posledica aktivnosti ili odluka, ukoliko je ukupna promena potrošačkog viška, profita preduzeća i poreskih prihoda pozitivna (negativna) Veoma često ćemo govoriti o tome kako subvencije, porezi, zakonska rešenja ili neke druge ekonomske odluke utiču na blagostanje potrošača, proizvođača i države EB ocenjuje efikasnost sistema alokacije resursa i obezbeđuje osnovu za vođenje racionalne ekonomsku politike 23 Ekonomija blagostanja (2) Određeni ekonomski sistem ili društvo posmatramo kao skup svih pojedinaca koji ga čine Ekonomski sistem nije prosti zbir proizvodjača i potrošača, njihovih ciljeva i ponašanja Nije moguće upoređivati korisnost između pojedinaca Koje su granice ekonomskog sistema? Blagostanje svakog pojedinca uzima se u obzir prilikom donošenja odluke o tome da li je jedno stanje tj. ishod poželjniji od drugog stanja Pojedinci su u mogućnosti da najbolje ocene o svom blagostanju Ocena je jednostavna u slučaju da je jedno stanje (A) poželjnije od drugog stanja (B), ako je A poželjniji ishod bar za jednog pojedinca, dok je drugom svejedno U ovom slučaju govorimo o Pareto poboljšanju 24 8

9 Ekonomija blagostanja (3) Ako bi se vratili ponovo na krivu proizvodnih mogućnosti možemo reći da Alokativna efikasnost (Pareto efikasnost) postoji u trenutku kada nije moguće reorganizovati proizvodnju (potrošnju) tako da se poveća proizvodnja (potrošnja) jednog a da se ne smanji potrošnja drugog proizvoda 25 Ekonomija blagostanja (4) Ekonomski sistem u kome individalni subjekti donose odluke (potrošači i preduzeća) u želji da ostvare sopstvene sebične interese (maksimiziranje korisnosti ili profita), i neobazirujući se na širi javni interes, može da iznenađujuće da dostigne optimalnu alokaciju resursa u privredi, kada su njihove odluke koordinirane putem tržišnog mehanizma konkurencije. Adam Smith Rasprava o prirodi i uzrocima bogatstva naroda (776) 26 Ekonomija blagostanja (5) Ako niko nije u stanju da dominira tržištem i ne može da utiče na formiranje cena i ako nema negativnih efekata po ostale, onda se na konkurentnom tržištu u ravnoteži ostvaruje Pareto optimum nije moguće popraviti nečiji položaj a da se položaj nekog drugog ne pogorša Intuitivno objašnjenje Ako pojedinci stupaju slobodno u razmenu (kupujući i prodajući robe, rad, itd.) racionalne osobe će to činiti samo ako je razmena u njihovom interesu. U ravnoteži nema daljih uzajamno korisnih mogućnosti koje su raspoložive pojedincima 27 9

10 Ekonomija blagostanja (6) Prelazak iz jednog u drugi sistem ne zahteva da svi ekonomski subjekti budu u boljem položaju Pareto kriterijum favorizuje status quo Da li je moguće ipak poboljšati Paretov optimum Šta bi ste uradili da prelazak u novi ekonomski sistem vama donosi korist od 200, ali bi od takvog sistema 0 osoba imalo gubitak od po 0. Poboljšani Pareto princip (Kaldor-Hiks princip efikasnosti) 28 Razmislite o sledećem primeru Penzioner u poodmaklom dobu, sa malom imovinom i niskim dohotkom poseduje kuću koja leži na nalazištu lignita koji se koristi u proizvodnji električne energije u obližnjoj termo-elektrani Možemo da se upitamo Koja suma novca bi kompenzovala preseljenje penzionera Koliko bi penzioner bio spreman da plati novi površinski kop ne obuhvati i njegovo imanje 29 Institucionalna ekonomija Tokom istorije institucije su stvarane kako bi se uneo red i smanjila nesigurnost u razmeni Proširenje teorijske ekonomije Pitanje veze privatne svojine i tržišta potpune konkurencije Ocene ekonomskih efekata različitih institucionalnih aranžmana Danas kompromis bitni su i racionalni ekonomski izbor, ali i institucije svojine aktuelnost pitanja za sve zemlje u tranziciji dominantan oblik mešovite privrede 30 0

11 Ekonomija kao deduktivna nauka Ekonomija otkriva pravila kojima se ljudi rukovode u svom racionalnom ekonomskom ponašanju nezavisna od istorijskog i društvenog okruženja Ekonomija zaključke donosi na osnovu polaznih premisa premise jednostavne i bez potrebe dokazivanja Problem visokog nivoa apstraktnosti početnih hipoteza i pretpostavki ekonomiju ne treba da brine apstraktnost polaznih hipoteza, ukoliko su zaključci izvedeni na osnovu njih empirijski verifikovanih teorijske zaključke i predvidjanja moguće je proveriti u stvarnosti statističkom verifikacijom 3 Ekonomija kao deduktivna nauka Zašto se ekonomisti nekada ne slažu? validnost alternativnih pozitivnih teorija kako svet funkcioniše meteorolozi se ne slažu da li zaista postoji globalno otopljavanje ekonomisti imaju različita normativna shvatanja šta politika treba da postigne 32 Ekonomija kao pozitivna nauka () Ekonomija isključuje ideološki ili vrednosni sud Izbor ciljeva nije u domenu ekonomske nauke vrednosni stav istraživača je neutralan ekonomija ocenjuje da li je neko sredstvo efikasnije u postizanju odredjenog cilja ne bavi se tehnologijom postizanja ciljeva neutralnost spram tehnike proizvodnje osim ukoliko je ova vezana za ostvarenje ciljeva 33

12 Ekonomija kao pozitivna nauka (2) Pozitivna analiza svet kakav jeste Pozitivan stav ne mora da bude uvek tačan, ali uvek može biti podvrgnut testu deskriptivan može se prihvatiti ili odbaciti na osnovu dokaza Normativna analiza svet kakav bi trebao da bude Normativan stav preskriptivan 34 Pozitivna i normativna tvrdnja Zakon o radu koji utvrđuje minimalnu platu prouzrokuje nezaposlenost Vlada treba da poveća minimalnu platu Normativni i pozitivni stavovi su povezani Prihvatanje pozitivne tvrdnje da garantovana minimalna plata dovodi do nezaposlenosti utiče na normativan stav o potrebi da se povećaju minimalne plata 35 Osnovna ekonomska pitanja oskudni resursi Resursi su oskudni Resursi - raspoloživi materijalni i nematerijalni izvori stvaranja materijalnog bogatstva Subjektivni i materijalni činioci proizvodnje čiji kvalitet zavisi od tehnologije, nauke... Resursi = Faktori proizvodnje Obnovljivi i neobnovljivi Prirodni izvori Sredstva za proizvodnju Stanovništvo - Humani kapital preduzetništvo upravljanje preduzećem u uslovima rizika, odnosno uz inovacije ekstra profit konkurencija 36 2

13 Osnovna ekonomska pitanja alternativa Koje su alternative za upošljavanje resursa? Po čemu se alternative razlikuju? Kako ih možemo uporediti? Produktivnost količina proizvoda (izražena u jedinicama proizvoda ili u pruženim uslugama) po jedinici upošljenog resursa (inputa) Na primer produktivnost možemo da izrazimo kao količina proizvoda po radniku Zakon opadajućih prinosa Kako se kreće vaša produktivnost prilikom spremanja ispita Kakav je prinos 3 sata nakon prethodnih 2 časova učenja 37 Osnovna ekonomska pitanja - odluke Oportunitetni trošak There's no such thing as a free lunch. Upoređivanja troškova i koristi Cost-benefit analiza nije ništa drugo do Kaldor-Hiksova efikasnost 38 Podsticaji i privredni subjekti Svaki privredni subjekt ima svoj cilj ponašanja Potrošači cilj maksimiziranje korisnosti u potrošnji pretpostavka rangiranja različite kombinacije roba i usluga mogu postići isti nivo korisnosti u potrošnji Preduzeće - cilj zavisi od vlasničke strukture pojedinci unutar preduzeća imaju sopstvene ciljeve cilj preduzeća je nadređen pojedinačnim ciljevima 39 3

14 Privredni subjekti Privredni subjekti pojedinci ili organizovane grupe pojedinaca samostalno donose privredne odluke uživaju korist od donetih odluka ili snose njihov rizik Preduzeća organizacione jedinice koje proizvode materijalna dobra i vrše usluge Država transformiše inpute u javna i kolektivna dobra prinudna zajednica pojava nove uloga države Domaćinstva osnovne potrošacke jedinice troše materijalna dobra i koriste usluge 40 Privredni subjekti Privatna preduzeća cilj maksimizacija profita drugi ciljevi - maksimizacija tržišnog učešća, rast preduzeća, povećanje ukupne prodaje Javna preduzeća - cilj pokrivanje troškova poslovanja neprofitne organizacije neekonomski cilj - proizvodnja roba i usluga za određenu grupaciju, ako se smatra da je to politički opravdano Problem vlasničke kontrole Akcionari - menadžeri Država - direktori Svojinski odnos vrši dominantan uticaj na cilj ponašanja privrednog subjekta 4 Hijerarhija učesnika Ekonomski sistem je uređen skup odnosa između privrednih subjekata centralizovani vs. decentralizovani sistem odlučivanja Centralizovan sistem - jedan centar odlučivanja donosi sve odluke Izvršavanje naredbi jasan odnos nadređenog i podređenog sankcija za neizvršavanje kao motivacija kada se naredba izvrši, rizik snosi subjekt koji je naredbu izdao Poštovanje pravila jedan privredni subjekt donosi opšta pravila ekonomski stimulansi kao motivacija poreske olakšice odluku i rizik snosi sam privredni subjekt Mere ekonomske politike takođe vrše veliki uticaj na ciljeve ponašanja 42 4

15 Mesto institucija Primer Dok je Robinzon sam na ostrvu u principu nema ekonomskih institucija Sa dolaskom Petka oni moraju da odluče kakve će odnose uspostaviti, pa između ostalog i kakve će ekonomske aspekte imati ti odnosi. Dolazi do kreiranja ekonomskih institucija Svojina Da li postoji privatna ili kolektivna svojina? Da li su sva dobra privatna? Kako se definiše svojina? Tržište, Ugovori Ako postoji privatna svojina, da li mogu trgovati dobrima? Kako će se odvijati trgovina? Šta ako se jedan od njih razboli, da li postoji ugovor o osiguranju? 43 Institucije Institucije igraju važnu ulogu u donošenju odluka Trajan oblik povezivanja privrednih subjekata Ustaljen način odvijanja ekonomske aktivnosti garantuje se pravilima ponašanja običaji i tradicija moralne i pravne norme Tržište - ustaljen način povezivanja kupaca i prodavaca Planiranje - ustaljen način alociranja resursa na ovlašćene korisnike Svojina - ustaljen način korišćenja, upotrebe i raspolaganja stvari i isključivanje ostalih lica osim vlasnika iz posedovanja Rizik destabilizacije ekonomskih institucija institucije unose redu u privredni život izbor pravih institucija 44 Institucije i institucionalna ekonomija Institucionalna ekonomija Metodološki individualizam Vladu ili preduzeće ne posmatrati (samo) kao kolektivne entitete Ljudi su ograničeno racionalni Institucije stvorene ili spontano nastale Organizacije = institucije + ljudi 45 5

16 Sažetak Suočavamo se sa problemom oskudnosti kadgod činimo izbor između različitih mogućnosti korišćenja resursa Ograničeni resursi i tehnologija limitiraju naše mogućnosti proizvodnje roba i usluga Možemo da proizvedemo više jedne robe samo ako resurse izmestimo iz proizvodnje neke druge robe Tada snosimo oportunitetni trošak Alokacija resursa predstavlja društveni problem 46 0 principa Gregori Mankju-a Ljudi su uvek suočeni sa alternativom Troškovi onoga što dobijate se mere žrtvom koju ste učinili da bi to ostvarili Racionalni ljudi donose odluke upoređujući granične ekonomske veličine Ljudi pozitivno reaguju na podsticaje Trgovina je korisna za sve privredne subjekte Tržište je najbolji način da se organizuje privredna aktivnost Država može povremeno da poboljša funkcionisanje tržišta Životni standard u svakoj zemlji zavisi od sposobnosti ljudi da proizvode robe i usluge Cene rastu ako država emituje suviše novca Društvo je na kratak rok suočeno sa nezaposlenošću kao alternativom za stabilnost novca 47 Kako ekonomisti misle Uporedivost je uvek moguća Princip otkrivenih preferenci ekonomistima bitno kako se ljudi ponašaju, a ne šta pričaju Primeri za diskusiju Pravo na porodiljsko bolovanje Kontrola cene goriva Recikliranje papira 48 6

17 Kako pravnici misle Šta je ugovor o kupoprodaji za pravnike O čemu pravnici misle prilikom zaključivanja ugovora O čemu ekonomisti misle prilikom zaključivanja ugovora 49 7