ОГ РА Н И Ч Е ЊЕ П РА ВА СВО Ј И Н Е П РА ВОМ НА ДОМ (ПОЈ МОВ НА ОД РЕ ЂЕ ЊА И П РА В Н А ПО Л И Т И К А) *

Величина: px
Почињати приказ од странице:

Download "ОГ РА Н И Ч Е ЊЕ П РА ВА СВО Ј И Н Е П РА ВОМ НА ДОМ (ПОЈ МОВ НА ОД РЕ ЂЕ ЊА И П РА В Н А ПО Л И Т И К А) *"

Транскрипт

1 Ори ги нал ни на уч ни рад :342.7 doi: /zrpfns Др Ду шан Ж. Ни ко лић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D. Ni k o p f.u n s.a c.r s С л о бо да Д. Ми д о р о в и ћ, а с и с т е н т Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду s.mi d o ro v p f.u n s.a c.r s ОГ РА Н И Ч Е ЊЕ П РА ВА СВО Ј И Н Е П РА ВОМ НА ДОМ (ПОЈ МОВ НА ОД РЕ ЂЕ ЊА И П РА В Н А ПО Л И Т И К А) * Сажетак: У п ра к с и ме ђ у н ародн и х и н а ц и о н а л н и х с у до в а и м а с ве в и ше с л у ч а је в а у ко ји м а се т и т у л а р и м а п ра в а с в о ји не ог ра н и ч а в а ј у и л и ус к ра ћу - ју од ре ђе на ов лашће ња да би дру г и п о је дин ц и и ли п о ро дице мог ли да корис т е њи хо ве не по крет но сти као свој дом. Тај тренд је по сле ди ца ра ста бро ја становника на планети, драстичног социјалног раслојавања, масовних миграци ја и др., са јед не стра не, и на сто ја ња да се про бле ми и рас ту ће тен зи је у д р у ш т в у у бл а ж е в о ђе ње м о д г о в а р а ј у ћ е с о ц и ја л н е и п р а вн е п ол ит ике. У тој обла сти по сто је за кон ске пра зни не ко је су до ви от кла ња ју екс тен зив - ни м т у ма че ње м ме ђу на род ни х кон вен ц и ја, п о з и ва ју ћи се п онекад и на неш т о што у њи ма не пи ше. Та ко се нпр. у суд ској прак си ко ло кви јал но и по јед но ставље но го во ри о огра ни че њу права својине пра вом на дом. На осно ву си стем - ске ана ли зе ме ђу на род ни х до к у ме на т а мо же се за к љу чи т и да т у ма т е ри ју по кри ва ју три пра ва: 1. пра во на аде кват не усло ве за за сни ва ње до ма; 2. пра во на по што ва ње до ма и, 3. пра во на очу ва ње до ма. Она ни су так са тив но наб р о ја н а у м е ђ у н а р о д н и м д ок ум е нт им а, н ит и п ој м о в н о о д ре ђе н а, а л и ч и н е л о г ич к и н и з ко ји не с ум њи в о п рои ст иче и з с ис т ем а људс к и х п рав а и с удс к и х о д л у к а к о ј е с у д о н о ш е н е у п р о т е к л и х с е д а м д е с е т г о д и н а. У д о с а д а ш њ о ј * У члан ку су из ло же ни ре зул та ти ра да то ком го ди не на на уч но и стра жи вач ком п р о јек т у Прав н а т ра д и ц и ја и но в и п равн и и зазов и, чи ји је но си лац Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду. Проф. др Ду шан Ни ко лић на пи сао је: ап стракт и одељ ке:1-4 и 7. Аси стент Сло бо да Ми до ро вић је на пи са ла одељ ке: 5 и 6. 39

2 Др Ду шан Ж. Ни ко лић, Сло бо да Д. Ми до ро вић, Огра ни че ње пра ва сво ји не пра вом... (стр ) п ра к с и Ев роп с ког с у да з а људ с ка п ра в а и н а ц и о н а л н и х с у до в а, п ра в о с в о ји не је нај че шће огра ни ча ва но да би се омо гу ћио не сме тан жи вот у про сто ру ко ји се сма тра до мом и да би се спре чи ло исе ље ње из та квог про сто ра. У та квим окол но сти ма, суд од лу чу је ко јем ће од два људ ска пра ва да ти пред ност: пра ву сво ји не или пра ву на дом. То се по сти же тзв. од ме ра ва њем ин те реса. Да би ис ход био што пра вич ни ји, по треб но је утвр ди ти да ли од ре ђе ни про стор има обе леж је до ма. У ве зи са тим че сто по сто је ди ле ме. Оне су п о с л е д и ц а не п о с т о ја ња п ре ц и з не де ф и н и ц и је, п а ч а к н и ш и ре п р и хв а ће н ог пој мов ног од ре ђе ња. У овом раду је тај фе но мен де таљ но раз ма тран у ши - ре м и с т о р и ј с ком и у п о ре д н о п ра в н ом кон т е к с т у. Ка д а о д л у ч у је о з а х т е в у да се пра во сво ји не огра ни чи да би се очу вао дом, суд тре ба да утвр ди да ли по сто ји аде кват на ду хов на по ве за ност ко ри сни ка са про сто ром, ко ја ње - го вим по тре ба ма да је пред ност у од но су на ин те ре се вла сни ка ко ји су ис кључи во ма т е ри ја л не п ри ро де. Ако од л у чи да огра ни чи п ра во сво ји не, с уд т ре ба да од ре ди на ко ји на чин ће вла сни ку би ти обез бе ђе на на кна да. По пра ви лу, тај те рет тре ба да сно си ли це ко је на ста вља да ко ри сти про стор, а ако т о н и је м о г у ћ е, т р е б а л о б и д а с р е д с т в а о б е з б е д и д рж ав а и з ф о нд ов а з а финансирање социјалних програма, на шта је начелно обавезују ратифико - в а не м е ђ у н а р од не кон в е н ц и је. У ра д у с у н а в е де н и п р и м е р и а к т и в не п ра в не п о л и т и ке и до бре п ра к се у у п оре дном п ра в у. По се б но је а н а л и з и ра н а п рав н а по ли ти ка и суд ска прак са Ре пу бли ке Ср би је у тој обла сти. Кључ не ре чи: сво ји на, дом, пр во на аде кват не усло ве за за сни ва ње дома, пра во на по што ва ње до ма, пра во на очу ва ње до ма. 1. УВОД У п р а кси ме ђу на р од н и х и на ц и о на л н и х с у до в а и ма св е ви ше с л у ча је в а у којима с е т и т у л а ри ма п р а в а св о ји не ог р а н и ча в а ју и л и ус к р а ћу ју од р е ђе на овла шће ња да би дру ги по је дин ци или по ро ди це мо гли да ко ри сте њи хо ве не по к р е т но с т и к а о св ој дом. Тај тренд је по сле ди ца ра ста бро ја ста нов ни ка на п л а не т и, д р а с т и ч ног с о ц и ја л ног р а с ло ја в а њ а, ма с ов н и х м и г р а ц и ја и д р., са јед не стра не, и на сто ја ња да се про бле ми и рас ту ће тен зи је у дру штви ма у бла же во ђе њем одг ов арајуће с оц ија лне и п ра в не по л и т и ке, са д ру г е с т ра не. У тој обла сти по сто је за кон ске пра зни не ко је су до ви от кла ња ју екс тен зив - н и м т умачењем међународн и х конвенц ија, позивајућ и се понека д и на неш т о што у њи ма из ри чи то не пи ше. Та ко се нпр. у суд ској прак си ко ло кви јал но и по једнос т ав љ е но г о в о ри о ог ра н и че њу п ра в а св о ји не пра вом на дом (енгл. right to ho me), 1 ма да се оно под тим на зи вом не на во ди ни у јед ном из во ру Вид. нпр. Пре су ду Вр хов ног ка са ци о ног су да Ср би је, Рев. 336/2017 од го ди не.

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2020 Рад и с е з а п ра во о в р ло сло же ној ма т е ри ји ко ју по к ри в а ви ше с р од н и х п ра в а. У овом кон тек сту ће би ти раз мо тре на њи хо ва пој мов на обележја и правнопо - л ит и ч к и ок вири у ко ји ма с е ра з ви ја ју у у по р ед ном и до ма ћем п ра ву. Ос т а л и р е з у л т ат и и ст р аж ив ањ а у в ез и с а о г р ан ич е њи м а п р а в а с в о ји н е п р а в и м а ко ја се од но се на дом, би ће пре зен то ва на у не ко ли ко ра до ва. 2. ТРИ ЉУД СКА ПРА ВА КО ЈА СЕ ОД НО СЕ НА ДОМ Посту па ње ор га на др жав не и ло кал не вла сти, дру штвених група и поје - ди на ца пре ма до му би ло ког чо ве ка, нор ми ра но је ме ђу на род ним кон вен ција ма, уста ви ма, за ко ни ма, мо ра лом, као и оби ча ји ма ко ји ва же у кон крет ној д руш т веној заједн и ц и. У ск ла д у са п ра ви л и ма ме ђу на род ног п ра ва, м и н и м у м оно га што сва ка др жа ва тре ба да га ран ту је и спро ве де на сво јој те ри то ри ји у ве зи са тим, од ре ђен је декларацијама међународних организаци ја и ратификов а н и м међу н а р од н и м у г о в о ри м а. Не к и од т и х док умен ат а с у п р а вно о ба в е з у ју ћ и, а не к и не. Јед н и с а д р же с а мо п р а в но по л и т и ч ке и п р о г р а м ске п р о к л а м а ц и је, а д ру г и од р ед б е и з ко ји х п р о ис т и ч у конк р е т н а, е ф е кт и в н а пра ва и њи ма ко ре ла тив не оба ве зе. Н а о сно ву си с т ем ске а на л и з е р е ле в а н т н и х ме ђу на р од н и х до к у ме на т а и суд ске прак се се мо же за кљу чи ти да по сто је три основ на пра ва ко ја се одно се на дом: 1. п ра в о н а а де кв а т н т е ус л о в е з а з а с н и в а ње д о м а; 2. пра во на по што ва ње до ма и, 3. пра во на очу ва ње до ма. Та но мен кла ту ра ни је на ве - де на н и у јед ној де к ла р а ц ији и конв енц ији. Ме ђу т и м, она ч и н и ло г и ч к и н и з ко ји с е не с у м њи в о по д у да ра с а и н т ен ц и ја ма он и х ко ји с у п р е т ход н и х с е да м де цени ја об лико ва ли гло бал ни си стем људ ских пра ва. Та град ња није оконч ан а. Јо ш у в е к п ос т оје б р ојн е н ед ор еч ен ос т и, т е р м и н о л о ш ке и п ој м о в н е н еус аг л аш ен ос т и, ко је з а п о с л е д и ц у и м а ј у п р а в н у н еи зв ес н о с т и п р а вн у не си г у р но с т. О т оме сведоче релев а н тне одредбе међу нар одн и х док уме на т а, њи хо ви не у јед на че н и и не п р е ц и зн и п р е в о д и, к а о и ко ри ш ће њ е ко ло к ви ја л- них и не а де кван тих тер ми на у суд ској прак си. Да би се са ви ше си гур но сти мо гло го во ри ти о пра ви ма ко ја се од но се на дом, по треб но је пре ци зно од реди ти зна че ње ре чи ко је одрaжавају њи хо ву су шти ну. 3. Т ЕР М И НО ЛО Ш К А И ПОЈ МОВ Н А ОД РЕ ЂЕ ЊА ЉУД СКИХ ПРА ВА КО ЈА СЕ ОД НО СЕ НА ДОМ 3.1. Пра во на аде кват не усло ве за за сни ва ње до ма Пра в о н а а де кв а т н т е ус л о в е з а з а с н и в а ње д о м а п р о ис т и че и з Ун и в е р - за л не де к ла ра ци је Ује ди ње ни х на ци ја о људ ск и м п ра в и ма (енгл. T he Uni ver sal 41

4 Др Ду шан Ж. Ни ко лић, Сло бо да Д. Ми до ро вић, Огра ни че ње пра ва сво ји не пра вом... (стр ) Dec la ra tion of Hu man Rights UD HR) из го ди не, као и из ви ше ме ђу народ них кон вен ци ја ко је су за кљу че не у ве зи са њом. У Ун и в е р з а л н ој д е к л а р а ц ији о људс к и м п р а в и м а пи ше: Everyone has the right to a stan dard of li ving ade qu a te for the he alth and well-be ing of him self and of his fa mily, in clu ding food, clot hing, h o u sing...[италиком на гла сио Д.Н.] 2 Пре ма зва нич ном пре во ду на срп ски је зик, та од ред ба гла си: Сва ко има п р а в о на с т а н да рд ж и в о т а ко ји о б е з б е ђу је зд р а в љ е и бл а г о с т а њ е, њ е г о в о и њ ег ове пор од и це, у к љу ч у ју ћ и х ра н у, оде ћу, стан... Примарно значењ е р еч и h o u sing 3 (још од XIV ве ка) је: с к л о н и ш т е (не што што по кри ва или/и пру жа за шти ту), 4 од но сно, ме сто за жи вот, а не стан (енгл. flat), под ко јим се, у см и с л у Зако н а о с т а н о в а њу и од р ж а в а њу з г ра да Ре п у бл и ке Ср би је, 5 подр а з у ме в а по с е ба н де о зг р а де ко ји ч и н и фу н к ц и о на л н у це л и н у, с а с т о ји с е од јед не и л и ви ше п р о с т о ри ја н а ме њ е н и х з а с т а но в а њ е и по п р а ви л у и м а з ас еба н у л а з. 6 Дек л ар ац ија је усв ојен а не по с р ед но по с ле Д ру г ог св е т ског ра та, у пе ри о ду ко ји је био обе ле жен оп ти ми змом и ве ром у то да ће свет би ти бо љи и пра вед ни ји. Осим то га, тај до ку мент је био прав но нео ба ве зујућ. Ме ђу т и м, п и сц и Де к л а р а ц и је и п р ед с т а в н и ц и з е ма љ а ко ји с у о њ е ном усв ајању одл уч ив ал и н а С к у пш т ин и Ујед ињ ен и х н ац ија, н ис у о б ећ ал и д а ће сва ко има ти стан, већ да ће др жа ве пред у зе ти оно што је по треб но да по је дин ци и њи хо ве по ро ди це има ју кров над гла вом, а ти ме и од го ва рају ће усло ве за за сни ва ње до ма. Та кво ста но ви ште је два де се так го ди на ка - сн и је по т в р ђ е но и од р ед ба м а ме ђу н а р од н и х кон в ен ц ија ко је с у з а к ључене да би с е оно ш т о је п р ед ви ђе но Де к ла ра ц и јом у ч и н и ло п ра в но о ба ве зу ју ћ и м на гло бал ном ни воу. Та ко у Међ ун ародном п а к т у о е ко ном с к и м, со ц и ја л н и м и к улт у р н и м п рав им а из го ди не пи ше: Др жа ве чла ни це овог пак та при зна ју пра во сва ком ли цу на жи вот ни стан дард до во љан за ње га са мог и ње го ву по ро д иц у, у брајајућ и т у и довољн у хра н у, оде ћу и сме штај [италиком н а гл а сио Д.Н.], к а о и с т а л но по б ољ ш а њ е њ е г о ви х ус ло в а ж и в о т а. Д р ж а в е ч л а н и це ће п р ед у з е т и од г о в а р а ју ће ме р е р а д и о б е з б е ђ е њ а о с т в а р е њ а ов ог пра ва и у том ци љу оне при зна ју бит ни зна чај сло бод но иза бра не ме ђу нар одне с а р а д њ е. 7 У овом кон тек сту тре ба на гла си ти да је реч h o u si ng званич но пре ве де на на срп ски као сме штај (а не као стан). Та кав пре вод је у скла ду са ин тен ци јом ау то ра из вор ног тек ста, али и са ак ту ел ном си ту а цијом у св е т у, к а о и с а о б е с х р а б ру ју ћ и м т р ен до ви ма ко ји с т в а р а ју п ри л и ч но 2 Члан 25, став 1 Де кла ра ци је. 3 Вид.: ri am-web ster.c o m /d ic t i o n a r y/ h o u si n g. 4 Вид.: ri am-web ster.com /d ic t i o n a r y/s h el t e r. 5 Сл. гла сник РС, 104/ Члан 3, став 2, тач ка 9 За ко на о ста но ва њу и одр жа ва њу згра да. 7 Не ке зе мље во де успе шну про ак тив ну по ли ти ку у тој обла сти. О то ме ће би ти ви ше ре чи у одељ ку о при ме ри ма до бре прак се. 42

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2020 су мор н у ви зи ју ре а л т и в но бл и ске бу д ућ но с т и чо ве ча н с т ва. Пре ма зван и чн и м п о д ац им а Ујед ињ ен и х н ац ија, г од ин е, г от ов о ш е с т д ец ен ија н а кон до но ше ња Де кла ра ци је о људ ским пра ви ма, у све ту је би ло ви ше од сто мили о на бес кућ ни ка, а око ми ли јар ду и ше сто ми ли о на љу ди ни је има ло аде кватан сме штај. 8 Гло ба л не п р о јек ц и је с у још не по в ољ н и је. О че к у је с е да ће до го ди не свет ска по пу ла ци ја на ра сти на пре ко де вет ми ли јар ди и да ће тре ћи на ста нов ни штва (око три ми ли јар де) жи ве ти у си ро тињ ским квар то - ви м а в е л и к и х г р а до в а (е н гл. slums), у б ед и и не х и г и је н ск и м ус ло ви м а. 9 У та квим окол но сти ма мно ги љу ди ће те шко мо ћи да оства ре пра во на би ло ка кав с м еш т а ј уз по др шку др жа ве. Ве ро ват но су због то га Европ ски суд за људ ска пра ва и не ки на ци о нал ни су до ви за у зе ли став да је за по сто ја ње дома и ње го ву прав ну за шти ту до во љан про стор за на ста ње ње и да то не мо ра бит и с т а м б е н и о бје к а т у к л аси чном, г р ађ еви н ском см и с л у, н и т и с т а н к а о ње гов за се бан фи зич ки део Пра во на по што ва ње до ма Пра в о н а п о ш т о в а ње д о м а је на гло бал ном пла ну уста но вље но Ме ђ у - н а р од н и м п а к т ом о г ра ђа н с к и м и п о л и т ич к и м п ра в и м а (енгл. In te r n a t i o n al Cove nant on Ci vil and Po li t i cal Rights), из го ди не. У том до ку мен ту пише: 8 Из вор: UN Sta ti stic Di vi sion De mo grap hic and so cial sta ti stics Ho u sing: ht t p s: // u n s t a t s.u n.o r g / u n s d /d e m o g r a p h ic - s o c i a l /s c o n c e r n s / h o u si n g / Из вор: Свет ски еко ном ски фо рум. h t t p s: // w w w.we fo r u m.o r g /a g e n d a / 2 019/0 8 / b i l l io n - slum-dwel lers-at-risk/ Вла да је оспо ри ла да се под но си о ци пред став ке мо гу по зи ва ти на чл. 8 ЕКЉП, јер с а м о д о м ко ји је ус п о с т а в љ е н н а з а ко н и т и н а ч и н м о же д а д о в е д е д о з а ш т и т е г а р а н т о в а н е чл. 8 ЕКЉП. Апли кант и Ко ми си ја су, с дру ге стра не, твр ди ли да кон цепт до ма ни је ограни чен са мо на ста но ва ње ко је је ус по ста вље но на за ко нит на чин. Они су ис ти ца ли да тради ци о на лан жи вот ни стил при пад ни ка Ром ске по пу ла ци је под ра зу ме ва жи вље ње у ка ра - в а н им а и п ут ов ањ е [италиком на гла сио Д.Н.], та ко да је у кон крет ном слу ча ју по го ђен п р и в а т н и ж и в о т и п о р о д и чн и ж ив о т п одн ос ио ц а п р е д с т а в к е (Buckley v. The United Kingdom, представка бр /92, пресуда од 29. септембра 1996, став 53). Осим то га, у случа ју Gil low v. the Uni ted King dom jud gment of 24 No vem ber 1986 (Se ri es A no. 109), Суд је на шао да је апли кант за сно вао дом на од ре ђе ној имо ви ни, да је за др жао пра во сво ји не јер је же лео у то ме сто да се вра ти, и с об зи ром на то да је та мо жи вео са ци љем да за сну је сво је пре би вали ште у том ме сту, да је на пу стио свој ста ри дом и да ни је ус по ста вио ме сто бо рав ка ниг де дру где у Ује ди ње ном Кра љев ству. Због то га је реч о имо ви ни ко ја се има сма тра ти до мом под но си ла ца пред став ке у сми слу чл. 8 ЕКЉП (Gillow v. The United Kingdom, представка бр. 9063/80, пресуда од 24. новембра 1986, ст. 46). На лик том слу ча ју, и ов де је под но си лац предс т а в ке к у п и л а з е м љи ш т е с а ц и љ е м д а н а њ е м у ус п о с т а в и с в о је п р е б и в а л и ш т е. О н а је т а м о жи ве ла у кон ти ну и те ту још од го ди не, осим две не де ље то ком ко јих је би ла у по се ти сво јој по ро ди ци то ком и ни је уста но вље но да је ни ти да на ме ра ва да за сну је сво је преб и в а л и ш т е н а н е ко м д р у г о м м ес т у. З б о г т ог а је у о в о м с л уч ај у п ос р е д и п одн ос ит е љк ин о пра во на по што ва ње ње ног до ма. (Од лу ка Европ ског су да за људ ска пра ва у слу ча ју Buc kley v. Тhe Uni ted King dom, ст. 54). 43

6 Др Ду шан Ж. Ни ко лић, Сло бо да Д. Ми до ро вић, Огра ни че ње пра ва сво ји не пра вом... (стр ) 1. No one shall be su bjec ted to ar bi trary or un law ful in ter fe ren ce with his pri vacy, fam ily, ho me [и та л и ком нагласио Д.Н.] or correspondence, nor to u nlawf ul att acks on his ho no ur and re pu ta tion. 2. Everyone has the right to the pro tec tion of the law a ga i n st s uch i n t e r fe r e n c e or at t a ck s. 11 Зва нич ни пре вод те од ред бе на срп ски је зи к гл а си: 1. Н и ко не мо же би т и п р ед ме т с а мо в ољ н и х и л и не з а ко н и т и х ме ша ња у ње гов п ри ват н и ж и вот, у ње го ву по ро д и ц у, у ње гов стан [италиком на гл а сио Д.Н.], и л и њ е г о ву п р еп иск у, н и т и не з а ко н и т и х по в р е да на не с е н и х ње го вој ча сти или ње го вом угле ду. 2. Сва ко ли це има пра во на за шти ту зако на про тив ова квих ме ша ња или по вре да. 12 Реч ho me (дом) по гре шно је пре ве де на као: стан. Н а о сно ву је зи ч ког т у ма че њ а би с е мо гло з а к љу ч и т и да они ко ји не ма ју стан, већ жи ве у не ким дру гим усло ви ма, не ма ју пра во на по ш т о ва ње до ма, а т и ме, н и п ра во на од г о ва ра ју ћу п ра в н у з а ш т и т у. Та к во с т а н о в и ш т е је у с у п р о т н ос т и с а н а дн ац ион а лн и м п р ав ил им а и п р а вн и м стан дар ди ма ко ји ва же у Евро пи. Пре ма Кон вен ц и ји за за ш т и т у људ ск и х п ра ва и основ ни х с лобода (енгл.: Con ven tion for the Pro tec tion of Hu man Rights and Fun da men tal Fre e doms), 13 ко ја је по зна та и под на зи вом Европ ска кон вен ци ја о људским правима скраће но ЕКЉП (енгл.: Eu ro pean Con ven tion on Hu man Right) Сва ко има пра во на по ш то ва ње свог п риватног и пород и чног ж и во та, до ма [италиком на гла сио Д.Н.] и пре пи ске. 14 У прак си Европ ског су да за људ ска пра ва ск р аћено ЕСЉП (енгл.: Eu ro pean Co urt of Hu man Rights) под не по што ва њем до ма се подразу ме ва ју различите врсте узнемира ва ња ти ту ла ра у про сто ру ко ји ко - ри с т и з а с а мо с т а л н и ж и в о т и л и с у ж и в о т с а ч л а но вим а пор од ице. Т у н п р. спа да на мер но на но ше ње ште те на објек ту и/или по кућ ству од стра не ор га на д р ж а в не в л а с т и; 15 пре те ра на бу ка иза зва на авио са о бра ћа јем и сл Пра во на очу ва ње до ма Пра во на очу ва ње до ма ни је ad nominem нормирано међународним до - к уме нт им а, н и т и в а же ћ ом н а ц и о н а л ном ле г и с л а т и в ом. О но је т в ор ев ин а с уд ске п р а к с е. Пр о ис т е к ло је и з ви ше од л у к а ЕСЉП у ко ји ма је з а к љу че но да ли ца мо гу да на ста ве да ко ри сте од ре ђе ни про стор за ста но ва ње као свој дом, ма да за то не ма ју ва ља ни прав ни основ по оп штим пра ви ли ма гра ђанског пра ва. Та ко је у ве зи са слу ча јем Пр о ко п о в и ч п р от и в Р ус ије р еч ено 11 Чл. 17 Ме ђу н а р од н о г п а к т а о г р а ђ а н с к и м и п о л и т и ч к и м п р а в и м а. 12 З а ко н о р а т и ф и к а ц и ји Ме ђу н а р од н о г п а к т а о гр а ђ а н с к и м и п о л и т и ч к и м п р а в и м а, Сл. лист СФРЈ, 7/ Кон вен ци ја је пот пи са на у Ри му го ди не, а сту пи ла је на сна гу го ди не. 14 Члан 8 Кон вен ци је. 15 Вид: слу чај Ak di var and Ot hers v. Tur key, пред став ка бр /93, пре су да ЕСЉП од 16. сеп тем бра

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2020 сле де ће: Суд под се ћа на ус т а ље н у с уд с к у п ра к с у [италиком на гла сио Д.Н.] пре ма ко јој кон цепт до ма у окви ру чл. 8 ЕКЉП, ни је огра ни чен на слу чаје в е у ко ји ма по с т о ји п у но в а ж а н п р а в н и о снов д р ж а ви не и л и к а да је д р ж а - ви на над не ким про сто ром ус по ста вље на на за ко нит на чин. Дом је ау тоно ман кон цепт ко ји не за ви си од ње го ве ква ли фи ка ци је у скла ду са на ци о - н а л н и м п ра в ом [италиком на гла сио Д.Н.]. Да ли или не жи вот у од ре ђе ном ме с т у кон с т и т у и ше по ја м до ма и по в л а ч и з а ш т и т у ко ја с е г а р а н т у је ч л. 8 ЕК ЉП 1, з ависи од окол но с т и кон к р е т ног с л у ч а ја, одно сно од пос т ојањ а до в ољ н и х (ч в р с т и х) и т р ај н и х в е з а с а од р е ђ е н и м ме с т ом. 16 То је јед на од тзв. ис т ор ијс к и х п рес уда. По сто ји мно штво дру гих у ко ји ма је из ра жен исти став. 17 По зи ва ње на уста ље ну суд ску прак су по твр ђу је чи ње ни цу да Суд до - но ше њ ем од л у к а п р е це ден т ног к а р а к т е р а по с т е пе но ш и ри ком п лекс п р а в а ко ја се од но се на дом. Он то чи ни та ко што екс тен зив но ту ма чи од ред бе ЕК ЉП, не з а ви сно од на ц и о на л н и х но р ма т и в н и х р е ше њ а и к в а л и фи к а ц и ја, а не к ада и у с уп р о тнос т и с а њима. Тиме, у једно, с т в ар а п р а вн у неи зв есно с т и не си гур ност за ти ту ла ре пра ва сво ји не. Из тих раз ло га би тре ба ло пре цизно пој мов но од р е д и т и дом. 4. ПОЈ МОВ НО ОД РЕ ЂЕ ЊЕ ДО М А По сто је ре чи чија значења pri ma fa cie делују јасно, речи које, по мишље - њу м но г и х, не т р е ба о б ја ш њ а в а т и, н и т и д у б о ко п р о м и ш љ а т и, в ећ о с е ћ а т и и д о ж и в љ а в а т и. О н е бу д е о с е ћ а њ а и по с т а ју д е о с е ћ ањ а. Дом је јед на од т а к ви х р е ч и. Њу у св акод невном г овору најчеш ће корис т имо и нт ут и вно, б е з тра га ња за зна ча њем. Ме ђу тим, ка да до га ђа ји из сва ко дне ви це, ко ји се одно се на дом, п ос т а н у п р ед м е т п р а в н е р е г у л а т и в е, а п о т ом и р а з л и ч и т и х по сту па ка пред ор га ни ма др жав не вла сти и над на ци о нал ним ин сти ту ци ја - ма, по ста је ја сно да је по треб но пре ци зно од ре ди ти њен пра ви сми сао и зна че ње у сфе ри п ра ва. Тек т а да по с т а је мо све сн и ком п лек сно с т и не че г а ш т о је би ло пре кри ве но, а по не кад и при кри ве но емо ци ја ма. 16 Слу чај P r o k o p o v i c h v. R u s s i a, ст Та ко је нпр. у ве зи са слу ча јем McCann v the Uni ted King dom С уд у н екол ико н ав р а - та кон ста то вао да су за пи та ње ква ли фи ко ва ња не ке имо ви не као до ма бит не окол но сти ко н к р е т н о г с л у ч а ја, а н е з а ко н и т о с т д р ж а в и н е у с к л а д у с а н а ц и о н а л н и м п р а в о м, п од ус л о - вом да је у њој под но си лац жи вео и то на свом зе мљи шту, без до зво ле то ком осам го ди на. Иа ко је под но си лац жи вео у тој ку ћи као су ста нар за јед но са сво јом су пру гом од но вем бра го ди не, та ку ћа пред ста вља ње гов дом упр кос то ме што му је же на уру чи ла из ја ву о от ка зу уго во ра о за ку пу, на кон че га је он, у скла ду са на ци о нал ним пра вом, из гу био прав ни основ да на ста ви да жи ви у пред мет ном ста ну. (McCann v the United Kingdom, представка бр /04, пресуда од 13. маја године исправљена 21. јула 2009, ст. 46). 45

8 Др Ду шан Ж. Ни ко лић, Сло бо да Д. Ми до ро вић, Огра ни че ње пра ва сво ји не пра вом... (стр ) У п р а ву још у в ек не по с т о ји де фи н и ц и ја д о м а, 18 па чак ни ши ре прих в а ћ е н по ја м. 19 П р а в н и т е о р е т и ч а р и с м а т р а ј у д а је н ед ос т ат а к а д ек в а тн е пој мов не од р е ђе но с т и по с ле д и ца с ло же но с т и и по л и в а лен т но с т и т ог ф е но - ме на. Зна че ње и зна чај до ма ни је мо гу ће од ре ди ти са мо на осно ву прав них пој мо ва и кате го ри ја. Он исто вре ме но до ти че област лин гви сти ке, со ци о ло - г и је, пси хо ло г и је, е т и ке, еко но м и је и д р. З а т о с а в р е ме н и п р а в н и ц и у к а з у ју на по т р е бу з а м ул т и д и сц и п л и на р н и м и и н т е р д и сц и п л и на р н и м п ри с т у пом ко ји тре ба да омо гу ћи по ве зи ва ње прав не на у ке са другим научним обла - с т и ма, а л и и ме ђу с о б но по в е зи в а њ е р а з л и ч и т и х п р а в н и х д и сц и п л и на, ко је мо же до п ри не т и т о ме да с е п р ец изн ије од р е д и зна че њ е р е ч и дом у је зи ч ком и уско с т ру ч ном, п ра вном см ис л у и т ако дос т и гне одг ов арајућ и н ив о п ра вне и з в е снос т и и си г у р но с т и. У е по х и у ко јој је н а у к а д р ас т и чно и здељ ен а, 20 т а к а в по д у х в ат и з и ск у је с ар а дњу више с т ру ч њ а к а и з р а з л и ч и т и х о бла с т и и ду го трај на ис тра жи ва ња, што не сум њи во пре ва зи ла зи окви ре и свр ху ово - г а р а д а. И з т и х р а з ло г а, би ће и з ло же не с а мо к љу ч не јези чке одр едн ице, а по т ом р а з мо т р е не в е з е с а по је д и н и м п р а в н и м и н с т и т у т и ма ко је с у би т не з а пој мов но од р е ђе њ е д о м а, у з у к а зи в а њ е на п р а в но р е ле в а н т не к а т е г о ри је и з дру гих на уч них обла сти. Реч дом во д и по ре к ло од с та ре и н до е вроп ске ре ч и dṓm ко ја је по ми шљењу ети мо ло га озна ча ва ла: 1. дом, у ужем сми слу и, 2. ку ћу. Истом је зич ком кор пу су при па да и ла тин ска реч do mus. У рим ско до ба ње но зна че ње ни је би ло п р е ц и зно од р е ђе но. Зб ог т ог а у с ав р е ме ној р о ма н и с т и ч кој л и т е р а т у ри пос т оје р а зл и ч и т а о б ја ш њ е њ а, ко ја в а ри р а ју од кон т екс т а до конт екс т а. У прав ним ре че ни ци ма се на во ди да je реч ју do mus озна ча ва на ку ћа или друг и п р о с т о р з а с т а но в а њ е, од но сно с а мо с т а но в а њ е, к а о р а дњ а и л и п р оце с (h a bi t a t io). 21 Ме ђу т и м, т а к в о пој мов но од р е ђе њ е је п р е у ско. У а н т и ч ко до ба do mus ни је био са мо људ ски ha bi tat. Он је за ста ре Ри мља не и рим ску фа ми- 18 По ја м п р ед с т а в љ а с у бје к т и в н о в и ђ е њ е од р е ђ е н е п о ја в е у п р и р о д и и /и л и д р у ш т в у. О н је с у бје к т и в н а к ат ег орија и и м а с убје кт и вно зн а че њ е. По ја м к а з у је к а ко од р е ђ е н и с у бје к т схва та (по и ма) од ре ђе ну по ја ву. Де фи ни ци ја је не што ви ше од то га. Она је уса гла шен, објект ив из ов а н п о ј а м, к ој и ј е п р их в аћ е н и л и п р их в а т љ и в з а с в е. Де ф и н и ц и ј а ј е о б ј е к т и в н а и н е с п о р н а к а т е г о р и ја. Д р у г и м р е ч и м а, о н а и з р а ж а в а о бје к т и в н о в и ђ е њ е с т в а р н о с т и. У т о м сми слу, дом је још увек на ни воу пој мов ног од ре ђе ња. 19 У том сми слу: Lor na Fox O Ma hony, C o n c e p t u a l i s i n g H o m e T h e o r i e s, L a w s a n d Po li c i e s, Hart Pu blis hing, Ox ford 2007, О п ш и р н и је о ф р а г м е н т а ц и ји н а у ке: Д у ш а н Н и ко л и ћ, По д е л а н а у к а и њи хо в а м е - ђу с о б н а ус л о в љ ен о с т, у З б о рн ик у р ад ов а с а н а у чн о г с к уп а Наук а с т ањ е, с т р ат ег ија, п е р с п е к т и в е, од р ж а н о г 5. и у Б е о г р а д у, у о р г а н и з а ц и ји С р п с ке а к а д е м и је н а у к а и умет но сти, Бе о град 2016, ; Ду шан Ни ко лић, Ка но вој ве ли кој син те зи зна ња, у к њи з и Т р а ја њ е, Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Но ви Сад 2010, Blacks Law Dic ti o nary, Se cond Edi tion, ti o nary.the law.com /domus /

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2020 л и ју ( fa mi lia) био м но г о више од мес т а с т анова ња. 22 Нео спор но је да је do mu s, из ме ђу оста лог, био и loc u s, али као по ла зна и сре ди шња тач ка у жи во ту по је д и н ца и пор о д и ч не з а јед н и це ко јој је п ри па да о. Чув е н и ри м ск и п ра вн и к П а п и н и ја н (Pa pi ni a n u s) је ре као да do mus т р е ба сма т р а т и д о м и ц и л ом 23 (мес т ом у ком с е н а л а зи цен т а р ж и в о т н и х а к т и в но с т и појед и нц а н апо мен а Д.Н. 24 ). То је би ло сре ди ште са ког се по ла зи ло у свет (do mo exi) и ме сто на ко је су се при пад ни ци исте fa mi li a e в ра ћ а л и (ve ni d o m u m). Ка да су Ри мља ни г о в ори л и d om u s me i u s (мој дом), ми сли ли су сва ка ко на фи зич ки про стор за ста но ва ње и за дру ге ак тив но сти, али и на сво је срод ни ке са ко ји ма су у ње му (та да или ра ни је) оби та ва ли, па чак и на умр ле прет ке ко ји су га у п р е т ход ном пе ри о д у о б л и ко в а л и. 25 D o m u s је п р ед с т а в љ а о је д и н с т в о (з а једни ц у) до ба ра и љу ди (uni ver si tas re r um et per so na r um). Он је био за о став шти на прет ход них ге не ра ци ја (p a t r i m o ni u m), ка ко у ма те ри јал ном, та ко и у не мат е ри ја л ном, д у хов ном см и с л у и, у јед но, з а лог з а бу д ућ но с т на р ед н и х г е не - р а ц и ја. Хен ри С а мне р Мејн (Hе n r y S u mn e r Ma i n e) је још у XIX ве ку, у чу веној књи зи An c i e n t L a w, кон с т а т о в а о да с е п р е ма в е р о в а њу Р и м љ а на ж и в о т сва ког гра ђа ни на не сма тра огра ни че ним ро ђе њем и смр ћу; [те да је он] са мо н а с т а в а к пос т оја њ а њ е г о в и х п р е д а к а и д а ћ е би т и п р о д у же н по с т о ја њ е м њ е г о ви х по т о ма к а. 26 Исти пи сац је у истом де лу на пи сао још и то да ста ро рим ско пра во, су прот но уве ре њи ма мно гих са вре ме них теоретичара, заправо н и је би ло и н д и ви д у а л и с т и чк и конц ип ирано, већ да су п ра вн и и нс т ит ут и шти ти ли ин те ре се ко лек ти ви те та [који су би ли оли че ни у фа ми ли ји и до - му су на по ме на Д.Н]. 27 D o m u s је п ру ж а о ег зи с т ен ц и ја лн у сиг у рно с т, је р је ок ви ру њ е г а ч у в а на з а јед н и ч к а (ко лек т и в на) и мо ви на ко ја с е п р е но си л а с а г е не р а ц и је н а г е не р а ц и ју. Ис т ов р емено, ч ув ано је с ећ ањ е н а оне који с у је с т в а р а л и. У ок ви ру do mus-a је не го ван к ул т п ре да ка. 28 С т а ри Р и м љ а н и с у по ш то ва л и п ри па д н и ке п ре т ход н и х ге не ра ц и ја и од но сил и су се са п ијететом 22 St e ve n Fi fe, T h e Ro m a n D o m u s, у : A n c i e nt h i s t o r y E n c ic lo p a e d i a, ht t p s: // w w w. a n c i e nt. e u /a r t ic le / 77/ t h e - r o m a n - d o mu s / Do mus pro do mi ci lio ac ci pen da est. (Pa p i n i a n u s, D. 48, 5, 23). 24 О п ш и р н и је о д о м и ц и л у : Д у ш а н Н и ко л и ћ, Увод у си стем гра ђан ског пра ва, XV изм е њ е н о и д о п у њ е н о и з д а њ е, Це н т а р з а и з д а в ач к у д е л а т н о с т П р а в н о г ф а к у л т е т а у Но в о м Са ду, Но ви Сад 2019, Реч do m u s je коришћенa за озна ча ва ње ши ре гру пе срод ни ка од оних ко ји су чи нили фа ми ли ју. Упор. са: Ric hard P. Sal ler, Fa mi lia, Do mus, and the Ro man Con cep tion of the Fa m il y, Ph o e n i x (pu blis hed by Clas si cal As so ci a tion of Ca na da) 4/1984, 336 и да ље; Ric hard P. Sal ler, Pa t r i a r c h y, Pro perty and De ath in the Ro man Fa mily, Cam brid ge Uni ver sity Press 1996, 85 и Si r Hen r y Su mn e r M ain e, An ci ent Law Its Con nec tion with the Early Hi story of So ci ety and its Re la ti ons to Mo dern Ide as, Six te enth edi tion, Lon don 1897, Ibid. 28 Ви д. D u š a n Ni ko l ić, G r a đ a n s k o p r a v n a s a n k c i ja G e n e z a, e v o l u c i ja i s a v r e m e n i p o ja m, Цен тар за из да вач ку де лат ност Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду, Но ви Сад

10 Др Ду шан Ж. Ни ко лић, Сло бо да Д. Ми до ро вић, Огра ни че ње пра ва сво ји не пра вом... (стр ) пре ма њи ма. По себ но су по што ва ли оне ко ји су да ли на ро чит до при нос очув а њу ко хе зи је њихов ог d o m u s - a, њ ег ов ом мат ерија лном о снажењу, а л и ис т о та ко и по зи ци о ни ра њу у ши рој дру штве ној за јед ни ци. Култ пре да ка је мо тиви сао чланoве familia e да св оји м пос т у пц и ма з а с л у же по ш т о в а њ е на р ед н и х ге не ра ци ја. О то ме све до чи чи ње ни ца да се сма тра ло да је јед на од нај дра стичн ији х к а зн и з а пов р ед у ја в н и х и нет е р с а т зв. б р ис ање и з с ећ ања (d a mn at io me m o r i a e) којe се огле да ло у укла ња њу име на од ре ђе ног ли ца из цен зор ске л и с т е, а л и и у у н и ш т а в а њу ск у л п т у р а, би с т а и ф р е ск и с а њ ег ови м л иком ко је су се на ла зи ле у окви ру do mus-a. 29 Од угле да do mus-а je за ви сио углед, а че с т о и д руш т вен и положај, њег ови х п рипа дн ик а. 30 У ан тич ко до ба је било ва жно из ког и ка квог до ма не ко по ти че. Sum ma sum ma rum, у д уху савремене тер ми но ло ги је би се мо гло ре ћи да је рим ски domu s био дом по по ре клу (енгл. ho me/ do mi ci le by ori gin 31 ). У ње м у су се п ре п л и та л и мат ерија лн и и немат еријал ни чи ни о ци, ег зи стен ци јално, духов но, емотивно, временско и ванвременско, про ла зно и трај но... У сва ком слу ча ју, do mus н и је био са мо г ра ђе ви н ск и обје кат или про стор за ста но ва ње. Он је сем фи зич ке имао и из ра зи ту ду ховн у д и мен зи ју. O то ме у пе чатљиво све доче Ц и це ро но ве ре ч и у сп и су Ora t i o ne s De Do mo Sua: Шта је све ти је, шта је ви ше бра ње но у сва кој ре ли ги ји не го чо ве ков вла сти ти дом? Ов де су олтари, недељна огњишта, пенати, свете ствари, об ре д и, це ре мо н и је; ово у то ч иш те је свето и н иком се не може одузет и Дом је за љу де ко ји су жи ве ли на европ ским про сто ри ма имао исти зна чај и в е ко ви ма на кон п р о па с т и Р и м ске и м пе ри је. Ау т ен т и ч но а к а дем ско сведоча нс т во о т оме п р едс т а в љ а докт орск а д ис е рт ац ија м ладог ш в ајцарског с т у ден та ме д и ц и не Јо ха не са Хо фе ра (Jo han ne s Ho fer), об ја в ље на г о д и не (Dis ser ta tio Me di ca de No stal gia, oder He im weh). 33 У њој је пр ви пут ко ри шће на и об ја шње на реч но стал ги ја као си но ним за по себ но пси хич ко ста ње иза - зва но жи вље њем ван до ма и род ног кра ја, ко је је има ло не га ти ван ути цај на мен тал но и фи зич ко здра вље мла дих љу ди из Швај цар ске и дру гих зе ма ља, то ком њи хо вог бо рав ка у ту ђи ни. О ду хов ној ди мен зи ји дома, о његовом знача ју за по је дин це и уже дру штве не гру пе све до че и не ки дру ги спи си из те епо хе. Ен гле ски по ли ти чар и прав ни ми сли лац Едвард Кок (Sir Ed ward Co ke) 29 Ibid. 30 Вид. R. P. Sal ler, op. cit, 88 и да ље. 31 У савре ме ној прав ној те о ри ји дом по по ре клу је си но ним за р о д и т е љ с к и д о м (енгл. the ho me of the pa rents). Вид.: John Hol lan der, It All De pends, у: Ho me A pla ce in the World (Ed. Arien Mack), New York Uni ve risty Pres, New York Lon don 1993, Q u i d e n i m s a n c t i u s, q u i d o m n i r elig ion e m un it iu s, q ua m d om u s u n us q uis q u e c iv iu m? Hic a r a e s u n t, h i c fo c i, h i c d i p e n a t e s, h i c s a c r a, r e li g i o n e s, c a e r i m o n i a e c o n t i n e n t u r; h o c p e r f u g i u m est ita san ctum om ni bus ut in de abri pi ne mi nem fas sit. (Ci c e r o n, Ora ti o ne, De Do mo Sua, 109). 33 Оп шир ни је о то ме: Alex Da vis, Co ming Ho me Again: Jo han nes Ho fer, Ed mund Spen ser, a n d P r e m o d e r n No s t a l g i a, Pa r e r go n 2 / (и з д а в ач: Au s t r a l i a n a n d Ne w Z e a l a n d A s s o c i a t io n of Me di e val and Early Mo dern Stu di es),

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2020 је го ди не у сво јој књи зи Пра вн и и нс т и т у т и Ен г л е с ке (T h e In st i t u te s of the Laws of En gland) на пи сао да је за сва ког чо ве ка ње го ва ку ћа дво рац и да је њ е г ов дом, њ е г о в о нај си г у р н и је у т о ч и ш т е. 34 Ту ми сао је по ја снио и на не к и нач и н п ра вно озв ан ич ио п р ем ије р Вил ија м П и т (Wil li am Pitt the first Earl of Cha tam), р е к а в ш и д а Н ај си р о м а ш н и ји чо в ек може у св о јој кол иби пр ко си ти свим си ла ма кру не. Мо жда му се крх ки кров мо же тре сти, ве тар мо же да ду ва кроз њу, олу ја мо же ући, ки ша мо же ући али Краљ Ен гле ске не мо же ући. Мак си ма For a man s ho u se is his ca stle ду го је би ла јед на од чеш ће н ав ођ ен и х у а нглоамери чкој л ит ер а т у ри. Ме ђу т и м, б а ш т у, н а тл у Ен гле ске, по кре ну та је ду хов на еро зи ја до мо ва. Под ути ца јем ин ду стри ја - л и з а ц и је, ма с ов н и х м и г р а ц и ја и з с е л а у г р а до в е, у р ба н и з а ц и је и л и б е р а л не и де о ло г и је, која је св е т о под рж ав ал а, нем а т е ри ја л н а д и мен зи ја до м а и с а њим по ве за не емо ци је, по че ли су да гу бе ра ни ји зна чај и да по ла ко не ста ју из сва ко дне ви це ве ли ког бро ја љу ди. На то ука зу ју и но ви ја упoредноправна ис т ра жи ва ња: Да нас је по јам дома виђен много ви ше као фи зич ко окру же ње. 35 У З ап а д ном св е т у, у о б л ас т и е коном ије, фин а нсија и с р одн и м о б л ас т им а дру штве ног жи во та он је пој мов но, а че сто и су штин ски, све ден у ма те ријал не окви ре. Та ко нпр. на сај ту In ve sto pe dia-e пи ше: Дом је фи зич ки до мицил или струк ту ра у ко јој ли це бо ра ви. У прав ном сми слу, дом је ме сто стал ног бо ра ви шта где ли це жи ви или има на ме ру да се вра ти да жи ви. 36 По след ња ре че ни ца ука зу је на то да је тра ди ци о нал ни кон цепт до ма по поре клу у мно гим сре ди на ма по ти снут кон цеп том до ма по из бо ру (енгл. ho me/ d o mi c i le b y c h o i c e). 37 Ду хов на ди мен зи ја до ма је го то во не ста ла, а са њом и емо тив не ве зе ме ђу срод ни ци ма. Оту да не тре ба да чу ди то што су оту ђе ност и ус ам љ е но с т међу н ајр асп р ос т р ањ ен ији м б олес т им а д ан аш њице. Од њ е болују појединци, њихове породице али и читава друштва. Поменути швајцар ски сту дент ме ди ци не је у XVII ве ку ука зао на то ка кве по сле ди це по здра вље мо же има ти жи вот ван (по сто је ћег) до ма. У XXI ве ку окол но сти су ком плек сни је, јер мно ги не ма ју дом. То се не од но си ис кљу чи во на бес кућни ке (енгл. ho me less). На и ме, има мно го оних ко ји има ју ку ћу, али не и дом, у т р а д и ц и о на л ном см и с л у. Н а јед ној с т р а н и ц и к њи г е Ho me A pla ce in the World, з а сно в а не на ком п лек сн и м ис т р а ж и в а њи ма у ко ји ма је у че с т в о в а л а ве л и ка г ру па ау т о ра, п ре п рича н је део д ијалог а из међу с т уден та и п рофесора 34 For a man s ho u se is his ca stle, e t d o m u s s u a c u i q u e e s t t u t i s s i m u m r e f u g i u m. O x fo r d Refer e nc e E dw a r d C oke, ht t p s: // w w w.oxfo rd r efer e nc e.c o m / v i e w/ /a c r ef / /q-or o-ed Pa d r a ic Ke n n a, In t r o d u c t i o n у: Loss of Ho mes and Evic ti ons ac ross Eu ro pe A Com par a t i v e L e g a l a n d Po li c y E x a m i n a t i o n, Ed ward El gar Pu blis hing, (Eds Pa dra ic Ken na, Ser gio Nasar re-aznar, Pe ter Spar kes, Chri stoph U. Schmid), Chel ten ham (UK) Nort ham ton (USA) 2018, ht t p s: // w w w.i n ve s t o p e d i a.c o m / t e r m s / h / h o m e. a s p Вид.: John Hol lan der, op. cit, 31 49

12 Др Ду шан Ж. Ни ко лић, Сло бо да Д. Ми до ро вић, Огра ни че ње пра ва сво ји не пра вом... (стр ) ко ји по т к р е п љу је п р е ђа ш њу т в рд њу. С т у ден т с е на ча с у з а п и т а о Ho mes for S a le? How can You buy or sell a ho me? 38 У са вре ме ном све ту по сто је два су прот на трен да ко ја мо гу у зна чај ној ме ри ути ца ти на про фи ли са ње, па и на сaмо по сто ја ње до ма, као дру штве не ин сти ту ци је. Са јед не стра не, под ути ца јем гло ба ли за ци је (и у ци љу гло ба лиз а ц и је) р а с т е б р ој љу д и ко ји п р в ен с т в е но и з по с лов н и х р а з ло г а в е о ма че с т о и у р е л а т и в н о к р а тк и м в р ем е нс к и м и нт е рв ал им а м ењ ај у п р еб ив ал иш т е. Ве ћи на то чи ни са мо стал но, а не ки са по ро ди ца ма. Реч је о тзв. у рб ан и м н о м а д и м а (енгл. ur ban no mads) и но мад ском на чи ну жи во та и ра да (енгл. no ma dic work). На ши ре ње те дру штве не по ја ве и на ње ну ма сов ност ути че п р ојек т но з а по ш љ а в а ње, ве л и к а не з а по сле но с т у по је д и н и м де ло ви ма све т а, за кључивање крат ко роч них уго во ра о рад ном ан га жо ва њу и, по себ но, тех но - ло шки на пре дак ко ји омо гу ћу је ве лику мо бил ност љу ди уз све ма ње тро шко - ве. Мно га дру штва под сти чу та кав на чин жи во та или се на ње га при ла го ђава ју. 39 Са д руг е с т ра не, т ех но ло ш к и на п ре да к омо г у ћу је све ве ћем бро ју љу д и да ра де у свом до му (енгл. work at ho me). И н фор ма ц и о не и д ру г е т ех но ло г и је ства ра ју но ву шан су за об на вља ње до ма у ду хов ном сми слу, за ја ча ње сроднич ких ве за и за де а ли је на ци ју са вре ме ног чо ве ка. У јед ној од најновији х ев р оп ск и х п р а вн и х с т уд ија посв ећен и х г уби тк у до ма и б е с к ућ н и ш т ву је р е че но: У с а в р е ме н и м д ру ш т ви ма, дом је по в е з а н са си гур но шћу, при пад но шћу, ува жа ва њем и са мо о ства ре њем [самопошто - в а њ ем]. С т а но в а њ е и дом с у ис п р е п ле т е н и с а зд р а в љ ем, де ч и ји м р а з в о јем, си р о ма ш т в ом и б о г ат с т в ом и мо г ућ но с т и ма уоп ш т е. 40 Са ма чи ње ни ца да је у прав ној на у ци на та кав на чин пре по знат зна чај до ма и да има све ви ше р а до в а ко ји с е ба в е њ е г о в ом не ма т е ри ја л ном д и мен зи јом, на г о в е ш т а в а мо - гућ ност об но ве тра ди ци о нал них вред но сти и ја ча ње њи хо ве прав не за штите у окви ру по сто је ће прав не ре гу ла ти ве, али и кроз уво ђе ње но вих пра ви ла и и н с т и т у т а. Ра з вој до г а ђа ја ће у нај ве ћој ме ри за ви си т и од п ра в не по л и т и ке д р ж а в а и на д на ц и о на л н и х и н с т и т у ц и ја. У кул ту ри по је ди них на ро да дом је, у ве ћој или ма њој ме ри, за др жао т р а д и ц и о на л на о б е ле ж ја. Н а ев р оп ском п р о с т о ру с е по т о ме и з д в а ја ју с ло - в ен ск и и на р о ч и т о, ју ж но с ло в ен ск и на р о д и. О н и с у о с т а л и нај до с лед н и ји у ч ув а њу к ул т у р ног на с ле ђа и з п ра по с т ој би не и н до е в р оп ског кор п у са, ко ји с е од но си н а дом. О т о ме св е до че е т и мо ло ш к а ис т р а ж и в а њ а и ис т р а ж и в а њ а д ру ш т в е не с т ру к т у р е ко ја је на н и в оу нај у ж и х з а јед н и ца в е ко ви ма о с т а ја л а 38 Ibid. 39 Вид. нпр.: Da vid Cra ven, Ni co la Mo rel li, Lo gi cal Spa ces for Ur ban No mads, Re s e a r ch - Ga te, f i le:///c:/user s/du sa n.n i ko lic/dow n lo ad s/lo GI CA L _SPA CES _FOR _U R BA N_NO M A DS %20 (1).p d f Pa d r a ic Ke n n a, op. cit, 3. 50

13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2020 не т а к н у т а. 41 Као што је по зна то, Ср би су ду го жи ве ли у п о р о д ич н и м з а д р у - га ма. 42 Као и рим ска fa mi lia, односно, ри мск и domu s, задруга је п редс тав ља ла з а јед н и ц у љу д и и до ба р а у ко јој с у по с т о ја л и по с е б н и од но си и у ко ји ма је в аж и о п ос еб а н п р а в н и р е ж и м. З а д р у г а р и с у с л о б од н о р а с п о л а г а л и с а м о лич ном имо ви ном (осо б и н а, п рћ ија) у ко ју су спа да ле по крет не ства ри ма ње вред ности на ме њене свакодневној употреби. Колективна имовина, која је ствара на ге не ра ци ја ма, би ла је не де љи ва и при па да ла је свим чла но ви ма за једни це. Је дан њен део, тзв. сто жер (кор је ни на, по сто ја ни име так, ба шти на 43 ) био је не от уђи в. О н је ч ув а н з а н ар едне г е не р а ц и је. 44 Оту да је су жи вот у ве л и кој па т ри јар ха л ној за јед н и ц и п ру жа о осе ћај ег зи с т ен ц и ја л не си г у р но с т и а л и и осе ћ ај д ухов не по ве з а но с т и са ос т а л и м с р од н и ц и ма. Си но н и м з а т а к ву за јед ни цу је био дом (дом Пе тро ви ћа, дом Јо ва но ви ћа и сл.). Еро зи ја по ро - д и чн и х з ад ру г а је по че л а н а кон с т у п а њ а н а сн а г у Гр а ђ а н ског з а ко н и к а з а К не же ви н у Ср би ју г о д и не. Ме ђу т и м, не к и њи хо ви р е л и к т и по с т о је и да нас. При пад ни ци ју жно сло вен ских, али и дру гих на ро да са Ис то ка Европе, и ма ју и з ра же н и ји о с е ћ ај з а з а јед н и ш т в о, ко лек т и в, колект и вн у и мовин у, ду хов ну сфе ру и сл. у од но су на за пад ни део Ста рог кон ти нен та у ком до мин и рају и нд ивид уа л и за м и ма т е ри ја л и за м. На т о у п у ћу је и са вре ме но зна че ње с рп ске р е ч и дом (ко ја по т и че од с т а р о с ло в ен ског домъ и з а јед н и ч ког и н до - е вроп ског ко ре на dṓm). У Реч ни к у срп ско га је з и ка Ма т и це с рп ске, нај с т а ри је к у лт у рн е и н а у ч н е и н с т и т у ц и је с р п с ког н а р о д а, з а д у же нe з а но рм ир ањ е је зи ка, да та су сле де ћа пој мов на од ре ђе ња: Дôм 1.а. ку ћа као ме сто где чо век жи ви, ста ну је са сво јом по родицом, породична ку ћа; б. Љу ди ко ји жи ве за једно у једном дома ћ и нс т ву, пород и чна заједн ица, по ро д и ца, до ма ћ и н ст во. (...). 45 За ра з л и к у од ра н и је на ве де н и х ма т е ри ја л и с т и ч к и х од ре ђе ња, у ко ји ма је дом све ден на фи зич ки про стор, овај по јам има још јед ну ком по нен ту ко ју чи не љу ди, за јед ни штво, ве зе ко је по сто је (или су по сто ја ле) ме ђу њи ма и сл. О ч и гледно је д а у с а в р е ме ној Ев р о п и, у п р ко с з а јед н и ч к и м ко р е н и м а ко ји с е ж у д о д а л е ке п р о ш л ос т и и нд оев р о п с к и х н а р о д а, п о с т о је з н а ч ај н е раз ли ке у по и ма њу до ма и ње го вог зна ча ја за по је дин це и дру штве ну за једни цу. То је ве ро ват но је дан од кључ них раз ло га ко ји ма се ру ко во дио ЕСЉП ка да је за у зео став да је Дом ау то но ман кон цепт ко ји не за ви си од ње го ве 41 Вид: Кар ло Ка длец, Пр в о б и т н о с л о в е н с ко п р а в о п р е X в е к а, (пре вео и до пу нио Фео дор Та ра нов ски), из да вач ка књи жар ни ца Ге це Ко на, Бе о град Ви д: Ж и в о ји н Пе ри ћ, К а т е г о ри је по р д и ц â и по р о д и ч н и х з а д ру г â у С рпском п р аву, Ар хив за прав не и дру штве не на у ке, књи га XXXII/1936, Ви д: Б р а н и с л а в Не д е љ ко в и ћ, Ис т о р и ја б а ш т и н с ке с в о ји н е у н о в о ј С р б и ји о д к р а ја XVI II ве ка до 1931, Бе о град Вид: Д. Ни ко лић, op. cit. 2019, Ре ч н и к с р п с ко г а је з и к а, и з м е њ е н о и п о п р а в љ е н о и з д а њ е, М а т и ц а с р п с к а, Но в и С а д 2011,

14 Др Ду шан Ж. Ни ко лић, Сло бо да Д. Ми до ро вић, Огра ни че ње пра ва сво ји не пра вом... (стр ) к в а л и фи к а ц и је у ск лад у с а нац иона лн и м п р а в ом. 46 Ме ђу т и м, не з а ви сно од то га што не по сто ји де фи ни ци ја, па чак ни ши ре при хва ће но пој мов но одр е ђе њ е ко је би п ру ж и ло а де к в а т а н н и в о п р а в не си г у р но с т и, не би т р е ба ло да бу де спор но да суд, ка да од лу чу је о огра ни ча ва њу пра ва сво ји не да би се очу вао дом, тре ба да утвр ди да ли по сто ји аде кват на ду хов на по ве за ност са про сто ром. Нео п ход но је да по ред ма те ри јал не, по сто ји и од го ва ра ју ћа не - ма т е ри ја л на ком по нен т а, ко ја по т р е ба ма ко ри сн и к а п р о с т о р а да је п р е в а г у н а д и н т е р е си м а в л а сн и к а. Н ај з а д, а ко од л у ч и д а ог р ан ич и п р ав о св ојине, суд тре ба да од ре ди на ко ји на чин ће вла сни ку би ти обез бе ђе на на кна да за ко ри шће ње про сто ра. По пра ви лу, тај те рет тре ба да сно си ли це ко је на ставља да га ко ри сти, а ако то ни је мо гу ће, тре ба ло би да сред ства обез бе ди д р ж а в а и з ф он до в а з а фи на н си р а њ е с о ц и ја л н и х п р о г р а ма. Н а т о је, и з ме ђу о с т а лог, о ба в ез ују р ат ификов ане међун ар одне конв енц ије. О т оме св едоче при ме ри до бре прак се у упо ред ном пра ву ПРИ МЕ РИ ДО БРЕ ПРАК СЕ У УПО РЕД НОМ ПРА ВУ 5.1. Ув од на ра з ма т ра њ а У ов ом оде љ к у ће би т и п р ед с т а в љ е н и нај у пе ча тљи ви ји п ри ме ри до бр е п ра кс е у поје д ин и м ев р опск и м зем љ ама. Оси м лег ислат и вн и х р ешењ а, би ће п р е до че н и и к љу ч н и с л у ча је ви ко ји св е до че о на с т о ја њу с у до в а да з а ш т и т е п р а в о на дом, че с т о г а и з в о де ћ и и з д ру г и х ус т а в ом з а г а р а н т о в а н и х п р а в а, по пут пра ва на до сто јан ство, пра ва на при ват ност и по ро дич ни жи вот, права на здра вље, па чак и пра ва на обра зо ва ње. Уоч љи ва је на кло ње ност суд ске прак се пра ву на дом, и то на ро чи то он да ка да су у пи та њу ра њи ве ка те гори је с т а нов н и ш т в а. По при ро ди ства ри, нај зна чај ни ји део суд ске прак се у овој обла сти настао је у ве зи са по ступ ци ма за исе ље ње ду жни ка. 48 Ме ђу њи ма је нај ви ше 46 Слу чај P r o k o p o v i c h v. R u s s i a, ст Ових не ко ли ко стра ни ца о до му по свеће но je једном младом асистенту Éco le polytech n i q u e fé d é r a l e d e L a u s a n n e (EPFL), у на ди да ће на кон од бра ње не док тор ске ди сер та ци је у Швај цар ској, ње гов дом по по ре клу у Ср би ји, би ти и ње гов дом по из бо ру. 48 Ин те ре сант но је да ве ћи на ана ли зи ра них за ко но дав ста ва по зна је тзв. зим ски мо ра то - ри ју м, т ј. за бра н у исе ље ња то ком зи мск и х месец и у сл учају да п ре тходн и власн иц и и л и зак у п ц и не ма ју мо г ућ ност да се п ре се ле у д ру ги од говара јућ и смештај. За Мађарск у вид: Nóra Teller, Esz ter So mog y i w it h t he con t r i bu t ion of Nór a To sics, So cial con t ext, ev ic t i on s a nd pre ve n t ion me a su res i n Hun gary in: Pa dra ic Ken na et.al. (ed.), Loss of Ho mes and Evic ti ons ac ross Eu ro pe A Com pa ra tive Le gal and Po lic y Exa mi na t i on, Ed ward El gar Pu blis hing, Chel ten ham Nort hamp ton 2018, 145; за Пољ ску вид: W. Borysi ak, op. cit, 241. У Србији је ова забрана пос тав љена дос та ш ире. Наиме, чл. 85 ст. 1 За ко на о ста но ва њу и одр жа ва њу згра да про пи са но је да се ре ше ње о исе ље њу не мо же спро во ди ти при не по вољ ним вре мен ским при ли ка ма, не де љом, у да не др жав них и вер - ских пра зни ка, но ћу, пре из бо ра и не по сред но пре по чет ка и кра ја школ ске го ди не.