ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ДИПЛОМСКОГ (МАСТЕР) РАДА ЗА ОДБРАНУ

Транскрипт

1 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ Кнеза Вишеслава 1, Београд Образац 3 ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ДИПЛОМСКОГ (МАСТЕР) РАДА ЗА ОДБРАНУ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум именовања (избора) комисије: године 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање и назив факултета (установе) у којој је члан комисије запослен: 1. Др Милорад Даниловић, ред. проф. Универзитета у Београду, Шумарског факултета (ужа научна област: Искоришћавање шума и ловство са заштитом ловне фауне) 2. Др Дамјан Пантић, ред. проф. Универзитета у Београду, Шумарског факултета (ужа научна област: Планирање газдовања шумама) 3. Др Ненад Ћупрић, ред. проф. Универзитета у Београду, Шумарског факултета (ужа научна област: Искоришћавање шума и ловство са заштитом ловне фауне) II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Драган, Десимир, Раковић 2. Датум и место рођења, општина, држава: Прибој, Србија 3. Студијски програм основних студија које је кандидат завршио: шумарство 4. Датум завршетка основних студија: године III НАСЛОВ ДИПЛОМСКОГ (МАСТЕР) РАДА: КВАЛИТАТИВНА СТРУКТУРА ДРВНИХ СОРТИМЕНАТА У ЗАСАДИМА ТОПОЛА НА ПОДРУЧЈУ ГЈ ДУНАВ IV ПРЕГЛЕД ДИПЛОМСКОГ (МАСТЕР) РАДА:

2 Дипломски (мастер) рад кандидата Драган Раковића под насловом: КВАЛИТАТИВНА СТРУКТУРА ДРВНИХ СОРТИМЕНАТА У ЗАСАДИМА ТОПОЛА НА ПОДРУЧЈУ ГЈ ДУНАВ обухвата укупно 55 страница текста, а у раду има 23 табеле, 18 слика и 5 графикона. Списак коришћене и цитиране литературе износи 36 наслова публикација. Обрађен текстуални материјал је подељен у 6 поглавља и то: 1. Увод, 2. Циљ истраживања, 3. Садржај истраживања, 4. Метод истраживања, 5. Резултати истраживања, 6. Закључак и Литература. Сва поглавља чине целину и имају своју структуру која је прилагођена проучаваној теми. Закључна разматрања обједињују проучавану проблематику и садрже кратку рекапитулацију и битне судове о предметној материји. V ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА ДИПЛОМСКОГ (МАСТЕР) РАДА У уводном делу кандидат је у навео да тополу као врсту дрвета карактерише врло висок производни потенцијал, због чега је као интересантна и за научна истраживања. Повећање потражње за дрветом утицало је на интензивније подизање засада топола, као брзорастућих и врло продуктивних врста дрвећа. Према Националној инвентури шума Републике Србије из године, интензивни засади топола учествују са 1,7% у запремини и са 3,7% у запреминском прирасту. Састојине ових врста дрвећа су доминантно вештачког порекла (интензивни засади, плантажe 74,2%), а мањи део површине су изданачког порекла природне састојине (25,8 %). Циљ овог истраживања је утврђивање квалитативне структуре дрвних сортимената добијених након сече и израде стабала вештачки подигнутог засада тополе по истеку опходње. Поменути засад сачињавају два клона топола који се налазе у истој газдинској јединици, одељењу и одсеку, односно на истом станишту, која су исте старости у моменту сече и над којима су спроведене истоветне мере неге и заштите шума. У поглављу садржај истраживања кандидат је детаљно описао истаживане врсте дрвећа (Populus euramericana (Dode) Guinier cl. I-214 и Populus euramericana (Dode) Guinier cl. Pannonia) као и објекат истраживања (Газдинска јединица Дунав, одељење 43, одсек b, којом газдује ЈП Србијашуме, ШГ Београд, ШУ Рит и припада Посавскоподунавском шумском подручју). Поглавље методa истраживања подељено је на два подпоглавља: теренски радови и обрада података. У подпоглављу теренски радови кандидат је навеода су ови радови обухватали прикупљање података потребних за ово истраживање мерењима која су

3 извођена у две фазе. Прву фазу прикупљања података чинио је премер пречника стабала, где је извршено обројчавање, обележавање и евидентирање редова топола као и сваког стабла тополе у реду. Помоћу ГПС уређаја извршено је снимање и премер површина делова одсека на којима се налазе два различита клона топола, као и позиција и дужина редова засада, а затим је извршено издвајање, обележавање и евидентирање стабала која ће бити предмет детаљних мерења након сече и израде. Друга фаза прикупљања података спроведена је након сече стабала која су одабрана за детаљно мерење елемената потребних за теоријско кројење. Након прикупљања свих мерних елемената вретена стабла секачи су вршили израду дрвних сортимената пререзивањем дебла на местима одређеним кројењем. У подпоглављу обрада података кандидат је навео да је на основу једноулазних запреминских таблица, по методу тарифа, коришћењем пречника на прсној висини и тарифног низа, израчуната запремина вештачки подигнутог засада за оба анализирана клона тополе. Уважавајући опште принципе кројења, као и принципе максималног финансијског ефекта, извршена је квалитативна подела дебала у више варијанти. Класирање дрвних сортимената је извршено на основу СРПС стандарда за дрво. Добијени резултати су табеларно приказани за оба анализирана клона и извршена је статистичка анализа помоћу софтвера Microsoft Excel. У поглављу резултатима истраживања кандидат је табеларно приказао статистичке податке за сва стабла односно све дебљинске степене стабала која су измерена у овим истраживањима. Затим је кроз посебно подпоглавље показао зависност запремине и вредности дрвних сортимената од пречника стабала на прсној висини за обе врсте дрвећа. На графиконима су приказане зависност дрвне запремине сортимената од пречника на прсној висини такође за обе врсте дрвећа. Кандидат је кроз посебно подпоглавље приказао испитивање значајности разлика између истраживаних клонова, користећи анализу варијансе. У закључним разматрањима кандидат је између осталог навео следеће: разлика у броју стабала по хектару не одражава се исто и на разлику у дрвној запремини по хектару. Прорачуном по методу тарифа, добијена дрвна запремина за тополу клон I-214 износи 480,34 m 3 /ha, док за тополу клон Pannonia износи 404,89 m 3 /ha. Расподела стабала по дебљинским степенима такође показује разлику између ова два клона. Учешће техничког дрвета за фурнир код анализираних стабала тополе клон I-214 је 47,54% од укупне запремине сортимената, док је код друге врсте 48,27%. Веза између запреминског учешћа класа квалитета и њихове вредности од пречника на прсној висини стабала оба анализирана

4 клона топола је линеарна. Са повећањем пречника стабaла тополе клон I-214 расте запремина и вредност свих класа сортимената осим трупаца за резање I класе квалитета, која опада. Повећањем пречника на прсној висини стабала клона Pannonia запремина и вредност свих класа сортимената расте, док на учешће запремине и вредности трупаца за резање I класе квалитета то повећање нема већег утицаја, а учешће запремине и вредности сортимента за хемијско искоришћавање опада. Између укупне запремине и вредности сортимената два анализирана клона топола не постоји статистички значајна разлика, осим када су у питању сортименти за хемијско искоришћавање где статистичке разлике постоје. VI ЗАКЉУЧЦИ Дипломски (мастер) рад се односи на истраживање квалитативне структуре дрвних сортимената у засадима топола на подручју ГЈ Дунав. Методологија која је коришћена у раду у потпуности је одговорила потребама рада што је омогућило кандидату да испешно реши постављени задатак. Резултати истраживања су веома корисни за шумарску науку и праксу. Крајњи резултати су дати прегледно, закључна разматрања и рекапитулација такође. Рад је писан јасним језичким стилом, коректно и у складу са природом истраживања и примењеним методама. Распоред материје има логичан распоред, а техника израде је задовољавајућа. Уз мање недостатке техничког карактера, рад дипл. инж. Драгана Раковића заслужује високу оцену. Имајући у виду све наведене констатације, сматрамо да је кандидат у свом дипломском (мастер) раду успешно обрадио задати проблем и да је дошао до закључака који имају значај за боље разумевање проблематике квалитативне структуре дрвних сортимената у засадима топола на подручју ГЈ Дунав. На основу сачињеног вредновања резултата рад Комисија сматра да је дипломски (мастер) рад дипл. инж. Драгана Раковића методолошки успешно постављен, да третира актуелну материју, да је урађен на бази проучавања адекватних литературних извора и да добијени

5 резултати у потпуности оправдавају истраживања. У том смислу, овај дипломски (мастер) рад представља вредан и самосталан стручни рад. Имајући у виду све наведено, Комисија сматра да дипломски (мастер) рад дипл. инж. Драгана Раковића под насловом КВАЛИТАТИВНА СТРУКТУРА ДРВНИХ СОРТИМЕНАТА У ЗАСАДИМА ТОПОЛА НА ПОДРУЧЈУ ГЈ ДУНАВ има све потребне елементе и да се може прихватити као дипломски (мастер) рад. VII КОНАЧНА ОЦЕНА ДИПЛОМСКОГ (МАСТЕР) РАДА: 1. Да ли дипломски (мастер) рад садржи све битне елементе и да ли је написан у складу са насловом рада: ДА 2. Недостаци дипломског (мастер) рада и њихов утицај на резултат истраживања: осим ситних недостатака техничке природе (словне грешке) у раду нема битнијих недостатака. VIII ПРЕДЛОГ: На основу укупне оцене дипломског (мастер) рада, комисија предлаже: - да се дипломски (мастер) рад прихвати, а кандидату одобри одбрана. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ: Др Милорад Даниловић, ред. проф. Др Дамјан Пантић, ред. проф. Др Ненад Ћупрић, ред. проф.