MITROVA^KE NOVINE SREMSKI INFORMATIVNI NEDEQNIK XX 10. JUN BROJ 964 CENA 50 DINARA

Транскрипт

1 M GODINA NOVINE MITROVA^KE NOVINE SREMSKI INFORMATIVNI NEDEQNIK XX 10. JUN BROJ 964 CENA 50 DINARA Ponovo radi Rumski va{ar MILIONSKI INFRASTRUKTURNI PROJEKAT Gasifikacija op{tine Pe}inci VUK RADOJEVI] U IN\IJI: Dobra saradwa Op{tine i Pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu

2 ДОЊИ ПЕТРОВ ЦИ Уре ђен Дом кул ту ре у цен тру села Пред сед ник Ман чић, Горан Чвор ков и Душан Љуби шић У Доњим Петров ци ма су завр ше ни радо ви на обно ви Дома култу ре у цен тру овог села, за шта је локал на само у пра ва обез бе ди ла мили он динара. Овај обје кат годи на ма није био у функ ци ји, а сада је ком плет но уре ђен како спољ на фаса да, тако и сала, бина, мокри чво ро ви. Завр шни ци радо ва на обно ви Дома кул ту ре прису ство вао је 2. јуна и председ ник Општи не Сла ђан Ман чић који је иста као да је упра во овај обје кат пример како би тре ба ло да изгле да ју домо ви кул ту ре и у дру гим сели ма, те да је локал на само у пра ва спремна да и за то обез бе ди сред ства. У сва ком селу посто ји Дом кул ту ре и то су згра де које су пре пу штене зубу вре ме на, а сада се пола ко рено ви ра ју. Ман чић је под се тио да се овај део Дома кул ту ре рани је користио као мага цин. Ово је сада доста добро уре ђе но и при стојно изгле да. У малим среди на ма људи воле да се дру же у ова квим објек ти ма. Сада има ју малу и вели ку салу са кухи њом за раз личи те врсте про сла ва. Ево, за пред сто је ће избо ре, овде ће бити поста вље но и бирач ко место. Рани је је било на спра ту, на шта су се жали ли ста ри ји гра ђа ни рекао је Сла ђан Ман чић. Он је додао да је задо вољан ква ли те том реа ли зова них радо ва, а да је извођач, буду ћи да је и сам из Доњих Петро ва ца, ура дио и више но што је уго во ром било пред ви ђе но. Локал на само у пра ва је кра јем про шле годи не селу дони ра ла дина ра за уре ђе ње тор ња на сеоској цркви, а и ти радо ви су при кра ју. Про шле годи не смо ура ди ли и асфалт ни пут до сео ског гро бља које је уда ље но ско ро кило ме тар, а ишло се по бла ту када су сахра њи ва ни покој ни ци под се тио је пред сед ник Нови цркве ни торањ Сла ђан Ман чић. Први човек рум ске општи не је наја вио и ско рашње рас пи си ва ње тен де ра за про је кат који су гра ђа ни иза бра ли у окви ру про це са пар ти ци па тив ног буџе тира ња, а тиче се изград ње пешач ко-бици кли стич ке ста зе изме ђу Пути на ца и Доњих Петро ва ца. Ура ђен је и план детаљ не регу лаци је за пут Доњи Петровци Добрин ци, као и за пут Гра бов ци Кле нак. Гој ко Јекић, који је био анга жо ван на изво ђе њу радо ва на адап та ци ји Дома кул ту ре, каже да је радио, као да ради за себе. Живим овде, ту ми је Мај стор Гој ко Јекић цела поро ди ца. Гле дам да помог нем коли ко могу, увек се тру дим да ура дим и нешто више, то је за све нас рекао нам је мај стор Гој ко. Ура ђен је ком пле тан сани тар ни чвор, окре че не све про сто ри је, ста вље на ПВЦ сто ла ри ја. Од бив ше шупе је урађе но нешто што при стојно изгле да, да може да се кори сти. Овај про стор ћемо кори сти ти за сла вља. Сва ко село има неку просто ри ју коју може да издаје за рођен да не, свад бе... Општи на је дала потребна сред ства, а мај сто ри су ради ли мало и волон терски каже Горан Чвор ков, заме ник пред сед ни ка МЗ Доњи Петров ци. С. Џ.

3 10. JUN ДРУШТВО M NOVINE 3 ВЛА ДИ МИР БАТЕЗ У ОШ БОШКО ПАЛКОВЉЕВИЋ ПИНКИ У СРЕМ СКОЈ МИТРО ВИ ЦИ Реновирана фискултурна сала Вла ди мир Батез са представницима школе и митровачке локалне самоуправе Покра јин ски секре тар за спо рт и омла ди ну Владимир Батез је посе тио 8. јула Срем ску Митр ови цу. Том при ли ком је оби шао Основ ну шко лу Бошко Пал ко вље вић Пин ки у којој је ове годи не рекон стру и са на фискул тур на сала. Радо ви су обу хвати ли рекон струк ци ју пода, сана ци ју фискул тур не сале, свла чи о ни ца и ходни ка који води пре ма сали. Вред ност овог про јек та је 2, 9 мили о на дина ра. Када смо про шле годи не оби шли ОШ Бошко Пал ко вље вић Пин ки, локал на само у пра ва је ука за ла да је обно ва фискул тур не сале један од најва жни јих про је ка та веза них за сана ци ју спорт ских сала и спорт ске инфра структу ре. Сред ства су обез бе ђе на путем кон кур са за сана ци ју, опре ма ње и изград њу спорт ских про је ка та на терито ри ји Вој во ди не. Задо вољ ство ми је што ова сала сада изгле да као да је нова. Про је кат пред ста вља темељ но и озбиљ но ула га ње, а радо ви су реа лизо ва ни пер фект но. Ово је још јед на шко ла у Срем ској Митро ви ци, коју у прет ход них неко ли ко годи на Секре тари јат за спо рт и омла ди ну пома же. Ура ђен је отво рен терен у ОШ Јован Јова но вић Змај, помо гли смо и санаци ју три би не на отво ре ном Атлет ском ста ди о ну. Надам се да ће се и у наредном пери о ду наста ви ти одлич на сарадња изме ђу локал не само у пра ве и Покра јин ског секре та ри ја та за омла дину и спо рт, рекао је покра јин ски секрета ри јат за омла ди ну и спо рт Вла ди мир Батез. Он је додао да је важно подр жа ти про јек те који ма се ула же у спорт ску инфра струк ту ру, јер се на тај начин ства ра ју усло ви у који ма би се што више деце усме ри ло ка бавље њу спор том или физич ком актив но шћу. Такође, он је додао да је мно го тога ура ђено у прет ход ном пери о ду како би се школ ски спо рт раз вио, који је база такми чар ског и врхун ског спор та. За чети ри годи не реа ли зо ва ли смо пре ко 200 про је ка та на тери то ри ји Војво ди не који су веза ни за опре ма ње, сана ци ју, адап та ци ју или изград њу фискул тур них сала сана ци ју фискултур них сала. Осим сред ста ва Покрајин ског секре та ри ја та за спо рт и омлади ну, где је уло же но пре ко 200 мили она дина ра, и Покра јин ска вла да и Упра ва за капи тал на ула га ња је помогла изград њу капи тал них спо рт ских обје ка та. Недав но смо у Али бу на ру, који 50 годи на није имао фискул тур ну салу, а коју кори сте деца основ не и сред ње шко ле, напра вље на лепа спорт ска дво ра на. У Белој Цркви до кра ја годи не оче ку је мо изград њу спортске дво ра не, коју ово место ника да није има ло. У Ста рој Пазо ви, тач ни је у Ста рим Банов ци ма гра ди се нова спорт ска дво ра на. Тру ди ли смо се да подр жи мо и раз ли чи те про јек те шко ла. Има мо посе бан кон курс за подр шку и про јек те спор та у шко ла ма. Сара ђу јемо са Наци о нал ним саве зом за школски спо рт и ове годи не бисмо, да се није деси ла пан де ми ја коро на виру са, доби ли орга ни за ци ју Репу блич ке школске Олим пи ја де. Она ће веро ват но бити одр жа на сле де ће годи не. Има ли смо пре две годи не нај ма сов ни ју и најор га ни зо ва ни ју ШОСО Вој во ђан ску олим пи ја ду, изја вио је Батез. Дирек тор ОШ Бошко Пал ко вље вић Пин ки Игор Дошен рекао је да ће учени ци те шко ле сада има ти нај са вре мени је усло ве за поха ђа ње наста ве физич ког вас пи та ња. Радо ви су поче ли кра јем мар та, а завр ше ни су током маја. Ски ну та је ста ра боја са зидо ва, ста ри пар кет, нане се на је глет маса на зидо ве, еколо шка боја, ста вљен је нај са вре ме ни ји спо рт ски под. Тако ђе, у пла ну је и да се ура ди расве та у овој сали, али и изгради спољ ни спорт ски терен, јер смо ми једи на шко ла у Срем ској Митро ви ци без тог тере на, рекао је Дошен. Заме ни ца гра до на чел ни ка Све тла на Мило ва но вић је изра зи ла задо вољство што је овај про је кат реа ли зо ван. Ова фискул т ур на сала је сагра ђена годи не, редов но је одр жа ва на, али је после 50 годи на било вре ме да се озбиљ ни је при сту пи њеној реконструк ци ји. Посеб но ми је дра го што ће уче ни ци ове шко ле од сеп тем бра имати лепе и боље усло ве за одр жа ва ње наста ве физич ког вас пи та ња и здрави ју сре ди ну у којој ће бора ви ти. Надам се да ћемо и даље успе шно сара ђи вати са Секре та ри ја том за спо рт и омлади ну у про јек ти ма свих шко ла у Сремској Митро ви ци, каза ла је Све тла на Мило ва но вић. З. Попо вић фото: Б. Туца ко вић Медијски пројекат Млади у фокусу: Бирам спорт бирам оптимизам суфинансирао Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови инзнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама који је доделио средства.

4 4 M NOVINE ОПШТИНА РУМА 10. JUN РУМ СКЕ ОСНОВ НЕ ШКО ЛЕ Уру че на рачу нар ска опре ма После сред њих, и свеоснов не шко ле на терито ри ји рум ске општи несу доби ле рачу нар ску опре му, за коју су се опре де ли ле да имје нај не оп ход ни ја. Ове набав кесу реа ли зо ва не у окви ру пројек та модер ни за ци је наста ве урум ским шко ла ма. Поред рачуна ра и мони то ра, овог пута, у скла ду са школ ским потре бама, локал на само у пра ва јекупи ла и пра те ћу опре му: штам па че, мул ти функ ци о налне уре ђа је, копир апа рат и плат но за про јек ци је. Уру че њерачу нар ске опре ме је упри личе но 1. јуна у Град ској кући, апре рас по де ле, пред сед ник Општи не Сла ђан Ман чић јераз го ва рао са свим дирек то рима о томе како се при во ди крају школ ска годи на, као и штаим је још потреб но за побољша ње усло ва рада, како засаме ђаке, тако и настав ноосо бље. Данас смо поде ли ли 20 рачу на ра, штам па че, ске не ре, све оно што су шко ле тра жи ле. То ће им сва ка ко добро доћи уоба вља њу њихо вих актив но сти, а и деци у инфор ма тич ким каби не ти ма ће добро доћинови рачу на ри иста као јепред сед ник Ман чић и додао даје локал на само у пра ва истовре ме но обез бе ди ла и свупотреб ну заштит ну опре мукоја је, тако ђе, поде ље надирек то ри ма. Реч је о заштитним маска ма и рука ви ца макоје су обез бе ђе не за уче ни кеи настав ни ке, с обзи ром на тода ће до поло ви не јуна бити ђака који ће дола зи ти у шко лу, што да пола жу завр шне тестове, што да попра вља ју оце не. Раз го ва ра ли смо о свимпро бле ми ма који се тичу, какоинфра струк ту ре у школ скимзгра да ма, тако и о свим онимпотре ба ма које су нео п ход неда би се основ но обра зо ва њеподи гло на виши ниво. Ми смоза ула га ње у основ не шко леобез бе ди ли 14 мили о на динара, а 3,5 мили о на за сред њешко ле, и тре ба уско ро отво рити тен дер за та сред ства. Дирек то ри су гово ри ли о потре ба ма и при о ри те ти ма у сво јим шко ла ма рекао је Сла ђан Ман чић. Оно што је бит но иста ћи, када је реч о рум ској општи ни, јесте чиње ни ца да од ове године сви основ ци доби ја ју бесплат не уџбе ни ке, за шта је у буџе ту опре де ље но 35 мили она дина ра. Већи на дирек то раје посла ла потре бе и спе ци фика ци је за набав ку тих уџбе ника. Врло брзо, по ком пле ти рању тих потре ба, рас пи са ће мотен дер за набав ку уџбе ни ка, што је било и наше обе ћа њепро шле, за ову годи ну. Оваквих раз го во ра тре ба да будевише, јер кроз непо сред ни контакт, и ми из локал не само упра ве, доби ја мо инфор ма ци јешта је оно што су при о ри те ти ушко ла ма и види мо и чује мо које шта ура дио у сво јој шко ли, као и какви су про бле ми иста као је Сла ђан Ман чић и додао да је доса да шња сарад ња са шко ла ма доста добра. Жакли на Него ва но вић, пред сед ни ца Акти ва дирек тора рум ских основ них и средњих шко ла, ука за ла је надобру сарад њу локал не самоу пра ве и шко ла, како када јереч о рено ви ра њу школ скихобје ка та, тако и када је реч о бес плат ним уџбе ни ци ма. Рум ске шко ле има ју често ипомоћ са покра јин ског нивоа, раде се број ни про јек ти пре кокојих се обез бе ђу ју сред стваза потреб ну опре му или ренови ра ње обје ка та. ОШ Иво Лола Рибар једоби ла један ком пју тер и штам пач, а по речи ма директор ке Наде Петро вић, то имзна чи да упот пу не сво ју рачунар ску опре му, посеб но када јеупо тре ба елек трон ског днев ника у пита њу. Ова шко ла једоби ла и три памет не табле ипро јек то ре за шко лу у гра ду и за под руч на оде ље ња у Краљев ци ма и Добрин ци ма. Музич ка шко ла Тео дор Тоша Андре је вић је од локал несамо у пра ве доби ла један рачунар и штам пач, а од Покра ји нејед ну интер ак тив ну таблу. Ната ша Ста нић, дирек тор ка ОШ Душан Јер ко вић, каже даје њихо ва шко ла доби ла триком пју те ра, про јект но плат но иштам пач. С. Џаку ла ДОМ ЗДРА ВЉА Тести ра ња и даље могу ћа Амбу лант на за фебрил на ста ња и респи ра тор не инфек ци је рум ског Дома здра вља наста вља са радом и то сва ког дана од 7 до 17 часо ва. Гра ђа ни се тести ра ју сва ко га дана у скла ду садоне том одлу ком Кри зног шта ба, пре ма меди цин ским инди каци ја ма и на лич ни зах тев. Гра ђа ни који се тести ра ју пре мамеди цин ским инди ка ци ја ма се мора ју јави ти код свог иза бра ног лека ра који им зака зу је тер мин узор ко ва ња. Они који сами одлу че да желе да се тести ра ју, могу кон так ти ра ти Дом здра вља путем теле фо на или пре ко апли ка ци је Мој док тор. Бројтеле фо на амбу лан те за паци јен те са респи ра тор ним тего ба маје: 022/ , локал 143. Ту су и бро је ви мобил них теле фона: 069/ , 063/ и 069/ С. Џ.

5 10. JUN M NOVINE 5 CABLEX S ПЛА ТИ ЧЕ ВО Нови погон, рад пуним капа ци те том Оби ла зак пого на Сло ве нач ка ком па ни ја Cablex S која послу је у Пла ти че ву, сагради ла је свој нови погон, а планје био да се он све ча но отво ри у прису ству гости ју из Сло ве ни је још предва месе ца. Има ју ћи у виду акту елну ситу а ци ју, то све ча но отва ра ња сеније могло орга ни зо ва ти. Зато је председ ник рум ске Општи не Сла ђан Манчић, са сарад ни ци ма, ову фабри ку у Пла ти че ву посе тио 5. јуна, оби шао јеново и згра ђе ни, али и ста ри погон, а са посло ва њем и пла но ви ма га је упо знао дирек тор Горан Мика но вић. Ком па ни ја тре нут но запо шља ва 250 рад ни ка, углав ном су то жене из Пла ти че ва, али и окол них села. Новипро из вод ни погон зау зи ма око ква драт них мета ра, а са ста рим, укупно ква дра та. Упра во смо завр ши ли са том инвести ци јом, а капа ци те та има мо за јошоко 150 нових рад ни ка. Ако еко номска ситу а ци ја буде задо во ља ва ју ћа, нада мо се новом про ши ре њу рекаоје дирек тор Мика но вић. Под се ћа мо, Cablex S је реги строван у апри лу годи не, а са радомсу поче ли у Пла ти че ву, али у изнајмље ном про сто ру. Потом је изгра ђен први погон годи не са око ква драт них мета ра. Од тада па до данас, ми смо повећа ли сво је капа ци те те са новим инвести ци ја ма које су изно си ле око двамили о на евра и сагра ди ли додат них ква дра та. Про из во ди мо углавном елек тро ни ку, све кабло ве за белутех ни ку. Наша упра ва је одлу чи лада ћемо у Срби ји шири ти стра те шкицен тар рас хлад не тех ни ке, што значи фри жи де ре и рас хлад не систе ме. Углав ном ради мо за позна те мар ке као што су Бош, Вир пул и Беко исти че дирек тор Мика но вић. Он дода је да су, после уки да њаван ред ног ста ња, затво ри ли погон надве неде ље како би ство ри ли пот пуно без бед не усло ве за рад свих сво јихзапо сле них. Сада смо у пуном капа ци те ту, ради мо и викен дом да бисмо про изве ли то што смо про пу сти ли, као и даодго во ри мо на пове ћа ње наруџ би накоје смо доби ли од неких наших купаца рекао је Горан Мика но вић. Први човек рум ске општи не Сла ђан Ман чић је, после оби ла ска пого на, изја вио да је имао при ли ку да се уве риколи ко је ова ком па ни ја напре до ва ла. Њихов план је да до кра ја овегоди не запо сле још 50 рад ни ка, и то јеизу зет но важно за мешта не Пла ти чева, али и окол них села. Они ће поредтога, у наред не две годи не, упо шља ва ти још по 50 рад ни ка, дакле, укуп но 150 нових запо сле них лица ука зао је пред сед ник Ман чић. Он је посеб но захва лио овој ком пани ји на јед ном одго вор ном пона ша њупре ма сре ди ни у којој послу је. Нема акци је у Месној зајед ни цигде ком па ни ја није узе ла сво је учешће, од спор та, врти ћа, до око 300 хума ни тар них паке та које су обез беди ли за мешта не Пла ти че ва. Рад ни цикоји овде раде, а то су углав ном жене, изу зет но су задо вољ ни. Поли ти ка даима мо про из вод не пого не и у сео скимсре ди на ма јесте гаран ци ја да нам тасела живе и опста ју, а са дру ге стра не, запо сле ним жена ма је дале ко лак ше, јер не мора ју да путу ју на сво ја рад наместа. Нај бит ни је нам је да ком па није добро послу ју на тери то ри ји нашеопшти не и да има ју план да се у перспек ти ви шире, како по ква дра ти мапро из вод них пого на тако и по бро јузапо сле них, а ми смо ту да им помогне мо иста као је Сла ђан Ман чић. Дирек тор Мика но вић је иста као дазапо сле не рад ни це има ју 123 децемла ђе од десет годи на. Ми их зове мо наши кабли ћи, а морам рећи да без доброг врти ћа и шко ле, које овде има мо, ни ком па нија не би добро функ ци о ни са ла, зато што жене не би могле доћи на посао. Општи на је, на нашу мол бу, обез беди ла вртић који смо и ми помо гли. Нарав но, помо гли смо и у опре ма њу Основ не шко ле. Морам да кажем, није све ни у нов цу, сва окол на инфраструк ту ра која пра ти ком па ни ју ова квевели чи не је нео п ход на за њено ширење, без тога не може закљу чио једирек тор Горан Мика но вић. С. Џ.

6 6 M NOVINE ОПШТИНА РУМА 10. JUN ПОСЛЕ ДВА МЕСЕ ЦА ПАУ ЗЕ Отво рен Рум ски вашар Поде ла маски и рука ви ца Дра ган Панић и волон те ри После дво ме сеч не пау зе, 2. и 3. јуна одр жан је нада ле ко познат Рум ски вашар. Доду ше, у нешто про ме ње ним усло ви ма. На ула зи ма у про стор ваша ра дез ин фикована су сва вози ла, ту су били и волон те ри који су дели ли како про дав ци ма, тако и посети о ци ма ваша ра заштит не маске и рука ви це. Иако је већ 2. јуна од поднева било доста људи у вашар ском просто ру, дирек тор ЈП Кому на лац Драган Панић је ука зао да је то ипак мање посе ти ла ца у одно су на рани је јун ске ваша ре, који се убра ја ју међу нај ве ће. Одлу ком Шта ба за ван ред не ситуа ци је, јун ски вашар је почео и ситу аци ја је таква, да се на неки начин осети дво ме сеч на пау за. Нема оно ли ко људи коли ко је било рани је, што је на кра ју кра је ва и добро, јер зна мо да су мере Кри зног шта ба на репу блич ком нивоу такве да не би тре ба ло да буде више од хиља ду људи на отво ре ном про сто ру каже Панић. У скла ду са пре по ру ка ма и одлу кама Шта ба за ван ред не ситу а ци је људи из ЈП Кому на лац су пред у зе ли мере које су дого во ре не на Шта бу. Врши мо дез ин фек ци ју све три ула зне рам пе и свих вози ла која уђу. Уз помоћ волон те ра дели мо заштитна сред ства људи ма који дола зе на вашар. Задо во љан сам, јер 273 године наше тра ди ци је се наста вља, а што је, нажа лост било пре ки ну то неком вишом силом иста као је дирек тор Дра ган Панић. Јед на од волон тер ки Црве ног крста је и Тео до ра Мом чи ло вић, која је рекла да је њихо ва оба ве за била да дез инфи ку ју руке про ла зни ка. Поде ље ни смо у две сме не, од 7 ују тро до 13 часо ва, и од 13 до 19 часо ва. Има нас на свим ула зним рампа ма, по десе так у сва кој сме ни, и тако ће бити за оба вашар ска дана. Није нам нешто напор но ово дежур ство, инте ре сант но је, има шта да се види рекла је Тео до ра. После два месе ца на Рум ском вашару је поно во и Алек сан дар Недељ ковић, из фир ме Наме штај Вељ ко из Кру шев ца. Бави мо се про из вод њом наме штаја дуги низ годи на, редов ни смо гости овде у Руми. Коро на нам је све поквари ла, недо ста јао нам је нарав но овај вашар и срећ ни смо што се све врати ло коли ко-толи ко у нор ма лу. У принци пу, важно је да дође мо, да испо штује мо људе, има мо ту наших ста рих муште ри ја. Нада мо се лепој про да ји, пошто ваша ра није било два месе ца рекао је за наше нови не Алек сан дар Недељ ко вић. С. Џаку ла ГРАД СКИ ТРГ Фон та на до 14. јуна Оби ла зак радо ва Радо ви на фон та ни су поче ли 11. маја, а после ком плет не рекон струкци је, сама фон та на, али и Град ски трг ће има ти леп ши изглед. Како напре ду ју радови на тргу, про ве ра ва ли су 4. јуна први човек рум ске општине Сла ђан Ман чић и начелник Општин ске упра ве Душан Љуби шић. За оче ки ва ти је да ће се овај посао окон ча ти до 14. јуна. Има мо уве ра ва ње извођа ча радо ва да ће до 14. јуна бити све гото во, одно сно биће намон ти ра но осам бри згаљ ки воде које су уве зе не из Немачке, као и осам све тло сних лампи које ће бити уну тар фон тане, а које би уско ро тре ба ло да стиг ну. Фон та на ће заси ја ти у пуном сја ју када буде гото ва, за неких десе так дана рекао је пред сед ник Ман чић. Тре нут но се фон та на облаже гра нит ним мер ме ром, унутра шњи део је готов и потребно је само фуго ва ње. Из општин ског буџе та је за ову наме ну, тотал ну рекон струкци ју фон та не, обез бе ђе но два мили о на дина ра. Поред поме ну тих радо ва биће измење не и лам пе по мер мер ном обо ду фон та не које дуго нису у функ ци ји, а нови на у одно су на прет ход ни изглед су упра во лам пе које ће све тле ти уну тар фон та не. С. Џаку ла

7 10. JUN M NOVINE 7 Рада Мара вић: Добит за прошлу годину 50 милиона динара ЈП ГАС РУМА Профитабилно предузеће ЈП Гас Рума је и про теклу годи ну окон чао финансиј ски успе шно, што потврђу је и изве штај о раду, недав но усво јен на сед ни ци Општин ског већа. На овај начин, ово јав но пред у зе ће је потвр ди ло епи тет нај успе шни јег у рум ској општини. Пре те жна делат ност овог пред у зе ћа је дистри буци ја при род ног гаса и управља ње тим систе мом, како инду стри је, тако и дома ћинста ва у рум ској и ири шкој општи ни. Уку пан при ход у про шлој годи ни је био 907 мили о на дина ра и већи је у одно су на годи ну за 11,8 про це на та. Наше пред у зе ће је проте клу годи ну завр ши ло са пози тив ним нето финансиј ским резул та том од 50 мили о на дина ра. Задово љан сам нашим послова њем у про те клој години каже дирек тор Рада Мара вић. Про шле годи не ЈП Гас Рума је дистри бу и рало 20,6 мили о на куб них мета ра гаса. У тој коли чини је инду стри ја уче ство вала са ско ро 46 про це на та, a снаб де ва ње гасом свих потро ша ча је било редов но. Тако ђе, у про те клој годи ни је при кљу че но 355 нових потро ша ча гаса, инве сти ције су изно си ле 26 мили о на дина ра, од чега се нај ви ше ула га ло у гасо вод 15,6 мили о на дина ра. Укуп на дужи на изгра ђе ног гасо вода је 544,3 кило ме тра, а од тога је 104,8 кило ме та ра челич ног гасо во да. Про шле годи не, у рум ској и ири шкој општи ни, гас је кори сти ло потро ша ча, а нај ви ше у кате го ри ји дома ћин ства, потро ша ча. С. Џ. Свла чи о ни ца у Буђа нов ци ма У рум ској општи ни се значај на сред ства сва ке годи не издва ја ју за раз вој спор та, и то како за финан си ра ње актив но сти спорт ских клубо ва и тре нин ге, тако и за изград њу и обно ву спорт ске инфра струк ту ре. У току је јав на набав ка за изград њу згра де свла чи о ни це у Буђанов ци ма чија је про це ње на вред но сти ско ро 4,5 мили она дина ра. У окви ру истог тен де ра смо обез бе ди ли сред ства и за рекон струк ци ју згра де свла чи о ни ца ГФК Сло вен у Руми у изно су од нешто пре ко два мили о на динара. Тре ћи део тог тен де ра је поста вља ње рефлек то ра на тере ну у Вог њу вред ности око 1,6 мили о на дина ра каже пред сед ник Општи не Сла ђан Ман чић. Нај ве ћа инве сти ци ја од поме ну тих је у Буђа нов цима. Клуб из Буђа но ва ца ће доби ти нову свла чи о ни цу, као што су то рани је добили и клу бо ви Пар ти зан из Вито је ва ца, те град ски Фрушка гора и 1. мај, али и ФК Сло га из Вог ња. С. Џ. ТЕСТИ РА ЊЕ ОСНО ВА ЦА У школ ске клу пе 466 прва ка У рум ским основ ним шко ла ма је у току тести ра ње прва ка које је поче ло 1. јуна, а коли ко ће тра ја ти, зави си од тога коли ко ће која шко ла упи сати нових ђака. У оним шко лама где их је више, оче ку ју да ће се тести ра ње завр ши ти до кра ја јуна, а у свим румским шко ла ма би тре ба ло да се упи ше укуп но 466 прва ка, 16 више него про шле године. У ОШ Змај Јова Јова новић зате кли смо поро ди цу Саблић, која је на тести ра ње дове ла кћер Мили цу. Учи ли смо у пред школском, знам сва сло ва, читам она ко, знам да бро јим. Неки моји добри дру га ри исто ће ићи у ову шко лу. Имам мало тре му пред поче так школе, мада су ми мама и тата рекли да то није ништа страшно рекла нам је буду ћи првак Мили ца. Мама Суза на каже да Мари ја на Ристић Мили ци гово ре да није тешко у шко ли. Има бра та који је сада завр шио четвр ти раз ред, зна она све о шко ли. Чули смо да рум ска Општи на обез бе ђу је бес плат не уџбе ни ке, добро је што ћемо доби ти за оба дете та, то је вели ко олак шање за кућ ни буџет. Пре тога, пре ко дина ра би нам Мили ца и Суза на Саблић било потреб но за њих дво је. Сад оста је само да наба ви мо све ске и школ ски при бор рекла нам је Суза на Саблић. Педа го шки ња Мари ја на Ристић исти че да су тер мине за тести ра ње зака зи ва ли на сат вре ме на, како би било довољ но вре ме на да се обави тести ра ње деце и оба ви раз го вор са роди те љи ма, али и избег ну гужве. Тру ди мо се да поштује мо све пре по ру ке, има мо и заштит не маске, врши мо дез ин фек ци ју, како би све било без бед но. Све лепо тече, деца су добро при премље на, и ми, и роди те љи се тру ди мо да тести ра ње обави мо што пре каже Мари јана Ристић. С. Џ.

8 8 M NOVINE ОПШТИНА РУМА 10. JUN УПВО ПОЛЕ ТА РАЦ Завр ше на фаса да јасле ног објек та НАСЕЉЕ ТИВОЛ Котлар ни ца завршена пре рока Почет ком јуна су окон ча ни радови на ком плет ној фаса ди објек та који Румља ни зову Зеле не јаслице. То је обје кат УПВО Поле тарац у којем су сме ше не чети ри деч је гру пе нај мла ђег узра ста, од јед не до три годи не. Вред ност ових радо ва је била око дина ра, а сред ства су опре де љена у општин ском буџе ту. Иско ри сти ли смо при ли ку да, док у овом објек ту нема деце, комплет но рено ви ра мо фаса ду, што је око 700 ква драт них мета ра. Ура ђе на је, тамо где је било потреб но, и дрве на сто ла ри ја, јер је већи на сто ла ри је у ПВЦ матери ја лу. Тако је овај обје кат добио нови изглед рекао је пред сед ник Општи не Сла ђан Ман чић. Само нека нам се деца рађа ју, а ми ћемо се потру ди ти да за све њих обез бе ди мо аде кват не услове додао је Сла ђан Ман чић који је под се тио и на одлу ку, по којој је рум ска Општи на, међу први ма у Срби ји, за сву децу обез бе ди ла бес пла тан сме штај у врти ћи ма. Дирек тор Радо слав Машић је иста као да у овом објек ту тре нутно има 75 мали ша на који су подеље ни у чети ри гру пе. ЦРВЕ НИ КРСТ При ку пље но 72 једи ни це крви Рум ски Црве ни крст је, у сарадњи са Заво дом за тран сфу зи ју крви Вој во ди не, реа ли зо вао 4. јуна акци ју добро вољ ног дава ња крви. Ово је била прва акци ја по уки да њу ван ред ног ста ња, али уз мере зашти те, одно сно оба ве зну дез ин фек ци ју руку и ноше ње заштит них маски. При ку пље но је 72 једи ни це крви, а међу дава о цима је било тро је који су по први пут дали крв. С. Џ. Сла ђан Ман чић отва ра котлар ни цу Нову котлар ни цу на гас у насе љу Тивол све ча но је, 8. јуна, отво рио први човек рум ске општи не Сла ђан Ман чић. Под се ти мо, камен теме љац за котлар ницу поло жен је 19. новем бра про шле годи не, а радо ви су тре ба ли да се завр ше почетком сеп тем бра ове годи не. Дакле, иако је дошло до успо ра ва ња радо ва због ситу аци је веза не за коро на вирус, ова котлар ница је ипак завр ше на знат но пре рока. Радо ви, чија је вред ност 120 мили о на дина ра, су ком плет но финан си ра ни из општин ског буџе та, њеним функ ци о ни сањем ће се знат но сма њи ти тро шко ви гре јања, гра ђа ни ће доби ти ква ли тет но гре ја ње, уз пози ти ван ути цај на зашти ту живот не сре ди не, јер је у пита њу котлар ни ца на гас. Сла ђан Ман чић је ука зао да је ово објекат који је Рума чека ла више деце ни ја, а прет ход на котлар ни ца је ЈП Стам бено сва ке годи не пра ви ла вели ке губит ке, изме ђу оста лог и због уда ље но сти од 1,3 км од насе ља. Он је додао да је таква ситуа ци ја неки ма и одго ва ра ла, јер су има ли сво је лич не инте ре се испред општих. Ман чић је ука зао да су од пре у зи ма ња вла сти, кон со ли до ва ли општин ске финанси је, поди гли ква ли тет рада и дове ли општи ну у ста ње да, без дина ра било чије помо ћи, гра де објек ти који, као овај, кошта мили он евра. Ова котлар ни ца је, по уграђе ној опре ми, нај са вре ме ни ја у Сре му и Срби ји, као оне нај са вре ме ни је у Евро пи - све је ауто ма ти зо ва но, са апли ка ци јом њен рад може да се пра ти са мобил ног теле фона и рачу на ра. - Нај бит ни је је да више неће мо има ти губит ке од 16 или 18 мили о на дина ра, које ће да покри ва ју потро ша чи и буџет. Основ свих ових наших актив но сти је при вред ни раст наше општи не. Овим зау ста вља мо и одлив потро ша ча са даљин ског гре ја ња, јер се доста њих искљу чи ва ло са мре же неза до вољ ни гре ја њем и цена ма. Гас је јеф ти ни ји енер гент и ово је пра ва ствар закљу чио је Ман чић. Тре нут но, котлар ни ца Тивол је већег капа ци те та но што је сада потреб но за ква драт них мета ра, одно сно њен капа ци тет је да може да гре је квадрат них мета ра стам бе ног и послов ног про сто ра. - Демон стри ра мо са јед не стра не силу, мислим у финан сиј ском сми слу, јер мало која општи на може да се поди чи ова квим про јек ти ма које финан си ра сама из свог буџе та, без кре ди та и помо ћи са виших нивоа вла сти. То пока зу је како смо ради ли свих ових годи на које су иза нас, пока зу је и која је то поли ти ка коју спро во ди репу бличка Вла да и пред сед ник наше држа ве, али и поли ти ку коју ми спро во ди мо на лока лу рекао је Сла ђан Ман чић. Он је додао да је локал на само у пра ва ту да реа ли зу је све потреб не про јек те како би се услу ге које се пру жа ју гра ђа ни ма биле ква ли тет не и аде кват не, али и конку рент не по цена ма, одно сно при сту пач не гра ђа ни ма. Он је додао и да ће и дру га котлар ница, чија је изгра ња поче ла, бити завр ше на до почет ка ове греј не сезо не, што ће бити зна ча јан корак у попра вља њу сита у ци је у систе му даљин ског гре ја ња на тери то ри ји рум ске општи не. - Ура ди ли смо све то јер су нам инте реси гра ђа на испред наших поли тич ких интере са.тиме пока зу је мо да је поли ти ка СНС, поли ти ка која води рачу на о свим гра ђани ма, која ради у инте ре су наше деце, а рум ска општи на је пока за ла сви ма да смо у ста њу да ста би ли зу је мо ситу а ци ју, направи мо при хо де, да при ву че мо инве сти ције, запо сли мо гра ђа не и да може мо сами да финан си ра мо капи тал не про јек те који кошта ју по мили он евра рекао је Сла ђан Ман чић и додао да то не ума њу је соци јална дава ња и под се тио на бес пла тан вртић за сву рум ску децу, као и бес плат не уџбени ке које ове годи не доби ја ју сви основ ци. С. Џаку ла Медијски пројекат У средишту пажње: Рума од среде до среде

9 10. JUN ОПШТИНА ИРИГ M NOVINE 9 ДУ ДЕЧИ ЈА РАДОСТ Бољи усло ви за сме штај деце У ДУ Дечи ја радост у Ири гу се наја вљу ју неки нови про јек ти, чији je резул тат побољ ша ње усло ва за сме штај мали ша на, али и радa запо сле них. Тре нут но у свим објек ти ма ове уста но ве има 300 деце, а на јесен ће их бити око 350. У ДУ Дечија радост је завр ше на адапта ци ја сани тар них чво ро ва у објек ту Вила у Врд ни ку. Реч је о радо ви ма вред ним око три мили о на дина ра, а средства је обез бе ди ла Упра ва за капи тал на ула га ња АП Вој води не. Ово је вео ма зна чај на инве сти ци ја за нас, јер радова на адап та ци ји сани тар них чво ро ва није било од годи не, када је обје кат отворен. Уз рани је ком плет но сређи ва ње фаса де и гре ја ња, ми смо зао кру жи ли обно ву овог објек та. Све је ура ђе но ради обез бе ђи ва ња бољих усло ва за рад запо сле них и за смештај деце исти че дирек торка Јеле на Вида но вић. Што се тиче објек та Чароли ја у Ири гу, одо бре на су сред ства за њего ву енергет ску сана ци ју. Општи на је инве сти тор, јер су они кон кури са ли за ове радо ве нео пход не врти ћу. Овим про јек том ћемо, јер овде није било зна чајни јих ула га ња, зао кру жи ти при чу веза ну за Чаро ли ју и по пита њу енер гет ске ефи касно сти ука зу је дирек тор ка Вида но вић. Локал на само у пра ва је конку ри са ла у Каби не ту министра без порт фе ља Сла ви це Ђукић Деја но вић, заду же не за демо гра фи ју и попу ла цио ну поли ти ку, и ту је одо брено око три мили о на дина ра за рекон струк ци ју дво ри шног Дирек тор ка Јеле на Вида но вић про сто ра у објек ту Вила у Врд ни ку. Тако ђе, одо бре на су и сред ства за про ду же ни бора вак у објек ту Чаро ли ја. Ради се о потре би ускла ђива ња послов них и роди тељских оба ве за, одно сно, циљ је да се роди те љи ма олак ша ускла ђи ва ње тих оба ве за. Рад но вре ме наше устано ве је од 6 до 16 часо ва, а овом мером се оно проду жа ва до 20 часо ва. То је добро за запо сле не роди теље који раде у дру гом месту, да ускла де сво је оба ве зе. Са Обје кат Чаро ли ја у Ири гу реа ли за ци јом овог про јек та смо поче ли у мар ту, али нас је ван ред но ста ње спре чи ло да у прет ход ном пери о ду пру жамо ову услу гу каже Јеле на Вида но вић. Она дода је да оче ку ју нове инструк ци је од Мини старства про све те и да ће проду же ни бора вак поче ти са реа ли за ци јом нај ка сни је од поло ви не јуна. За ову услу гу ће бити анга жо ва не чети ри вас пи та чи це, које ће бити са око 30 мали ша на. Про је кат под ра зу ме ва и додат ну опрему, одно сно савре ме не играчке и дидак тич ка сред ства, а све потреб но за реа ли за ци ју услу ге про ду же ног бора ва ка је покри ве но кон кур сом. Уколи ко се пока же да је про ду жени бора вак потре бан за више од 30 мали ша на, посто ји могућ ност анга жо ва ња додатног бро ја вас пи та ча на овом про јек ту. Када је реч о под руч ном оде ље њу у Шатрин ци ма, радо ви на рекон струк ци ји објек та су у току. Инве сти тор тих радо ва је ири шка Општина, а реч је о ком плет ној рекон струк ци ји објек та у којем су, поред врти ћа и шко ле, и про сто ри је Месне заједнице. Нада мо се да ћемо од сеп тем бра у овом објек ту има ти и већи број деце. Сада их има десе так и то је неки уоби ча јен број деце у овом селу рекла је за наше новине Јеле на Вида но вић, директор ка ДУ Дечи ја радост у Ири гу. С. Џ. Завршена зграда социјалног становања У Ири гу су при ве де ни кра ју радо ви на изград њи згра де соци јал ног ста но ва ња у зашти ће ним усло вима. Овај обје кат је сагра ђен на пла цу у Миле ти ће вој ули ци чија је повр ши на око девет ари. Плац је обез бе ди ла ири шка Општи на. Радо ви су поче ли у децем бру годи не, а сред ства за изград њу згра де са 13 ста но ва је обез бе дио Коме са ријат за избе гли це и мигра ци је. Вред ност ком плет но завр ше ног објек та је евра. Згра да има при зе мље и три спрата, као и лифт. Ту ће живе ти ста ри ја, избе гла и соци јал но угро же на лица. При ступ ну сао бра ћај ни цу, 13 пар кингместа и пар тер но уре ђе ње про сто ра око згра де финан си ра ла је, са око 2,4 милио на дина ра, локал на само у пра ва. Званич но, 16. јуна, кори сни ци ма ће све ча но бити уру че ни кљу че ви ста но ва и тада ће бити и пот пи са ни уго во ри о кори шћењу ста но ва. Згра да је наме ње на кате го ри ји угро же них лица и оста је у вла сни штву Општи не. Дакле, кори сник не може да поста не вла сник нити га неко може насле ди ти. Радо ве је изво ди ла параћин ска фир ма Гра динг, ква ли тет радова је добар, ура ђе на је добра изо ла ци ја фаса де, али чак и уну тра шњо сти зграда, што ће сма њи ти тро шко ве гре ја ња каже Мило рад Вла хо вић, пове ре ник за избе гли це и мигра ци је у Општин ској упра ви. С. Џаку ла Медијски пројекат У средишту пажње: Општина Ириг - општина будућности суфинансира Општина Ириг

10 10 M NOVINE ОПШТИНА ШИД 10. JUN IZ MATI^ARSKOG ZVAWA SREMSKA MITROVICA ДОБИ ЛИ СИНА: Зоран и Љуби ца Ста ној чић - Срем ска Митро ви ца, Урош и Љуби ца Глу мац - Срем ска Митро ви ца, Милош и Тама ра Кне жевић - Обреж, Све ти слав и Љиља на Баче вић - Сремска Митро ви ца, Марин ко и Сан дра Гуја ни чић - Лаћарак, Алек сан дар и Сања Ђурић - Лаћа рак, Вла димир и Алек сан дра Милетић - Срем ска Митро ви ца, Мар ко и Дани ца Вуј но вић - Путин ци, Петар и Ружица Бра шан че вић - Рума, Јован и Дра га на Петровић - Шид, Нема ња и Ивана Вој кић - Шима нов ци, Мар ко и Кри сти на Јови чић - Бре стач, Филип и Сара Радо ва но вић - Срем ска Митро ви ца, Алек сан дар Џаку ла и Јова на Ива ни шевић - Џаку ла - Рума. ДОБИ ЛИ ЋЕР КУ: Дамир и Сне жа на Бенедикт - Врд ник, Жика Божин и Алек сан дра Деак Божин - Никин ци, Ђор ђе и Емили ја Зече вић - Кузмин, Милен ко и Еми ли ја Кузмано вић - Шид, Његош и Сања Васи ље вић - Лаћарак, Бра ни слав и Мари ја Јев тић - Лаћа рак, Мар ко и Све тла на Ђукић - Мачванска Митро ви ца, Мар ко и Десан ка Бла го је вић - Рума. УМР ЛИ: Сла во Козаре вић рођ. 1947, Смиљка Вој во дић рођ. 1939, Слав ко Петрић рођ. 1942, Сло бо дан Вита со вић рођ. 1954, Веро ни ка Срн ка рођ. 1930, Зоран Здје лар рођ. 1955, Жива на Џaферовић рођ. 1941, Петар Никола шев рођ. 1951, Рози на Мил ко вић рођ. 1937, Зоран Доста нић рођ. 1949, Радми ла Ферен ци рођ. 1954, Добри ла Јови чић рођ. 1937, Више слав Радо чај рођ. 1937, Недељ ко Лајић рођ. 1948, Гости мир Лемајић рођ. 1937, Миле Докма но вић рођ. 1952, Сока Рутаљ рођ. 1930, Дарин ка Ћирић рођ RUMA УМР ЛИ: Софи ја Раи чин, рођ. 1933, Мили ца Ћирић, рођ. 1950, Иван Пури, рођ. 1932, Јова на Честић, рођ. 2002, Ана-Мари ја Ђур ковић, рођ. 1937, Сло бо дан Кузмић, рођ КУЛ ТУР НО ОБРА ЗОВ НИ ЦЕН ТАР У сусрет кул тур ним деша ва њи ма Срђан Мале ше вић Прет ход ни пери од обеле жио је сво је вр сни пост у свим области ма живо та, укљу чу ју ћи и рад уста но ва кул ту ре. Пола ко се вра ћа мо нормал ном живо ту, попу шта ју се мере огра ни че ња, па је тако и у Кул тур но обра зовном цен тру. Један пери од је иза нас, а пред нама вре ме које ћемо иско ри сти ти да на неки начин надок на димо све оно што смо про пусти ли. У Кул тур но обра зовном цен тру су спрем ни као запе та пушка, да кре ну у оства ри ва ње пла но ва. Све ово, у раз го во ру за М новине, потвр ђу је и први човек ове уста но ве Срђан Малеше вић. Ми смо иско ри сти ли овај пери од да се спре ма мо за неке актив но сти које нам сле де. Ослу шку је мо шта гово ри општин ски и републич ки кри зни штаб, доби јамо и упут ства од Мини старства за кул ту ру, па се тако и пона ша мо. Пре ма про граму рада за ову годи ну, први дога ђај који је тре ба ло да се одр жи почет ком јуна јесте Куле ни ја да у Ерде ви ку, а послед ња инфор ма ци ја гово ри да ће се ова мани феста ци ја одр жа ти кра јем јуна. Ту је и пра зник Видов дан, а ста нов ни ци наше општине су нави кли да тог дана буде доста дога ђа ја, међу који ма је фести вал мла дих фол кло ра ша, Видов дански сусре ти који су про шле годи не после пау зе наставље ни. И ове годи не је треба ло да дођу гости из Македо ни је, Репу бли ке Срп ске. Ми се спре ма мо као да ће то бити, још увек оста је под зна ком пита ња. Пла ни ран је и вели ки кон церт СКУД-а Све ти Сава. Све је спремно, мада деца у овом пери оду нису има ли про бе, а према упут ству које смо доби ли од Мини стар ства за кул ту ру, сада могу да се оба вља ју про бе са пошто ва њем свих пре по ру че них мера рекао је Срђан Мале ше вић. Шиђа ни су нау чи ли да погле да ју и добру позо ришну пред ста ву и како Малеше вић каже, због позна тих окол но сти пред ста ва није било, а чла но ви Ама терског позо ри шта Бра ни слав Нушић су током епи де мије вред но шили заштит не маске. Завр шет ком школске годи не пре ста ју активно сти и у Шко ли там бу ре, Народ ног орке стра. Кра јем јула почи ње Деч је кул тур но лето, а после њега сле ди шид ско Кул тур но лето које ће траја ти оно ли ко коли ко при лике дозво ле. Нека да је било три де сет, некад два де сет дана. Све зави си од могућно сти буџе та. Мислим да ће га сигур но бити, а у ком обли ку, виде ће мо објашња ва Срђан Мале ше вић. Мани фе ста ци ја Јастреби ће ви да-ни биће одржа на у јуну, одр жа ће се, нарав но, уз пошто ва ње свих мера. Ове годи не наврша ва се и 25 годи на сликар ске коло ни је Путе ви ма Саве Шума но ви ћа. Плани ра на је изра да при годног ката ло га и изло жба где би било пред ста вље но око 450 радо ва. Жеља је да се испро мо ви ше ова коло ни ја и да сли ке које су ту настале буду про це ње не и путем аук ци је про да не, а при купљен новац иско ри шћен да се уз помоћ Општи не Шид изгра ди спо ме ник Сави Шума но ви ћу. Вишњи ће ви дани су пла ни ра ни за септем бар и до кра ја годи не ће бити још мани фе ста ци ја. За крај годи не је пла ни ра на шид ска Кул тур на зима са садр жа јем за децу и одрасле. Корак по корак и поно во ћемо ужи ва ти у кул тур ним деша ва њи ма која су нам недо ста ја ла током пери о да изо ла ци је. Д. Попов

11 10. JUN M NOVINE 11 ПРИ ЈЕМ ЗА ПРЕД СТАВ НИ КЕ ШИДА У ТАК МИ ЧЕ ЊУ СРБИ ЈА У РИТ МУ ЕВРО ПЕ Шиђа ни у рит му Евро пе Заме ник пред сед ни ка Општи не Шид Зоран Семе но вић, у сре ду, 3. јуна, при мио је пле сну групу, еки пу која ће Шид предста вља ти у окви ру музич ког так ми че ња Срби ја у ритму Евро пе, а која је нај већа деч ја мани фе ста ци ју на нашим про сто ри ма. Основна пре ми са овог так ми че ња је него ва ње кул ту ре и језика Евро пе, а у исто вре ме и оства ри ва ње пра ва дете та. Амба са де зема ља Европске уни је све срд но су подржа ле ову мани фе ста ци ју. Још увек се не зна тачан датум одр жа ва ња так ми чења које ће, како је наја вљено, ужи во пре но си ти Прва срп ска теле ви зи ја из Врања. У крат ком раз го во ру са Андре ом Брч ка ло вић, Јованом Миљ ко вић и Тео до ром Медић, Зоран Семе но вић се упо знао са њихо вим радом, изра зио жељу да им Општина Шид помог не у набавци кости ма и орга ни за ци ји пута. Две чла ни це пле сне гру пе су уче ни це завр шних раз ре да основ не шко ле, а јед на је сред њо школ ка. Зоран Семе но вић и чла ни це пле сне гру пе Задо вољ ни смо што деца из шид ске општи не могу да нас пред ста вља ју на овом вели ком так ми чењу. Желим вам пуно успе ха и сву сре ћу у пред ста вља њу наше општи не иста као је Семе но вић. Андреа Брчкаловић је изразила задовољство што ће њена екипа представљати Шид. КООРДИНАЦИОНИ САСТАНАК У САЛИ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ Ми ћемо ове годи не пред ста вља ти Ита ли ју са евро ви зиј ском нуме ром Сол ди, а коју изво ди Махамуд. Нашу еки пу поред нас три чини и Нико ла Китић који има извр стан вокал. Мислим да смо довољ но добро уве жба ли нашу тачку и да ћемо успе ти да се висо ко пла си ра мо, можда и на прво место. Захва љујем Општи ни Шид и замени ку пред сед ни ка Општи не Зора ну Семе но ви ћу на пруже ној подр шци изја ви ла је Андреа Брч ка ло вић. У овом так ми че њу, сво је уме ће у пева њу и игра њу пока за ће мла ди из 23 гра да у Срби ји по кон цеп ту Еврови зи је, а такво ће бити и гла са ње, путем СМС порука. Д. Попов Попи са на општин ска имо ви на У четвр так, 4. јуна у сали Скуп шти не општи не Шид, одр жан је тре ћи и завр шни коор ди на ци о ни саста нак са кори сни ци ма јав не сво ји не општине Шид, а у скло пу про јек та Имо ви на локал не само у пра ве важна кари ка локал ног раз во ја фаза 3. Петар Дамја но вић и Ром ко Папу га При во ди мо кра ју све актив но сти у вези са овим про јек том. Пла ни ра мо да све рад ње буду завр ше не до кра ја јуна. Могу да кажем да смо овим пројек том доби ли мно го. Има ће мо пот пу ну базу имо ви не којом рас по ла же мо што ће нам у наред ном пери о ду помо ћи, не само код рас по ла га ња, него и код других актив но сти. Захва љу јем дона то ру који је одо брио ова сред ства као и свим парт не ри ма. Овим про јек том је попи сана сва општин ска имо ви на и има мо исту базу као што је има Репу блич ка дирекци ја за имо ви ну саоп штио је коор дина тор овог про јек та Ром ко Папу га. Током тра ја ња про јек та унет је обје кат и 355 пар це ла гра ђе вин ског земљи шта које се воде код кори сни ка јав не сво ји не општи не Шид, а укуп но став ки је пре не то у Репу блич ку дирек ци ју за имо ви ну. Про је кат је реали зо ван у скло пу про гра ма EXCHAN GE 5, који финан си ра Европ ска уни ја, а спро во ди Мини стар ство држав не управе и локал не само у пра ве у сарад њи са Стал ном кон фе рен ци јом гра до ва и општи на. Носи лац про јек та је Општи на Бео чин, а парт не ри су Општи на Шид и Цен тар за рав но мер ни реги о нал ни развој изја вио је савет ник за имо вин скоправ не посло ве у Општи ни Шид Петар Дамја но вић. Д. Попов Медијски пројекат Шидска општина од среде до среде: Локална самоуправа у служби грађана суфинансира Општина Шид

12 12 M NOVINE ГРАД СРЕМСКА МИТРОВИЦА 10. JUN ДЕПО НИ ЈА АНИ МАЛ НОГ ОТПА ДА У ЛАЋАР КУ Нема више наго ми ла ног отпа да На изла ску из Лаћарка пре ма Мар тин цима нала зи се пункт за одла га ње ани мал ног отпада, који је сада уре ђе ни ји, поста вљен је већи број контеј не ра, а про стор је ограђен и под видео-над зо ром. Пре ма речи ма Вла ди ми ра Насто ви ћа, начел ни ка Градске упра ве за пољо при вреду, пре око месец дана потпи сан је уго вор са инђиј ском фир мом Енер го зе ле на, која је заду же на за одно ше Нема више наго ми ла ва ња отпа да Вла ди мир Насто вић ње ани мал ног отпа да. Када смо поче ли сарадњу са Енер го зе ле ном, успо ста вио се бољи кон тину и тет одно ше ња ани малног отпа да. Одно ше ње је на днев ном нивоу. Прет ход на фир ма, која је била заду жена за одно ше ње отпа да, није могла то да испу ни и дошло је до наго ми ла ва ња. Сада тога више нема и може мо да каже мо да су задо вољ не све три стра не: пољо при вредни про из во ђа чи, локал на само у пра ва и Енер го зе лена. Ст вара ју се усло ви и да пољо при вред ни ци из Марти на ца и Кузми на на овај пункт доно се отпад. Тако ђе, у пла ну је да се ова лока ција у наре дом пери о ду уреди. Нагла сио бих и то да су пољо при вред ни про из вођа чи сте кли нави ку да анимал ни отпад одла жу на овај пункт и да нема више великих про бле ма као пре, изјавио је Насто вић. З. П. ЗАВОД ЗА ЈАВ НО ЗДРА ВЉЕ Тести ра ње на анти те ла виру са коро на Завод за јав но здра вље Завод за јав но здра вље оба вља тести ра ње брзим серо ло шким тестом, којим се утвр ђу је при су ство антите ла на вирус САРС-КоВ-2. Тести ра ње се спро во ди на лич ни зах тев гра ђа на, уз прет ход но пла ћа ње накна де у изно су од 1200 дина ра. Гра ђа ни тести ра ње могу да ура де у Заво ду за јав но здра вље сва ким рад ним даном (поне де љак-петак) у тер ми ну часо ва. Уплате накна де за тести ра ње је могу ће оба ви ти на теку ћи рачун: , док се у пољу пози ва на број упи сује једин стве ни матич ни број гра ђа ни на који се тести ра. Тести ра ње је могу ће и за стра не држа вља не и то упла том на исти теку ћи рачун , а уместо једин стве ног матич ног бро ја, у поље позив на број упи су је се број пасо ша или број ино стра ног оси гу ра ња. ЈАКО НЕВРЕ МЕ ПОГО ДИ ЛО СРЕМ СКУ МИТРО ВИ ЦУ Град оште тио усе ве У сре ду, 5. јуна на тери тори ји Срем ске Митро ви це лед и јака киша оште ти ли су око хек та ра усе ва, упр кос томе што је испа ље но мно го про тив град них раке та. Влади мир Насто вић, начел ник Град ске упра ве за пољопри вре ду, је тим пово дом рекао да су нај ви ше пого ђени дело ви места која се грани че са Шидом. Про це на је да је град оште тио од 1000 до 1500 пољо при вред ног земљи шта. Реч је о сели ма: Чал ма, Лаћа рак, Кузмин и Мар тин ци. Потом се гра до но сни облак пре ба цио на мачван ску страну и било је поја ве леда и на тери то ри ји Мачве, у сели ма Заса ви ца и Ноћај. На осно ву наших сазна ња, а на осно ву про це не Хидро ме те о ро лошког заво да и Радар ског центра Фру шка гора, оште ће ња усе ва су до 50 посто. Наше про тив град не ста ни це су дејство ва ле, испа ље но је 180 раке та, тако да систем функци о ни ше. Међу тим, дешава се да та зашти та није у свим ситу а ци ја ма сто по стотна. Још јед ном апе лу јем на пољо при вред не про из во ђаче да оси гу ра ју сво је усе ве. Град Срем ска Митро ви ца је у поступ ку набав ке још једне коли чи не раке та, рекао је Насто вић. На тери то ри ји Срем ске Митро ви це има 15 про тивград них ста ни ца, 30 стре лаца и сва ка ста ни ца је опремље на са шест до осам раке та, што су годи шње коли чи не. На ту коли чи ну коју обез бе ђу је Хидро ме те оро ло шки завод, Град Сремска Митро ви ца сва ке годи не уче ству је са јед ном коли чином, као и ове годи не. То се пока за ло сасвим аде кват но и довољ но али повре ме но се деша ва ју ситу а ци је где те наше против град не ста ни це, одно сно раке те нису довољ не. Зато тре ба оси гу ра ти усе ве, додао је Насто вић.

13 10. JUN M NOVINE 13 При мер пред у зет ни штва у рурал ној сре ди ни Најбољи разлог да Дивошани остану у Дивошу Власник фирме Топ-продукт са запосленима и представницима локалне самоуправе Гра до на чел ник Срем ске Митро ви це Вла ди мир Сана дер посе тио је 5. јуна фир му Топ-про дукт из Дивоша, која се бави про из вод њом дрвене амба ла же. Ина че, Топ-про дукт је добит ник Новем бар ске награ де. Влади мир Сана дер је том при ли ком истакао да је Топ-про дукт добар при мер пред у зет ни штва у рурал ној сре ди ни. Вели ки зна чај ове мале, а у ства ри јако вели ке про из вод ње, јесте у томе што се она нала зи у Диво шу, и због тога што је овде запо сле но 46 мештана овог села. То пока зу је да људи који има ју пред у зет нич ки дух и који желе да раде у свом месту заи ста могу, и имају пер спек ти ву да то и учи не. Наравно, за све ово потреб но је мно го рада, тру да, љуба ви. Град је пре по знао овај погон као сим бол пред у зет нич ког духа у сео ској сре ди ни, који прак тич но обезбе ђу је оста нак људи на селу. Поред тога што се људи баве пољо при вредом, они у ова квим пого ни ма могу и да зара де додат ну пла ту за сво је породи це. Наша иде ја и циљ јесте раз вој агро би знис-зона у сео ским сре ди на ма, акти ви ра ње пољо при вред ног и гра ђевин ског земљи шта у држав ној сво јини кроз пла но ве детаљ них регу ла ци ја како би се обез бе дио про стор са нео пход ном инфра струк ту ром за поди за ње слич них пого на за пре ра ду пољо привред них про из во да, рекао је Сана дер. Он је иста као да се нада да ће за годи ну дана Срем ска Митро ви ца имати две-три лока ци је на који ма би била могу ћа изград ња ова квих или слич них пого на. Пре ра да у воћар ству или повр тарству је оно у чега ћемо ула га ти у наредном пери о ду. Ова кви људи који има ју хра бро сти да уђу у те посло ве заслужу ју под сти цај локал не само у пра ве и држа ве, и они тре ба да буду при мер и сим бол нашег даљег, буду ћег раз во ја, пого то во у сео ским то јест у рурал ним сре ди на ма, изја вио је Сана дер. Бошко Бачић, осни вач и вла сник фир ме Топ-про дукт, рекао је да се рани је бавио повр тар ством, те да се кроз тај посао јави ла потре ба за овом про из вод њом. Пола ко, вре ме ном је отво рен цео погон. Недав но сам се пен зи о ни сао, а фир му је пре у зео мој унук, међу тим и даље сам акти ван и сва ко днев но радим. Задо во љан сам, мислим да су и рад ни ци задо вољ ни, поно сан сам на сво ју поро ди цу, као и на све запо сле не, рекао је Бачић и додао да му при зна ње од Гра да Срем ска Митро ви ца изу зет но зна чи, јер то ука зу је да је фир ма Топпро дукт пре по зна та као добра и квали тет на фир ма. Љуби ца Митро вић, пот пред сед ни ца Месне зајед ни це Дивош, иста кла је зна чај Топ-про дук та за ово село. Ова фир ма мно го допри но си останку људи на селу. Поред тога, дода ла бих и да Бошко Бачић са сво јом фирмом уче ству је у сва кој хума ни тар ној акци ји, коју ово село орга ни зу је и према томе има ју вели ки дру штве ни значај, каза ла је Љуби ца. З. П. КАН ЦЕ ЛА РИ ЈА ЗА МЛА ДЕ Мату рант ски плес 12. јуна Десе ти јуби лар ни Мату рант ски плес ће се одр жа ти и ове годи не у орга ни за ци ји Кан це ла ри је за мла де. Пла ни ра но је да се овај дога ђај одржи 12. јуна тач но у под не на Жит ном тргу. С обзи ром на то да су мере Вла де попу сти ле и дозво ље но је оку пља ње на отво ре ном до људи, Кан цела ри ја се одлу чи ла да ипак орга ни зује мату рант ски плес, десе ти по реду. Све шко ле су позва не и махом ће све и уче ство ва ти. Нажа лост, наши матуран ти има ју мало вре ме на да се спреме, јер су нас замо ли ли да се манифе ста ци ја одр жи пре матур ских просла ва, које су зака за не за сре ди ну месе ца, али не сум њам да ће као и прет ход них годи на бити сјај ни, рекла је Биља на Матић, која је додала да ће учествовати 200 матураната. Медијски пројекат ГРАД У ФОКУСУ: Изазови и перспективе развоја Сремске Митровице

14 14 M NOVINE ОПШТИНА ИНђИЈА 10. JUN ЧОР ТА НОВ ЦИ Про би јен и дру ги тунел Пот пред сед ни ца Вла де Срби је и мини стар ка гра ђе ви нар ства, саобра ћа ја и инфра струк ту ре Зора на Михај ло вић и Игор Миро вић, председ ник Покра јин ске вла де, при суство ва ли су у петак, 05. јуна све чаном про би ја њу и дру ге тунел скецеви на брзој пру зи код Чор та но ваца. Тунел Чор та нов ци обу хва та дветунел ске цеви, укуп не дужи не метра и, како кажу изво ђа чи радо ва, та део ни ца пред ста вља нај зах тевни ји део изград ње пру ге за вели кебрзи не од Бео гра да до Будим пе ште. Пот пред сед ни ца Вла де Репу бли ке Срби је и мини стар ка гра ђе ви нарства, сао бра ћа ја и инфра струк ту ре Зора на Михај ло вић изја ви ла је да јегра ди ли ште непре ста но ради ло и током ван ред ног ста ња, те да поредруских раде и срп ске ком па ни је у три сме не. 50 каци га за мото ци кли сте Општи на Инђи ја у сарад њи са Саве том за без бед ност обез бе ди лаје 50 каци га за мото ци кли сте сатери то ри је општи не Инђи ја. Та акаци ја, како кажу над ле жни, реа ли зова на је, има ју ћи у виду да су мото ристи јед на од нај у гро же ни јих кате гори ја у сао бра ћа ју. Каци ге инђиј ским мото ци кли сти ма уру чи ла је у петак, 5. јуна у згра ди Општи не Инђи ја Дра га на Ради но вић, заме ни ца председ ни ка Општи не. Тру ди ће мо се да у наред нимгоди на ма пове ћа мо број мото ци клиста који ма ћемо уру чи ти каци ге и тако учи ни ти још мно го више за безбед ност у сао бра ћа ју на тери то ри јинаше општи не изја ви ла Ради новић. Локал ној само у пра ви и Саве ту забез бед ност општи не Инђи ја на овомгесту захва ли ли су и чла но ви Мотоклу ба Инђи ја Ми се увек тру ди мо да еду ку је монаше чла но ве да носе каци гу јер јето изу зет но бит но, пре све га за личну без бед ност рекао је Петар Игња то вић из Мото клу ба Инђи ја М. ђ. НОВИ КАР ЛОВ ЦИ Рекон стру и са наамбуланта Општи на Инђи ја издво ји ла је око 4,5 мили о на дина ра за пот пу ну реконструк ци ју здрав стве не Амбу лан теу Новим Кар лов ци ма. У прет ход них неколи ко месе ци уре ђен је пар кинг про стор, при лаз објек ту и у пот пу но сти су рено вира ни спо ља шњост и уну тра шњост Aмбуланте. У четвр так, 4. јуна пред седник Општи не Инђи ја Вла ди мир Гак боравио је у Новим Кар лов ци ма и том при ликом иста као да су ула га ња у сео скеамбу лан те од вели ког зна ча ја. Деце ни ја ма уна зад није се ула га ло уобјек те у који ма се лечи сео ско ста нов ништво. Поред Амбу лан те у Новим Кар ловци ма, рекон стру и са ли смо и обје кат у Слан ка ме нач ким Вино гра ди ма, Новом Слан ка ме ну и Јар ков ци ма. На овим приме ри ма се нај бо ље види наше пред избор но обе ћа ње, а то је да ћемо рав номер но ула га ти у град ску и сео ске сре ди не. Све што ради мо је тран спа рент но и за добро бит наших сугра ђа на иста каоје пред сед ник Гак. Гак је навео да ће поред ула га ња у сеоске амбу лан те у наред ном пери о ду радити и на рекон струк ци ји објек та Домаздра вља у Инђи ји. Ради ће мо део по део. Сео ске амбу лан те су биле у мно го кри тич ни јем ста њу, али дола зи ред и на обје кат Дома здравља у Инђи ји. Недав но смо обез бе ди линова вози ла, па ћемо редом да ради мо исве оста ло што је нео п ход но, да нашисугра ђа ни има ју аде кват ну здрав стве нузашти ту. Потреб но је само мало вре ме наи стр пље ња јер не може све да се ура диза само чети ри годи не. Тре ба да има моједан про цес и у скло пу тог про це са уради ће мо све што смо обе ћа ли рекао јепред сед ник Општи не Инђи ја. М. ђ. ГРАД СКИ БАЗЕ Н Отво ре на нова сезо на Нову сезо ну на Град ском базе ну у Инђи ји сим бо лич но је у субо ту, 06. јунаотво рио пред сед ник Општи не Вла димир Гак у при су ству пред став ни ка Уста но ве Спорт ски цен тар и дирек тора јав них пред у зе ћа, уста но ва и агенци ја чији је осни вач локал на само упра ва. Током викен да био је бес пла танулаз за све гра ђа не, а како су иста клинад ле жни, на самом отва ра њу, јед ноод нај леп ших и нај у ре ђе ни јих купа ли шта у реги о ну и ове сезо не пру жи ћеврхун ску услу гу посе ти о ци ма са бројним садр жа ји ма. У послед ње чети ри годи не изве дено је мно штво радо ва на базе ну и затоон данас изгле да бес пре кор но. Цеоком плекс око базе на добио је новиизглед, а тру ди ће мо се и да завр ши мохалу која се нала зи у непо сред ној близи ни иста као је пред сед ник Општи не Инђи ја Вла ди мир Гак и наја вио дажеле у наред ним годи на ма да изгра деи затво ре ни базен како би могли дафор ми ра ју и ватер по ло клуб у Инђи ји. Упра ва Уста но ве Спорт ски цен тар задр жа ла је цене од про шле годи не. Тако днев на ула зни ца кошта 300 динара, а у пери о ду од 17 часо ва цена је 180 дина ра, док ће за децу кар та износи ти 50 дина ра. Као и прет ход нихсезо на, сезон ске ула зни це про да ју сепо цени од шест хиља да дина ра, а заповла шће не кате го ри је ђаке, сту денте и пен зи о не ре, за цело лето кар та је 2,5 хиља да дина ра. Тако ђе, и овегоди не, за нај мла ђе и непли ва че бићеорга ни зо ва на шко ла пли ва ња. М. ђ.

15 10. JUN M NOVINE 15 Вук Радо је вић и Владимир Гак у Новим Кар лов ци ма Вук Радо је вић у посе ти општи ни Инђи ја Добра сарадња Општине и Покрајине У петак, 5. јуна општи ну Инђи ја посе тио је др Вук Радо је вић, покра јин ски секре тар за пољопри вре ду, водо при вре ду и шумар ство. Он је зајед но са пред сед ни ком Општине Инђи ја Вла ди ми ром Гаком оби шао радо ве на изград њи буна ра Б-25 у Инђи ји, као и пољо при вред на газдинства Алек сан дра Кон ста ди но ви ћа у Бешки и Сини ше Лука ча у Новим Карлов ци ма. Током оби ла ска радо ва на буна ру, Радо је вић је иста као да је један од при о ри те та у раду Покра јин ског секрета ри ја та за пољо при вре ду било додатно ула га ње у изград њу и рекон струкци ју водо вод не и кана ли за ци о не мреже на тери то ри ји АП Вој во ди не. Посеб но бих похва лио агил ност Општи не Инђи ја, која је има ла спремне про јек те чији је циљ ста бил но и кон ти ну и ра но снаб де ва ње водом свих гра ђа на на њеној тери то ри ји. За ове чети ри годи не ми смо зајед нич ки реали зо ва ли про јек те вред не бли зу 260 мили о на дина ра. У обла сти водо снабде ва ња има ли смо шест про је ка та укуп не вред но сти 140 мили о на динара, у који ма је Покра јин ски секре та ријат за пољо при вре ду уче ство вао са 90 мили о на дина ра, а Општи на Инђи ја са 50 мили о на рекао је Радо је вић. Пред сед ник Општи не Инђи ја Вла димир Гак још јед ном је ука зао на одличну сарад њу коју има ју са Покра јин ским секре та ри ја том за пољо при вре ду, те је под се тио на вели ки про блем са којим се ова општи на бори ла пре пет година, а реч је о хемиј ско-бак те ри о ло шки неис прав ној води. Уз огром ну подр шку Покра јин ског секре та ри ја та дошли смо до тога да је Инђи ја данас јед на од девет општи на у Вој во ди ни које има ју апсо лут но исправ ну воду за пиће закљу чио је Гак. Сле де ћа ста ни ца током посе те општи ни Инђи ја била је има ње Балкан Хазел нут у Бешки, у вла сни штву Алек сан дра Кон ста ди но ви ћа, који под заса дом лешни ка има повр ши ну од пет и по хек та ра, и који је ову интензив ну пољо при вред ну про из вод њу запо чео захва љу ју ћи покра јин ској финан сиј ској подр шци. У прет ход не три годи не зајед нич ки смо инве сти ра ли у овај засад бли зу 6,5 мили о на дина ра. То је нај бо ља пору ка сви ма који желе да засну ју своју про из вод њу, какве им могућ но сти сто је на рас по ла га њу уко ли ко желе да се баве агро-бизни сом и себи и сво јој поро ди ци обез бе де егзи стен ци ју рекао је покра јин ски секре тар за пољо при вре ду. На кра ју, секре тар Радо је вић и председ ник Општи не Инђи ја Вла ди мир Гак оби шли су и воћа ра Сини шу Лука ча из Нових Кар ло ва ца који је уз помоћ Покра јин ског секре та ри ја та наба вио опре му за навод ња ва ње и инве сти рао у опре му за зашти ту од вре мен ских непо го да. У општи ни Инђи ја нај ве ће инте ресо ва ње вла да за сред ства наме ње на за поди за ње заса да воћа под про тивград ним мре жа ма. Током прет ход не чети ри годи не на тери то ри ји општи не Инђи ја уло же но је око 500 мили о на дина ра у мала и сред ња пољо привред на газдин ства. У овом пери о ду је око 1, 7 мили јар ди дина ра уло же но у заса де под про тив град ним мре жа ма и на тај начин сада је око нових хек та ра у Вој во ди ни под мре жа ма иста као је Радо је вић. М. Ђ. Медијски пројекат Општина Инђија Од среде до среде се суфинансира из буџета Општине Инђија. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

16 16 M NOVINE ОПШТИНА ПЕЋИНЦИ 10. JUN Врхун ски усло ви за уче ње и рад у новој шко ли Пред сед ник При вре меног орга на Општи не Пећин ци мр Жељ ко Трбо вић оби шао је 4. јуна радо ве на рекон струк ци ји и доград њи Основ не шко ле Душан Вука со вић Дио ген у Купи но ву. Током раз го во ра са дирек то ри цом купин ске шко ле Љиља ном Жив ко вић, пред сед ник Трбо вић је истакао да је ства ра ње добрих усло ва за уче ње деци из пећи нач ке општи не и добрих усло ва за рад настав ном осо бљу, један од при о ри те та пећи нач ке локал не само у пра ве. Само про шле годи не Општи на Пећин ци је у објек те обра зов них уста нова уло жи ла 540 мили о на дина ра. Ове годи не, тре нутно је у изград њи нови објекат Пред школ ске уста но ве у Шима нов ци ма. Вред ност ове инве сти ци је је 220 мили о на дина ра. У току је пот пу на рекон струк ци ја Основ не шко ле у Кар лов чићу, вред на 90 мили о на дина ра, док је вред ност Жељко Трбовић и Љиљана Живковић про јек та рекон струк ци је овог објек та у Купи но ву 230 мили о на дина ра. Нарав но, ова сред ства не бисмо могли да обез бе ди мо без подр шке Покра јин ске вла де и Вла де Репу бли ке Срби је, који ма смо захвал ни на разу ме ва њу које већ годи на ма пока зу ју за потре бе гра ђа на пећи нач ке општи не. По завр шет ку ових радо ва, уче ни ци из Купи но ва усе лиће се у прак тич но нову школу, на којој ће бити изме њено све осим зидо ва истакао је Трбо вић и додао да рекон струк ци ја Основ не шко ле у Купи но ву под ра зуме ва и заме ну кров не конструк ци је и надо град њу пот кро вља, којом се практич но доби ја дупло више про сто ра, тако да ће, од тре нут но посто је ћих 1050 мета ра ква драт них, по завршет ку рекон струк ци је, ова шко ла рас по ла га ти са 2240 ква дра та кори сног про стора. Како нам је рекла Љиљана Жив ко вић, до усе ље ња у нову шко лу, уче ни ци из Купи но ва поха ђа ће под ручну шко лу у Аша њи, где, како каже, има ју одлич не усло ве за рад, јер је обје кат релатив но нов. Про је кат рекон струк ци је наше матич не шко ле у Купино ву пуно ће зна чи ти уче ници ма и настав ном осо бљу, јер ће се ство ри ти опти мални усло ви за рад. Деци ће сва ка ко бити при јат ни је да бора ве и уче у новим кабине ти ма, а нов про стор ће сигур но ути ца ти и на ква литет како уче ња тако и самог рада у шко ли. Радо ви су заи ста обим ни, а пре ма наја ва ма, уко ли ко све протек не по пла ну, оче ку је мо да се наши уче ни ци вра те у сво ју нову шко лу почет ком дру гог полу го ди шта рекла је Жив ко вић. Шко ла у Купи но ву свој нови изглед доби ће након заме не кров не кон струк ци је и доград ње пот кро вља, нове фаса де и изо ла ци је, заме не сто ла ри је, затим ком плет ног уну тра шњег уре ђе ња, нове котлар ни це, фискул тур не сале, нове кухи ње, нових тоа ле та, као и уград ње лиф та, док ће школ ско дво ри ште бити у пот пу но сти при ла го ђе но нај мла ђи ма.

17 10. JUN M NOVINE Гас до сва ког дома ћин ства у општи ни Пећин ци 17 Милан Степановић и Милорад Пантић Радо ви на гаси фи ка ци ји општи не Пећин ци поче ли су ових дана у Сиба чу. У окви ру про јек та који финан си ра ЈП Срби ја гас на основу уго во ра пот пи са ног са пећи нач ком локал ном само у пра вом у авгу сту прошле годи не, вред ног 6,1 мили он евра, у наред не три годи не биће изгра ђе но 119 кило ме та ра гасо во да у 11 насе ља пећи нач ке општи не у који ма још увек не посто ји гасна мре жа. По речи ма заме ни ка дирек то ра ЈКП Путе ви општи не Пећин ци Мила на Сте па но ви ћа, након Сиба ча радо ви ће бити наста вље ни у Срем ским Михаљев ци ма, а потом у Кар лов чи ћу. Редо след запра во и није пре су дан, јер ће тек након завр шет ка изград ње и тести ра ња целе гасне мре же гасо вод бити ста вљен у функ ци ју, тако да ће гас као енер гент исто вре ме но постати досту пан у свих 11 насе ља, а гасна мре жа биће дове де на до сва ког домаћин ства и сва ког при вред ног субјек та изја вио је Сте па но вић и нагла сио да је ово тре нут но нај ве ћа капи тална инве сти ци ја у пећи нач кој општи ни, која ће зна чај но уна пре ди ти енер гетску ефи ка сност у дома ћин стви ма и усло ве за раз вој инду стриј ске произ вод ње, док ће исто вре ме но бити и зна ча јан иско рак у очу ва њу живот не сре ди не. У истом пери о ду тре ба ло би да буде у пот пу но сти завр ше на и гасна мре жа у Пећин ци ма, Шима нов ци ма, Прхо ву и Субо ти шту. У ова чети ри насе ља гасифи ка ци ја је запо че та још годи не, али ника да није при ве де на кра ју, тако да ће у року од три годи не гас поста ти досту пан свим гра ђа ни ма пећи нач ке општи не. Купи ник у новом про сто ру Дру штво за него ва ње народ не тра ди ци је Купи ник из Купи но ва доби ло је на кори шће ње про стори ју у Ули ци Бран ка Маџа ре ви ћа од Општи не Пећин ци, а кљу че ве је у четвр так, 4. јуна, пре дао пред сед ник При вре ме ног орга на Општи не Пећинци мр Жељ ко Трбо вић, који је том прили ком рекао да се пећи нач ка локал на само у пра ва тру ди да помог не свим кул тур но-умет нич ким дру штви ма на тери то ри ји пећи нач ке општи не. С обзи ром да је у току рекон струкци ја и доград ња ОШ у Купи но ву која ће тра ја ти око годи ну дана, а у фискул тур ној сали су чла но ви Купини ка вежба ли, и да самим тим они тре нут но нема ју где да се саста ју и вежба ју, одлу чи ли смо да им пове римо на кори шће ње ове про сто ри је. Тру ди мо се да помог не мо свим удруже њи ма и кул тур но-умет нич ким друштви ма која на нај бо љи начин чува ју тра ди ци ју нашег кра ја и исто тако поно сно пред ста вља ју сво ју општи ну где год да се поја ве изја вио је Трбовић. Кљу че ве је у име ДННТ Купи ник при ми ла Ната ша Ћирић, мај ка сед мого ди шње Нине која је чла ни ца овог ансам бла шко ли це фол кло ра, и по њеним речи ма, овај про стор ће вео ма зна чи ти чла но ви ма који су до сада кори сти ли фискул тур ну салу шко ле, где су, вете ра ни, шко ли ца фол кло ра и мла ђи ансамбл вежба ли редов но два пута недељ но. Нарав но, у нашем раду изу зет но нам је зна чај на подр шка пећи нач ке локал не само у пра ве која увек има слу ха за потре бе наше деце и нас роди те ља. Зна чи нам што су нам усту пи ли овај леп про стор. Некад нисмо у могућ но сти да путу је мо на неке фести ва ле, али уз помоћ Општине Пећин ци успе мо да се орга ни зу јемо и отпу ту је мо. На нама сви ма је да се потру ди мо да буде што више оваквих дру шта ва, јер и нама као роди тељи ма доста зна чи да се деца дру же, путу ју и сти чу нова сазна ња, а са друге стра не, вео ма су све сна и одго ворна јер, где год да оду, са поно сом пред ста вља ју сво је дру штво, сво је месту и на кра ју, сво ју општи ну рекла је Ћирић и дода ла да ће се роди те љи, чла но ви Саве та Месне зајед ни це Купи но во и вете ра ни Купини ка орга ни зо ва ти да про стор при лаго де потре ба ма Купи ни ка.

18 18 M NOVINE ОПШТИНА ПЕЋИНЦИ 10. JUN Дан без дуван ског дима Црве ни крст Пећин ци орга ни зо вао је акци ју, пово дом Свет ског дана без дуван ског дима, 31. маја, током које су волон те ри Црве ног крста на штан ду у цен тру Пећи на ца дели ли про мо тив ни мате ри јал заин те ре со ва ним сугра ђани ма. Како нам је рекао Алек сан дар Андри је вић, струч ни сарад ник пећинач ког ЦК, циљ ова кве акци је је да се упо зо ри на здрав стве не и дру ге ризи ке који се пове зу ју са упо тре бом дува на. Акци ја је усме ре на, каже, на раз ли чите циљ не гру пе, а за сва ку уни ште ну цига ре ту сугра ђа ни су доби ли по јед ну јабу ку као сим бол здра вог живо та. Уређење путног појаса Почет ком ове неде ље завр ше ни су радо ви на уре ђе њу пут ног поја са на путу од Субо ти шта до Бре ста ча, у окви ру којих су поко ше ни пут ни поја севи са обе стра не коло во за и укло ње ни трња ци који су на јед ној део ни ци пута пот пу но закр чи ли пут ни појас. По речима заме ни ка дирек то ра ЈКП Путе ви општи не Пећин ци Мила на Сте па нови ћа, који је 5. јуна оби шао радо ве, уре ђе ње пут ног поја са допри не ће већој без бед но сти сао бра ћа ја на овој део ни ци пута. Одмах по завр шет ку радо ва у Бреста чу ком плет на меха ни за ци ја сели се на део ни цу пута Деч Пре ка кал др ма Аша ња. СРЕМСКИ МИХАЉЕВЦИ Централно грејање у основној школи Ових дана у Срем ским Миха љев ци ма су у току радо ви на уград њи систе ма цен трал ног гре ја ња у згра ди под руч не Основ не шко ле Душан Јер ко вић Уча у коју је сме ште на и Пред школ ска уста нова. Како нам је рекао дирек тор ЈКП Путе ви општи не Пећин ци Миро слав Петро вић, који је 5. јуна оби шао радо ве, тре нут но се поста вља ју ради ја то ри, а након тога пре ла зи се на сре ђи ва ње котлар ни це и поста вља ње котла. Обје кат Основ не шко ле у Срем ским Миха љев ци ма до сада се гре јао пећи ма на чвр сто гори во које су биле сме ште не у учи о ни ца ма, тако да ход ни ци и тоа ле ти нису били нај бо ље загре ја ни. Уград њом новог систе ма цен трал ног гре ја ња, са модер ним котлом на пелет, обез бе ди ћемо мно го при јат ни је усло ве за бора вак и уче ње, како основ ци ма тако и пола зници ма Пред школ ске уста но ве, а наставном осо бљу боље усло ве за рад у зимском пери о ду изја вио је Петро вић. Зајед но са дирек то ром Петро ви ћем, радо ве су оби шли и Мари ја Дра го са вац и Јеле на Чубри ло чла ни це Саве та Месне зајед ни це Срем ски Миха љев ци и Маја Доше но вић из општин ског Оде љења за дру штве не делат но сти. Основ на шко ла која бро ји око 40 ђака и 16 полазни ка Пред школ ске уста но ве Вла да Обра до вић Каме ни топлим про сто ри јама обра до ва ће миха ље вач ке мали ша не током првог полу го ди шта. Трин ди ће ва сли ка изло же на у Арти ос гале ри ји из Њујор ка Ликов ни умет ник из Кар лов чи ћа Дра го љуб Трин дић, који већ годи на ма живи и ства ра у пећи нач кој општи ни, добро је познат дома ћим љуби тељи ма ликов не умет но сти. Ових дана, његов тале нат и ликов но уме ће упо зна ће и посе ти о ци широм све та путем вир ту ел не изло жбе Ује ди ње ни кроз умет ност (Uni ted Thro ugh Art Contem po rary Art Exhi bi ti on) у орга ни за ци ји Арти ос галери је (Arti os Gal lery) из Њујор ка. Дра го љуб Трин дић већ годи на ма пред ста вља општи ну Пећин ци на зонским и покра јин ским смотра ма ликов них ства ра ла ца Сре ма и Вој во ди не, носилац је број них награ да, а само стал но изла же од годи не. На међу на род ној сце ни поја вио се године прво у Бер га му у Ита лији, исте годи не и у Лос Анђеле су у САД, а како каже, ово је тре ћа међу на род на изложба, овај пут вир ту ел на. Ово је заи ста вели ки успех, не само за мене, него и за Кул тур ни цен тар и пећи нач ку општи ну. Моја сли ка Мртва при ро да нашла се у ода бра ним слика ма Арти ос гале ри је, која је због тре нут не ситу а ци је у све ту, пан де ми је COVID-19, одлу чи ла да орга ни зу је вирту ел ну изло жбу. Мно ги се данас осе ћа ју изо ло ва но и нису у при ли ци да посе ћу ју гале ри је, а умет ност је свака ко један од начи на да се људи пове жу. Међу 30 ликов них радо ва умет ни ка из 12 зема ља нашао се и мој рад, и вео ма сам поносан. Надам се да ће љубите љи ликов не умет но сти ужи ва ти оби ла зе ћи вир туел ну изло жбу Арти ос галери је изја вио је Трин дић. Изло жба је отво ре на 23. маја и тра је до 20. јуна годи не, а вир ту ел на тура нала зи се на сле де ћем линку: os gal lery. com/vir tual-gal lery. Медијски пројекат Доњим Сремом од среде до среде

19 10. JUN ПОЉОПРИВРЕДА M NOVINE 19 МАР КО ГРА БИЋ И АЛЕК САН ДАР ТУБИЋ, ПРО ИЗ ВО ЂА ЧИ ЈАГО ДА Слатка пара од слатке јаго де Породицe Тубић и Грабић се од године баве про из вод њом јаго да на сала шу Тубић, који се нала зи на путу изме ђу Срем ске Митро ви це и Руме. У току пет годи на, коли ко се баве овим послом, поро ди це Гра бић и Тубић су успе ли да раз ви ју бренд Наше јаго де. Ина че Мар ко Гра бић и Алексан дар Тубић су по стру ци пољо по ри вред ни инже ње ри и пре ма њихо вим речи ма на овај начин су спо ји ли при јатељ ство и сво је зна ње. Пре пет годи на желели смо да се бави мо неким видом пољо при вре де. Због посла којим се ина че бави мо, једи но је про из вод ња јаго да била опци ја. Сти ца јем околно сти, при ја те љи са сту ди ја из Румен ке се баве про дајом, набав ком сад ног матери ја ла, систе ма за зали ва ње и оста лог и они су нам вео ма помо гли на почет ку. То нам је било од вели ке кори сти, јер су почет на ула га ња вели ка. На њихов савет, јаго де смо заса ди ли на пола хек та ра земље. На свом заса ду гајимо сор ту кле ри, која је ситни ја и џоли, која је круп ни ја, каже Алек сан дар Тубић, који дода је да је су зна чај не биле и суб вен ци је за сад ни матери јал и систем за навод њава ње које су кори сти ли. Он дода је да се на њиховом заса ду вео ма води рачу на о тре ти ра њу јаго да, да се оне паку ју у посебним пла стич ним кути ја ма, а не у кеса ма, што није добро реше ње. Наша јаго да је сто посто исправ на што се тиче тре тира ња хемиј ским сред стви ма, јако о томе води мо рачу на. Она се може јести директ но Алек сан дар Тубић и Мар ко Гра бић са пар це ле. Када дође берба, ако се биљ ка раз бо ли, ми је не тре ти ра мо. Зами сао нам је да јаго да буде само јед ном додир ну та- рад ник убе ре јаго ду, ста ви је одмах у кор пи цу. То је важно због здра вља и ква ли те та. Она је мека на, и зато је нај гора опци ја да се јаго де купују спа ко ва не у кеси. Када је јаго да спа ко ва на у пла стичним кор пи ца ма, она се види са свих стра на. Лако је голим око закљу чи ти какве су, говори Алек сан дар. Алек сан дар наво ди да је ова сезо на за јаго де дру га чија од прет ход них, јер је вре ме про мен љи во, али и због ванред ног ста ња услед пан деми је виру са коро на. Сезо на је кре ну ла вео ма добро, а онда нас је дочека ло ван ред но ста ње. Срећом, нисмо има ли ника квих ком пли ка ци ја да при прем не радо ве ура ди мо како тре ба. Затим, има мо вео ма хлад но и кишно про ле ће, што није добро, јер да би јаго да била слат ка, потреб но је мно го сун ца. Зато се, хај де тако да кажем, ова сезо на проду жи ла, па ћемо јаго де брати веро ват но и до поло ви не јуна, каже Алек сан дар. Мар ко Гра бић дода је да су, упр кос лошем вре ме ну, оптими сти. Нада мо се да ће се ова годи на добро завр ши ти, веру је мо у то. Да се ван редно ста ње про ду жи ло, мора ли бисмо наћи неко реше ње. Тако ђе, пра ви мо џем, сок и раки ју од јаго да па пла нира мо да се можда и у том прав цу раз ви ја мо. Углав ном нам је при о ри тет ква ли тет од коли чи не. Циљ нам је да се сва ка убра на јаго да поје де, наво ди Мар ко. Ина че, на сала шу Тубић нала зи се и пла сте ник, који има гре ја ње па се јаго де могу бра ти током целе годи не. Успе ли смо и у тим услови ма да про из ве де мо јаго де. Зато их бере мо у мају, кра јем окто бра, почет ком новембра, кра јем мар та и почетком апри ла. Цена јесте мало виша, али је и про из вод ња ску пља, напо ме нуо је Мар ко. З. Поповић Бра ње јаго да се про ду жи ло због лошег вре ме на Пла сте ник јаго да са гре ја њем

20 20 M NOVINE ОПШТИНА СТАРА ПАЗОВА 10. JUN Мини сајам књи га у Ста рој Пазо ви Почет ком јуна на Тргу др Зора на Ђин ђи ћа у Ста рој Пазо ви отво рен је Мини сајам књи га попу лар не лите рату ре дома ћих изда вач ких кућа. Органи за то ром је по дру ги пут Народ на библи о те ка Доси теј Обра до вић у сарад њи са изда вач ким пред у зе ћем Отво ре на књи га. Пазов ча ни ма, који су редов на чита лач ка публи ка доступна су број на изда ња Лагу не, Невена, Отво ре не књи ге, Публик прак тику ма, Вул ка на... Цене књи га су сајам ске, са попу стом од 10 до 50 процената. Про дај на изло жба популар ног шти ва биће отво ре на до 15. јуна, када ће Мини сајам бити пре сељен у Нову Пазо ву. Д. Г. Ста ра Пазо ва се успе шно избо ри ла са коро на ви ру сом Општи на Ста ра Пазо ва успе шно се избо ри ла са епи де ми јом коро на ви руса, која још увек тра је, исти чу над лежни. Од почет ка епи де ми је, у овом делу Сре ма, зара же на је 41 осо ба. Сви су успе шно изле че ни. Епи де ми ја иза зва на коро на ви ру сом зах те ва ла је да се током ско ро три месе ца општи на Ста ра Пазо ва суо чи са око 40 зара жених, од којих су поло ви на здрав стве ни рад ни ци запо сле ни у Бео гра ду. За око пен зи о не ра обез бе ђе ни су паке ти, а овај вид помо ћи није изо стао ни за соци јал но угро же не поро ди це. Поред тога, Општи на Ста ра Пазо ва је обез бе ди ла заштит ну опре му за неколи ко при ват них ком па ни ја које послу ју у овом кра ју, а несе бич ну помоћ у заштит ној опре ми упу ти ли су и српским бол ни ца ма на КиМ. Да се ова сре ди на успе шно избо ри ла са коро нави ру сом све до чи пода так да нема нијед ног смрт ног слу ча ја, те да су сви зара же ни успе шно изле че ни. Д. Г. Жетва од сре ди не јуна Неста бил но и хлад ни је мај ско време, са ско ро сва ко днев ним пада ви нама, забе ле же но је про те клих неко ли ко дана и у ста ро па зо вач ком ата ру. Мини мал не јутар ње тем пе ра ту ре вазду ха биле су током про те клог перио да у окви ри ма про се ка, док су мак симал не днев не тем пе ра ту ре биле ниже од про сеч них. До сада је пало око триде сет лита ра кише по метру ква дратном, што није довољ но. Усе ви су у задо во ља ва ју ћем ста њу. Пада ви не и ниже тем пе ра ту ре у овом пери о ду пого ду ју кул ту ра ма које воле вла жни ју кли му, попут пше ни це, соје и шећер не репе рекао је за РТВ Ста ра Пазо ва Бра ни слав Баштић, тех но лог биљ не про из вод ње. Про мен љи ве вре мен ске при ли ке могу допри не ти раз во ју болести и ште то чи на. Кул ту ре у овој сре дини су бла го вре ме но ефи ка сно тре тира не и зашти ће не како би се то спречи ло. Пре ма про це ни агро но ма, за неке две неде ље поче ће жетва јеч ма, а кра јем јуна или почет ком јула започе ће и први откос пше ни це. З. К. За сред њо школ це 350 сло бод них места 350 сло бод них места на рас по ла гању је буду ћим сред њо школ ци ма у три сред ње шко ле на тери то ри ји општи не Ста ра Пазо ва, а поред тога, Шко ла за основ но и сред ње обра зо ва ње Антон Ска ла у којој се обра зу ју деца са смет ња ма у раз во ју, упи са ће по шесторо бра ва ра и руч них тка ча. Поред општег типа у Гим на зи ји, буду ћи средњо школ ци се могу опре де ли ти и за смер еко ном ског и прав но-послов ног тех ни ча ра, финан сиј ског и послов ног адми ни стра то ра и тргов ца у Еко номско-трго вин ској шко ли. Тех нич ка школа у Ста рој Пазо ви упи са ће буду ће машин ске тех ни ча ре за ком пју тер ско кон стру и са ње, меха ни ча ре греј не и рас хлад не тех ни ке, тех ни ча ре за компју тер ско кон стру и са ње ЦНЦ маши на и меха ни ча ре мотор них вози ла смер који функ ци о ни ше по моде лу дуал ног систе ма обра зо ва ња, а буду ћим средњо школ ци ма на рас по ла га њу су и сме ро ви тех ни чар друм ског сао браћа ја и тех ни чар за гра фич ку при пре му. З. К. Свет ски гигант сти же у Нову Пазо ву На тери то ри ји ста ро па зо вач ке општи не посто је чети ри инду стриј ске зоне у који ма послу ју позна та име на како стра них тако и дома ћих ком па нија. Да се ула га ње у опре ма ње индустриј ских зона у овом кра ју испла ти ло, потвр ђу је и вест да ће у овом делу Сре ма посло ва ти и свет ски позна та ком па ни ја из Немач ке, која се бави про из вод њом дело ва мото ра за ави оне. Свет ски гигант сти же на срп ско тржи ште, и то баш у Нову Пазо ву, каже пред сед ник Општи не Ста ра Пазо ва и дода је да ће у МТУ-у за поче так радити око 450 рад ни ка. Под се ти мо, претход них неко ли ко годи на зна чај но се ула га ло у опре ма ње четири инду стријске зоне које се про сти ру на повр ши ни од око хек та ра, а усва ја ње Простор ног пла на општи не омо гу ћи ће даљи при вред ни раз вој посто је ћих инду стриј ских зона. Д. Г. Пројекат У фокусу: Перспективе развоја општине Стара Пазова

21 10. JUN ОПШТИНА БЕОЧИН M NOVINE 21 ЛОКАЛ НИ ИЗБО РИ 21. ЈУНА Пет избор них листа У Беочину право гласа има грађана Рок за подно ше ње избор них листа за локал не избо ре који ће бити одр жани 21. јуна исте као је у поноћ 5. јуна. У општи ни Бео чин под не те су чети ри избор не листе. Прва је Алек сан дар Вучић За нашу децу, затим сле де Иви ца Дачић Соци ја ли стич ка парти ја Срби је (СПС), Др Воји слав Шешељ Срп ска ради кал на стран ка, Вој во ђан ски фронт- ује ди ње ни демократ ски Бео чин (Лига соци јал де мо крата Вој во ди не, Зајед но за Вој во ди ну) Ненад Чанак и Једин стве на Срби ја - Дра ган Мар ко вић Пал ма. Мини стар ство држав не упра ве и локал не смо у пра ве је 5. јуна доне ло реше ње о закљу че њу једин стве ног бирач ког спи ска за под руч је општи не Бео чин. На пред сто је ћим избо ри ма пра во гла са у општи ни Бео чин има ће гра ђа на. Гла са ње ће бити орга ни зо ва но на 16 бирач ких места. У Бео чи ну ће се гла са ти у ресто рану Караш у Насе љу Дунав, затим у Дому пен зи о не ра, у Амбу лан ти БФЦ, Основ ној шко ли Јован Грчић Миленко, Кул тур ном цен тру, Дому здра вља Др Душан Савић Дода и Дому кул туре. У Месној зајед ни ци Бра зи ли ја гла сање ће бити орга ни зо ва но у просто ри ја ма месне зајед ни це. Раков чани ће моћи да гла са ју у Дому кул ту ре и Шум ској кући вла сни ка Зора на Мили ки ћа. У Чере ви ћу се гла са у про сто ри ја ма шко ле Јован Грчић Милен ко, док ће гла са ње у Бано штору бити орга ни зо ва но у про сто ри ја ма месне зајед ни це. У Сусе ку и Лугу избор на места ће бити у домо ви ма кул ту ре, а у Сви ло шу и Гра бо ву у про сто ри ја ма основ не шко ле Јован Попо вић. ХУМА НИ ТАР НА АКЦИ ЈА ОПШТИ НЕ БЕО ЧИН Помоћ за малу Лану Општи на Бео чин је кра јем маја покре ну ла акци ју помо ћи поро ди ци Јова но вић из Раков ца. Лана Јова но вић, ста ра шест и по месе ци из Раков ца болу је од спи нал не мисић не атро фије, тип 1. Ради се о врло про гре сив ној боле сти која напа да миши ће и врло брзо се губе основ не живот не функ ци је. Посто ји лек који може да је изле чи, али је јако скуп. Лани је потреб на помоћ свих нас, зато укљу чи се и подр жи живот. Ову акци ју локал на само у пра ва води са фон да ци јом Буди хуман-алек сан дар Шапић. Све ифор ма ци је о начи ну на који могу да се упла те сред ста ва или поша ље смс пору ка могу се доби ти на интер нет стра ни hu man.rs/sr/korisnik/808/lana-jova no vic. Медијски пројекат Живот у Беочину Између Дунава и Фрушке горе. Пројекат је суфинансиран средствима буџета Општине Беочин. Ставови изражени у овом медијском садржају су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају нужно званичан став општине Беочин.

22 22 M NOVINE ИЗБОРИ JUN СРЕМСКА МИТРОВИЦА: КОН ФЕ РЕН ЦИ ЈА ЗА МЕДИ ЈА ГО СНС-А Пред ста вљен про грам Пет циље ва са пет про је ка та СНС пред ста вио про грам Пет циље ва са пет про је ка та У уто рак, 2. јуна у про сто ри ја ма Град ског одбо ра СНС-а одр жа на је прва кон фе рен ци ја за меди је у окви ру кам па ње за пред сто је ће избо ре, који ће се одр жа ти 21. јуна. Том при ликом, пред сед ник Град ског одбо ра Срп ске напред не стран ке Бра ни слав Неди мо вић је пред ста вио циље ве и про јек те листе Алек сан дар Вучић За нашу децу. Брани слав Неди мо вић је на самом почет ку свог изла га ња иста као да се у послед ње чети ри годи не мно го ради ло у Срем ској Митро ви ци и ука зао на про јек те који су реа ли зо ва ни као што је изград ња нове основ не шко ле у Мачван ској Митро ви ци, изград ња под во жња ка, пута кроз Лаћарак, базе на, ази ла за псе. Тако ђе, он је под се тио да је пре 15 годи на у Срем ској Митро ви ци било 37 посто неза по сле них, а да је сада тај број испод чети ри процен та, као и на то да се Митро ви ца од могу ћих попла ва сада може одбра ни ти на савре мен начин покрет ним пане лима. Он је под се тио и да град ски пре воз добро функ ци о ни ше. Пет циље ва са пет про је ка та за Срем ску Митро ви цу, је програм листе Алек сан дар Вучић За нашу децу и усме рен на про јек те из обла сти инфра струк ту ре, обра зо ва ња, хра не еколо ги је и тури зма. Сва ки од наших циље ва који желимо да реа ли зу је мо у наред них пет годи на има у окви ру себе пет про је ка та. Један од про је ка та је изград ња град ског ста дио на, који ће има ти УЕФИ-ну лицен цу и 4000 седи шта. То ће бити један од најмо дер ни јих ста ди о на у Срби ји и налази ће се у Хесни. Сред ства је обез бе дила Вла да Репу бли ке Срби је и план је да се про је кат реа ли зу је у наред не две годи не. У наред них годи ну и по дана у пла ну је да се напра ви нова, модер на пија ца у Срем ској Митро ви ци, која ће има ти солар не пане ле и тер мо-пум пе. Вред ност овог про јек та је око мили он евра. Првог сеп тем бра ће бити отво рена нова ОШ Јован Попо вић. Про је кат је финан си ра ла Покра јин ска вла да и то ће бити савре ме на шко ла. Тако ђе, на Дан гра да, у пла ну је да се отво ри нови и рекон стру и са ни вртић у Лаћар ку. Спремљен је и про је кат за рекон струк ци ју Пре храм бе но-шумар ско хемиј ске шко ле. Биће решен про блем јав не расве те, тако што ћемо ста ру расве ту заме ни ти новом ЛЕД. Дом ЈНА биће рекон стру и сан и ту ће се отво ри ти тех но ло шко-инфор ма цио ни парк. Тако ђе, у пла ну је и ком плет на рекон струк ци ја Опште бол ни це, рекао је Неди мо вић. Он је додао да је у пла ну да се изгра де и три нова пар ка, поса ди ста бала у Срем ској Митро ви ци, поста ве дигитал ни мера чи зага ђе но сти вазду ха, као и изград ња пре чи ста ча отпад них вода. Тако ђе, у пла ну је да се раз ви ја и туризам. Нај ма ње два до три хоте ла има ћемо изгра ђе на у наред не три годи не. Ове ства ри су већ дого во ре не и тре ба да се реа ли зу ју у наред ном пери о ду, изја вио је Неди мо вић. Како је рекао, на избор ној листи ГО Срп ске напред не стран ке 81 посто нових име на мла дих осо ба. Вели ка ми је част што сам међу овим људи ма, јер знам да су они пуни енер ги је и тру ди ћу се да будем добар коло во ђа. Спре ман сам да се кла дим да ћемо освоји ти и више од 50 посто гла со ва, казао је Неди мо вић. На пита ње нови на ра зашто сада шњи гра до на чел ник Срем ске Митро ви це није на избор ној листи, Бра ни слав Неди мовић је рекао да је то жеља упра во Вла дими ра Сана де ра. Вла да је добро радио свој посао, али као и сва ки човек умо ри се. Он је изрази жељу да поч не да се бави неким другим посло ви ма и мислим да је сасвим корект но да то и учи ни. За буду ћег градо на чел ни ка има барем шест кан ди да та, укљу чу ју ћи и мене, рекао је Неди мо вић. О спе ку ла ци ја ма да би упра во он могао да буде буду ћи пре ми јер јер се нала зи на првом месту листе СНС-а за репу блич ке избо ре Неди мо вић је рекао да му је част што је носи лац те листе. Даћу све од себе да СНС напра ви исто риј ски нај ве ћи резул тат, који нијед на стран ка у Срби ји није оства ри ла, а шта ће бити после тога, виде ће мо, иста као је Неди мо вић. Он је позвао гра ђа не Срем ске Митрови це да 21. јуна иза ђу на избо ре и да због све га оно га што су ура ди ли у претход ном пери о ду и због наја вље них пет про је ка та гла са ју за Листу Алек сан дар Вучић За нашу децу. З. Попо вић

23 10. JUN M NOVINE Ула га ње у обра зо ва ње Све тла на Мило ва но вић Кон фе рен ци ју за меди је ГО СНС-а, која је била посве ће на про јек тима за раз вој обра зо ва ња, одр жала је 6. јуна Све тла на Мило ва но вић испред новог објек та Основ не шко ле Јован Попо вић. Она је том при ли ком под се ти ла да је у послед ње три године изгра ђе на нова згра да ОШ Добросав Радо са вље вић Народ у Мачванској Митро ви ци, а да је изград ња ОШ Јован Попо вић при кра ју. Обра зо ва ње деце нам је нај ва жније. Обра зо ва на деца су стуб сва ког дру штва. Дана шње гене ра ци је пра те нове тех но ло ги је што се пока за ло и за вре ме кри зе иза зва не коро на-виру сом, када су деца има ла онлајн наста ву. Њима је тај облик наста ве био сасвим при ро дан, а ми смо ти који тре ба да пра ти мо корак у вези са тим. Онлајн наста ва може да се бар дели мич но спро во ди када се деца вра те у шко ле, а да би се то реа ли зо ва ло потреб но је да шко ле буду савре ме но и модер но опре мље не. Циљ нам је да деци створи мо боље усло ве за рад, почев ши од нај мла ђих. Зато бих иста кла обје кат на који смо врло поно сни, а то је објекат Врти ћа Чупе рак у Лаћар ку, који је у изград њи, а ста ри се рекон стру и ше. Ова два објек та ће бити пове за на и под ми ри ће потре бе деце у Лаћар ку и више неће бити листе чека ња. Надам да ће наши мали ша ни у Лаћар ку већ на јесен бити у новом објек ту, одно сно у овом рено ви ра ном, рекла је Милова но вић. Све тла на Мило ва но вић је дода ла да је Основ на шко ла Јован Попо вић шко ла будућ но сти и каже да је то најса вре ме ни ји школ ски обје кат у реги ону. У пла ну је да се отво ри првог септем бра ове годи не. Рекон стру и са ће се и фискул тур на сала, тако да ће наша деца има ти потпу но савре ме ну шко лу. За уну тра шње сре ђи ва ње шко ле кон сул то ва ли смо се са учи те љи ма и про фе со ри ма ове шко ле, јер они нај бо ље зна ју шта је потреб но њима и нашој деци како би пости за ли што боље резул та те, рекла је Све тла на Мило ва но вић. У пла ну је да се рекон стру и ше и Пре храм бе но-шумар ска и хемиј ска шко ла. Пре храм бе но-шумар ска и хемијска шко ла нала зи се у стро гом цен тру Један од циље ва је и раз вој тури зма Раз вој тури зма на тери то ри ји Срем ске Митро ви це је један од пет циље ва листе Алек сан дар Вучић За нашу децу. Алек сан дар Алим пић је на кон фе рен ци ји за медије, одр жа ној 6. јуна, пред ста вио пет про је ка та којим би се раз ви ла ова грана при вре де. Пре ма њего вим речи ма у наред ном пери о ду ће се ради ти на при вла че њу инве сти ци ја за изград њу више хоте ла. Реа ли за ци ја изград ње хоте ла Лежи мир је већ запо че та, а у пла ну је и изград ња тури стич ког ком плек са у око ли ни Диво ша. Нарав но, тру ди ћу се да се у окви ру хоте ла Срем разви ја ју сви потен ци ја ли. Наста ви ћу са изград њом спа цен тра у скло пу тог хоте ла, али ћу се тру ди ти да се у оквиру хипо дро ма изгра ди још садр жа ја који ће наш град учи ни ти тури стич ки при влач ни јим. Циљ је и да раз ви је мо сео ски тури зам у свим могу ћим облици ма како бисмо поспе ши ли оста нак наших људи у сео ским сре ди на ма. Тако ђе, наш град ће доби ти епи тет цар ског гра да. Кру жне токо ве ћемо кра си ти са ста ту а ма рим ских импе рато ра, који су рође ни на овом под руч ју. Иако цар Кон стан тин није рођен овде, у пла ну је да један кру жни ток доби је њего ву ста туу, рекао је Алим пић, који је додао да је у пла ну и да се изгради бици кли стич ка ста за у дужи ни од 28 кило ме та ра, почев ши од Срем ске Митро ви це пре ко Ман ђе ло са, поред Ман ђе ло ског језе ра, Вели ких Радина ца. 23 гра да и про сти ре се на ско ро ква драт них мета ра, то је повр шински нај ве ћа шко ла у Митро ви ци, али сагра ђе на је дав не Та шко ла ће се ком плет но рекон стру и са ти, почевши од уну тра шњих про сто ри ја, кро ва, фаса де, ста рог, и новог дела шко ле, фискул тур не сале коју кори сте и остала наша деца која тре ни ра ју у градским спорт ским клу бо ви ма. У том делу гра да ћемо на тај начин доби ти лепу и модер ну шко лу, изја ви ла је Све тла на Мило ва но вић. Она је иста кла да ће на месту Дома ЈНА бити напра вљен први Инфор маци о но-тех но ло шки цен тар у Срем ској Митро ви ци, чиме би се зао кру жи ла модер ни за ци ја тог дела гра да. Изград њом ИТ цен тра са свим пра те ћим учи о ни ца ма и мул ти функци о нал ном опре мом, мла ди ће сво је вре ме про во ди ти ква ли тет но, дру жити се и учи ти. Циљ нам је да нашу омла ди ну задр жи мо у нашем гра ду, а са дру ге стра не и да при ву че мо остале мла де да дођу у наш град. Бит но нам је опре ма ње свих шко ла. Оне мора ју да буду модер не, савре ме не, диги та ли зо ва не, јер тако једи но прати мо раз вој наше деце, ми мора мо ићи у корак са њима. Не мислим само на град ске шко ле, него и на под руч на оде ље ња основ них шко ла. Напра ви ти их да буду шко ле за понос, то је наш циљ. Сви про јек ти Срп ске напред не стран ке има ју за циљ изград њу боље будућ но сти за нашу децу, иста кла је Све тла на Мило ва но вић. Она је дода ла да је у пла ну и изградња фискул тур не сале у окви ру Основне шко ле Добро сав Радо са вље вић Народ. Александар Алимпић

24 24 M NOVINE 10. JUN ИЗБОР НА КАМ ПА ЊА СНС-a У РУМИ За бољи живот Румљана До избо ра за одбор ни ке и посла ни ке од локал них до репу блич ке Скупшти не оста ло је још десе так дана. Пред из бор не актив но сти стран ке и коали ци је воде у до сада никад слич ним усло ви ма, па се и њихо ве кам па ње разли ку ју од доса да шњих. Пре све га, нема вели ких стра нач ких ску по ва и митин га, а веро ват но ће се одр жа ти само они завршни, пред избор ну ћут њу. Тако је и у румској општи ни, а Сла ђан Ман чић, шеф Избор ног шта ба рум ских напред ња ка исти че да су гро кам па ње пре ба ци ли на дру штве не мре же. Међу тим, ми гото во сва ког дана има мо и актив но сти у вези са реа ли заци јом неких про је ка та, као што је реконструк ци ја Град ске фон та не. Наста вљамо да ула же мо у нашу општи ну, да ли су то инфра струк тур ни објек ти, да ли су то постро је ња, инве сти ци је, да ли су то рекон струк ци је и обно ве обје ка та за основ но и сред ње обра зо ва ње, изград ња путе ва каже Ман чић. Он наја вљу је да, како и пре вен тив не мере попу шта ју, ОО СНС-a у Руми иде у актив ни ју кам па њу, са пред ста вља њем стра нач ког про гра ма и стра нач ким обележ ји ма. С обзи ром на то да смо ми већ два Сла ђан Ман чић ман да та на вла сти, немо гу ће је да нам се локал не и стра нач ке ства ри не покла пају, јед но став но, ми спро во ди мо поли ти ку СНС-а већ пуних седам годи на. Зато, све оно што ради мо јесте и нека врста кампа ње, која нема за циљ само ове изборе 21. јуна, већ кам па ња која има за циљ да побољ ша живот, пре све га наше деце, али и свих нас који живи мо у Руми указу је Сла ђан Ман чић. Он дода је и да је сва ко днев но у контак ту са број ним гра ђа ни ма, како би чуо неке иде је у вези са оним што би тре бало ура ди ти и уко ли ко је то оправ да но, то се и ради. Реци мо, то су рекон струк ци је ули ца, поправ ка водо вод не и кана ли заци о не мре же, адап та ци ја обје ка та у гра ду и сели ма, путе ви... Међу тим, морам искре но да кажем да у пре ко 90 про це на та слу ча је ва, грађа ни се током ових пред из бор них активно сти, мени обра ћа ју са зах те ви ма лич не при ро де рекао је за наше нови не Слађан Ман чић, пот пред сед ник ОО СНС-а у Руми. С. Џаку ла СТАРА ПАЗОВА 10 листа, једна одбијена У петак у поноћ је истекао рок за предају листа за републичке, покрајинске и локалне изборе који су заказани за 21. јун ове године. Републичкој изборној комисији предате су укупно 22 листе, док је за сада проглашено 16. Покрајинској изборној комисији предато је 6 изборних листа. Општинској изборној комисији, до поноћи, предато је 9 изборних листа, док је после истека рока предата и десета. За сада су проглашене следеће изборне листе: 1. Александар Вучић За нашу децу ; 2. Група грађана Шаком о сто, 3. Група Грађана Покрет за општину Нова Пазова Ана Пејовић Станковић ; 4. Избор за нашу општину Милан Турањанин ; 5. Ивица Дачић Социјалистичка партија Србије (СПС), Јединствена Србија (ЈС) Драган Марковић Палма ; 6. Др Војислав Шешељ Српска радикална странка ; 7. Група грађана Покрет Подунавље и 8. За Краљевину Србију Дарко Мачкић. Нешто пре поноћи предата је листа Зелена странка Душан Кандић, док је после рока предата листа Заједница Срба Заједно за наш народ. У петак у поноћ је закључен и бирачки списак, а 19. јуна биће објављен коначан број бирача уписаних у Јединствени бирачки списак. На територији општине Стара Пазова биће отворена 53 бирачка места за гласање, док ће гласачки листић на локалним изборима бити беле боје. З. К. ШАТРИН ЦИ Адап та ци ја згра де школе и врти ћа Радо ви на згра ди за основ но образо ва ње и кул ту ру у Шатрин ци ма, у којој се нала зе про сто ри је Месне канце ла ри је, ОШ, Врти ћа и Дома кул ту ре, зва нич но су поче ли 3. јуна уво ђе њем у посао изво ђа ча радо ва. Под се ћа мо, у неко ли ко навра та смо наја вљи ва ли поче так ових радо ва, али се цео посту пак про лон ги рао због пона вљања јав не набав ке, а потом и ван редног ста ња због епи де ми је коро на ви руса. То је зна ча јан про је кат енер гет ске сана ци је објек та који суфи нан си ра Мини стар ство енер ге ти ке са 6,5 милио на, док је уче шће наше Општи не, као инве сти то ра, 10 мили о на дина ра. Ради се заме на кро ва, сто ла ри је, изола ци ја, фаса да и гре ја ње каже Стеван Кази ми ро вић, први човек ири шке општи не. Реа ли за ци јом про јек та ство ри ће се добри усло ви како за рад ОШ, Врти ћа, Месне кан це ла ри је у Шатрин ци ма. Сте ван Кази ми ро вић је наја вио и радо ве на адап та ци ји објек та у којој се нала зи МК у Кру ше дол Прња во ру. И у овом слу ча ју се ради о делу средста ва које је обез бе ди ло Мини старство енер ге ти ке, а делом локал на само у пра ва. С. Џаку ла

25 10. JUN M NOVINE Одр жан део фести ва ла Инђи ја Про поет 2020 Награда Љиљани Хабјановић Ђуровић Ана ли зе сав ске воде 25 Јав но кому нал но пред у зе ће Кому на лије оба ве шта ва гра ђа не о резул та ти ма анали зе сав ске воде, коју је извр шио Завод за јав но здра вље Срем ска Митро ви ца. Ана ли за сав ске воде је извр ше на 1. јуна и то на тач ка ма узор ко ва ња: река Сава- Мала пла жа, Река Сава- поче так пла же, река Сава-Дис пан зер. Узор ко ва њем и ана ли зом физич ко-хемиј ских и микро би оло шких пара ме та ра сав ска вода на наведе ним лока ли те ти ма одго ва ра зах те ви ма уред бе о гра нич ним вред но сти ма зага ђују ћих мате ри ја у повр шин ским вода ма и под зем ним вода ма и седи мен ту и роко вима за њихо во дости за ње. Пре по ру ке за здрав стве но без бед но купа ње: избе га ва ти роње ње, гњу ра ње, прска ње, ска ка ње и гле да ње у води, прили ком ула ска у воду посте пе но се рас хлади ти, оба ве зно се туши ра ти чистом водом са туше ва након изла ска из сав ске воде, над зи ра ти купа ње мале деце (у пли ћа ку је вода нај за га ђе ни ја), после јаке кише и олу је не купа ти се два до три дана, забрани ти при ступ дома ћим живо ти ња ма, не седе ти на вла жном пески већ на про стирка ма. Из ЈКП Кому на ли је напо ми њу да је током борав ка на пла жи потреб но при држа ва ти се пра ви ла забра не игре лоп том у води и пешча ном делу пла же обе ле же ном зна ко ви ма забра не, како не би оме та ли одмор и рекре а ци ју посе ти ла ца. Уру че на награ да Љиља ни Хабја но вић Ђуро вић Од 1. до 4. јуна одр жан је четвр ти по реду, Међу на род ни књи жев ни фестивал Инђи ја Про поет Због ситуа ци је про у зро ко ва не виру сом Ковид- 19 и у скла ду са про пи са ним мера ма, ове годи не, про грам фести ва ла био је нешто дру га чи ји. Наи ме, нај ве ћи део еми то ван је у видео-фор ма ту на интер нет плат фор ма ма, дру штве ним мре жа ма и на ТВ кана ли ма. На самом почет ку фести ва ла уру че на је глав на награ де Гран при Про поет срп ској књи жев ни ци Љиља ни Хабја но вић Ђуро вић. Награ ду, коју су до сада доби ли Мати ја Бећ ко вић, Мило ван Вите зо вић и Перо Зубац, срп ској списа те љи ци уру чио је пред сед ник Општи не Инђи ја Вла ди мир Гак. Инђи ја жели да поста не не само при вред ни, већ и кул тур ни цен тар у реги о ну. Зато смо вео ма поно сни што смо дома ћи ни јед ног ова квог фести вала који оку пља писце и песни ке из целог све та. Посеб но сам сре ћан што сам имао при ли ку данас да уру чим награ ду нашој Љиља ни Хабја но вић Ђуро вић рекао је Гак. Вели ка ми је част што сам међу добит ни ци ма награ де Гран при Про поет међу који ма су вели ка име на срп ске књи жев но сти. Није слу чај но што награ ду доби јам баш ове годи не и то у Сре му, када се обе ле жа ва 500 годи на од смр ти деспо ти це Анге ли не Бран ко вић о којој сам напи са ла роман Запис душе рекла је Љиља на Хабја но вић Ђуро вић након уру че ња награ де у згра ди Општи не Инђи ја. У про гра му фести ва ла уче ство ва ло је више од 60 песни ка, про за и ста, књижев них пре во ди ла ца и кан та у то ра из 25 држа ва, и то из Инди је, Руси је, Вели ке Бри та ни је, Дан ске, Изра е ла, Грч ке, Тур ске, Бугар ске, Ира на, Канаде, Руму ни је, Ислан да, Колум би је, Шпа ни је, Север не Маке до ни је, Сло вени је, Пор ту га ли је, САД, Кипра, Францу ске, Укра ји не, Егип та, Хрват ске, Мађар ске, Репу бли ке Срп ске и Срби је. Фести ва лом Инђи ја Про поет 2020 желе ли смо, као и прет ход них годи на, да афир ми ше мо наше књижев но ства ра ла штво и упо зна мо нашу јав ност са савре ме ним књи жев ним токо ви ма у све ту, а Срби ју да пред стави мо као земљу у којој посто је акте ри у кул ту ри са истан ча ним слу хом за важност раз ви ја ња и него ва ња мул тикул ту рал но сти кроз него ва ње књи жевно сти и поет ске речи иста као је писац Мио драг Јак шић, дирек тор фести ва ла. Орга ни за то ри Међу на род ног књижев ног фести ва ла су Удру же ње Мој Срем, Кул тур ни цен тар Инђи ја и Народ на библи о те ка Др Ђор ђе Натоше вић из Инђи је, уз подр шку Књижев не ради о ни це Кор дун, а покро витељ је Општи на Инђи ја. М. Ђ. СА ОП ШТЕ ЊА ПОЛИЦИЈСКЕ УПРАВЕ Илегална кладионица При пад ни ци Мини стар ства уну трашњих посло ва у Срем ској Митро ви ци откри ли су кла ди о ни цу у јед ном уго ститељ ском објек ту на под руч ју гра да, без реше ња Мини стар ства финан си ја - Управе за игре на сре ћу. Поли ци ја је при време но оду зе ла чети ри слот-апа ра та, компју тер, штам пач за тике те и листе за спорт ско кла ђе ње. Про тив орга ни за то ра неле гал не кла ди о ни це биће под не та кривич на при ја ва над ле жном тужи ла штву, због посто ја ња осно ва сум ње да је извршио кри вич но дело нео вла шће но орга низо ва ње ига ра на сре ћу. Заплењена дрога При пад ни ци Мини стар ства уну трашњих посло ва у Пећин ци ма и Срем ској Митро ви ци под не ће кри вич не при ја ве над ле жном тужи ла штву про тив дво ји це мушка ра ца, због посто ја ња осно ва сумње да су извр ши ли кри вич но дело неовла шће на про из вод ња и ста вља ње у про мет опој них дро га. При ли ком пре тре са куће три де сет деве то го ди шњег мушкар ца у Шима нов цима, запле ње но је 43,7 гра ма опој не дро ге спид, спа ко ва не у 33 паке ти ћа, мања коли чи на мари ху а не и диги тал на вага. У пре тре су ста на два де сет де ве то го дишња ка из Срем ске Митро ви це, поли ци ја је про на шла и оду зе ла 33 гра ма мари хуа не и две ваге за пре ци зно мере ње.

26 26 M NOVINE СПОРТ 10. JUN Први жен ски фуд бал ски клуб у Ста ро ј Па зо ви Први жен ски фуд бал ски клуб на тери то ри ји општи не Ста ра Пазо ва почео је са радом на тере нима Шко ле фуд ба ла Вој во дина у Ста рим Банов ци ма, што је озна че но одр жа вањем првог тре нин га за девојчи це узра ста од 7 до 14 година. Жен ски фуд бал ски клуб носи назив Пра ве даме, а све заин те ре со ва не девој чице тре ни ра ће три пута недељ но и са њима ће радити три лицен ци ра на тре не ра. Када девој чи це напу не 15 годи не мора ју да се баве сени ор ским фуд ба лом, сто га нам је циљ да за две годи не офор ми мо сени ор ску еки пу. Оче ку је мо да ће гро игра чица бити из наше општи не нагла сио је Пре драг Пре доје вић, фуд бал ски тре нер у ЖФК Пра ве даме. Првом тре нин гу у Ста рим Банов ци ма при су ство вао је поред пред став ни ка локал не само у пра ве и селек тор Женске фуд бал ске репре зен таци је до 17 годи на Дра ги ша Зече вић. Све је више и више девој чи ца које тре ни ра ју фуд бал иако је то у Срби ји до пре, реци мо, 10 годи на, било неза ми сли во. Сада је фуд бал досту пан сви ма. Фуд бал ски савез покри ва Раз вој ну лигу до 15 годи на, где је у послед њих 5 годи на број клу бо ва порас тао са 5 на 60. Посто ји 60 клу бо ва у Срби ји који има ју селек ци је девој чи ца до 15 годи на рекао је Зече вић. Општи на Ста ра Пазо ва пру жи ла је све срд ну подршку када је у пита њу поче так рада самог клу ба. Д. Г. АК СРЕМ Отво ре но првен ство Бео гра да Након три месе ца пау зе поче ло се и са атлет ским так ми че њи ма и већ на почет ку атле ти ча ри АК Срем насту па ју са пуно успе ха. Нај пре је у субо ту 6. јуна одр жа но Отво ре но првен ство Бео гра да за мла ђе јуни о ре на ком је памет ном и стр пљи вом трком Алек сан дар Анђел ко вић осво јио тре ће место у трци на 3000м резул татом 10:56,86. Симић Мила на је осво ји ла пето место у ско ку у даљ са 5,22м. У неде љу 7.јуна је одр жа но Отво ре но првен ство Бео гра да за мла ђе пио ни ре и ту је са број ни јом еки пом било и више меда ља. Нај у спе шни ји је био сјај ни Лазар Ђако вић који је оче ки ва но и убе дљи во побе дио у дисци пли ни баца ње вор текса са 55,10м али и пот пу но изне на дио све бео гра ђа не побе див ши у трци на 60м резул та том 8,14с. Иако је до сада на так ми че њи ма бацао углав ном куглу и вор текс он се одлич но сна шао и у сприн ту, а коли ко му је та област нова гово ри и пода так да је до сада на тренин гу радио све у пати ка ма а да је сво је прве сприн те ри це купио пар сати пред трку. У вор тек су али за девој чи це се истакла и Ива Бежа но вић осво јив ши дру го место са даљи ном 47,10м док је у трци на 200м била тре ћа у ква ли фи ка ци о ној гру пи. Ката ри на Шко рић је тако ђе из сен ке сти гла до брон за не меда ље на 800м. Трча ла је одлич но у дру гој, сла би јој, гру пи и иако мла ђа две годи не од осталих уче сни ца побе ди ла са 2:32,40 што јој је у укуп ном пла сма ну доне ло тре ћу пози ци ју. На 800м трча ла је и Тео до ра Јок си мо вић и осво ји ла деве то место. Одлич ни су били и Мар ко Лукач као четвр ти са 28,72с у трци на 200м и Тео до ра Чонић са 4,86м што је било довољ но за пету пози ци ју у вео ма јакој кон ку рен ци ји у ско ку у даљ. Солид не резул та те и лич не рекор де оства ри ли су и Лена Божо вић у Вортек су, Мио на Мак си мо вић на 60м, Тара Жарић и Ива Ска кић на 200м. Мла ђе пио ни ре оче ку је Првен ство Срби је 21.јуна у Срем ској Митро ви ци и ово су при прем на так ми че ња по који ма може мо слу ти ти да ће Срем ци бити успе шни.

27 10. JUN M NOVINE 27 ИНЂИЈА Зеле но-бели пру жи ли озби љан отпор Црве ној зве зди Детаљ са утак ми це Наму чи ли су зеле но-бели госте из Бео гра да у утак ми ци четврт фи на ла Купа Срби је која је оди гра на у уторак, 2. јуна на град ском ста ди о ну у Инђи ји. Фуд ба ле ри Инђи је пру жи ли су добар отпор фаво ри зо ва ној госту ју ћој еки пи, али да није било пада кон цен тра ци је у редови ма дома ћи на, овај сусрет био би мно го неиз ве сни ји. Прет ња по гол Бор ја на били су Чер мељ у 11, Бањац у 13, поно во Чермељ у 22 и Бра на Илић у 24. Нај бли жи голу је био Чер мељ у 22. мину ту. Он је после кор не ра који је извео Бањац шутирао гла вом, али је Бор јан спре чио већ виђен гол дома ћи на. У само два мину та раз ли ке виђе на су два погод ка црве нобелих. Мре жу Пре ко ви ћа прво је затресао Ива нић у 35. мину ту меча, а затим и Бен два мину та касни је. До једи ног гола на утак ми ци фуд ба ле ри Инђи је дошли су у 87. мину ту када је Босан чић сјај но упо слио Јова но ви ћа, који шути ра гла вом у доњи угао гола госта и лоп та је затре сла мре жу Бор ја на за конач них 1:2. Поно сан сам на игра че, јер када од Зве зде губиш на полу вре ме ну 2:0, обично се та утак ми ца завр ши и са више од чети ри гола. Они то лага но при ве ду кра ју, али у овом сусре ту моји игра чи су ура ди ли мно го тога да не буде тако. На полу вре мену смо се дого во ри ли да није крај утак мице, већ само првог полу вре ме на. Мислим да смо оди гра ли јед ну добру, ква ли тет ну утак ми цу и да смо рани је дошли до првог гола, има ли бисмо још коју при ли ку за изјед на че ње и шан су за оста нак у даљем так ми че њу иста као је Алек сан дар Јањић, шеф струч ног шта ба ФК Инђи ја. Фуд бал ски клуб Инђи ја након пора за од Зве зде еле ми ни сан је из даљег такми че ња у окви ру Купа Срби је, али су зеле но-бели у субо ту, 06. јуна у окви ру Супер лиге Срби је дошли до нова три бода, јер су пора зи ли Чука рич ки. На крају утак ми це било је 0:1, а једи ни гол за зеле но-беле пости гао је Нема ња Босанчић. М. Ђ. ПЕЋИНЦИ Добра при ли ка за уса вр ша ва ње мла дих гол ма на Под покро ви тељ ством Спорт ског саве за Развој спор то ва, на помоћном тере ну Спорт ског цен тра Сува ча у Пећин ци ма, у петак, 29. маја, поче ла је са радом Шко ла гол ма на. Како нам је рекао Сини ша Ђокић, пред сед ник Спорт ског саве за Раз вој спор то ва, са мла дим и тален то ва ним гол ма ни ма из пећи нач ке општи не и око ли не ради ће Ђор ђе Вуја ко вић Ђула, чуве ни фуд бал ски струч њак, који дуги низ година ради на еду ка ци ји гол мана. После пау зе дуге два и по месе ца, фуд бал се вра ћа на вели ка вра та. Нај пре су почеле са радом шко ле фуд ба ла, а на ини ци ја ти ву нашег Савеза покре ну та је шко ла у оквиру које се орга ни зо ва но ради са мла дим и тален тов ним гол ма ни ма. Првом зајед ничком тре нин гу при су ство ва ло је три пола зни ка. Пре по ру чује мо сви ма који желе да се уса вр ша ва ју да се при кљу че нашој Шко ли гол ма на, јер од Ђор ђа Вуја ко ви ћа има шта да се нау чи изја вио је Ђокић. Ђор ђе Вуја ко вић наста вља сво ју миси ју да пре бо га то иску ство пре но си на мла де и тален то ва не гол ма не. На првом тре нин гу су били: Миха и ло Шљу кић, осам на е сто го ди шњи гол ман из Шима но ва ца, нешто ста рији Сте фан Мила но вић из Руме (члан Рад нич ког из Срем ске Митро ви це), као и Јован Опар ни ца, прво ти мац вој во ђан ског лига ша Сло боде из Доњег Товар ни ка. Чиње ни ца је да фуд ба ле ри, па и гол ма ни, дале ко боље раде у гру пи. До почет ка званич них при пре ма, са гол ма нима ћемо ради ти два до три пута недељ но, како би се што спрем ни је укљу чи ли у рад са саи гра чи ма рекао је Вуја ковић.

28 28 M NOVINE ФЕЉТОН 10. JUN ЗНА МЕ НИ ТИ СРЕМ ЦИ И СРЕ МИ ЦЕ (23) АТА НА СИ ЈЕ СТОЈ КО ВИЋ Пише: Др Сне жа на Булат Науч ник, рода свог про све ти тељ Стој ко вић је био декан Оде ље ња физич ких и мате ма тич ких нау ка, и два пута је био иза бран за рек то ра Уни вер зи те та у Хар ко ву. Био је члан Цар ске ака де ми је нау ка. Заслу жан је за осни ва ње хар ков ског Уче ног дру штва. Цар Алек сан дар I даро вао му је орден Све тог Вла ди ми ра тре ћег сте пе на Ата на си је Стој ко вић (Вики пе ди ја) Ата на си је Стој ко вић, рођен је у Руми 20. сеп тем бра Грама ти кал ну латин ску шко лу завршио је у месту рође ња, а потом је ту постао учи тељ. Про ду жио је шко ло вање у Шопро ну, Сеге ди ну и Пожу ну (Бра ти сла ва), а затим је оти шао у Гетин ген, где је сте као док то рат из фило зо фи је. Након тога се сели у Руси ју, где поста је про фе сор физи ке на Уни вер зи те ту у Хар ко ву (Сте фа новић). Стој ко вић је био декан Оде ље ња физич ких и мате ма тич ких нау ка, и два пута је био иза бран за рек то ра Универ зи те та у Хар ко ву. Био је члан Царске ака де ми је нау ка. Заслу жан је за осни ва ње хар ков ског Уче ног дру штва. Цар Алек сан дар I даро вао му је орден Све тог Вла ди ми ра тре ћег сте пе на. Стој ко вић је за вре ме штам па ња прве књи ге Физи ке изра зио жељу да се пока лу ђе ри. Сто га је писао епи скопи ма у насто ја њи ма да што пре реа лизу је сво ју наме ру. Међу први ма, за њега се заин те ре со вао арад ски епископ Павле Ава ку мо вић, па се о њему рас пи ти вао код митро по ли та Стра тими ро ви ћа. Епи скоп бач ки Јован Јовано вић писао је митро по ли ту и пред ложио да се Стој ко вић замо на ши и одмах про из ве де за архи ман дри та мана стира Ковиљ као заме ник Јова на Раји ћа. Митро по лит Стра ти ми ро вић био је одлуч но про тив тога. 17. јуна упу тио је Стој ко вић из Буди ма мол бу Сино ду ради сту па ња у мона шки ред. Ово писмо доста казу је о њего вој биогра фи ји. Учио је, пише он, толи ке године да би могао бити од кори сти народу. Исти че да је за девет месе ци окончао свих шест латин ских шко ла до фило зо фи је. За вре ме уче ња био је одли чан у свим пред ме ти ма. На Универ зи те ту у Гетин ге ну док тор фило зофи је је постао. При род њач ко дру штво у Јени иза бра ло га је за свог чла на, а у том Уче ном дру штву су нај ве ћи светски науч ни ци. Он гово ри немач ки, латин ски, фран цу ски, ита ли јан ски, енгле ски, нешто грч ки и мађар ски и ско ро све сло вен ске дија лек те. Глав не живот не прин ци пе изло жио је он у два сво ја спи са Кан до ру и Ари сти ду. Много пола же на Физи ку, напи са ну на про стом јези ку сво је му за љуби ми род свој, а наме ран је да напи ше још више таквих опште кори сних дела. Одго во рио је митро по лит, 17. авгу ста 1801, да он нема ништа про тив Стој кови ће ва мона ше ња, само Стој ко вић, по уоби ча је ној прак си, мора прво бити иску ше ник, па даље посте пе но напредо ва ти. Неко вре ме о ово ме се није

29 10. JUN M NOVINE 29 гово ри ло. Стој ко вић је о тој ства ри послед њи пут писао митро по ли ту 4. децем бра 1802: Ја би желио зна ти вре мја про из ве де ни ја моје го во Архима дри та. Ако ово не може бити, то ја исти на с вели ко ју жало сти ју от намере ни ја она го отсту пи ти морам, које је мене пол че твер та лета ожи вља ва ло и које му сам ја вели ку част шча сти ја моје го жер тво вао (Радо њић). Пре ма речи ма Вука Сте фа но ви ћа Кара џи ћа, Стој ко вић рђав човек, а и сре бро љу бив, био се оже нио, па није са женом живио ни годи ну дана него га жена оста ви ла и оти шла на свој спа и лук. Ата на си је је сигур но имао два сина Хоно ри ја и Арка ди ја. Ста ри ји син, Хоно ри је, био је вла сник гости о ни це и земљо по седник, а Арка ди је библи о те кар и писац (Нико лић). Ата на си је Стој ко вић је тво рац првог срп ског ори ги нал ног рома на (Дере тић). С раз ло гом је Мило рад Павић иста као: Пло дан и разно вр стан дух, песник, роман си јер, науч ник, при род њак, прево ди лац Новог заве та, Ата на си је Стојко вић је сма тран уз Доси те ја и Сола рића јед ним од све те тро ји це срп ске књи жев но сти на гра ни ци два века. Стој ко вић се није одро дио, стал но је оста јао у вези са Срби ма, рев но сно је радио на срп ској књи жев но сти и био рода свог про све ти тељ, како га назива Доси теј Обра до вић. Роман Аристид и Ната ли ја напи сао је за чисте и чув стви тел не душе рода сво га, са про свет ном и морал ном наме ром. Несквер ни је нара ви, свја тост доброде те ли, њено јешче на овом све ту награ жде ни је и пагуб на след стви ја поро ка јесу пред мет пове сти моје.... При род њак по стру ци, у иде ја ма XVI II века, када се мно го веро ва ло у природ не нау ке и када се држа ло да је попу ла ри за ци ја зна ња из при род них нау ка јед на од првих духов них потреба и првих усло ва про све ћи ва ња, Стој ко вић је напи сао прву физи ку српску. Доси теј Обра до вић је то исти цао као јед ну од нај пре чих потре ба, Орфелин је чинио мале поку ша је, али посао је извео струч ни Стој ко вић , у три дела, изи шла је у Буди му њего ва Физи ка, која је наи шла на вели ки одзив у срп ском чита лач ком све ту. То је први систе мат ски и вели ки рад на при род ним нау ка ма код Срба. Стој ковић је тај посао радио као деист и као про све ти тељ, да би пока зао у при ро ди силу, пре му дрост и вели че ство Творца, и ради општег бла го по лу чи ја, про тив сује ве ри ја, која су мно га тисјашч луди нешчаст ни ми сотво рила.... Обра до вић је видео прак ти чан про све ти тељ ски циљ ове књи ге и одуше вље но је хва лио што ће не само сада шње му него и буду штим редо вом отва ра ти очи разу мје ни ја и мили о не њима пока зи ва ти све то ва (Скер лић). На ини ци ја ти ву Доси те ја Обра до вића, напи сао је сво ју Физи ку у три части про стим јези ком спи са ну за род Славе но серп ски и у њој је испо љио сво ју На ини ци ја ти ву Доси те ја Обра до ви ћа, напи сао је сво ју Физи ку у три части про стим јези ком спи са ну за род Сла ве но серп ски и у њој је испо љио сво ју про све ти тељ ску иде о ло ги ју, што се очи ту је и у њего вом првен цу Кан до ру из годи не, али за раз ли ку од Физи ке, Кан дор je напи сан пот пу но ори ги нал ним аутен тич ним и посеб ним само Стој ко ви ћу свој стве ним типом сла ве но срп ског јези ка (Субо тић). Ата на си је Стој ко вић је био у изу зет ним одно си ма са Доси те јом Обра до ви ћем про све ти тељ ску иде о ло ги ју, што се очи ту је и у њего вом првен цу Кан до ру из годи не, али за раз ли ку од Физи ке, Кан дор je напи сан пот пу но ори ги нал ним аутен тич ним и посеб ним само Стој ко ви ћу свој стве ним типом сла ве но срп ског јези ка (Субо тић). Атана си је Стој ко вић је био у изу зет ним одно си ма са Доси те јом Обра до ви ћем. Пово дом доби је не Стој ко ви ће ве Физике, Доси теј је писао при ја те љу: Љубезни мој Стој ко ви чу! Здрав ствуј и радуј се! [...] Мужај сја, рода сво га пре о свети те љу и, кад ти је про ми сал назва ни је Стој ко ви ча дао, стој убо, стој непоко ле бим у тво јем бла же ном и све ту поле зном прет при ја ти ју и пре зи рај неке наду те мале но сти које, за собом, ника ква не оста вља ју тра га. А како би могао о чему дру гом и поми сли ти кад само бациш поглед на толи ке гра ци је, од којих су пер ве исто ри ја и гео гра фија, које ти умил но руке про сти ру и моле те да их с фило со фи јом укра сиш и Сер би ји и Босни пока жеш (не мари да нам се ко и посмех не); но оне ће то тре бо ва ти. Али куд сам се ја део? Што ће добру коњу бич и маму зе? Но прости нашој дру же ској сује ти ци: свак би рад да совјет даје а и Ви сте не мало кри ви што се ја поно сим. Не посто ји пот пу на сагла сност срп ских и руских ауто ра о датуму и месту њего ве смр ти. У српској лите ра ту ри обич но се наво ди да је умро 2. јуна годи не на про пу това њу кроз Хар ков при ли ком одла ска или поврат ка у Петро град са свог имања у Беса ра би ји. Послед ње Стој ко виће во писмо од 14. апри ла годи не посла то је из Петро гра да кне зу Милошу, али Мило шев одго вор од 29. новем бра није зате као Стој ко ви ћа у живо ту. Вук у свом писму упу ће ном Јер не ју Копи та ру 7. јула годи не пише да је Стој ко вић радио про тив њега и њего ве рефор ме пра во пи са, да је писао кне зу Мило шу и да се руска вла да про ти ви уво ђе њу њего вог право пи са у Срби ји. При томе се о Стој кови ћу гово ри као о живом. Руски ауто ри за датум и место смр ти наво де Петроград и 25. август годи не. У биогра фи ја ма датим на елек трон ским сајто ви ма Руске ака де ми је нау ка и Универ зи те та у Хар ко ву за датум смр ти сто ји 25. сеп тем бар годи не. Није позна то где је сахра њен нити на основу којих изво ра је одре ђи ван датум Стој ко ви ће ве смр ти, али на осно ву писма А. Н. Гре ча упу ће ном 31. августа годи не Ф. В. Бул га ри ну, уредни ку руског поли тич ког књи жев ног часо пи са Север на пче ла, у коме каже да је током епи де ми је коле ре од виђени јих људи умро зло гла сна твр ди ца бив ши хар ков ски про фе сор Стој ко вић и крат ке ноте о њего вој смр ти у том часо пи су од 1. сеп тем бра 1832, верује мо да је Стој ко вић, раз бо лев ши се од коле ре која је у то вре ме вла да ла у север ним дело ви ма Руси је, пре ми нуо у Петро гра ду 25. авгу ста (Николић).

30 30 M NOVINE 10. JUN VREMEPLOV 10. јун У Пари зу отво рен први јав ни зоо лош ки врт Медиј ски маг нат Сил вио Бер лу ско ни по дру ги пут постао пре ми јер Ита ли је пошто је њего ва пар ти ја осво ји ла 30 одсто гла со ва више од било које дру ге пар ти је. Њего ва влада 59. у Ита ли ји од Дру гог светског рата. 11. јун На ауто мо бил ској тр ци 24 са та Ле Ма на по ги ну ло 80 и по вре ђе но ви ше од 100 љу ди по сле су да ра три ауто мо би ла и њи хо вог уле та ња у гле да лиште Умро аме рич ки филм ски глу мац Џон Вејн, зве зда ве стерн-фил мо ва. 12. јун На Ма лом Ка ле мег да ну у Бе о гра ду отво рен Зо о ло шки врт, у ко јем је до са купље но око жи во ти ња. 13. јун 323. п.н.е. У Ва ви ло ну умро Алек сан дар III Ма ке дон ски, Алек сан дар Ве ли ки, је дан од нај ве ћих вој ско во ђа у свет ској исто ри ји. Ње го ва ле ген дар на лич ност би ла ин спи ра ци ја мно гих умет ни ка У би ци на Су тје сци у Дру гом свет ском ра ту по ги нуо ко ман дант Тре ће ди ви зи је и члан Вр хов ног шта ба На род ноо сло бо ди лач ке вој ске Ју го слави је Са ва Ко ва че вић. Пост хумно про гла шен за на род ног хе ро ја. 14. јун Ро ђен ар ген тин ски по лити чар и ре во лу ци о нар Ер не сто Че Уче ство вао у Ку бан ској ре во лу ци ји и био ми ни стар у Ка стро вој вла ди ( ). У но вем бру по стао ли дер ге ри ла ца у Бо ли ви ји, а у ок тобру на ред не го ди не за ро бљен је и уби јен. 15. јун Ар ген тин ске сна ге на Фо кланд ским остр ви ма пре дале су се Бри тан ци ма. Ти ме је окон чан рат у ко јем је по ги ну ло око 1000 љу ди У по ку ша ју атен та та у Бу дви лак ше ра њен Вук Драшко вић, ли дер Срп ског по крета об но ве, у то вре ме јед не од нај ве ћих опо зи ци о них по ли тичких стра на ка у Ср би ји. 16. јун У Мо скви јав но по гу бљен во ђа устан ка дон ских ко за ка и се ља ка Сте пан Стењ ка Ти мофе је вич Ра зин. У ру ским на род ним при ча ма и пе сма ма по стао сим бол пр ко са и по буне У Дру гом свет ском на Ви су ра ту скло пљен спо ра зум Ти то-шу ба шић о од но си ма На род но о дло бо ди лач ког по кре та и Вла де Ју го сла ви је у еми гра ци ји. HOROSKOP ОВАН: Ви ћете почетком наред не неде ље бити изу зет но шармант ни. Толи ко, да ће рет ко ко моћи да одо ли вашем осме ху и сит ним лукав стви ма. Чак и ако вам тре нут но ништа посеб но није потреб но, ово је повољ но вре ме да нешто доби јете од чла но ва поро ди це и претпо ста вље них на послу. Викенд је пра во вре ме да пора ди те на проме ни сво јих лоших нави ка. Здрава исхра на или вежбе учи ни ће да се осе ћа те сјај но. БИК: Неко вам даје кори сне суге сти је које лако може те да приме ни те при ли ком реша ва ња озбиљ них пита ња. Тре нут но при спи ту је те свој однос са бли ском осо бом у жељи да се што боље раз у ме те. Има те утисак да вам парт нер ускра ћу је одре ђе не инфор ма ци је из вама пот пу но непо зна тих раз ло га. БЛИ ЗАН ЦИ: Посто је важни циље ви које може те да оства ри те у разним фаза ма или на неки зао би ла зан начин. Наста ви те да се пона ша те довољ но про ми шље но у про цени пра вих вред но сти. Оче ку је вас пози ти ван обрт у љубав ном живо ту, парт нер ће вас изне на дити на неки посе бан и леп начин. Пре пу сту те се сво јим осе ћа њи ма да вас воде. РАК: Неко вам даје кори сне инфор ма ци је и на такав начин вам пома же да пра вил није про це њу је те раз ли чи те послов не могућ но сти које има те на рас по ла га њу. Сло бод но изрази те нека сво ја поти сну та осе ћања или наме ре. Учи ни те неки посе бан гест пажње пре ма свом парт не ру и у при лог зајед нич кој сре ћи коју тре ба него ва ти. ЛАВ: Послов ни пробле ми са који ма се тре нут но суо ча ва те зах те ва ју додат ни напор или добру кон цен тра ци ју. Нај бо ље је да пре пу сти те осо бама од пове ре ња да одлу чу ју о неким зајед нич ким инте ре си ма. Добра љубав на стра те ги ја подра зу ме ва и спрем ност да се непре кид но пре ва зи ла зе раз личи та огра ни че ња кроз која про лази те у одно су са сво јим парт нером. ДЕВИ ЦА: Осе ћа те додат ни при лив кре атив не енер ги је и спрем ни сте да се мак си мал но анга жу је те у више пра ва ца. Доби ја те подр шку у сво јој око ли ни, што ће вам олакша ти мно ге ситу а ци је кроз које про ла зи те. Успех ће вас пра ти ти и на финан сиј ском пољу, тако да има те сјај ну при ли ку у пове зи вању послов них и при ват них интере са. Парт нер у вама непре кидно под сти че љубав ни занос и неку скри ве ну сна гу. ВАГА: На врло ефи касан начин уме те да спро ве де те раз ли чи та пра ви ла успе шног посло ва ња, која оста вља ју озбиљан и пози ти ван ути сак на вашу око ли ну. Про ла зи те кроз раз ли чите фазе емо тив ног рас по ло же ња. У момен ти ма осе ћа те вели ки емотив ни занос или инспи ра ци ју, али вам се чини да вам недо ста ју добре при ли ке да у пот пу но сти изра зи те сво је наме ре. ШКОР ПИ ЈА: У зависно сти од лич ног интере со ва ња и моти ва ције коју има те, осмисли те нека нова или моди фи ко вана реше ња која ће вам доно си ти нај бо ље разул та те. У љубав ном живо ту ужи ва те у разно вр сним ситу а ци ја ма. У одно су са вољеном осо бом све поста је могу ће, када се ваша осе ћа ња и мисли пре кла па ју. СТРЕ ЛАЦ: Посто је одре ђе не ком пли ка ције послов не при ро де које реша ва те у ходу и уз додат ну упор ност оче ку је вас добар епи лог у сва ком погле ду. У одно су са парт не ром има те отворен и искрен наступ тако да не при хва та те на неке полу од го во ре, као изго во ре. Оно што вам сме та у при ват ном живо ту може те да реши те лак ше него што мисли те. ЈАРАЦ: Добре иде је које има те зах те ва ју и ширу подр шку од оне коју тре нут но ужи ва те у кру гу сарад ни ка. Све што желите може те и да оства ри те, али уз аси стен ци ју и нечи ју подр шку. Довољ но сте вешти или сна лажљи ви да при во ли те воље ну особу на неке сво је зами сли. Нема раз ло га да вас напу шта добро рас по ло же ње, нала зи те се на корак до зајед нич ке сре ће. ВОДО ЛИ ЈА: Делу је те врло амби ци о зно и сви ма јасно даје те до зна ња да не жели те да вам се неко супрот ста вља. Пажљи во про це ни те ситу а ци је које зах те ва ју неки вид ризи ка или веће ула га ње нов ца. Нео п хо да на вам је поро дич на хар мо ни ја и нечи је при су ство како бисте оства ри ли бољу пси хо ло шку равно те жу и при ли ве кре а тив не енер ги је. Пар тер уме лако да вас под стак не на пози тив ну реак ци ју и изли ве емо ци ја. РИБЕ: Захва љу ју ћи добрим идје ма и страте ги ји коју спро во ди те делу је те вео ма озбиљ но на сво је сарад ни ке. Умете да се намет не те у пра вом тренут ку и често води те глав ну реч у пре го во ри ма. Важно је да под стиче те дво смер не кон так те. Дога ђаји који вас пра те у љубав ном живо ту делу ју охра бру ју ће. Осећа те вели ки емо тив ни занос и задо вољ ство у дру штву воље не осо бе. При ја Вам нечи ја наклоност. Crkveni kalendar Сре да, 10. Јун (28. Мај) Пре по доб ни Ники та Испо ведник Четвр так, 11. Јун (29. Мај) Пео по доб но му че ни ца Тео до сија Тир ска Петак, 12. Јун (30. Мај) Пре по доб ни Иса ки је Дал ма тински Субо та, 13. Јун (31. Мај) Све ти апо стол Јер ма; Све ти муче ник Ерми је Неде ља, 14. (1.) Јун Све ти муче ник Јустин Фило соф Поне де љак, 15. (2.) Јун Све ти Ники фор; Све ште но муче ник Ера змо Охрид ски У то рак, 16. (3.) Јун Све ти муче ник Луки ли јан и други с њим Колач са јаго да ма Потреб ни састој ци: два јаја, 150 гра ма шеће ра, вани лин шећер, 125 гра ма грч ког јогур та, 75 мили ли та ра уља, 100 мили лита ра мле ка, 250 гра ма бра шна, један пудинг од вани ле, пра шак за пеци во један, око 400 гра ма јаго да, прах шећер за поси па ње. При пре ма: Мик се ром уму ти те јаја, шећер и вани лин шећер. Додај те мле ко, јогурт и уље и све добро уме шај те. Суве састој ке про сеј те и пола ко додај те у сме су. Тесто рас по ре ди те у калуп пречни ка 24 цм, обло жен папи ром за пече ње. На повр ши ну теста распо ре ди те све јаго де, нај бо ље пресе че не на поло ви не или четвр тине. Колач пећи на 180 сте пе ни око мину та. Када се колач прохла ди, поспи те га прах шеће ром и сеци те на кри шке. Ако су сви за ја сам про тив Били су исто ми шље ници, ћута ли су о истим ства ри ма. Боље сутра него дан после