Ključne reči: princip organizovanja, menadžment, pravilo, metod,princip, procedura...

Транскрипт

1 Milanka Stokić (1970-) Narodna biblioteka Ilija M. Petrović Požarevac HENRI FAJOL OTAC MODERNE TEORIJE MENADŽMENTA Sažetak: Henri Fajol (fr. Henri Fayol, ) smatra se tvorcem klasične organizacione teorije. On teoriju organizacije i upravljanja definiše kao grupu principa, pravila, metoda i procedura koji su nastali i provereni kroz opšte iskustvo. Među prvima razradio je funkcionalni princip organizovanja i istakao menadžment kao jednu od značajnih aktivnosti u preduzeću.svoju teoriju zasnovao je na ogromnom iskustvu stečenom u jednom preduzeću, za koje je radio čitav život. Fajolov, Opšti i industrijski menadžment, objavljen u ediciji Tradicija pred vama, je svedočanstvo neprolaznosti ideja utemeljivača menadžmenta. Podrobnom uporednom analizom dolazi se do zaključka da je u odnosu na svoje savremenike Henri Fajol neuporedivo sveobuhvatnije opisao razne aspekte funkcije administracije (menadžmenta) u preduzeću i na taj način dao osnove savremenom menadžmentu. Ovim radom pokušaću da stvaralački rad velikog naučnika Henri Fajola, približim stručnoj javnosti, način na kojima počivaju principi menadžmenta koje mi danas poznajemo, naravno, u malo izmjenjenoj formi, odnosno, prilagođenoj savremnim uslovima života i potrebama savremenih preduzeća i njihovih čelnika i kadrova. Menadžerstvo je od izuzetne važnosti za poslovanje privrednih subjekata kao i za druge sfere društvenog života. Akcenat stavljam na neophodnost poznavanja principa i elemenata koji su potrebni za organizaciju i uspešan rad. Ključne reči: princip organizovanja, menadžment, pravilo, metod,princip, procedura...

2 Smatra se da je Amerika zemlja iz koje potiče menadžment, i to se vezuje za godinu kada ga je Henri Taun, predsednik amerićkog društva, opisao kao potrebu da se ostvare najbolji rezultati do kojih se može doći ukoliko rad bude pod kontrolom osoba koje su dovoljno stručne i poseduju znanje iz svih bitnih oblasti. Iz ovog razloga nastanak menadžmenta se vezuje za Frederika Tejlora 1 jer je on prvi primenjivao naučne metode za racionalizaciju i povećanje produktivnosti rada. On je, radeći kao inženjer, proučavao organizaciju u nastojanju da je unapredi. Stvorio je čitav pristup posmatranja menadžmenta kroz normiranje i oblikovanje radnog mesta. Četiri preduslova za njegov pristup svode se na: - naučno biranje ljudi, -obučavanje radnika na naučnim osnovama, - motivisanje zaposlenih i - uklapanje čoveka u njegovo radno mesto. Dokazivao je i pokazivao da ispunjenjem ovih preduslova produktivnost ostvaruje značajan skok, a radnici ulažu više od pukog mehaničkog rada. 2 Sl. Henri Fajol 1 Američki inženjer mehanike koji je težio poboljšanju industrijskeefikasnosti. Smatraju ga jednim od osnivača naučnog menadžmenta. Počeo je kao običan radnik, da bi se ubrzo po zaposlenju školovao i za relativno kratko vreme postao inženjer. Svoja iskustva i saznanja je, u najvećoj meri, stekao u industriji čelika SAD (Midvel Steel Company i Bethlehem Steel Company). 2

3 Ako malo dublje zađemo u materiju može se primetiti da prvi temelji menadžmenta ipak se nalaze u Evropi, a ne u Americi. Delo Francuza Henria Fajola Opšti i industrijski menadžment objavljeno je godine u Parizu, dok je istoimena knjiga dosta kasnije objavljena u Americi. Interesantno je to da je ova knjiga u Beogradu objavljena godine, dok je Tejlorova knjiga objavljena tek 1967.godine. ukoliko se pristupi detaljnom čitanju knjige može se primetiti da je Henri Fajol u svojoj knjizi mnogo detaljnije opisao sve aspekte funkcije administracije u preduzeću i tako postavio osnove današnjeg menadžmenta. Henri Fajol, rođen je godine u predgrađu Konstantinopolja (sadašnji Istanbul). Njegov otac (inženjer) je u to vreme bio u vojsci i postavljen je za nadzornika radova na izgradnji mosta Galata, koji je premostio Zlatni rog 3. Porodica se vratila u Francusku godine, gde je Fajol godine diplomirao na rudarskoj akademiji Ecole Nationale Superieure des Mines u Saint-Etienneu. Sa svojih devetnaest godina (1860. godine), Fajol počinje da radi u rudarskoj kompaniji nazvanoj Compagnie de Commentri-Fourchambault-Decazeville u Commentri-u kao rudarski inženjer. Angažovao ga je Stephane Moni, koji je odlučio da angažuje najbolje inženjere iz rudarske škole Saint-Etienne. Pridružuje se firmi kao inženjer i menadžer pripravnika. Moni je od Fajola stvorio svog štićenika, da bi vremenom nasledio mesto menadžera rudnika. Tokom svog boravka u rudniku, proučavao je uzroke podzemnih požara, kako ih sprečiti, kako se boriti protiv njih, kako povratiti izgorela rudarska područja, i razvio znanje o strukturi sliva unapređen je u generalnog direktora. Za vreme dok je bio direktor, uneo je promene kako bi poboljšao radnu situaciju u rudnicima, poput omogućavanja zaposlenima da rade u timovima i promene podele rada. Njegova osnovna ideja bila je da upravljanje ne treba zasnivati na ličnom talentu pojedinaca već na pridržavanju određenih principa kojima se upravljanje tretira kao proces u fazama. Sama knjiga (Opšti i industrijski menadžment) nastala je kao rezultat njegovih predavanja održanih i godine. Izašla je tek godine u Francuskoj i dugo godina čekala da se prevede, da bi tek godine izašao prevod na engleskom (Henri Fajol, Industrial and General Asministration, Geneva, International Management Institute, 1930) 4 i za vrlo kratko vreme knjiga doživljava veliku popularnost u SAD-u. 3 Rukavac koji razdvaja stari dio Istanbula (Carigrad) od njegovog modernog dela. 4 Ekonomska enciklopedija, Savremena administracija, Beograd, 1984, str.412 I

4 Fajol se mnogo sveobuhatnije bavio konkretnim pitanjima menadžmenta i organizovanja preduzeća kao jedne celine sa svim svojim elementima. Njegovi najvažniji doprinosi sastoje se od: definisanja funkcije u preduzeću, opis menadžerske funkcije, određivanje potrebnih sposobnosti za obavljanje funkcija, opis četrnaest principa, opis pet elemenata administracije. 5 Sl. 2. Izdanje iz Menadžment (upravljanje), Fajol je opisao kao predviđanje, planiranje (zamišljanje), naređivanje, priređivanje, nadgledanje u toku dostizanja ciljava preduzeća. U tom smislu, on je utvrdio šest ključnih preduzetničkih aktivnosti ili tzv. šest osnovnih funkcija u preduzeću: - tehničke (proizvodnja), - komercijalne (kupoprodaja), - finansijske (kapital), - obezbeđenje (čuvanje imovine), - računovodstvene, i - menadžerske (funkcija rukovođenja) U okviru funkcije rukovođenje video je sledećih pet grupa poslova: 1.Predviđanje, 2. Organizovanje, 3. Naređivanje, 5 Adižes, Novi Sad, 2006.

5 4. Koordiniranje i 5. Kontrolisanje, Poslove iz funkcije rukovođenja Fajol nije smatrao nečim izvan i iznad ostalih funkcija, već sastavnim delom poslova koji se obavljaju na radnim mestima u okviru bilo koje druge funkcije. Pri tome, ukoliko je neko radno mesto na višoj hijerarhijskoj poziciji, utoliko moraju sa većim procentom u ukupnom fondu biti zastupljena znanja i sposobnosti rukovodilačke funkcije koje treba da poseduje lice na tom radnom mestu, i obratno 6. Prema Fajolu, poslovi funkcije rukovođenja mogu se posmatrati kao tehnički proces, pa stime i da budu prilagođeni, kao i svi drugi poslovi, određenim principima. Henri Fajol postavio je i 14 opštih načela upravljanja: 7 - Radne divizije - odnosi se na specijalizaciju i podelu rada - Autoritet - obuhvata moć da se daju naređenja i da se utiče na druge - Disciplina - podrazumeva disciplinu unutar organizacije i njenih članova - Jedinstvo komandovanja - zaposleni mogu dobijati naređenja samo od jednog pretpostavljenog - Jedinstvo usmerenosti - zajednička grupa aktivnosti u okviru jednog plana ima isti cilj - Podređenost pojedinačnih interesa opštim interesima - eliminisanje sebičnosti, arogancije, ličnih ambicija - Nagrađivanje prema radu - davanje ne samo plata, već i bonusa i različitih beneficija - Centralizacija ili decentralizacija - pitanje proporcije u deljenju autoriteta - Hijerarhija autoriteta - rangiranje autoriteta od najviših u organizaciji do najnižih - Poredak - Red - obezbeđuje da se stvari nalaze na svom mestu - Pravičnost - fer i pošten odnos između zaposlenih u organizaciji - Stabilnost položaja zaposlenih - planiranje kadrova - Inicijativa - podsticanje pojedinaca da daju pun doprinos organizaciji - Duh zajedništva - obezbeđivanje harmonije unutar organizacije 6 Ekonomska enciklopedija II, Savremena administracija, Beograd, 1984, str WEIHRICH Heinz, Menedžment, Zagreb, Mate 1998, str.32

6 Fajolova osnovna načela pokrivaju široki spektar tema. ali su tri teme posebno naglašene; efikasnost organizacije, rukovođenje ljudima i osgovarajući menadžeski postupci. 8 U Leksikonu menedžmenta (2001) nailazimo na pojam fajolizam, kao pravac u razvitku organizacionog znanja, kao najvažnijem doprinosu u proučavanju makroorganizacije preduzeća, u prvom redu funkcije upravljanja i rukovođenja peduzećem. 9 Svaki organizacioni resurs je zapravo ulaganje gde uprava mora imati dobit.odgovrajuća organizacija tih resursa povećava njihovu efikasnost. Heri Fajol razvio je 16 opštih smernica (Fajolove odrednice) za organizovanje resursa: 1. pravilno primeniti i sprovesti operativni plam, 2.organizacija ljudske i materijalne stavke tako da budu u skladu sa važnim ciljevima, resursima i zahtevima, 3.Uspostaviti jedan sposoban autoritet koji energično vodi, 4. Kooedinirati sve aktivnosti i nastojanja, 5. Formulisati jasne i precizne odluke, 6. Dogovoriti efikasnu selekciju tako da svaki odsek vodi energičan i sposoban menađžer i da su radnici raspoređeni tamo gde nogu biti najefikasniji, 7. Definisati dužnosti 8.Ohrabriti inicijativu i odgovornost 9. Ponuditi poštene i odgovarajuće nagrade za pruženu uslugu, 10. Koristiti sankcije za greške 11. Održavati disciplinu, 13. Sigurati da su individualni interesi u skladu sa opštim interesima organizacije 13. Priznati jedinstvo naređivanja 14. Promicati nacionalnu i ljusku koordinaciju 8 Kerto S, Moderni menadžmnt, Zagreb, Mate, 2009,str.33 9 Leksikon menedžmenta, Zagreb, Masmedia, 2001, str.110

7 15. Uspostavljati i obavljati kontrole 16. Izbegavati propise, birokratiju i papirologiju. 10 Pristalice naučnog menadžmenta su bili ometeni ljudskim ponašanjem koje je vladalo u to vreme.njihov model ljudskog ponašanja svodio se na da je radnik nacionalno biće 11. Previđene su želje radnika za isticanjem, učestovanju u odlučivanju i prisnoj komunikaciji zarad nacionalnog dobra. Teorija potpada pod školu mišljenja administrativnog menadžmenta (za razliku od škole naučnog menadžmenta, koju vodi Fredrick Tailor 12.Tejlor je shvatio šta iritira radnike i šta ih odvraća od većeg učinka i većeg zalaganja u radu: loš, neadekvatan menadžment, sa neprimerenim načinom postavljanja radnih normi, neprimerenim i nepouzdanim sistemom ocenjivanja uspešnosti radnika u radu, nedelotvornim konceptom obučavanja radnika i slično. Taj i takav menadžment stvara nezadovoljstvo i otpor kod radnika, čija je praktična posledica organičavanje njihovog učinka, tačnije organičavanje proizvodnje daleko ispod moguće. Kako je ova pojava nanosila velike štete tadašnjoj američkoj privredi, a poboljšanjem menadžmenta se mogla otkloniti, Tejlor se prvo angažovao na njenom rešavanju, a zatim i na rešavanju drugih problema niske efikasnosti u radu američkih radnika izazvane lošim menadžerskim sistemom. Tejlor je uočio da je jedan od čestih uzroka loših odnosa neadekvatno postavljen sistem normi za nagrađivanje na čijim osnovama je godine napisao svoj prvi rad Sistem plaćanja po komadu (A Piece Rate System), koji je objavio u Američkom udruženju mehaničkih inženjera. Tejlor je, pored radnika, naglašavao važnost rukovodilaca. Polazeći od pretpostavke da radnik nastoji da proda svoj rad što skuplje i da je novac izvor veće produktivnosti i jedini motiv radnika, Tejlor je naglašavao značaj najniže linije upravljanja, a to je proizvodna linija. Funkcije rukovodilaca je posmatrao kao: - naučno određivanje svakog zahvata radnika; - naučnu selekciju i obuku radnika; - saradnju rukovodilaca i radnika i stvaranje rada usklađenog sa naučnim metodama; 10 Kerto S, Moderni menadžmnt, Zagreb, Mate, 2009, str Proizvodni i operativni manadžment, Tehnički fakultet Mihailo Pupin, Zrenjanin, 2005, str Američki inženjer mehanike koji je težio poboljšanju industrijske efikasnosti.

8 - podelu odgovornosti između rukovodilaca i radnika (dok su menadžeri odgovorni za planiranje i razvoj metoda rada, zaposleni su odgovorni za njihovo izvršavanje). Fajol je pažljivo regrutovao i razvijao talente. Pored promocije iznutra, uspostavio je putove karijere za tehničare da pređu u menadžment. Insistirao je da prate korak sa svojim poljima, pridruže se učenim društvima i objavljuju. Osnovao je biblioteku, pretplatio se na naučne časopise i plaćao im putovanja da bi prisustvovao konferencijama i posećivao druge kompanije i sajtove. Faiol je osnovao veliki primenjeni istraživački program koji je eksperimentisao sa svim mogućim kombinacijama gvožđa i nikla i razvio visoko specijalizovani čelik, što je otvorilo nova profitabilna tržišta vojne opreme i preciznih instrumenata. Imphi je bila kolektivna organizacija koja se oslanjala ne samo na znanje inženjera već i na znanje radnika, tehničara i predradnika. Fajol je regrutovao vodeće inženjere i naučnike da postanu saradnici; jedan, Charles Edouard Guillaume, osvojio je Nobelovu nagradu za fiziku Fajol je rano usvojio nove tehnologije za kancelariju, poput električnog osvetljenja, pisaćih mašina i telefona. Tejlorova ideja o tzv. prvoklasnom radniku onom koji je fizički i mentalno sposoban i potpuno odgovoran na poslu i željan da radi u skladu sa principima naučnog upravljanja. Istraživao pokrete i vreme potrebno za njihovo obavljanje, da bi se eliminisali pokreti koji su nepotrebni, čime bi se skratilo vreme njihovog izvršenja. Ove njegove ideje kasnije je mnogo detaljnije razradio Frenk Džilbret 13. Tejlorova namera je zaista bila da eliminiše zastoje u radnjama radi usklađivanja sa dizajnom sistema koji je trebalo da poveća proizvodnju. Pored Tejlora, treba istaći i Vebera 14, koji takođe pokušava da da opše smernice menadžmenta koji se svode na sledeće: - stalnost pravila - definisanost nadležnosti - izgrađenost hijerarhije pozicija - univerzalnost kriterijuma imenovanja i unapređenja - obaveznost davanja svih dokumenata u pisanoj formi Frenk i Lilijen Džilbert dali su studiju pokreta, kojom su mogli da uštede vreme obavljanja poslova. klasična organizaciona teorija. 14 Maksimilijan Karl Emil Veber bio je nemački pravnik, ekonomista, istoričar, sociolog i političar 15 Stavrić, B, Osnovi menadžmenta, Akademska misao, Beograd, 2005, str.24.

9 Počev od 1870-ih, Fajol je napisao seriju članaka o rudarskim temama, poput spontanog zagrevanja uglja (1879), formiranja ugljenih slojeva (1887), taloženja komentara i biljnih fosila (1890).Njegovi prvi članci objavljeni su u Francuskom biltenu Societe de l'industrie minerale, a počev od ranih 1880-ih u Comptes rendus de l'academie des science, u radu Francuske akademije nauka. Fajol je preminuo u dubokoj starosti, 19. novembra godine u francuskoj prestonici. Neposredno pre smrti, objavio je važno i kontroverzno delo: Industrijska nesposobnost države (1921), gde je branio postulate slobodnog preduzetništva od intervencije države u ekonomski život. Zaključak: Fajol je verovao da se naučnim predvđanjem i odgovarajućim metodama menadžmenta mora doći do zadovoljavajućih rezultata.njegovo insistiranje da menadžment nije lični talenat, već veština je glavni doprinos menadžmentu. Verovalo se da se menadžeri rađaju a ne stvaraju, a da praksa i iskustvo pomažu samo onima koji već poseduju unutrašnje kvalitete dobrog menadžera.verovao je da se menadžment može naučiti, jednom kada se shvate osnovni principi i formuliše generalna teorija menadžmenta. 16 Teorija upravljanja Henrija Fajola je jednostavan model načina na koji menadžment komunicira sa osobljem. pokriva koncepte na širok način, tako da skoro svako preduzeće može primeniti njegovu teoriju upravljanja. Danas poslovna zajednica smatra Fajolovu klasičnu teoriju upravljanja relevantnim vodičem za produktivno upravljanje osobljem. Fajol je dao osnove na kojima se temelji menadžment, i kao takva ne poznaje vremenske granice. 16 Erić, Ivana, Menadžment, Akademija poslovnih strukovnih studija, beograd, 2019,str.6.

10 Izvori: 1. Anri Fajol, Adminisracija i organizacija industrijskih i drugih tehničkih preduzeća, Adižes, Novi Sad, Anri Fajol, Opšti i industrijski menadžment, Adižes, Novi Sad, Weihrich Heinz, Menedžment, Zagreb, Mate Ekonomska enciklopedija I, Savremena administracija, Beograd, Ekonomska enciklopedija II, Savremena administracija, Beograd, Erić, Ivana, Menadžment, Akademija poslovnih strukovnih studija, beograd, Kerto S, Moderni menadžment, Zagreb, Mate, 2009, 8. Leksikon menedžmenta, Zagreb, Masmedia, 2001, 9. Momčilo Talijan, Miroslav M. Talijan Opšti i bezbednosni menadžment, Banja Luka, Proizvodni i operativni manadžment, Tehnički fakultet Mihailo Pupin, Zrenjanin, Elektronski izvori: cian_-_revered_and_reviled ACAAJ&redir_esc=y

11 Dela Henri Fajola: Henri Fayol Martino Publishing, Industrial management Henri Fayol Ravenio Books, Oct 13, Business & Economics 17 General and Industrial Management Hardcover January 1, 1967 Henri Fayol: Critical Evaluations in Business and Management by Henri Fayol (Author) 18 General and Industrial Management Hardcover January 1, 1974 by Henri Fayol (Author) 17 sc=y, (preuzeto, ) 18 (preuzeto, )

12