Jul Godina IV broj12

Транскрипт

1 broj 12, jul GLASNIK DRU[TVA ARHITEKATA NI[A Jul Godina IV broj12 1

2 GLASNIK DRU[TVA ARHITEKATA NI[A Broj 12, jul godina IV osniva~ i izdava~ DRU[TVO ARHITEKATA NI[A Generala M. Le{janina 52 tel. 018/ dan-arh@eunet.yu ISSN glavni urednik Hranislav An elkovi} arh. redakcija Hranislav An elkovi} arh. Zoran êmeriki} arh. Miodrag Medar arh. Aleksandar Kekovi} arh. Borislav Spasi} arh. dizajn naslovne strane Aleksandar Kekovi} arh. dizajn i priprema Dragan Vidanovi} izdava~ki savet arh. v. d. predsednik DAN-a Hranislav An elkovi} arh. Radmila Kitanovi} arh. Zoran êmeriki} arh. Miodrag Medar arh. Branimir ]iri} arh. Borislav Spasi} arh. Mirjana Dakovi} arh. Ivan Andrejevi} arh. Aleksandar Kekovi} arh. Korice: Radovi sa konkursa za gradski park u Aleksincu Prva strana: Prvonagra eni rad Zadwa strana: Drugonagra eni rad SADR@AJ: 3... TEMA BROJA KONKURS ZA PROGRAMSKO-PROSTORNO RE[EWE GRADSKOG PARKA "BR\ANKA" U ALEKSINCU SA IDEJNIM ARHITEKTONSKIM RE[EWEM PAROHIJSKE CRKVE SV. MARKA ISTORIOGRAFIJA ZA[TITA ISTORIJSKOG JEZGRA NI[A PRIKAZI OSVRT NA TV SERIJAL URBANISTI^KO-ARHITEKTONSKO RE[EWE "GRADSKOG TRGA" U ARIQU KRITIKA PRODAVNICA "1.MAJ-PIROT" I GARNI HOTEL "CONSTANTIN PALACE" U NI[U PUTOPIS SAO PAOLO SALONI ARHITEKTURE BEOGRAD I NOVISAD EKSKURZIJA 30. TRIBINE I OKRUGLI STOLOVI NI[KA BAWA SAS 32. KONFERENCIJA ARHITEKTURE detaqne informacije o ovim radovima i {ire o konkursu mogu se na}i u pro{lom (Konkursi) i u ovom (Tema broja) broju ARHITEKT-a {tampa GIP Krug - Ni{ tira` 400 Glasnik izlazi povremeno po potrebi i mogu}nostima Besplatan primerak Prva dva broja glasnika su iza{la pod imenom SA FAKULTETA IZLO@BE KONKURSI KWIGE ÂSOPISI 2

3 broj 12, jul TEMA BROJA KONKURS ZA PARK I CRKVU U ALEKSINCU Nedavno zavr{eni konkurs za programskoprostorno re{ewe parka Br anke i idejno re{ewe parohijske crkve sv. Marka u Aleksincu, odslikao je doma}u takmi~arsku praksu na na~in koji prikazuje gotovo sve osobine i specifi~nosti ovakvih poduhvata. Svaki od karakteristi~nih elemenata jednog arhitektonsko-urbanisti~kog konkursa kao {to su tema, program, ìri i u~esnici, ovde se ispoqio na osoben na~in, ~ime je bitno obeleèn dobijeni rezultat, u izvesnoj meri zna~ajan i van okvira ovog nadmetawa ideja. Predmet obrade ovog konkursa je bio prostor gradskog parka Br anka na prilazu centru Aleksinca zajedno sa parohijskom crkvom Svetog Marka koja je trebala da bude locirana unutar wega. Sama postavka predmeta za obradu otkriva i temu: Revitalizacija elemenata identiteta srpskih gradova naru{enih naglim ekonomskim razvojem i jo{ vi{e naglim ekonomskim uru{avawem u neposrednoj, najbliòj pro{losti. Obra ivani prostor pruào je, svojim karakteristikama, mnoga polazi{ta. Park Br anka poseduje atraktivnu topografiju, zna~ajan poloàj u odnosu na gradsko tkivo Aleksinca i vredno istorijsko nasle e materijalne i nematerijalne prirode, oli~eno u ~iwenici da je bio popri{te jedne od najzna~ajnijih bitaka Srpsko-Turskog rata. Sa druge strane, traèni objekat parohijske crkve je tako e predstavqao tragawe za izgubqenim kontinuitetom koji ni u ovom slu~aju nije bio li{en globalnih metafora (legenda o proputovawu Kwaza Milo{a za Carigrad). Broj od devet pristiglih radova predstavqa sasvim zadovoqavaju}i rezultat, uzev{i u obzir da je u isto vreme bilo otvoreno jo{ nekoliko konkursa veoma atraktivnih tema kao {to su kompleks poslovnog centra U{}e u Beogradu (biv{i C.K.), dom za stare u Vaqevu i centralna zona Ariqa. Ovde se susre}emo sa prvom tipi~nom konkursnom pojavom u na{oj sredini: Konkursi se raspisuju u velikom broju i to za najrazli~itije programe, a struka ne propu{ta da se u wima ogleda {to naro~ito vaì za populaciju mla ih stru~waka i studenata. Ocewiva~ki sud je radio u dve seanse formiraju}i najpre kriterijume za vrednovawe. Veoma brzo se ispoqila prva specifi~nost konkretnog slu~aja: Program konkursa se odnosio na programsko-prostorno re{ewe jednog {ireg prostora (park) i u isto vreme na gra evinu koju je trebalo isprojektovati na nivou idejnog arhitektonskog re{ewa (crkva). Razlika u zahtevanim nivoima obrade i prostornog obuhvata je sugerirala da se cela stvar moè posmatrati i kao dva odvojena, samostalna konkursa. Razmatraju}i mogu}e odluke i wihove posledice, ìri je stao na stanovi{te da svako sistemsko mewawe konkursnog raspisa ne bi bilo prihva}eno od strane struke a i da bi profesionalna etika bila dovedena u pitawe. Najzad, iskustvo govori da je eventualni debalans u konkursnom programu mogu}e uo~iti tek po pristizawu radova i otpo~iwawu ocewivawa a da je daleko teè to u~initi u fazi formirawa zadatka. Daqi rad ocewiva~kog suda je obuhvatao procene o uklopqenosti postavki ponu enih re{ewa u prirodnu i stvorenu morfologiju lokacije, o ispuwenosti programskih uslova i najzad o prostornim potencijalima koje konkursna re{ewa sobom donose. Ponu ena re{ewa parkovske povr{ine kretala su se od artikulacije ve} postoje}ih elemenata fizi~ke strukture sa nagla{enom racionalisti~kom dimenzijom, do predloga znatnih pro{irewa programa koji bi u velikoj meri transformisala postoje}i park. Re{ewa za parohijsku crkvu su pokazala jo{ ve}u raznovrsnost. Predlozi su se kretali od uspelih replika pojedinih uzora iz na{e ba{tine pa do re{ewa koja na izmewen na~in sinteti{u prepoznatqive elemente istorijskog jezika. Dilema prisutna u struci, od obnavqawa interesovawa za sakralne objekte u na{oj sredini, o kanonu crkvenog graditeqstva i potrebi da se on uvaì ili odbaci, sna`no se ispoqila u ovom slu~aju. Odluke nisu lako donesene. Pomenuta specifi~nost programa se ispoqila i na re{ewima. Ne mali broj radova razli~ito je tretirao park i crkvu na nivou obrade. Stekao se utisak da pojedini autori nisu podjednaku energiju uloìli u re{avawe oba zadatka, ve} da su teì{te stavili na jedan od wih. Ipak, tokom rada, kristalisali su se dometi pojedinih re{ewa pa su neka od wih po~ela konkurisati za priznawa. Pet radova se izdvojilo svojim kvalitetima, koji su u najve}oj meri odgovarali postavqenim kriterijumima i zadatom programu. Razli~itost u nivou re{avawa parka i crkve, jo{ jednom je otvorila dileme vrednovawa, pa su se pojavili i predlozi o ravnopravnim nagradama ili o nedodeqivawu pojedinih priznawa radi balansirawa hijerarhije konkursnih re{ewa. Ipak, ìri je smogao snage da ponese stru~nu odgovornost i dodeli sve predvi ene nagrade i otkupe, uprkos primamqivom re{ewu koje bi, ipak, zna~ilo samo beàwe od te iste odgovornosti. 3

4 GLASNIK DRU[TVA ARHITEKATA NI[A Zavr{nica ocewivawa radova protekla je u proceni mogu}nosti za implementaciju odre enih re{ewa u realan prostor. Pojedine ideje re{ewa za gradski park su se pokazale zanimqive posebno u pogledu nekih dominantnih pravaca vizuelnog i funkcionalnog povezivawa Br anke i centra grada. Vrednost takvih re{ewa je predstavqala nazna~ena mogu}nost wihovog plasirawa u plansku dokumentaciju podru~ja Aleksinca koja je upravo u izradi. [to se crkvenog objekta ti~e, odre ene dileme nisu mogle biti izbegnute. Pomenuta tema graditeqskog kanona Pravoslavne crkve postala je predmet razmatrawa a uz wu i daleko su{tastvenije pitawe: [ta }e korisnici prihvatiti? Arhitektura komunicira sa korisnicima jezikom kodova, koji preko metafori~nih poruka vode do zna~ewa. Ova komunikacija se odvija uvek, ~ak i bez èqe autora arhitektonskog dela, pa je stoga wena uloga va`na u mentalnoj strukturi izgra ene sredine. Razvoj crkvenog graditeqstva je u srpskoj sredini bio u prekidu skoro pedeset godina, pa dominantni tokovi polovine dvadesetog veka nisu ni stigli da se na wemu, eventualno ipak ispoqe kao na gra evinama drugih konfesija u drugim sredinama. Prirodno je, sa jedne strane, da se nastavi tamo gde se stalo, a sa druge da se {to je pre uhvati korak sa svetskim rezultatima. Ostaje, dakle, pitawe kodova: [ta je danas u srpskom crkvenom graditeqstvu prihvatqivo? Konkursna re{ewa su, kao {to je pomenuto, nudila razli~ite pristupe. Ono {to je bitno to je, da su skoro sva predstavqala jasne stru~ne stavove, kojima nije mawkao arhitektonski ukus. Dileme su ipak bile krupne. Presecaju}i stavove svojih ~lanova u jedinstvenoj rezultanti i prihvataju}i odgovornost za svoje odluke, ocewiva~ki sud je izvalorizovao radove i dodelio priznawa. Argumentacija ocewiva~kog suda je vezana kako za postavqene kriterijume i program konkursa, tako i za posebne karakteristike nagra enih i otkupqenih radova. Prvonagra eni rad autora sa saradnicima predstavqa visok konceptualni domet, reklo bi se, na granici apstrakcije. Dubqa analiza, me utim, pokazuje karakteristike rada koje odaju prostudiranost problematike i realnu vezanost za teren. Posebnu vrednost rada predstavqa znala~ki postavqen pravac koji povezuje Br anku sa centrom Aleksinca. Postoje}a topografija parka je o~uvana na nivou oblika i dokumenta pro{losti a artikuli{e je minimalisti~ka intervencija koja se odnosi na pojedine bitne ta~ke te iste topografije. Objekat crkve ovog autora je sloèna i ~itka metafora koja sadrì konkretne istorijske i simboli~ke kodove op{tijeg nivoa. Visok domet re{ewa crkve je bitno uticao na plasman rada ali je oceweno da takav pristup ipak nije dovoqno komunikativan za dana{we korisnike i vernike pa je prihvatawe takve gra evine od strane naj{ire publike potencijalno dovedeno u pitawe. Radi se jednostavno o prevelikoj razlici u kodovima vaè}e mentalne slike pravoslavnog hrama na koji je ve}ina vernika u na{oj sredini za sada navikla i onoga {to re{ewe nudi. Vrednost ovog rada leì u hrabrosti eksperimenta koji samo treba da sa~eka svoje vreme. Drugonagra eni rad autorskog tima Peri}, Stankovi}-Belimilanovi} i Golubovi} sa saradnicima, ponudio je re{ewe hrama koje je dominiralo nad wihovim re{ewem gradskog parka. Kompleks crkve i parohijskog doma sa pristupnim tremom je re{en vrhunskom ve{tinom organizovawa prostora i kori{}ewa konkretnih pogodnosti mesta. Oblikovawe hrama je sprovedeno u okviru tradicionalne kompozicione sintakse uz upotrebu osavremewenog izraàjnog jezika. Rad se, po oceni ìrija, nalazi na ta~ki optimalne prihvatqivosti, kako od strane korisnika-vernika, tako i od strane stru~nih krugova : On predstavqa svima razumqivu i prepoznatqivu poruku a u isto vreme ~ini korak napred ka razvoju arhitektonske misli u okviru odre ene teme. Tre}enagra eni rad autorskog tima iz Bawa Luke arhitekata Mr a-baxe, Baxe i Markovi}a, detaqno re{ava parkovsku povr{inu posve}uju}i joj izuzetnu pa`wu. Objekat crkve se oslawa na vizantijske uzore u naj{irem smislu pojma, pri ~emu se odre eni detaqi osavremewuju. Dva otkupqena rada sadrè doprinose konkursnoj problematici na planu pristupa hramu, veze sa centrom grada i raspoloìvih vizura. Autorski tim arhitekata Krsti}, Ursi}, Markovi}, Aleksi} i Ceki} sa saradnicima predlaù jasnu prostornu okosnicu parka, oli~enu u pe{a~koj promenadi prema hramu, dok autor arhitekt Branimir ]iri} u okviru urbanisti~kog re{ewa uspe{no uklapa nove elemente u postoje}i miqe ~ije prednosti u potpunosti koristi. Ukoliko je prva specifi~nost ovog konkursnog doga aja bila vezana za program, druga se svakako odnosi na rezultat. Do sada znamo za dva konkursa za crkve u na{oj sredini i to za ûkari~ku crkvu kod Filmskog grada u Beogradu (1995.) i za novu crkvu u Bloku 32. u Novom Beogradu ( 1997.). Oba su rezultirala nekolikim re{ewima koja su bila veoma bliska uzorima na koje su se oslawala. Upravo protekli konkurs za parohijsku crkvu Svetog Marka je prvi konkurs organizovan od strane jednog stru~nog udruèwa a u vezi sa novom srpskom sakralnom arhitekturom, koji za rezultat ima gra evine koje se ne oslawaju u punoj meri na istorijsko nasle e ve} poku{avaju da naprave iskorak do nivoa eksperimenta. Ovim se ne daje 4

5 broj 12, jul prednost novim tragawima u okvirima sakralne arhitekture u odnosu na istoristi~ke pristupe, ali se takvoj te`wi daje pravo na postojawe i razvijawe, zasada retko u na{oj sredini i struci. Konkurs za park Br anka i novu parohijsku crkvu u Aleksincu predstavqa uspeo poduhvat. Uspe{no prebro ene neizbalansiranosti programa su rezultirale radovima koji se mogu iskoristiti za realan ìvot i wegove potrebe, {to je u arhitekturi i urbanizmu od izuzetnog zna~aja. Pokazano je jo{ jednom, da je svrha konkursa prvenstveno kvalitetna ideja koju zatim, treba da slede se na{ao na visini zadatka a organizator oli~en u Op{tinskoj upravi grada Aleksinca, Fondu za gra evinsko zemqi{te, Inicijativnom odboru za izgradwu hrama i Dru{tvu arhitekata Ni{a, ovim konkursom sti~e kapital na nivou struke i etike za nastavak delovawa u problematici prostora i urbane sredine. arh. Ivan Ra{kovi} arh. Miodrag Medar PROGRAMSKO-PROSTORNO RE[EWE GRADSKOG PARKA BR\ANKA U ALEKSINCUSA IDEJNIM ARHITEKTONSKIM RE[EWEM PARO- HIJSKE CRKVE SVETOG MARKA KONKURS - PRVA NAGRADA Autor: arhitektasaradnik: Slobodan Deni}, stud.arhitekture Pokroviteq izrade projekta : AEROIN@EWERING, Beograd Komentar: Zvani~no neobnarodovanom voqom nepoznatih nalogodavaca da se umesto prvonagra enog gradi drugoplasirani projekat, omalovaèna je odluka sedmo~lanog ìrija, pogaèna èqa investitora, a autorima uskra}eno zasluèno pravo na realizaciju rada. Bi}e da grubost i otvorenost prekr{aja ~ine ovaj slu~aj presedanom sa dalekose`nim lo{im posledicama po profesionalna nadmetawa u na{oj sredini. Br anka je zapis borbe za slobodu Aleksinca u 19. i 20. veku. Od te svetle pro{losti grad je odvojen Moravicom i zonom stare autobuske stanice, {to za kolektivnu svest svedenu na naviku, mogu biti nepremostive prepreke. Me utim, gradwom lakog pe{a~kog mosta i uklawawem neugledne stambene zgrade uspostavqa se promenada izme u dva lica Aleksinca - utilitarnog (urbano) i duhovnomeditativnog (ekolo{ko). Povezuju}i pe{a~ku zonu (ulica 7. jula) i Aleju zaslu`nih gra ana (osa parka) ona isti~e Br anku kao duhovno sredi{te - Akropolis ili Gorwi grad. Park engleskog tipa karakteri{u izbor kvalitetnog zasada i slobodne zatravqene povr{ine pogodne za odmor i rekreaciju. Izvan granice parka su za{titni pojasevi zelenila, koji brane Br anku od nekontrolisane gradwe. Projektovane staze su najkra}i putevi pod idealnim nagibom, a fokusna ta~ka parka je plato na koti 210, sa parohijskom crkvom Svetog Marka. Sa platoa se pruà pogled na Moravu i na grad, a crkva dobija postament i korisnih 250 kvm prostora za Parohijski dom u suterenu. Posve}ewe crkve u Aleksincu jednom od jevan elista uslovilo je i wenu arhitektonsku koncepciju. Jevan eqa su stubovi Hri{}anstva, pa tako i u svakoj hri{}anskoj crkvi ~etiri stuba nose kupolu-univerzum sa svevladaju}im Hristom u sredi{tu. U ovom projektu jevan Elisti su mo}ne kule koje svojim volumenom defini{u telo crkve, ~ine}i je uo~qivom i razumqivom ve} pri prvom susretu. ObuhvatAwem kupole i smawewem ekvatorijalnog raspona na tre}inu, omogu}ena je wena brza realizacija izuzetno lakom konstrukcijom, a u unutra{wosti crkve dobijawe prostora neome enog konstruktivnim elementima, {to stvara impresiju o boravku u volumenu hramovskih dimenzija, iako se radi o relativno maloj gra evini. Tako utisak iznutra po monumentalnosti biva ravan utisku spoqa. Crkva svetog Marka je zdawe kvadratne osnove i kvadratnog preseka sa trijadi~nom proporcijskom podelom. Ovakav princip 5

6 GLASNIK DRU[TVA ARHITEKATA NI[A projektovawa, zasnovan na proporcijama, a ne na dimenzijama, predstavqa odavawe po{te i davawe legitimiteta tradicionalnom graditeqskom metodu promi{qenog projektovawa u kome sve, proizilaze}i iz mere - zavr{ava u skladu. Kule su obloène sinterovanom keramikom, ~ija zavr{na obrada dozvoqava dobijawe monolitnih povr{ina. Tambur i dveri sa oblogom od masivnih hrastovih lamelata su pozivawe na narodnu graditeqsku tradiciju i crkve brvnare, a klesawe svih rozeta i ukrasa u belovodskom pe{~aru je potvrda da je ìca autohtonog stvarala{tva jo{ neprekinuta. Razli~ite spratove gra evine povezuju ~etiri kru`na stepeni{ta, kojima se moè pristupiti iz oltara ili iz javnog dela crkve. Suteren je predvi en za potrebe Parohijskog doma i u fazi u kojoj wegove funkcije budu detaqnije definisane lako }e biti prilago en zahtevanim potrebama {to, na primer, podrazumeva i pristup sa parkinga i osvetqewe prirodnim svetlom kroz lanterne na platou-porti. Prizemqe omogu}ava obavqawe razli~itih slu`bi u oltaru, kao i u javnom delu crkve. Oltar i pevnice su dovoqno prostrani da vi{e osoba obavqa ili prati i pomaè obavqawe slu`be. Ikonostas je dat tek kao naznaka i ne treba ga shvatati kao materijalom definisanu pregradu, mada zastupamo stav da bi savremene displej tehnologije omogu}avale wegov veoma zanimqiv izgled i efekte veoma sli~ne prikazanom na ilustracijama. Velike trostrane dveri povezuju prizemqe crkve sa parkom i okolinom u kojoj se nalazi, ali ga po potrebi i izdvajaju, ukoliko to intima trenutka zahteva.na prvom spratu isto~nih kula, iznad oltara, nalaze se }elije - slu`bene prostorije za posve}eniji rad sve{tenih lica, dok su na istom mestu u zapadnim kulama }elije - biblioteke za posetioce. Na drugom spratu su u sve ~etiri kule sme{tena elektronska zvona. arh. KONKURS ZA PROGRAMSKO-PROSTORNO RE[EWE GRADSKOG PARKA BR\ANKA U ALEKSINCU SA IDEJNIM ARHITEKTONSKIM RE[EWEM PAROHIJSKE CRKVE SV. MARKA Prikaz drugonagra enog rada U pro{lom broju ARHITEKT -a prikazani su nagra eni radovi sa konkursa za Programskoprostorno re{ewe gradskog parka Br anka u Aleksincu sa idejnim arhitektonskim re{ewem parohijske crkve sv. Marka. U me uvremenu je drugonagra eni rad autorskog tima iz Ni{a : 6

7 broj 12, jul dipl.in`.arh. Natalija Peri}, dipl.in`.arh. Neboj{a Stankovi}-Belimilanovi}, dipl.in`.gra. Mom~ilo Golubovi} i apsolvent arh. Goran Karali}, usvojen kao re{ewe prema kome }e se pomenuta crkva realizovati. Osnovna vrednost uo~ena i istaknuta od ~lanova ìrija, gra ana Aleksinca, sve{tenstva i samog Vladike je savremeno oblikovawe visokog nivoa koje se uspe{no oslawa na pravoslavni koncept hrama, wegove funkcije i zna~ewa. Taj pristup se u potpunosti predo~ava u tekstualnom obrazloèwu datog re{ewa crkve, koje ovom prilikom prenosimo. CRKVA SVETOG MARKA unutra{weg prostora, kako bi se izjedna~ile simboli~ne strane sveta (mikrokosmosa), ali i da bi se sve usmerilo po tre}oj dimenziji, odnosno po centralnoj osovini, navi{e, ka kupoli, ka Svedrìtequ. Kupolni sklop sadrì jo{ jednu tradicionalnu simboli~ku dimenziju, a to je Vaskrsewe Hristovo, osnovni doga aj i osnovna nada Hri{}anstva. Ona je opredme}ena u kupoli na kvadratnom postoqu, gde kupola simbolizuje Hrista, a postoqe grob koji je razoren. U okviru predloènog re{ewa, ova ideja je jo{ potencirana sekundarnim kvadratnim postoqem koje ~ine razdvojena ugaona platna, podraàvaju}i na taj na~in razvaqivawe grobne qu{ture. Hram je na prvom mestu prostorni okvir bogosluèwa. Liturgija - glavni vid bogosluèwa - kao ~in kontakta hri{}anske zajednice sa Bogom, odnosno misti~no sjediwavawe Neba i zemqe, u sebi sadrì simboli~ke radwe i re~i koje pomaù u ostvarivawu tog kontakta. Osnove Arhitektura hrama neraskidivo je povezana sa liturgijom, ali u istoj vezi sa slu`bom Boìjom su i simbolika unutra{wih oblika i prostora (sa tim, uve}avawe stepena zna~ajnosti unutra{wosti hrama od zapada prema istoku i odozdo navi{e), sistem ìvopisa hrama, dekorativni ukrasi, ode`da i kretwe sluìteqa, molitva i pojawe, sloèni sistem osvetqavawa, sve u svemu ~itava vizuelno-zvukovno-mirisna atmosfera u hramu. Tako je u hramovnom ~inu ostvarena sinteza ~itavog niza umetnosti, a objediwavawe umetnosti je postignuto na osnovu liturgijske simbolike. Osnovna simbolika hrama kao mikrokosmosa, ostvarena je kroz upotrebu kupolnog prostora (kalota kupole predstavqa Nebo, dok kvadratni prostor naosa predstavqa zemqu), i to u kombinaciji sa planom upisanog krsta koji se moè povezati sa Hristovim raspe}em. Teìlo se simetri~nosti u oblikovawu i organizaciji Presek U kompoziciji masa i oblikovawu elemenata arhitekture, primewena je pridodata simbolika oblika, kako bi se ovom konkretnom hramu dala jo{ jedna op{ta dimenzija, ali i osobeni li~no-lokalni pe~at. Ideja je bila da se prostor crkve formira zidnim betonskim platnima, dok }e se izme u wih formirati opne od staklenih prizmi, ~ine}i samo prodore svetla. Unutra{wost crkve tako ostaje izolovana od spoqa{wosti i mete`nosti ovoga sveta i omogu}uje verniku da se u potpunosti usredsredi na bogosluèwe. Sam materijal, beton, je element koji povezuje crkvu sa sada{wim vremenom: narod gradi crkvu u ovom vremenu, ali ona u unutra{wosti, zahvaquju}i Boìjoj blagodati, postaje hram - duhovni vanvremenski prostor. Za neke od elemenata spoqa{we arhitekture, koji ~ine jedan transponovani omota~, upotrebqena je za oblagawe siga. Siga je tu kao lokalni materijal (ima ga u Lipovcu), ali govori i o tro{nosti i nepostojanosti qu{ture ovog sveta, koja nas kao i kamen ~vrsto pritiska i varqivo se ~ini neprolaznom. Razbijenost spoqa{wih masa u platna simbolizuje razjediwenost dana{wih qudi i sveta, ali koji se spajaju unutar crkve svodovima ( nebesko ), sjediwuju}i se u vrhunskom na~elu, Isusu Hristu Pantokratoru, u kupoli. Tako se prikazuje 7

8 GLASNIK DRU[TVA ARHITEKATA NI[A Raspe}a (na vrhu), dok je arhijerejski presto sme{ten u oltarskoj apsidi, iza âsne trpeze. \akonikonu je prikqu~ena mawa prostorija, koja bi sluìla za dodatno odlagawe liturgijskih predmeta i ode`di, i kao prostorija koja omogu}uje direktan ulaz sve{tenosluìteqima (iz pravca parohijskog doma). Uvedene su i ispovedaonice, kao sve potrebniji sadràj u crkvi, vezan za duhovni~ku slu`bu sve{tenika, jer se smatralo da sveta tajna ispovesti i pokajawa, kao i ostale svete tajne, treba da se doga a unutar svetoga prostora hrama. parcijalnost i egoisti~nost interesa, iako postoji samo jedan ciq - Bogo~ovek (i simboli~no oslikan u kupoli). Istovremeno, razbijenost u platna simbolizuje i razarawa Aleksinca u svim ranijim ratovima (naro~ito godine), te se tako pridruùje grupi spomenika u okviru Br anke i, na neki ~udan na~in, opredme}uje neizgra eni spomenhram uz spomenik ruskim dobrovoqcima. Platna spoqa{wih masa su stepenovana, kako bi kompozicija kulminirala u kupoli. Takva postavka predstavqa osim oblikovnog komponovawa i simboli~an prikaz ~ovekovog pewawa ka Nebu, punog uspona i padova, ivica i provalija, nimalo lak put ~ovekovog oboèwa, koji se ostvaruje jedino kroz Crkvu i u Crkvi. U skladu sa liturgijskim i drugim molitvenobogoslu`benim potrebama, u okviru crkve su projektovani prostori i prostorije za namene (sadràje) koji postoje u crkvenoj upotrebi i tradiciji, ali i oni za koje je - u duhovnoj obnovi posledwih godina - izraèna potreba. Od prvih prostora tu su oni koji daju osnove organizaciji unutra{weg prostora: trem, priprata, naos i oltarski prostor. Uz pripratu je prikqu~en prostor za prodaju sve}a, dok bi se kwige i drugi predmeti prodavali u okviru prodavnice u sastavu parohijskog doma. Prostor za paqewe sve}a dat je u ni{ama unutar naosa, jer se smatra da treba omogu}iti vernicima paqewe sve}a kao molitveni postupak koji je direktno povezan sa bogosluèwem, dok bi prostor za paqewe sve}a mimo bogosluèwa bio sekundaran (sme{ten na suterenskom nivou). Naosu su pridodate bo~ne pevnice u skladu sa obnovom prostornih pretpostavki antifonog pojawa. Ipak, iako su uvedene pevnice, za potrebe hora formiran je i galerijski prostor. U re{avawu oltarskog prostora, primeweni su neki od elemenata koji su bazirani na odgovaraju}im primerima iz prvih vekova Hri{}anstva i na sredwovekovnim tradicijama. Tako je ikonostas oblikovan kao oltarska pregrada, koja }e nositi samo prestone ikone (prva zona), ikone Velikog Deisisa (druga zona) i predstavu Nagib terena je iskori{}en za formirawe suterenskog prostora, u koji je kao glavni sadràj sme{tena krstionica. Smatralo se da krstionica treba da bude u sklopu hrama zbog zna~aja i su{tine svete tajne kr{tewa, koji su bili podcrtani i poloàjem krstionica u ranohri{}anskim crkvenim kompleksima. Pri koncipirawu i dimenzionisawu krstionice, uzeti su u obzir i mogu}nost kr{tavawa odraslih, prisustvo drugih vernika (ro aka i prijateqa) pri kr{tewu, mogu}nost da kr{tewe moè biti obavqeno i u sklopu svete liturgije, kao i linija kretawa katihumena na kr{tewu (ulazak preko sporednog ulaza u krstionicu, ~in kr{tewa, pewawe stepeni{tem u naos). Tako e, prostor krstionice bi, do zavr{etka gradwe gorweg nivoa crkve, mogao da se koristi za bogosluèwa, kao kapela. U suterenu je predvi en i pomenuti prostor za paqewe sve}a nezavisno od bogosluèwa. Kao {to se vidi, osnovni stav postavqen u projektovawu crkve bio je primeniti sve kanone i simboliku oblika i prostora, koji su nezobilazni u definisawu jednog duhovnog objekta, kao i zadovoqiti sve liturgijske potrebe (u duhu savremene liturgijske obnove), ali sa primenom savremenih materijala, tehnika gra ewa i konstrukcije. Uz crkvu je projektovan prate}i kompleks sa ciqem da sadràjno i oblikovno poveè crkvu sa parkom u kome se nalazi. Od crkve se pruàju tremovi-pergole, koji su zami{qeni 8

9 broj 12, jul Na praznik sv.marka, za{titnika grada Aleksinca, 8. maja god. kamen-temeqac budu}e crkve na Br anki osvetio je Wegovo Preosve{tenstvo vladika Ni{ki Irinej. dipl.in`.arh. Natalija Peri} dipl.in`.arh. Neboj{a Stankovi}-Belimilanovi} dipl.in`.gra. Mom~ilo Golubovi} apsolvent arh. Goran Karali}, NAGRADE NA KONKURSIMA kao elementi pokriveni puzavicama, odnosno prostori za sedewe, razgovor, odmor i {etwu, ali i za okupqawe vernika posle slu`be, tojest funkcionalna zamena za nepostojawe crkvene porte. U okviru tog prostora su centralni travwak za igru dece, klupe po obodu, ~esma u jednom uglu. Na jedan krak oslawa se parohijski dom, koji je tim svojim poloàjem i delimi~nom ukopano{}u u teren zaklowen, iako ostaje funkcionalno povezan sa crkvom preko klaustra. Parohijski dom je zami{qen da programski sadrì dve celine: administrativno-servisnu (prijemno odeqewe, kancelarije, ~ajna kuhiwa i sanitarni blok) i duhovno-kulturnu (vi{enamenska sala, biblioteka i kwiàra). Ukoliko do e do razvijawa ovih funkcija, mogu}e je pro{irewe parohijskog doma u drugoj fazi du` pergole koja povezuje crkvu sa zvonikom. Sam zvonik je koncipiran kao zaseban objekat, i u oblikovnom, i u funkcionalnom smislu. Pridodata mu je i funkcija vidikovca, {to }e ga u~initi jednim od najatraktivnijih sadràja u parku. Po tome, svom obliku i poloàju, zvonik se utemequje kao reperna ta~ka, kako u parku, tako i na {irem prostoru Br anke, a zajedno sa crkvom postaje reper u gradu i simbol grada prema autoputu. [ta realizovati? U povodu rezultata konkursa za programskoprostorno re{ewe gradskog parka Br anka u Aleksincu, otvorilo se jo{ jednom poznato pitawe vezano za narednu fazu u realizaciji investicionih poduhvata: da li graditi po prvonagra enom re{ewu ili, pak, investitor (raspisiva~) ima pravo da izabere neko drugo od nagra enih re{ewa, ili da koristi pojedine delove iz vi{e konkursnih radova? U Pravilniku o konkursima iz 2001.g. u ~lanu 83 stoji da investitor sti~e pravo da nagra ene radove koristi u celini ili delimi~no a u ~lanu 85 Investitor je obavezan da autoru prvoplasiranog rada poveri izradu daqe tehni~ke dokumentacije. Kako ovo usaglasiti i kakva je situacija u praksi, treba analizirati i razre{iti dileme, ina~e }e uvek svako dokazivati svoje pravo, zavisno od svoje pozicije. Nacrt arh. Nikole Nestorovi}a 9

10 GLASNIK DRU[TVA ARHITEKATA NI[A U slu~aju ovog konkursa situacija je posebno zanimqiva: centralni motiv celog kompleksa je crkva Sv. Marka, a pristup projektovawu crkava u srpskoj arhitekturi ve} je dugo tema rasprava me u arhitektima. Osnovna dilema je: replicirati istorijske uzore ili poku{ati wihovo transponovawe u savremeniju formu, gde za ovaj drugi slu~aj ima mnogo primera u protekloj deceniji, vi{e ili mawe uspe{nih. Izgleda da se sve vi{e napu{ta teza da su kanoni neizbe`ni, a nedavno je prof. A. Kekovi} u intervjuu prilikom posete Danima arhitekture Ni{a rekao da je, po wemu, jedini kanon u gra ewu crkava taj da im ulaz bude ka zapadu a oltarska apsida ka istoku. Ono {to je evidentno u pomenutom konkursu je da je ìri nagradio jedno neosporno moderno re{ewe. Me utim, investitori i javnost Aleksinca su se priklonili drugonagra enom radu, sa obrazloèwem da je primereniji èqama i da ima boqe funkcionalno re{ewe. Da li je autoru Krune 16 dovoqna satisfakcija prva nagrada? Iz istorije na{eg graditeqstva zanimqiva je pri~a o hramu Sv. \or a i Mauzoleju Kara or evi}a na Oplencu. Najpre ne{to o nagradama: Prva je odgovarala tre}ini mese~ne apanaè kraqa Petra u toku ratnih godina, ili ne{to mawe od godi{we plate ministra, ta~no kao godi{wa plata univerzitetskog profesora. Dana{wi ministri u vladi Srbije godi{we zarade oko din. Moè se zakqu~iti da su iznosi nagrada dana{wih konkursa istog reda veli~ine, ali zarade arhitekata uop{te, u zemqi Srbiji, druga je tema. Oplenac sastavqen od uglednih imena (akademik M. Valtrovi}, prof. A. Stefanovi} i D. \or evi}, iz ministarstva gra evina, svi arhitekti), od 18 prispelih radova, za prvu nagradu je odabrao nacrte prof. Nikole Nestorovi}a. Poznatija imena me u u~esnicima su Dimitrije Leko i Milorad Ruvidi}, projektant ni{ke gimnazije. Me utim, kraq Petar za izvo ewe odre uje drugonagra eni rad Vladimira Popovi}a, a u me uvremenu Dimitrije Leko zapo~iwe polemiku u {tampi povodom odluke ìrija, kritikuju}i i Nestorovi}evo i Popovi}evo, pa i skoro sva ostala re{ewa. Andra Stevanovi} mu odgovara, tako e putem {tampe, ali za razliku od qutitog i zajedqivog Leka, odmereno i smireno, brane}i odluku ìrija. Kamen temeqac za crkvu biva postavqen 1904.g. ali neki podaci pomiwu i godinu. Nejasno je za{to se odustalo od Popovi}evog usvojenog i razra enog nacrta; uglavnom...usledila je odluka da mladi arhitekt Kosta J. Jovanovi}, koriste}i iskustva i re{ewa prethodnih projekata, pripremi planove za izvo ewe. Pomiwe se i novi konkurs iz ili 1909.g. na kome je on dobio prvu nagradu (bio je jo{ student pred diplomskim ispitom). U ìriju su opet Valtrovi}, Stefanovi}, ali i Kosta A. Jovanovi}, poznati beogradski arhitekt. Odluka je bila jednoglasna: Wegovo re{ewe (sa pet kubeta u krstu a ne u dijagonalama) je bilo sjajno i potpuno novo za vizantijski stil. âk su pozvani i neki stru~waci iz Drezdena i Be~a ~ije je mi{qewe Kraq hteo da ~uje. Kosta J. Jovanovi} ( ) je mawe poznato ime u srpskoj arhitekturi. Zavr{io je arhitektonski odsek na beogradskom Tehni~kom fakultetu, prou~avao je stare spomenike srpske crkvene arhitekture, autor je du{evne bolnice u Topoli, jugoslovenskog poslanstva u Ankari, a u crkvi na Oplencu su ikonostas i neki elementi opreme izra eni po wegovim nacrtima. Postoje mnogobrojni podaci o tome kako i koliko dugo je gra en Oplenac, i ko je sve sudelovao u tom poduhvatu: arhitekti, preduzima~i, isporu~ioci materijala, kamenoresci, slikari. Bilo je mnogo dilema oko primene materijala, dosta nesporazuma, zastoja, nepredvi enih tro{kova. Crkva je neposredno uo~i balkanskih ratova osve}ena, a do po~etka prvog svetskog rata bila gra evinski skoro u potpunosti zavr{ena. O celom mukotrpnom poslu svedo~i podatak da je Kraq do{ao u sukob sa samim Jovanovi}em, koji je izra ivao detaqne nacrte i vodio nadzor nad gradwom....jovanovi} je ipak mislio i mladala~ki i moderno...on je stalno bio na granici izme u tradicionalnog i modernog...izme u vezivawa za citate iz nacionalnog sredwovekovnog nasle a...i avangardnih te`wi kakve je za~ela 10

11 broj 12, jul ISTORIOGRAFIJA ZA[TITA ISTORIJSKOG JEZGRA NI[A Oplenac - pti~ja perspektiva secesija po~etkom XX veka, otvoriv{i svojim antiakademizmom puteve bezornamentalnoj, funkcionalisti~koj arhitekturi... (Citati su iz kwige: M. Jovanovi}, Oplenac, Topola 1990.) arh. Zoran êmeriki} ISPRAVKA Molimo ~itaoce da uvaè dve ispravke koje se odnose na pro{li broj na{eg glasnika ( ARHITEKT br 11). U ~lanku Dani arhitekture Ni{a, na strani 8, pod naslovom PRVA NAGRADA treba da stoji umesto U rubrici IN MEMORIAM, na strani 34, tekstovi ispod slika Odmarali{te ratnih vojnih invalida u Soko Bawi i Stambena zgrada u Zaje~aru, treba da zamene mesta. Prostor izme u ulica Pa{i}eve, Pobede, Du{anove, Trga Republike i Koste Stamenkovi}, predstavqa jedinu sa~uvanu istorijsku varo{ku celinu u tom delu grada Ni{a. Unutar we, kompleks kazanxiskog soka~eta predstavqa arhetip starog Ni{a. U ovom prostoru je vi{e vrednih objekata i podcelina. To su osnovni razlozi {to je Zavod za za{titu spomenika kulture u Ni{u, pokrenuo inicijativu da ovaj deo grada proglasi za prostorno kulturno-istorijsku celinu. U okviru ove celine pored mnogih autenti~nih objekata obuhva}eni su i prostori i objekti gde je mogu}a istorijska restitucija ambijenta. Jan~i}eva pekara Ovaj deo starog jezgra Ni{a nastao je u najranijem periodu formirawa varo{i na levoj obali Ni{ave, tokom 16.veka, a nakon Turskog osvajawa grada, posle istiskivawa gradskog stanovni{tva iz Tvr ave i wenog podgra a. Arheolo{ka istraìvawa u porti Crkve, nesumwivo dokazuju stani{ta na ovom prostoru i u najranijem anti~kom periodu Ni{a. Iz tog poznog sredwevekovnog perioda prepoznaju se ostaci urbane matrice i komunikacije od kojih je najstarija Du{anova i ulica Pobede. Poseban istorijski zna~aj je u ~iwenici da je ovaj deo varo{i, tokom turskog perioda bio je deo {ireg prostora izri~ito nastawenog Srbima. To je naseqe izvan {anca, odvojeno mostom preko jarka, na preseku ul. Pa{i}eve i Pobede. Celokupan prostor temeqito se rekonstrui{e posle oslobo ewa od Turaka, na osnovu Vinterovog plana 1884 i kasnijih planova Andonovi}a i Radovanovi}a. Upravo evropeizacija prostora, nastala na ovim planovima, predstavqa osnovnu istorijsku vrednost. Unutar ovoga odslikava se prethodni period i to pre svega 11

12 GLASNIK DRU[TVA ARHITEKATA NI[A kroz Kopitarevu ulicu i Trga Republike, {to je svojevrstan arhetip urbane matrice. Prostorno kulturno istorijska celina sadrì objekte koji su gra eni u vremenskom rasponu od polovine 19 veka do polovine 20 veka. Urbana struktura jezgra Ni{a, na delu koji je obuhva}en prostorom Pa{i}eve, Du{anove i ulice Pobede, je spoj balkanske i najranije faze regulacione varo{i, kao i onih izvedenih iz ovog plana. Du{anova i ulica Pobede, kao dve najstarije komunikacije, svojom geomorfolo{kom i saobra}ajnom logikom nastavqaju svoj ìvot i u regulisanoj varo{i. One ~ine osnovnu istorijsku vrednost prostora i okosnicu urbanisti~ke kompozicije, kojima }e se kroz realizaciju Vinterovog plana iz 1878 godine, prikqu~iti i druge komunikacije. Kontrapunkt ovome, {to upravo stvara ìvopisnost kompozicije, je Mere za{tite kulturno- istorijske prostorne celine pojava trga Republike i Kopitareve ulice, koje su tako e u duhu regulative, ali nastale iz arhetipa ranije varo{i, iz turskog perioda i nisu u svemu prema propozicijama regulacionog plana. Naàlost u novije vreme, izgradwom mega- -struktura dolazi do napu{tawa istorijskog konteksta U najve}oj meri, na ~itavom prostoru, arhitektonske forme i oblikovawe objekata je u potpunom skladu sa regulacionom kompozicijom. Po pravilu re~ je o eklekti~koj arhitekturi u skladu sa skromnim materijalnim mogu}nostima wenih vlasnika, ali zato vrlo ~esto sa originalnim i spontanim detaqima koji ukupnom izgledu daju utisak ìvotnosti. Arhitektonska slika po pravilu proizilazi iz poloàja objekta u odnosu na parcelu, odnosno wenog poloàja u odnosu na regulaciju. Uglavnom je re~ o ku}ama u nizu koje 12

13 broj 12, jul su na liniji uli~ne regulacije. Nasuprot ovoga u dubini bloka, objekti su slobodno stoje}i i oni su naj~e{}e ostatak najranije ni{ke varo{i, kao {to je to slu~aj sa onima u Kopitarevoj ulici. Kao najizraziti arhitektektonski utisak je dvojstvo objekata {to ga ~ine Jan~i}eva pekara i farabara na suprotnom uglu i one se mogu uporediti sa jedinstvenom pojavom dveju baroknih crkava na trgu Popolo u Rimu ili palata na trgu Konkord u Parizu. objekte starobalkanske arhitekture, tako da bi se ovde stvorio mawi starobalkanski park. Posebnu pa`wu posvetiti obnovi bloka oko kafane Srbija, koja je u celosti sa~uvala svoju osnovnu fizionomiju, kao i dvojnim ku}ama oko Jan~i}eve pekare. Dana{wu zgradu uprave Gra evinara ponovo zaodenuti u istorijsko ruho, koje joj je bezo~no oduzeto takozvanom modernizacijom Du{anova 28 i 33b Da bi se sa~uvao istorijski ambijent prostora, potrebno je sprovesti odre ene mere za{tite za podru~ja prostorno kulturno-istorijske celine. To je pre svega o~uvawe zate~ene urbane matrice, parcelacije i drugih regulativnih parametara, regulacione i gra evinske linije. U najve}oj meri o~uvati i povratiti duh ~ar{ije, u uspostavqawu neposrednog kontakta izme u ulice i objekta. Revitalizaciju, konzervaciju i rekonstrukciju objekata koji su izdvojeni u okviru celine, izvesti na osnovu autenti~nog stawa, sa~uvane dokumentacije i na osnovu analogija za konkretan istorijski period. Za objekte koji su fizi~ki dotrajali izvr{iti restituciju prema autenti~nom stawu i sa~uvanoj dokumentaciji. Na nekim parcelama mogu}a je i restitucija ku}a iz drugih delova grada, a koje su kroz vreme nepovratno izgubqene. To se pre svega odnosi na Obla~i}a Rada br. 9 Obla~i}a Rada br. 12 Kod rekonstrukcije i interpolacije bloka, po pravilu primeniti interpolaciju objekta u kontekstu istorijske regulative. U tom pravcu prilagoditi i zapo~ete nove objekte. Oblikovawe nove arhitekture treba usaglasiti sa okru`ewem i ambijentom koje ~ine kulturna dobra. Pri tome dozvoqava se puna kreativna sloboda autora, koja treba da izrazi tedencije modernog doba. U oblikovawu objekata izbegavati monolitne megastrukture, jednobrazne po formi i detaqima, monotone u izrazu. Po`eqno je prilagoditi se autenti~noj arhitekturi koja po pravilu segmentira forme na vi{e mawih delova. Prema proceduri odre enoj u Zakonu o za{titi kulturnih dobara, predlog Zavoda da ovaj prostor bude spomeni~ka celina, potvr uje Vlada Srbije. Jednako je me utim va`no, da svi zajedno, a naro~ito urbanisti~ka slu`ba, spoznamo vrednost ovoga prostora i da svoje delovawe usaglasimo sa istorijskim kontekstom. arh. Sima Gu{i} 13

14 GLASNIK DRU[TVA ARHITEKATA NI[A PRIKAZI OSVRT NA TV SERIJAL MODERNA ARHITEKTURA U SRBIJI, LI^NOSTI I POETIKA Primetno je da se Redakcija kulturnog programa TV Beograda-RTS-a dobrano angaòvala 2-3 godine unazad, da stvori novi i prepoznatqiv identitet kulturno obrazovnog programa, naro~iti na drugom programu. Gotovo u svakoj emisiji posve}enoj umetnosti, arhitekturi, muzici, kulturi uop{te, primetan je odmeren, izbalansiran i civilizovan pristup pojedinim oblastima kulturnog ìvota. Posebno raduje da je ostvarena sopstvena produkcija. Time se {titi na{ kulturni i nacionalni prostor i identitet, iako za takav poduhvat vreme i finansiske mogu}nosti nisu bile saveznik. Ono {to autora ovoga teksta profesionalno i ahitekturu 20 veka, izbegavaju}i zamke novog medija. Svakom novom epizodom, i predstavqawem novog doajena na{e arhitekture, raste i kvalitet i nivo produkcije serijala, posebno na poqu vizuelne prezentacije i nivoa produkcije. Slobodno se moè re}i da se autorka ovog serijala sa sadràjem i nivoom kvaliteta, posledwih nekoliko emisija, izjedna~ila sa sli~nim emisijama evropske produkcije poput britanskog BBC-a. Mr Dijana Mila{inovi} Mari} se dokazala kao vrstan poznavalac i zaqubqenik u arhitekturu. Svoje znawe, na jedan zanimqiv i pitak na~in deli sa nama, poznavaocima aritekture, ali je pribliàva i ~ini je dostupnom i razumqivom i naj{iroj javnosti. Nadamo se da }e ovaj veoma zna~ajan serijal da se nastavi kako bi obnovili na{e znawe o poznatom i kako bi se upoznali sa mawe poznatim detaqima iz ìvota i rada doajena savremene srpske arhitektonske scene. arh. Aleksandar \ Kekovi} arh. Svetislav Li~ina: Poslovni centar Jinpres li~no raduje je izraèno veliko interesovawe za na{e arhitektonsko stvarala{tvo. Ono je iskazano kroz niz razli~itih emisija poput standardno dobrog, kulturno-arhitektonskog serijala Tajne prostora, autora arh. Gordane Kova~evi}; Interesantnog i ne previ{e komercijalnog TV magazina Genius Domus i Reprinta u novom ruhu kultne edukativne serije Antologija ku}e, prof. dr Ranka Radovi}a. Ono {to predstavqa novinu i osveèwe u ovom bogatom opusu emisija koje se bave arhitekturom jeste serijal posve}en srpskoj Modernoj arhitekturi, ta~nije srpskim Modernim arhitektima 20 veka, pod nazivom; Moderna arhitektura u Srbiji, li~nost i dela. Autor mr Dijana Mila{inovi} Mari} istori~ar arhitekture, poznati stvaralac niza stru~nih ~lanaka i kwiga iz oblasti arhitekture (arh. Jan Dubovi, Vodi~ kroz savremenu arhitektur Beograda) izvanredno se sna{la i prilagodila u, za wu, novom mediju kakav je televizija. Iz emisije u emisiju, od jednog velikana arhitekture do slede}eg, ve{to nas vodi kroz savremenu srpsku Skup{tina Op{tine Ariqe i JP Direkcija za izgradwu Ariqa u saradwi sa Savezom arhitekata Srbije raspisali su ( , Politika) op{ti, javni i anonimni konkurs za urbanisti~koarhitektonsko re{ewe gradskog trga u Ariqu. Konkurs je zavr{en god., a rezultati objavqeni 26.,27. i 28. aprila 2003.god. (Politika). Od dve druge nagrade (prva nije dodeqena) jednu je dobio mr arh. Igor Mari} (saradnici: Vuk Mari} i Dragoqub Kujovi}), koji je iza{ao u susret na{oj molbi i dao prikaz svog rada. Redakcija OBAVE[TAVAMO ^LANOVE DAN-a KOJI NISU DOBILI NA[E ÂSOPISE ARHITEKT, DA IH MOGU PODI]I U PROSTORIJAMA DAN-a (MILOJKA LE[JANINA 52, TEL ) SVAKOG RADNOG DANA OD 11 DO 13 ÂSOVA I ÊTVRTKOM U 19 ÂSOVA 14

15 broj 12, jul URBANISTI^KO-ARHITEKTONSKO RE[EWE GRADSKOG TRGA U ARIQU - aktivirawe prirodnog amfiteatra na severu i proìmawe sadràja - fontana sa skulpturom kao reperni motiv - de~iji trg na mestu autobuske stanice FIZI^KI OKVIR TRGA I NAMENE [ifra: ELENI Formirawe gradskog trga u Ariqu predstavqa delikatan zadatak s obzirom na veliki broj ograni~ewa, raznorodnih arhitektonskih slojeva i spontane varo{ke matrice. Mnoge srpske gradove, ~esto, vi{e odlikuju ulice odnosno ~ar{ije pre nego trgovi. U dvadesetom veku oni po~iwu da dobijaju trgove i to prete`no manifestacionog karaktera za okupqawa, mitinge, ili su to pak prostori planski formirani krutim kru`nim ili ortogonalnim shemama. Ariqski Trg partizana danas ima neodre enu geometriju u okviru koje se prepoznaju prostorni potencijali koji su ovim radom koordinirani. Osnovna ideja je preoblikovawe sada{weg trga u ambijentalni prostor kojim bi se upravo podcrtavali raznoliki kvaliteti varo{i i wene posebnosti. To su: - slojevitost - razli~itost - zanimqive vizure - raznovrsni sadràj: duhovni, kulturni, sportski, ugostiteqski -osobenosti -bogatstvo okruèwa Iz ovako postavqenog zadatka proiza{le su osnovne karakteristike re{ewa: - superponirana, preklopqena geometrija - ujedna~ena visinska regulacija - raznovrsnost sadràja - komunikativnost trga sa okruèwem - integracija postoje}ih i novih zelenih povr{ina - jednostavno i ~itqivo poplo~avawe - prostor komponovan od niza mawih ambijenata koncentrisanih oko glavnog gradskog trga Predloèna je dvostruka geometrija trga. U jednom sloju je nagla{ena ve} za~eta romboidnotrougaona forma koja odgovara nasle u. U takav okvir ugra ena je pravilna pravougaona forma centralnog platoa koja je podcrtana i podràna zelenilom, rasporedom kandelabra i poplo~avawem. U tako sklopqenu pravilnu geometriju ulivaju se svi bo~ni pravci. Ka severozapadu otvara se vizura prema najzna~ajnijem objektu duhovnog nasle a crkvi sv. Ahilija kao i pogledi ka dolini Moravice i okolnim planinskim vencima. Predloèni prodor na kome postoje arheolo{ki ostaci (natkriven staklenim paralelopipedom), otvara komunikaciju sa zale em trga i aktivira novu pe{a~ku stazu sa severne strane ~ime se amfiteatralni prostor ukqu~uje u zelene gradske povr{ine. U podno`ju su aleje malina, cve}a, vo}a a mogu}i su i reprezentativni staklenici, zimske ba{te, koji bi bili turisti~ka atrakcija i predstavqali bi svojevrsnu izlo`bu privrede ovog kraja. Na samom trgu gra evinski okvir ujedna~uje se na visinu P + 1. Hotel se dogra uje, a hotelska ba{ta zatvara tako da leti mogu da se otvore prizemne fasade prema trgu. Predloèn je mawi prozra~ni aneks sokolskog doma koji bi ujedna~io ovu fasadu trga, a mladima koji pose}uju dom, omogu}io dodatno sastajali{te. Na mestu arheolo{kog nalazi{ta je stakleni kubus oslowen na samo ~etiri stuba i natkriven mero-konstrukcijom. Ovaj objekat ima i galeriju na kojoj mogu da budu izloèni arheolo{ki eksponati. Natkriveni deo trga je multifunkcionalan i mogu}i su i dodatni sadràji koji namenom mogu da budu vezani sa 15

16 GLASNIK DRU[TVA ARHITEKATA NI[A susednim objektima. U prvom momentu zadràva se postoje}i objekat sa zapadne strane arheolo{kog nalazi{ta mada, ako se ukaè potreba, mogu}e ga je ukloniti. Sa isto~ne strane formira se novi niz objekata P + 1 me{ovite namene: poslovne i stambene. Ovi objekti zajedno sa objektima u Ulici Mi}e Matovi}a imaju unutra{wa dvori{ta i pristupa~ni su sa obe strane trga, odnosno ulice i pe{a~ke staze. U prizemqima su lokali sa razli~itim namenama: zanati, ugostiteqstvo, usluge, klubovi, galerije, a na spratu je poslovni ili stambeni prostor. Prema pe{a~koj stazi u zale u su obavezni tremovi koji mogu biti i zastakqeni. Na po~etku Ulice sv. Ahilija predvi en je novi objekat koji svojim oblikom formira pro{irewe na kome se nalazi javni ~asovnik. da sluè i za neformalno sedewe (denivelacija je uslovqena terenom). Formirana je ve}a grupacija zelenila na severoisto~noj strani trga sastavqena od postoje}eg i novog zelenila u okviru koga su staze sa klupama. U ostacima - zidinama manastirske trpezarije predlaè se da na providnom staklenom podu budu postavqene klupe za odràvawe mawih scenskih manifestacija, recitala, jedno~inki i sli~no. Na prostoru ispred ove scene bilo bi gumno sa klupama kao mawe masto za okupqawe pre predstave i za druge manifestacije. Gumno nije obavezno ako se ispostavi da se tu nalaze zna~ajni arheolo{ki nalazi. Iako ne pripada trgu, zna~ajan kompleks bi ~inio renovirani i adaptirani objekat na uglu ulica Svetolika Lazarevi}e i Mi}a Matovi}a koji bi imao funkciju multimedijalnog centra - medijateke. Slobodni prostor oko wega bili bi za okupqawe (amfiteatar) i vizuelno bi povezivali veliki park i zelene povr{ine u okviru amfiteatra koji se oslawa na Ulicu kraqa Dragutina. U ovom kompleksu su i ~etiri ~ardaka: ~ardak slikarstva i vajarstva, arhitekture, literature i pisane re~i, pozori{ta i filma. arh. Igor Mari} SADR@AJ TRGA NA OTVORENOM PROSTORU U osovini Ulice sv. Ahilija, na zapadnoj strani trga uvodi se vodena povr{ina - fontana na kojoj je grupna skulptura. U delu prema trgu postavqene su figure tri jelena u trku u ~ija kopita udara voda tako da deluje kao da po woj stvarno hodaju. Zimi, kada nema vode, skulpture stoje na podlozi od oblutaka. Preko maweg mosti}a, u ravni trga, pristupa se postoje}oj ~esmi, a skulptura bera~ice malina, uz malo izme{tawe sa postoje}e lokacije, do~ekuje posetioce trga iz Ulice Stevana Rolovi}a. Postoje}i spomenik partizana - qudska figura ostaje na istom mestu. Na samom trgu nalaze se dve mawe grupe klupa u kombinaciji stabla i poplo~awa od brodskog poda. Zadràno je kvalitetno postoje}e zelenilo u zate~enom rasporedu a postavqeni kandelabri pored poplo~avawa ozna~avaju geometriju trga. Na severnom delu trga gde se spaja sa trasom prodora prema arheolo{kom nalazi{tu nalazi se nekoliko stepenika koji boqe defini{u plato trga a mogu UPRAVNI ODBOR DAN-a SE PRIPREMA DA NA ORGANIZOVAN NAÎN POMOGNE SVOJIM ^LANOVIMA DOBIJAWE LICENCI BLI@E INFORMACIJE SE MOGU DOBITI OD 20. AVGUSTA, SVAKOG RADNOG DANA, OD 11 DO 13 ÂSOVA, U PROSTORIJAMA DAN-a (MILOJKA LE[JANINA 52, TEL ) 16

17 broj 12, jul KRITIKA srazmerno wihovoj uòj specijalnosti i poznavawu istorije arhitekture. PRODAVNICA 1.MAJ-PIROT I GAR- NI HOTEL CONSTANTIN PALACE U NI[U (ili kako nastaje negacija ranije izdatih uslova za projektovawe zakonom za{ti}enog objekta kulture od strane transformisanog uzornog objekta). Vesna Vili}, d.i.a. autor rekonstrukcije i nadgradwe objekta br. 31 u ulici Pobede u Ni{u Arhitektura je kao kompleksna umetni~koinèwerska delatnost koja se bavi funkcijom i oblikovawem prostora, ne~im {to je veoma blisko svakom ~oveku, podlo`na oceni svakog korisnika pojedinca i javnosti u celini. Isto se moè re}i i za ahitektonsku disciplinu urbanizam, samo {to je za proveru ispravnosti urbanisti~kog planirawa ponekad potrebna i decenijska eksploatacija prostora. Veoma je me utim delikatna provera rada Dileme su prisutnije kod aktivnih stvaralaca, projektanata, nego u narodu, nego li u pojedinca, onog istog gra anina sa po~etka teksta. Prirodna te`wa ~oveka da sa~uva od zaborava svoju pro{lost i civilizacijska dostignu}a sopstvenog naroda, a {to arhitektura kao ~ovekova delatnost ispred mo`da svih ostalih i jeste, stvara u na{oj sredini arhitekata koji vr{e intervencije ili izdaju uslove za rekonstrukciju i revitalizaciju istorijskih objekata ili celina koji su pod za{titom. Unapred se s pravom ra~una na wihov autoritet 17

18 GLASNIK DRU[TVA ARHITEKATA NI[A jedan nekriti~ni, ~ak apriori pozitivan stav prema takore}i svim metodama rekonstrukcije i revitalizacije starih objekata i celina. S obzirom da je u Ni{u u protekloj deceniji izvr{ena rekonstrukcija i revitalizacija mnogih spomeni~nih objekata moglo bi se o uspe{nosti istih veoma mnogo govoriti. Ja bih se u ovom tekstu bavila rekonstrukcijom dva susedna objekta, ~ija je transformacija u vremenu i prostoru pokazala da su stilske i visinske imitacije neopravdano sprovo ene. U postoje}im uslovima 1991.godine, u slu~aju prodavnice 1.Maj-Pirot, trebalo je izgraditi ili objekat neutralne arhitekture (naj~e{}e sprovo en postupak primene staklenih fasadnih omota~a), ili objekat sopstvenog savremenog arhitektonskog izraza (radikalniji postupak karakteristi~an za progresivnija i bogatija dru{tva). U oba slu~aja objekat bi bio odraz vremena u kome je nastao. Ovako, nastalo je ne{to {to zbuwuje stru~nu javnost a laika dovodi u zabludu. U glasniku Dru{tva ahitekata Ni{a, br.11, mart 2003.godina, u rubrici Prikaz predstavqena je, po mi{qewu arh. Z. êmeriki}a (autora prikaza), uspe{na intervencija na objektu br.33 u ulici Pobede - garni hotel Constantin palace u Ni{u. Isti objekat kao i objekat br.35 - prodavnica 1.Maj-Pirot, prikazani su u stru~nom ~asopisu Arhitektura i urbanizam br. 8 od 2001.god. u ~lanku Trg oslobo ewa i ulica Pobede, Podzemni pe{a~ki prolaz i podzemne ulice u Ni{u autora V. Vili} (sl.br.1 i sl.br.2). Objekti br.35 i br.33 u ulici Pobede do sada su dva puta rekonstruisani. Gra eni u prvoj polovini 20.veka u maniru varo{ke eklekti~ne arhitekture, prizemne sa plitkom dekorativnom plastikom, oba objekta su imala atike uve}ane visine i dvovodne krovove ve}e kubature, zbog velikog podu`nog raspona. Objekat br.33 bio je prvi put nadgra en pre drugog svetskog rata. Objekat br.35, u prvoj rekonstrukciji 60-tih godina dvadesetog veka, zadràv{i prizremnu spratnost i volumen krova, dobio je aluminijumski zastakqeni portal-izlog i atiku obloènu kerami~kim plo~icama sa nadstre{nicom od pleksiglasa. U periodu od do godine oba objekta se rekonstrui{u i nadgra uju. Uslove za rekonstrukciju i nadgradwu izdao je Zavod za za{titu spomenika kulture iz Ni{a, za objekat br godine, a za objekat br. 33 deceniju kasnije. Moè se konstatovati da je dovedena u pitawe doslednost u izdavawu uslova za intervencije nad postoje}im objektima, osim ako se uzme u obzir to da su razli~iti potpisnici uslova. Objekat br. 35 se po uslovima godine mogao nadgraditi na ovaj na~in: - prizemni se objekat moè nadgraditi spratom i potkrovqem, - visina venca mora biti u apsolutnoj niveleti sa vencem objekta br. 33, - prozori na spratu se mogu projektovati u veli~ini i proporciji objekta br. 33, - dekorativnu plastiku: medaqone, prozorske okvire i solbanke, kao i profilaciju venca projektovati po uzoru na objekat br. 33, - izlog-portal izraditi od drvene konstrukcije. Jednom re~ju trebalo je sagraditi objekat imitacijom susednog, verovatno sa te`wom da se u prostoru pojave dva sli~na objekta iste spratnosti, da bi kao takvi opredeqivali prostor kao nekada kada su oba bila dve prizemne varo{ke ku}e. Iako tada mlad arhitekta, smatrala sam da takav pristup nije dobar, jer sam bila sigurna da se takvim uslovima stvara arhitektonsko-istorijska la` u prostoru, tj. objekat kakav se tu nikada nije nalazio, ali koji }e svojom arhitekturom slati obi~nom gra aninu, prolazniku, {eta~u, iskrivqenu informaciju o autenti~nosti. [to se visinske regulative ti~e i, u to vreme veoma aktuelne teme, gradske rente, arhitekta i urbanista Bratislav Stojkovi}, zastupao je stav da objekat br. 35 treba da ima visinu venca kao susedni vi{i objekat, objekat Crveni krst. Desetak godina kasnije de{ava se paradoks nestajawa uslova po kojima je objekat br. 35 bio arhitektonski oblikovan zbog toga {to je sada objekat br. 33 transformisan i kako arh. Z. êmeriki} u prikazu navodi, uspe{nom intervencijom... uz po{tovawe originalne fasadne plastike, redizajn portala u prizemqu i izjedna~ewe sa vi{im susednim objektom. Transformisani objekat vi{e nema: drveni portal, apsolutno nije zadrào originalnu fasadnu 18

19 broj 12, jul plastiku, {to se vidi na fotografiji br. 3 i, vezav{i se visinskom regulativom za vi{i objekat br. 37, mo`da zauvek napustio sestru bliznakiwu, objekat br. 35 koja je sada ostala usamqena i utonula u staro-novoj visinskoj regulativi. za li~ne, stambene, poslovne, javne ili druge potrebe doprinosi izgradwi bogatog gra anskog dru{tva u kome }e izgra ena fizi~ka struktura, arhitektonska i urbanisti~ka dostignu}a dati civilizacijske karakteristike ovog naroda. [to se ti~e saradwe izme u arhitekata koji se bave projektovawem objekata i arhitekata koji daju uslove za projektovawe ona bi morala biti vi{eslojna i reverzibilna ~ime bi se nesumwivo ostvarivao vi{i kvalitet arhitektonskih objekata. Ne zaboravimo da integritet arhitekte koji se gradi kroz znawe, radno iskustvo i karakterni li~ni stav, nosi na sebi i odgovornost autorstva. arh. Vesna Vili} Posmatraju}i objekat br. 35 sa ove vremenske distance (uz svo du`no po{tovawe prema kolegama iz Zavoda za za{titu spomenika kulture sa kojima sam imala dobru saradwu pri revitalizaciji objekata) i analiziraju}i moje skromne poku{aje da dekoraciju ipak podvedem pod postmodernisti~ki manir (okviri prozora, pravougaoni medaqoni - kasnije na licu mesta nesre}no redizajnirani, vertikalni pilastri...sl. br. 4 i sl. br. 5) ipak ostavim pe~at vremena u kome je objekat rekonstruisan, ne mogu a da ne priznam da mi je ào {to u to vreme nisam imala vi{e hrabrosti da se oduprem takvim uslovima za projektovawe. [to se spratnosti ti~e u ovom slu~aju se potvrdilo da je vrednost epicentralne trgova~ko- poslovne lokacije ipak ja~a od vrednosti za{ti}enog ambijenta. Li~ni ili privatni interesi, svejedno, u slu~aju objekta br. 33 jesu, po meni, se identifikovali sa dru{tvenim interesima i to je napokon dobro za ovaj grad. U prilog novom zakonu o gra ewu moram re}i da mora nastati promena svesti kod arhitekata koji rade dru{tveno zna~ajan i veoma odgovoran posao planirawa i formirawa uslova za gradwu. U tom smislu svaki je investitor dru{tveni dobrotvor, jer stvaraju}i gra evinski fond U POVODU DRUGOG IZDAWA PUBLIKACIJE GRADITEQI NI[A U glasniku Dru{tva arhitekata Ni{a ARHITEKT, br. 11, za mart 2003., najavqena je priprema drugog, pro{irenog izdawa publikacije GRADITEQI NI[A, u autorstvu arhitekte U predgovoru prvog izdawa, iz godine stoji, izme u ostalog, da serija Graditeqi Ni{a nije ome ena,... prikazanim autorima pridruì}e se u narednim izdawima novi autori i wihova dela. U prvom izdawu zastupqeni su arhitekti: Milutin Borisavqevi}, Danilo Vladisavqevi}, Dimitrije T. Leko, Aleksandra Medvedev, Milorad Ruvidi}, Grigorije Samojlov, Aleksandar Bu evac, Borislav Spasi}, Qupka Kova~evi}, Sa{a Bu evac, Milorad Vojinovi}, \or e Gligorijevi}, Qiqana Davidovi}, Desimir Dan~evi}, Du{an Ili}, Dimitrije Jovanovi}, Mirjana Jovanovi}, Predrag Katani}, Konstantin Krpi}, Zdravko ]uk, Zdravko Liki}, Sveta Markovi}, Kosta Marjanovi}, Mihailo Medvedev, Stojanka Miti}, Zoran Ran elovi}, Jovan Petrovi}, Qubomir Stankovi}, Vlastimir Stojanovi}, slikari i vajari Nikola Antov, Radomir Anti}, Du{an Nikoli}, Vasja Perevalov, Aleksandar [aki} i vrtni arhitekt Veqko Milojevi}. Drugo izdawe treba da bude dopuweno i pro{ireno novim graditeqima. Autori izvedenih objekata u Ni{u, mogu po sopstvenom izboru, da dostave raspoloìvu dokumentaciju, na adresu autora publikacije ili Dru{tva arhitekata Ni{a do g. arh. Prijezdina 5/12, Ni{, tel

20 GLASNIK DRU[TVA ARHITEKATA NI[A PUTOPIS SAO PAOLO VELIKA JABUKA BRAZILA Kafa, fudbal, karneval. Prve asocijacije kada se pomene Brazil. Zahvaqulu}i Me unarodnoj organizaciji za razmenu studenata IAESTE (The International Association for the Exchange of Students for Technical Experience) u avgustu 2002 dobila sam priliku da posetim i upoznam Brazil. Brazil-Sjediwene Dràve Brazila je najve}a dràva u Ju`noj Americi na obalama Atlantskog okeana. Portugalski moraeplovac Pedro Kabral je godine otkrio ovu lepu zemqu. Boje zastave Brazila zelena, ùta i plava predstavqaju prirodna bogatstva zemqe. Zelena- tropske {ume u slivu Amazona. Jo{ uvek neispitane u potpunosti. Bogate su mnogobrojnim vrstama vo}a (Gojaba, Graviola, Pitanga...) o kojima i sami Brazilci van Amazona malo ali i ostale rude. Plava-vodu. Reke Amazon, Parana, Iguasu su neprocewivo bogatsvo Brazila. Umetni~ki paviqon Glavni grad Brazila je Brazilija za sada najsmelija i najimpozantnija urbanisti~ka akcija HH veka. Urbanisti~ko re{ewe nove prestonice Brazila usvojeno je na raspisanom konkursu za novi grad. Iako urbanisti~ki i arhitektonski atraktivna Brazilija je za stanovnike Brazila grad bez du{e. Slavu najpoznatijeg grad Brazila u svetu ima Rio Pored Ria tu su i Sao Paolo, Manaus... Sao Paolo je tre}a metropola na svetu. Grad ima preko 15 miliona stanovnika a sa okolinom i preko 20 miliona. Nastawen je qudima svih rasa i nacionalnosti. Nazivaju ga poslovnim gradom. U wemu se nalaze predstavni{tva svih vode}ih kompanija u svetu. Ima preko restorana i pravo je mesto za qubiteqe dobre kuhiwe. Kulturni kalendar grada je popuwen tokom cele godine. Staln su de{avawa iz umetnosti, kwièvnosti, filma i pozori{ta. Sao Paolo predstavqa primer na{e budu}nosti. Glavno mesto za okupqawe i uìvawe mladih je svakako Ibirapuera Park. Park zauzima 16 miliona m2 zemqu{ta. Delo je ~uvenog brazilskog i svetskog arhitekte Oscara Niemeyera. Sadrì 13 sportskih terena, 4 jezera koje okriùju staze za tr~awe, vo`wu bickla i {etwu. Glavni kulturni objekti sme{teni u parku Muzej moderne umetnosti, Planetarijum, Umetni~ki paviqon... delo su Oscara Niemeyera. Glavna ulica u Sao Paulu, mada tako ne{to u gradu sa 15 miliona stanovnika ne postoji je Avenija Paulista. Radnim danom avenija je preplavqena poslovnim qudima i turistima. Oivi~ena je kulama u kojima su sme{tene svetske kompanije, banke. Prolaze}i uskim prolazom izme u kula 20

21 broj 12, jul stanovnicima poznatiji kao MASP-i (Museu de Arte de Sao Paulo). Muzej je arhitektonsko delo Line Bo Bardi Museu de Arte de Sao Paulo Avenida Paulista nailazi se na male parkove i prostore koji vas za trenutak odvode u mir i ti{inu. Kako postoji trka u izgradwi {to vi{qeg objekta tako postoji i trka u sre ivawu ovih malih prostora. To su pravi mali parkovi sa zelenim povr{inama, vodom, klupama. U tim parkovima ~esto budu izloène razne umetni~ke instalacije i izlo`be. [etaju}i se avenijom sa ose}ajem izgubqenosti u moru oblakodera nailazi se na pravo malo iznena ewe. U srcu avenije sa jedne strane nalazi se mala pra{uma koja je sre ena u park, a preko puta Muzej umetnosti Sao Paola, me u Mala oaza najpoznatije ène u svetu arhitekture. Lina Bo Bardi je ro ena u Rimu 1914 gde je i zavr{ila Arhitektonski fakultet. Bila je jedan od osniva~a i danas popularnog me u arhitektama italijanskog ~asopisa Domus. Svoj radni i ìvotni vek provela je u Brazilu. Me u brazilskim kolegama weno ime je veoma ceweno. Izgradwa muzeja je po~ela 1957 a objekat je zavr{en Glavnu nose}u konstrukciju ~ine dva crvena betonska rama raspona 70m. [to je u to vreme predstavqalo veliki poduhvat sobzirom da nose kubus bez unutra{wih stubova u kojem je sme{ten izlo`beni prostor. Muzej je bio doma}in mnogim svetskim izlo`bama. U Sao Paolu je sme{ten i univerzitetski grad i to grad u pravom skislu te re~i. Tu su sme{teni svi fakulteti, sportska dvorana, parkovi, muzej, po{ta, banka i studentski domovi. Univerzitetskim gradom saobra}a cirkularni autobus koji studente vozisa jednog kraja na drugi. Ono {to je moju pa`wu najvi{e privuklo je Arhitektonski fakultet. U neposrednoj blizini same zgrade nalazi se plato gde studenti imaju dodir sa procesom izvo ewa objekta. Naime student na drugoj godini ima za zadatak da sam izvede neki projekat. To su naj~e{}e mala dela, objekti koje student sam gradi. Objekti stoje na tom platou kao izlo`bena postavka do nardene generacije. Mada student tu moè da Plato za studentske radove 21

22 GLASNIK DRU[TVA ARHITEKATA NI[A radi i tokom cele godine i upozna sa razli~itim tehnikama gra ewa. U sklopu univerzitetskog grada je i Muzej savremene umetnosti MAC (Museu de Arte Contemporaneo). Museu de Arte Contemporaneo Objekat je izveden po projektu trenutno najpoznatijeg i najcewenijeg arhitekte Paulo Mendes da Rocha. Muzej u svojoj zbirci ima dela Pikasa, Matisa, [agala kao i brazlskih umetnika Portinaru i Anite Malfati. Paulo Mendes da Rocha svojom jednostavno{}u i sigurno{}u u kori{}ewu geometrijskih oblika dao je pe~at novijim objektima Sao Paola. U gradu sa 15 miliona stanovnika najve}i problem predstavqa saobra}aj. Naj~e{}e prevozno sredstvo je podzemna èleznica. Stanovnici do najbliè stanice dovoze se kolima a daqi put nastavqaju pdzemnom èleznicom. Metro ima samo tri linije i to dve koje predstavqaju osovine grada u pravcu sever-jug odnosno istok-zapad i tre}u koja se prikqu~uje liniji sever-jug. O brzini i ta~nosti metroa ne treba govoriti. Sva lepota i rasko{ Sao Paola se zaboravi na izlazu iz grada kada se ugledaju siroma{na naseqa takozvane favele. Favele su naseqa gde ne postoji ku}a od opeke ili nekog ja~eg materijala. Sve ku}e su od debqeg kartona ili od gips kartonskih plo~a. Kraj favele je pogledom nemogu}e uhvatiti. U Sao Paolu i Brazilu oko10% stanovni{tva ~ini sredwu klasu, 2% su ekstra bogati qudi a ostatak su siroma{ni qudi. Bogati qudi ne isti~u na ulici svoje bogatsvo skupim kolima jer je stepen kriminala veliki. U emisiji vesti u 22 sata spiker javqa o kidnapovawima, kra ama lepom vremenu i sutra{wem danu. Iako zvu~i paradoksalno to je svakodnevnica stanovnika Brazila. Me utim to ne umawuje lepotu i atraktinost gradova Brazila. Turisti koji posete Brazil ìve sa èqom da se jednog dana ponovo vrate. arh. Danijela Milanovi} Instituto cultural Itau MOLIMO ^LANOVE DAN-a DA IZMIRE SVOJE OBAVEZE U POGLEDU ^LANARINE DONESITE DVE FOTOGRAFIJE UKOLIKO NISTE TO DO SADA UÎNILI, RADI DOBIJAWA ^LANSKE KARTE 22

23 broj 12, jul SALONI ARHITEKTURE SALONI ARHITEKTURE BEOGRAD Muzej primewene umetnosti god Naslovna strana Salona Branislav Mitrovi}, d.i.a. Zorica Savi~i}, d.i.a. Qubina Tasi} Stefanovi}, d.i.a. \or e Grbi}, ULUPUDS-a Du{an Te{i}, arh. d.i.o. Du{ica Jaukovi} U svom starom terminu, na pomalo kultnom mestu za arhitekturu i umetnost, u Muzeju primewene umetnosti, otvoren je i odràn 25. jubilarni Salon arhitekture Beograda. Na otvarawu uobi~ajena gu`va i poznati qudi, mada je primetan izostanak nekih doskora neizostavnih qudi koji su pratili otvarawe. I ponovo na otvarawu nema kataloga, koji }e se kasnije pojaviti i koji za razliku od prethodne godine (godina) moè da zasluì pohvalu, kako u dizajnerskom smislu, tako i u ~itqivosti. Ovog puta nema ni dodele nagrada na otvarawu, iako su pro~itana imena dobitnika priznawa i nagrada. [to se ti~e nagrada, moè se re}i da su uravnoteène, ali svakako pada u o~i, bar autoru ovoga teksta, izostanak (nedodeqivawe) u kategoriji studentskih radova. I ove godine Ni{ nije ostao bez priznawa, jer je kolega arh. Sa{a Bu evac u kategoriji realizacija dobio priznawe za Kapelu na Spomen kompleksu Bubaw. Na ~ast na{em Dru{tvu moè da bude, da je svojevremeno idejni projekat za ovu, pomalo, za pravoslavnu crkvu, futuristi~ku i savremenu ideju kapele, zdu{no podrào na jednom od svojih sastanaka. Grand-pri salona osvojio je rad arh. Vasilije Milunovi} za zgradu MPC-a na Novom Beogradu, koja svojom prozra~no{}u i uvla~ewem eksterijera u enterijer pleni, kao {to pleni i sama wena jednostavnost i visok domet u obradi, kako spoqa{wih elemenata, tako i elemenata eksterijera. 23

24 GLASNIK DRU[TVA ARHITEKATA NI[A Priznawa, sem navedenog rada arh. Sa{e Bu evca, u oblasti arhitekture dobili su: arh. Zoran Radoji~i} i arh. Dejan Miqkovi} za TPC Slavija u Beogradu, arh. Bogdan Slavica, arh. \or e Gec i arh. Stanislav Martinovi} za poslovni centar M- PLAST u [apcu, arh. Milenija Maru{i} i arh. Darko Maru{i} za benzinsku pumpu sa kafeom u Mirjevu, arh. Zoran Bulaji} za porodi~nu ku}u Vasi} u Ko{utwaku, Beograd, arh. Zoran Miti}, arh. arh. Slobodan Deni} i arh. Blagota Pe{i} za projekat Velikog Eipatskog muzeja u Kairu. Priznawa za oblast urbanizma dobili su: arh. Zoran Lazovi} za Studiju prostora Grad nade, 24

25 broj 12, jul autorska grupa Centra za planirawe (CEP) za regulacione planove Bulevara kraqa Aleksandra u Beogradu, koji su kontinualno razra ivani u periodu god. Priznawe za oblast enterijera dodeqeno je: arh. Branislavu To{kovi}u za kompleks METSTO AUTOMATION, Tamere u Finskoj, Oblast publicistike: Qiqana Mileti} Abramovi} za kwigu Arhitektura rezidencija i vila Beograda god. Tako e je i `iri ULUPUDS-a dodelio nagrade za oblast enterijera i to: arh. Bogdanu Slavici, arh. \or u Gecu, arh. Stanislavu Martinovi}u za poslovni centar M- PLAST u [apcu. 25

26 GLASNIK DRU[TVA ARHITEKATA NI[A 26 Na kraju, sa zadovoqstvom moè se konstatovati da su i ni{ki autori uzeli zna~ajno u~e{}e na Salonu i to u svim kategorijama sem urbanizma: arh. Sa{a Bu evac arh. Vesna Vili}, arh. Aleksandar Milojkovi}, arh. Branislava Katani}, prof.dr Mirjana An elkovi}, prof.dr Hranislav An elkovi}, mr Miomir Vasov, mr Qiqana Vasilevska, mr Danica Stankovi}, mr Sowa Krasi}, arh. Nikola Rudi}, arh. Strahiwa Bandobranski, arh. Marina Topalovi}, arh. Nikola Radovanovi}, arh. Predrag T. Jani}, arh. Aleksandar \. Kekovi}, arh. Toma P. Jani}, te studenti arhitekture: Ivan Kosti}, Slavi{a Kondi}, \or e Kiti}, Du{an Nikoli}, Marko Nikoli}, \or e Jankovi}, Andrej Cerovi}, Dejan Plav{i}, Ana Trpeski, Marjan Petrovi}, Ana Lukovi}, Dragan Dani~i}, Jelena Mili}evi}, Dragana Jovanovi}, Kristina Miti}, Milan Anti}, Milan Tasev, Petar [piri}, Aleksandar Nestorovi}, Mirko Stanimirovi}, Julija Jovanovi} i Sandra Stev~i}, a Dru{tvo arhitekata Ni{a bilo je kolektivno predstavqeno svojim glasnikom Arhitekt br.10. Posebno treba ista}i u~e{}e ni{kih studenata arhitekture koji su svojom masovno{}u i kvalitetom radova zasenili kolege iz ostalih sredina. Ovogodi{wi Salon, za razliku od prethodnog imao je prili~no visok kvalitet radova, ali ono {to posebno raduje je i veliki broj izvedenih radova, pa je za nadati se i verovati da vreme krize i papirnate arhitekture polako prolazi, a da dolazi vreme svekolikog, pa samim tim i arhitektonskog uzleta. NAPOMENA: Fotografija nagra enog objekta je data ispod teksta o dobijenom priznawu. arh. Aleksandar \. Kekovi} DANI ARHITEKTURE NOVOG SADA Galerija SPENS Tradicionalne Dane arhitekture Novog Sada i ove godine po~etkom maja uspe{no je organizovalo Dru{tvo arhitekata Novog Sada. U prepunoj galeriji koja se nalazi u reprezentativnom prostoru novosadskog poslovno-sportskog centra SPENS, izloèna je ovogodi{wa selekcija radova arhitekata i studenata arhitekture iz tri najve}a srpska arhitektonska centra: Novog Sada, Beograda i Ni{a. U dobro osmi{qenoj postavci primetno je odsustvo nekih nagra enih autora sa ovogodi{weg Beogradskog Salona, {to ni u kom slu~aju ne umawuje visok kvalitet prikazanih radova. Primetan je nastavak savremenog tretirawa prostora i oblikovawa i primena novih materijala, kao i veliki broj radova, {to posebno raduje. Zamerke se mogu izre}i na neizlazak kataloga na otvarawu Izlo`be, {to se na Danima arhitekture Novog Sada retko de{ava, kao i ponovno nedodeqivawe bilo kakve nagrade radovima studenata arhitekture iz Ni{a, iako su bili i najbrojniji i sa najrazli~itijim temama i sa daleko najve}im dometima u svojoj kategoriji. [to se nagrada ti~e, ovogodi{wi ìri nije dodelio nagradu za urbanizam, a ostale nagrade su raspore ene: Arhitektonski projekti: Prof. mr Petru Arsi}u, arhitekti iz Beograda, za projekat Poslovnog centra koncerna Hemofarm u Vr{cu. Arhitektonske realizacije: Dejanu Babovi}u, arhitekti iz Beograda, za realizaciju objekta benzinska pumpa na Novom Beogradu u bloku 70. Enterijer realizacije: Prof. mr Petru Arsi}u, arhitekti iz Beograda, za realizovani enterijer poslovne zgrade GASPROM - STROITRANSGAS u Moskvi

27 broj 12, jul Publicistika: Dr Aleksandru Milenkovi}u, arhitekti iz Beograda za kwigu Svici u betonu, izdawe SAS-a. Studentski radovi: Miodragu Ku~u, arhitekti iz Novog Sada, za diplomski rad na temu Rekonstrukcije dela Novog naseqa u Novom Sadu Ivani Soviq, arhitekti iz Novog Sada za diplomski rad projekat Centra arhitekture u Novom Sadu Specijalno priznawe - nagrada Salona dodeqena je prof. mr Petru Arsi}u, arhitekti iz Beograda, za originalnost i individualnost u konceptualnoj postavci objekta koncerna Hemofarm u Vr{cu. Godi{wu nagradu arhitekture Novog Sada, autorskom timu Tijane \or evi}, Maje Dragi{i} i Milana Bo`i}a za stambeno-poslovni objekat u Novom Sadu, u ulici Ivana Kosan~i}a broj 1-3, investitora i izvo a~a GPP GRADING iz Novog Sada. Ono na {ta ni{ki arhitekti i studenti arhitekture mogu biti ponosni je da su u jakoj konkurenciji dostojno reprezentovali struku i grad iz kojeg dolaze, a u~esnici iz Ni{a su slede}i: arh. Aleksandar Milojkovi}, arh. Branislava Katani}, prof.dr Mirjana An elkovi}, 27

28 GLASNIK DRU[TVA ARHITEKATA NI[A prof.dr Hranislav An elkovi}, mr Miomir Vasov, mr Qiqana Vasilevska, mr Danica Stankovi}, mr Sowa Krasi}, arh. Aleksandar \. Kekovi}, te studenti arhitekture: Ivan Kosti}, Slavi{a Kondi}, \or e Kiti}, Du{an Nikoli}, Marko Nikoli}, \or e Jankovi}, Andrej Cerovi}, Dejan Plav{i}, Ana Trpeski, Marjan Petrovi}, Ana Lukovi}, Dragan Dani~i}, Jelena Mili}evi}, Dragana Jovanovi}, Kristina Miti}, Milan Anti}, Milan Tasev, Petar [piri}, Aleksandar Nestorovi}, Mirko Stanimirovi}, Julija Jovanovi} i Sandra Stev~i}. U okviru sve~anosti otvarawa odr`ana je i tribina na temu Industrijska arhitektura sa akcentom na na{e arhitektonsko nasle e u toj oblasti i pravcem wegove rekonstrukcije i revitalizacije. Tema je interesantna ali ~ini se neprimerena trenutku kada se arhitektonska struka bori sa elementarnim stvarima, kao {to su zakoni, Komora, licence, po{tovawe autorskih prava, pa je ~ini mi se bilo primerenije da se o tome govori. Na ceremoniji otvarawa, uz standardno dobar koktel i zakusku, prire ena je i promocija novog ~etrdeset prvog broja ~asopisa DANS, sa mno{tvom zanimqivih priloga, {to je donekle konpenzovalo izosanak kataloga izlo`be. Vaqa ista}i da sem nekoliko propusta, koji su navedeni u ovom tekstu i koje sam uveren da }e kolege iz Novog Sada naredni put otkloniti, sve je bilo standardno dobro organizovano i da }e dogodine biti jo{ boqe. Izviwavamo se ~itaocima zbog nekompletnih likovnih priloga - nismo uspeli da dobavimo foto-materijal i za ostale nagra ene radove. arh. Aleksandar \. Kekovi} 28

29 broj 12, jul EKSKURZIJA POSETA SALONU ARHITEKTURE U BEOGRADU Ovogodi{wi arhitektonski obilazak Beograda protekao je u znaku studenata arhitekture koji su ~inili ubedqivu ve}inu od oko stotinak kolega. U dva autobusa obilazali smo arhitektonske i kulturne (kultne) objekte i doga aje prestonice, {to posebno raduje. Druga kulturna manifestacija stiè nam sa druge strane Jadrana i predstavqa prikaz razvoja Italijanskog dizajna od godine, na kojoj se sre}emo sa najzna~ajnijim delima ovog, specifi~nog na~ina razmi{qawa, o wegovom zna~aju, o wegovim autorima, ta~nije wihovim delima. Ogromno i dragoceno iskustvo za mlade kolege koji uìvo upore uju znawa iz enterijera i dizajna tako i za starije da se podsete zlatnog perioda 60-ih i 70-ih, ali i Postmoderne, te da vide i najnovija stremqewa. Nakon ovako interesantnog obilaska, sledi obilazak jo{ jednog impresivnog objekta, koji je ove godine, ta~nije wegov autor arh. Vasilije Milunovi} dobio Grand pri Salona arhitekture, a to je poslovni objekat MPC-a na Novom Beogradu, U neposrednoj blizini beogradske Arene, a preko puta Savezne vlade. Mogu}nost da objekat iznutra vidimo i obi emo i ovog puta, kao nebrojeno puta do sada omogu}io nam je na{ kolega i veliki prijateq Ni{a mr.arh. Igor Mari}, predsednik Dru{tva arhitekata Beograda. Zgrada relativno skromnih dimenzija i spratnosti, upravo pleni svojom jednostavno{}u, funkcionalno{}u, izbalansirano{}u unutra{weg i spoqa{weg prostora i wegovom me usobnom povezano{}u. Muzej savremene umetnosti U veseloj atmosferi put do Beograda trajao je kra}e nego {to u stvari jeste. Prva stanica na{eg putovawa je Muzej savremene umetnosti na U{}u, antologijsko delo savremene srpske arhitekture, doajena na{e arhitektonske scene arh. Ivana Anti}a. Za mnoge na{e mlade kolege ovo je prvi susret uìvo sa ovim delom i veliko i dragoceno iskustvo. Poslovni objekat MPC-a U Muzeju dve zna~ajne manifestacije. Izlo`ba Jugoslovenski kulturni prostor koja u mnogome govori o jednom vremenu pro{lom, o wegovom ogromnom kulturnom zna~ewu za vreme wegovog bitisawa ali i kasnije. Na Salonu Posle kratkog zadràvawa i obaveznog slikawa, kre}emo put krajweg odredi{ta, a to je Muzej primewene umetnosti u centru starog dela Beograda. U samom Muzeju, dolazak ovolikog broja qudi odmah stvara ìvost i dinami~nost, a {to se ti~e utisaka o Salonu, o wima sam ve} pisao u za to posebno namewenoj rubrici, ili ako je neko jo{ radoznaliji neka pita i u~esnike same ekskurzije. Na povratku ti{ina, umor ~ini svoje, pa ni mladost ponekad za wega nema leka. Ili je mo`da u pitawu slatki san stvarawa i kreacije neke nove arhitekture. arh. Aleksandar \. Kekovi} 29

30 GLASNIK DRU[TVA ARHITEKATA NI[A TRIBINE I OKRUGLI STOLOVI MOGU]I PRAVCI URE\EWA CENTRALNOG PARKA U NI[KOJ BAWI nove ideje U organizaciji Op{tine Ni{ka Bawa i Dru{tva arhitekata Ni{a odràne su tribina i okrugli sto o mogu}im pravcima ure ewa centralnog parka u Ni{koj Bawi sa teì{tem ka novim idejama. Tribina i okrugli sto odràni su u Ni{koj Bawi, u Radonu, i godine. Tribini i okruglom stolu prisustvovali su u~esnici razli~itih struktura: predstavnici Op{tine, Dru{tva arhitekata, Zavoda za urbanizam, profesionalno opredeqenih lica, predstavnici Grada, i ostale zainteresovane stranke. Uvodnu re~ na tribini dao je Branislav Cvetkovi}, predsednik op{tine Ni{ka Bawa a na okruglom stolu predsednik Izvr{nog odbora Ni{ke Stojanovi}. Pozdraviv{i skup, izrazili su o~ekivawe da }e tribina i okrugli sto doneti konkretizaciju ideja i mogu}e na~ine wihove realizacije a sve u kontekstu oìvqavawa i kvalitetnog osmi{qavawa predmetnog prostora. Ispred Dru{tva arhitekata Ni{a tribinu su vodili arh. Dragana Cani} i arh. Branimir ]iri}. U delu rasprave ve}ina prisutnih je uzela u~e{}e i svojim komentarima i idejama dala doprinose uspe{nosti tribine i okruglog stola. * Tribina je pokazala da smernice prilikom raspisa konkursa treba da vode ka osmi{qavawu naleglih prostora na centralni gradski park: pristupni prostor Bawi, sam centralni gradski park, prostor do izvori{ta i prostor prema Brdu (Koritniku). Sadràje uslu`nih delatnosti osmisliti po obodu parka, u prizemqima postoje}ih objekata revitalizovati ih i dati im odgovaraju}i arhitektonski smisao. Osnovna razmi{qawa u kontekstu pomenutih je da se oìvi ìvot Bawe privla~ewem investitora, osmi{qenim dizajnom prostora i pruàwem razli~itih usluga korisnicima prostora. * Razmi{qawa u~esnika okruglog stola su pokazala da postoje razli~ita mi{qewa oko ure ewa centralnog parka i sadràja koje treba osmisliti u predmetnom prostoru. Osnov razli~itosti leì u unapred definisanom arhitektonskom pristupu, to jest, arhitektonskom projektovawu pre vremena. Apstrahuju}i tu ~iwenicu dolazi se do jedinstvenog zakqu~ka da je neophodno organizovati anketni konkurs za ure ewe centra Bawe. Na taj na~in otvara se pitawe programa i granica konkursnog rada. Na osnovu odràne tribine i okruglog stola, ve}ina prisutnih se sloìla da centralni bawski prostor treba posmatrati kao gradski centar sa dva pola me usobno povezanih parkovskom povr{inom. Predmet konkursa bi bio i osmi{qavawe sadràja tog centra. Po zadatim granicama centralnog prostora, na wegovim obodnim delovima, i u prizemqima postoje}ih objekata uvu}i sadràje koji tako e treba da budu predmet konkursnog rada. Ukqu~ivawe prilaza Bawi - kapija Bawe - tako e treba da bude predmet konkursa, kao i osmi{qavawe urbanog mobilijara i ure ewe parkovskih povr{ina. Granice zahvata konkursnog rada ne treba striktno definisati (omogu}iti u~esnicima konkursa da daju svoje predloge) ali treba ukqu~iti prostore ulazne partije centralnog gradskog parka sa naleglim povr{inama i postoje}im sadràjima, kao i prostor prema izvori{tu i Koritniku. Tek na osnovu prispelih re{ewa u konkursnim radovima, treba definisati konkretan program realizacije predloènih ideja. * Dru{tvo arhitekata Ni{a se nada da }e predstavnici Op{tine Ni{ka Bawa na svojim forumima doneti adekvatne odluke u kontekstu zakqu~aka organizovane tribine i okruglog stola. arh. Branimir ]iri} ÊTVRTKOM U 19 ÂSOVA U PROSTORIJAMA DAN-a ODR@AVAJU SE SASTANCI UPRAVNOG ODBORA DO\ITE PRIDRU@ITE NAM SE DAJTE SVOJ DOPRINOS ARHITEKTONSKOJ STRUCI KROZ AKTIVNOSTI DAN-A 30

31 broj 12, jul SAS SEDNICA UPRAVNOG ODBORA SAS-a god. Nakon duèg vremena, u prostorijama SAS-a odràna je sednica UO SAS-a u pro{irenom sastavu, gde se razgovaralo na osnovu unapred predloènog dnevnog reda. Najvi{e re~i bilo je o nekoliko bitnih ta~aka, kao {to su finansijsko stawe, za koje se moè re}i da je izuzetno dobro, i da nakon vi{egodi{we stagnacije Savez arhitekata Srbije posluje pozitivno. Zatim se raspravqalo o predstoje}im aktivnostima, izme u ostalog i o 7. Beogradskom trijenalu svetske arhitekture, koji se odràva od god u paviqonu Cvijeta Zuzori}, koji je do sada bio u organizaciji arhitekte Ivice Mla enovi}a, a koji od ove godine postaje manifestacija od zna~aja za Beograd i Srbiju, te je shodno tome finansira Grad Beograd i organizuje Savez arhitekata Srbije i Dru{tvo arhitekata Beograda. U istom tom periodu, s po~etka te manifestacije, ta~nije od god. u Beogradu }e se odràti i me unarodna konferencija arhitekata i sednica Saveta arhitekata centralne i isto~ne Evrope, na kojima }e biti re~i o razvoju gradova i problematici struke uop{te. Na sednici je bilo jo{ govora i o Izlo`bi aktuelne srpske arhitekture, wenoj organizaciji i kriterijima za odabir radova, te wenoj prezentaciji u javnosti. Razgovaralo se i o konkursima u organizaciji SAS-a i dru{tava arhitekata {irom Srbije i konstatovano je da je konkursna aktivnost u zadwem periodu bila vrlo ìva. Istaknuto je da bi se trebala razvijati daqa saradwa izme u dru{tava i SAS-a po ovom pitawu i striktno po{tovati Pravilnik SAS-a. Jedna od tema su bile i serija tribina u organizaciji SAS-a i DAB-a, posve}enim problemima struke, kao {to su Komora i licence, koja je usledila odmah posle ovog sastanka, kao i one koje slede u 19 ~asova Autorska prava u arhitekturi i za{tita intelektualne svojine, i god. u 19 ~asova na temu Konkursi, pravilnik i praksa. Slede}a sednica U.O. SAS-a zakazana je god. na svetski dan arhitekata u Novom Sadu. Na jesen se planira da se jedna sednica U.O. SAS-a odrì u Ni{u u okviru Dana arhitekture-ni{ TRIBINA KOMORA I LICENCE Na po~etku serijala tribina SAS-a i DABa u sali SAS-a, odràna je tribina pod nazivom Komora i licence, a vezano za aktuelni trenutak u svetlu novousvojenog Zakona o planirawu, u okviru kojeg se predvi a osnivawe Komore i izdavawe li~nih licenci. Tribinu su vodili predsednik Udruèwa arhitekata Srbije i Crne Gore, arh. Raoni}, predsednik DAB-a, arh. Igor Mari} i arh. \or e Grbi}, predstavnik DANS-a. Kao gost tribine bila je i gospo a Nedeqkov, arhitekta iz Berlina, vicepredsednik Komore Berlina. Ispred tima koji je kreirao Zakon bio je arh. Marin Kre{i}. Gospo a Nedeqkov prenela je iskustva o radu arhitektonskih komora u Nema~koj, kojih ima 16, a posebno o radu Berlinske komore, koja ima 6700 ~lanova. U uvodnim napomenama istaknuto je da se u ovom trenutku nije mogao doneti Zakon o komori, ve} je kroz Zakon o planirawu formirana Inèwerska komora u okviru koje }e postojati Sekcija arhitekata. Ta sekcija se deli na 4 grupe, i to: - prostornih planera - urbanista - projektanata - izvo a~a Licenca je pojedina~na i svaki ovla{}eni arhitekta ima}e svoj pe~at sa imenom, prezimenom i brojem ovla{}ewa kojima }e overavati projekte. Da bi Komora po~ela sa radom neophodno je formirawe Skup{tine, koja bi sa~inila Statut i ostala pravila vezana za Komoru. U polemi~noj raspravi izme u u~esnika na tribini sa jedne strane, i predstavnika predlaga~a Zakona sa druge strane, istaknuto je mno{tvo negativnosti ~itavog Zakona o planirawu, a posebno u segmentu koji se ti~e Komore i licenci. Traèno je formirawe posebne Komore arhitekata, zatim da licencirani arhitekta moè samostalno sa investitorom da ugovara posao (a ne kako je predvi eno, preko firme), da Komora bude odvojena od Ministarstva gra evine i da bude samostalni pravni subjekt, da bude ustrojena na regionalnom principu, kako bi se izvr{io boqi uvid i kontrola u rad ~lanstva; i jo{ mnogo toga na {ta je odgovor bio ili pozivawe na Ustav koji navodno ne dozvoqava formirawe komora, ili da je to re{eno u okviru zakona, ili se }utke prelazilo preko toga. Stavovi u~esnika rasprave na tribini nai{li su na podr{ku koleginice iz Nema~ke, a zakqu~eno je da se u postoje}im okolnostima i zadatim zakonskim okvirima kroz Statut Komore proba do}i do {to povoqnijeg re{ewa za struku, te da sve ovo treba smatrati kao prelazno re{ewe do usvajawa novog Ustava, a potom i novih zakonskih re{ewa. Dru{tvo arhitekata Beograda }e sa~initi zakqu~ke sa ove tribine, koje }e proslediti Ministarstvu, ~lanovima strukovnih organizacija i poku{ati da ugradi u Statut Komore. arh. Aleksandar \. Kekovi} 31

32 GLASNIK DRU[TVA ARHITEKATA NI[A KONFERENCIJA ARHITEKTURE PRVA ME\UNARODNA BEOGRADSKA KONFERENCIJA ARHITEKATA REDOVNO ZASEDAWE SAVETA ARHITEKATA CENTRALNE I ISTO^NE EVROPE (ACCEE) Beograd, U Beogradu je 27. i 28. juna ove godine odràna Prva me unarodna beogradska konferencija arhitekata i redovno zasedawe Saveta arhitekata centralne i isto~ne Evrope (ACCEE). Na poziv organizatora: SAS-a, DAB-a i Arhitektonskog fakulteta, u Beogradu su boravili na{i predstavnici arh. Zoran êmeriki} i arh, Branimir ]iri} kao i arhitekti Vesna Vili}, Bratislav Stojkovi} i Aleksandra Milo{evi}. Skupu su prisustvovale delegacije iz dvanaest zemaqa centralne i isto~ne Evrope, arhitekti iz Evropskog saveta arhitekata (ACE), Me unarodne unije arhitekata (UIA), Me unarodne unije arhitekata iz zemaqa biv{eg Sovjetskog saveza, Saveza arhitekata Slovenije i Turske komore arhitekata. Naàlost, aktuelni predsednik UIA g. Jaime Lerner, uo~i same konferencije otkazao je najavqen dolazak. Radni deo konferencije obuhvatio je slede}e teme: profesionalna praksa u zemqama ~lanicama, organizacioni oblici profesionalnih aktivnosti (komore arhitekata), nacionalni konkursi pod nazivom U slavu gradova kao i najava slede}e konferencije UIA u Istambulu godine. Promovisan je Me unarodni anketni konkurs za obnovu i razvoj istorijskog jezgra Beograda u zoni Savskog amfiteatra. Na kraju zasedawa usvojena je Deklaracija i izabran novi predsednik. Zapaèno izlagawe je imao ni{ki arhitekt Ivan Redi, koji ve} duè vreme ìvi i radi u Gracu, zatim g. Justus Dahinden iz [vajcarske, prof. Dimitrije Mladenovi} i drugi. U okviru prate}ih aktivnosti, organizovane su posete zgradi Savezne skup{tine, Arhitektonskom fakultetu, Muzeju savremene umetnosti i Zavodu za za{titu spomenika kulture Beograda, a u~esnici su prisustvovali i otvarawu Sedmog beogradskog trijenala svetske arhitekture u paviqonu Cvijeta Zuzori}. Zavr{nica cele manifestacije je bilo krstarewe brodom du` dunavske i savske obale starog i novog dela Beograda. Prevoz i sme{taj je omogu}io Zavod za urbanizam Ni{. arh. Zoran êmeriki} SA FAKULTETA KONKURS KOMPANIJE Graphisoft ZA NAJBOQI ArchiCAD RENDERING ZA APRIL Pobednik na konkursu Igor Stajkovi}, student arhitekture u Ni{u Kompanija Graphisoft ve} skoro dve godine raspisuje svakog meseca konkurs za najboqi ArchiCAD rendering. Igor Stajkovi}, student IV godine Arhitektonskog odseka Gra evinsko-arhitektonskog fakulteta u Ni{u, pobednik je na ovom konkursu za mesec april godine. Detaqnije informacije se mogu na}i na sajtu (ovaj sajt su otvorili studenti arhitekture GAF u Ni{u i zasluùje, zbog svojih kvaliteta, sve pohvale i na{u preporuku). arh. Hranislav An elkovi} IZVE[TAJ SA 2. KONGRESA STUDENATA ARHITEKTURE IZ BIV[E JUGOSLAVIJE Novi Sad maj 2003.god. U Novom Sadu je od 2-5.maja 2003.god. odràn 2. Kongres studenata arhitekture sa prostora biv{e Jugoslavije. Doga aj sli~an ovome odràn je u maju god. u Qubqani, u Sloveniji. U radu Kongresa su u~estvovali predstavnici arhitektonskih fakulteta Univerziteta iz Qubqane, Sarajeva, Bawa Luke, Skopja, Podgorice, Beograda, Novog Sada, kao i Gra evinskoarhitektonskog fakulteta Univerziteta u Ni{u - ukupno oko 120 u~esnika. 32

33 broj 12, jul Ispred panoa Kongres je uspe{no organizovala Studijska grupa za savremenu arhitekturu Dragi{a Bra{ovan pri Fakultetu tehni~kih nauka - odsek arhitekture Univerziteta u Novom Sadu. Razmena mi{qewa, ideja i pogleda na arhitekturu danas, jeste bila osnovna zamisao ovog susreta. Iz tog razloga je program obuhvatio stru~na predavawa, prezentacije i diskusije o radovima studenata u~esnika Kongresa. U sklopu programa bio je predvi en radni i slobodni deo. U radnom delu Kongresa odràne su slede}e aktivnosti: Pano projektovawe 1 - izlo`ba studentskih radova - prezentacija radova studenata po fakultetima na jednu od zadatih stru~nih tema - predavawa profesora iz Novog Sada i Qubqane - dogovor o organizovawu Kongresa 2004.god. Slobodni deo programa obuhvatio je: - obilazak Sremskih Karlovaca i Fru{kogorskih manastira - obilazak Novog Sada, Petrovaradina i Tvr ave - druèwa (ve~ere, ùrke, ru~kove...) Ekipu iz Ni{a ~inilo je sedam ~lanova - studenti arhitektonskog odseka Ivana Simonovi}, Jovica Milo{evi}, Neboj{a Stankovi}, Bojan Stanojevi}, Nikola Boji}, Sr an Zaji} i asistent mr Qiqana Vasilevska. Studenti iz Ni{a su na izlo`bi radova, koja je bila organizovana u fakultetskom holu, prezentovali svoje i radove svojih kolega iz oblasti urbanizma, projektovaa dru{tvenih, stambenih i privrednih zgrada i enterijera. Na ~etiri panoa ({to je bio uslov organizatora za sve fakultete) studenti su prikazali presek onoga ~ime su se na fakultetu u prethodnoj godini bavili u okviru navedenih predmeta. Sude}i po pohvalama koje su dobili od svojih kolega sa ostalih fakulteta, moèmo biti zadovoqni efektima wihovog angaòvawa i postignutim rezultatima. Na keju Od strane organizatora bile su definisane stru~ne teme koje su studenti svih fakulteta prezentovali po rasporedu predvi enom programom. Predloène su bile slede}e teme: - regionalna arhitektura sredine iz koje dolazite i wene pouke danas - grad na reci - stara gradska jezgra - portret jednog velikog arhitekte iz va{e sredine 33

34 GLASNIK DRU[TVA ARHITEKATA NI[A - nova stambena naseqa i wihova obnova danas - deca u gradu - javni-socijalni prostori u gradu Studenti iz Ni{a su odabrali temu javnisocijalni prostori u gradu i u okviru we, drugog dana Kongresa, prikazali multimedijalnu prezentaciju javnih prostora Ni{a koja je tako e nai{la na dobar prijem. Svi fakulteti su tako e imali svoje prezentacije u okviru odabranih tema. U toku Kongresa odràna su i tri predavawa. Prvo je odrào prof. dr Ranko Radovi}, koji je ujedno i otvorio Kongres. Tema predavawa je bila Arhitektura danas - putevi, stranputice i nade. Drugog dana Kongresa predavawe na temu Uewe arhitekture u svetlu dru{tvenog stawa i razvojnih procesa odrào je doc. mr Radivoje Dinulovi} sa novosadskog fakulteta, a tre}eg prof. dr Janez Koèq iz Qubqane. Zadweg dana Kongresa uz wegovo sve~ano zatvarawe dogovoreno je da organizator Kongresa 2004.god. bude Arhitektonski fakultet Univerziteta u Skopju, Makedonija. arh. Qiqana Vasilevska IZLO@BA KONKURSNIH RADOVA IDEJNOG RE[EWA HOTELA U BAWI TOPILO Dom Vojske, 1-13.jul Naslovna strana kataloga U toku godine. Ministarstvo za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije, i Skup{tina Op{tine Ni{, prihvatili su finansirawe nau~nog projekta Pravci odrìvog razvoja sela na administrativnom podru~ju grada Ni{a. Projekat realizuje Gra evinsko-arhitektonski fakultet u Ni{u. Istraìva~kim timom, koji broji 12 istraìva~a, rukovodi dr arh. Mirjana An elkovi}, redovni profesor (u ARHITEKT -u br, 9, avgust na strani 30. mogu se na}i detaqnije informacije o ovom nau~nom projektu). Podru~je istraìvawa je definisano administrativnom granicom grada Ni{a i obuhvata 68 seoskih naseqa. Projektom je predvi eno istraìvawe seoske problematike kroz {est podtema: 1. Rurizam 2. Stanovawe 3. Obrazovawe 4. Privreda 5. Seoski turizam 6. Vodosnabdevawe i otpadne vode U okviru podteme Seoski turizam, Bawa Topilo, koja se nalazi pored Toponi~ke reke, izme u sela Kravqe i Vele Poqe, akcentovana je kao izuzetan prirodan potencijal, koji zasluùje posebnu pa`wu. Sama Bawa je spontano niklo vikend naseqe, koje stihijskim razvojem sve vi{e ugroàva izuzetne ambijentalne resurse ovog lokaliteta. Da bi se daqi razvoj podru~ja pravilno usmerio, Skup{tina Op{tine Ni{ je, god., finansirala izradu Prostornog plana podru~ja sa elementima detaqnog urbanisti~kog plana za Bawu Topilo. Urbanisti~kim planom, pored drugih sadràja, predvi ena je izgradwa hotela u blizini kupali{ta. U skladu sa programom pomenutog nau~nog projekta, do{lo se na ideju da se, preko semestralnog zadatka studenata VIII semestra, na predmetu Projektovawe dru{tvenih zgrada Arhitektonskog odseka Gra evinsko-arhitektonskog fakulteta u Ni{u, u formi internog konkursa (anketnog karaktera), do e do idejnih arhitektonskourbanisti~kih re{ewa hotelskog kompleksa. Ideja je sa posebnim interesovawem prihva}ena od projektnog biroa Investprojekt iz Ni{a kao jednog od suvlasnika Bawe. Ovaj konkurs je od strane biroa podràn ne samo verbalno ve} i kroz finansirawe ve}eg dela tro{kova. Preostali deo tro{kova je pokrio Gra evinsko-arhitektonski fakultet i nekoliko sponzora iz Bawe Topilo. Predmetni nastavnik dr ar. Mirjana An elkovi}, redovni profesor i saradnici na predmetu mr arh. Danica Stankovi}, dipl. in`. arh. Aleksandar Milojkovi} i dipl. in`. arh. Milan Tani} kao i dipl. in`. za{tite ìvotne sredine Rade \uri} ( Investprojekt ) bili su glavni nosioci organizacije ovog konkursa. Radi upoznavawa sa lokacijom organizovan je obilazak Bawe i tom prilokom je proceweno da 34

35 broj 12, jul su, pored urbanisti~kim projektom predvi ene, pogodne jo{ dve lokacije za gradwu hotela. Nastavnik i saradnici su pripremili projektni program i po~etkom marta godine je objavqen konkurs. Formirani su timovi od 2 do 3 studenta, koji su uz odre enu konsultativnu pomo} predmetnog nastavnika i asistenata, u okviru svojih redovnih ve`bawa, prema zadatom programu, radili na izradi idejnog re{ewa. Do 27. maja (zadweg dana za predaju radova) stiglo je 39 radova koje je realizovalo 90 KONKURSA 1. Prof. dr Mirjana An elkovi}, predsednik 2. Mr Novica Ran elovi} 3. Qubi{a Miti}, dipl.in`.gra. 4. Miodrag Risti}, dip.in`.arh. 5. Rade \uri}, dipl.in`.z`s. 6. Mr Danica Stankovi} 7. Aleksandar Milojkovi}, dipl.in`.arh. Izvestilac: Milan Tani}, dipl.in`.arh. je 28. i 29 maja pregledao radove i odlu~io da se dodele jedna prva ( din.), jedna druga ( din.), dve tre}e (po din.) nagrade i pet priznawa (po jedna kwiga) kao i jedna specijalna nagrada (stru~no putovawe). Izlo`ba svih radova sa konkursa je organizovana u Domu Vojske u Ni{u u trajawu od 1. do 13. jula godine. Za izlo`bu je od{tampan kvalitetan crno-beli katalog sa koricama u boji. Planirano je da se 27. jula ista postavka izlo`i i u Bawi Topilo. Pred brojnom publikom, 1. jula, u 19 ~asova, izlo`bu je otvorio mr Novica Ran elovi}, potpredsednik Ni{avskog okruga, izlo`iv{i ukratko istorijat Bawe Topilo i organizacije konkursa. Posebno je izrazio zadovoqstvo zbog masovnog odziva studenata i izuzetnih arhitektonskih kvaliteta konkursnih radova. Prisutne su pozdravili i dekan GAF-a, prof. dr Dragan Aran elovi}, direktor Investprojekt - a, arh. Goran Risti}, predstavnik Dru{tva arhitekata arh. Aleksandar \. Kekovi} i doajen ni{kih arhitekata arh. Zatim je dr Mirjana An elkovi}, pro~itala i uru~ila nagrade autorskim timovima nagra enih radova: NAGRADE PRVA NAGRADA {ifra OAZA Dragana Jovanovi} Jelena Mili}evi} Maja Sto{i} DRUGA NAGRADA {ifra TWO FINGERS Dragana Virijevi} Tijana Marinkovi} TRE]A NAGRADA {ifra IF Ana Mir~eti} Kristina Miti} Olivera Milosavqevi} 35

36 GLASNIK DRU[TVA ARHITEKATA NI[A TRE]A NAGRADA {ifra ZAGOR Sr an Stojanovi} Ana Lukovi} Dragan Dani~i} SPECIJALNA NAGRADA {ifra EXPAND Mirjana Stanojevi} Petar Petrov IZNAD SVETLOSTI Skoro dve i po godine trajala je priprema i ove trijenalne izlo`be svetske arhitekture. Po obi~aju, ve} na po~etku svog rada defini{em ciqeve i uradim osnovni koncept. Pokazalo se i ovog puta da bez prave finansijske pomo}i je nemogu}e ostvariti sve ciqeve. Ne mo`e se ba{ sve zavr{iti u Beogradu sede}i pored kompjutera, telefona i faks-ma{ine. Istini na voqu, ugled koji ve} imam u svetu pomogao mi je da otkqu~am mnoga vrata, sa distance. Ne sva. Brojne birokratske institucije u svetu, razni samo sebi va`ni savezi arhitekata, nepristupa~ni i uvek namrgo eni arhitekti, sve su to prepreke koje se ne bi mogle savladati i da ste u prilici da im pri ete. Bitno je: ne smete srqati tamo gde unapred znate da ni{ta ne}ete u~initi. Obave{tenost je privilegija malobrojnih teoreti~ara i kriti~ara arhitekture! Sedmi trijenale }e doneti vredne priloge 36 PRIZNAWA {ifra ARHI 3 Stojan Milosavqevi} Neboj{a Risti} Nenad Stojiqkovi} {ifra FOX Milena Blagojevi} Milo{ Petri~evi} {ifra JIM Jelena Panajotovi} Marija Tasev {ifra BORDO Goran Radosavqevi} Violeta Nikoli} Jelena Ivkovi} {ifra Jasmina Stoji} Suzana [aboti} arh. Mirjana An elkovi} Curitiba o stawu teku}e arhitektonske prakse u svetu. Ali, u~inilo mi se da moram pokazati, na ne{to atraktivniji na~in, koji su to arhitekti, koje su to ku}e, obele`ile dva trijenalna perioda, od 1985-

37 broj 12, jul i od Bi}e to mala retrospektiva svetske arhitekture u pretposledwoj i posledwoj deceniji svetske arhitekture. Ne pitajte za{to sam neke arhitekte i ku}e nevoqno izostavio. Znate ve}, arhitektura sveta ne po~iva samo na tlu SAD, Japana, Engleske... Razli~iti pristupi ka arhitekturi su mi bili najva`niji. Ni enterijeri nisu slu~ajno izabrani. Naravno, neka dela, neke malobrojne ku}e, gra ene su u nekim prethodnim decenijama. Nisam odoleo isku{ewu da predstavim delo Sartorisa, recimo! Nisam ni hteo da ulazim u atraktivnu selekciju 100 arhitekata koji su obeleìli arhitekturu sveta u 20.veku, prikazanu na pro{lom trijenalu. Iz te selekcije sam, naravno, mogao izvu}i najmawe tridesetak imena i isto toliko ku}a. Nisam to uradio, iz razloga koje ne treba posebno obja{wavati. Uìva}ete u arhitekturi Kuri~ibe, Aurovila, Aurovil Grac Tibor Var{ave, Graca, a mo`da i Makaua. ào mi je {to nisam uspeo doneti i najnovije Kurokavine projekte u Kini. Obratite pa`wu na dela iz islamskog sveta. Arhitekti iz Turske, Tunisa, Jordana i Pakistana oki}eni su brojnim visokim svetskim priznawima. Iz Ma arske sam doveo dve legende, Makoveca i Fintu. Nadam se da }e i {esti put u Beogradu biti Eco-City 37

38 GLASNIK DRU[TVA ARHITEKATA NI[A ~uveni Justus Dahinden, istinski prijateq Srbije. O svetim mestima, iz 12 dràve, a koja obeleàvaju pravoslavqe, katolicizam, budizam i islam, ostavio sam, nadam se, uzbudqive tragove. Dvojica na{ih mladih arhitekata iz Amerike i Ivan Redi iz Graca deli}e radost izlagawa sa arhitektima iz Pariza, Tokija i Beograda. Pogledajte {est postera koja }e nas podsetiti na dela Aleksandra \oki}a i Milana Matovi}a, premunulih velikana srpske arhitekture. Iz moje su generacije. Porodica Petra Stogova, preminulog, tako e, nije uspela da otvori wegovu arhitektonsku CD-zaostav{inu. Na Sedmi trijenale ponovo dovodim pri~u Ivan Redi: Egipatski muzej (konkurs) Wilanow o Svetskom domu Golf 12. Prijateqi iz Saveza arhitekata Srbije su me zamolili da izostavim, barem iz kataloga, dve re~i koje najavquju ovu mini-izlo`bu. Konstrukcija i Dekonstrukcija Golfa 12 na}i }e se samo na posteru o vi{e nepostoje}em stawu... Nisam kako treba ostvario ciq da preko virtuelne pri~e otvorim dosje: Stripstreet of Buildings. Nisam uop{te ostvario ideju da na ovom trijenalu predstavim dobitnike visokih priznawa koja dodequju UIA, RIBA, RAIA, AIA, Pritzker... Taj posao se nije mogao zavr{iti iz mog stana i ateqea! Pripremu trijenala je uko~io i ~uveni kompjuterski virus Sicram. ~etvrtog avgusta me poku{ao da obeshrabri nanev{i mi {tetu od preko maraka. Radio sam na pripremi 3 trijenalna CD. Ali, podigao sam i kompjuterski sistem i sebe, i nastavio da ~inim ono {to mogu. Dugujem beskrajnu zahvalnost Ranku Boòvi}u iz EnPlusa. Prijateqi iz sveta i Beograda pomogli su mi da opstanem do januara ove godine. Istinsku zahvalnost im dugujem. Posebno, zahvalan sam Skup{tini grada Beograda, Savezu arhitekata Beograda, Udruèwu arhitekata Beograda, ULUS-u. I Nikoli Popovi}u, zauvek. Izlo`bu sa 220 postera pripremao sam u nemogu}im uslovima u stanu i ateqeu. Supruga i k}erka su trpele moj teror. Misionarski ciq, po profesoru Mitrovi}u? Preìveo sam jo{ jedan Beogradski trijenale. Hvala Gospodu i svima koji su mi èleli dobro. arh. Ivica Mla enovi} 38

39 broj 12, jul SEDMI BEOGRADSKI TRIJENALE SVETSKE ARHITEKTURE IZNAD SVETLOSTI UMETNI^KI PAVIQON CVIJETA ZUZORI] 27.JUN - 9.AVGUST Autor koncepta, selekcija i total-dizajna: IVICA MLA\ENOVI] **** STUDIO LINIJA A tel+faks: i tel: arhim@eunet.yu 88 ZGRADA KOJE SU OBELE@ILE BEOGRADSKA TRIJENALA SVETSKE ARHITEKTURE (1985, 88, 91) Dela 88 arhitekata ili timova arhitekata 44 SVETSKA ARHITEKTA KOJI SU OBELE@ILI BEOGRADSKA TRIJENALA SVETSKE ARHITEKTURE (1994, 97, 2000) ZGRADE U ULI^NOJ PARADI Svetski projekat BUDU]NOST AUROVILA (Indija) KURIÎBA - Brazilski magi~ni Eko-grad VILANOV - Var{avska urbana harmonizacija KU]A-MUZEJ ARHITEKTURE (Grac) u Beogradu Istaknuti islamski arhitekti: WASSIM BEN MAHMOUD (Tunis), JAFAR TUKAN (Jordan) & NAYYAR ALI DADA (Pakistan) Turski horizonti: MURAT TABANLIOGLU Ma arski duh: IMRE MAKOVECZ, JOSZEF FINTA & TIBOR PALANKAI Arhi-zvezde Makau-a: C. MARREIROS, E. WONG & M. VICENTE Kineska magija: CHENG TAINING 3XL: BRANISLAV MITROVI], PETAR ARSI] & MIODRAG MIRKOVI] Zgrade dru{tvenih aktivnosti: JUSTUS DAHINDEN Svetski dom GOLF 12 Ameri~ki snovi: BRANISLAV HETCEL & DEJAN TOMA[EVI] Globalni san: ORTLOS Architects Izme u Tokija i Pariza: HIROUMI OKADA, DAISUKE SUGAWARA, NAORI YAMAZOE & MATHILDE PECNARD Selekcija mladih i poznatih arhitekata Beograda: 9 PROJEKATA KOJI U GRADU Za{to: RAJSKI VRTOVI-Vin~a, BELI GRAD- Slavija, IVICA EKO-SITI, SUNÂNI BREG-Bawica In memoriam (Generacija 1955): ALEKSANDAR \OKI] & MILAN MATOVI] 12 svetih mesta u: *** RUSIJI, GR^KOJ & SRBIJI *** MEKSIKU, PORTUGALU & FRANCUSKOJ *** KINI, JAPANU & INDIJI *** SAUDIJSKOJ ARABIJI, TURSKOJ & TUNISU Konferencije-hepeninzi: subota, 28.jun... subota, 19.jul... subota, 9.avgust Predstavqawe 3 TRIJENALNA CD:september DESETI SVETSKI TRIJENALE ARHITEKTURE U SOFIJI I Interarch 81. II Interarch 83. III Interarch 85. IV Interarch 87. V Interarch 89. VI Interarch 91. VII Interarch 94. VIII Interarch 97. IX Interarch 00. X Interarch U organizaciji Me unarodne akademije za arhitekturu - MAA, Saveza arhitekata Bugarske - SAB i Univerziteta za arhitekturu, gra evinarstvo i geodeziju - UACEG iz Sofije, a pod patronatom Predsednika Republike Bugarske, UNESCO-a i ve}eg broja sponzora, u Sofiji je od godine odràn X Svetski trijenale arhitekture - INTERARCH 2003., sa centralnom temom: Globalizacija i identi~nosti u arhitekturi. Trijenale je odràn u Kongresnom centru UACEG sa vi{e prate}ih manifestacija: Konferencija i autorske prezentacije vode}ih arhitekata svetske arhitekture Me unarodna arhitektonska izlo`ba realizovanih projekata sa preko 200 autora iz 26 dràva Me unarodna arhitektonska izlo`ba arhitektonskih ~asopisa i kwiga Arhitektonska izlo`ba diplomskih radova studenata arhitekture Vode}i majstori svetske savremene arhitekture, ~lanovi Me unarodne arhitektonske akademije - MAA Izlo`ba: Arhitektonske realizacije ~lanova Ruske akademije nauka za arhitekturu i graditeqstvo Izlo`ba: Francuska arhitektura XX veka - Francuski kulturni centar iz Sofije Izlo`ba: Jakob êrnihov Izlo`ba: 100% monumentalnost - sinteza arhitektonskih i skulptoralnih umetnosti - Savez bugarskih umetnika Izlo`ba: Trakijski centar za kulturu u Staroselu - Savez arhitekata Bugarske 39

40 GLASNIK DRU[TVA ARHITEKATA NI[A Izlo`ba nagra enih radova sa prethodnih manifestacija INTERARCH Izlo`ba gra evinskih materijala i proizvodnih programa sponzora INTERARCH-a. Trijenale arhitekture otvorio je arhitekta Georgi Stoilov, predsednik Me unarodne akademije arhitekata - MAA, koji je istakao istorijski i kulturolo{ki zna~aj trenutka u kome se de{ava jubilarni X trijenale arhitekture. Na samom po~etku Trijenala jedan broj arhitekata promovisan je u zvawe akademika asocijacije MAA. Zna~ajno je ista}i da su na InerarCh-u, najva`nijoj manifestaciji posle Svetskog kongresa arhitekata u Berlinu, pro{le godine, zapaèna autorska izlagawa imali velikani dana{we arhitekture: Thomas Herzog iz Nema~ke, Augustin Hernandez i Ricardo Legorreta iz Meksika, Yury Gnedovsky, Alexandre Kudrjavtzev i Andrei Chernihov iz Rusije, Richard England sa Malte, Manfredi Nicoletti i Massimiliano Fuksas iz Italije, Kiyonori Kikutake iz Japana, Justus Dahinden iz [vajcarske, Jan Hoogstadt iz Holandije, Aymeric Zublena i Jean Marie Charpentier iz Francuske, Nicola Hadjikamenov iz Bugarske, Mihail Tokarev iz Makedonije kao i drugi autori. Interesovawe doma}e i svetske javnosti za ovaj doga aj bilo je izuzetno veliko. Posledweg dana manifestacije uru~ene su nagrade i priznawa laureatima INTERARCH-a i najavqen Festival arhitekture u Moskvi: ZODCHESTVO ARCHITECTURE AND SOCIETY, od u organizaciji Saveza arhitekata Rusije, odnosno Svetski kongres arhitekata u Istanbulu godine, u organizaciji Internacionalne unije arhitekata-uia, sa temom: Grand Bazaar of Architecture. arh. Nikola Ceki} KONKURSI KONKURS ZA IDEJNO URBANISTI^KO-ARHITEKTONSKO RE[EWE SPORTSKO POSLOVNOG KOMPLEKSA TA[MAJDAN Skup{tina grada Beograda, Gradski sekretarijat za urbanizam Beograda, Dru{tvo arhitekata Beograda i Dru{tvo urbanista Beograda su raspisali op{ti, javni, anonimni i dvostepeni gore navedeni konkurs. Rezultati ovog konkursa su objavqeni g. u listu Politika. PROGRAM KONKURSA Osnovni ciqevi konkursa: provera prostornih i programskih mogu}nosti lokacije u skladu sa uslovima i ograni~ewima, predlog mogu}ih re{ewa kojima bi se preispitali uslovi izdati od strane Zavoda za za{titu spomenika prirode Srbije kako bi nagra eno re{ewe bilo osnov Zavodu za predlog dopune ili izmenu ovih uslova. Programska pitawa konkursa: koju vrtsu sadr`ja treba ponuditi a da oni budu u skladu sa prostornim mogu}nostima kompleksa, odnos kompleksa prema neposrednom okruèwu (park Ta{majdan) i wegovo eventualno u programski concept, mesto i zna~aj ovog centra (u mreì centara sportskih i ostalih) na uòj i {iroj teritoriji grada, 40

41 broj 12, jul funkcionalno uklopiti ulaze u podzemne prostore Ta{majdana ( Lerovo skloni{te ) u concept re{ewa ~itavog kompleksa kako bi se obezbedilo budu}e aktivirawe ovih prostora, na~in afirmacije, obeleàvawa i isticawa Miocenskog spruda kao spomenika prirode, na koji na~in obezbediti i za{tititi vizure na sprud i crkvu Sv. Marka. Oblikovna pitawa konkursa: odnos prema objektu stadiona i glavnog ulaza u kompleks, osavremewavawe stadionskog kompleksa kao i eventualno natkrivawe stadiona tako sprud i wegova vidqivost ne budu ugroèni, rekonstrukcija (promena volumena i fasada) objekta SRC Ta{majdan, preoblikovawe i aformacija trga, izgradwa garaè potrebnog kapaciteta, pristupa~nost kompleksu iz parka, komunikativnost celog prostora kao KONKURSA Akademik prof. Ivan Anti}, dipl.in`.arh. predsednik ìrija, Qubomir An elkovi}, dipl.in`.arh., zamenik predsednika ìrija, Dragoslav Boòvi}, dipl.politikolog dorektor SRC Ta{majdan, Prof. Miodrag Mirkovi}, dipl.in`.arh., Vuk \urovi}, dipl.in`.arh., Vesna Stefanovi}, dipl.in`.arh., Branislav Popovi}, dipl.in`.arh. Stru~ni konsultanti: Erna [ehovac, dipl.in`.geolog, Zavod za za{titu prirode Srbije Predrag Mi{i}, dipl.in`.arh., Zavod za za{titu spomenika kulture Beograda. Izvestioci: Jelena Radivojevi}, dipl.in`.arh., Sa{a ûdanov, dipl.in`.arh. NAGRADE PRVA NAGRADA din. {ifra autori: Zoran Lazovi}, d.i.a. Jelena Krstovi}, stud.arh. Danko Rogi}, stud.arh. Predrag Pavlovi}, stud.arh. Sawa ]iri}, atud.arh. Rastko Miqenovi}, aps.arh. DRUGA NAGRADA din. {ifra autoriski tim (u okviru preduze}a Partner inèwering ): Dejan Sokolov, Obradovi}, d.i.a. Uro{ Fi{i}, d.i.a. Biqana Sokolov, d.i.a. Danijela Aleksandrovi}, d.i.a. Saradnici: Zoran Bogunovi}, aps.arh. Nenad Cerovi}, d.i.a. TRE]A NAGRADA din. 41

42 GLASNIK DRU[TVA ARHITEKATA NI[A {ifra autori: mr Dragana Vasiqevi} Tomi}, d.i.a. prof. Spasoje Kruni}, d.i.a. Aleksandar Suxukovi}, aps.arh. Miodrag Nestorovi}, d.i.a. Darko Pterovi}, d.i.a. POVI[EN OTKUP din. Milan Maksimovi}, d.i.a. Projektant: Svetlana Markovi}, d.i.a. Saradnici: Irena Ran elovi}, Ratkovi}, d.i.a. {ifra autori: Vojislav Petrovi}, aps.arh. Milo{ Makari}, aps.arh. arh. Hranislav An elkovi} {ifra autorski tim: Marina [ibali}, d.i.a. Danica Kantar, d.i.a. Branislav Mitrovi}, d.i.a. Saradnici projektanti: Nata{a \uri}, d.i.a. Biqana Begeni{i}, d.i.a. Jelena Grujin, d.i.a. Sla ana Markovi}, aps.arh. Saradnici: Vlada Timoti}, arh.tehn. Milica lopi~i}, stud.arh. Uro{ Vukovi}, d.i.a. (3D model), Draga Bu evac, d.i.g. (konstrukcija) DVA JEDNAKA OTKUPA po din. {ifra autor (ra eno u okviru projektnog biroa Srbijaprojekt : U pro{lom broju ARHITEKT -a (br. 11, na strani 20) objavili smo vest da je Katarina Peci}, apsolvent arhitekture u Ni{u osvojila tre}u nagradu na prvom rendering konkursu na YU prostoru. U istom tekstu je navedeno da je drugu nagradu dobio arh. Sr an Jovi}. Naknadno smo saznali da se radi o ~lanu Dru{tva arhitekata Ni{a, zaposlenom u Ni{stan -u. Ovom prilikom donosimo prilog i o ovoj nagradi. Redakcija PRVI RENDERING KONKURS NA YU PROSTORU II nagrada dia Sr anu Jovi}u iz Ni{a Krajem jula godine sajt Arhitektura.Co.Yu u saradwi sa firmom hicad iz Novog Sada distributerom Grafisoft-a, raspisao je konkurs za najboqi kompjuterski rendering arhitektonskog projekta. Pravo u~estovawa dozvoqavalo je svima, koji se bave arhitekturom da u~estvuju, a mogli su se slati projekti iz bilo koje oblasti projektovawa - stambeni, javni, privredni objekti, kao i projekti enterijera. Me utim 3D model projekta morao je biti ura en u ArchiCAD-u i/ili da je rendering ura en u Art*lantis Renderu Piranessiju ili ArchiCAD-u. Na osnovu pristiglih 169 va`e}ih glasova poredak prva 3 rada je slede}i: 42

43 broj 12, jul Novosadska banka - arh. Aleksandar Sabados (23 glasa). 2. Bora Prica - arh. Sr an Jovi} (19 glasova). 3. Tencatti - aps.arh. Katarina Peci} (14 glasova) KWIGE Dr Aleksandr Milenkovi}, SVICI U BETONU, Nau~ne konture urb-arhitekture. 258 strana. Izdava~ Savez arhitekata Srbije i autor, Druga nagrada Bora Prica Idejni projekat stambeno-poslovnog centra Bora Prica je ura en u projektnom birou Ni{Stan -a, a radili su ga dia Miodrag Markovi} i dia Sr an Jovi}. U me uvremenu je ura ena kompletna 3d prezentacija i animacija, a trenutno je u izradi glavni projekat. Modelovawe je izvr{eno u ArchiCad-u, a potom je vizuelizacija objekta ura ena u Art*lantis Renderu i Piranessi-ju. Ovaj objekt trebalo bi da se izgradi u toku slede}e godine i to preko puta Trga Vojske tj. na raskrsnici ulica Bora Prica i Jovan Risti} u Ni{u. Vi{e informacija o ovom objektu moète na}i na slede}oj internet adresi Sve~ano uru~ewe nagrade Direktor HiCad Ivan Hajzler i dipl.in`.arh. Sr an Jovi} novembra na ArchiCAD Akademiji u Zobnatici pored Ba~ke Topole arh. Sr an Jovi} Iz predgovora: Prvo pero jugoslovenske arhitektonske i urbanisti~ke kritike, arhitekta dr Aleksandar Milenkovi} oboga}uje nas jo{ jednom interesantnom kwigom, moglo bi se re}i malom enciklopedijom srpske arhitektonske i urbane misli. To je vrlo interesantan prikaz 255 poslenika ove oblasti sa podru~ja Srbije, sa doticawem jo{ 150 li~nosti u okviru rasprava. To, zapravo, nije klasi~na enciklopedije jedne interesantne i drevne oblasti, ve} vrlo vredan prikaz izabranih inserata iz pera tih poslenika, na bazi kojih pisac polemi~ki do~arava wihov profesionalni profil i stvarala~ki kredo. Materijal za prikaze i kritiku probran je sa nau~nih simpozijuma, stru~nih skupova, okruglih stolova, tribina, polemika (re e i kwiga) i tsl. ograni~avaju}i ovo delo samo na li~nosti koje su bile dostupne posredstvom javnih sesija. Osim arhitekata prikazani su i urbanisti, poslenici raznih profila u komplementarnim oblastima, svih visokog stru~nog renomea i zapaènih nau~nih stavova, uz izri~itu napomenu dr Milenkovi}a da se ne rado o antologijski ili leksikografski koncipiranom zborniku, ve} samo o isticawu interesantnih stavova autora iz odre enih oblasti graditeqstva i planirawa. Bogato iskustvo arh. Milenkovi}a, ne samo na planu kritike, ve} projektovawa i urb-arhitektonske teorije, u mnogome oplemewuje ovo delo... od kriterijuma za izbor uvr{}enih autora, tj. wihovih stavova i nalaza, preko visprenog polemisawa, do vrednovawa tih nalaza u vidu saètog rezimea. Tako, na relativno malom broju strana, u stawu smo da pratimo razvoj srpske urb-arhitektonske misli, ali i prate}ih delatnosti, od samog za~etka urbanizma u Srbiji i poznatog u~inka Emilijana Josimovi}a, pa kroz pomiwawe izuzetnih figura na{e arhitektonske produkcije, nosioca teorije i prakse Moderne... do savremenih protagonista graditeqstva sredwe i najmla e generacije. Prof. dr Gavrilo Mihaqevi} 43

44 GLASNIK DRU[TVA ARHITEKATA NI[A ÂSOPISI Iz sadràja AG magazina br 12, mart 2003.g. (128 strana, puni kolor): Konkurs: Svetski trgova~ki centar u Wujorku Poslovni objekat Ceptera u Var{avi Nacrt Generalnog plana Beograda do Svetsko izdava{tvo: arhitektonski ~asopisi Prva beogradska Oaza [ajka{ke terme Sajamski centra MASTER u Novom Sadu Izdava~: IzoTeh d.o.o., Ma~vanska 21, Beograd. Tel. o11/ Iz sadràja AG magazina br 13, april 2003.g. (176 strana, puni kolor): Odrìva izgradwa Oskar Nimajer Gugenhajmov muzej u Bilbau Konkurs: Poslovna zgrada Energoprojekta Novi institut u Hanoveru Podzemna parking garaà u Pionirskom parku u Beogradu Gra evinarstvo u Rusiji Iz sadràja AG magazina br 14, jun 2003.g. (136 strana, puni kolor): Jevrejski muzej u Berlinu Novi parlament u Edinburgu Konkurs: Parohijski dom na Svetosavskom platou u Beogradu Konkurs: Nova zgrada parking servisa Status arhitekata Intelektualna svojina u gra evinarstvu Radon nevidqiv a opasan Upravaqawe projektima preko Interneta Specifi~nosti trgovine u Rusiji u uslovima tranzicije Iz sadràja Arhitekture br. 64, april, 2003.g. (16 strana, crno-belo): Salon ili sajam arhitekture Mihajlo Mitrovi}: Po{tujem samo kult rada i eti~kih principa Ni{ki konkursi Stotinu godina na{eg konkursnog biznisa Kritika Generalnog plana Beograda Branislav Jovin:Saobra- }aj kao fundamentalna konstanta Dr Milutin Borisavqevi}: Osnove nau~ne estetike arhitekture Izdava~: Klub arhitekata, Nehruova 214, Novi Beograd. Bojan Zabukovec: Odgovornost prema dru{tvu, ali i prema umetnosti Grac, kulturna prestonica Evrope Moral u profesiji arhitekte Arhitektonski park Kolonihaven \ur e Bo{kovi}: Ne{to o zakonitosti u arhitektonskom stvarala{tvu Iz sadràja Arhitekture br. 66, jun, 2003.g. (16 strana, crnobelo): Mihajlo Mitrovi}: Autorska prava Nemoral u ìrirawu na Jawi}: Arhitektura je najqep{a qudska delatnost Konkurs za gradski park u Aleksincu Tadao Ando - Muzej u Teksasu Nagrada grada Beograda sporna Pomen velikanu: Aleksandar \oki} Arhitektonski park Kolonihaven \ur e Bo{kovi}: Ne{to o zakonitosti u arhitektonskom stvarala{tvu Iz sadràja DABiltena br. 11, maj, 2003.g. (4 strane, crnobelo): Konkursi Raspisi Salon arhitekture Tribina UIA Prikaz kwiga Etika struke: spor oko konkursa Nova durmitorska ku}a. 44

45 broj 12, jul Izdava~ Dru{tvo arhitekata Beograda, Kneza Milo{a 7a, Beograd, tel. 011/ Iz sadràja DaNS-a br 41, mart, 2003.g. (68 strana, puni kolor Intervju: Ivan Anti} Tema broja: Industrijska arhitektura Na a-kurtovi} Foli}: Industrijska arhitektura postoji Rifat Kulenovi}: Industrijska arheologija Daina Glavo~i}: Sjaj i bijeda industrijske arhitekture Rijeke Sr an Jovanovi}: Od umetnosti konverzije do konvertibilnosti arhitekture Vladimir Mitrovi}: Primeri industrijske arhite-kture novosadskih Modernista Mihajlo Mitrovi}: U pravim rukama - drugi put Dijana Mari}: Mnogostruko preoblikovawe. Projekat utopija: Projekat hrama hri{}anskog pomirewa Novi objekti Savremena arhitektura Bawa Luke Kulisa za stanovawe - Stambena zgrada u ulici D. Ki{a, Novi Sad Nova klasika u istoorijskom jezgru - Banka u Raji}evoj ulici, Beograd Arhitektura u svetu: Forma sledi silu Novi kulturni centar u Singapuru Poetika punog i neizgra enog u nezamenqivom proìmawu Energija i arhitektura Mawe estetike, vi{e etike Urbanizam Urbanisti~ki plan Rume do Informati~ki centar za urbanizam i izgradwu Arhitektura na putu urbane renesanse Beograd raste no}u Istoriografija: Dokumenti: Moralni kodeks Savez arhitekata Jugoslavije Spomenici kulture: Rekonstrukcija Gradske ku}e u Apatinu Zatirawe modernizma Obnova studija M Dizajn: Darko Babi} Dizajn u Italiji Beogradski Salon arhitekture Vesti Nove kwige Novi ~asopisi Arhitektura na internetu Izdava~: Dru{tvo arhitekata Novog Sada, Mileti}eva 20, Novi Sad, tel. 021/ dans@eunet.yu Iz sadràja Enterijera br 13, april, 2003.g. (116 strana, puni kolor Sajmovi: Bolowa 2003 U susret Frankfurtskom sajmu Trendovi: Apsolutno belo SCG enterijer Enterijeri: Ku}a Vasi} Intervju: U znaku moderne Ukro}ene forme dia Petra Arsi}a Konkurs: Kupatilo snova High tech Izdava~: VIZUELNO D.O.O., Kneza Vi{eslava 63, Beograd, tel. 011/ vizuelno@eunet.yu Iz sadràja Enterijera br 14, april, 2003.g. (116 strana, puni kolor Sajmovi: Milano 2003 BGD enterijeri Intervju: Mario Jobst Hoteli Enterijer: Diskoteka Powder, Wujork Dizajn: Plastika Rekonstrukcija Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. 45

46 GLASNIK DRU[TVA ARHITEKATA NI[A Iz sadràja Foruma br 45, april, 2003.g. (112 strana, puni kolor Uvodnik: Unapre ewe arhitektonske struke Tema broja: êstitka predsednika UIA Kuri~iba-odrìvi grad Ka komori arhitekata Obrazovawe arhitekata Projekt Management Legalizacija softvera Intervju: Mirko Jovanovi} Realizacije: Palata MPC HVB banka Benzinska stanica Rekosntrukcije: Francuski kulturni centar BOREA PARTI Ba{tina: Pravo na arhitektonsku ba{tinu Izlo`be: Bijenale Venecija Beograd u vreme predaje kqu~eva grada godine Mladi japanski arhitekti Konkursi: Veliki egipatski muzej Gimnazija u Kraqevu Savsko jezero Skver na Vra~aru Centar Zrewanina Nagrade: RIBA - Royal gold medal 2003 Godi{wa nagrada SAS-a Nagrada grada Beograda Teorija: Prikaz kwige Hilde Heynen In memoriam:: Dejan E}imovi} Mirko Jovanovi} Putovawa: Italija Info: Minhen BAU 2003 Vesti iz SAS-a Kwige i ~asopisi Grac 03 Konkursi Beogradski Salon arhitekure Vesti Nove kwige Novi ~asopisi Arhitektura na internetu Izdava~: Dru{tvo arhitekata Novog Sada, Mileti}eva 20, Novi Sad, tel. 021/ dans@eunet.yu Iz sadràja Modula br 18, januar, 2003.g. (130 strana, puni kolor Putokaz: Odràvawe stambenih zgrada Arhitektura: 25. Salon arhitekture Gra evinarstvo: Laki krovni veza~i Gra evinske ma{ine i oprema: Uz lizing do rentirawa Gra evinska stolarija: Van-CO Grejawe i provetravawe: Centar za kamine Ekologija: Solarni sistem MWV Gra evinska hemija: Kulturno istorijski objekti i vlaga Aktuelnosti: Sajmovi u Novom Sadu i Bolowi Izdava~: Informativni centar za izgradwu, Gr~i}a Milenka 39, Beograd, tel. 011/ Iz sadràja Sistema br 1, mart-april, 2003.g. (40 strana, crno-belo) Teorija arhitekture Arhitektonski konkursi Santjago Kalatrava Tema broja: Salon arhitekture u Beogradu Izdava~: Studentska unija Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Bulevar Kraqa Aleksandra 73/3, Beograd, tel. 011/

47

48

Гледај више