ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА И ПРИН ЦИ ПИ ДЕМОКРАТИЈE

Транскрипт

1 Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град DOI /kultura M УДК Ролс Џ : прегледни рад ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА И ПРИН ЦИ ПИ ДЕМОКРАТИЈE Са же так: У овом ра ду ба ви ће мо се иде ја ма и иде а ли ма ко ји су карак те ри стич ни за по ли тич ку кул ту ру де мо крат ског дру штва, а ко ји омо гу ћа ва ју трај ност де мо кра ти је и да љи раз вој де мо кратских ин сти ту ци ја. Наш основ ни циљ би ће да ис тра жи мо нор матив ну ди мен зи ју по ли тич ке кул ту ре де мо крат ског дру штва. Пола зе ћи од сло бо де и јед на ко сти као основ них прин ци па де мо крати је раз мо три ће мо пи та ње на ко ји на чин ови прин ци пи уте ме љу ју основ не иде је и иде а ле по ли тич ке кул ту ре де мо крат ског дру штва. Иа ко је на ше ис тра жи ва ње пре вас ход но нор ма тив не при ро де оно ће на сто ја ти да ука же на зна чај по ве зи ва ња нор ма тив не по литич ке те о ри је са ем пи риј ски ори јен ти са ним те о ри ја ма у ве зи са по ли тич ком кул ту ром. Кључ не ре чи: де мо кра ти ја, по ли тич ка кул ту ра, прав да, сло бо да, јед на кост По ли тич ка кул ту ра не ког дру штва мо же би ти под сти цај на или спу та ва ју ћа за функ ци о ни са ње де мо кра ти је. 1 Пи та ња о фак то ри ма ве за ним за по ли тич ку кул ту ру ко ји ути чу на функ ци о ни са ње де мо кра ти је у знат ној ме ри су ис тра же на у окви ру по ли тич ких на у ка и со ци о ло ги је. 2 За свр хе овог ра да по ла зи мо од де фи ни ци је по ли тич ке кул ту ре ко ју су 1 Текст је на стао као ре зул тат ра да на про јек ти ма бр и бр , ко је фи нан си ра Ми ни стар ство про све те, на у ке и тех но ло шког раз во ја Ре пу бли ке Ср би је. 2 Al mond, G. A. and Ver ba, S. (1963) The Ci vic Cul tu re: Po li ti cal At ti tu de and De moc racy in Fi ve Na ti ons, Prin ce ton: Prin ce ton Uni ver sity Press; Lip set, S. M. (1959) So me So cial Re qu i si tes of De moc racy: Eco no mic De ve lopment and Po li ti cal Le gi ti macy, The Ame ri can Po li ti cal Sci en ce Re vi ew 53, pp ; Lip set, S. M. (1990) The Cen tra lity of Po li ti cal Cul tu re, Jo ur nal of De moc racy 4, pp ; Lip set, S. M. (1994) The So cial Re qu i si tes of De moc racy Re vi si ted, Ame ri can So ci o lo gi cal Re vi ew 59, pp

2 пред ло жи ли Ал монд (G. А. Al mond) и Вер ба (S. Ver ba) у књи зи Гра ђан ска кул ту ра. На и ме, они по ли тич ку кул ту ру де фи ни шу та ко да тај тер мин ре фе ри ра на спе ци фич но поли тич ке ори јен та ци је ста во ве пре ма по ли тич ком си сте му и ње го вим раз ли чи тим де ло ви ма, као и ста во ве у по гле ду соп стве не уло ге у окви ру си сте ма. 3 У овом ра ду по себ ну па жњу по све ти ће мо оним ста во ви ма, од но сно иде ја ма и иде а ли ма ко ји су ка рак те ри стич ни за по ли тич ку кул ту ру де мо крат ског дру штва, а ко ји омо гу ћа ва ју трај ност де мокра ти је и да љи раз вој де мо крат ских ин сти ту ци ја. Ме ђу тим, на ше ис тра жи ва ње би ће пре вас ход но нор ма тив не при роде. Уме сто те жње да се на пра ви ин вен тар основ них иде ја и иде а ла ко ји ка рак те ри шу по ли тич ку кул ту ру де мо крат ског дру штва, на сто ја ће мо да раз мо три мо њи хо ву нор ма тив ну ди мен зи ју. Дру гим ре чи ма, уме сто де скрип тив ног ис тра жива ња ко је су то иде је ко је ка рак те ри шу по ли тич ку кул ту ру де мо крат ског дру штва, ис тра жи ће мо на ко ји на чин су оне по ве за не са основ ним нор ма тив ним прин ци пи ма ка рак те ристич ним за де мо кра ти ју. Од са мог ње ног на стан ка у ан тич ко до ба основ ни прин ци пи ко ји ка рак те ри шу де мо кра ти ју је су прин ци пи сло бо де, јед на ко сти и прав де. Наш циљ би ће, дакле, да ис пи та мо ве зу из ме ђу не ких основ них иде ја и иде а ла ко ји ка рак те ри шу по ли тич ку кул ту ру де мо крат ског дру штва са овим ба зич ним прин ци пи ма. На са мом по чет ку тре ба ис та ћи у ко јој ме ри наш при ступ ду гу је по ли тич кој те о ри ји Џо на Рол са (J. Rawls), али и у којој ме ри од ње од сту па. На и ме, овај ау тор ко ји је у нај ве ћој ме ри ути цао на са вре ме ну нор ма тив ну по ли тич ку те о ри ју, у ра ни јој и ка сни јој фа зи за сту пао је ста но ви шта ко ја су се у од ре ђе ној ме ри раз ли ко ва ла. Ов де ће мо ис та ћи кључ ну раз ли ку ко ја је ре ле вант на за на ше ис тра жи ва ње. У вре ме пи са ња Те о ри је прав де (1971), Џон Ролс је на сто јао да пону ди нор ма тив но оправ да ње за основ не прин ци пе прав де за де мо крат ско дру штво. 4 Ме ђу тим, на чин на ко ји је то учинио је сте јед на знат но ап стракт на вер зи ја те о ри је дру штвеног уго во ра, ко ја по ла зе ћи од хи по те тич ке си ту а ци је ко ја је фер уста но вља ва и оправ да ва основ не прин ци пе прав де. Сам Ролс је ука зао да се основ ни прин ци пи прав де ко ји би 3 Al mond, G. A. and Ver ba, S. (1963) The Ci vic Cul tu re: Po li ti cal At ti tu de and De moc racy in Fi ve Na ti ons, Prin ce ton: Prin ce ton Uni ver sity Press, p Ролс већ на по чет ку Те о ри је прав де из но си тврд њу да кон цеп ци ју правде ко ју пред ла же сма тра нај при клад ни јом мо рал ном осно вом за де мократ ско дру штво : Rawls, J. (1971) A The ory of Ju sti ce, Cam brid ge, MA: Har vard Uni ver sity Press, p. VIII. За ту ма че ње и да љу раз ра ду ове идеје ви де ти: Co hen, J. (2003) For a De moc ra tic So ci ety, in: The Cam brid ge Com pa nion to Rawls, ed. Fre e man, S. R., Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press. pp

3 би ли усво је ни у та квој јед ној си ту а ци ји мо гу схва ти ти тако да из ра жа ва ју прин ци пе сло бо де, јед на ко сти и брат ства (соли дар но сти). 5 Ме ђу тим, у ка сни јем пе ри о ду свог ствара ња, Ролс је до не кле про ме нио пер спек ти ву. У По ли тичком ли бе ра ли зму (1993), он ис ти че да би кон цеп ци ја прав де ко ја би би ла од го ва ра ју ћа за де мо крат ско дру штво уме сто из ап стракт них кон цеп ци ја тре ба ло до брим де лом да бу де из ве де на из по ли тич ке кул ту ре де мо крат ског дру штва. То зна чи да је за раз ли ку од ра ни јег пе ри о да, Ролс по себ но иста као зна чај по ли тич ке кул ту ре де мо крат ског дру штва за норматив ну по ли тич ку те о ри ју. 6 Наш при ступ у овом ра ду ду гу је Рол со вој те о ри ји уто ли ко што у цен тар па жње ста вља основ не прин ци пе, али и по литич ку кул ту ру де мо крат ског дру штва. Ме ђу тим, за раз ли ку од на пе то сти ко ја је ка рак те ри стич на за ње го ву ра ни ју и касни ју те о ри ју, наш при ступ ове две ди мен зи је до во ди у ве зу ти ме што се тра га за од но си ма прин ци па прав де, сло бо де, јед на ко сти и со ли дар но сти, са еле мен ти ма де мо крат ске поли тич ке кул ту ре. Да кле, уме сто да се у окви ру по ли тич ке кул ту ре де мо крат ског дру штва тра же ре сур си за из град њу нор ма тив не по ли тич ке те о ри је, ми ра ди је ис тра жу је мо норма тив ну ди мен зи ју са ме те по ли тич ке кул ту ре. У тој мери наш при ступ, иа ко ин спи ри сан Рол со вом по ли тич ком теоријом, у од ре ђе ној ме ри од ње и од сту па. Рад је струк ту ри сан на сле де ћи на чин. У пр вом по гла вљу ба ви мо се не ким основ ним еле мен ти ма по ли тич ке кул ту ре де мо крат ског дру штва ко ји се за сни ва ју на прин ци пу сло боде. Дру го по гла вље по све ће но је раз ма тра њу ве зе прин ци па јед на ко сти са не ким од основ них иде ја по ли тич ке кул ту ре де мо крат ског дру штва, али и иде је да је де мо кра ти ја пра вичан про цес до но ше ња од лу ка. У тре ћем по гла вљу по себ на па жња по све ће на је пи та њу ре ле вант но сти про у ча ва ња норма тив не ди мен зи је де мо крат ске по ли тич ке кул ту ре. У закључ ку се су ми ра ју глав ни ре зул та ти ис тра жи ва ња и ис ти че зна чај по ве зи ва ња нор ма тив не те о ри је де мо кра ти је са ем пириј ски ори јен ти са ним ис тра жи ва њи ма у по ли тич ким на у кама и со ци о ло ги ји ко ја у цен тар па жње ста вља ју по литич ку кул ту ру де мо крат ског дру штва. 5 За ову тврд њу ви де ти: Rawls, J. (1971) A The ory of Ju sti ce, Cam brid ge, MA: Har vard Uni ver sity Press, p За Рол со ва раз ма тра ња у ве зи са по ли тич ком кул ту ром де мо крат ског дру штва ви де ти: Ролс, Џ. (1998) По ли тич ки ли бе ра ли зам, Бе о град: Филип Ви шњић. За ин тер пре та ци ју и кри ти ку Рол со вог схва та ња по литич ке кул ту ре де мо крат ског дру штва ви де ти: Мла де но вић, И. (2015) Џон Ролс о по ли тич кој кул ту ри де мо крат ског дру штва, Кул ту ра број 149, Београд: Завод за проучавање културног развитка, стр

4 1 По ђи мо од то га на ко ји на чин је прин цип сло бо де по ве зан са не ким основ ним еле мен ти ма по ли тич ке кул ту ре де мократ ског дру штва. Пр во, за де мо крат ску по ли тич ку кул ту ру ка рак те ри стич на је иде ја да је ро бо вла снич ки од нос не што што је не при ме ре но де мо крат ском уре ђе њу. 7 На и ме, ова идеја мо же се раз у ме ти упра во као из ра жа ва ње прин ци па слобо де на та кав на чин што се сма тра да у окви ру де мо крат ског дру штва сва ка осо ба тре ба да се тре ти ра као сло бод на. Ова иде ја у окви ру по ли тич ке кул ту ре де мо крат ског дру штва схва та се на два на чи на. Она се схва та на ли бе ра лан на чин та ко да се у де мо кра ти ји сва ка осо ба тре ти ра као сло бод на у сми слу да се власт не ме ша у при ват ни жи вот ин ди ви дуа и сва ка осо ба има мо гућ ност да са ма ода бе ре соп стве не ци љеве и на чин жи во та. Ме ђу тим, ова иде ја у окви ру по ли тич ке кул ту ре де мо крат ског дру штва схва та се и на ре пу бли кански на чин у сми слу да оно што је истин ска су прот ност одно са ро бо вла сни штва је сте да сва ка осо ба има ста тус једна ког гра ђа ни на. Да кле, иде ја да је ро бо вла снич ки од нос у су прот но сти са де мо крат ским уре ђе њем, мо же се из ра зи ти та ко што би се ре кло да је за де мо кра ти ју ка рак те ри стич на сло бо да ин ди ви дуа да пла ни ра ју, ме ња ју и ре ви ди ра ју сво је жи вот не ци ље ве, али и да уче ству ју у по ли тич ком жи во ту на рав но пра ван на чин. Дру го, прин цип сло бо де по ве зан је са иде а лом де мо крат ског дру штва у ко ме гра ђа ни има ју не са мо јед нак ста тус, већ и мо гућ ност да уче ству ју у по ли тич ком жи во ту. Иде ал ши роког уче шћа гра ђа на у по ли тич ком жи во ту ка рак те ри сти чан је за де мо кра ти ју још од ан тич ког до ба. За пра во да се би ра и да се бу де би ран ко је је ка рак те ри стич но за пред став нич ку де мо кра ти ју ко ја је на ста ла у мо дер но до ба мо же се ре ћи да из ра жа ва исти овај основ ни иде ал о уче шћу гра ђа на у поли ти ци. Али не ра ди се са мо о уче шћу ра ди уче шћа, већ о то ме да је ка рак те ри сти ка де мо кра ти је да су гра ђа ни ти који као ко лек тив но те ло у де мо кра ти ји има ју нај ви шу власт и да је за ње но прак ти ко ва ње ну жно уче шће. У по ли тич кој те о ри ји по сто је раз ли чи та ста но ви шта у ве зи са тим у ко јој ме ри би гра ђа ни тре ба ло да уче ству ју у по ли тич ком жи воту. Пар ти ци па тив не те о ри је де мо кра ти је ис ти чу зна чај широ ког уче шћа гра ђа на у по ли тич ком жи во ту, што укљу чу је 7 Ролс та ко ђе по ла зи од ове иде је ко ја је ка рак те ри стич на за по ли тич ку кул ту ру де мо крат ског дру штва. Ви де ти: Ролс, Џ. (1998) По ли тич ки либе ра ли зам, Бе о град: Фи лип Ви шњић, стр. 40. С об зи ром да су у антич ко до ба ро бо ви би ли ис кљу че ни из уче шћа у де мо крат ском од лу чива њу, тре ба ло би пре ци зи ра ти да је реч о иде ји ко ја је ка рак те ри стич на за модер ну по ли тич ку кул ту ру де мо крат ског дру штва. 100

5 и до но ше ње за ко на. Дру ге, ви ше еко ном ски ори јен ти са не те о ри је, сма тра ју да пре те ра но уче шће гра ђа на у по ли ти ци мо же до не ти ви ше ште те не го ко ри сти. Ме ђу тим, и јед не и дру ге те о ри је за пра во не до во де у пи та ње иде ал по ли тичке кул ту ре де мо крат ског дру штва по ко ме је за де мо кра тију ка рак те ри стич но уче шће гра ђа на у по ли тич ком жи во ту и поли тич ком од лу чи ва њу. Тре ће, прин цип сло бо де из ра жен је у иде ји да уче шће грађа на у по ли тич ком жи во ту под ра зу ме ва да они мо гу да изабе ру, али и да сме не оне ко ји оба вља ју од ре ђе ну по ли тич ку функ ци ју. За за ми сао о сме њи во сти вла сти мо же се ре ћи да је јед на од основ них иде ја де мо крат ске по ли тич ке кул туре. Тре ба ис та ћи да са ма за ми сао о сме њи во сти вла сти ни је ис кљу чи во по ве за на са мо гућ но шћу да се власт иза бе ре и сме ни на из бо ри ма. На и ме, у ан тич ко до ба де мо кра ти ја се по ред ме ха ни зма ве ћин ског гла са ња и јав ног рас пра вља ња у ве ли кој ме ри за сни ва ла на ме ха ни зму лу три је или на су мичног из бо ра оних ко ји ће оба вља ти не ке ма ги страт ске функци је. Ова иде ја о на су мич ном из бо ру др жав них функ ци оне ра иш че зла је у мо дер но до ба. Ме ђу тим, има ју ћи у ви ду да су функ ци је на ко је су ма ги стра ти би ра ни углав ном би ле крат ко трај не и да број гра ђа на Ати не ни је био ве ли ки, гото во сва ки гра ђа нин имао је при ли ку да за жи во та оба вља не ку од функ ци ја (ако не ма ги страт ску, он да ба рем да на сумич ним из бо ром бу де члан ве ли ке на род не по ро те). 8 Ка ко год, без об зи ра на све раз ли ке у од но су на основ не де мократ ске ме ха ни зме чи ни се да они у јед на кој ме ри од ра жава ју за ми сао о сме њи во сти вла сти ко ја је ка рак те ри стич на за по ли тич ку кул ту ру де мо крат ског дру штва. Ако оне ко ји оба вља ју власт ни је мо гу ће сме ни ти, он да се не ви ди ка ко се и да ље мо же твр ди ти да су гра ђа ни сло бод ни у по ли тичком сми слу. Још је дан, че твр ти вид, на ко ји је прин цип сло бо де по везан са еле мен ти ма де мо крат ске по ли тич ке кул ту ре од но си се на иде ју о мо гућ но сти сло бод ног из ра жа ва ња ми шље ња у окви ру де мо крат ског дру штва. Иде ја да се сло бод но из ра зи соп стве но ми шље ње чи ни срж де мо кра ти је још од ан тич ког до ба. У атин ској скуп шти ни сва ки гра ђа нин је имао не са мо пра во уче шћа, већ и пра во да се јав но обра ти свим оста лим 8 Ари сто тел ве зу из ме ђу сло бо де и сме њи ва ња гра ђа на у оба вља њу власти об ја шња ва на сле де ћи на чин: Основ ни прин цип де мо крат ског порет ка је сло бо да. Обич но се ка же да сло бо ду сва ко по се ду је са мо у овој вр сти по рет ка, јер се сма тра да је она циљ свих де мо кра ти ја. Јед на компо нен та те сло бо де је сте да се на из ме нич но вла да и по ко ра ва. На ве дено пре ма: Ari sto tle, Po li tics, In di a na po lis, Cam brid ge: Hac kett Pu blis hing Com pany, 1317b, p

6 гра ђа ни ма. У мо дер но до ба пра во на сло бо ду го во ра сма тра се јед ним од основ них људ ских пра ва ко је ни је ис кљу чи во ве за но за по ли тич ко од лу чи ва ње. Али се исто та ко сма тра да по ли тич ки жи вот у де мо кра ти ји не мо же на сми са о ни на чин да функ ци о ни ше уко ли ко ни је обез бе ђе но пра во на сло бо ду го во ра и уко ли ко се оно не по шту је. Та ко да се без об зи ра на раз ли ке у схва та њу уло ге сло бо де го во ра мо же ре ћи да се прин цип сло бо де на ла зи у осно ви овог ва жног еле мен та по ли тич ке кул ту ре де мо крат ског дру штва. Пе то, са прет ход ном иде јом по ве за на је иде ја да је за демо кра ти ју ка рак те ри стич на не са мо сло бо да го во ра, већ и ува жа ва ње су прот ног ми шље ња. Ова иде ја у окви ру по литич ке кул ту ре де мо крат ског дру штва схва та се на два на чина. Пр ви на чин је сте да је за де мо кра ти ју ка рак те ри стич на то ле рант ност јер она на не ки на чин и по сто ји за то што се уве ре ња љу ди ме ђу соб но раз ли ку ју. Ролс ову иде ју из ра жава та ко што ка же да је ра зло жни плу ра ли зам трај но обе леж је по ли тич ке кул ту ре де мо крат ског дру штва. 9 У су прот но сти је са де мо кра ти јом да се си лом на мет не сво је уве ре ње другим љу ди ма ко ји се са тим уве ре њем не сла жу. Да кле, би ло ка ква вр ста не то ле рант но сти пре ма раз ли чи тим схва та њи ма би ло да су она ре ли ги о зне, етич ке или фи ло зоф ске при роде ин ком па ти бил на је са де мо кра ти јом. Дру ги на чин да се раз у ме иде ја о ува жа ва њу су прот ног ми шље ња од но си се спе ци фич но на по ли тич ка уве ре ња. На и ме, ова иде ја та кође под ра зу ме ва да је за де мо кра ти ју ка рак те ри стич но да посто ји опо зи ци ја у од но су на вла да ју ће струк ту ре и да она има пра во, али и мо гућ ност да из ра зи соп стве не ста во ве и уве ре ња. 10 Ко ри шће ње сред ста ва при си ле ка ко би се оне могу ћи ло опо зи ци о но де ло ва ње, оне мо гу ћа ва ње опо зи ци је да из не се сво је ста во ве и кри ти ку је власт, у су прот но сти су са јед ном од основ них иде ја по ли тич ке кул ту ре де мо крат ског дру штва. Иде је да је у де мо кра ти ји од су штин ске ва жно сти ува жа ва ње су прот ног уве ре ња и ми шље ња. 2 У прет ход ном по гла вљу на сто ја ли смо да ука же мо на ко ји на чин су не ке ва жне иде је и иде а ли ко ји су ка рак те ри стич ни за по ли тич ку кул ту ру де мо крат ског дру штва уте ме ље ни у прин ци пу сло бо де. У овом по гла вљу ба ви ће мо се оним елемен ти ма де мо крат ске по ли тич ке кул ту ре ко ји из ра жа ва ју 9 Ролс, Џ. (1998) По ли тич ки ли бе ра ли зам, Бе о град: Фи лип Ви шњић, стр За да ља раз ма тра ња у ве зи са зна ча јем опо зи ци је за де мо кра ти ју ви де ти: Дал, Р. (1997) По ли ар хи ја: пар ти ци па ци ја и опо зи ци ја, Бе о град: Фи лип Ви шњић. 102

7 прин цип јед на ко сти, као и оне ко ји се од но се на пра вич ност про це са де мо крат ског од лу чи ва ња. Пр ви вид на ко ји принцип јед на ко сти уте ме љу је бит не иде је де мо крат ске по литич ке кул ту ре од но си се на при ро ду по ли тич ке јед на ко сти ве за ну за уче шће у про це су де мо крат ског од лу чи ва ња. Наи ме, јед на од бит них иде ја по ли тич ке кул ту ре де мо крат ског дру штва је сте да у про це су по ли тич ког од лу чи ва ња сви грађа ни тре ба да има ју јед на ку мо гућ ност ути ца ја. Ова иде ја обич но се из ра жа ва ста вом Је дан чо век, је дан глас. Чи ни се, да кле, су прот ним де мо кра ти ји да не ке осо бе има ју ве ћу мо гућ ност ути ца ја на по ли тич ко од лу чи ва ње би ло због својих при род них спо соб но сти, би ло због дру штве них уло га и по ло жа ја. За ни мљи во је да су не са мо кри ти ча ри де мо кра ти је, не го и не ки ње ни за ступ ни ци на сто ја ли да до ве ду у пи та ње ова кву јед ну иде ју. Та ко је, на при мер, Џон Стју арт Мил (J. S. Mill) ко ји је био је дан од нај зна чај ни јих за ступ ни ка пред став ничке де мо кра ти је, сма трао да би пра во гла са тре ба ло да бу де уни вер зал но, али не и јед на ко. За пра во, он је сма трао да би глас оних ко ји су обра зо ва ни ји или оба вља ју не ке ва жне дру штве не функ ци је тре бало да вре ди ви ше од гла са осталих гра ђа на. 11 Раз лог за то ни је био што је Мил ми слио да су дру ги гра ђа ни ма ње вред ни, већ за то што је сма трао да је то до бар на чин да они обра зо ва ни ји уоп ште бу ду за сту пље ни у пар ла мен ту, а ти ме и да од лу ке ко је се та мо до но се бу ду бо ље. Да кле, он је сма трао да ова ква јед на иде ја за пра во може да уна пре ди про цес де мо крат ског од лу чи ва ња. Ме ђу тим, Ми ло ва иде ја упр кос то ме што је он сма трао да ни је у супрот но сти са де мо кра ти јом, ни у исто ри ји де мо кра ти је, као ни да нас, ни је раз ма тра на као пред лог вре дан спро во ђе ња у де ло у не ким ши рим раз ме ра ма. Мо гло би се ре ћи да раз лог за то у ве ли кој ме ри ле жи упра во у иде ји ко ја је ка рак те ристич на за по ли тич ку кул ту ру де мо крат ског дру штва да би мо гућ ност ути ца ја сва ке осо бе тре ба ло да бу де јед на ка, што зна чи да сва ки глас вре ди јед на ко, али и да сва ко има јед наку мо гућ ност да уче ству је у јав ној рас пра ви што је ка рак теристи ка де мо кра ти је још од ан тич ког до ба. Ипак, прин цип јед на ко сти у по ли тич кој кул ту ри де мо кратског дру штва свој из раз има не са мо у ви ду по ли тич ке једна ко сти, већ и еко ном ске јед на ко сти схва ће не у сми слу со ли дар но сти. За по ли тич ку кул ту ру де мо крат ског друштва је ка рак те ри стич на иде ја да су пре те ра не еко ном ске 11 Mill, J. S. (1861/1977) Con si de ra ti ons on Re pre sen ta ti ve Go vern ment, in: Col lec ted Works of John Stu art Mill Vol. XIX: Es says on Po li tics and Soci ety, To ron to, Lon don: Uni ver sity of To ron to Press, Ro u tled ge and Ke gan Paul, p

8 неједнакости штет не за де мо кра ти ју и од ви ја ње де мо кратског про це са. То не зна чи да се у окви ри ма де мо крат ске поли тич ке кул ту ре прет по ста вља да сви љу ди у пот пу но сти тре ба да бу ду јед на ки у еко ном ском сми слу. За ступ ни ци де мо кра ти је обич но сма тра ју да еко ном ске не јед на ко сти не тре ба да бу ду пре те ра не, за то што у су прот ном еко ном ска моћ мо же од не ти пре ва гу над про це сом по ли тич ког од лучи ва ња у ко ме сви тре ба да има ју јед на ку мо гућ ност утица ја. Отуд ни је чуд но што је та иде ја че сто до во ђе на у везу са кон цеп ци јом ди стри бу тив не прав де, од но сно да је у де мо крат ском дру штву ду жност др жа ве да по мог не они ма ко ји се на ла зе у нај ло ши јем по ло жа ју. Та ко је, ре ци мо, Џон Ролс прин цип раз ли ке ко ји ка же да су не јед на ко сти у друштву до пу ште не са мо ако иду у при лог и они ма ко ји у друштву нај ло ши је сто је за јед но са прин ци пом јед на ких шан си окаракте ри сао као прин цип де мо крат ске јед на ко сти. 12 Ви де ли смо, да кле, да прин цип јед на ко сти у окви ру по литич ке кул ту ре де мо крат ског дру штва би ва из ра жен кроз поли тич ку и еко ном ску ди мен зи ју. А за обе иде је ко је смо разма тра ли мо же се ре ћи да под ра зу ме ва ју не ку вр сту ба зич ног уте ме ље ња у иде ји људ ског до сто јан ства. На и ме, при зна ње да је људ ско до сто јан ство не што што је вред но по што ва ња, зна чи да сва људ ска би ћа за слу жу ју фер трет ман. 13 Овај фер трет ман мо же се схва ти ти у сми слу со ци јал не прав де, али и по ли тич ке прав де. У окви ру кон цеп ци је со ци јал не правде то би зна чи ло да ни јед на осо ба не би тре ба ло да бу де без сред ста ва за мо гућ ност во ђе ња до сто јан стве ног жи вота. У окви ру кон цеп ци је по ли тич ке прав де то би зна чи ло да сва ка осо ба тре ба да има јед нак ути цај на про цес по ли тичког од лу чи ва ња. Ус кра ћи ва ње пра ва не ке осо бе на јед на ку мо гућ ност ути ца ја за то не зна чи са мо ус кра ћи ва ње јед ног од мно штва раз ли чи тих пра ва, већ и да се људ ско до сто јанство да те осо бе не по шту је. У до са да шњем из ла га њу ви дели смо на ко ји на чин су ове за ми сли о по ли тич кој јед на кости и со ли дар но сти схва ће не у окви ру по ли тич ке кул ту ре демократског дру штва. Са да се окре ће мо још јед ној иде ји де мо крат ске по ли тич ке кул ту ре ко ја је у ве зи са иде јом о по ли тич кој јед на ко сти, а то је да чи тав про цес де мо крат ског од лу чи ва ња тре ба да бу де пра ве дан. Ово се обич но из ра жа ва ста вом о фер и сло бодним из бо ри ма. Део иде је о фер и сло бод ним из бо ри ма 12 Rawls, J. (1971) A The ory of Ju sti ce, Cam brid ge, MA: Har vard Uni ver sity Press, p За де таљ ни је раз ма тра ње ове иде је ви де ти: Chri sti a no, T. (2008) The Consti tu tion of Equ a lity: De moc ra tic Aut ho rity and Its Li mits, Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press, по гла вље

9 сва ка ко је мо гућ ност јед на ког ути ца ја сва ког гра ђа ни на на крај њи ре зул тат де мо крат ског од лу чи ва ња. Ме ђу тим, иде ја о пра вед но сти чи та вог про це са од лу чи ва ња иде и да ље од то га. Она укљу чу је и мно ге дру ге иде је и иде а ле ко је смо до са да раз ма тра ли по пут оних о мо гућ но сти ак тив ног уче шћа, сло бод ног из ра жа ва ња ми шље ња, ува жа ва ња раз ли чи то сти, до пу ште но сти и ува жа ва ња опо зи ци о ног ми шље ња и де лова ња. Иде ја о пра вед но сти по ли тич ког про це са под ра зу ме ва рав но пра ван трет ман ка ко са мих гра ђа на, та ко и оних парти ја и по ли ти ча ра ко ји се кан ди ду ју за од ре ђе не функ ци је. Та ко да упр кос мо гућ но сти јед на ког по ли тич ког ути ца ја гра ђа на, не би се мо гло ре ћи да је по ли тич ки про цес у потпу но сти пра ве дан ако кан ди да ти за функ ци је ни су та ко ђе рав но прав но тре ти ра ни. 3 Наш циљ у прет ход ним по гла вљи ма био је да раз мо три мо не ке основ не иде је и иде а ле де мо крат ске по ли тич ке кул туре у све тлу од ре ђе них прин ци па ка рак те ри стич них за де мокра ти ју. У том по гле ду мо гло би се ре ћи да смо на сто ја ли да им пли цит ну за сно ва ност ових иде ја и иде а ла на прин ципи ма прав де, пре све га сло бо де и јед на ко сти, учи ни мо експли цит ном. С об зи ром да по ли тич ку кул ту ру ка рак те ри ше скуп оп ште при хва ће них иде ја и ве ро ва ња, на сто ја ли смо да по ка же мо да се не ки од основ них еле ме на та по ли тич ке култу ре де мо крат ског дру штва нај бо ље мо гу раз у ме ти та ко да из ра жа ва ју ове ба зич не прин ци пе де мо кра ти је. У увод ном де лу ра да ис та кли смо да се не ка од по ла зи шта за на ше ис тра жи ва ње на ла зе у Рол со вој по ли тич кој те о ри ји, али и да у од ре ђе ним по гле ди ма од сту па мо од ње го вог гледи шта. На овом ме сту тре ба ло би ис та ћи још јед ну ствар у ве зи са од но сом пре ма Рол со вој те о ри ји. Ка да Ролс го во ри о по ли тич кој кул ту ри де мо крат ског дру штва он је од ре ђује као за јед нич ки фун дус им пли цит но при зна тих основ них иде ја и прин ци па. 14 Из овог од ре ђе ња је очи глед но да Ролс не пра ви не ку по себ ну раз ли ку из ме ђу иде ја и прин ци па у ве зи са по ли тич ком кул ту ром де мо крат ског дру штва. Иа ко је на ше схва та ње де мо крат ске по ли тич ке кул ту ре бли ско Рол со вом, тре ба ис та ћи да је за на ше ис тра жи ва ње од од лучу ју ће ва жно сти би ло пра вље ње раз ли ке из ме ђу иде ја ко је су ка рак те ри стич не за по ли тич ку кул ту ру де мо крат ског друштва и основ них прин ци па де мо кра ти је. Ово отва ра те шко пи та ње да ли се основ ни прин ци пи де мо кра ти је и са ми мо гу 14 Ролс, Џ. (1998) По ли тич ки ли бе ра ли зам, Бе о град: Фи лип Ви шњић, стр

10 сма тра ти де лом по ли тич ке кул ту ре или има ју сво је не за висно ва же ње у окви ри ма нор ма тив не по ли тич ке те о ри је. Ми смо их у ра ду тре ти ра ли на овај дру ги на чин јер сма тра мо да је од од лу чу ју ће ва жно сти пра вље ње раз ли ке из ме ђу иде ја де мо крат ске по ли тич ке кул ту ре и нор ма тив них прин ци па за уви ђа ње нор ма тив не ди мен зи је са ме те по ли тич ке кул ту ре. Упра во у то ме ле жи сми сао на шег по ку ша ја да се прин ципи ко ји су им пли цит ни у уо би ча је ним схва та њи ма ве за ним за де мо крат ско дру штво учи не екс пли цит ним. Али упра во за то на ша екс пли ка ци ја тих прин ци па мо ра да се по зи ва како на скуп иде ја ко је ка рак те ри шу де мо крат ску по ли тич ку кул ту ру, та ко и на да љу ела бо ра ци ју тих иде ја у све тлу позна тих прин ци па и ин сти ту ци ја у окви ру по ли тич ке те о ри је и те о ри је де мо кра ти је. У јед ном ра ни јем ра ду из не ли смо кри ти ку на ра чун Рол совог схва та ња по ли тич ке кул ту ре де мо крат ског дру штва ко ја ка же да је ње гов из бор основ них иде ја по ли тич ке кул ту ре де мо крат ског дру штва у од ре ђе ној ме ри се лек ти ван. 15 Са да би се иста та кри ти ка мо гла упу ти ти и на ра чун на шег стано ви шта. У уво ду је ја сно ис так ну то да ће мо се ба ви ти са мо не ким основ ним иде ја ма и иде а ли ма ве за ним за по ли тичку кул ту ру де мо крат ског дру штва. Ме ђу тим, упр кос овом огра ни че њу и да ље би се мо гло по ста ви ти пи та ње за што су раз мо тре не баш те иде је и иде а ли а не не ки дру ги ко ји би се та ко ђе мо гли сма тра ти основ ним. У том по гле ду ис ти че мо да је глав ни циљ на шег ис тра жи ва ња нор ма тив не при ро де и да је за нор ма тив не свр хе ко је има мо у ви ду скуп иде ја и иде а ла ко ји смо раз ма тра ли са свим до во љан. На и ме, нор ма тив ни прин ци пи од ко јих смо по шли прем да су ка рак те ри стич ни за де мо кра ти ју, не мо ра ју ну жно да се при ме њу ју на де мо кра ти ју. Мо гу ће је за ми сли ти дру штво ко је би би ло ор га ни зо ва но у скла ду са прин ци пом сло боде, а да ни је исто вре ме но де мо крат ско. С дру ге стра не, неко дру штво би мо гло у сво јим ин сти ту ци ја ма да им пле менти ра прин цип јед на ко сти, а да је исто вре ме но ау то крат ско. Сма тра мо да на ше ис тра жи ва ње ука зу је за што је бит но да фун дус иде ја и иде а ла по ли тич ке кул ту ре де мо крат ског дру штва им пли цит но прет по ста вља ка ко прин цип сло боде, та ко и прин цип јед на ко сти. Са ма по ли тич ка кул ту ра демо крат ског дру штва нам не ка же ни шта о ме ђу соб ном одно су ових прин ци па, што је и за оче ки ва ти. Ролс је та ко ђе сматрао да је упра во за да так нор ма тив не по ли тич ке те о ри је, 15 За ову кри ти ку ви де ти: Мла де но вић, И. (2015) Џон Ролс о по ли тич кој кул ту ри де мо крат ског дру штва, Кул ту ра број 149, Завод за проучавање културног развитка, стр

11 а не по ли тич ке кул ту ре де мо крат ског дру штва да по ну ди пра ву равно те жу из ме ђу на ве де них прин ци па. Ко нач но, из бор основ них иде ја и иде а ла по ли тич ке кул туре ко ји ма смо се ба ви ли у овом ра ду са свим је до во љан да ука же на су штин ску раз ли ку из ме ђу по ли тич ке кул ту ре ко ја по др жа ва де мо крат ске ин сти ту ци је и под сти че њи хов раз вој од по ли тич ке кул ту ре ко ја спу та ва де мо кра ти ју. По ли тич ка кул ту ра ко ја не са др жи ни јед ну или ве ћи ну на ве де них идеја и иде а ла, или се са сто ји од иде ја и иде а ла ко ји су њи ма су прот ни, са свим си гур но не ће би ти по вољ на за раз вој и функ ци о ни са ње де мо крат ског дру штва. На ше ис тра жи вање ука зу је да раз лог то ме ни је са мо не у ва жа ва ње иде ја и иде а ла ка рак те ри стич них за де мо кра ти ју, већ не по што ва ње ба зич них прин ци па сло бо де и јед на ко сти. Уме сто да се на дру штво гле да као на пра ви чан си стем са рад ње, та ква поли тич ка кул ту ра по др жа ва ау то ри тар но дру штве но уре ђе ње ко је се ис кљу чи во за сни ва на си ли и мо ћи. Нор ма тив на поли тич ка те о ри ја не мо же да по ну ди кон крет на ре ше ња ка ко да дру штва ко ја су прет ход но би ла ау то ри тар на из гра де демо крат ску по ли тич ку кул ту ру, ни ти ка ко је мо гу ће спре чи ти еро зи ју де мо крат ских иде ја и иде а ла ко ја мо же од ве сти демо крат ска дру штва у прав цу ау то ри тар них ре жи ма. Али може да ука же на су штин ски зна чај основ них прин ци па правде, сло бо де и јед на ко сти, за очу ва ње и раз вој де мо кратског дру штва. За кљу чак Нор ма тив на ис тра жи ва ња у ве зи са де мо кра ти јом углавном су усред сре ђе на на прин ци пе и усло ве ко ји би тре ба ло да бу ду за до во ље ни ка ко би се обез бе ди ла про це ду рал на и суп стан тив на пра вич ност про це са по ли тич ког од лу чи ва ња. С дру ге стра не, ви ше ем пи риј ски ори јен ти са на ис тра жи вања у по ли тич ким на у ка ма и со ци о ло ги ји осве тли ла су значај и раз ли чи те аспек те по ли тич ке кул ту ре ко ји до при но се одржа њу и раз во ју де мо крат ског си сте ма и де мо крат ских ин сти ту ци ја. На ша раз ма тра ња у овом ра ду на сто ја ла су да ова два прав ца про у ча ва ња де мо кра ти је до ве ду у ме ђу соб ну ве зу ис тра жи ва њем нор ма тив не ди мен зи је по ли тич ке култу ре де мо крат ског дру штва. У том по гле ду ука за ли смо на ко ји на чин прин ци пи сло бо де и јед на ко сти уте ме љу ју неке основ не иде је и иде а ле де мо крат ске по ли тич ке кул ту ре, али и у ко јој ме ри су њи хо ве ме ђу соб не ре ла ци је ва жне за витал ност и да љи раз вој де мо крат ског дру штва. 107

12 ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Al mond, G. A. and Ver ba, S. (1963) The Ci vic Cul tu re: Po li ti cal At titu de and De moc racy in Fi ve Na ti ons, Prin ce ton: Prin ce ton Uni ver sity Press. Ari sto tle, Po li tics, In di a na po lis, Cam brid ge: Hac kett Pu blis hing Com pany. Chri sti a no, T. (2008) The Con sti tu tion of Equ a lity: De moc ra tic Aut ho rity and Its Li mits, Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press. Co hen, J. (2003) For a De moc ra tic So ci ety, in: The Cam brid ge Compa nion to Rawls, ed. Fre e man S. R., Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press. pp Дал, Р. (1997) По ли ар хи ја: пар ти ци па ци ја и опо зи ци ја, Бе о град: Фи лип Ви шњић. Lip set, S. M. (1959) So me So cial Re qu i si tes of De moc racy: Eco no mic De ve lop ment and Po li ti cal Le gi ti macy, The Ame ri can Po li ti cal Sci en ce Re vi ew 53, pp Lip set, S. M. (1990) The Cen tra lity of Po li ti cal Cul tu re, Jo ur nal of De moc racy 4, pp Lip set, S. M. (1994) The So cial Re qu i si tes of De moc racy Re vi si ted, Ame ri can So ci o lo gi cal Re vi ew 59, pp Mill, J. S. (1861/1977) Con si de ra ti ons on Re pre sen ta ti ve Go vern ment, in: Col lec ted Works of John Stu art Mill Vol. XIX: Es says on Po li tics and So ci ety, To ron to, Lon don: Uni ver sity of To ron to Press, Ro u tled ge and Ke gan Paul, pp Мла де но вић, И. (2015) Џон Ролс о по ли тич кој кул ту ри де мо кратског дру штва, Кул ту ра број 149, Београд: Завод за проучавање културног развитка, стр Rawls, J. (1971) A The ory of Ju sti ce, Cam brid ge, MA: Har vard Uni ver sity Press. Ролс, Џ. (1998) По ли тич ки ли бе ра ли зам, Бе о град: Фи лип Ви шњић. 108

13 Ivan Mladenović University of Belgrade, Faculty of Philosophy Department of Philosophy, Belgrade POLITICAL CULTURE AND THE PRINCIPLES OF DEMOCRACY Abstract In this paper we shall investigate the ideas and ideals of the political culture in a democratic society, which contribute to the viability of democracy and its further development. The main objective of the paper is to analyse the normative dimension of the democratic political culture. Starting from the principles of freedom and equality we ask how these principles provide grounds for some basic ideas and ideals of the political culture of a democratic society. Although our investigation is normative in nature, we argue that normative political theory should pay attention to empirically oriented research on political culture. Key words: democracy, political culture, justice, freedom, equality Аутор Оља Ивањицки, цртеж, насловница Културе број 19 из године 109