РЕПУБЛИКА СРБИЈА АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ПОКРАЈИНСКИ ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ

Транскрипт

1 РЕПУБЛИКА СРБИЈА АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ПОКРАЈИНСКИ ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ

2 Полазећи од Средњорочног програма заштите природних добара за период (број , од ) који је добио сагласност Скупштине Аутономне покрајине Војводине (Одлука о давању сагласности на Средњорочни програм заштите природних добара Покрајинског завода за заштиту природе за период , 01 број 023-2/11 од ), као и сагласност Владе Републике Србије (Решење о давању сагласности на Средњорочни програм заштите природних добара Покрајинског завода за заштиту природе за период , 05 број /2011, од ; Сл. Гласник РС, 54/2011) и Програма заштите природних добара за годину; Покрајински завод за заштиту природе је припремио студију заштите Споменик природе»храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави«као заштићено подручје локалног значаја - III категорије. Теренски рад и студија заштите урађени су у току године. На основу законских овлашћења, Покрајински завод за заштиту природе израдио је студију заштите као стручно-документациону основу за успостављање заштите споменикa природе»храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави«. Студију достављамо Граду Новом Саду - Секретаријату за заштиту животне средине, ради доношења акта о заштити споменикa природе»храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави«. Покрајински завод за заштиту природе Нови Сад, Директор др Биљана Пањковић Покрајински завод за заштиту природе, 2012.

3 Обрађивач : ПОКРАЈИНСКИ ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ Студија заштите : СПОМЕНИК ПРИРОДЕ»ХРАСТ ЛУЖЊАК (Quercus robur L.) НА ПЕТРОВАРАДИНСКОЈ ТВРЂАВИ«ПРЕДЛОГ ЗА СТАВЉАЊЕ ПОД ЗАШТИТУ КАО ЗАШТИЋЕНО ПОДРУЧЈЕ ЛОКАЛНОГ ЗНАЧАЈА - III КАТЕГОРИЈЕ Руководилац: Зоран Племић, дипл. инж. пољопривреде Стручни тим : Зоран Племић, дипл. инж. пољопривреде Мирјана Млађеновић, дипл. инж. хортикултуре Милка Бањац, дипл. правник Драган Чалакић, геометар Спољни сарадници : Јелена Штетић, дипл. инж. пејзажне архитектуре Адријана Грујић, дипл. проф. географије и информатике Компјутерска обрада: Снежана Ђекић, административни техничар Фотодокументација: Зоран Племић, Миливој Белић Директор : др Биљана Пањковић Нови Сад, Покрајински завод за заштиту природе, 2012.

4 Учешће сарадника у изради темaтских целина Студије: Зоран Племић, дипл. инж. пољопривреде - Образложење предлога за покретање заштите; Идентификациона листа, Опис природних, створених и предеоних одлика; Оцена стања животне средине подручја; Вредновање и темељне вредности заштићеног подручја; Режими заштите мере заштите и унапређења; Концепт заштите и унапређења и могуће перспективе одрживог развоја. Мирјана Млађеновић, дипл. инж. хортикултуре - Образложење предлога за покретање заштите; Идентификациона листа, Опис природних, створених и предеоних одлика; Оцена стања животне средине подручја; Вредновање и темељне вредности заштићеног подручја; Режими заштите мере заштите и унапређења; Концепт заштите и унапређења и могуће перспективе одрживог развоја. Милка Бањац, дипл. правник - Управљање. Драган Чалакић, геометар - Географски положај природног добра; Опис граница природног добра; Површина; Прилози; Картографски приказ. Јелена Штетић, дипл. инж. пејзажне архитектуре - Идентификациона листа, Опис природних, створених и предеоних одлика; Оцена стања животне средине подручја. Адријана Грујић, дипл. проф. географије и информатике - Опис природних, створених и предеоних одлика. Покрајински завод за заштиту природе, 2012.

5 Садржај С А Д Р Ж А Ј ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ПРЕДЛОГА ЗА ПОКРЕТАЊЕ ЗАШТИТЕ I ИДЕНТИФИКАЦИОНА ЛИСТА 1 I 1. НАЗИВ ПРИРОДНОГ ДОБРА 1 I 2. ВРСТА ПРИРОДНОГ ДОБРА 1 I 3. КАТЕГОРИЈА ПРИРОДНОГ ДОБРА ПО ЗАКОНОДАВСТВУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ 1 I 4. КАТЕГОРИЈА ПРИРОДНОГ ДОБРА ПРЕМА КЛАСИФИКАЦИЈИ 1 СВЕТСКЕ УНИЈЕ ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ (IUCN) I 5. МЕЂУНАРОДНИ СТАТУС ПРИРОДНОГ ДОБРА 1 I 6. ОСНОВНЕ ПРИРОДНЕ И СТВОРЕНЕ ВРЕДНОСТИ 2 I 7. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ПРИРОДНОГ ДОБРА 2 I 8. ГРАНИЦЕ ПРИРОДНОГ ДОБРА 2 I 9. ПОВРШИНА 2 I 10. ВЛАСНИШТВО 3 I 11. ИСТОРИЈАТ ЗАШТИТЕ 3 II ОПИС ПРИРОДНИХ, СТВОРЕНИХ И ПРЕДЕОНИХ ОДЛИКА 4 II 1. ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ 4 II 1.1. Положај 4 II 1.2. Геоморфолошке одлике 5 II 1.3. Климатске одлике 5 II 1.4. Педолошке одлике 9 II 1.5. Дендрофлора 10 II Опис врсте 10 II Опис заштићеног стабла 12 II 2. СТВОРЕНЕ ОДЛИКЕ 14 II 2.1. Културно-историјско наслеђе 14 III ОЦЕНА СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ПОДРУЧЈА 15 III 1. ОЦЕНА СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ПОДРУЧЈА 15 III 2. ФАКТОРИ УГРОЖАВАЊА 16 IV ТЕМЕЉНЕ ВРЕДНОСТИ ПРИРОДНОГ ДОБРА 18 IV 1. ТЕМЕЉНЕ ВРЕДНОСТИ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА 18 IV 2. ИСПУЊЕНОСТ УСЛОВА ЗА ЗАШТИТУ 19 IV 3. ЗНАЧАЈ И ФУНКЦИЈА ПРИРОДНОГ ДОБРА 19 Покрајински завод за заштиту природе, 2012.

6 Садржај V РЕЖИМИ ЗАШТИТЕ 21 VI КОНЦЕПТ ЗАШТИТЕ И УНАПРЕЂЕЊА И МОГУЋЕ ПЕРСПЕКТИВЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА 24 VI 1. КОНЦЕПТ ЗАШТИТЕ 24 VI 2. СМЕРНИЦЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ 24 VI 3. МОГУЋЕ ПЕРСПЕКТИВЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА 24 VI 4. АНАЛИЗА ЗАИНТЕРЕСОВАНИХ СТРАНА 25 VII УПРАВЉАЊЕ 27 VII 1. НАЧИН УПРАВЉАЊА И ОБАВЕЗЕ УПРАВЉАЧА 27 VII 2. ФИНАНСИРАЊЕ 31 VII 3. КАДРОВСКА И ТЕХНИЧКА ОПРЕМЉЕНОСТ УПРАВЉАЧА 34 VII 4. ПРОЦЕНА ПОТРЕБНИХ СРЕДСТАВА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ МЕРА ЗАШТИТЕ 34 VII 5. ПРЕДЛОГ УПРАВЉАЧА 34 VIII ЛИТЕРАТУРА 35 IX ПРИЛОЗИ ПРИЛОГ I ИЗВОД ИЗ ЛИСТA НЕПОКРЕТНОСТИ X КАРТОГРАФСКИ ПРИКАЗ Прилог 1: Географски положај природног добра у Србији ( 1: ) Прилог 2: Географски положај природног добра у Србији ( 1: ) Прилог 3: Положај природног добра ( 1: ) Прилог 4: Положај на катастарском плану ( 1: ) Прилог 5: Педолошка карта ( 1: ) Прилог 6: Прегледна карта са границом и режимом заштите за Одлуку о заштити Покрајински завод за заштиту природе, 2012.

7 Образложење предлога за покретање заштите ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ПРЕДЛОГА ЗА ПОКРЕТАЊЕ ЗАШТИТЕ Током године у поступку валоризације природних и створених вредности анализирана је дендролошка и амбијентална вредност стабла храста лужњака на Петроварадинској тврђави. Полазећи од утврђених хортикултурних вредности које се огледају у стаблу храста лужњака столетне старости, импозатних димензија, као и његове пејзажне атрактивности и еколошког значаја за Петроварадинску тврђаву, предлаже се за заштиту као Споменик природе заштићено подручје локалног значаја - III категоријe. На основу стања природних вредности предложене су границе Споменика природе Храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави са мерама заштите, а у циљу очувања овог репрезентативног стабла ботаничке вредности. Покрајински завод за заштиту природе, 2012.

8

9 I Идентификациона листа I ИДЕНТИФИКАЦИОНА ЛИСТА I 1. НАЗИВ ПРИРОДНОГ ДОБРА»Храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави«i 2. ВРСТА ПРИРОДНОГ ДОБРА Споменик природе Појединачно стабло или скупина стабала, дрвореди, паркови, арборетуми, ботаничке баште и друго могу бити проглашени као споменик природе. Споменик природе је дефинисан као људским радом формирана ботаничка вредност од научног, естетског, културног или образовног значаја (чл. 31. Закона о заштити природе, «Сл. гласник РС», 36/09, 88/10 и 91/10). I 3. КАТЕГОРИЈА ПРИРОДНОГ ДОБРА ПРЕМА ЗАКОНОДАВСТВУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ III категорија Заштићено подручје локалног значаја I 4. КАТЕГОРИЈА ПРИРОДНОГ ДОБРА ПРЕМА КЛАСИФИКАЦИЈИ СВЕТСКЕ УНИЈЕ ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ (IUCN) Категорија III - споменик природе Category III Natural monument/natural Landmark I 5. МЕЂУНАРОДНИ СТАТУС ПРИРОДНОГ ДОБРА Споменик природе»храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави«се не предлаже за упис у међународне листе. Покрајински завод за заштиту природе,

10 I Идентификациона листа I 6. ОСНОВНЕ ПРИРОДНЕ И СТВОРЕНЕ ВРЕДНОСТИ СП»Храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави«представља вредно стабло зеленила Петроварадинске тврђаве. Темељну природну вредност храста лужњака (Quercus robur L.) чини стогодишња старост, импозантан облик и изузетна виталност. I 7. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ПРИРОДНОГ ДОБРА Заштићено подручје»храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави«се налази у дворишту Академије уметности на Петроварадинској тврђави у Срему, у Војводини, северној покрајини Републике Србије. Административно се налази у општини Петроварадин, Граду Новом Саду, у Јужно-бачком округу. Катарски припада КО Петроварадин. Споменик природе»храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави«обухвата катастарске парцелу 1133/1 Централна координата парка, географска тачка која одређује глобални положај простора, приказана је у табели бр. 1. Табела 1: Централна координата Споменика природе»храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави«централна тачка по Гриничу по Гаус-Кригеру 45 14' 56" N 19 52' 22" E Извор података: TK 25 (Нови Сад, , , , ) I 8. ГРАНИЦЕ ПРИРОДНОГ ДОБРА ГРАНИЦА ЗАШТИТЕ: Споменик природе»храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави«обухвата део катастарске парцеле 1133/1, односно пројекцију крошње храста на подлози. I 9. ПОВРШИНА Заштићено подручје Споменик природе»храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави«обухвата површину 314 m 2. Границом заштите обухваћен је део катастарске парцеле 1133/1. На заштићеном подручју успоставља се режим заштите III степена. Према намени површина овај део катарстарске парцеле одређен је као пашњак 2. класе. Покрајински завод за заштиту природе,

11 I Идентификациона листа I 10. ВЛАСНИШТВО Подручје СП»Храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави«издвојено је као градско грађевинско земљиште у јавној својини. Подаци из листа непокретности са исказаним површинама, културама и режимом заштите дати су у прилогу бр. I. I 11. ИСТОРИЈАТ ЗАШТИТЕ Споменик природе»храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави«није имао статус заштите. Покрајински завод за заштиту природе,

12

13 II Oпис природних, створених и предеоних одлика II ОПИС ПРИРОДНИХ, СТВОРЕНИХ И ПРЕДЕОНИХ ОДЛИКА II 1. ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ II 1.1. Положај Споменик природе Храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави се налази на средњој тераси Петроварадинске тврђаве у близини Академије уметности и капије Хонверк. Петроварадинска тврђава се налази на Петроварадинској стени у насељу Петроварадин, а на десној обали Дунава. Градска општина Петроварадин је део Новог Сада који припада Јужнобачком округу, Аутономној Покрајини Војводини, Републици Србији. Кроз насеље Петроварадин пролази државни пут првог реда (М-22), који је један од најважнијих путева у држави, пошто повезује Београд са Новим Садом и севером државе, а туда пролазе и путеви од транзитног значаја Нови Сад - Рума (M-21) и Нови Сад - Беочин - Илок (регионални пут другог реда бр.107.) Поред тога, кроз насеље пролази и међународнa железничка пруга, који повезује средњу са југоисточном Европом. Слика 1: Положај СП Храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави (извор: http: /maps.google.com/) Покрајински завод за заштиту природе,

14 II Oпис природних, створених и предеоних одлика II 1.2. Геоморфолошке одлике Петроварадинска тврђава је изграђена на Петроварадинској стени, која представља крајњи северни изданак Фрушке горе. Овај изданак је условио одбијање матице Дунава на бачку страну и формирања меандра, па се стена тако нашла практично на полуострву. Просечна висина гребена на ком је тврђава подигнута износи око 120 m n.v. што је за 40 m више у односу на надморску висину Новог Сада који се налази на 80 m n.v. Стена је изграђена од серпентина који је вертикално стрм и обухвата део према Дунаву и граду Новом Саду, док је лесна тераса која се степенасто спушта заступљена према насељу Петроварадин. Рељеф Петроварадина чине три целине: Фрушка гора, лесна зараван и алувијална раван Дунава. Горњи део тврђаве је изграђен на највишем гребену Петроварадинске стене, на око 120 m надморске висине. Средњи део тврђаве се налази на сремској лесној заравни од 108 до 110 m, док је доњи део подигнут на 78 m n.v. и спада под алувијалну раван Дунава. II 1.3. Климатске одлике За приказ климатских одлика на простору Споменика природе Храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави коришћени су подаци из оближње метеоролошке станице Римски Шанчеви (84 m.n.v.) за период од до године, од које је Петроварадинска тврђава удаљена око 8 km. Температура ваздуха Средња годишња температура ваздуха у посматраном периоду је 11,6 ºC и виша је од просека за АП Војводину (11,0ºC). Најмања средња годишња температура ваздуха на овом подручју била је и године (10,3ºC), а највећа у години (13,0ºC). Графикон 1: Средње месечне температуре ваздуха за период године (Метеоролошка станица Римски Шанчеви) Покрајински завод за заштиту природе,

15 II Oпис природних, створених и предеоних одлика Најтоплији месец је јули са просечном температуром од 22,1ºC, а најхладнији месец је јануар са просечном температуром од 0,5ºC (графикон 1.). Највиша средња месечна температура измерена је августа године и износила је 25,9ºC. Најнижа средња месечна температура измерена је фебруара година и износила је -4,5ºC. Средња месечна температура у вегетационом периоду (април-октобaр) износи 17,5ºC. Такав распоред температура уз повољну количину падавина погодује биљном и животињском свету на подручју природног добра. Падавине Просек годишњих количина падавина износи 689,2 mm и већи је од просека падавина за АП Војводину (602 mm). Највиша годишња количина падавина у посматраном периоду забележена године и износила је 1041,9 mm, док је најмања количина падавина измерена године и износила је 287,8 mm Највиша средња месечна количина падавина је забележена у јуну и износила је 95,7 mm, а најмања у фебруару 32,6 mm. (графикон 2.) Летњи и пролећни месеци су са већим количинама падавина за разлику од зимских месеци. Средња месечна количина падавина у вегетационом периоду (априла октобар) износи 66,8 mm. Графикон 2: Средње месечне количине падавина за период године (Метеоролошка станица Римски Шанчеви) По Ланговој климатској класификацији вредност кишног фактора износи 59,4 и указује на семиаридну (степску) климу, а представља однос укупних годишњих падавина и средње годишње темпаратуре ваздуха. Грачанинов кишни фактор служи за одређивање хумидитета климе, а представља однос месечних количина падавина и месечних вредности температуре ваздуха. (Грачанин, Илијанић, 1977). Покрајински завод за заштиту природе,

16 II Oпис природних, створених и предеоних одлика Табела 2: Месечни кишни фактори и хумидитет климе по Грачанину (Римски Шанчеви, ) месец падавине (mm) температура (ºC) месечни кишни фактор хумидитет климе I 38,4 0,5 76,9 перхумидна II 32,6 2,0 16,4 перхумидна III 36,3 6,6 5,5 семихумидна IV 47,2 11,9 4,0 семиаридна V 63,3 17,4 3,6 семиаридна VI 95,7 20,5 4,7 семиаридна VII 74,7 22,1 3,4 семиаридна VIII 62,6 21,9 2,9 аридна IX 62,7 16,7 3,8 семиаридна X 61,2 11,8 5,2 семихумидна XI 60,3 6,3 9,6 хумидна XII 54,3 1,3 43,0 перхумидна Ср. год. 57,4 11,6 5,0 семиаридна Г<3,3 Г=3,4 до 5,0 Г=5,1 до 6,6 Г=6,7 до 13,3 Г>13,3 - аридна клима - семиаридна клима - семихумидна клима - хумидна клима - перхумидна клима Римски Шанчеви (85) [20] 11,6 o C 689,2 mm 41,6 23,6 o C mm ,5-25,0 0 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 0 Графикон 3: Климадијаграм по Валтеру (Римски Шанчеви, ) Покрајински завод за заштиту природе,

17 II Oпис природних, створених и предеоних одлика Да би се тачнније одредило трајање умерене и јаке суше, употребљен је Валтеров климадијаграм (Walter), односно графички приказ хумидитета климе (графикон 3.). У истраживаном подручју у двадесетогодишњем периоду мерења није било појаве јаке суше. Период умерене суше је у току месецa августа. Релативна влажност ваздуха Релативна влажност ваздуха заштићеног подручја варира на нивоу средњих годишњи вредности, која је у ализираном периоду износила је 74,5%. Најмања средња годишња релативна влажност ваздуха измерена је и године, а износила је 68%, док је највећа годишња релативна влажност измерена1999., и године и износила је 79 %. Инсолација Инсолација је у непосредној корелацији са сменом годишњих доба и облачности, као и другим климатским факторима. У поменутом периоду најдуже трајање инсолације имају летњи месеци и то јул, а најмање децембар. Средња годишња инсолација износи 2193 h. Највећа годишња инсолација забележена је године и износила је 2520 h. Исте године забележена је и најмања годишња облачност која је износила 4,5 десетине. Такође је те године била и најмања количина падавина која је износила 288 mm. Ветар Ветар у Војводини јавља се као последица неједнаког ваздушног притиска у пространим областима Евроазијске низије, Средоземља и Атлантског океана. Он представља значајан фактор на климатске промене, изазивајући разлику у температури и доносећи падавине. Западни ветар се јавља годишњим просеком честина 232 и са просечном јачином од око 3 m/s. У току зиме највећу честину има југоисточни ветар или кошава, 187. У пролеће је најчешћи југоисточни ветар који исушује земљиште, што се може негативно одразити на вегетацију заштићеног подручја. Најмању учесталост има јужни ветар са 46 и најчешће се јавља у јесен. Графикон 4: Ружа ветрова (метеоролошка станица Римски Шанчеви) Покрајински завод за заштиту природе,

18 II Oпис природних, створених и предеоних одлика Анализом руже ветрова уочава се да су најчешћи западни ветрови. Значај ових ветрова је у томе што доносe атмосферске падавине. Друга група ветрова дува из источног квадранта. Овај ветар познат је као кошава. Насупрот западним ветровима, ветрови који дувају са истока најчешће су суви и доносе хладно време. На хиљаду мерења годишње просечно 55 пута регистровани су дани без ветрова. Према датим подацима, преузетим из Републичког хидрометеролошког завода Србије, на простору Петроварадинске тврђаве влада умерена климатска зона. II 1.4. Педолошке одлике На површини на којој се налази Споменик природе Храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави заступљено је земљиште типа гајњаче на лесу(извор - Педолошка карта 1:50000; Нејгебауер 1971). Овај тип земљишта се формирао на матичном супстрату под утицајем климе, у условима атмосферског влажења без задржавања водених талога на површини, захваљујући оцедном рељефу лесне терасе. (Живковић, 1972). Гајњаче припадају групи смеђих земљишта која се образују под утицајем листопадне шумске вегетације (Миљковић, 1986). Сам назив потиче од речи гај који означава шумарак проређених листопадних шума. Слика 2: Гајњача на лесу; локација: Транџамент, Петроварадин; фото М. Белић (2006) Покрајински завод за заштиту природе,

19 II Oпис природних, створених и предеоних одлика Механички састав гајњаче на лесној заравни је иловаст односно глиновит, а структура је ситногрудвичаста и мрвична, због чега овај подтип гајњаче има врло повољан водни, ваздушни, топлотни и микробиолошки режим. Реакција земљишта је алкална, са ph вредношћу преко 7,5 у хумусном А хоризонту. Све особине земљишта су изузетно повољне за раст и развој биљака. Хемијске особине гајњаче указују на земљишта високе потенцијалне способности, а оне са једне стране из богатства матичног супстрата у Ca и Mg, а са друге стране показују богатство у високој биолошкој активности земљишта. Иако немају велики садржај хумуса гајњаче су релативно богате и биогеним елементима. Гајњаче припадају земљиштима високе еколошко-производне вредности, сматрају се најбољим шумским земљиштима. Пре свега њихова велика дубина, релативно повољан механички састав и остале физичке особине, омогућавају дубоко развијање жилиног система, а тиме и интезиван развој вегетативног дела биљке. Међутим ограничавајући фактор у реону где су заступљене гајњаче су климатски фактори (релативно висока годишња температура и недостатак падавина). II 1.5. Дендрофлора Слика 3: Храст лужњак на Петроварадинској тврђави, фото: З. Племић (2012) II Опис врсте Табела 3: Систематика припадности врсте Ред Fagales Фамилија Fagaceae Род Quercus Подрод Euquercus Секција Cerris Врста Quercus robur L. Покрајински завод за заштиту природе,

20 II Oпис природних, створених и предеоних одлика Храст лужњак (Quercus robur L.; синоним Q. pedunculata Ehrh.) је западно-азијско и европско листопадно дрво које достиже висину од 50m и пречник до 2.5m. (Јовановић Б., 1991). Припада средњеевропском флорном елементу, па му је ареал веома широк. Јавља се од Атланског океана до Урала, Кавказа и Каспијског језера, на северу до Шкотске и Скандинавије, а на југу до Северне Африке (Слика 4). Налазимо га у две климатске зоне: атланској и континенталној. Висинска распрострањеност му је мања него код китњака, али у јужном делу свога ареала настањује и више пределе - Пиринеји до 1200 m, Апенини до 1100 m изузетно и преко те надморске висине. Најчешће се јавља на низијским теренима. Има дуг вегетациони период и доживи старост преко хиљаду година. Слика 4: Ареал храста лужњака, Б.Јовановић (2000) Карактеристика корена храста лужњака је да у млађем добу развија изражену жилу срчаницу, коју касније замењују бочне жиле. Коренов систем је веома развијен и може да допире и до већих дубина. На корену се образује ектотрофна микориза. Кора на младом стаблу је глатка, а од 20. до 30. године почиње подужно да пуца. Кора је у старости дебела, избраздана са карактеристичним вијугаво испуцалим, уздужним дубоким и попречним плитким браздама. Младе гранчице си више или мање угластог облика и голе су. Лужњак одликује широка крошња која је разграната и са јаким, неправилним, кривим и коленасто савијеним гранама. Листови храста лужњака су јајастог или обрнуто јајасто-дугуљастог облика. Основа листа је несиметрично округла или уваста и са тупим и заобљеним врхом. Листови су са окригластим Покрајински завод за заштиту природе,

21 II Oпис природних, створених и предеоних одлика режњевима којих има од 4 до 5 пари (највише 10). Режњеви су неједнако асиметрично тупи и са широким округлим урезима. Младо лишће је слабо длакаво, док старије је голо са обе стране. Петељка листа је гола и дужине је од 3 до 5 (10) mm. Цветови су једнополни. Мушки цвет је у виду дугих реса, док су женски цветови груписани по пет заједно на танкој дршци. Цвета истовремено са листањем, током априла и маја месеца. Плод лужњака је жир. Има танку голу дршку дугу 3 до 8 сm, која носи 1 до 3(5) плодова. Купула покрива 1/3 до 1/2 жира. Љуспе на купули су широке и маљаве, а могу бити размакнуте, пљоснате или мало испупчене. Жир је по величини и облику варијабилан, обично је издужено-јајастог облика, дуг од 20 до 40 mm. Сазрева крајем септембра или почетком октобра. Размножава се семеном и вегетативно. Расте на неутралним до слабо киселим земљиштима која су средње богата минералним материјама, обично у равницама и долинама, где се јавља на дубоком, плодном и влажном земљишту које је повремено плављено. Храст лужњак расте и на земљиштима која нису на површини плодна, али која у дубљим слојевима имају довољно хранљивих материја и воде. На сувим и плитким земљиштима не успева, може поднети извесну количину соли у земљишту, а на киселим земљиштима успева веома слабо. Храст лужњак је фотофилна врста па захтева да је шумски склоп редак. То је биљка полусенке и не може опстати у условима испод 10 % пуне дневне светлости. Осетљив је на касне мразеве, али може да издржи високе температуре. Храст лужњак је субмезофилна врста која преферира мезофилна станишта, а може се наћи и у ксерофилним заједницама. Врло је прилагодљив ка температурним захтевима па спада у прелазне врсте. Слика 5: Лист и плод храста лужњка II Опис заштићеног стабла Стабло храста лужњака на Петроварадинској тврђави представља једно од очуванијих примерака своје врсте на простору подручја града Новог Сада. Саставни је део зеленила Петроварадинске тврђаве. Крошња је асиметрично широко-јајастог облика. Широко равномерно је развијена и има пречник око 20 метара. Асиметричност крошње овог храста је Покрајински завод за заштиту природе,

22 II Oпис природних, створених и предеоних одлика условљена антропогеним утицајима и приметни си стари резови доњих грана на самом деблу храста. Стабло храста лужњака је врло добре виталности, са импозантном крошњом, одличном дендрокондицијом и представља једно од декоративнијих примерака своје врсте. Према изузетним дендрометријским карактеристикама и естетским одликама, овај храст представља одличан пример очуваног столетног стабала. Табела 4: Дендрометријске карактеристике Висина (m) 26 Висина дебла до прве гране (m) 3 Обим (прсни пречник) (cm) 485 Ширина крошње (m) 20 Отворена трулеж (дебла и дебљих грана) 5 Сломљене гране 4 Суве гране 5 Суховрхост 4 Исечене дебље гране 4 Фитолошка оштећења 4 Ентомолошка оштећења 4 Виталност 4 Декоративност 5 (*оцена 5-одлично стање; 4-без видљиве промене) Слика 6: Основне дендрометијске карактеристике храста лужњка Покрајински завод за заштиту природе,

23 II Oпис природних, створених и предеоних одлика II 2. СТВОРЕНЕ ОДЛИКЕ II 2.1. Културно историјско наслеђе Петроварадин је најстарије насеље на територији коју обухвата Град Нови Сад за које постоје историјски извори. Лежи на последњој високој тераси обронка Фрушке горе. Овај простор, као и тераса над реком Дунав на месту најповољнијег прелаза, а нарочито истурени масив петроварадинске стене представљао је привлачан простор за насељавње од времена најстраријих праисторијских популација. Положај на раскрсници путева централне и југоисточне Европе, утицао је да се овај простор, као и шири регион често налази у средишту бурних историјских догађаја који су утицали на формирање и нестајање појединих култура и ширење културних утицаја. Последња археолошка истраживања указују да је историја овог локалитета дуга више од 200 хиљада година. Келти су на овом месту боравили између III и IV века пре нове ере. У римско доба, у I веку нове ере, између Петроварадина и данашње Сремске Каменице постојало је утврђење Кузум (Cusum). У доба Византије на истом месту постојала је тврђава Петрикон (Petricon). У VIII веку данашњи Петроварадин је био у франачкој држави, а од IX века у саставу средњевековне угарске државе. Турци запоседају тврђаву године. Турско утврђење након 160 година, (1687.) освојили су аустријанци који године започињу подизање новог фортифицијског утврђења, данас Петроварадинске тврђаве. Градња тврђаве је трајала 88 година, до године. Грађена је у време владавине аустријских царева Леополда I, Јосифа I, Карла IV, Марије Терезије и Јосифа II, по систему маркиза Себастијана Вобана, француског војсковође, архитекте и писца. Петроварадинска тврђава познатија још као и Гиблартар на Дунав, простире се на више од 110 ha и представља једну од највећих и најочуванијих тврђава у Европи. Средином XX века тврђава је у потпуности демилитеризована, проглашена је историјским спомеником, ставњена је под заштиту државе и уступљена за цивилну употребу. На тврђави се налази Музеј и Архив Новог Сада, хотели и ресторани, атељеи и галерије ликовних уметника, планетаријум и многи други садржаји. Простор Хонверка на ком се налази Споменик природе Храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави ограничен је правим низом бедема и задржава садашњу намену као простор намењен институцијама културе и образовања (Академија уметности, Астрономско друштво) и уметничким атељеима у постојећим објектима, без могућности становања. Од објекта на Хонверку сачувана је Једноспратна касарна (Академија), барутана св. Елизабете (вајарски одсек Академије), стражара код комуникационе капије (Астролошка опсерваторија), Главна стража (легат вајара Јована Солдатовића), коњушница (стамбени објекат радника ЈКП Градско зеленило те некадашња артиљериска шупа (атељеи) и водна станица (Академија) из каснијег периода. Простор Хонверка је предвиђен за летњи биоскоп, концерте и остале културне догађаје. Покрајински завод за заштиту природе,

24

25 III Оцена стања животне средине подручја III ОЦЕНА СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ПОДРУЧЈА III 1. ОЦЕНА СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ПОДРУЧЈА Животну средину чини скуп природних и створених вредности чији комплексни међусобни односи чине окружење, односно простор и услови за живот. Сам квалитет животне средине зависи највише од антропогеног утицаја. Како је храст, врста која је дуговечна и саме њене дендролошке карактеристике су везане за услове животне средине, потребно је урадити оцену стања у односу на потребе саме врсте. Оцена стања животне изведена је на основу података из мониторинга коју је вршила Градска управа за заштиту животне средине града Новог Сада, као и анализе истих према граничним вредностима. Моноторинг квалитета ваздуха за азотдиоксид, угљенмоноксид и угљендиоксид је рађен на мерном месту Петроварадин у Прерадовићевој улици. Мерно место се налази на географској дужини од , географској ширини од ,2 и надморској висини од 85±10m. Моноторинг је вршен у току године. У табели број осам су представљене вредности мониторинга загађивача ваздуха на Петроварадину, на мерном месту где се врши једночасовно узорковање азотдиоксида, угљенмоноксида и угљендиоксида. Анализирајући табелу према годишњој граничној вредности азотдиоксида за заштиту здравља људи која износи 26 µq/m 3 и 19,5 µq/m 3 која представља годишњи критични ниво за заштиту вегетације и природних екосистема. Утврђује се да је годишња вредност овог загађивача испод граничних вредности и не представљају угрожавајући фактор за вегетацију на подручју Петроварадина. Једињење угљенмоноксида, које је јаке токсичности за сва жива бића, према мониторингу и граничним вредностима на овом простору је испод 5 mg/m 3 које представљају доњу границу критичног нивоа за људе, као и за заштиту вегетације и природних екосистема. Табела 5: Моноторинг квалитета ваздуха азотдиоксида (NO 2 ), угљенмоноксида (CO) угљендиоксида (CO 2 ), гранична вредност (ГВ NO 2 ) и толерантна вредност (ТВ NO 2 ) месец I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII NO 2 (µq/m 3 ) ГВ NO 2 (µq/m 3 ) ТВ NO 2 (µq/m 3 ) CO (mg/m 3 ) 0 1, ,18 0, ,4 CO 2 (mg/m 3 ) 502, , Покрајински завод за заштиту природе,

26 III Оцена стања животне средине подручја Моноторинг квалитета ваздуха за аероседимент је рађен на мерном месту Петроварадин у улици Фрање Стефановића. За аероседимент се врши месечно узорковање. Моноторинг квалитета ваздуха за чађ и сумпордиоксид се врши на мерном месту Јоже Влаховића где се врши дневно узорковање. Годишње граничне вредности сумподиоксида за заштиту здравља људи износи 50 µg/m 3 и заштиту вегетације 8 µg/m 3. Према мониторингу он је у оквиру дозвољених количина у ваздуху. Концентације чађи и аерседимента су у оквиру и испод дозвољених граница (50 µg/m 3 за чађ и 450 mg/m 2 за аероседимент). Табела 6: Моноторинг квалитета ваздуха на мерном месту Петроварадин, Фрање Стефановића (узорковање аероседимента) и на мерном месту Јоже Влаховића (узорковање чађи и SO 2 µg/m 3 ) месец I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Чађ (µg/m 3 ) 14, , ,21 15,9 SO 2 (µg/m 3 ) ,1 18, ,3 18,1 19,23 21,9 20,2 Аероседимент (mg/m 2 ) Према квалитету ваздуха и погодним климатским и педолошким условима, простор на ком се налази Споменик природе Храст лужњак (Quercus robur) на Петроварадинској тврђави окарактерисан је као погодна животна средина. III 2. ФАКТОРИ УГРОЖАВАЊА Угроженост Споменика природе Храст лужњак (Quercus robur) на Петроварадинској тврђави огледа се у утицају разних фактора, од којих главне угрожавајуће факторе тренутно представљају: смањење зелене површине око стабла; постављање инфраструктурних објеката у околини стабла; механичка оштећења дрвећа изазвана људским фактором; ниво комуналне буке. Стабло храста лужњака се налази у непосредној близини Академије уметности и колско-пешачке стазе према Хонворку (Слика 7). Због своје позиције, може да се деси да дође до смањења зелене површине око стабла, уколико би се радило проширење објеката или зеленила Академије као и евентуално проширење колско-пешачке стазе према капији Хонворк. Инфраструктурни подземни објекат водовода се налази на 5m од стабла и утиче на коренов систем (Слика 8.) Како је Петроварадинска тврђава локација која се користи при разним манифестацијама, свакако једна угрожавајућа за овај споменик природе јесте ЕГЗИТ (ЕXIT) манифестација јер се тзв. Мајн стејџ (Main Stage) налази на простору око предметног храста. Покрајински завод за заштиту природе,

27 III Оцена стања животне средине подручја Табела 7: Угрожавајући фактори и утицаји на СП Храст лужњак (Quercus robur) на Петроварадинској тврђави унутар граница заштите и у непосредном окружењу: Угрожавајући фактори Интензитет Утицај Еколошки услови (климатски и педолошки фактори) средњи негативан Болести и штеточине низак негативан Непланско хортикултурно уређење низак негативан Неадекватно и неправовремено спровођење мера неге и заштите средњи негативан Утицај временских непогода на виталност стабала средњи негативан Инфрастуктура средњи негативан Механичка оштећења стабла изазвана људским фактором средњи негативан Утицај свих угрожавајућих фактора на визуелни доживљај целине низак негативан С обзиром на резултате анализе угрожавајућих фактора, треба забранити непланскa грађевинскa уређењa, као и непланска пејзажна и хортикултурна уређења и механичка оштећења стабла узрокована људским фактором. Утицај временских непогода на виталност стабла се не може предвидети. Слика 7: Колско-пешачка стаза Хонверка фото: З. Племић (2012) Слика 8. Водоводна инсталација у близини храста лужњака, фото: З. Племић (2012) Покрајински завод за заштиту природе,

28

29 IV Вредновање и темељне вредности природног добра IV ВРЕДНОВАЊЕ И ТЕМЕЉНЕ ВРЕДНОСТИ ПРИРОДНОГ ДОБРА Вредновање природног добра ради категоризације извршено је на основу следећих критеријума: суштинских одлика природног добра, односно темељног феномена и функције и значаја природног добра Споменик Природе Храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави је хортикултурална, односно биолошка вредност. Као редак примерак врсте у градовима где је урбанизација довела до нестанка вредних стабала, овако очуван, доброг здравственог стања и импозантних димензија, овај храст посебну вредност, тако да у потпуности испуњава све предуслове за стављање под законску заштиту. IV 1. ТЕМЕЉНЕ ВРЕДНОСТИ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА Споменик природе Храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави поседује: аутентичност и аутохтоност, пејзажну атрактивност, старост и импозантне димензије, очуваност. Аутентичност и аутохтоност Храст је аутохтона врста у нашој земљи. Стабло је типичног хабитуса за врсту, широко развијене крошње, добре виталности и велике декоративности. Пејзажну атрактивност СП Храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави одликује се атрактивношћу током читаве године. Моћно столетно стабло широко разгранате круне делује декоративно у вегетационом периоду, у јесен када лишће мења боје и опада, као и зими када су гране јасно видљиве. Старо стабло храста лужњака је вредан елемент пејзажне структуре Петроварадинске тврђаве. Покрајински завод за заштиту природе,

30 IV Вредновање и темељне вредности природног добра Старост Старост овог примерака процењена је на преко 100 година. Правилном негом омогућује се трајност стабла. Очуваност Стабло храста лужњака је добро очувано, доброг здравственог стања и виталност. Због аутентичности, аутохтоности, пејзажне атрактивности, старости, и очуваности СП Храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави предлаже се за заштиту као заштићено подручје локалног значаја (III категорија). IV 2. ИСПУЊЕНОСТ УСЛОВА ЗА ЗАШТИТУ Aнализом стања Споменика природе Храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави и на основу суштинских одлика и вредности, као и значаја и функција које ово стабло има, дошло се до закључка да исти испуњава услове за стављање под заштиту према Закону о заштити природе ( Сл. гласник РС, 36/09, 88/10 и 91/10) као споменик природе, заштићено подручје локалног значаја III категорије. IV 3. ЗНАЧАЈ И ФУНКЦИЈА ЗНАЧАЈ ПРИРОДНОГ ДОБРА 1. Допринос подручја очувању биолошке разноврсности Столетно стабло храста лужњака доприноси биолошкој и предеоној разноврсности подручја Петроварадинске тврђаве. У његовим крошњама се могу наћи многе врсте птица. Поред самог стабла, травнати покривач и земљиште обезбеђују услове за живот великог броја организама. Његова крошња и простор око стабла доприносе смањењу утицаја већег загревања. 2. Културно историјски Стабло храста на Петроварадинској тврђави представља биолошку компоненту културног предела историјског језгра Петроварадинске тврђаве. 3. Васпитно-образовни Обзиром на значај врсте могуће је планирати спровођење едукативних програма у циљу упознавања са екологијом храста, повећања свести за потребом очувања зелених површина. Покрајински завод за заштиту природе,

31 IV Вредновање и темељне вредности природног добра 4. Научни значај Стабло храста лужњака може имати значај за научни рад из области хортикултуре, биологије, екологије и др. 5. Естетска функција Храст лужњак је један од највреднијих и најлепших европских лишћара. Стабло храста оплемењују пејзаж у сваком аспекту године, а посебно зеленим колоритом у вегетационом периоду. Стабло храста на Петроварадинској тврђави, са својом широком и правилно формираном круном и импозантним димензијама представља један од најлепших примерака дендрофлоре у општини Нови Сад. Покрајински завод за заштиту природе,

32

33 V Режими заштите V РЕЖИМИ ЗАШТИТЕ Стабло Храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави издвојено је за стављање под заштиту као споменик природе III категорије. На основу одредби Закона о заштити природе («Сл. Гласник РС», бр. 36/09, 88/10 и 91/10) споменик природе је мања неизмењена или делимично измењена природна просторна целина, објекат или појава, физички јасно изражен, препознатљив и/или јединствен, репрезентативних геоморфолошких, геолошких, хидрографских, ботаничких и/или других обележја, као и људским радом формирана ботаничка вредност од научног, естетског, културног или образовног значаја. Споменик природе може бити: Геолошки (историјскогеолошкостратиграфски, палеонтолошки, петролошки, седиментолошки, минералошки, структурногеолошки, хидрогеолошки и други), геоморфолошки, спелеолошки (пећина, јама и друго), хидролошки (цео или део водотока, слап, језеро, тресава и друго), ботанички (ретки или значајни примерци биљног света, појединачно стабло или скупина стабала, дрвореди, паркови, арборетуми, ботаничке баште и друго). Споменик природе Храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави је значајан објекат природног и културног наслеђа насеља Петроварадин. Према члану 31. Закона о заштити природе На споменику природе забрањене су све радње и активности које угрожавају његова обележја и вредности, а мере заштите споменика природе и начин његовог коришћења, ближе се одређују актом о проглашењу заштићеног подручја. Основни циљ заштите СП Храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави је да се обезбеди oчување стабла и целокупног заштићеног простора и да се спроводе мере у циљу унапређења стања. Одређивање степена режима заштите извршено је у односу на постојећу вредност. На заштићеном подручју СП Храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави успоставља се режим заштите III степена. У режиму заштите III степена могуће је селективно и ограничено коришћење природних ресурса, управљачке интервенције у циљу рестаурације, ревитализације и укупног унапређења природног добра, одрживо коришћење, уређење објеката културно-историјског наслеђа, очување традиционалних делатности локалног становништва, развој инфраструктуре усклађене са вредностима, потенцијалима и капацитетима заштићеног простора намењене Покрајински завод за заштиту природе,

34 V Режими заштите развоју еколошког, здравственог, рекреативног и осталих видова туризма у складу са принципима одрживог развоја. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ сеча заштићеног стабла, ломљење грана, кидање лишћа, оштећење коре и предузимање свих радова који би имали за последицу нарушавање виталности стабала; извођење земљаних радова који би оштетили подземни део биљке; извођење грађевинских радова; превођење ваздушних, електро и телефонских водова кроз и преко заштићеног простора; уређење и садња дендрофлоре, осим на основу плана управљања, пројекта хортикултурног уређења у складу сациљевима заштите. предузимање свих радова који нису у складу са заштитом, а који би узроковали нарушавање пејзажне вредности или довели до деградације у заштићеној зони; паљење ватре испод крошње и у близини стабла; паркирати превозна средства испод крошње и наслањати их на стабло; укуцавање рекламних табли, металних делова и друге сличне непримерене радње које нарушавају кондицију и декоративност стабла; бацање и депоновање смећа и свих врста отпадних материја; употреба материја које би угрозиле квалитет земљишта и подземних вода. ОГРАНИЧАВА СЕ употреба хемијских средстава на употребу у случајевима и на начин предвиђен законом; обављање научно-истраживачких, образовних, информативнопропагандних и других активности на она која не угрожавају природне и створене вредности. МЕРЕ ОЧУВАЊА И УНАПРЕЂЕЊА Природно добро очувати, унапредити и редовно одржавати, на основу на основу Плана управљања и годишњих програма заштите заштићеног природног добра, што подразумева спровођење биотехничких мера (мера неге и заштите стабла): редовно уклањање сувих грана, санитарна сеча и дендрохирургија, уз обавезно премазивање реза фитобалзамом или арбоколом, перманентно праћење здравственог стања стабла и предузимање мера заштите од ентомолошких и фитопатолошких оштећења, Покрајински завод за заштиту природе,

35 V Режими заштите праћење обезбеђености земљишта минералним и органским материјама и регулисање њиховог оптималног садржаја додавањем органских и минералних материја у земљиште и/или фолијарним прихрањивањем; задржавање и одржавање постојеће травне површине, уклањање самониклог подраста и корова; ревитализацијa и уређење у складу са условима заштите природе и пројектно-техничком документацијом. Покрајински завод за заштиту природе,

36

37 VI Концепт заштите и унапређења и могуће перспективе одрживог развоја VI КОНЦЕПТ ЗАШТИТЕ И УНАПРЕЂЕЊА И МОГУЋЕ ПЕРСПЕКТИВЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА VI 1. КОНЦЕПТ ЗАШТИТЕ Генерални концепт заштите, унапређења и управљања СП Храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави заснован је на заштити и очувању стабла храста лужњака спровођењем редовних мера неге и заштите. Како би се обезбедила заштита стабла забрањене су све активности које имају негативан утицај. Прописане су мере неге и заштите којима ће се минимизирати негативни утицаји на заштићено подручје. Заштитом се обезбеђује очување и унапређење стабла, примена адекватних мера одржавања и дају се смернице за даљи развој и обнову. Просторна и планска документација која се односи на простор СП Храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави мора да се усклади са актом о заштити и условима заштите. VI 2. СМЕРНИЦЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ Очувати постојеће стаблo храста лужњака. Неопходно је континуирано пратити здравствено стање храста лужњака и благовремено интервенисати биолошко-техничким мерама заштите. Предвидети санацију стабла методама дендрохирургије. Планирати уређење простора изван заштићеног подручја, нпр: стазе, постављање клупа, корпи и декоративно осветљење поред стабла. VI 3. МОГУЋЕ ПЕРСПЕКТИВЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА СП Храст лужњак (Quercus robur L.) треба очувати и унапредити. Заштићено подручје треба да се развија као јавна зелена површина. Изградњу треба ограничити само на вртно-архитектонске објекте, постављање мобилијара и неопходне инфраструктуре у циљу обогаћивања садржаја заштићеног подручја, а који неће имати негативан утицај на његову темељну вредност. Просторну и планску документацију ускладити са актом о заштити и условима заштите. Покрајински завод за заштиту природе,

38 VI Концепт заштите и унапређења и могуће перспективе одрживог развоја VI 4. АНАЛИЗА ЗАИНТЕРЕСОВАНИХ СТРАНА Анализа заинтересованих страна је значајан сегмент учешћа јавности у сваком пројекту заштите, чији је циљ утврђивање заинтересованих страна са којима се може сарађивати у правцу постизања заједничких резултата и напретка у оквиру пројекта, или предвидети могуће проблеме и претње циљевима пројекта, што отвара могућност да оне на време буду отклоњене. Она је средство које се користи за утврђивање и разумевање оних који имају интерес или удео везано за пројекат заштите природе (WWF, 2007). Анализом заинтересованих страна, долази се до неопходних сазнања о могућностима сарадње и преговарања са онима чији су интереси непосредно или посредно везани за заштиту подручја. Тиме се у оквиру студија заштите предвиђају основе за будуће разумевање, сарадњу или разрешавање и превенцију конфликата. Ово представља важан корак у остварењу програма заштите природе, и то у правцу отварања реалних перспектива одрживог развоја и дугорочног очувања природних вредности и ресурса. Заинтересоване стране, су лица (појединци) или групе (локалне заједнице, владине агенције или корпоративне организације и друге бројне интересне групе) које су погођене, или имају потенцијални утицај на исход пројекта (Кицошев и сар, 2011). Парцела у обухвату граница СП Храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави, је у државном власништву, корисник је Град Нови Сад. Поред локалне самоуправе Града Новог Сада, заинтересовану страну чине и власници и корисници објеката у окружењу, државне институције (Покрајински завод за заштиту природе, Секретаријат за заштиту животне средине Град Новог Сада) и други. Кључне заинтересоване стране, са њиховим потенцијалним позитивним и негативним утицајима на природно добро СП Храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави, приказане су у табели 8. Покрајински завод за заштиту природе,

39 VI Концепт заштите и унапређења и могуће перспективе одрживог развоја Табела 8: Анализа заинтересованих страна на простору СП Храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави Утицај заинтересованих страна Учинак за природно добро Учинак за заинтересоване стране Угрожавање природног добра Ограничење за заинтересоване стране Локална заједница Унапређење разноликости очувањем и ревитализацијом зеленила Промоција Побољшање екоклиме и визуелних карактеристика, као и туристичке понуде; Повећане могућности за отварање нових радних места; Повећање разноликости и обима туризма Погоршање квалитета животне средине, смањене могућности за рекреацију и развој туризма Ограничавање изградње; Поштовање правила озелењавања Промоција општине Туристичке организације и посетиоци Допринос Богатија туристичка активностима понуда, ужитак у Управљача естетским повећањем прихода вредностима, едукација; Промоција Могућност случајног уношења и инвазивних врста Поштовање правила понашања Научна и стручна јавност Допринос мерама активне заштите (методе, мониторинг и сл.) Стицање нових сазнања/искустава Нема Контролисано и усмерено истраживање Управљач Чување Унапређење Промоција Побољшање односа са јавношћу Повећање прихода из накнада и могућност отварања нових радних места Промоција и популаризација Деградација станишта и због недовољних/ неодговарајућих мера активне заштите Нема Државне институције и управни органи Стручна и финансијска помоћ Промоција Олакшана и убрзана администрација због јасно дефинисаних мера заштите Очување природе Промоција Погоршање стања заштићеног подручја због недовољне и/или неодговарајуће финансијске и правне подршке Нема Еколошка јавност Подршка заштити Промоција Очување заштићеног подручја Нема Нема Покрајински завод за заштиту природе,

40

41 VII Управљање VII УПРАВЉАЊЕ VII 1. НАЧИН УПРАВЉАЊА И ОБАВЕЗЕ УПРАВЉАЧА Основна питања везана за управљање, коришћење и унапређење заштићених подручја регулисана су одредбама Закона о заштити природе («Сл. гласник РС», бр. 36/09, 88/10 и 91/10). За свако природно добро које се ставља под заштиту доноси се посебан акт којим се проглашава заштита тога добра, утврђују мере и режими његове заштите и одређује правни субјект који ће спроводити прописане режиме заштите (у даљем тексту: управљач). Управљач је дужан да заштиту спроводи у складу са одредбама закона, акта о заштити и плана управљања заштићеним подручјем. Управљач доноси план управљања за период од десет година. За одређена заштићена подручја, као што су нпр. појединачна стабла, дрвореди и сл. актом о проглашењу заштите може бити предвиђено да се план управљања доноси за краћи период. Планом управљања одређује се начин спровођења заштите, коришћења и управљања заштићеним подручјем, смернице и приоритети за заштиту и очување природних вредности заштићеног подручја, као и развојне смернице, имајући у виду потребе локалног становништва. Сва правна лица, предузетници и физичка лица која обављају одређену делатност унутар граница заштићеног добра, дужна су да своју делатност обављају у складу са планом управљања. План управљања садржи нарочито: приказ главних природних и створених вредности, као и природних ресурса; оцену стања животне средине заштићеног подручја; преглед конкретних активности, делатности и процеса који представљају фактор угрожавања заштићеног подручја; дугорочне циљеве заштите, очувања и унапређења и одрживог развоја; анализу и оцену услова за остваривање тих циљева; приоритетне активности и мере на заштити, одржавању, праћењу стања и унапређењу природних и створених вредности; Покрајински завод за заштиту природе,

42 VII Управљање приоритетне задатке научноистраживачког и образовног рада; планиране активности на одрживом коришћењу природних вредности, развоју и уређењу простора; просторну идентификацију планских намена и режима коришћења земљишта; активности на промоцији вредности заштићеног подручја; студијску (истраживачку), програмску, планску и пројектну документацију потребну за спровођење циљева и активности; облике сарадње и партнерства са локалним становништвом и другим власницима и корисницима непокретности; активности и мере на спровођењу плана са динамиком и субјектима реализације плана управљања и начин оцене успешности његове примене; финансијска средства и друге материјалне претпоставке за извршавање поверених послова у управљању заштићеним подручјем и начин њиховог обезбеђења. Уколико се у току примене плана укаже за потребно, може се вршити његова ревизија у складу са прописаним мерама и режимима заштите. Пре истека периода за који је план донет, мора се надлежном органу поднети извештај о његовом остваривању. Извештајем се анализира спровођење плана и остварени резултати. На план управљања заштићеним подручјем које је проглашено актом надлежног органа јединице локалне самоуправе сагласност даје орган надлежан за послове заштите животне средине јединице локалне самоуправе, по претходно прибављеном мишљењу Покрајинског завода за заштиту природе (у даљем тексту: Завод). Планови управљања остварују се годишњим програмима управљања. На програм управљања сагласност даје орган надлежан за послове заштите животне средине јединице локалне самоуправе. Управљач је дужан да надлежном органу достави извештај о остваривању годишњег програма за претходну годину и годишњи програм управљања за наредну годину, до 15. децембра текуће године, а извештај о остваривању плана управљања најкасније 60 дана пре истека периода за који је план донет. О предлогу плана управљања заштићеним подручјем управљач је дужан да обавести јавност. Обавештавање јавности подразумева јавни увид у предложени план. Јавни увид организује и спроводи управљач заштићеног подручја и траје 30 дана. Управљач је дужан да обезбеди унутрашњи ред и чување заштићеног подручја у складу са правилником о унутрашњем реду и чуварској служби који доноси, уз сагласност надлежног органа. Правилник о унутрашњем реду доноси управљач уз сагласност надлежног органа јединице локалне самоуправе која је донела акт о заштити. Покрајински завод за заштиту природе,

43 VII Управљање Правилником о унутрашњем реду утврђују се правила за спровођење прописаног режима заштите, а нарочито: начин понашања посетилаца и других корисника при кретању, боравку и обављању послова на заштићеном подручју; начин обављања делатности при коришћењу природних ресурса и простора за изградњу објеката; места, површине и објекти у којима се због очувања дивљих биљака и животиња и других вредности ограничава кретање или забрањује и ограничава обављање одређених радњи, као и трајање тих мера; врсте дивљих биљака и животиња чије је коришћење, односно брање, сакупљање и излов ограничено, као и начин и услови обављања тих радњи; услови заштите приликом обављања научних истраживања и образовних активности; места и услови за одлагање отпада; начин одржавања уредности и чистоће заштићеног подручја; поступак издавања сагласности и других аката корисницима од стране управљача; начин и организација чуварске службе, чувања заштићеног природног добра, опрема и средства неопходна за чување и одржавање; начин спровођења превентивних мера заштите од пожара, других елементарних непогода и удеса. Актом о проглашењу заштићеног подручја ближе се утврђују садржај и начин доношења и оглашавања правилника о унутрашњем реду. На заштићеном подручју забрањени су радови и активности, односно извођење пројеката, који оштећују, нарушавају и мењају особине и вредности због којих је подручје заштићено. Влада може, у складу са законом, дозволити радове и активности, односно пројекте на заштићеном подручју, посебно из области енергетике, саобраћајне инфраструктуре, водопривреде, пољопривреде, туризма, спорта, рударства и заштите природе и животне средине чије је извођење забрањено прописаним режимима заштите, уколико се ради о пројектима од општег интереса и националног значаја. За радове и активности, односно извођење пројеката на заштићеном подручју спроводи се поступак процене утицаја на животну средину, у складу са законом, уз обавезно прибављање акта о условима и мерама заштите природе. За радове и активности, односно пројекте за које се не спроводи поступак процене утицаја на животну средину, а који могу имати утицај на вредности и обележја заштићеног добра, извођач радова, односно носилац пројекта, дужан је да од завода прибави акт о условима и мерама заштите природе, у складу са Законом о заштити природе (у даљем тексту: Закон). Планиране радове и активности, односно извођење пројекта, носилац пројекта дужан је да писмено пријави управљачу заштићеног подручја. Управљач је у обавези да носиоца пројекта упозна са могућностима за обављање планираних радова на датој локацији, као и процедури која се мора спровести у случају да се захтевани радови могу изводити на заштићеном подручју. Заштићена подручја могу се користити и посећивати на начин који не угрожава њихове вредности и спровођење заштите. Коришћење и посећивање заштићеног подручја дозвољено је свима под једнаким условима, у складу са Законом и актом о заштити тог природног добра. Покрајински завод за заштиту природе,

44 VII Управљање Ако би се коришћењем и посећивањем заштићеног подручја могла проузроковати опасност за његово очување, може се забранити или ограничити његово коришћење и посећивање. Власник или корисник непокретности у заштићеном подручју дужан је да дозволи приступ одређеној природној вредности, ради задовољења научних, образовних, естетских, културних и рекреацијских потреба, на начин и под условима утврђеним актом о проглашењу заштићеног подручја. Заштићеним подручјем управља правно лице (у даљем тексту: управљач), које испуњава стручне, кадровске и организационе услове за обављање послова очувања, унапређења, промовисања природних и других вредности и одрживог коришћења заштићеног подручја. Изузетно, управљач може бити предузетник и/или физичко лице уколико се ради о заштићеном подручју мале површине и већинском приватном власништву на непокретностима. Управљач се одређује/именује актом о проглашењу. Орган надлежан за доношење акта о проглашењу може за потребе управљања једним или више заштићених подручја основати јавно предузеће, јавну установу или привредно друштво. Испуњеност услова у погледу кадровске, техничке и друге оспособљености за обављање послова управљача у овом случају утврђује орган надлежан за послове заштите животне средине јединице локалне самоуправе, у поступку припреме предлога акта о проглашењу. Министар прописује ближе услове у вези са условима које мора испуњавати управљач. У циљу заштите и презентације природних вредности заштићеног подручја управљачу, када има својство правног лица, могу се доделити на коришћење непокретности у јавној својини, у складу са законом и прописима који уређују коришћење средстава у својини Републике Србије и добара од општег интереса. У управљању заштићеним подручјем управљач, је дужан нарочито да: 1) чува заштићено подручје и спроводи прописане режиме заштите; 2) унапређује и промовише заштићено подручје; 3) доноси план управљања и акт о унутрашњем реду и чуварској служби утврђен актом о заштити; 4) обележи заштићено подручје, границе и режиме заштите у складу са посебним правилником о начину обележавања; 5) осигура неометано одвијање природних процеса и одрживог коришћења заштићеног подручја; 6) даје сагласност за обављање научних истраживања, извођење истражних радова, снимање филмова, постављање привремених oбjeката на површинама у заштићеном подручју и даје друга одобрења у складу са овим законом и правилником о унутрашњем реду и чуварској служби; 7) обезбеди надзор над спровођењем услова и мера заштите природе; Покрајински завод за заштиту природе,

45 VII Управљање 8) прати кретање и активности посетилаца и обезбеђује обучене водиче за туристичке посете; 9) води евиденције о природним вредностима и о томе доставља податке заводу; 10) води евиденцију о људским активностима, делатностима и процесима који представљају фактор угрожавања и оштећења заштићеног подручја и о томе доставља податке заводу и Министарству; 11) води евиденцију о непокретностима са подацима од значаја за управљање заштићеним подручјем; 12) у сарадњи са републичком и покрајинском инспекцијом и органима безбедности спречава све активности и делатности које су у супротности са актом о заштити и представљају фактор угрожавања и девастације заштићеног подручја; 13) доноси акт о накнадама; 14) врши и друге послове утврђене законом и актом о заштити. Ако управљач вршењем послова утврди да је учињен прекршај или постоји основана сумња да је учињено кривично дело или привредни преступ, овлашћен је и дужан да поднесе одговарајућу пријаву или захтев за покретање прекршајног поступка. У циљу обавештавања, пружања помоћи и контроле посетилаца и наплате накнаде за употребу моторног возила у заштићеном подручју, на јавном путу кроз заштићено подручје може се засновати улазна станица са одговарајућим објектима, опремом и особљем, на основу просторног односно урбанистичког плана и плана управљања заштићеним подручјем и уз сагласност управљача јавност пута. Улазна станица може имати и објекте, средства, опрему и лица за потребе одржавања јавног пута и безбедности саобраћаја. Када се на улазној станици врши наплата накнаде, управљач заштићеног подручја дужан је да наплату организује тако да обезбеди проток возила са што мањим застојем, а у складу са саобраћајно-техничким условима, које утврђује управљач јавног пута у поступку издавања сагласности. Уколико се у поступку надзора над радом, стручног и инспекцијског надзора утврди да управљач не извршава обавезе установљене актом о заштити, управљање заштићеним подручјем се одузима и поверава другом управљачу. Министар прописује начин обележавања заштићеног подручја. VII 2. ФИНАНСИРАЊЕ Финансирање заштићеног подручја обезбеђује се из: средстава буџета Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе; средстава Фонда за заштиту животне средине; Покрајински завод за заштиту природе,

46 VII Управљање накнада за коришћење заштићеног подручја; прихода остварених у обављању делатности и управљања заштићеним подручјем; средстава обезбеђених за реализацију програма, планова и пројеката у области заштите природе; донација, поклона и помоћи; других извора у складу са законом. Средства из става 1. овог члана могу се користити за намене утврђене Законом и другим законима. Средства буџета првенствено се користе за финансирање радова и других трошкова на: 1) чувању, одржавању и презентацији заштићених подручја (успостављање, опремање и обука чуварских служби, обележавање, одржавање унутрашњег реда, медијско и друго јавно приказивање вредности, санација деградираних површина, управљање отпадом, развој информационог система и друго); 2) управљању посетиоцима (изградња улазних станица, едукативних и визиторских центара, штампање материјала намењених посетиоцима и друго); 3) регулисању имовинско-правних односа (откуп или замена земљишта, накнада власницима и корисницима непокретности за ускраћивање и ограничавање права коришћења, нанету штету или друге трошкове које имају у вези заштите); 4) праћењу и унапређењу стања заштићених подручја (мониторинг, реинтродукција, рекултивација и друго); 5) уређењу простора и одрживом коришћењу природних ресурса (програми, планови и пројекти развоја екотуризма, органске пољопривреде и друго). За коришћење заштићеног подручја плаћа се накнада управљачу. Накнаду управљач може прописати и наплатити за: 1) делатности у области туризма, угоститељства, трговине, услуга, занатства, индустрије, рударства, енергетике, водопривреде, грађевинарства, саобраћаја, транспорта, телекомуникација, коришћења дивље флоре и фауне; 2) викендице и друге некомерцијалне објекте за одмор у природи; 3) возила на моторни погон у употреби на заштићеном подручју; 4) туристичке, рекреативне, спортске и друге манифестације и активности, рекламне ознаке, комерцијалне филмске, фото и тонске записе; 5) коришћење услуга, уређених терена, објеката и друге имовине управљача и имена и знака заштићеног подручја; 6) посету заштићеном подручју, његовим деловима и објектима. Покрајински завод за заштиту природе,

47 VII Управљање Обвезник накнаде је корисник заштићеног подручја, односно правно лице, предузетник или физичко лице који у вези са предметом накнаде обавља послове или располаже непокретностима и другим стварима на заштићеном подручју, користи услуге и имовину управљача, посећује заштићено подручје ради одмора, спорта, рекреације и сличних потреба и на други начин користи његове вредности и погодности. Висину накнаде управљач прописује у зависности од: 1) степена искоришћавања заштићеног подручја; 2) степена штете која се наноси заштићеном подручју; 3) степена повећаних обавеза управљача у одржавању уредности и чистоће, чувања и обављања других послова на очувању, унапређењу, приказивању и развоју заштићеног подручја; 4) погодности и користи које пружа заштићено подручје за обављање допуштених делатности и активности. Управљач може прописати смањење или ослобађање плаћања накнаде по једном или више предмета накнаде, а пре свега за: 1) становнике и стално запослене, физичка лица која обављају послове или врше службене радње у заштићеном подручју, лица са инвалидитетом и посебним потребама, децу, пензионере и сл.; 2) кориснике чије активности непосредно доприносе унапређењу стања, презентацији и промоцији вредности заштићеног подручја; 3) кориснике код којих су, услед елементарне непогоде или других разлога, наступиле околности које битнo отежавају услове рада и пословања. Влада прописује заједничке елементе за утврђивање накнаде за коришћење заштићеног подручја, посебно ближи предмет, основице, највише износе и начин обрачуна и наплате накнаде, начин обрачуна и наплате накнаде за посету заштићеном подручју, ближа мерила за одређивање висине накнаде и умањење или ослобађање плаћања накнаде. На акт управљача којим се утврђује висина, начин обрачуна и плаћања накнаде за коришћење заштићеног подручја сагласност даје орган надлежан за послове заштите животне средине јединице локалне самоуправе за заштићено подручје проглашено актом надлежног органа јединице локалне самоуправе. Управљач је дужан да средства остварена наплатом накнаде води на посебном рачуну и користи за заштиту, развој и унапређење заштићеног подручја, односно за спровођење плана и програма управљања. У погледу плаћања накнаде камате за доцњу у плаћању, принудну наплату и остало што није посебно прописано овим законом, сходно се примењују одредбе закона којим се уређује порески поступак и пореска администрација. Покрајински завод за заштиту природе,

48 VII Управљање VII 3. КАДРОВСКА И ТЕХНИЧКА ОПРЕМЉЕНОСТ УПРАВЉАЧА Заштићеним подручјем управља правно лице (у даљем тексту: управљач), које испуњава стручне, кадровске и организационе услове за обављање послова очувања, унапређења, промовисања природних и других вредности и одрживог коришћења заштићеног подручја. Изузетно, управљач може бити предузетник и/или физичко лице уколико се ради о заштићеном подручју мале површине и већинском приватном власништву на непокретностима. Управљач се одређује/именује актом о проглашењу. Испуњеност услова у погледу кадровске, техничке и друге оспособљености за обављање послова управљача утврђује орган надлежан за послове заштите животне средине јединице локалне самоуправе, у поступку припреме предлога акта о проглашењу. Министар прописује ближе услове у вези са условима које мора испуњавати управљач. VII 4. ПРОЦЕНА СОЦИОЕКОНОМСКИХ ЕФЕКАТА ЗАШТИТЕ, РАЗВОЈА И ОДРЖИВОГ КОРИШЋЕЊА У СП Храст лужњак (Quercus robur L.) на Петроварадинској тврђави у првој години неопходно је извођење следећих приоритетних радова: израдити план управљања и годишњи програм заштите и управљања, обезбедити чуварску службу, примењивати мере неге и заштите стабала, орезати суве гране, уклањити самоникли подраст једном годишње, редовно одржавати чистоћу. VII 5. ПРЕДЛОГ УПРАВЉАЧА Управљање заштићеним природним добрима захтева другачији приступ од управљања просторима истог типа (шуме, паркови, водотокови и др.) који нису под заштитом државе по основу Закона о заштити природе. У том смислу, потребно је да управљач испуњава све услове наведене у Закону. Управљач је дужан да обезбеди унутрашњи ред и чување заштићеног подручја у складу са правилником о унутрашњем реду и чуварској служби који доноси. Према чл. 67. Закона о заштити природе («Сл. гласник РС» 36/09, 88/10 и 91/10) управљач се одређује/именује актом о проглашењу заштићеног подручја. Покрајински завод за заштиту природе,

49

50 VIII Литература VIII ЛИТЕРАТУРА Анастасијевић, Н. (2002): Подизање и неговање зелених површина. Шумарски факултет, Београд. Bijelović, S. (2010): Činioci životne sredine kao pokazatelji uticaja na zdravlje ljudi, Doktorska disertacija, Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet u Novom Sadu, Novi Sad. Jovanović, B. (1967): Dendrologija sa osnovima fitocenologije. Naučna knjiga, Beograd. Љешевић, М. (2002): Урбана екологија, Географски факултет, Београд. Ocokoljić, M., Ninić-Todorović, J. (2003): Priručnik iz dekorativne dendrologije, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd. Томић, З. (2004): Шумарска фитоценологија, Шумарски факултет, Београд. Vukićević, E. (1996): Dekorativna dendrologija, Šumarski fakultet, Beograd. Vujković, Lj. (2003): Pejzažna arhitektura planiranje i projektovanje - II izdanje, Univerzitet u Beogradu, Šumarski fakultet, Beograd. Vujković, Lj., Nećak, M., Vujičić, D. (2003): Tehnika pejzažnog projektovanja. Univerzitet u Beogradu, Šumarski fakultet, Beograd. Кошћал, М., Менковић, Љ., Кнежевић, М., Мијатовић, М. (2005): Тумач за геоморфолошку карту 1: , Геозавод-Гемини, Београд. Nejgebauer, V., Živković, B., Tanasijević, Đ., Miljković, N. (1971): Pedološka karta Vojvodine, razmera 1:50 000, Institut za poljoprivredna istraživanja Novi Sad, «Geokarta», Beograd. Живковић, Б., Нејгербауер, В., Танасијевић, Ђ., Миљковић, Н., Стојковић, Л., Дрезгић, П. (1972): Земљишта Војводине. Институт за пољопривредна истраживања, Нови Сад. Кицошев, В., Радосављевић, М., Ковачевић, Н. и Ђукић, С. (2011): Улога анализе заинтересованих страна у одрживом коришћењу будућих заштићених подручја на примеру Русанде и Окањ баре, Заштита природе 61 (2): WWF (2007): Standards of Conservation Project and Programme Management. standards/complete Подаци Републичког хидрометеоролошког завода. Правилник о условима које мора да испуњава управљач заштићеног подручја ( Сл. гласник Р Србије, бр. 85/2009). Закон о заштити природе ( Сл. гласник РС бр. 36/09, 88/10 и 91/10). Покрајински завод за заштиту природе,

51

52 IX Прилози: Катастарски подаци ПЕТРОВАРАДИН, КО ПЕТРОВАРАДИН Парцела Површина m 2 Култура Адреса парцеле Индикације власника-корисника земљишта Облик својине Режим заштите 1133/1 314 пашњак 2. класе Тврђава ГРАД НОВИ САД, НОВИ САД, ЖАРКА ЗРЕЊАНИНА 8А јавна III Покрајински завод за заштиту природе, 2012.

53

54 Прилог 1 X Картографски приказ ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ СПОМЕНИК ПРИРОДЕ»ХРАСТ ЛУЖЊАК (Quercus robur L.) НА ПЕТРОВАРАДИНСКОЈ ТВРЂАВИ«Покрајински завод за заштиту природе, 2012.

55 X Картографски приказ Прилог 2 Локација Размера: 1 : Легенда СПОМЕНИК ПРИРОДЕ»ХРАСТ ЛУЖЊАК (Quercus robur L.) НА ПЕТРОВАРАДИНСКОЈ ТВРЂАВИ«ГЕОГРАФСКЕ КООРДИНАТЕ ЦЕНТРАЛНЕ ТАЧКЕ по Гриничу по Гаус Кригеру 45 14' 56" N 19 52' 22" E Надморска висина природног добра: 85±10 m н.м. Извор података: ПТК , Лист Београд Покрајински завод за заштиту природе, 2012.

56

57

58

59

60