47. М Е ЂУ Н А РОД Н И ФИ Л М СК И ФЕ СТ И ВА Л ФЕСТ

Транскрипт

1 П Р И К А З Ф И Л М С К О Г Ф Е С Т И В А Л А Д Е ЈА Н П Е Т Р О ВИ Ћ 47. М Е ЂУ Н А РОД Н И ФИ Л М СК И ФЕ СТ И ВА Л ФЕСТ Н ај в е ћ а до ма ћ а и јед на од би т н и ји х р е г и о на л н и х фи л м ск и х м ан иф ес т ац ија, з и мск и б ео г р а дск и и нт е рн ац ион а лн и фи л мск и фе сти вал Фест, ове го ди не одр жан је по 47. пут под сло га ном Без заш т и т е, ка о ома ж у п раво п ре од ржавања фес т ивала п рем ин улом ве ли ка ну сед ме умет но сти Ду ша ну Ма ка ве је ву. Чак 125 премије р н и х ф и лм ов а п р ик аз ан о је у с к л о п у је д а н а е с т п р о г р а м с к и х це ли на, а част да отво ри ово го ди шње из да ње Фе ста при па ла је фи л м у Ми ље н и ц а г рч ког р е ж и с е р а Јо р г о с а Л а н т и мо с а. Ре ко р да н број од три на ест бе о град ских про сто ра где су се про јек ци је од вија ле обе ле жио је овај Фест, а по ред пре сто нич ких дво ра на број не ода бра не фи л мове и з овог од иш њ е с елек ц и је и ма л и су п ри л и ке да п о г л ед ај у и г л ед аоц и у Но в о м С ад у (A r e n a Ci n e ple x и б и о с ко п Пр о ме на да) и у Н иш у. Сав а цент ар, Комба н к д ворана (нек адаш њи Дом син ди ка та), Дво ра на Кул тур ног цен тра, Дом омла ди не Бе о гра да, Му зеј Ки но те ке, Би о скоп Фон та на, Ју го сло вен ска Ки но тека, Уста но ва кул ту ре Вла да Ди вљан, си не плекс дво ра не Ушће, Big, Ci ne Grand и Del ta City, као и Арт би о скоп Ко ла рац би ли су д о м а ћ ин и о в е д ес ет од н е вн е ф и л м с ке с в е т ко в и н е. Б е о г р а д с к и по бед ник за жи вот но де ло пост хум но је при пао управо Макавеје ву, а сам чин отва ра ња озна чио је мла ди ар ген тин ски глу мац Ћино Дарин. На гра да Бе о град ски по бед ник за нај бо љи филм припа ла је оства ре њу Ди в љи н а По ла Деј ноа, а на гра да жи ри ја Цр ном а н ђе л у Лу и с а О р т е г е. При зн а њ е з а н ај б о љи сце н а рио о т и ш ло је хр ват ском ау то ру Ива ну Са ла ју за филм Осми по вје ре ник, а најб о љ а р е д и т е љ к а је Н а д и н Л а ба к и з а Ка п е р н а ум. Нај бо љи глу мац је Ма теј Зе мљич за По сле ди це Дар ка Штан теа, док је нај бо ља глуми ца ове го ди не Гра си је ла Бор хес за уло гу у фил му Сп о кој Па бла 976

2 Тра пе ра. На гра де у так ми чар ској ка те го ри ји срп ског фил ма ( Ср бија и при ја те љи ) при па ле су Горану Радова но ви ћу, Ива ну Мар кови ћу, Бо би Јел чи ћу, Ми хи Ма ци ни ју, Ти хо ми ру Ста ни ћу, Сне жан и Б ог да но ви ћ и Б а р ба ри Век ари ћ. Да споме не мо с а мо на г р а ђе на ос т ва ре ња из гла в н и х фе с т и ва л ск и х ж и ри ја. Че т р де се т седм и Фес т за тво рио је но ви рад Па о ла Со рен ти на Они, а н аг р ад у п уб л ике за до био је филм Ми ље ни ца Јор го са Лан ти мо са. Про грам ски склопо ви т а к м и ча р ск и х и г р а н и х и до к у мен т а р н и х п р о г р а ма у по т п у ње ни су се лек ци ја ма Фест 47 и Фест 47 Га ла, за тим Фо кус Евро па, Фест пред ста вља, Срп ски филм, Фест за мла де, Спе ц и ја л не п р о јек ц и је, Фе с т к ла си к, к а о и фи л мом з ат в арањ а. У оче ки ва њу сле де ћег, че тр де сет осмог по ре ду из да ња ове престиж не к ул т у р не ма н и фе ста ц и је, за ч ита о це Лето п и са Ма т и це срп ске при пре ми ли смо наш из бор филм ских оства ре ња са 47. Фе ста. Ча роб не но ћи & Пе пе, је дан уз ви ше ни жи вот Шт а с е св е зг о д и к а да с е ис т ов р емено п р еп лет у м ис т ериозна см р т кон т р о в е р з ног и б о г а т ог фи л м ског п р о д у цен т а, у з бу д љи в а за вр шни ца свет ског фуд бал ског пр вен ства с до ма ћи ном у кон кур ен ц и ји, не п ри н ц и п и је л на ко а л и ц и ја т р о је м л а д и х wa n n a b e сцена ри ста и тај веч ни град Рим, мо же се са зна ти из но вог оства ре ња и т а л и ја н ског р е д и т е љ а П а о ла Ви р ц и ја Ча р о б не н о ћ и, п ри к а з а ног у п ро г ра мској це л и н и Фе с т 47 ово г о д и ш њег и з да њ а Фе с т а. Ле т о је 1990, оно пр во по сти сто риј ско, на кон ког је вре ме тре ба ло да се де ли на н о в у и с т а р у е ру, а л и т о на ше р а з д р а г а не п р о т а г о н и с т е м но г о не з а б ри њ а в а, по ш т о с у т ри т а ко по св е м а ш њ е р а зл ич ит е л и ч но с т и ус пе ле д а о св о је в о де ће н а г р а де нек ак в ог конк у рс а з а сцен а рио у и т ал ија нској п р ес т о н и ц и и п рви п у т с е с у с р е т н у н а с а м ој д од ел и п р из н ањ а. Тр аг и ч н а с м р т с р е д о в е ч н о г ф и л м с ко г мо гу ла управо у тре ну ци ма док се љу бим ци на ци је Азу ри опраштају од финала све т ског п р вен с т в а у фуд ба л у по ра зом од Ар г ен т и не (из не ког раз ло га чи та вим то ком фил ма по на вља ју се ис кљу чи во сце не с Мон д и ја л а с а ш у т и р а њ ем је да на е с т е р а ца, с а р а з л и ч и т и х утак мица, али не и четвртфинал ног двобо ја Аргентина Југослав и ја, р е ш е н о г т а ко ђ е с а б ел е т ачке ) с в о јев рс н и је п л ан ир ан и ан ти кли макс и очи гле дан мек га фин ко ји скре ће па жњу са истинског јунак а ов е з а в о д љи в е п ри че. Лу ча но је с у ма н у т ом ене р г и јом обдаре н и а л фа-м у ж ја к и з ра д н и ч ке к ла се п р о ви н ц и ја л не То ск а не, Ан то ни но ње гов пот пу ни ан ти под, те оријски, књи шки тип за гледа н у о бла ке, т а ко ђе и з п р ови нц и ја лне си ц ил ија нске Месине, док је т р ећ и ч ла н т ри ју м ви ра т а у ф ор м и ра њу Еу ђе н и ја, к рх к а, не ж на, сви м мог ућ и м (недозвољен и м) ст им улат и вн и м опојн и м средст вима 977

3 опре мље на де вој ка из ви ше рим ске кла се, ко ја пак сво је по ре кло не ск ри в е но п р е зи р е. У њ е ном с алон ском с т ан у, мес ец дана т оком по л и ц и ј ске по т р а г е з а по ч и н и о це м п р е т по с т а в љ е ног у бис т в а и а п с о л у т не фуд ба л ске е у ф о ри је сву да на о ко ло, он и ч и не д и р љи ву по све т у Бе р т о л у ч и је ви м Са ња ри ма, а чи тав кон текст и ат мос фе ра фил ма и Со рен ти но вој Ве л и кој л е п о т и. Сна гом мла до сти чвр сто од л у ч на да по ко ри в е л и к и г р а д, т а несв ак идаш њ а т р ојк а наилази на ко лоп ле т карикат ура лн и х л икова, фа сц и на ц и је по че т н и х успе ха и л и оно г а ш т о са мо т а ко и з гле да сп ле т ке, и н т ри г е, под ме т а њ а, ос т ва ре не и нео с т ва ре не а м би ц и је, ме г а ло ма н ске су је т е, п рисус т во и од су с т во нов ца. У се ри ји од во је н и х еп и зо да у по зна је мо сву си л у ди фу зног све та на ци о нал не кинема то графије. Сценаристи. Продуцен т и. Реж и се ри. Гл у м ц и. Аси с т ен т и. Тај к у н и. Су п ру г е. Љуба вн и це. Ин фан тил ни обо жа ва о ци. Вир ци не ште ди ми це оба си па гле дао ца си л н и м не до с т а ц и ма и т а л и ја н ског мен т а л и т е т а, посе бно оног у под руч ји ма тзв. естра де, са им пли цит ном осу дом, а не што експли цит ни јом, исто вре ме но благом и суп тил ном сим па ти јом према с а у че сн и ц и ма. У т ом г а л и ма т и ја с у в л а да по т п у на к р е а т и в на анар хи ја и ха ос, ни ко ни ко га (ни) не (по ку ша ва да) раз у ме, сва ко је убе ђен у соп стве ну нај бит ни ју и кључ ну уло гу у за јед нич ком про це су. По ред оча ра ва ју ће крат ке не за о би ла зне ка мео роле Орнеле Му ти, Ча р о б не н о ћ и мо же мо чи та ти и као бре ви јар ко-је-ко у к и нем ат о г р а фи ји Ит а л и је до т и ч не епо хе, а зн ат но р а з о ч а р а њ е пе р спек тив ним ју но ша ма има да за да спо зна ја ка ко је њи ма нар о ч и т о к а о сце на ри с т и ма на ме њ е на уло г а б е з и ме ног р а д н и к а у ма ну фак ту ри, ано ним ног шра фа у ин ду стри ји, где не ма ни тра га п ри же љ к и в а не Уме т но с т и. С а м емо т и в а н и но с т а л г и ч н и м б о ја ма не ко ли ко де це ни ја по том до ча ран рас плет знат но је ни жег зна чаја од чи ње ни це да овај филм ни је сте рил но од ра ђи ва ње по сла, да се ов де не ра ди о бе стра сној стил ској ве жби, да ово ни је по ли гон за по ка зи ва ње вла сти тог ау тор ског та лен та, не го упр кос од суству вр хун ских умет нич ких до мета по при ште упра во оног време на и п р о с т о р а ко ји с е с а мог Ви р ц и ја не по с р ед но нај ви ше т и ч у и до ти чу. Ово је та ко ђе фре не ти чан апла уз на отво ре ној сце ни сед мој у ме тно с т и к а о т а к вој, додат но по д р жа н од л и ч ном до ма ћом поп-м узиком помен утог пе ри ода, бога то до ча ра н зна њем и н сај де ра у п р ко с не до с т а ц и ма. Да су ро би је они на ши пра ви уни вер зи те ти, ни у ком слу чају н и је не по зна т о н и у на шој ко м у н и с т и ч кој т р а д и ц и ји, а св о ји м д е л а тн и м п р им ер о м т ак в у т ез у у з о р н о п о т в р ђу је д о с ко р а ш њ и п р ед с ед н и к ма ле не ју ж но а ме ри ч ке з е м љ е Уру г в ај Хо з е Му х и к а, д а ле ко по з н а т и ји јед но с т а в но к а о Пе пе. Н а и ме, к ако у нов ом 978

4 до к у мен т ар ном ос т ва ре њу Ем и ра Ку с т у ри це Пе п е, је дан уз в и ше ни ж и во т ко ји је сво ју све т ск у п ре м ије ру и ма о на п ро ш ло г о д и ш њој ве не ци јан ској Мо стри, а на 47. Фе сту при ка зан у глав ном про граму ван кон ку рен ци је сам Му хи ка ис по ве да, ње гов жи вот, разм и ш љ а њ а, с т а в о ви, по на ша њ а и г е не р а л н и с в е т о н а з ор би ли би у пот пу но сти дру га чи ји да ње го вом до ла ску на власт ни је прет ходило деценијско тамновање под још једном зло гла сном ла ти ноаме рич ком хунтом тог времена. Самоникла појава и спонтано форм и ра н и не п о л и т ич к и п о л и т и ча р, да ле ко пре не го што је то по стао глоба л н и т рен д, ов ај време ш н и г о спо д и н сво је п ред сед н и ч ке да не п ро во д и и з ва н зва н и ч не ре зи ден ц и је, на свом ви ше не г о ск ромном се оском имању и ви ше од гла му ро зних при је ма, лук сузних путова ња и раз ме та ња оним ви дљи вим во ли жи вот на зе мљи, уз зе мљу и са зе мљом. Те шко одво јив од трак то ра и цвет них ле ја, он ће својом т а ко ђе в р е ме ш ном бу б ом р а до по в е с т и п у т н и к а на ме р н и к а к а п р е с т о н и ц и Мон т е в и д е у, од л а з е ћ и н а с в а ко д н е в н у д уж но с т на род ног пред сед ни ка. Са свим на тра гу свог прет ход ног до ку ментар ца Ma r a d o n a b y K u s t u r i c a, наш про сла вље ни ау тор, чи ји су нај слав ни ји филм ски да ни ипак да ле ко иза ње га, оста је у се би дра гом ју жно а ме рич ком ми љеу, а као све при сут ни и сву да пре позна ти се л е б р и т и и сам по но во узи ма уче шћа као ин те грал ни део фил ма. Не ка дашњи беспо штедни и са десничар ским ми ли та ри стима и њи ма од г о в а р а ју ћ и м к а п и т а л и с т и ма н и ма ло ком п р о м и си ма ск лон р е во л у ц и о нар н и б о ра ц, ево л у ц и ј ск и м са з р е в а њем и зрас т а о је у делатног соци ја ли сту, ра ди је при ме њу ју ћи аде кватну методоло г и ју у ост ва ри ва њу ист и х ху ма н и ст и ч к и х ц и ље ва. Ду бо ко убе ђен да, уко ли ко вас је иза бра ла ве ћи на, ви мо ра те да жи ви те упра во као та ве ћи на, а не по вла шће на ма њи на, он је то ком чи та вих сво јих ман да та ла вов ск и део п ред сед нич к их п ри ма ња из два јао за изг радњу на сељ а за сиромаш не делове у ру г вајске поп у ла ц и је. У м и н у т а жом не ве л и ком де л у Ку с т у ри ца и Му х ик а з аједно п и ју т ра д и ц и о на л но пи ће ма те, што је ком би но ва но раз го во ри ма са су пру гом тако ђе пре ка ље ном ре во лу ци о нар ком! Лу ци јом То по лан ски и негда ш њи м с а б орц има, пос ећују ме с т о с руше ног к аз амат а на ч ијем ме сту се са да на ла зи бле шта ви тр жни цен тар и плод но фи ло зофи ра ју о ак ту ел ном и по жељ ном бу ду ћем раз во ју свет ске ци вил и з а ц и је. Је да н уз в и ш е н и ж и в о т не п р е т ен д у је на св е о бу х в а т а н би о г ра ф ск и пор т ре т ом и ље ног д р жа в н и ка, већ п ред с т ав љ а п рика з по с лед њ ег да на Пе пе о в ог д ру г ог ма н да т а, ко ји он з а по ч и њ е о ба в е зном в о ж њ ом т р а к т о р а по и ма њу. З а р а з л и к у од с т е р е о т и п н и х, бес крв них и ви ше од све га ме ди о кри тет ски устро је них стан дард и з о в а н и х ко ле г а на сви м ме ри д и ја н и ма, ко ји в р х у на ц по д р ш ке до ж и в ља ва ју у т ре н у ц и ма ст упања на д уж ност, овај се си м па т и ч н и 979

5 со ц и ја л и ст и ч к и м у д рац су очава са масовн и м изл ивом од ушевљења вла сти тих би ра ча на од ла ску са по ли тич ке сце не! Де лимично успева ју ћи да от кри је тај ну тог успе ха, а сам већ ду го прак ти ку ју ћи с т варање сед ме у ме т но с т и ка о до п у н ск у и фа к ул т а т ив н у на ме с т о т р ај не и п ри ма р не де л ат но с т и, Ку с т у ри ца к р е и р а ру т и н ск у и т ек с о л и д н у до к у мен т а р н у с т о ри ју о ма лом-в е л и ком чо в е к у ч и ји х а би т ус, п ри ват н и ж и во т и по л и т и ч ко за ве ш т а ње ч и не пот енц ијала н пу то каз на хо ри зон ту за чо ве чан ство два де сет пр вог или не ког буд у ћег в е к а. 980 Ша во ви & Три да на у Ки бро ну То што сам ја мо жда па ра но и чан, не зна чи да ме не пра те упра во у том ду ху про ти че те гоб на бор ба упор не сре до веч не Б е о г ра ђа н ке А не п р от и в невид љиви х исп лет ен и х м р еж а домаћег с уд с т в а, зд ра в с т в а, по л и ц и је и а д м и н и с т ра ц и је. Св е п р о ж и ма ју ћ а к а ф к и ја н ск а ат мо с ф е р а з ло с р ећ ној с р е до в еч ној же н и п ру ж а онај осе ћај као да сви око вас зна ју не што што ва ма оста је не до ку чи во, а хра бар и ан га жо ван ис ко рак ка г л а с н о с т и н ај к ру пн ије ја вне тај не СФРЈ ч ин и М ирослав Те рзи ћ сво ји м но ви м фи л мом Ша во в и, п ри ка за ном у ск ло п у п ро г ра м ске це л и не Срп ск и фи л м 47. Фе с т а. Вл а сн и к л а ск а в е т и т у ле јед иног р е г ион а лног р еп р ез е нт а нт а н а про те клом Бер ли на лу, на сцена рио Ел ме Та та ра гић, а по сле неп р а в ед но ск р ај н у т е и п р е б р з о з а б о р а в љ е не Ус т а н ич ке ул и ц е, на в е л и ко п л ат но до но си м и с т е ри о зн у ко л и ко и мон с т ру о зн у п ри ч у о з ло ч ин у без казне, т ј. орган и зо ваној к рађи беба из југословенск и х по ро ди ли шта тог вре ме на. Док се ве ћи на оста лих од пет сто ти на п ри ја в љ е н и х мај к и по с т е пе но кон ф о р м и с т и ч к и по м и ри л а и п риви к л а на Ве л и к у Л а ж, п р о ме т еј ск и у з а л уд но не по ко р на хе р о и на Ша в о в а од ва жно ис тра ја ва да про на ђе на вод но на ро ђе њу умр лог си на, пре не ких осам на ест го ди на, с пу ном све шћу пла ћа ју ћи це ну и з а зи в а њ а ри зи к а р а с па да п ре о с т а л е по ро ди це. А она је, мо ра мо спомен ут и, ск упа са своји м условима с т а но ва њ а, до ча ра на од ви ше схе ма тич но, чак је то ли ко про сеч на да је те шко по ве ро ва ти да та кав про сек уоп ште по сто ји. Од жи во та умор ни на чел но бе не волен тан отац из рад нич ке кла се, бун тов на кћер ка ти неј џер ка (оправда но?) не за до вољ на за не ма ри ва њем по сто је ћег у од но су на фант ом с ко де те, бри жна мај ка, рад ни ца и до ма ћи ца ко ја ме ха нич ки пре ци зно и ана ли тич ки хлад но ота ља ва све оба ве зе. И увек су ту св а че т и ри по с т а в љ е на т а њи р а н а по р о д и ч ном ру ч к у. По в р а т а к у ве ли ком сти лу Сне жа не Бог да но вић у кор пус на ци о нал не ки нема то г ра фи је н у ди оп чи ња ва ју ћ и т ран сфор ма ци ју у лик хер ме ти ч но за т во рен на кон до га ђа ја-ко ји-је п ромен ио - све, а л и док сви оси м ње

6 нек ако н ас т ав љ ају с ови м јед ин и м ж ив о т ом, он а к р оз пос т ојано тр пље ње бо ла ко је, зна мо то још од Бу ди не епо хе, са мо опле мењу је на сто ји да до ђе до Исти не. Се ри јом сит них ко ра ка то ће се н а не в е р о в а т а н н а ч и н ко н ач но и о с т в а ри т и, а Те р зи ћев а р еж ија из бе га ва пр во лоп та шке бур не, екс пли цит не и осветничке реакци је, као што и иза зи ва ди ле ме контро верзном од лу ком да зби вање фил ма не сме сти у са ме да не Ор га ни зо ва ног Зло чи на за ра чун т о г а да с е ода бра н и по је д и на ц и н д и ви д у а л но о б ра ч у на с њ ег ови м по сле ди ца ма де це ни ја ма доц ни је. Ов де се ра ди о суп тил ној, пригу ше ној, ти хој и на пр вом ме сту лич ној дра ми ко ја је још ка ко и ве о ма оп шта да тој у сти лу ан тич ких тра ге ди ја на кон слу чај ног/ чу де сног про на ла ска са да већ од ра слог де те та. Ана ће се за до вољи ти са мим тим са зна њем, све сно би ра ју ћи да га пот пу но не извла чи из већ фор ми ра ног кон тек ста у ком је од ра сло, по ка зу ју ћи т а ко н а де л у мај чин ску љу бав ко ја ср цем би ра оно нај бо ље за де те у п рко с л и чн и м же љ а м а, е мо ц и ја м а и ог о р че н и м с е нт име нт им а не прав де, ду бо ко фа та ли стички разумевајући како се оно пропуштено/у к ра де но не мо же на си л но на док на д и т и. Ша во в и су ви ше не го и ш та д ру го а н га жо ва н и по зи в на а кц ију и више од п у ке у ме т н и ч ке вред но с т и де ла оно ће сво ју свр ху п ро на ћ и у по т ен ц и ја л ној ја в ној ре ак ци ји ин сти ту ци ја ко је су за сво је не мар но и нео д говорно нечиње ње ако не и не што мно го го ре од то га око тог пр во ра зред ног и ду го трај ног зло чи на и скан да ла за тај циљ рас пли та ња клуп ка з а в е р е м но г о п р е од не ког фи л ма би ле по зв а не и к в а л и фи ко в а не. Про шло го ди шње из да ње бер лин ског фе сти ва ла по ред осталог о б е ле ж ио је и в е л и к и и н т е р е с до ма ће п у бл и ке з а о с т в а р е њ е не мач ке ау тор ке Еми ли Атеф Три да на у Ки бро ну, ко ји је п у бл и к а 47. Фе ста мо гла да по гле да у про гра му Фо кус Евро па. Ле ген дар на ау стријска глумица Роми Шнајдер нала зи се у де ли кат ном тре нутку жи вот не пре крет ни це, на ула ску у сре до веч но до ба, и ре ка пит у ла ц и ја до та да ш ње ег зи с тен ц и је сва ка ко је не ш то ш то је не све сно опсе да. Ка да се на ђе у при ли ци да не до у ми це, ди ле ме и контроверз е св о ји х до т а да ш њи х и з б о р а по бл и же о б ја сн и и п ри бл и ж и з а т о заин те ре со ва ном чи та лач ком пу бли ку му по ну дом углед ног немач ког не де љн и к а Штерн она ће иза зов при хва ти ти и од ва жно по н и р а њ е у д у би н у в л а с т и т е пси хе т и ме мо же да о т поч не. Ра ђен у ц р но - б е лој т ех н и ц и, о т мен, п ри г у шен и св е ден, фи л м Три да на у Киброн у не т еж и к а све о бу х в ат ној с л и ц и во љ е не д и ве, о т в о р е но да је до зна ња да му ко н ач н а в е р з и ја н и по ш т о н и је је да н од ц и љ е в а, на с у п р о т с у ш т и н ском а и п р о к ла мо в а ном ц и љу п р ек аљ еног и ци нич ног новинар ског ву ка Ми ха е ла Јирг са, ко ји је више од заб ри н у т о с т и з а е мо т и в но не с т а би л н у гл у м и ц у з а и н т ер ес ов а н з а 981

7 с в ој п р оф е с и о н а л н и ус п е х. Шт о с а њ е г о в ог с т а но в иш т а и н ије спор но, на про тив. Та ко ђе, они ко ји ће овом де лу би ти при ву че ни же љом да са зна ју не што ви ше о бо га тој глу мач кој ка ри је ри прот аг он и с т к ињ е, у њ ем у не ћ е н аћ и з ад о в о љ е њ е. Ре д и т е љ к а т е ж и нез а висном, од гл а вног т ок а ж ив от а и к а ри је р е с т р о г о од в о је ном, не си сте мат ском при ка зу фа мо зна три да на то ком ко јих се у са нат о ри ју м у у на к р сно сме њу ју ра з г о в о ри с нај б о љ ом п ри ја т е љи цом, р е м и н и сцен ц и је о в л а с т и т ој си т у а ц и ји, н а п р е до в а њ е и н т е р вјуа, к р ат к а љу ба в на п ри ча с ф о т о г р а ф ом, з а н и м љи в ноћ н и п р о в од и по т о њ а буновна мо рск а јут р а. Не оче к и в а н у мо г ућ но с т да ис к а же свој по глед на се бе Ро ми Шнај дер де ли мич но ће ус пе ти да ис кори сти, ау то ри зо ван ин тер вју на по слет ку ће би ти об јављен, спец ифич а н д у х е по хе ко ји ау т о р к а н а с т о ји д а ов е ко в е ч и у зн а т ној ме ри ће би ти при зван у свест гле да ла ца, а оства ре ње ко је суп тилно ба лан си ра из ме ђу лич ног и јав ног оста ти на по ла пу та из ме ђу аут оризова не биог рафије и а негдот а лног т ра ча. Ра с т р за на број н и м емо тив ним ло мо ви ма, не у спе шним љу бав ним ве за ма, присећањима на до ми нант ну и ма ни пу ла тив ну мај ку и исту та кву јав ност, сп и ск а ном ком п ле т ном до т а да ш њ ом з а р а дом, к а о и с у ш т и н ск и м не ра з у ме в а њ ем с а де цом, од л и ч на Ма ри Б а у ме р г ра д и м и с а о н и и пси холош к и пор т ре т Ро м и Ш нај де р у ње н и м по след њи м ме се ц и ма п р ед не о че к и в а н у и п р е р а н у см р т у че т р де с е т т р е ћој г о д и н и. У п и т а њу је в р е да н до п ри но с т у мачењу мо де р не ис т о ри је не мач ке и е в р о пс ке к ин ем ат ог р аф ије, к р о з н е п р е т е н ц и о з а н и ау т о р с к и бри жљи во са чи њен филм ски из раз, ма да мо жда не у то ли кој ме ри ко л и ко с у по ш т о в а о ц и ов е у ме т н и це и н т и м но п ри же љ к и в а л и. 982 Глас го спо да ра & Ди ја ман ти но У те олов но си ве, тмур не, а за не ке умет ни ке и тра гич не год и не на си л ног успос т ав љ ањ а ком ун ис т и чког пор е тк а у Пољској, мно ги ма од њих је, мо ра се при зна ти, при лич но ин ституционализо ва н у у те ху п ру жа ла мо г ућ ност сло бод ног ст ва ра ла ш т ва у зи мској п р е с т о н и ц и З а ко па н у, п л а н и н ском од ма р а л и ш т у ко је је п ру ж а ло уто чи ште не мир ним ду хо ви ма, пре све га они ма из Кра ко ва и мало пољ ске обла сти. Ме ђу њи ма на ла зио се и ле ген дар ни пи сац Стани слав Лем, чи ја су SF ин то ни ра на де ла ма хом и сре ћом об ја вљи вана и у т а да ш њ ој Ју г о с л а ви ји, у в е л и ко з а с л у г а ма З о р а на Ж и в ко ви ћ а и ње го ве Еди ци је По ла рис. По ред про сла вље ног и са обе хлад нора тов ске стра не и со вјет ске и америчке кинематографски овеко ве че ног Со л а р и са, је да н од к љу ч н и х а ис т ов р емено п рил и чно за не ма ре н и х бе о ч у га Ле мо ве д у ге и п лод не ка ри је ре био је и рома н Глас го спо да ра, ко ји је ко нач но екра ни зо ван то ком про шле го ди

8 не и при сти гао у про грам ску це ли ну Фо кус Евро па 47. из да ња Ф е с т а. М а ђа р ско о с т в а р е њ е ко је по т п и с у је с а да в ећ а фи р м и с а н и ре ди тељ Ђерђ Пал фи успе шна је адап та ци ја тог кла сич ног де ла пољ ске и све т ске к њи жев но с т и п ри ме њ е на на а к т у е л н и т р ен ут а к. Сл у чај н и м п рет ра ж и в а њем и з у зе т но по п у лар н и х а л т е рнат ивн и х по гле да на исто ри ју и ствар ност, сна жно обо га ће них знат ним приме сама т еорије з авере, са сви м п р осеча н мађарск и м лад и ћ Пет е р Хорв ат у једном до к у мен т ар ц у о т а ја н с т ве ној не с р е ћ и у Колорад у го ди не про на ла зи из у зет ну фи зич ку слич ност осо бе на фото гра фи ји са са чу ва ним сним ци ма свог одав но не ста лог оца и тим тра гом на ста вља да се кре ће не би ли се би и мла ђем бра ту ис пу нио ч и т а в ог ж ив от а с а њ а н у и ж у ђ е н у же љу д а у по з н а ју биолош ког ро ди те ља. И тај ће га пут од ве сти да ље не го што се ика да и усу ђивао да по ми сли. Наиме, ре но мирани научник усред хлад но ра товск и х п р е ви р а њ а к р а јем с е да м де с е т и х г о д и на п р о ш лог в е к а, ч и ји дух се сна жно и оправ да но осе ћа це лим то ком ина че са вре ме ног фи л м а, не с т а је н а кон н а у ч не кон ф е р ен ц и је од р ж а не у Ш в едској без тра га и гла са, ис по ста ви ће се за у век! Мо ти ви и свр ха ми сте рио зног п роп адања у зе м љу ре т ро ак т и в но се мо за и ч к и ре конст руиш у успе шним про на ла же њем у САД са да већ вре ме шног и при зна тог, те на да све бо га тог струч ња ка, чи ји рад се од но сио на по себ но дели кат не и тај не по сло ве су сре та тре ће вр сте, ко ји ма је по де фини ци ји дис кре ци ја увек зах те ва на и за га ран то ва на. Па жљи во бал а н си р а ју ћ и, не у в ек нај у спе ш н и је, по т а н кој л и н и ји п р о г р а м ске и породичне при че, Пал фи по но во на ве ли ка вра та филмске уметно с т и в р а ћ а с у ш т и н ск а п и т а њ а људ ске ег зи с т ен ц и је, в ећ з а б о р а вље но тра га ње за оним ко начним питањима и од го во ри ма, те фамо зн у т е м у п р в ог кон т а к т а с а в а н з е ма љ ском и н т е л и г ен ц и јом, з а ч и је пос т ојањ е у Гл ас у госп о дара наи зглед по с т о је не по р е ц и ви до к а зи! Глас го спо да ра мо же мо ч и т а т и и к а о па р а ф р а з у р а н и ји х оства ре ња ра ђе них по Ле мо вим ро ма ни ма, па чак и као од ре ђе ни омаж, изузетно пажљиво стилизован, градиран и усмерен на крајњу по ру к у. Де л и м и ч но не дор е чен пор од и чн и одно с с т ог а ће бит и на до ме штен им пли цит ном ка ко то увек би ва код Ле ма трансце нде н т ном по ру ком о п р ви м у з р о ц и м а, н а с т а н к у, не с т а н к у и п р е в а з и л а жењу, н ас уп р о т конс т а н тн и м н апо ри м а н а д з и р а ч а да спре че про дор Исти не у јав ност. За не ке мо жда хер ме тич но и не зани мљи во, за дру ге пак из у зет но зна чај но де ло по већ за бо ра вљеном ве л и ком ро ма н у ис т а к н у т ог п и сца, овај ма ђар ск и фи л м ос т а је трај но као вре дан до при нос ово го ди шње Фе сто ве се лек ци је. А ко је коначн и и ф о рма лн и з ав р шет а к јед не ло г и ч не це л и не и и з у з е т но д у г ог ис т о ри ј ског р а з до бљ а г р о мо п у ца т е л но п р о к л а 983

9 мо в а н св е ч а ном м а рксис т и чком о б јав ом к ако је р ел иг ија (бил а) оп ију м з а на р од, оп ш т е п ри х в а ће на но во ве ков на р е л и г и ја, по р ед он и х и де о ло ш к и х, о б е ле ж и л а је н о в о д о ба чо в е ча н с т в а: фуд ба л. И док за ону пр ву чвр сто сто је осно ва не сум ње ка ко је сво ју превласт од р жава ла п ри т и ском, ст рахом и л и тек кон се к вен ца ма убо гог п рим ит ивизм а и њ ем у п р ат е ће и гнор а н ц и је, код по т о њ е г о т о в о акла ма тив но при хва та ње до ла зи са свим до бро вољ но, упр кос мог у ћ и м и у п и тн о е ф ик ас н и м п ок уш а ји м а м а н и п у л а ц и ј е е л и т а. Уп р а в о т ај ф е но ме н од л у ч у је д а п р е и сп и т а а ме ри ч к и ау т о р ск и д в оја ц Га бри је л Абра нт е с и Дан и је л Ш м и т у св ом конт р ов ерзном о с т в а р е њу Ди ја м а н т и н о, п р и к а з а н о м у п р о г р а м с кој с е л е к ц ији Фест пред ста вља. У овој ап сурд ној и до крај ње ин стан це бе смисла до ве де ној пер си фла жи за плет гле да о ца во ди на крај њи европски за пад, где се нај ве ћа фуд бал ска гло бал на зве зда Ди ја ман ти но с а св о ји м По р т у г а лом п р о т и в Ш в ед ске б о ри з а т и т ул у св е тског ша мп и о на. Ко м и ч на к а ри к а т у ра оч и глед но и не т а ко с у п т и л но т е и н д и р ек т но и н сп и ри с а на по ја вом ве де т е л и с а б он ског Спор т и н г а, ман че стер ског Ју нај те да, ма дрид ског Ре а ла, те на по слет ку то рин ског Ју в е н т ус а, к а о и по рт уг а лс ког н а ц ион а лног т им а К р ис т ијан а Рона лда, п реисп ит ује ра зл ич ит е врс т е з ло у по т ре ба п ро м и нен т н и х п ред с та вн ика тог најмасовн и јег спорта. Ро на л до ali as Д и ја ма н т и но ов де је пре до чен као до бро ћуд ни, мен тал но огра ни че ни, бе за злени, асек су ал ни, ин фан тил ни и све до гра ни ца очи глед не ре тарда ци је на да све при глу пи мла дић ко ји је, ра но остав ши без мај ке, у по т п у но с т и з авис а н од м ан ип ул ат и вног оц а -мен аџер а и д в еју ар хе тип ски злих се ста ра бли зна ки ња Со ње и На та ше. Ван травна тог те ре на, на ко јем ре дов но успе ва да гле да о ци ма при у шти чаро л и је, он се на ла зи у п ро цеп у на танкој л и н и ји из ме ђу ра з д ра га ног т упана и д ра же сног гл у па на, бе не во лен т ног и у т о л и ко бе з о па сног, а л и с т ог а п р ед с т а в љ а с а в р ше н у ме т у з а ц и н и ч не екс п ло а т а т о р е сви х в р с т а и б о ја. Н а кон п р о ма ше ног од л у ч у ју ћег је да на е с т е р ца, чи ме је до мо ви ну оста вио без свет ске кру не, отац му уми ре од ср чаног уда ра и св а си ле си ја би з ар н и х до г а ђа ја т и ме мо же да о тпочне. Не з н ал иц а не б е ск и х р а з ме р а не ж ног с р ц а, љу би т е љ п л иш ан и х мед ве ди ћа и (на те ре н у) за ми ш ље ни х љу би ма ца, од л у ч у је да усво ји де чака тинеј џе ра ко ји је за пра во пре ру ше на агент ки ња у по трази за евен ту ал ним по ре ским ута ја ма из угро же них под руч ја у свом гро тек сно огром ном и до ап сурд ног не у ку са опре мље ном двор цу, исто вре ме но по ста ју ћи за штит но ли це ра ди кално национа ли стич ке пар ти је ко ја се за ла же за из ла зак Пор ту га ла из Европ ске у н и је, блажено несвестан постоје ће кон т ра д и к ц и је та д ва по ст у п ка. Ка да се то ме при до да на ме ра се ста ра да га ма ње или ви ше отворено пок ра д у, као и не ск ри ве на же ља па ра на у ч ног и н с т ит ут а да г а 984

10 к ло н и р а у је да н а е с т п ри ме р а к а (на р а в но, да би т а ко с а с т а в љ е на еки па ко нач но мо гла да осво ји Свет ско пр вен ство), ку ли се пот пу но не ве ро ват не и ур не бе сно бе сми сле не сце но гра фи је би ће по ставље не на по зор ни цу. Дијамантино у себи но си ви ше стру ку ам бив а лен ц и ју, он л у ц и д но п ри ме ћу је м но ш т в о п р о бле м а д а н а ш њ ег св е т а, а л и у т ој з а и г р а но с т и п р е т е ру је, па не о ба в е зн и м ко ме д и о граф ским сти лом оту пљу је ону оштри цу ко јом же ли да по ста ви ва ља ну ди јаг но зу. То је ве ли ка ште та, па фи нал ни и до не у ку са би з а р н и п р е о к р е т, ко ји у м но г о ме под с е ћ а на пе р в е р з н у љу ба в н у п ри ч у и з ов о г о д и ш њ е Г ра н и ц е с тим што је она та мо сам лајтмо тив о с т в а р е њ а, а ов де т ек кол ат ер а л н и и с увиш н и дод ат а к о с т а в љ а г ор а к у к ус спект ак ул а рно п р ом ашене п рил ике, у п р ав о по п у т оног пе на ла ко ји је з ло с рећ н и Рон... Д и ја ма н т и но у одсудном т р е н у т к у не о че к и в а но з а п у ца о. Они & По сле ди це Не ће мо от кри ти ни шта но во ако ла кон ски утвр ди мо да мо дерн и по л и т и ча ри en général п р ед с т а в љ а ју јед н у ви ше не г о мо р а л но у п и тн у с к у п ин у људ и, с ас в и м д ал еко од о н о г п л ат он ис т и чко г иде а ла вла да ви не нај бо љих, а чак и у та квој оштрој и не л о ја л н ој кон ку рен ци ји ме ђу њи ма ис ти че се гро тек сни ме ди те ран ски ваг а бу н д о С и лв ио Б е р л у ско н и, ко ји је н а о с е бу ја н н а ч и н д о с аме пе р фек ц и је до ве о не п р е по зна в а њ е су ш т и не п р е в а р е. Тол ико да с е з б ог њ е г а, ви ше с т ру ког и т а л и ја н ског п р е м и је р а, мо р а с а с т а ви т и при ручник за по на ша ње у би ла те рал ним су сре ти ма, настао током б р ој н и х п ри мед би с т р а н и х д р ж а в н и к а на њ е г ов Мо д ус О пе р а н д и. Ук љу ч у ју ћ и и з а б р а н у р а фа л ног де к л а мо в а њ а а к т у е л н и х ви це ва. На врхунцу своје ства ра лач ке моћи и са ис ку ством филмског ура ња ња у по ли тич ки вр тлог ма тич не му до мо ви не, италијанск и р е д и т е љ Па о ло Со р ен т ино с е фе с т ов ској п у бл и ц и п р ед с т а вио но ви м де лом Они, при ка за ном у скло пу про гра ма Фест 47 Га ла, ко ји је имао ту част да за тво ри ово го ди шњу пре сти жну филм ску ма ни фе ста ци ју. Сле де ћи траг ус пе лог Ди ва ко ји је по бли же до чарао с и в у е м и не н ц и ј у на ц и о на лне по л ит и чке сце не д ру г е по ло ви не XX ве ка Ђу ли ја Ан дре о ти ја, Со рен ти но по глед упра вља ка екс цент р и ч ном м и л и о н е ру, м е д и ј с ком м а г н а т у, л и д е ру по п у л и с т и ч ке с т ра н ке For za It a lia! и не п ри ко сно ве ном га зди фуд ба л ског к л у ба Ми лан. На кон пре ду гог и за мор ног, па чак и из ли шног во лу мино зног у в о д а, где с е п р ед с т а в љ а ју л и ко ви ко ји с е т о ком р а з в о ја фа бу ле г у б е и о с т а ју не до р е че н и, са м Б е р л у ско н и по ја в љу је с е т ек по сле сат вре ме на и на кон те ини ци ја ци је оста је вла сник го то во св а ког к ад ра св е до с а мог з а в р ше т к а. О ву с лат ко р е ч и ву к р е а т у ру, 985

11 ко ја с е по п у т а л а н ф о р дов ског Гу м и флек с а п ри л а г о ђа в а св а кој си ту а ци ји и пом пе зно раз ме ће ба нал ним ци та ти ма упит не ве родо с т ој но с т и, за т и че мо у мор н у и до не к ле за бо ра в ље н у након једног од п а до ва с вла сти, пра те ћи ње го ву же љу и труд усме рен ка по новном успо ну на њу. Кроз суп тил но про ву че не стил ске и мо тив ске па ра ле ле са (у од но су на овај филм су пер и ор ном) Ве ли ком ле потом, Со рен ти но на дис кре тан на чин гра ди сто ри ју око нај ве ћег ововековног конт инент а лног (пара)пол ит и чког ск а ндала познат ог као бун га-бун га, уз де та љан опис п о л у с в е т с ке ме на же ри је ко ја се поп у т осица у бе ск рајном рија л ит и ју ск у п љ а око кон т ро ве рз ног л и ка ос т а ре лог бо г а т а ша и екс цен т ри ка. Пси хо ло ш ка д и ја г но за не ре ги стру је Бер лу ско ни ја као не ког без лич ног ти па ба нал но оријен ти са ног на сти ца ње пу ке мо ћи ко ја му је и страст и циљ (што је сте слу чај са ско ра шњим филм ским Ди ком Чеј ни јем у фил му Чо в е к и з с е н ке А д а м а Мекеја), н ег о к а о ж и в о п и с н о г ум е т н и к а з а в о ђе ња ко ји сам тај п р о ц е с п р е т по с т а в љ а би ло к а к в ој по т о њ ој де мон с т ра ц и ји мо ћ и! Док о т к рив амо ко п р еферир а С ар амаг а а ко Бу ц а т и ја, и д ок б е зб р ојн е а нон и мн е д ев ојке д еф ил ују њ ег ов и м д о с т о ја н с т в е н и м в е ч е р и н к а м а, к а ко и х је с а м к в а л и ф и ко в а о, гле да лац са зна је да је Ита ли ју на ме ра вао да во ди као соп стве на пред у зе ћа или клуб, а да је био искре но шо ки ран и по сле дич но по го ђен чи ње ни цом да га на тој функ ци ји не во ле баш сви! Кључ на сце н а з а р а з у ме в а њ е њ е г ови х н ајд уб љи х порив а сит уир ан а је у нео сет ну сре ди ну фил ма и ни по што ни је на гла ше на, па ће про пуш т а ју ћ и ње но зна че ње не к и не паж љи ви гле да ла ц о с т а т и ус к ра ћен за цве т Бе р л у ско ни је ве т ај не, у т ој ма е с т ра л ној м и н и ја т у ри ов ла ш наг о в е ш т ен. А нон и мно т еле ф онско у б е ђи в а њ е не по зна т е же не да од ње га ку пи (још не по сто је ћи) стан има ло је за циљ и свр ху до кази ва ње пре вас ход но са мом се би да је и да ље спо со бан, да још увек има ту ма гич ну моћ да у бе д и, на кон че га је са свим пре ло мио да к ре не у но ву а ва н т у ру п о ди за ња фе ник са и з п е п е ла, што му је напо сле т к у и по ш ло з а ру ком! Уп р ко с п ре т по с т а в ље н и м во а је р ск и м оче к и в а њи ма, Они је фи л м до зи р а не екс п л и ц и т но с т и и у под једна кој ме ри с е о св рће на л и ч но с т п р от аг он ис т е, к а о и на ра скош не, ди о ни зиј ске, раз у зда не и де ка дент не су сре те у ње го вој (тј. др жавној) ви ли на Сар ди ни ји. По сре ди је оства ре ње сла би јег за ма ха од не ко ли ко прет ход них, али још увек до вољ но до бро да не раз о чар а глед аоц а з а и н т е р е с о в а ног з а по л и т и ч ке и ме д и ј ско - е с т р а д не ф е но ме не св ог в р е ме на. Још од св о ји х п и о н и р с к и х в р еме н а по с ло в и ч но з а гл а в љ е н и з ме ђу м а с ов не з а б а в љ ач ке и е л и тне у ме т н и ч ке у ло г е, фи л м с е све до да на шњих да на на ла зи у не про ме ње ној уло зи, углав ном на 986

12 ш т е т у св о је по т о њ е ком по нен т е. Не р е т ко д ру ш т в е но а н г а жо в а н, по не кад неосетно, мо гу ће чак и са свим хо ти мич но, скли зне у простор опор т у н ист и чког п рилагођа вања т рен у тк у и неком неп исаном зах те ву сво је епо хе или пак у ба нал ну и вул гар ну про па ган ду. Неоче к и ва н и би се р ово г о д и ш ње се лек ц и је Фе с т а п ри ка за н у гла вном т а к м ич а рс ко м п р ог р ам у п р ед с в оје г л е д а о ц е и з в е о је од л и ч н о оства ре ње сло ве нач ког ре жи се ра мла ђе ге не ра ци је Дар ка Штантеа, филм По с л е д и ц е, ко ји ви ше не г о успе ш но с т в а р а си не р г и ју више комплексних и деликатних те ма, из бе га ва ју ћи успе шно замке поже љ ног по л ит и чк и кор ек тног а н г аж м а н а. Н а и ме, њ е г о в о о с т в ар ењ е т ем а т из ује некол ико к љу чн и х мот и вск и х одр едн иц а г е не р а ц и ј ског фи л ма: од р а с т а њ е, о т по р ау т о ри т е т у, ма р г и на л н у сек су а л но с т, на си ље, од су с т во пе рспект иве. За ра зл ик у од м ног и х н а в од но с у б в е р зи в н и х фи лмо в а т оком п р е тходне децен ије, који пи та ња хомосексу а ли зма ис ту ра ју у фрон тал ни план, све се лукратив но на да ју ћи или ну де ћи за то ви ше не го при јем чи вом еста блиш мент у, Шт а нт е не о че к и в а но з р е ло, оз би љ но и з а нат ск и иск усно о с л и к а в а пор т р е т за бл у де ле м л адеж и у гла в ном г ра д у Сло ве н и је, к р о з д уб о к п с и хол ош к и у в и д у ж и в о т н еко л и ц и н е ш т и ћ е н и к а оно га што се не ка да на зи ва ло ка зне но-по прав ни дом, а за шта му је не сум њи во до дат на ин сај дер ска пре по ру ка ме сто наставника у јед ном од њих. Про та го ни ста Ан дреј на иви ци је од ра слог до ба али ње го ви про бле ми се уве ћа ва ју ге о ме триј ском прогресијом, то ли ко да ће га у ефи ка сној спре зи школ ских и по ро дич них в ла с т и на од р е ђе но в р е ме сме с т и т и у дом, и з р а ж а в ајућ и над у у њ е г о ву ев ен т у а л н у с о ц и ја л и з а ц и ју к а о оче к и в а н у по с ле д и ц у б о ра в к а у т ој и н с т и т у ц и ји. Ме ђут и м, к ако с е т о о би ч но ис по с т а в љ а, прак са је не што дру га чи ја од те о ри је, па ће овај убр зо про на ћи с е б и с л и чн е д ел и нк в е нт е и з ап р а в о т е к т а м о у п л о в и т и у з о н у оз би љ ног к ри м и на л а. Њ е г о в е но в о с т е че не ко ле г е н и с у да ле ко од с т е р е о т и па бр ој н и х сл и ч н и х о с т в ар ењ а к ак ве смо и мал и п рил ике да гле да мо де це н и ја ма: јед но д и мен зи о на л н и na t u ral bor n cr i mi nals за ко је не ма прав ног ни ти пе да го шког ле ка, у сва ком сми слу пред о дре ђе ни да по ста ну оно што је су, што се ис по ља ва кроз некон т р о л и с а не и з л и в е а до ле сцен т ске а г р е си је. Њи хо в а си т у а ц и ја у сва ком по гле ду је дру га чи ја од Ан дре је ве, па он, иа ко се ви дљиво тру ди пр во да при пад не већ оформ ље ној гру пи, а по том и да се у њој сво јим ак ци ја ма и с т а к не, и па к до с лед но ис к азује знаке по се до ва ња ауто ном не лич но сти, а то што и сам нео че ки ва но отк р ив а д а н а г ињ е с оп с т в е ном по л у Шт а н т е по р т р е т ише т е к к а о је дан, и то нипошто најважнији, елемент његовог сложеног идентите та. Сав сте ре о ти пан про цес успо на и па да ми ни ја тур ног кла на на жан ров ски ко рек тан на чин ће би ти пре до чен, али глав ни ју нак 987

13 се с пра вом и на ме ром све ви ше од тог кла на дис тан ци ра, иа ко на п р ви по глед з а њ ег а не пос т о ји сиг у р на и с т а би л на с ло бод н а зо н а. За и ста је пра ва ште та што ће, нај ви ше због чи ње ни це до ла ска из ма ле зе мље и због је зи ка, овај од ли чан филм трај но оста ти у омеђе ном кру гу европ ских умет нич ких оства ре ња на ода бра ним фе стива ли ма, јер у сва ком по гле ду на ди ла зи те мат ски срод не а про рач у на т о п р о в о к а т и в не, и з вик ане хол и вуд ске на с ло в е ов ен ча в а не фан фа ра ма то ком но вог ве ка, ко ји део ста вља ју из над це ли не, а оно ин хе рент но људ ско им ни је баш на самом врху листе приоритета. 988