171 (3/2019) Уредништво

Транскрипт

1

2 МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES MATICA SRPSKA SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут године До 10. свеске (1955) под називом Научни зборник, серија друштвених наука, од 11. свеске (1956) Зборник за друштвене науке, а од 76. свеске (1984) под данашњим називом ГЛАВНИ УРЕДНИЦИ Др Милош Јовановић (1950) Живојин Бошков ( ) Рајко Николић ( ) Академик Славко Гавриловић ( ) Др Александар Магарашевић ( ) Др Младен Стојанов ( ) Др Милован Митровић ( ) Академик Часлав Оцић ( ) Др Рајко Буквић (2017 ) САВЕТ Председник Савета Академик Часлав Оцић (Београд) Чланови Савета Проф. др Рајко Буквић (Београд) Проф. др Масајуки Ивата (Токио, Јапан) Проф. др Александар Јокић (Портланд, САД) Проф. др Љубомирка Кркљуш (Нови Сад) Проф. др Питер Радан (Сиднеј, Аустралија) Проф. др Богољуб Шијаковић (Београд) 171 (3/2019) Уредништво Проф. др Бошко БОЈОВИЋ (Париз, Француска) Проф. др Милан БРДАР (Београд) Проф. др Рајко БУКВИЋ (Београд) Проф. др Костас ДУЗИНАС (Лондон, Велика Британија; Атина, Грчка) Проф. др Бранислав ЂУРЂЕВ (Нови Сад) Др Миша ЂУРКОВИЋ (Београд) Проф. др Владимир Јаковљевич ЗАХАРОВ (Нижњи Новгород, Русија) Проф. др Ђорђе ИГЊАТОВИЋ (Београд) Проф. др Милош КОВИЋ (Београд) Академик Милица КОСТИЋ (Подгорица, Црна Гора) Проф. др Митко КОТОВЧЕВСКИ (Скопље, Македонија) Проф. др Милош МАРЈАНОВИЋ (Нови Сад) Проф. др Милован МИТРОВИЋ (Београд) Др Драго ЊЕГОВАН (Нови Сад) Др Александра ПАВИЋЕВИЋ (Београд) Проф. др Драган ПРОЛЕ (Нови Сад) Проф. др Миломир СТЕПИЋ (Београд) Проф. др ХУАНГ Пинг (Пекинг, Кина) Проф. др Срђан ШЉУКИЋ (Нови Сад) Секретар уредништва Владимир М. НИКОЛИЋ Главни и одговорни уредник Проф. др Рајко БУКВИЋ Copyright Матица српска, Нови Сад, 2019

3 ЗМСДН ISSN UDK 3 (05) ГОД. LXX БР. 171 (3/2019) СТР З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ 171 (3/2019) НОВИ САД 2019

4 Илустрација на корици гравира Захарије Орфелина Човек пише за столом

5 САДРЖАЈ / CONTENTS ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES Борислав Гроздић и Валерија Дабетић Borislav Grozdić and Valerija Dabetić САВРЕМЕНО СХВАТАЊЕ CONTEMPORARY UNDERSTANDING ДУХОВНЕ ПОРУКЕ OF THE SPIRITUAL MESSAGE OF КОСОВСКОГ МИТА THE KOSOVO MYTH Александра Б. Шуваковић Aleksandra B. Šuvaković КОМУНИКАЦИЈА КАО НУЖАН COMMUNICATION AS NECESSARY ФАКТОР КОЛЕКТИВНОГ FACTOR OF A COLLECTIVE СЕЋАЊА НА ЗАЈЕДНИЧКИ REMEMBRANCE OF THE COMMON ЖИВОТ НА ПРИМЕРУ СРБА LIFE ON EXAMPLE OF SERBS AND И АЛБАНАЦА НА КОСОВУ И ALBANIANS IN KOSOVO AND МЕТОХИЈИ METOHIJA Гордана М. Јауковић Gordana M. Jauković и Невенка Кнежевић Лукић and Nevenka-Knežević Lukić МЕТОДИ ЗА УТВРЂИВАЊЕ METHODS FOR IDENTIFYING ФАЛСИФИКОВАНОГ НОВЦА COUNTERFEIT MONEY OF EUROPEAN НА ТЕРИТОРИЈИ КНЕЖЕВИНЕ/ MONARCHIES IN THE TERRITORY КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ OF THE PRINCIPALITY/KINGDOM OF SERBIA IN THE 19 TH CENTURY Наташа Станојевић и Зоран Јовановић Nataša Stanojević and Zoran Jovanović УКУПНЕ И КИНЕСКЕ СТРАНЕ GENERAL AND CHINESE FOREIGN ДИРЕКТНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ У DIRECT INVESTMENTS IN ПРИВРЕДУ И ЕКОНОМСКИ SERBIAN ECONOMY AND РАЗВОЈ СРБИЈЕ ECONOMIC DEVELOPMENT Рајко Буквић Rajko Bukvić ЈЕЗИЧКИ ПРОБЛЕМ У УКРАЈИНИ: LANGUAGE PROBLEM IN UKRAINE: ИЗМЕЂУ ЛИНГВИСТИКЕ BETWEEN LINGUISTICS И ПОЛИТИКЕ AND POLITICS

6 Милан Кострешевић Milan Kostrešević НЕРЕШЕНИ ЕТНИЧКИ СПОР И DER UNGEKLÄRTE ETHNISCHE ДРУШТВЕНА ПОДЕЛА ИЗМЕЂУ KONFLIKT UND DIE SOZIALE KLUFT ЈЕВРЕЈА И САМАРЈАНА ZWISCHEN DEN JUDEN UND DEN У ЈН 4,4 42 SAMARITANERN IN JOH 4: Ивица Чаировић Ivica Čairović ОДНОС ЦРКВЕ И ДРЖАВЕ У RELATIONSHIP OF CHURCH AND АНГЛОСАКСОНСКОЈ ЕНГЛЕСКОЈ STATE IN ANGLO-SAXON ENGLAND У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ 8. ВЕКА: IN THE FIRST HALF OF THE 8 TH Пример краља Едберта (737/ ) CENTURY: The Case of the King и архиепископа Екгберта Eadberht (737/ ) and ( ) the Archbishop of Ecgbert ( ) Александар М. Гајић Aleksandar M. Gajić УТИЦАЈ ТРГОВАЦА И ТHE IMPACT OF WERNER ЈУНАКА ВЕРНЕРА ЗОМБАРТА SOMBART S MERCHANTS AND НА КОНЦИПИРАЊЕ HEROES ON THE CONCEPTION OF ГЕОПОЛИТИЧКОГ ДУАЛИЗМА GEOPOLITICAL DUALISM OF ТЕЛУРОКРАТИЈЕ И TELLUROCRACY AND ТАЛАСОКРАТИЈЕ THALASSOCRACY Драган Јаковљевић Dragan Jakovljević СТАЊЕ СРПСКЕ ZUR LAGE DES SERBISCHEN ФИЛОЗОФСКЕ МИСЛИ PHILOSOPHISCHEN DENKENS Шта после праксис-филозофије? Was kommt nach der Praxis-Philosophie? (Разматрање на подлози (Eine Betrachtung vor dem Hintergrund дијалога с тезама des Dialogs mit den Thesen von Михаила Марковића) Michailo Markowitsch) ХРОНИКЕ / CHRONICLES Алeксандра Новаков СПАСОВДАНСКИ ДАНИ У ПРИЗРЕНУ (5 6. ЈУН 2019) ОСВРТИ / REVIEWS ESSAYS Бојан Драшковић ПРАЗНА ТОРБА ЈЕ ТЕШКА. А ПРАЗНА ГЛАВА? (Економска криза порекло и исходи, зборник радова, уредник академик Часлав Оцић, САНУ, Београд 2018, 479 стр.)

7 ПРИКАЗИ / BOOK REVIEWS Владимир Коларић ПРОТИВ МОДЕРНОГ СВЕТА (Светислав Пушоњић, Идоли поробљеног света, Виогор, Београд 2019, 352 стр.) Благоје Пантелић ΠΕΡΙ ΣΥΜΠΛΕΞΕΩΣ (Симплексис: Архив за српску културу и хуманистику = Symplexis: The Archive for Serbian Culture and Humanities, ур. Богољуб Шијаковић, година Ι, број 1, Гномон Центар за хуманистику: Институт за теолошка истраживања Православног богословског факултета Универзитета у Београду, Београд 2018) Милош Павловић О СВЕТОМ ЈОВАНУ ВЛАДИМИРУ ПО ДРУГИ ПУТ (Ђорђе Ђекић, Свети Јован Владимир историја и култ, Институт за српску културу Лепосавић; Приштина Лепосавић 2018, 183 стр.) Михаел Антоловић СИМЕОН ПИШЧЕВИЋ И СРПСКА ИСТОРИОГРАФИЈА 18. ВЕКА (Симеон Пишчевић, Историја српског народа. Приредио и предговор написао проф. др Ђорђе Ђурић. Превели са славенизираног руског књижевног језика XVIII века Ненад Спасић и Милица Спасић, Академска књига и Народна библиотека Симеон Пишчевић, Нови Сад Шид 2018, 384 стр.) НЕКРОЛОЗИ / OBITUARIES Благоје Пантелић In memoriam СЛУЖБЕ ФИЛОСОФИЈИ СЛОБОДАНА ЖУЊИЋА ( ) Владимир М. Николић АУТОРИ У ОВОМ БРОЈУ / AUTHORS IN THIS ISSUE

8

9 Зборник Матице српске за друштвене науке / Matica Srpska Social Sciences Quarterly LXX, 171 (3/2019): ; Гроздић, Борислав; Дабетић, Валерија / Grozdić, Borislav; Da betić, Valerija ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 398(=163.41) UDC 94( ) 1389 :82 ОРИ Г И Н А Л Н И Н А У Ч Н И РА Д СА ВРЕ М Е НО СХ ВА ТА ЊЕ Д У ХОВ Н Е ПО РУ К Е КО СОВ СКОГ М И ТА БО РИ СЛ А В Г РО ЗД И Ћ Ун и в е р з и т е т П р и в р ед н а а к а де м и ја Прав ни фа кул тет за при вре ду и пра во су ђе Ге ри Ка ро ља 1, Но ви Сад, Ср би ја b o r i sl av.g r o z d ВА Л Е РИ ЈА Д А БЕ Т И Ћ Ун и в е р з и т е т у Б е о г р а д у П р а в н и ф а к у л т е т Бу ле вар кра ља Алек сан дра 67, Бе о град, Ср би ја va le r i ja.d a b e t u s.bg.ac.rs СА ЖЕ ТАК: У раду се обрађује настанак, развој и значај духовне по - ру ке Косов ског ми та опре де ље ње за Цар ство не бе ско, као осо ви не ко лектив ног иден титета српског народа. Указујући да мит није архаичан и пре - в азиђ е н о б л и к и р а ц и о н а л ног м и ш љ е њ а, не г о це ло ви т и до ж и в љ ај св е т а, ау т о ри ист ич у сло же но с т, конт рад и кт ор но с т и а к т у е л но с т Ко с ов ског м и т а. Бу ду ћи да је по јам ми та у на у ци углав ном ја сно од ре ђен, обра зла же се упот ре ба и з ра за Ко сов ск и м и т у ме с т о си н т а г ме Ко сов ск и за ве т, је р је ко - с овск и з а в е т, к а о св о је в р сн и с рп ск и н а ц и о н а л н и з а в е т, и з р ажен и с а ч ув а н у фор ми ми та, ми шље ње је ау то рâ. Ана ли зи ра ју ћи ње го во про фа но и ду ховно ту ма че ње, рад има за циљ да по ка же ка ко и за што се ду хов на по ру ка Кос овског м ит а не ра зумев а односно по г р е ш но ра з у ме в а у да на ш ње в р е ме. Су о че ни с про бле мом не могућности пот пу ног из ра жа ва ња ду хов ног ис - к у с т в а р а ц и о н а л н и м пој мо вим а, аут ори з ас т уп ају и деју д а опре де ље ње за Ца р с т в о небес ко, к а о к и чма Кос овског м ит а н ије пози в на о св ет у, насиљ е, м рж њу и р а т, н е г о н ап р от и в, с т р ем љ ењ е к а н ајуз в иш ен и ји м д ухо вн и м и мо р а л н и м ц и љ е ви м а и в р ед но с т и м а. КЉУЧ НЕ РЕЧИ: мит, Косов ски мит, ду хов на по ру ка, Цар ство не бе ско

10 314 Тра г и ч но ис т о ри ј ско ис к ус т во Ко совског боја и колект и вно сећање с рпског на р ода на т ај до г а ђај и ма ју по се ба н зна чај з а т ок и ра з у ме ва ње до ма ће исто ри је. Сва ко вре ме има свој об лик ко сов ске при че и сва ком вре - ме н у тај об л и к т ре ба и ос та ви т и као ње г о во соп с т ве но обе леж је, а л и ка да са гле да мо ко је све вер зи је Ко сов ски мит до би ја кроз вре ме, на ме ће се пита ње да л и по с т о ји не ка кон с та н т на по ру ка ко ју п ре но си? М и ш ље ња смо да д у хов на 1 д имен зи ја за веш тана у Косовском м ит у оп редељење за Цар с т во небеско, успе шно одо ле ва свим про ме на ма кроз исто ри ју, те је као та к ва и да нас а к т у ел на. Сто га је п ред ме т овог ра да са вре ме но сх ва та ње т е ду ховне поруке и начина на који се она (не)раз у ме ва или (зло)упо тре бљава. Да ли је опре де ље ње за Цар ство не бе ско по зив на осве ту, мр жњу, рат или не што дру го? Да ли је то по зив на ко лек тив но стра да ње од но сно култ смр ти, осве те и жр тве? У ра ду ће мо при ка за ти ду хов но и про фа но сх в а т а њ е по ру ке Ко с ов ског м и т а, с ц и љ ем да на п ра ви мо ко р е ла ц и ју и з - ме ђу ова два на из глед па ра лел на све та. Не ка од пи тања на која ћемо насто - ја т и да од го во ри мо да ље у рад у су: да л и у Ср би ји т ре ба не го ва т и к ул т у ру з а б о ра в а Ко с ов ског м и т а и л и у ц и љу оч у в а њ а на ц и она лне свес т и рад ит и на њ е г о в ој р е ви т а л и з а ц и ји? У к а к в ом од но с у с у ко лек т и в н и и ден т и т е т и мит? Да ли је Ко сов ски мит де кон стру и сан од по ли тич ких ели та ко је су г а, мањ е и л и ви ше, и н с т ру мен т а л и з о в а ле и з ло у по т р е бљ а в а ле т е с е з а т о с а да на ла зи у не кој в р с т и по в ла че њ а? За ш т о па м ће њ е Ко с ов ске би т ке и м и т а ф ор м и ра ног око њ е, у п р ко с т о л и ком по т и ра њу и да љ е ж и ви у с рпском на ро ду? За што се од Ср ба та ко ин тен зив но зах те ва да се од рек ну сво је про шло сти и ми то ва, као глав ног узро ка свих њи хо вих не да ћа? На кон у в од ног ра з ма т ра њ а, у п р в ом де л у ра да о б ра ђу је с е на с т а на к и ра з вој Ко сов ског м и т а. Ст а в ља мо на гла са к на са д ржај поруке коју носи, као и на иде је, ве ро ва ња и вредности у вези са супротстављањем оружаном у г р о ж а в ању с рп ског на р о да. У д ру г ом де л у ра да и з д в а ја мо п ри ме р е ред уко вања, з ло у по т ре бе и не ра зу ме ва ња см и сла оп редељења за Царс т во небеско. Конач но, ра з ја ш ња ва мо д у хов н у по ру к у Ко совског м ит а односно шта зна чи оп ре де ље ње з а Ца р с т в о не бе с ко. МИТ КАО СВОЈ СТВО ЉУД СКОГ ДУ ХА, А НЕ НИ ЖИ СТЕ ПЕН У ЊЕ ГО ВОМ РАЗ ВО ЈУ Ко сов ски мит као с ло же на и фл у и д на о с о ви на и ден т и т е т а с рп ског на р о да не з а о би ла зна је т е ма на р од н и х пе сн и к а и м ног и х м исл илаца, који за са мо и ме ко сов ског п реда њ а корис т е ра з л и ч и т е и з ра зе: ко сов ск и за ве т, к у л т, оп р е де љ е њ е, и де о лог ија, м и т, е т о с, ко с ов ск а т р а д и ц и ја, ле г ен д а, за тим ви дов дан ска иде ја, култ, ети ка. Иван Чо ло вић при ме ћу је да се већ у ко ри шће њу ових на зи ва мо же раз ли ко ва ти про фа но ка зи ва ње од осве - шта не све ча не при че [Čolović 2016: 460]. Из раз мит, од но сно Ко сов ски мит у окви ри ма Срп ске пра во слав не цр кве не ра до се ко ри сти, за то што 1 Ра з л и к у је м о д у хов н о од д у ш е в н о г, т а ко ш т о п од д у х о в н и м п од р а з у м е в а м о п и т а њ е кул та оно у шта се ве ру је, док се д у ш е вн о одн ос и н а п с и хо л о ш ко м и ш љ е њ е, е м о ц и је, во љу итд.

11 315 се мит сх в а т а к а о не т ачна, п р е д имензион ир ана и л и л аж на п рича, која не ма о сно ву у с т в а р но с т и, је р г о в о ри о и з м и ш љ е н и м и не р е а л н и м с т в а- ри ма. С дру ге стра не, из раз Ко сов ски за вет/опре де ље ње, но си сву дуби н у по ру ке Ко с о в а. 2 Упр кос то ме што се реч мит ко ри сти углав ном у не г а т и в ном зна че њу, у ра д у смо с е оп р е де л и л и з а и з ра з Ко с ов ск и м и т, за то што је по јам ми та у на у ци углав ном ја сно од ре ђен и за то што сматра мо да је Ко сов ски за вет из ра жен и са чу ван у фор ми ми та. Ду бо ки сло је ви ду хов ног и исто риј ског на ци о нал ног ис ку ства у Ко - с ов ском м и т у и з ра же н и су си м б о л и ма и пе сн и ч к и м сл ик ама, т е се т еш ко мо г у из ра зи ти ра ци о на л ним појмовима. То је познати п роблем п ревођења је зи к а р е л и г и је на је зи к на у ке, п ри че м у с у ш т и на д у хов ног у р е л и г и ји, нај че шће оста је из над и из ван мо ћи на уч ног ме то да [Крстић и Гро здић 2012: ]. Тај про блем је на де лу и при ли ком раз у ме ва ња Ко сов ског м и т а, у ко ме, на п риме р, не пос т оји н ије да н ис т о ри ј ск и до к а з о К не же вој ве че ри, већ о т о ме све до че са мо на род не пе сме. По с т о је ве л и ке ра з л и ке у њ ег овом т у мачењу и нер е тк а ве рба лна фле р т о в а њ а по л и т и ч к и х е л и т а, јер раз у ме ва ју ћи сми сао Ко сов ског ми та по је дин ци и генерације разуме - ва ју у ства ри се бе и соп ствени идентитет, у одређеним историјским околно сти ма [Ðerić 2002: 257]. Беск рај не по ле м и ке у ве зи с Ко сов ск и м м и том са мо пот врђују да је он жи лав и жив, те да је као та кав од ве ли ког зна ча ја за са вре ме ну, ра ди кал но разоре ну срп ску националну свест и православну духовност. Његову дело - т ворност по т врђује чињеница да се у ње м у изнова п репознају мног и м лади и да нас. Они ко ји се дис тан ци ра ју од Ко со ва го во ре ћи да им је до ста страда ња за Ко со во и да хо ће на по кон јед ном мир но да жи ве, па ма кар и без тог Ко со ва, као и да не же ле ви ше да бу ду не бе ски на род и да ле те у не бо, своји м из ја ва ма у с т ва ри по т вр ђу ју да је Ко совск и м и т п рисут а н. Те ма Ко со ва по но во по ста је ак ту ел ни по ли тич ки про блем ко ји пре ва зи лази држав не гра ни це, а за Срп ску пра во слав ну цр кву (СПЦ) то питање предста вља срп ско цр кве но, на ци о нал но и др жав но пи та ње пр вог ре да 3. На ста нак и раз вој Ко сов ског ми та Сма тра се да Ко сов ски мит ни је на стао од јед ном и из са мо јед ног и з в о ра [ Попови ћ 20 07: 10 4]. Бу д у ћ и да с е ко лек т и в н и м и т о ви с т в а ра ју у т р е н уц има т е ш к и х ис т о ри ј ск и х т ра у ма и ис к у ше њ а, ов ај м и т поч ињ е да се ства ра и раз ви ја не по сред но на кон Ко сов ске бит ке, фик си ра ју ћи Ко - с ово у па мћењу с рп ског на р о да к а о сво је вр с т а н об л и к д уховног п р ос т ора в р ем ен а. Кол е кт и вн о п а мћ ењ е које је з ав еш т ан о у Кос овс ко м м ит у ф а к т о р је н а ц и о н а л не и нт ег р ац ије и п ру ж а мо г у ћ но с т јед но с т а в ног и с т а л ног п р е по зн а в а њ а с у ш т и н ск и х в р ед но с т и и колект и вног по рт р ет а [Бошк овић 2014: 67 68]. 2 У Пору ц и Све тог арх ијерејског сабора о Косову и Метох ији каже се да Косо во и Мето - х и ја... н и је п и та ње н и на ц и о на л не и де о ло г и је и л и м и т о ло г и је н и т и, ш та ви ше, са мо т е ри т о ри је већ пред ста вља са му срж на шег цр кве но-на род ног би ћа и по сто ја ња, без ко је се гу би мо у проц е с у о п ш т е г л о б а л и з а ц и је и с е к у л а р и з а ц и је [ По р у к а С в е т о г А р х и је р е ј с ко г С а б о р а, 2 018]. 3 [Порука Све тог Ар хи је реј ског Са бо ра, 2018].

12 316 З амет а к Кос овског м ит а с а д рж а н је у с р едњ ов ековн и м ц рк в ен и м сп и си ма о к не з у Л а з а ру, а л и је да љ е уо б л и ча в а н и на до г ра ђи в а н т о ком ви ше од шест ве ко ва, да би се у раз ви је ном об ли ку ја вио тек у 19. ве ку [Čolović 2016: 7]. Ми о драг По по вић сма тра да је Ко сов ски мит ис ткан из ле ге н да р н и х, усме н и х и з в о ра, ко ји с у јед на од и н т е р п р е т а ц и ја до г а ђа ја, и ре т к и х с ред њо ве ков н и х п исан и х сведоча нс т ава на основу који х се може по у зда н и је ис ц р т а т и ис т о ри ј ск и п у т к р е т а њ а ко с ов ског п р едањ а, док С. Бо шко вић твр ди да су усме на реч и усме на тра ди ција одиграли пресудну уло гу у на стан ку и фор ми ра њу ми та о Ко со ву [Бошк овић 2014: 16]. Не д у г о након б о ја на Ко с ову поја в љу је с е ко с ов ск и к ул т и пе сме ко - сов ског ци клу са у ко ји ма се раз ли ку ју два сло ја, мит ско-хе рој ски и хриш ћ а н ск и. И ма ју ћ и у ви д у с р е д и н у у којој ове пе сме на с т а ју, бу д у ћ и да су ма хом на ста ја ле око цр ка ва и ма на сти ра [Јевтић 1992: 282], пре ће би ти да су их ис пе ва ли мо на си, а да их је на род чу вао од за бо ра ва. О то ме сведо чи и култ о Ла за ру ко ји је за чет је у 14. ве ку у цр кве ним кру го ви ма и раз ви јао се све до 19. ве ка. У пе ри о ду по сле Ко сов ске бит ке овај срп ски кнез је у на род ним пе сма ма опе ван као не ко ко све сно жр тву је жи вот због својих су на род ни ка и бу ду ћих по ко ле ња. Што се ти че ли ка Ми ло ша Обил и ћ а, он св о је ме с т о у с рп ском на р од ном п р е да њу п р о на ла зи т ек к ра јем 17. ве ка. За да ље ши ре ње и раз вој Ко сов ског ми та, пре суд ну уло гу има ла је К а р ло в ач к а м и т р о по л и ја ко ја је у 18. в е к у г ра д и ла с рп ск у на ц и о на л н у свест на овом ми ту [Поповић 2007: 68 69]. Раз ли чи то се схва та ко је глав ни лик у Ко сов ском ми ту, што опет није без зна ча ја, на про тив. Да ли је то на род, кнез Ла зар, Ми лош Оби лић или не ко дру ги? Ако је тач но да без ми та ни је мо гу ћа за јед ни ца и да не ма зајед ни це без мит ског ју на ка у ко ме се она пре по зна је, он да је цен трал ни лик сва ка ко к нез Ла зар, ко ји потоњи м генерац и ја ма п ред ста вља у зор ве ро ва ња и де ла ња у ко рист за јед ни це. Ако би се би ло ко дру ги, уме сто кне за Ла зара, раз у мео као нај ва жни ји лик Ко сов ског ми та, ша ље се дру га чи ја по рука ко ја ра д и ка л но ме ња су ш т и н у овог м и та. Ко сов ск и за ве т не мо же да се схва ти као за вет Ми ло ша Оби ли ћа, јер се он за ве ту је на ода ност и вер ност Ла за ру, као кне зу и вој ско во ђи. На тај на чин, са мо пре ко кне за Ла за ра, уче ству је у за ве ту, јер Ми лош Оби лић је ју нак, ве ран кне зу Ла за ру, а кнез Ла зар је ви тез, ве ран са мом се би и Бо гу у се би [Видовић 2013: 31 32]. Да би с е ра з л и ко в а ло па г а н ско од х ри ш ћ а н ског у Ко с ов ском м и т у ва жно је од го нет ну ти од ка да и за што се 15/28. јун про сла вља као Ви довдан? Да нас се у СПЦ тај пра зник на зи ва Све ти му че ник Кнез Ла зар и С в е т и с р п ск и м у че н и ц и Вид овд а н. А л и з аш т о Вид овд а н? Кос овс к а бит ка се ни је од и гра ла на Ви дов дан. Ви дов дан као цр кве ни и на ци о нални пра зник сла ви се у но ви је вре ме, а као цр кве ни пра зник под тим именом у ка лен дар ула зи тек го ди не. До та да се под тим на зи вом не на ла зи у к а лен да ри ма и до к у мен т и ма. Српска црква је до године, 15. јуна прослављала светог проро - к а А мо с а 4, док се код ри мо ка то ли ка, а и у ра ни јој цр кви на за па ду Жи вео у 8. ве ку пре Хри ста.

13 317 ју на с ла вио Св е т и Ви т 5. Ми о драг По по вић твр ди да ће име Све тог Ви та до ћ и у срп ске бо го сл у жбе не к њиге касније п реко римокатол и чк и х извора 6, а по се б но у 18. ве к у, по с редс т вом руск и х и звора к ада је СП Ц п рих в ат ила ру ско с ло в е н ско б о г о с л у же њ е [ Попови ћ 20 07: 71] и з ак ључ ује д а с у и не по зна т и Д у бр ов ча н и н и Кон с т а н т и н и з Ос т р о ви це не хо т и це, по и не р - ц и ји, н а з в а л и д а н ко с ов ске би тке и меном к ат ол и чког св ец а (с л и чно је учи нио и Јер неј Ко пи тар ка да је уз Ву ков ори ги нал ни текст у Срп с ком рје ч н и к у дао об ја шње ње на не мач ком St. Ve its Tag ) [Поповић 2007: 72]. Пре ма на зи ву п ра зн и ка Ви дов да н ц р к ва је би ла ре зе р ви са на, а т ај на зи в н и су п ри х в а т а л и н и не к и од п р освећен и х п исаца и пат риот а 18. век а, к а о што су Ра јић, Ка чић и До си теј. Из на род них пе са ма у Ву ко ву зби р ку Народна ср б ска пје сна ри ца реч Ви дов дан ула зи го ди не, а у Српск и рје чник го ди не [Поповић 2007: 73 74]. По по вић сма тра да не ма ни ка кве ло ги ке у тврд њи да је 15. јун до био име по све том Ви ту, већ да је 15. јун, дан Ко сов ске бит ке, од ра ни је био в е з а н з а хе р ој ск и к ул т од но сно з а с т а р о с ло в ен ско б о ж а н с т в о Ви да, б о г а рат а и јунаш т в а. По зи в а ју ћ и с е на х р в ат ског на у ч н и к а На т к а Но д и ла и Вес ел ина Чај к а но ви ћ а, ко ји до ла з е до ис т и х р е зул т ат а да је Ви д в рховн и б ог с т а р е с рп ске в е р е, б ог о би љ а, св е тло с т и и ра т а, По по ви ћ з а к љу ч у је да је Вид је дан од глав них бо го ва ста ре срп ске ве ре, чи ји је култ по стојао и пре ко сов ске бит ке и да су Ср би, мно го пре Ко со ва, мо ра ли имат и ра з ви јен к ул т хе р ој ског р о до на че л н и к а. У еп ск и м пе сма ма, пе в ач је си н т е т и с а о с т а р о и но в о г ра д и в о: па г а н ске с л и ке, х ри ш ћ а н ске с а д р ж а је и ис т о ри ј ск а з би в а њ а у но в е и ма г и на т и в не це л и не т е и п р е не г о ш т о ће с е појавит и у кос овск и м песмама, Видовда н је мора о ж ивет и у нар од у као дан хе рој ске жр тве [Поповић 2007: 86 87]. Дâ се за кљу чи ти да због на си љ а и де олог ије и пол ит ике на д Косовск и м м ит ом он бива пот иск ива н ви дов д а н ск и м к у л т ом у ко ме с е у ме с т о к не з а Л а з а р а по с т а в љ а С в е т и Вид, a сâ мо и ме п ра зн и к а Ви дов да н не су м њи во је по ве з а но са па г а н ск и м б о ж а н с т в ом Ви дом 7 [Гроздић 2015: 492]. КО СОВ СКИ МИТ СРП СКО ЖИ ВО ОГЛЕ ДА ЛО Ко је по ру ке пре но си Ко сов ски мит? Са ма реч мит до би ла је у по след њим де це ни ја ма негативно значе - ње, јер се мит че сто до жи вља ва као пра зна при ча, ра фи но ва но сред ство об ма не [Ђурић 2009: 270], а не рет ко мо же би ти и суб вер зи ван пре ма 5 С в е т и Ви т је р о ђ е н н а С и ц и л и ји у в р е м е ц а р а Д и о к л е ц и ја н а. Њ е г о в е м о ш т и н а л а з е се у Пра гу. 6 Јед на ано н и м на д убровачка хрон ика из 15 века, а д ру г и Ја н и ча ро ве успо ме не и л и Ту р ска хро ни ка (1497), Кон стан ти на Михаиловића из Остро ви це. Ви ше ви де ти: [Поповић 2007: 72]. 7 До к ле и де не ра з у ме в а њ е и не по зна в а њ е е ле мен т а р н и х ч и њ е н и ца мо же с е ви де т и на сле де ћем при ме ру. По во дом Ви дов да на го ди не у днев ном ли сту Блиц штам па на је и бро шу ра Ви дов дан, да тум ко ји је пре ло мио срп ску исто ри ју, ко ју су пот пи са ли дипл. исто рича ри Урош Ми ли во је вић и Ми лош М. Ми ло је вић. На дру гој стра ни бро шу ре на ла зи се ико на Све тог Ви та (ја сно се чи та на са мој ико ни име све ца из над оре о ла), а у пот пи су ис под ико не п и ш е: С в. Ви д, ф р е с к а и з Б о г о р о д и ц е Од и г и т р и је, Пе ћ к а п а т р и ја р ш и ја, о ко г о д и н е.

14 318 исти ни [Jovanović 2012: 115]. Али ако при хва ти мо да мит ни је исто риј ски и з в е ш т ај н и т и п р е но ше њ е ис т о ри ј ске ис т и не, в ећ в р ед на, в р ло зна чај на кул тур на сна га [Малиновски 1971: 91], уви де ће мо да је ње го ва функ ција п р е св е г а п р е но ше њ е од р е ђе ног си с т е ма в р ед но с т и. По с т о ји с т а л на и в е л и к а на пе т о с т и з ме ђу Ко с ов ског м и т а и ис т о ри ј ск и х ч и њ е н и ца о б о ју на Ко со ву, јер су исто риј ски по да ци оскуд ни зна се да се бит ка од и грал а 15. ју н а г о д и не и з међу с рпске и о см а нл и јске в ојске н а Кос ову по љу и да су по ги ну ла оба вла да ра сул тан Му рат још то ком бит ке, док је кнез Ла зар ухва ћен и по се чен. Тур ци су још не ко вре ме оста ли на Косо ву, а за тим су се по ву кли на ис ток ка ко би Му ра тов син Ба ја зит учврс т ио свој по ло жај сул та на. О д руг и м п итањи ма у ве зи с Ко сов ском би т ком по да ц и с у в е о ма п р о т и ву р еч н и. С. Бо шко вић сма тра да Ко сов ски мит има три сег мен та по ру ке: 1) а спек т и ви ђе њ а ко с ов ског до г а ђа ја и з ра же ног у н у т а р усме но - еп ске т рад и ц и је, 2) пози т и вне пoру ке/завеш т ањ а, и 3) не г а т и в не по ру ке/за ве ш т а њ а [Бошковић 2014: ]. Ре кон струк ци јом еп ског виђења косовског до - г а ђ а ја Б о ш ко ви ће в а и з д в аја д в а а спект а: а) конк р ет а н, ис т ори јск и и б ) в еч н и, ме т а фи зи ч к и. Пр е ма кон к р e т ном, ис т о ри ј ском по гле д у, ко с ов ск и уде с од но сно п р о п а с т с р ед њ о в е ков ног с рп ског ц а р с т в а п р ед с т а в љ а с е к р оз у з р очно -по с ле д и ч не ве зе и де ша в а њ а: т у р ск а вој ск а је не у по р е д и во б р ој н и ја и моћн ија, а н а с рпској с т р ан и с у нес лож н и вит ез ови, ск лон и з ав ер ам а ; ок лев ет ан и М илош О бил и ћ с е з а в е т у је д а ће у би т и т у р ског с ул т а на Му ра т а ; з б ог и з да је Ву к а Бра н ко ви ћ а, с рп ск а в ој ск а би в а т е ш ко по ра же на, што за по сле ди цу има про паст срп ског цар ства и роп ство под Тур ци ма. Други вечни, метафизички аспект, из гле да та ко што кне зу Лаз ару п т иц а доноси п исмо од с аме Б ог ор о д и це, з а т и м с ле д и кон к р е т а н исто риј ски до га ђај, бит ка у ко јој се до га ђа по раз, за то што се срп ски вла дар опре де лио за Цар ство не бе ско, а не за цар ство зе маљ ско, ка ко твр ди С. Бо шко вић [Бошк овић 2014: ]. По зи т ив не поруке које се п реносе су ода ност, по ж р т во ва ње, хе рој ст во, р одољубљ е, док с у не г а т и в не по ру ке не п р а в ед на оп т у ж ба, на б е ђи в а њ е (к ле ве т а), и здаја, у з а л уд но ж р т во в а њ е и ко лек т и в на по г и би ја [ Б ош к ови ћ 2014: 117]. За н и м љи во је како С. Бош кови ћ повезује позит и вне и негат и вне по ру ке, па тако из позит и вн и х порука след и пора з, а из негат и вн и х порука сле ди по бе да и то по бе да у веч но сти [Бошк овић 2014: 118]. Ис хо ди шта су парадокса лна, је р снаг а и јунаш т во воде у по ра з, а и з да ја у по б е д у. Мо же се за к љу ч и т и да Ко сов ска би т ка у ко лек т и в ној све с т и с рп ског на ро да по - сто ји као је дан од кон крет них тре ну та ка у исто риј ском, зе маљ ском по - с т о ја њу Ср ба, а с д ру г е (с т ра не), Ко с ов ск а би т к а п р ед с т а в љ а мо ме нат п р е к р е т н и ц у, т ј. т р е н у т а к у ко ме с е о т в а ра д ру г а, он т о ло ш к а д и мен зи ја по с т о ја њ а о с т в а р е н а у о б л и к у Л а з а р е в е од л у ке, пот ом о св ајањ а в ечне по бе де и на кра ју, од ла ска у не бо [Бошк овић 2014: 122]. Б о г у с ла в Зје л и њ ск и о б ја ш њ ав а т у о с о б е но с т с рп ског м и т а у ко јем до ла зи до спа ја њ а р е л и г и јског (св ет ос а в ског) и ф ол к лор ног (ко с ов ског) к ул т а. У на род ном п ре да њу ре л и г иј ск и к ул т с рп ск и х свет ит еља временом с е з а ме њу је ко с ов ск и м к улт ом који је концент рис а н око т ри в р еднос т и

15 319 св е т о с т, хе р ој с т в о и и з да ја, ол и че но у ца ру Л а з а ру, М и ло ш у О би л и ћу и Ву к у Бра нко ви ћу. Пр е ма Зје л и н ском, ов ај м и т с е з а о к ру ж у је з а в е т ом кне за Ла за ра од но сно одабиром Царства небеског, којим побеђује сло - б од на в о љ а и д у х. Ср би и да на с о с е ћ а ју по но с з б ог хе р ој ског ж р т в о в а њ а Ми ло ша Оби ли ћа, а да ње го ва смрт не бу де уза луд на они тра же осве ту за ра ни је не прав де. Ово је култ смр ти, осве те и жр тве, сма тра Зје лин ски, з б ог ко г а је да на с т е ш ко ис ц р т а т и г ра н и це и з ме ђу р е л и г и је и по л и т и ке [Zi e liń ski : ]. Да ли на ци о нал ни иден ти тет, под екс пан зи јом и при ти ском гло ба лизац ије, добија на значају ка о фа кт ор који може да у т иче и на пол ит и чке про це се? На ци је ни су за да те и не про ме њи ве струк ту ре, већ се стал но ме - ња ју, на с т а ју, а не ре т ко мог у и нес т ат и ка о ж рт ве к улт у рног г еноц ида [Смит 1998: 53]. Сто га се ет нич ке за јед ни це, у са вре ме ном све ту бо ре за оп с т ана к не с амо у пол ит и чкој, в ећ и у к улт у рно -и дент ит е тској а р ен и [Шљукић 2012: 288]. С тим у ве зи, ука зу је мо на фе но мен де ми то ло ги заци ја де ми то ло ги за ци је, ко ји се у слу ча ју Ср би је огле да у упо р ним зах те - ви ма да Ср би већ јед ном пре ста ну да жи ве у про шло сти и да се на по кон ок ре н у буд ућнос т и. О в ај феномен п ред с т а в љ а сво је в р сн и рат м и т о в а у ко ме се за х т е ви за де м и т о ло г и за ц и јом по с та в ља ју по је д и н и м на ро д и ма с иде јом да се од рек ну сво јих и при хва те ту ђе ми то ве од но сно да им се на метн у но ви м и т о ви. На тај на ч и н се п ро т и в н и к за п ра во од ри че и соп с т ве ног идентитета, и та ко, п рак тич но, у д ру штве ном сми сл у ра з о ру жа ваʼ ка ко би се лак ше са вла дао [Шљукић 2011: 25]. Рат ми то ва се од ви ја и за вре ме ми ра, а по себ но се и н т ен зи ви ра у т о к у к ри за и ору жа н и х су ко ба, је р је п ри ча о нео п ход но сти де ми то ло ги за ци је део са мог су ко ба, и ли пак наставак сукоба, у оба сл у ча ја у сфе ри к ул т у ре, са на ме ром да се ра з о ре к ул т у р н и ре су р си про тив ни ка [Шљукић 2011: 25]. Ово је по себ но зна чај но, јер Ко сов ски мит мо же да се схва ти као кул ту ро ло шки мит, као је дин стве на ду хов на супстанца ко ја се раз ви ја из кул ту ро ло шких пред ста ва у је дин ствен ко лектив ни до жи вљај исто риј ске и кул тур не зби ље [Бошк овић 2014: 17]. Та ко је joш од 1990-их при су тан зах тев да се Ср би од рек ну ми та о иза бра ном на ро ду и Ко со ву као све тој зе мљи, ка ко би при хва ти ли мит о мо ра л ној и з а бра но с т и За па да и њ е г о в ој м и си ји да ш и ри ц и ви л и з а ц и ју, де мо к р а т и ју, људ ск а п р ав а, е кономск и п р о спе ри т е т и тд., ме ђу д ру г и м на р о д има, а ко т р еба и силом [ Б ош кови ћ 2014: 27]. За ш т о с е на ц и о на л не з а јед н и це ко је с у у т е ме љ е не н а м и т у, а м а њ е ви ше је т о одл ик а скор о сви х, ж и ла в о п р о т и в е од ба ц и в а њу м и т а? Мо ж да з а т о ш т о би т о зна ч и ло и г у би т а к и ден т и т е т а, ш т о је з а неке нар о де јед на ко са мој см р т и од но сно не с т а јању њихов е з аједн ице. У ов ак ви м т р ен уц им а с ећ ањ е н а к љу чне тренутке у про шло сти (Не ма њи ћи, Ко сов ски бој, Први светски рат, Јасе - но вац, Олу ја итд.) и не за о би ла зно по ве зи ва ње са нај ва жни јим на ци о - на л н и м м и т ом, ко ји п р ед с т а в љ а к ру н у д у хов ног и мо ра л ног на с ле ђа на коме с е г енера ц и је в а с п и т а в а ју, с т в а ра о с е ћ ај с о л и дарнос т и и даје веру у з а јед н и ч к у бу д ућ но с т. У при лог тврд њи по сто ја ња фе но ме на де ми то ло ги за ци ја де ми то - лог из а ц и је, а нт р ополог Слоб од а н Н ау мо ви ћ см а т р а д а т р е б а п р а ви т и

16 320 ра з л и к у и з ме ђу т ра д и ц и о на л не п ри че о Ко с о ву и и н с т ру мен т а л и з а ц и је т р а д и ц и о н а лне п ри че о Ко с о ву у по л и т и ч к и Ко с овск и м и т [ Nau mov ić 2009: 85]. 8 Пр ема ов ом ау т о ру, у ко л и ко по л и т и ч к а ев о к а ц и ја Ко с ов ског б о ја с л у ж и т о ме д а с е Србим а ол а кш а усв ајањ е е в р опск и х с т а нд а рд а, он д а не м а р а з ло г а к р и т иков ат и пол ит ич ар е ш т о и знев ер ав ају д уб ок у исти ну ко сов ског за ве та, на про тив, они за слу жу ју по хва лу што су одо - ле л и з о ву т ра д и ц и о на л и зма и фу н да мен т а л и з а ма [Č olov ić 2016: 4 60]. За На у мо ви ћ а, и н с т ру мен т а л и з а ц и ја Ко с ов ског м и т а је п ри х в а тљи в а с а мо а ко је у сл уж би а фи р ма ц и је ев р оп ск и х в р ед но с т и у Ср би ји (т е в р ед но с т и с у ско р о у по т п у но с т и с у п р о т не он и м в р ед но с т и ма ко је но си Ко с ов ск и м и т) и л и в ра ћ а њ а на ц и о на л ног до с т о ја н с т в а. Ко ја је ду хов на по ру ка Ко сов ског ми та? По л а з е ћ и од о сно в а не т в рд њ е д а с у м и т о ви у с т в а ри с е ћ а њ а и л и успо ме не на највише духовне вредности и нор ме ко је се не сме ју за не мари т и и л и з аб оравит и, а ко з аједн ица не же л и да по т о не у т а м у [Šušnjić 1998: ], по ста вља се пи та ње шта у ства ри зна чи Цар ство не бе ско и ко ли ко је зна чај но? Где се оно на ла зи и ка ко се за до би ја? Ка кво је то оп р е де љ е њ е? То ж и в о с е ћ а њ е на и з б ор к не з а Л а з а ра т ра ж и у в ек и и з но - в а т умачењ е, а м и ћемо п рв о и злож ит и не к а од р е л и г и ј ск и х т у ма че њ а. На по ре до са хришћанским тумачењем косов ског до га ђа ја, по сто ји и па ганска пе рцепц ија, за т о нај п ре т ре ба ра з л у ч и т и да д у ховн и см иса о косовског з а ве т а н ије у паг а нск и м п р е тх риш ћ а нск и м м и т о ви ма Ср ба, је р г а он и не мо гу по ну ди ти, ко ли ко год би ду бо ко по ни ра ли у про шлост. Мо же мо с е с ло ж и т и с а с т а в ом да је т е ма Ко с о в а је да н с а мо св ој н и срп ски до жи вљај хри шћан ства [Јевтић 1992: ], о че му го во ри и чи ње ни ца да су че сто до га ђа ји ко ји су сат ка ни у ми ту сво је вр сна па рале ла с до г а ђа ји ма и з Хри с т о в ог ж и в о т а: Тај на в е че ра К не же в а в е че ра, Ју д и на из да ја из да ја Ву ка Бран ко ви ћа, Хри сто ва ж р т ва ж р т ва Ла за ре ва итд. Вла ди ка Ата на си је (Јев тић) иде још да ље, твр де ћи да то ни је па рале ла већ да се ра д и о д у б оком у н ут раш њем и ден т и т е т у, о и ден т и ч но с т и и је д и н с т ву до ж и в ља ја и ис к у с т ва ко је ће мо на зва т и л и т у р г иј ск и м... најд у бље ц р к ве н и м, но во за ве тн и м, јева нђе оск и м, п равосла вн и м у коме се о т к ри ва и ден т и т е т на шег ʼСрп скогʼ х ри ш ћ а н с т ва, на шег Пра во сла в љ а... на шег с рпског Кос овског з ав ет а и оп р едељ ењ а [Јев т и ћ 1992: ]. То зна ч и да к ла си ч на фор м у ла ко сов ског за ве та, н и је спе ва на у на род н и м пе сма ма, јер су оне са мо од јек оног за вет ног што са др жи Све та ли турги ја и што до ла зи из ње. Тек ако се с еп ског усред сре ди на ли ту р гиј ско, од но сно с по јав ног на су штин ско, мо же се при сту пи ти раз у ме ва њу смис ла, зна ча ја и зна че њ а д у хов не по ру ке Ко с ов ског м и т а оп р е де љ е њ е з а Цар ство не бе ско, сма тра Жар ко Ви до вић [Видовић 2013: 29]. Из ра зи Цар ство не бе ско, Цар ство Бо жи је у Но вом за ве ту се по - м и њу ви ше од 10 0 п у т а, т е ће мо по ме н у т и с а мо не ко л и ко па ра б о ла. На 8 На ве де но пре ма: [Čolović 2016: 449].

17 321 пи та ње ка да ће до ћи Цар ство Бо жи је и где се оно на ла зи, Исус Хри стос од г о в а ра да Ца р с т в о Б о ж и је не до ла зи на ви д љи в на ч и н. Н и т и ће р е ћ и: Ево га ов дје, или: ено га он дје; јер гле, цар ство Бо жи је уну тра је у ва ма (Лк 17, 20 21). То зна чи да Цар ство Бо жи је не иш че ку је мо у да ле кој бу дућно сти, већ пред ста вља ре ал ност на ше га вре ме на. Оно је у на ма, а кључ за ула зак у ње га је ве ра у Ису са Хри ста и по ка ја ње. За хри шћа не Цар ство небе ско од но сно жи вот у веч но сти пред ста вља вред ност и циљ из над свих ос та л и х, вред нос т per se, за ч и је ће до с т и за ње и ос т ва ри ва ње у по т ре би т и све сво је сна ге. Па т ри јарх Па в ле је че с т о г оворио да оп ре де ље ње за Цар с т во не бе ско не зна чи од ри ца ње од цар ства зе маљ ског, али ако се по ста ви из бор или и л и, он да с е под ра з у мев а оп р едељ ењ е з а Ца рс т в о неб еско, је р љуба в п р е ма Б о г у п р е т по с т а в љ а љу ба в п р е ма бл и ж њи ма, да с е оп р е де љ е њ ем з а не п р о л а зно Ц а рс т в о неб еско не о тк аз ујемо од п р ол азног ж ив от а н а зе мљи; а ве ром у бе смрт ну ду шу не од ри че мо ста ра ња за сво је исто риј ско би ће [Патријарх срп ски Па вле 2007: 3]. На ци ја је ипак ду хов на, а не крв на за јед ни ца, те иа ко сви п ри пад ни ци срп ског на ро да тај п у т мо ж да не осе ћа ју и не би ра ју, упра во то ду хов но опре де ље ње је сте осно ва срп ске исто ријске све сти и ду хов не за јед ни це. Са гла сни смо да без све сти о ко сов ском (с а д в ећ по но в о и св е т о с а в ском) з а в е т у не ма н и на ц и о на л не св е с т и (св е - сти за вет не за јед ни це) [Видовић 2013: 29]. Са ма чи ње ни ца да је кнез Ла зар при хва тио бит ку и ору жа но се супрот ста вио не зна чи по се би су прот но од опре де ље ња за Цар ство Не бе ско. 9 К а ко в л а д и к а Н и ко л ај т ум ач и, с т р ад а њ е н а Ко с о ву по љу г о д и не мо т и ви с а но је х ри ш ћ а н ск и м ц и љ ем: Ту је по т п у но је д и н с т в о мо т и в а и ци ља бор бе, и пот пу на ре ше ност на смрт. Бо р ба је за цар ство не бе сноʼ, а не за др жа ву, за на род, или за кне за, или за ма шта зе маљ ско и про ла зно. Бор ба је за крст ча сниʼ, сим вол цар ства Хри сто во га [Велимировић 2001: ]. Вид имо да Кос овск и м и т к рије аут ен т и ча н по глед на ра т о в а њ е, ко ји под ра зу ме ва, ни ап со лут но не ги ра ње ра та, али ни одо бра ва ње агре сив - ног, о св а јач ког ра т а. Б е з с у м њ е с е оп ра в да в а с а мо од бра м б е н и рат к а ко би се за шти тио на род, ве ра и отаџ б и н а. Ко с ов с к и м и т с ад рж и т р ајн е в р ед но с т и, на ви ке и о би ча је с рп ског на р о да о т о ме к а ко и ка да је до звољ е но у по т р е би т и ору ж а н у си л у з а по с т и з а њ е с т ра т е г и ј ск и х ц и љ е в а. У ње м у се мо г у п ре по зна т и и с та во ви да се не п ри ја те љу, ма ко л и ко био бројн и ји и сна ж н и ји мо ра ну жно су прот ста ви ти [Гроздић 2015: 512]. Прaвославни и дру ги па ци фи сти у Ко сов ском ми ту не мо гу да на ђу осло нац, јер је кле тва кне за Ла за ра код Ср ба оп ште по зна та: ко је Ср бин и срп скога ро да, и од срп ске кр ви и ко ле на, а не до ш о на бој на Ко со во, не имао 9 У е п с кој н а р од н ој п е с м и Пр о п а с т ц а р с т в а с р п с ко г а или под дру гим на зи вом Цар Ла з а р с е п р и в о л е в а Ца р с т в у н е б е с ко м, о п е в а н а је т а т е ш к а д и л е м а с р п с ко г в л а д а р а : Ц а р е Ла зо, че сти то ко ље но! Ко ме ћеш се при во ле ти цар ству?... Ако ћу се при во ле ти цар ству, приво ле ти цар ству зе маљ ско ме, зе маљ ско је за ма ле на цар ство, а не бе ско увек и дове ка. Цар во ле де цар ству не бе ско ме, а не го ли цар ству зе маљ ско ме... Све ти кнез Ла зар и ко сов ски за вет, Це ти ње Бе о град: Све ти го ра, 2007, 92.

18 322 од с р ца по ро да, н и м у ш ко га н и де во јач ко га! Ви д и мо да је у д уш и с рпско - га на ро да ре зер ви са но нај ве ће про клет ство за оне ко ји не ста ну у од бра ну отаџ би не [Гроздић 2015: ]. О п р е де љ е њ е з а Ц а р с т в о неб е ско з а х ри ш ћ а не не ма а л т е р на т и ву и не ма ди ле ме да ће се оно сле ди ти по сва ку це ну. Ипак, мно ги ко сов ско оп р е де љ е њ е р а з у ме ју и до ж и в љ а в а ју к а о по зи в и о ба в е з у да з а Ко с о в о т р е ба по г и н ут и. Цар с т во не б е ско с е мо же о сво ји т и ж р т во в а њ ем ж и во т а, а л и н и је т о је д и н и п у т. Зар понек а д н ије м ног о т еже ист рпет и з ара д Цар - ства не бе ског не го са мо по ги ну ти? [Гроздић 2015: 493]. За то је ко сов ско оп р е де љ е њ е ус т в а ри и з б ор нај ви ш и х д у хов н и х в р ед но с т и в еч не ис т и- не, прав де, на де, свих оних иде а ла због ко јих има сми сла жи ве ти, али и умре ти, јер оно због че га не вре ди умре ти, ни је до стој но ни жи во та ни ве ре [Иљин 1998: 16]. По с т ав љ а с е п и т а њ е, ко л и ко је да на с он и х ко ји с у св есн и значењ а Ко с ов ског м и т а и до ж и в љ а в а ју г а к а о у г а о н и к а мен св ог на ц и о на л ног и вер ског иден ти те та? Мо ра се при зна ти ве о ма ма ло. Ако се пак Цар ство не бе ско не схва ти са мо у хри шћан ском кон тек сту, ви де ће мо да оно ни је никакав посеб ни на ци о нал ни, др жав ни ни ти вер ски циљ, већ општељудск и, св е чо в е ча н ск и. Та ко с е у с л у ча ју Ко с ов ског м ит а рад и о и зв есној и де ји ц и љ а [ M r u z 1976: 94]. од но сно в р ед но с т и ма нај ви шег р е да ко је с у оп ш т е п ри х в а ће не м и р, ра до с т, љу ба в, с ло б о да, до с т о ја н с т в о, п ра в да, ча с т, ш т о у по т п у но с т и на д ра с т а г ра н и це по је д и нач ног и на ц и о на л ног ми та. Као та кве, ове вред но сти на ди ла зе ме ђе сва ке др жа ве и оне су оно че му (тре ба да) те жи це ло чо ве чан ство, јер је мит бек ство од ма те ри ја лиз о в а не св а к и да ш њ е... сфе р е ко ји ће оп с т а ја т и св е док по с т о ји по т р е ба з а љу ба в љу, до бр ом, п ра в дом, и де јом, де ло в а њ ем, в ла ш ћу, а м би ц и јом... као не ка мо гућ ност про на ла же ња са мог се бе [Mruz 1976: 94]. ЗА К ЉУ Ч А К Б е з о б зи ра на св а ко ја ке п ри т и ске, гла в н и на ц и о на л н и м и т с е не сме од ба ц и т и, з а т о ш т о с е у њ е м у п р е по зна је з а јед н и ца и њ е не мо г ућ но с т и. К а о т а к а в, м и т моћно г ов ори о о бл ик у з а јед н и це и њ е ном в р ед но сном си сте му, а на род без ми та би био из ба чен из исто ри је и се ћа ња. Не спор но да је Ко с ов ск и м и т од с у ш т и н ског зна ча ја з а уо б л и ча в а њ е с рп ског по је - д и нач ног и на ц и о на л ног и ден т и т е т а к р оз ис т о ри ју. Ко л и ко г од и з гле да о ис тро шен, овај мит ће, као и ви ше пу та до са да, пре жи ве ти и ово до ба у ко ме г а с е м ног и одрич у, је р к а о спец ифи ч но з а ве т но оп р е де љ е њ е на шег на ро да он чу ва ве ру и вред но сти од на ци о нал ног зна ча ја. Ко сов ск и м и т је с рж т ра д и ц и је и па м ће ња с рп ског на ро да, би се р ко ји Срби чувају у свом ко лек тив ном пам ће њу, без об зи ра где жи ве. Хри шћанско ту ма че ње је да је ко сов ски за вет исто што и Но ви за вет, са мо срп ског сти ла и ис ку ства. Тра ди ци ја ко ја огра ни ча ва на оно што не сме да се у ра д и. О н н и је ж р т во в а њ е зе ма љ ског з а ра д не б е ског, не г о п р е по зна в а њ е не бе ског у све м у зе ма љ ском и од бра на отаџ би не. Ко сов ск и за ве т н и је за ве т по ра за. Пи та ње Ко со ва је пи та ње ве ре (у Бо га, у отаџ би ну и у се бе) и не мо же се из гу би ти Ко со во уко ли ко га не из гу би мо у се би.

19 323 Оно што са си гур но шћу мо же мо ре ћи за Цар ство не бе ско, је сте да у етич ком сми слу срж овог ми та чи не мо рал не вред но сти прав да, част, по ш т е њ е, с ло б о да, з а ко је с е т р е ба б о ри т и и а ко је по т р е б но по ло ж и т и и с оп с т в е н и ж и в о т. О ви и де а л и н и с у о б е см и ш љ е н и и п р е в а зи ђе н и, н и с у п р е п р е к а св а ко д нев ном ж и в о т у у да на ш њ ем св е т у, не т е ра ју на с н у ж но у (ору жа не) сукобе, а свакако нису ни само одлика нашег на рода. Прили ком по зи вања на Косовски мит неопхо дан је ве ли ки опрез, јер не ра зуме в а њ е, по г р е ш но ра з у ме в а њ е и л и з ло у по т р е ба ов ог м и т а мо же да и ма зна чај не, па и фа тал не по сле ди це по срп ски на род. ЗА Х ВА Л НО СТ Рад је на стао као ре зул тат ра да на про јек ту Иден ти тет ски пре о браж ај С рб ије (2 019), ч ији је н ос ил а ц П р а вн и ф ак у лт е т Ун ив е рз ит ет а у Б е о г ра д у. Ц И Т И РА Н И И З ВО РИ И Л И Т Е РА Т У РА Бо шко вић, Са ња (2014). Ко с о в с к и к ул т у р о л о ш к и м и т. Б е о г р а д: Слу жбе ни гла сник. Ве ли ми ро вић, Нико лај (2001). Косово, Српски завет на размеђу светова. Цетиње: Све - т иг о р а. Ви до вић, Жар ко (2013). Ње гош и ко сов ски за вет у нoвом в ек у. Б ео г р а д: А л т е р а. Гро здић, Бо ри слав (2015). Ко сов ски за вет и срп ска вој ска у Пр вом свет ском ра ту. Збор н и к Пр а в о с л а в н и с в е т и Пр в и с в е т с к и р а т. Б е о г р а д: П р а в о с л а в н и б о г о с лов с к и фа кул тет, Ђу рић, Ми хај ло (2009). Уто пи ја из ме не све та; Мит, на у ка, иде о ло ги ја. Бе о град: Службе ни гла сник. Иљин, Иван (1998). П у т д у х о в н е о б н о в е. Бе о град: Ло гос. Јев тић, Ата на си је (1992). Све ти Са ва и ко сов ски за вет. Бе о град: СКЗ. Јев тић, Ата на си је (1992). Цар ство не бе ско у исто риј ској суд би ни срп ског на ро да, Све ти Са ва и Ко сов ски за вет. Бе о град: СКЗ. Кр стић, Зо ран; Гро здић, Бо ри слав (2012). Ко сов ски за вет и срп ска стра те шка кул ту ра у XX ве ку, Зе нит ма га зин за књи жев ност, умет ност и фи ло зо фи ју, Ма ли нов ски, Бро ни слав (1971). Ми т, н а у к а, р е л и г и ја. Бе о град: Про све та. Нау мо вић, Слободан (2009). Употреба традици је у по ли тич ком и јав ном жи во ту Ср бије на кра ју два де се тог и по чет ком два де сет пр вог ве ка. Бе о град: Фи лип Ви шњић. Па три јарх срп ски Па вле (2007). Опре де ље њем за Цар ство не бе ско не од ри че мо се стара ња за сво је исто риј ско по сто ја ње, Све ти Кнез Ла зар и Ко сов ски за вет. Б е ог р а д: С в е т и г о р а. Смит, Ан то ни Д. (1998). На ц и о н а л н и и д е н т и т е т. Б е о г р а д: Би б л и о т е к а XX век и Чиг о ја ш т а м п а. Шљу кић, Ср ђан (2011). Ми т као с уд б и на. Пр и лог де м и т о ло г и за ц и ји де м и т о ло г и за ц и је. С р е м с к а М и т р о в и ц а : К а и р о с. Шљукић, Срђан (2012). Ен то ни Смит о од но су на ци о нал ног иден ти те та и ми та о иза брано с т и, Збо р ник Ма ти це срп ске за дру штве не на у ке, 139: Čo lo vić, Ivan (2016). Smrt na Ko so vu po lju. Isto ri ja ko sov skog mi ta. Beograd: Biblioteka XX vek. Ðe rić, Gor da na М. (2002) Мitski aspek ti srp skog iden ti te ta, Fi lo z o f i ja i d r u š t v o, XIX XX:

20 324 Jo va no v ić, Đok ica (2012). Pr i la go đa va nje S r bi ja i mo der na: od strep nje do sum nje. Niš: SVEN i B e o g r a d : I n s t i t u t z a s o c i o lo š k a i s t r a ž i va nja Fi lo z of s kog f a k u l t e t a u B e o g r a d u. Mruz, Leh (1976). Mit i mit sko miš lje nje. K u l t u r a, 33 34: Po po vić, Mi o drag (2007). Vi dov dan i ča sni krst. Ogled iz knji žev ne ar he o lo gi je. Б еог р а д: Bi bl i o t e k a X X ve k. Šuš njić, Đu ro (1998). Re li g i ja I. B e o g r a d : Či go ja. Zieliński, Bo gusław (1998). Serb ska po wi eść hi storyczna. Stu dia nad źródłami, ide a mi i ki e run k a m i r o z w o j u. Poz n a ń : Wyd aw n ic t wo Na u ko we Un i we r y t e t u i m. Ad a m a M ic k i e w ic z a w Po z n a nju. Е Л Е К Т Р ОН С К И И З ВО РИ Ве ли ми ро вић, Нико лај, О на ционалној, верској, ду хов ној и исто риј ској све ти њи Ко сов - ске т ра д и ц и је и ње не м и си је, Ко сов ск и м ју на ц и ма, Прав да, 28. јун До ступ но на: ht t ps://w w w.r a stko.r s/ kosovo/duhovnost /nvel im irov ic-kosovo_c.ht m l#_toc ; При сту пље но: По ру ка Све тог Ар хи је реј ског Са бо ра о Ко со ву и Ме то хи ји. Доступно на : spc.rs /sr/poru ka _sve tog _ar hi je rej skog _sa bo ra _o _ko so vu _me to hi ji, 10. мај Присту пље но: OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R CON TEM PO RARY UN DER STAN DING OF THE SPI RI TUAL MES SA GE OF THE KO SO VO MYTH by BO R I SL AV GRO Z DIĆ Un i ve r sit y Bu si n e s s Ac a d e my Fa culty of Law for Com mer ce and Ju di ci ary Ge ri Ka ro lja 1, No vi Sad, Ser bia b o r i sl av.g r o z d m a i l.c om VA L E R I JA DA BE T IĆ Uni ver sity of Bel gra de, Fa culty of Law Bu le var Kra lja Aleksandrа 67, Bel gra de, Ser bia va le r i ja.d a b e t i u s.bg. a c. r s S U M M A RY: I n t h e a g g r e s s i ve d o m in a nc e of c r it ic a l r at ion a l t h i nk i n g ove r t h e mythi cal wor ldvi ew, myth as a hi sto ri cal and ef fec ti ve for ce do es not lo se its ac tu a lity and im por tan ce, be ca u se myths of ten hi de de e per mes sa ges than what hi story can of fer. In such a so cial con text, the sig ni fi can ce of the spi ri tual mes sa ge of the Ko so vo myth the com mit ment to the He a venly King dom, as a la sting com mon va lue of the Ser bian pe o ple, re turns as a the me. In spi te of its om ni pre sen ce, the opi nion pre va ils that the myth be longs to the past, and if it is not yet ob so le te, it cer ta inly sho uld be. The aut hors advoca te the idea that myth, as a com pre hen si ve ex pe ri en ce of the world, and the re fo re the Ko so vo myth as well, is a fac tor of na ti o nal in te gra tion, a part of col lec ti ve iden tity, and a com mon va lue system. Analysing the se cu lar and spi ri tual un der stan ding of the Ko so vo

21 325 myth, the aut hors po int out the im por tan ce of the vi vid me mory of the prin ce La zar s com mit ment to the He a venly King dom. For Chri sti ans, this re pre sents the va lue and goal abo ve all ot hers and it forms the co re of the Ser bian hi sto ri cal con sci o u sness and spi ri tual com mu nity. The pa per shows that the spi ri tual mes sa ge of the Ko so vo myth is not un derstood or it is mi sun der stood no wa days, sin ce the com mit ment to Ko so vo is per ce i ved as a call and an obli ga tion to die for it. The aut hors con clu de that the Ko so vo myth is not a call to die in the war, on the con trary, it is a strug gle for ex ter nal and in ter nal fre e dom, as well as for the hig hest va lu es that are im plied by the de fi ni tion of the He a venly King dom pe a ce, lo ve, ho no ur, ju sti ce, dig nity, and ot hers. KEYWORDS: myth, Ko so vo myth, spi ri tual mes sa ge, He a venly King dom

22

23 Зборник Матице српске за друштвене науке / Matica Srpska Social Sciences Quarterly LXX, 171 (3/2019): ; Шуваковић, Александра Б. / Šuvaković, Aleksandra B. UDC (497.11: ) UDC 323.1(=163.41)( ) ОРИ Г И Н А Л Н И Н А У Ч Н И РА Д КО М У Н И К А Ц И ЈА К АО Н У Ж А Н ФА К ТОР КО Л ЕК Т И В НОГ СЕ Ћ А ЊА Н А ЗА Ј ЕД Н И Ч К И Ж И ВОТ НА ПРИ МЕ РУ СР БА И АЛ БА НА ЦА НА КО СО ВУ И М Е ТО Х И Ј И AЛЕКСАНДРА Б. ШУ ВА КО ВИЋ Ун и в е р з и т е т у К р а г у је в ц у Ф и ло ло ш ко -у ме т н и ч к и ф а к у л т е т К а т е д р а з а и т а л и ја н и с т и к у Јо в а н а Ц в и ји ћ а ББ, К р а г у је в а ц, С р би ја a le k s a n d r a -s@e u n e t.rs СА ЖЕ ТАК: Циљ ра да је да се из вр ши ана ли за узро ка ви со ких вредно с т и е т н и ч ке д ис т а н це и з мер ен и х код а л ба н ск и х с т у де н а т а у При ш т и н и кра јем и по чет ком 2017, и код срп ских сту де на та у Ко сов ској Ми трови ц и к р а јем г о д и не. Је д а н од у з р о к а д ис т а н ц и р а но с т и је, е ви ден т но, н е по с т о јањ е м и н и м а л ног ус л ов а з а ком ун ик ац ију м еђу с т у д е нт и м а д в е е т н и чке з аједн ице поз н ав ањ а јез ик а д руг е з аједн ице. Тај под а т а к н ије но в о с т и р е з у л т а т је д у г о г о д и ш њ е по л и т и ке в о ђ е не од к р а ја Д ру г ог св е т - ског р а т а, ко јом је а л б а н ској н а ц и о н а л ној м а њи н и омо г ућено комп ле тно шко ло ва ње од основ не шко ле до уни вер зи тет ског обра зо ва ња на ма тер - њем језик у, ч и ме је и г но ри са на по т р е ба њи хо ве ко м у н и к ац ије с ве ћ и нск и м н а р о дом у С р би ји. У р а д у с е п р ед с т а в љ а ју р е з у л т а т и и з в р ше ног а н ке т ног и с т р а ж и в ањ а у в е з и с п о з н ав ањ е м с р п с ко г је з и к а од с т р а н е а л б а н с к и х с т у де н а т а у При ш т и н и и а л б а н ског је зи к а од с т р а не с рп ск и х с т у де н а т а у Ко сов ској Ми тро ви ци, те во љом да се учи је зик дру гог кроз школ ски си стем. О в о с е до в о д и и у в е зи с по т р е б ом не г о в а њ а к у л т у р е с е ћ а њ а н а з а јед н и ч- к и ж и в о т, т е с е з а к љу ч у је д а ће у с л у ч а ју и з о с т а н к а ко м у н и к а ц и је ме ђу с т у ден т и м а у бу д у ће т р а н см и си ја е ле ме н а т а к у л т у р е с е ћ а њ а би т и н у ж но е т н и чк и и нт е рп рет ирана, ч име се од р жа ва не ма л и кон фл и к т н и по т ен ц и ја л на под руч ју Ко со ва и Ме то хи је. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: Ал бан ци, државна је зич ка и обра зов на по ли ти ка, језичка ба ри је ра и ет нич ка дис тан ца, Ко со во и Ме то хи ја, кул ту ра се ћа ња, Ср би

24 328 Пој м ом ко м у н и ка т и в н о г с е ћ а њ а о б у х в а т а м о р а з л и ч и т е в р с т е ко л е к т и в н о г с е ћ а њ а ко је с у з а с н о в а н е и с к љу ч и в о н а с в а ко д н е в н ој ко м у н и ка ц и ји [Аssmann 2015: 62] Сва ко дру штво може да би ра између политике сећања и политике забора ва. Д ру штва у ко ји ма су би ли из ра же ни на ци о на л ни и вер ск и кон флик ти т ре ба ло би да ода бе ру по л и т и к у се ћа ња ка ко би се ра зумевањем онога ш то се зби ва ло у њи хо вој бли жој или даљој про шло сти ели ми ни са ле мо гућ но - сти будућих конфликата. Свако сећање за сни ва се на ко му ни ка ци ји с други ма, бу ду ћи да ти Дру ги ни су п ро из вољ но мно штво, већ нај че ш ће е т ни ч ке и л и ве р ске г ру па ц и је са сл и ком о се би, соп с т ве н и м посебнос т има, свеш ћу о за јед н и ч кој п ро ш ло с т и и све ш ћу о спе ц и фи ч н и м ра з л и ка ма у од но су на Дру гог иден т и те том. Истраживања спроведена на студентској популаци ји на Косову и Ме то х и ји (К им), и ме ђу Ср би ма и међу А лбанцима, показу ју ви со ке ско ро ве е т н и ч ке д ис тан ц и ра но ст и и то осам на ест го д и на на кон окон ча ња ору жа ног су ко ба. У т ра же њу об ја ш ње ња уо ч и л и смо да из ме ђу м ла ди х ге не ра ци ја (ст у дент ске по п у ла ци је) не по сто ји ко м у ни ка ци ја ни на нај е ле мен т ар н и јем н и воу је р не пос т оји по зна ва ње је зи ка д ру г е е т н и ч ке за јед н и це, за ра з л и к у од с та ри ји х г е не ра ц и ја Ср ба и А л ба на ца ко ји су као је зик сре ди не учи ли и ал бан ски од но сно срп ски. На основу анализе резулта та емпиријских ис тра жи ва ња ко ји ће би ти из ло же ни у овом раду, понудиће мо од го ва ра ју ћа об ја шњења високе е тни ч ке и је зи ч ке дис тан ци ра но ст и као по сле ди це не по сто ја ња к ул т у ре ко лек тив ног се ћа ња на ко ег зи стен ци ју и ре ла тив но скла дан жи вот Срба и Албана ца у со ци ја ли стич кој Ју го слави ји. Ре зул та ти ука зу ју и на оштру грани цу из ме ђу соп стве ног учвр шћива ња иден ти те та ( то смо ми ) и стра ног ( то је на ша су прот ност ), без же ље за ус по ста в ља њем ве за с д ру гом гру пом ш то се огледа к роз одбијање по зна ва ња и уче ња срп ског, од но сно ал бан ског је зи ка. Ко м у н и ка ц ија међу е тн и чк и м заједн ицама у садаш њост и п редставља не о п ходно с т з а т ра нсм исију и п рек и д оме ђа в а њ а д ве з а јед н и це на јед ном про сто ру. На и ме, узи ма ју ћи у обзир Дебреово (Debray) разликовање комуни ка ци је (пренос информација у простору) и трансмисије (пренос инфор - м а ц и ја к р оз в р е ме, с г е нер ац ије н а г енер а ц и ју) [ D e b r e ], и з в о д и мо за кљу чак да ће услед не по зна ва ња је зи ка Дру гог као и от по ра ме ђу млад и ма п ре ма је зи к у Дру гог вре ме ном н у ж но до ћ и до бри са њ а ко лек т и в ног се ћа ња на за јед н и ч к и ж и во т. Је д и на мо г ућ нос т ко ја ос та је у овом сл у ча ју је с т е не д и ск у т о в а на и не а р г у мен т о в а на по јед и нач на и л и г ру п но - е т н и ч- к а и н т е р п р е т ац ија колект и вног с ећ ањ а св аке од д в е е тн и чке з аједн ице на про сто ру КиМ 1. 1 Ко со во и Ме то хи ја су ме ња ли свој ста тус и сте пен ау то но ми је то ком по сто ја ња со ција ли стич ке Ју го сла ви је. До до но ше ња Уста ва из зва ни чан на зив био је Ау то ном на ко - сов ско-ме то хиј ска област (АО КиМ), а за тим Аутономна По кра ји на Ко со во и Метохија, да би била преименована у Социјалистичка Аутономна По кра ји на Ко со во (САП Ко со во). Уста вом из уста но вљен је на зив Ау то ном на По кра ји на Ко со во и Ме то хи ја (АП КиМ). У р а д у ћ е м о н а с т о ја т и д а п р а т и м о ов е п р о м е н е, а г е н е р а л н о ћ е м о ко р и с т и т и н а з и в Ко с о в о и Ме то хи ја (КиМ).

25 ОБРА ЗОВ НА И ЈЕ ЗИЧ КА ПО ЛИ ТИ КА НА КО СО ВУ И МЕ ТО ХИ ЈИ ПО СЛЕ ДРУ ГОГ СВЕТ СКОГ РА ТА 329 Кул турни и је зич ки идентитет је су емо ци о нал но и прав но -по лит и ч к а нај с ло же н и ја п и т а њ а к а да је р еч о ма њи на ма [ Bu ga r sk i 2005: 79]. С тим у ве зи, ју го сло вен ски на ро ди су још то ком Дру гог свет ског ра та имали при ли ку да се опи сме не на ма тер њем је зи ку, што је и би ла по ли ти ка Ко м у н и с т и чке парт ије Југ ос лавије [ Ђу ри ћ 2016: 154]. К а ко с е у на с т а в к у ра да на во ди, је зич ка обра зов на по ли ти ка у од ре ђе ном исто риј ском тре - н у т к у пр ви је ве сник по л и т и ч к и х до г а ђа ја а л и и на ме т а њ а и де о ло г и ја, и то би ло да је реч о је зи ку обра зо ва ња ма њи на или уво ђе њу и ода би ру стран и х језик а, сходно њиховој т р ен у тној по доб но с т и од но сно не по доб но с т и [Ђурић 2016: 154]. Иа ко је сте ка ко пра во та ко и по тре ба учи ни ти ма њи не равноправним с другим држављанима, у на шем слу ча ју А л бан це са Ср би ма, и с т и м у в е зи г а ра н т о в а т и и м у по т р е бу њи хо в ог је зик а и п исма, морамо има ти на уму да ма њи не по ред пра ва има ју и оба ве зе што под ра зу ме ва лоја лнос т д р жави у којој ж иве, од ржавање веза с већ и нск и м с т ановн иш т вом за ш та је нео п хо да н услов до бро по зна ва ње ве ћ и н ског сл у жбе ног је зи ка и при па да ју ће му кул ту ре [Bu ga r sk i 2005: 83]. По сле г о д и не и до но ше њ а За ко на о оба ве зном сед мог о д иш њем ш колов ању уде о не п и сме н и х н а К и М и з но сио је 8 4, 2%, ш т о је д а ле ко ви ше не г о у д ру г и м р е п у бл и к а ма и по к ра ји на ма СФРЈ [ П а в лови ћ 20 03: 290]. 2 С а в е зн и м и р е п у бл и чк и м з аконом Србије о о сновном и с р едњ ем обра зо ва њу из го ди не дефинисане су смернице за мањинско школс т в о, ш т о је подр аз умев ало ф о рм ир а њ е оде љ е њ а и л и п а к ш ко л а ко ја на ста ву пра те ис кљу чи во на ма њин ском је зи ку [Павловић 2003: 300; уп. Пар лић -Бо жо вић 1998]. Ти ме је учи њен пре се дан на на чин да на про стору К и М мањи нск и јези к пос т аје у једно и ве ћ и н ск и:...г о т о во је у н и кат но, ре кло би се да је дан је зик бу де и ве ћин ски и ма њин ски [Ковачевић и др. 2011: 59] 3. Не до с т а т а к ш ко ло в а ног к а д ра р е ша в а о с е у во ђе њ ем а л ба н- ских и тур ских др жа вља на у на ста ву, све до ка да је та ква прак са уки ну та [Ковачевић и др. 2011: 59] 4. То ком школ ске 1949/1950. око Д р ж а в а је у з в е л и к и о т п о р с е о с к и х с р е д и н а ус п е л а д а м о т и в и ш е у ч ен ике у п р еко 9 0 % с л у ч а је в а д а п ох ађ ај у н ас т ав у од п рв о г д о ч е т в р т о г р а з р е д а. П р о ц е н а т о н и х ко ји с у по ха ђа ли до дат на три раз ре да сед мо лет ке у АО Ко со во и Ме то хи ја из но сио је 60%, док је у оста лим де ло ви ма зе мље био око 77% [Павловић 2003: 290]. У сре ди на ма у ко ји ма ни је би ло шко ла у бли зи ни до вољ но је би ло и 20 уче ни ка да се офо р ми шко ла на ма њин ском ал бан ском је зи ку, док је у дру гом слу ча ју оде ље ње чи ни ло 30 уче ни ка ал бан ске на ци о нал - но сти [Павловић 2003: 290]. 3 Ко ри сте ћи тер ми не ма њин ски и ве ћин ски је зик, ми у овом тек сту подразу мева - м о з н ач е њ е: је з и к п р и п а д н и к а н а ц и о н а л н е м а њи н е, од н о с н о је з и к п р ип а дн ик а в ећ и нс ко г на ро да. Да кле, не ра ди се о број ча ној ма њи ни или ве ћи ни, већ о схва та њу да је на ци о нал на м а њи н а е т н и ч к а з а јед н и ц а ко ја в а н д р ж а в е о ко јој с е р а д и и м а с в о ј у м а т и ч н у д р ж а в у. У н а - ш е м с л у ч а ј у, н а ц и о н а л н а м а њи н а с у А л б а н ц и, а л б а н с к и је з и к је м а њи н с к и. О в у н а п о м е н у да је мо за то што је у са вре ме ној јав ној ко му ни ка ци ји до шло до ме ша ња ових пој мо ва. 4 Ме ђу т и м, с а о с н и в а њ е м н ај п р е Ф и л о з о ф с ко г ф а к у л т е т а у П р и ш т и н и , а п о т о м и Ун и в е р з и т е т а у П р и ш т и н и г о д и н е, н а њ е м у с е з а п о ш љ а в а ј у н а с т а в н и ц и ко ји с у д о пре шли из Ал ба ни је у Ју го сла ви ју, и ко ји су вре ме ном по ста ли њени грађани [Милано - ви ћ 1990: ]. Оси м њи х, ме ђу т а мо ш њи м у н и ве р зи т е т ск и м на с т а в н и ц и ма А л ба н ц и ма,

26 330 уче ника албанске националности у основним школама похађало је на - с т а ву на мат е р њ ем, т ј. а лба нском језик у, док с е с рпскох рв атск и и зу ча в а o као по се бан пред мет. У том пе ри о ду ра ди ле су 544 основ не шко ле на а л ба н ском је зи к у са п ро све т н и х ра д н и ка А л ба на ца са и л и без на шег д р ж а в љ а н с т в а [ П а в лови ћ 20 03: 301]. На ра д ио - с т а н и ца ма 70% п р о г ра ма еми то ва но је на ал бан ском је зи ку [Павловић 2003: 301]. Број ал бан ских уче ни ка у сред њим шко ла ма у том тре нут ку био је пре ко [Докнић 2009: 25]. Тих го ди на је учи њен ис ко рак: Ко рак да ље пред ста вља увође ње огле да у на став ни про цес у ме шо ви тим сре ди на ма а ти че се ор га низо ва ња д во је зи ч ног ш кол с т ва у ц и љу у по зна ва ња и збл и жа ва ња на ро да и на род но с т и и с т ва ра ња на с та в ног ка д ра ко ји се ко ри с т е је зи ком под ру ч ја на ко ме жи ве [Ђурић 2016: 176]. Ме ђу тим, иа ко го ди не у СФРЈ по стоји 21 шко ла од но сно 80 оде ље ња са дво је зич ном на ста вом (ма ђар ско - срп ско - хр ват ски; ма ђар ско-сло ве нач ки итд.) од по себ ног зна ча ја је уо чи ти чи ње ницу да на под ру чју АО Кос ово и Ме т ох и ја н ије пос т ојало н иједно д војези чно оде љ е њ е. На Ко с о ву с е о т и ш ло у су п р о т ном сме ру, и шездес ет и х г од ина п ро ш лог ве ка п ре с т а ла је законска обавеза у чења немат е рњег језика, ч и ме је до ш ло до још ве ће с е па ра ц и је с рп ске и а л ба н ске ом лад ине. Лок а лном А л ба н ц у н и је у ч и њ е на н и к а к в а р е а л на усл у г а т и ме ш т о м у је омог ућено ком плетно школовање од обданишта до универзитета на матерњем алба н ском је зик у... т ак а в човек је ог ран ич ио сво је п ро фе сио на л но де ло ва ње на ал бан ски је зич ки про стор у не мо гућ но сти да се кре ће и ра ди у ши рој за јед ни ци [Bu gar ski 2005: 84]. На су прот то ме, у све ту да нас ни је ре дак п ри ме р да једа н на р од, ко ји н и је ма њи н ск и, з а ра д нап р едов ањ а и д руг и х ин те ре са при гр ли за свој, је зик дру гог на ро да [Ковачевић и др. 2011: 60]. С тим у ве зи, на уч но је до ка за но да је срп ски је зик го то во по ду да ран с ен гле ским и ње мач ким... те се не мо же оства ри ва ти са мо код јед ног на ро да [Ковачевић 2003: 7], a у на шем слу ча ју то зна чи не са мо код Ср ба на подруч ју КиМ, већ мо ра би ти и је зик ма њи не на том про сто ру. ЕТ НИЧ КА ДИС ТАН ЦА ИЗ МЕ ЂУ СРП СКИХ И АЛ БАН СКИХ СТ У Д Е Н А ТА Н А КОН ГО Д И Н Е Ет н и ч к а д ис т а н ца је в е о ма в а ж а н по к а з а т е љ ме ђу е т н и ч к и х од но с а, по себ но у мул ти на ци о нал ним сре ди на ма. По што је за сно ва на на утвр - ђи в а њу с о ц и ја л н и х с т а во в а п р е ма д ру г и м е т н и ч к и м г рупама а с т авови пред ста вља ју ре ла тив но чвр сте кон струк те ко ји се спо ро ме ња ју код по - је ди на ца ре к ло би се да ни је н у ж но су ви ше че сто ме ри ти ет нич к у дис танц у. Овака в зак љу ча к био би та ча н у д ру ш т ви ма у ко јима пос тоје с таби лн и со ци јал ни од но си. Ме ђу тим, у кон фликт ним и пост кон фликт ним сре дина ма, од но сно у с р е д и на ма з а м р зн у т ог кон фл и к т а, е т н и ч к а д ис т а н ца б и л о је и о н и х ко ји с у с л у ж и л и у ф а ш и с т и ч к и м о к у п а ц и о н и м је д и н и ц а м а, о р г а н и з а ц и ја м а и с л у ж б а м а т о ком Д ру г ог с в е т с ког р ат а, он и х ч ије с у пор од иц е бил е пов ез ан е с ф аш ис т им а или с ка чач ким еми грант ским по ро ди ца ма, као и оних ко ји су би ли као сти пен ди сти школо ва ни у Ал ба ни ји и Ита ли ји [Милановић 1990: ]. Не тре ба ни на гла шава ти да се на ста ва из во ди ла од во је но на ал бан ском и на срп ском је зи ку.

27 331 с е мо р а кон т и н у и р а но п р ат ит и, пош т о он а, по р ед о с т а лог, по к а з у је и п р о ме не у конф л и к тном пот енц ијал у одр еђ ене с р ед ине. Уп р ав о и з т ог ра з ло г а ис т ра ж и в а ч и с Ф и ло з о ф ског фа к ул т е т а у Ко с ов ској М и т р о ви ц и п р а т ил и с у в р еднос т и е тн и чке д ист а н це с рп ск и х с т у де н а т а н а с е в е ру Ко со ва и Ме т о х и је у од носу на д руг е нац ије, п ри чем у је посебно значаја н био од нос ст у де на та п ре ма А л бан ц и ма. У сви м т и м ист раж ивањима је као и н с т ру мен т ко ри ш ће на Б о г а р д у с о в а ( Bo ga r du s) ск а ла, мо д и фи ко в а на з а ист раж ив ањ е с т уден тске поп улац ије 5. Резулт ат и т и х ист раж ив ањ а пок а- за ли су да је нај ве ћа ет нич ка дис тан ца срп ских сту де на та на се ве ру КиМ у од но су на Ал бан це, и да се кре ће у гра ни ца ма од би ја ња у шест од по нуђе н и х седа м соц ија лн и х односа 6. Повреме но су ра ђе на и кон т рол на ис т ражи ва ња на по пу ла ци ји бе о град ских сту де на та и 2014, ко ја су по каза ла да је и код њих ет нич ка дис тан ца у од но су на Ал бан це ве ћа у од но су на д ру г е на ц и је, а л и се к ре та ла у ок ви ри ма у ме ре не д ис та н це 7. У сл у ча ју обе по пу ла ци је, она је у овом пе ри о ду по ка зи ва ла ста бил ност у по гле ду из ме ре них вред но сти [Шуваковић и др. 2016: 45 55]. Ис тра жи ва чи су тек у зи м у 2016/17. г о д и не ус пе л и да и з ме р е е т н и ч к у д ис т а н ц у не с а мо с рпских сту де на та на се ве ру КиМ, већ и ал бан ских сту де на та у При шти ни. Ре з ул т а т и ме р е њ а с у т е г о д и не по к а з а л и: а) па д в р ед но с т и е т н и ч ке д ис - т а н це код с рп ск и х с т у де на т а у Ко с ов ској М и т р о виц и на највиш и н ив о у н у т ар с р ед њ е е т н и ч ке д ист а нце; 8 б ) скор о и дент и чн у в р едно с т е тн и чке д ис та н це а л ба н ск и х с т у де на та у од но су на Ср бе, ка к ву и с рп ск и с т у ден т и показу ју у од но су на Ал бан це, на нај ви ш ем ни воу уну тар сред ње ет ничке д ис т а н це; 9 в) к а д а с е у по р е д и с д ис т а н цом п р ем а д руг и м н ац ијам а, а л ба н ск и с т у ден т и и з Приш т ине и мају нај ви ш у е т н и ч к у д ис т а н ц у п ре ма Ср би ма, к а о и с рп ск и с т у ден т и и з Ко с ов ске М и т р о ви це (и и з Б е о г ра да) п р е ма А л ба н ц и ма [Su va ko v ic 2017: 876]. М Е ТО ДО ЛО Ш К И ОК ВИ Р И РЕ ЗУЛ ТА Т И ИС Т РА Ж И ВА ЊА ОД НО СА ПРЕ МА ЈЕ ЗИ КУ ДРУ ГО ГА КОД АЛ БАН СКИХ И СРП СКИХ СТУ ДЕ НА ТА НА КО СО ВУ И МЕ ТО ХИ ЈИ Лон гиту ди нал но ис тра жи ва ње со ци јал них ста во ва студената са се - в е ра Ко с о в а и Ме т о х и је ( К и М ) и з в о д и с е кон т и н у и ра но од г о д и не од с т р а не К а т е д р е з а с о ц и о ло г и ју Ф и ло з о ф ског фа к ул т е т а у Ко с ов ској М и т р о ви ц и, да би с е од оно в р ш и ло у ок ви ру р е а л и з а ц и је на у ч но - 5 По н у ђ е н и с о ц иј а лн и одн ос и б ил и с у (од н а јб л иж и х к а н а јуд аљ ен ији м): с р одс т в о п у т е м б р а к а, п ри ја т е љ с т в о, п ри х в ат а њ е п рип а дн ик а д руг е е тн и чке г рупе з а п р оф ес ор а и л и а си с т е н т а н а ф а к у л т е т у, п р и х в а т а њ е з а ко ле г у т о ком с т у д и ја н а ф ак у лт ет у, п р их в ат ањ е к а о ко м ш и је, п р и х в а т а њ е с у ж и в о т а у и с т о м г р а д у и п р и х в а т а њ е п р ип а дн ик а д р уг е е тн и чк е гру пе за ста нов ни ка сво је зе мље [Шуваковић и др. 2016: 46]. 6 Пре ма ис тра жи ва њу, је ди но би при ста ли да жи ве у ис тој зе мљи. 7 Д а к л е, б е о г р а д с к и с т у д е н т и п р и х в а т и л и б и А л б а н ц а к а о ко м ш и ј у, а м а њи б р ој њи х и као колегу на фа кул те ту. Бли жи од но си (на став ник или аси стент, при ја тељ, брак) су ис кључе ни. 8 Са да од би ја ју пет од се дам по ну ђе них со ци јал них кон та та ка. При ста ли би да са Ал банци ма жи ве и у истом гра ду. 9 Та ко ђе од би ја ју пет од се дам по ну ђе них истих со ци јал них кон та ка та.

28 332 -ис тра жи вач ког про јек та Косово и Метохија између националног идент ит ет а и ев р ои нт ег р ац ија ч ији је носила ц ов а ус т а но в а. По р ед д ру г и х р а зло г а (значај с т уден тске поп улац ије з а ф орм ир ањ е нов е е л ит е, улог а мла дих у дру штве ним променама и сл.), глав ни раз лог ис тра жи ва ња студен т ске по п у ла ц и је је ш т о је било мог у ће нап равит и в аљ а н у з ора к. На оп ш т ој по п у ла ц и ји т а к а в у зо ра к н и је мо г ућ, с об зи р ом на т о да је по следњи по п ис, р е ла т и в но р е г у ла ра н, о ба в љ ен на под ру ч ју т а да СА П Ко с о в о да ле ке го ди не, а да се у ре зул та те по ку ша ја УН ХЦР из 2005/6. и у по п ис ко ји су и з в р ш и ле При в р е ме не и н с т и т у ц и је лок а лне самоуп раве и з При шти не, уз бој кот Ср ба, не мо же по у зда ти. Кра јем и по чет ком по но в о су ис т ра ж и в ан и с т уден тск и с т а в о ви. Ра з л и к а је, ме ђу т и м, у од но с у на п р е т ход на ис т ра ж и в а њ а би ла в е о ма зна чај на: ис т ра ж и в а ч и с у п р ви п у т ус пе л и да о б у х в а т е и по п у ла ц и ју а л ба н ск и х с т у де на т а и з Пришти не, што је сва ка ко од ве ли ке ва жно сти за по ре ђе ње ка да се зна да се ра ди о две раз ли чи те ет нич ке гру па ци је сту де на та: Ср би ма ко ји сту дира ју у Ко с ов ској М и т р о ви ц и и А л ба н ц и ма ко ји с т у д и ра ју у При ш т и н и. О в о г а п у т а р е п р е з ен т а т и в н и у з о ра к је по в е ћ а н и р е а л и з о в а н на ча к 997 ис п и т а н и к а, од ко ји х у с т р а т у м у с т у де н а т а -А л ба н а ц а ко ји с т у д и р а ју у При ш т и н и 595 и у ок ви ру с т рат ума с т уденат а који с т уд ирају на с рпском д р ж а в ном у н и в е р зи т е т у у Ко с ов ској М и т р о ви ц и 4 02 ис п и т а н и к а. Оси м што је био стра ти фи ко ван, узо рак је био и про пор ци о на лан квот ни. Као и у п р е т ход н и м ис т ра ж и в а њи ма, к в о т е с у од р е ђи в а не у од но с у на пол, го ди ну сту ди ја и фа кул тет на ко јем сту ди ра ју, при че му су у окви ру страт у ма с т у де на т а на с е в е ру К и М о б у х в а ће н и сви фа к ул т е т и. У с т ра т у м у с т у де н а т а ко ји с т у д и р а ју у Приш т ин и п римењ ен је д в оет а пн и у з ор а к: п р в о је и з ра ч у на т о у че ш ће с т у де на т а п р е ма г ру па ц и ја ма 10 у укуп ној поп у л а ц и ји с т уден ат а Ун ив е рзит ет а у При ш т и н и, а по т ом с у с л у ч ај н и м у з о р ком и з св а ке од т и х г ру па ц и ја би ра н и фа к ул т е т и на ко ји ма је сп р о - в е де но и с т р а ж и в а њ е, п р и ч е м у је с в а к а г ру п а ц и ја бил а з ас т уп љ ен а с нај ма ње д в а ра з л и ч и т а фак улт ет а. Примењ ен и мет од био је исп ит ив ањ е, т е х н и к а а н кет ир ањ а [ М и ло с а в љ е в и ћ и Рад ос ав љ ев и ћ : ], ин стру мент ан кет ни упит ник, ко ји је био у осно ви исти, с тим да је изв р ше но п ри л а г о ђ а в а њ е п ит ањ а п р ем а с т р а т у м и м а 11 [в. Пе тро вић 2016: 9 18]. З а х в а љу ју ћ и с а р а д њи с и н с т и т у ц и јом ко ја је носил а ц н ав еденог пројекта, ауторка овог рада унела је у њихов стандардни инструмент бат е ри ју од 11 п и т а њ а ко ја су се односила на у че ње с т ра н и х је зи к а, од но сно на у че њ е је зи к а д ру г е е т н и ч ке з а јед н и це на Ко с о ву и Ме т о х и ји (с рп ског од с т ра не А л ба на ца, а л ба нског од с т ране Ср ба). Де о до би је н и х ре зул т а т а пред ста вљен је у овом ра ду. 10 Дру штве но -хуманистичка, ме дицин ска, техничко -технолошка и природно -матема - т и ч к а. 11 Н п р. с т у д е н т и и з Ко с ов с ке М и т р о в и ц е п и т а н и с у у в е з и с у ч е њ е м а л б а н с ког је з и к а, а сту ден ти у При шти ни у ве зи с уче њем срп ског је зи ка. Не тре ба на гла ша ва ти да су упитн и ц и б и л и н а м а т е р њи м је з и ц и м а и с п и т и в а н е е т н и ч ке з а јед н и ц е.

29 333 Гра фи кон 1. Рас по де ла од го во ра срп ских сту де на та из Ко сов ске Ми тро ви це и ал бан ских сту де на та из При шти не у ко јој ме ри по се ду ју ре цеп тив но а у ко јој п р о д у к т и в но зн а њ е Д ру г ог је зи к а А на л и за од го во ра с т у де на та ( Гра фи кон 1) у п у ћу је на за к љу чак да око јед не т р е ћ и не ви ше с рп ск и х с т у де на т а не г о в о ри и не ра з у ме а л ба н ск и, у од но су на удео ал бан ских сту де на та ко ји не го во ри и не раз у ме срп ски јези к. То с е до не к ле мо же т у ма ч и т и у г е не ра ц и ј ском к љу ч у: ис п и т и в а н и у з о ра к п ри па да г е не ра ц и ја ма р о ђе н и м у в р е ме е ск а ла ц и је ору ж а н и х с у- коба на Ко с ову и Мет ох ији. С д руг е с т р ане, ж ив о т Срба на Космет у је огра ни чен : ве ћи део њих жи ви у ет нич ким ен кла ва ма где су упу ће ни ис кљу чи во јед ни на дру ге, те им је ма тер њи срп ски је зик све што им је св а ко д нев но по т р е б но, док о с т а л и ж и ве на с е ве ру Кос ов а и Мет ох ије где с у и т е ри т о ри ја л но по в е з а н и с цен т ра л ном Ср би јом и где у по т п у но с т и функционише школ ски си стем Ср би је. Про це нат ал бан ске сту дент ске популац ије ко ја и ма ре цеп т и в но зна ње с рп ског је зи ка је т ри п у та ве ћ и у од но су на Ср б е, док је п р о це нат А л ба на ца ко ји и ма ју не к и н и в о п р о д у к т и в ног зна ња срп ског је зи ка чак и ви ше од пет пу та ве ћи у од но су на срп ску студен т ск у по п у ла ц и ју. Ме ђу т и м, п р о це нат к а ко с рп ск и х т а ко и а л ба н ск и х сту де на та у узо р ку ко ји се из ја шња ва ју да има ју до бар ниво како продукци је та ко и ре цеп ци је го то во да је по ду да ран.

30 334 Гра фи кон 2. Рас по де ла од го во ра срп ских сту де на та из Ко сов ске Ми тро ви це и ал бан ских сту де на та из При шти не у по гле ду ста ва о то ме ко ли ко је ко ри сно го во ри ти и слу жи ти се је зи ком Дру гог С ко р о д в о с т ру ко ви ше с рп ск и х с т у де на т а сма т ра до је в р л о ко р и с но зна т и а л ба н ск и је зи к у од но с у на уде о а л ба н ск и х с т у де на т а ко ји т о ис т о сма тра ју за срп ски је зик (Гра фи кон 2). Го то во пет пу та ви ше срп ских с т у де на т а сма т ра да је ко рисно зна ти ал бан ски је зик. С дру ге стра не, више од по ло ви не ал бан ских сту де на та сма тра да је зна ње српског донекле кори сно. Чак 10% ви ше Ср ба у од но су на Ал бан це сма тра да ал бан ски је зик ни је ко ри стан и осно ва но мо же мо да прет по ста ви мо да је реч о оном делу ис пи та них срп ских сту де на та ко ји не жи ве у ен кла ва ма. При бл и ж но је ис т и уде о исп ит ан ик а у о б е с т уден тске поп ул ац ије ко ји не же ли да зна је зик Дру гог, и он у оба слу ча ја из но си не што ви ше од по ло ви не с т у ден т ске по п у ла ц и је ( Гра фи кон 3). Ср би су не ш то све сн и ји ко ри сно с т и зна ња је зи ка Д ру го га и сп рем н и ји су да уђу у п роцес у чења, ру ко в о де ћ и с е п р е св е г а у т и л и т а р но ш ћу, па к а о гла в не р а з лог е нав оде: нео п ход ност ко му ни ка ције коју доноси суживот, али и потребе запосле - ња, док Ал бан ци као раз лог да на у че срп ски је зик чак че ти ри пу та че шће наводе због п ри ја т е ља и по зна н и ка, ш т о код Ср ба у односу на а лба нск и, ка ко ви ди мо из Гра фи ко на 3, ни је слу чај.

31 335 Гра фи кон 3. Рас по де ла од го во ра срп ских сту де на та из Ко сов ске Ми тро ви це и ал бан ских сту де на та из При шти не у по гле ду њи хо вог ста ва о то ме, да ли би да нас ушли у про цес уче ња срп ског, од но сно ал бан ског је зи ка, и због че га? Гра фи кон 4. Рас по де ла од го во ра срп ских сту де на та из Ко сов ске Ми тро ви це и ал бан ских сту де на та из При шти не у ве зи с њи хо вим ста вом о уво ђе њу срп ског од но сно ал бан ског је зи ка у школ ски си стем

32 336 О ко т ри че т в р т и не с т у де на т а п ри па д н и к а о б е на ц и је п р о т и ви с е уво ђе њу срп ског, од но сно ал банског језика као оба ве зног пред ме та у ре - довне ш коле (Гра фи кон 4). Срп ск и ст у ден т и п ри х ва та ју у во ђе ње а л бан ског к а о о б ав езног п р ед ме т а у ш ко л а м а с а jед н и м ч а с ом неде љно, у г от ов о ис т ом п р о цен т у у ко јем а л ба н ск и с т у ден т и п ри х в а т а ју у в о ђе њ е с рп ског је зи ка са два ча са не дељ но. На о сно ву п ри к а з а н и х р е зул т а т а на шег ис т ра ж и в а њ а к р оз одг овор е на ова че ти ри пи та ња мо же мо кон ста то ва ти да по сто ји по зи тив на ко ре лаци ја ка да је реч о ста во ви ма срп ских и ал бан ских студената да албански/ с р п с к и је з и к н е т р е б а и з уч ав ат и к а о п р ед ме т у ш ко л и (74,1% 76,6%), бес по т реб но ст и да се у чи је зик ма њи не за ра д су ж и во та од но сно да ма њина овла да је зи ком др жа ве у ко јој жи ви (53,7% 52,2%), и на кра ју ви со ком уде л у с т у ден ат а у о б е поп ул ац ије које не по с е д у ју н и т и јед н у је зи ч к у ве шти ну у срп ском од но сно ал бан ском је зи ку. ЗА К ЉУ Ч А К То ком и на кон Д ру гог све т ског ра та на те ри то ри ји К и М ж иви највећ и про це нат не пи сме ног ста нов ни штва, ко ји ма по ли тика КПЈ/СКЈ омогућав а оп и сме њ а в а њ е н а м а т е рњ е м јез ик у. Тв рд њ а д а је је з и ч к а по л и т и к а в е сн и к ис т ори јск и х дог ађ аја који ће ус лед ит и т ачн а, н а Космет у ће с е по твр ди ти у го ди на ма и де це ни ја ма по сле Дру гог свет ског ра та. Ко сов - ско -ме т о х и ј ск и м А л ба н ц и ма с е од да је мо г ућ но с т да с е о бразују на свом је зи ку, нај пре отва ра њем по се бних оде ље ња и шко ла, да би им се ше зде се тих го ди на 20. ве ка омогућило да целокупно школовање и профе - сиона л но деловање у д руш т ву ос т варују на свом (мањи нском), а лба нском је зи к у. О в о је по г о до в а ло по д и з а њу нај п р е ме ђу на ц и о на л н и х ба ри је р а, смањеној или само нужној комуникацији ме ђу гра ђа ни ма срп ске и ал банске на ци о на л но сти. Про цес који је започео е т ни ч к им по де ла ма, а еска ли рао рат н и м с у ко б ом, до ж и в е о је св ој в р х у на ц к р оз по к у шај и ле г а л ног самоп р оглаше њ а т зв. нез ависног Кос ов а. На ра в но, све ово п ра ће но је све и з ра же н и ји м ско р о ви ма е т н и ч ке д ис т а н це ме ђу г ра ђа н и ма ра з л и ч и т и х на ц и о на л но с т и на Ко сме т у, п рвенс т вено Ср ба и А л ба на ца. О ме ђа в а њ а и оту ђе ња јед них од дру гих не са мо те ри то ри јал на већ и је зич ка и да нас тра ју, што су на ши на ла зи и по твр ди ли. Кра јем и по чет ком го ди не по пр ви пут ис пи та на је је зич ка дис тан ца и код ал бан ских сту ден та у При шти ни и код срп ских сту де ната у Ко сов ској Ми тро ви ци. Чак 80,3% срп ских сту де на та не го во ри и не раз у ме ал бан ски је зик, 53,7% не же ли ни да уђе у про цес уче ња ма њин ског је зи ка, док њих 49% сма тра да тај је зик ни је ко ри стан, исто вре ме но се изјашња ва ју ћи да би као пред мет у школ ском си те му РС на КиМ био не по требан. Сли ч на је си т у а ци ја и код а л бан ск и х ст у де на та: по ло ви на ан ке ти ра ни х ни ти го во ри ни ти раз у ме је зик др жа ве у ко јој жи ви, 38,55% чак сма тра да по зна ва ње срп ског је зи ка ни је ко ри сно и чак 52,2% не ма же љу да га на у ч и, док се 76,6% и зрич ит о п р от иви у во ђе њу с рп ског је зи к а у ш кол ск и си стем. Ови по да ц и де л и м и чно објаш њавају и резултате добијене мерењем

33 337 ет нич ке дис тан це. На ко ји на чин да ет нич ка дис тан ца не бу де из у зет но ви с о к а, к а да с е ме ђу с о б но не ра з у ме мо н и на е ле мен т а р ном н и в оу? И, с д руг е с т р ане, с а сви м је ја сно да т а ко ви с о к а д ис т а нц ир ано с т пов р атно про изводи одсуство жеље за успоставља њем ко му ни ка ци је за шта је по - зна в а њ е је зи к а Дру гог c on di t io si ne qua non. Ко м у н и ка ц ија међу е тн и чк и м заједн ицама у садаш њо ст и п ред ставља н ужан услов за т ран см и си ју по ру ка 12 кроз вре ме и пре кид по де ла и раз граниче ња. Ве ома је ва жно да дру штва у ко ји ма су би ли из ра же ни на ци о налн и и ве р ск и кон фл и к т и ода бе ру по л и т и к у се ћа ња ка ко би се ра зуме вањем оно г а ш т о с е з би в а ло у њи хо в ој бл и жој и л и да љ ој п р о ш ло с т и е л и м и н и- са ле мо гућ но сти бу ду ћих кон фли ка та. То исто вре ме но доприно си и објекти ви за ци ји се ћа ња, бу ду ћи да се у су прот ном ства ра ју мо но по ли и ко лект и в но с е ћ а њ е з а сн и в а иск ључ ив о на е тн и чкој и нт е рп р ет а ц ији св аке од з а јед н и ца по на о с о б. ЗА Х ВА Л Н И Ц А Ра д је на с т а о у ок ви ру на у ч но -ис т р а ж и в ач ког п р о јек т а ОИ Н а с т а в а и у че њ е: п р о б лем и, ц иљ еви и пе р спе к т и в е, ко ји фи н а н си р а Министарство просвете, науке и техно ло шког раз во ја Ре пу бли ке Ср би је. Ц И Т И РА Н И И З ВО РИ И Л И Т Е РА Т У РА Док нић, Бран ка (2009). Кул тур на по ли ти ка Ју го сла ви је У: Б. Док нић, М. Ф. Пе тро вић, И. Хоф ман (прир.), Кул т у р н а п о л и т и ка Ј у г о с л а в и је , з б ор н и к д о к у м е н а т а, књ. 2. Б е о г р а д: А р х и в Ју г о с л а в и је, Ђу рић, Љи ља на (2016). Стра ни језици у образов ној по ли ти ци Ср би је. Бе о град: Уни вер - з и т е т у Б е о г р а д у, Ф и ло ло ш к и ф а к у л т е т. Ко ва че вић, Ми лош (2003). Срп ски је зик и срп ски је зи ци. Бе о град: БИГЗ. Ко в а че в и ћ, М и лош и М и х а и ло Ш ћ е п а но в и ћ (2011). С р п с к и је з и к у в р т л о г у п о л и т и ке. Ник шић: Ма ти ца срп ска Дру штво чла но ва у Цр ној Го ри. Ми ла новић, Ву ја дин (1990) Уни вер зи тет у При шти ни у мрежи великоалбанске страт е г и је. Бе о град: Књи жев не но ви не и При шти на: Је дин ство. Ми ло са вље вић, Сла во мир и Иван Ра до са вље вић (2000). Осно ви ме то до ло ги је по лит и ч к и х н а у к а. Бе о град: Слу жбе ни гла сник. Па вло вић, Мом чи ло (2003). Школ ство у Ср би ји У: Р. Пет ко вић, П. В. Крестић, Т. Жив ко вић (одг. ур.), О б р а з о в а њ е ко д С р б а к р о з в е ко в е. Бе о град: За вод за уџ бе ни ке и на став на сред ства, Дру штво исто ри ча ра Ср би је и Исто риј ски ин сти - тут, Пар лић-бо жо вић, Ја сна Љ. (1998). Основ не шко ле ( ). У: М. Ђор ђе вић, М. Ј. Б о г а в а ц, Ј. Љ. П а р л и ћ -Б о жо в и ћ, Срп ске шко ле у Ву чи тр ну При шти на: Ин сти тут за срп ску кул ту ру, Пе т р о в и ћ, Јас м и н а (2 016 ). О м е т о д о л о г и ји с п р о в е д е н и х е м п и р и ј с к и х и с т р а ж и в а њ а (и н ф о р м а ц и је о у з о р к у, и н с т ру ме н т у и т е р е н с кој р е а л и з а ц и ји). У: У. Шу в а ко в и ћ, Ј. Пе тро вић (ур. и прир.), Сту ден ти на се ве ру Ко со ва и Ме то хи је. Ко сов ска Митро ви ца: Фи ло зоф ски фа кул тет Уни вер зи те та у При шти ни, И се ћа ње је по ру ка, јер пред ста вља фик си ра ну ин фор ма ци ју о не че му што се до - го ди ло у про шло сти.

34 338 Шу в а ко в и ћ, Ур ош и Ја с м и н а Пе т р о в и ћ (2016 ). Ет н и ч к а д и с т а н ц а с т у де н а т а н а с е в е ру Ко со ва и Ме то х и је и у Бе о г ра д у. У: У. Шу ва ко ви ћ, Ј. Пе т ро ви ћ, Ст у ден т и на се ве ру Ко с о в а и Ме т о х и је. Ко с ов ск а М и т р о ви ц а : Ф и ло з о ф ск и ф а к у л т е т Ун и в е р з и т е т а у При шти ни, A s s m a n n, J a n (2 015 ). K o l e k t i v n o s e ć a nj e i k u l t u r n i i d e n t i t e t. U: M. Sl á d e č e k, J. Vas ilj ev i ć, T. Pe t r o v ić Tr i f u n o v ić ( p r i r.), Ko le k t i v n o s e ć a n je i p o li t i k e p a m ć e n ja. B e o g r a d : Z a vo d za udž be ni ke i In sti tut za fi lo zo fi ju i druš tve nu isto ri ju, Bu gar ski, Ran ko (2005). Je zik i kul tu ra. B e o g r a d : Bi bl i o t e k a X X ve k. De bre, Re žis (2000). Uvod u Me di o lo gi ju. Be o grad: Clio. Е Л Е К Т Р ОН С К И И З ВО РИ Su va ko vic, Uros (2017). Et hnic Dis tan ce of Stu dents in Ser bia: 876, In: Ab stract Bo ok 13th C o n fe re n c e of t h e E u r o p e a n S o c i o lo g i c al A s s o c i a t i o n ( Un)Ma k i ng E ur op e: C ap it ali s m, S o l i d a r it ie s, S ub je ct iv it ie s, At hens, , Pa ris: Eu ro pean So ci o lo gi cal As so ci a tion (ESA). До ступ но на: ro pe an so ci o logy.or g /si tes /de fault /fi les / E S A-2017-At h e n s _ Ab s t r a c t- B o ok _ f i n a l.p d f. При сту пље но OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R COM MU NI CA TION AS NE CES SARY FAC TOR OF A COL LEC TI VE RE MEM BRAN CE OF THE COM MON LI FE ON EXAM PLE OF SERBS AND AL BA NI ANS IN KO SO VO AND ME TO HI JA by A L E K SA N DR A B. ŠU VA KO V IĆ Uni ver sity of Kra gu je vac, Fa culty of Phi lo logy and Arts De part ment of Ita lian Lan gu a ge and Li te ra tu re Jo va na Cvi ji ća bb, Kra gu je vac, Ser bia a le k s a n d r a -s@e u n e t.rs S U MM A RY: Fa r- r ea ch i n g c o ns e q u e nc e s t h a t l i n g u i s t ic p o l ic y m ay le a ve i n t h e f u t u r e d e c a d e s a r e d e n o t e d i n t h e p a p e r, e s p e c i a l ly i n r e g i o n s wh e r e t wo n a t i o n s w it h the ir dif fe ren ces in ter la ce. Af ter the World War II, it was ena bled for the Al ba ni ans in the re gion of Ko so vo and Me to hi ja to get edu ca tion en ti rely in the ir mot her ton gue, Alb a n i a n l a n g u a ge, w h ic h si m u l t an eou sly r ed uc e d t h e r a nge of i nt e ra ct io n s w it h fellow c i t i z e n s of Se r bia n n a t i o n a l it y, t he a bi l it y t o u n d e r s t a nd e a ch ot he r, r e d u c i ng a l s o t he i r p r o fe s si o n a l p o s si bi l i t i e s. T h e ye a r s t h a t followe d o n ly d e e p e n e d t h e l i n g u i s t ic b a r r i e r bet we en the two na ti ons li ving in the sa me re gion, which ine vi tably led to con stantly g r o w i ng e t h n ic d i s t a n c e a nd e s c a l a t io n of c o n f l ic t s. E m pi r i c a l r e s e a r che s r e g a r d i ng t he l i n g u i s t ic a nd e t h n ic d i s t a n c e b e t we e n t he Se r b s a nd A l b a n i a n s we r e c o n d u c t e d a mo ng Ser bian stu dents in Ko sov ska Mi tro vi ca and Al ba nian stu dents in Priš ti na af ter a long ti me, in De cem ber 2016 and Ja nu ary An opi nion poll in the fi eld was im ple men ted a lo n g w it h t h e r e p r e s e n t a t i ve s a mple, wh ile Like r t s c a le a n d m o d i f ie d B o g a r d u s s c a le we re used as in stru ments. The ob ta i ned re sults sho wed both the ig no ran ce of the lan gua ge of the ot her et hnic gro up and un wil ling ness to ma ster that lan gu a ge, as an ob stac le

35 339 fo r c o m mu n i c a t io n. T h e r e s u lt s c o u ld b e t h e g u i d e l i n e s fo r f u t u r e s t a t e l i n g u i s t ic a n d e d u c a t i o n a l p o l ic y i n t h i s r e g io n. Et h n ic m i no r i t i e s h a ve a n i n d i s pu t a ble r ig ht t o fo s t e r the ir mot her ton gue and cul tu re but ne ces sa rily must al so ma ster the lan gu a ge of the sta te who se ter ri tory they li ve on. On the ot her hand, the Ser bian po pu la tion al so sho uld get to k now t he la ng ua ge of fel low ci t i zens A l ba n i a ns, pr i ma r ily for est ablish i ng commun icat ion and bet ter un der stan ding, but al so for im pro ving the qu a lity of li fe. Esta blis hing such a l i n g u i s t ic p o l ic y wo u ld g r a d u a l ly r e mo ve l i n g u i s t ic b a r r i e r s, le a d i ng t o t he r e d u c t io n of et hnic dis tan ce. It wo uld cre a te al so the pre sump ti ons for over co ming the et hnic cul tu ral me mo r y t h a t d e e p e n s d i f fe r e n c e s by it s u n i l a t e r a l it y, i.e. it wo u ld c r e a t e c o n d i t i o n s fo r the tran smis sion of over-et hnic me mory to a com mon li fe in the re gion whe re such li fe exi sted. It wo uld re pre sent the first con di tion for esta blis hing a com mon cul tu ral me mory. K E Y WOR D S: S e r b s, A l b a n i a n s, l i ng uis t ic b a rr ie r a n d e th n ic d i st a nc e, c u lt ur a l me mory, lin gu i stic and edu ca ti o nal sta te po licy, Ko so vo and Me to hi ja

36

37 Зборник Матице српске за друштвене науке / Matica Srpska Social Sciences Quarterly LXX, 171 (3/2019): ; Јауковић, Гордана М.; Кнежевић, Лукић, Невенка / Jauko vić, Gordana M.; Knežević Lukić, Nevenka UDC (497.11) 18 UDC 737.1(497.11) 18 ОРИ Г И Н А Л Н И Н А У Ч Н И РА Д М Е ТО Д И ЗА У Т ВР ЂИ ВА ЊЕ ФА Л СИ ФИ КО ВА НОГ НОВ Ц А Н А Т Е РИ ТО РИ Ј И К Н Е Ж Е ВИ Н Е/ К РА ЉЕ ВИ Н Е СР БИ Ј Е ГОР Д А Н А М. ЈА У КО ВИ Ћ Н а р од н а б а н к а С р би је К а би не т г у в е р не р а Од сек за из ло жбе и еду ка ци ју Кра ља Пе тра 12, Бе о град, Ср би ја go r d a n a.ja u ko v nb s. r s Н Е ВЕН К А К Н Е Ж Е ВИ Ћ Л У К И Ћ К р и м и н а л и с т и ч ко - по л и ц и ј с к и у н и в е р з и т е т Ца ра Ду ша на 196, Зе мун, Бе о град ne ven ka.kl@kpa.edu.rs РЕ ЗИМЕ: Фа л си фи ко ва ње нов ца једно је од најстарији х и контин уирано вр ше н и х к риви ч н и х де ла. Половином шес т е децен ије 19. века у обнов љеној К не же ви н и / К р а љ е ви н и С р би ји у оп т и ц а ју је био с т р а н и но в а ц, у у по т р е - би су би ле 43 вр сте ра зног ме тал ног нов ца и јед на вр ста па пир ног. Го то во све мо не т е фа лсификоване су одма х на кон п у ш т а ња у оп т и цај. У на с т о ја њу д а с е о с т в а ри кон т р о л а т ех но ло ш ког по с т у п к а и з р а де н а ц и о н а л не мо не т е и ис т о вре ме но сп ре ч и фа л си фи ко ва ње нов ца сви х вр с т а и по ре к ла, и ме но - в а н и су,,ис п и т и в а ч и ру да и фал и чног новца, хем ичари М ихајло Раш кови ћ а к а сн и је С и м а Ло з а н и ћ. У р а д у с е ис т р а ж у ју ме т о де ко ји с у с е корис т ил и п ри л и ком у т в р ђи в а њ а ф а л и ч ног/с у м њи в ог нов ц а, ме т одe ко ји ма се утврђи в а ла ном ина л на в ред но с т новца, значај и у вођење т и х мет о да п рир одн и х н а у к а у к ри ви ч но -п р а в ној о бл а с т и К не же ви не / К р а љ е ви не С р би је, ш т о с е ујед но мо же сма тра ти за чет ком на стан ка фо рен зич ке хе ми је у Ср би ји. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: ве ш та че ња, М и хај ло Ра ш ко ви ћ, но вац, Си ма Ло за н и ћ, фал си фи ка ти, 19. век

38 342 По ло ви ном ше с т е де це н и је 19. в е к а у Ср би ји с у би ле у у по т р е би 43 в рс т е мет а лног новца и једна в рс т а пап и р ног. 1 З лат н и и с р е бр н и но в а ц европ ског по ре кла це нио се у на ро ду као бо љи и чи сти ји од тур ског. Злат ног нов ца би ло је 10 вр ста. Че ти ри вр сте ду ка та (ау стриј ски, франц у ск и, хо ла н д ск и и па п ск и), т у р ск и з лат н и ц и (ма х м у д и ја 2, ру ш па 3 и алт и на 4 [Петровић 2000: 136, 204, 8]), ш па н ск и и пор т у г а л ск и з лат н и ц и. У оп т и ца ју с у би ле 23 в р с т е с р е бр ног нов ца. Нај ви ше је би ло т а л и ра 14 в р с т а, нај че ш ће ор ла ша и к рс т аша 5, з ат и м руск и х рубаљ а, аус т ри ј- ск и х ф о ри н т и, к рај це ра и ц в а н ц и к а, и т у р ског с р е бр ног нов ца ју з л у к 6, и ћ л у к 7, бе шлук 8, ал тлук 9 и с т о п а р а ц 10. У упо тре би су би ли и гро шић, ма ри ја ш 11 [Петровић 2000: 111, 89, 22, 7, 227, 133] и грош. Број ност вр ста оп ти цај ног нов ца у Ср би ји ства ра ла је мно го те шко - ћ а, с т а нов н и ш т ву, а л и и п рив р ед и и д рж а ви, и з ме ђу о с т а лог и по п и т а њу фа лсификовањ а и к риви чног пос т у пк а. Због своје мат ерија лне вреднос т и но в а ц је у јед но и п р ви фа л си фи ко в а н и о бје к ат, а фа л си фи ко в а њ е нов ца св рс т а в а с е међу нај с т а ри ја к ри ви ч на де ла. Д р ж а в а је, к а о јед ин и т в ора ц ори г и на л ног нов ца, на с т о ја ла да сп р е ч и фа л си фи ко в а њ е нов ца на ви ше на ч и на. До но ше њ ем п р о п и с а у еко ном ској и к ри ви ч но -п ра в ној о бла с т и, власт је на сто ја ла да уре ди мо не та р ни си стем и спречи злоупотребе нов - ца. На и ме, п ри ме р са ра д њ е М и н и с т ар с т в а фи на н си ја с нај е м и нен т н и ји м и ме н им а с рпске п ри ме њ е не н а у ке по к а з у је с т в а р ањ е нов ог концепт а у експер ти зама, односно у провери, изради и заштити новца с краја 19. ве - к а. Пр в а в е ш т а че њ а ла ж ног нов ца з а по т р е б е М и н и с т а р с т в а фи на н си ја оба в љ ал и су хем ичари М ихајло Раш кови ћ 12 [Бојовић 1996: 63 95] и Си ма 1 За сва ку вр сту нов ца про мо ви са на је нов ча на та ри фа, ка ко би се утвр дио од нос изм е ђу п о је д и н и х в р с т а. Тај од н о с је о б ја в љи в а н н а Ђу р ђ е в д а н (м ај) и М и т р ов д а н (но в е м б а р), п р и л и ко м п р и к у п љ а њ а п о р е з а. 2 Не ка да шњи тур ски злат ни но вац, те жи не 1,06 гра ма и преч ни ка 19 ми ли ме та ра. 3 Рушп(иј)а, на род ни на зив за мле тач ки злат ни но вац, в. Це кин. 4 А л т и н (т у р. з л а т о), п р ви т у р ск и з л а т н и но в а ц ч и је је ко в а њ е з а по че т о по с ле о св а ја њ а Ца ри гра да го ди не, у вре ме сул та на Му ха ме да II. 5 Ор лаш и кр сташ, на род ни на зи ви за та ли ре на ко ји ма су при ка за ни орао и крст. 6 Ју злук (Yu z l u k), в ел ик и т у рс к и с р е б рн и н ов а ц в р едн ос т и 2, 5 п ијас т ер а и л и 10 0 п ар а. У оп ти цај је уве ден за вре ме сул та на Се ли ма II ( ), те жи не 32,40 гра ма. С по ја вом Ју злу ка та лир Ма ри је Те ре зи је из гу био је во де ћу уло гу на Ле ван ту. 7 Ики лик, ики лук (тур. Iki = два), тур ски сре бр ни но вац вред но сти 2 пи ја стра или 80 па ра. 8 Бе шлук, бе шлик, бе шпа ра лик (тур. Beš = пет), по чет ком 18. ве ка у Тур ској ца ре ви ни се по чео ко ва ти но вац сит ни ји од гро ша, као нпр. бе шлук чи ја је вред ност би ла 5 па ра. Тежи на му је би ла 3 гра ма. 9 А л т и л и к, а л т и л у к (т у р. Аltylyk = ше стак, од alty = шес т), је да н од м но г о бр ој н и х на зи ва за кру пан тур ски но вац од сре бра чи је је ко ва ње за по че то то ком 19. ве ка. Вред ност ал ти лука је би ла 6 пја сте ра. Ве ли чи на нов ца је би ла ми ли ме та ра, а те жи на 12 до 13 гра ма. 10 Сто па рац, на зив за тур ски но вац од 100 па ра. 11 М а р и ја ш, м а р ја ш: 1) С р е б р н и н о в а ц М а р и је Те р е з и је ( ). Н а а в ерс у о в о г нов ца је пред ста ва Св. Ма ри је (па тр о на Уга р ске). Вред ност му је би ла 17 крај це ра; 2) На зив за тур ски но вац од 10 па ра (on lik) ко ји је у Ср би ји био у оп ти ца ју у 19. ве ку. Је дан тур ски грош вре део је че ти ри мар ја ша. У Ср би ји је до Пр вог свет ског ра та ова ко на зи ван си тан ни кле ни но вац од пет па ра. 12 Ми ха и ло Ра шко вић био је хе ми чар, профе сор на Ли це ју и Ве ли кој шко ли, пре те чи Бео - град ског уни вер зи те та. Са Си мом Ло за ни ћем и Мар ком Ле ком, био је нај и стак ну ти ја лич ност

39 343 Ло з а н и ћ 13 [Бојовић 1996: ]. Пред мет ис тра жи ва ња је да се ука же на до при нос пр вих срп ских хе ми ча ра у ана ли зи фа лич ног ко ва ног но - в а ц а и но с т р а н и х в а л у т а, с по с е б н и м о св р т ом н а руск у руб љу, т у рск у ме џ и д и ју, а ка сн и је и д во д и нар из г о д и не. Хро но ло ш к и и г ра фи ч к и смо о б ра д и л и у че ш ће ле г у ра ко ри ш ће н и х з а фа л си фи ко в а њ е нов ца у т о до ба. Оси м а на л и зе фа л си фи ко ва ног нов ца, Ра ш ко ви ћ и Ло за н и ћ би л и су а н г а жо в а н и к а о д р ж а в н и п р ед с т а в н и ц и у б еч кој ков н и ц и да од р е де а де - кват не си ро ви не за из ра ду ди на ра из у апо е ни ма од 1, 5 и 10 пара, сре бр ња ка из ко ји је у оп ти цај ушао и имао апо е не од 5, 2, 1 и 0,50 ди на ра, и за из ра ду срп ског на ци о нал ног нов ца, тј. злат ни ка из у апо е ни ма од 20 и 10 ди на ра [Хаџи-Пе шић 1995: 13 87]. Оквир ис траж и в а њ а у ов ом р а д у п р ед с т а в љ а а р х и в ск а г р а ђ а Хе м и јског ф а к у л т е т а Уни вер зи те та у Бе о гра ду. У остваривању по ста вље ног ци ља ис тра жи вањ а, п р е т е ж но с у ко ри ш ћ ен и мет од и а н ал из е с ад р ж аја, мет од с л у ч аја, у по р ед не ис т о ри ј ске а на л и з е и к а у з а л не а на л и з е. ПРАВ НИ ОКВИР Кри вич но дело фалсификовања нов ца увр шће но је још у за ко но дав - с т в о с р ед њ о в е ков не Ср би је. Д у ша но ви м з а ко н и ком би ле с у п р ед ви ђе не дра кон ске ка зне за по је дин це (нај че шће зла та ре и кујунџије) као и колектив не ка зне [Gnjatović 2000: ]. Пре ма Кри вич ном за ко ни ку Кнеже ви не Ср би је (1860) [Кр ив ич н и За ко н и к Кне же в и не Ср б и је, 1925: 61 62] по р ед и з ра де ла ж ног нов ца, у з ло ч и н с т в а и п р е с т у п љ е њ а з б ог ла ж ног нов ца св р с т а н и с у: у ношењ е и з мена на о риг ина лном новц у дајућ и м у в е ћу в р ед но с т од ори г и на л не, ко ри ш ће њ е нов ца по ву че ног и з у по т р е б е, с т а в љ а ње у п р о ме т ла ж ног нов ца у п р ко с са зна њу да је ла ж а н, ра с т у ра ње (про турање лажног новца), умањење вред но сти об ре зи ва њем а по том коришће ње истог као пу но вредног. За наведена кривична дела биле су предвиђе не ка зне ро би је од 2 до 10 го ди на, за тво ра до три ме се ца и нов ча не ка зне. Ре пре сив не ме ре су чи ни ле про на ла же ње, иден ти фи ко ва ње и про - це с у и р а њ е и з в р ш и л а ц а к ри ви ч ног де л а ф а л си фи ко в а њ а нов ц а. У т ом циљу, током спро во ђе ња ис тра жног по ступ ка, би ло је неопходно обезбе - ди ти не по бит не ма те ри јал не до ка зе о из вр ше ном кри вич ном де лу. Ис тражни пост упак је об у хва тао: при ку пља ње ма те ри ја л них до ка за (нов ца, а ла та, опре ме, ма те ри ја ла), ис пи ти ва ње при ку пље них до ка за ; утвр ђи ва ње ко - л и ч и н е и з р а ђ е н о г с у м њив о г н о вц а и у т в рђ ив ањ е кол ич ин е с у мњив о г хе м и ј ске на у ке у Ср би ји п р е о сн и в а њ а Б е о г ра д ског у н и в е р зи т е т а На кон њ е г о в е см р т и 1872, по ло жај про фе со ра хе ми је на сле дио је Си ма Ло за нић. 13 С и м а Ло з а н и ћ ( ) б и о је с р пс к и хе м и ч а р, п р ед с ед н и к С р п с к е к р а љ е в с к е а к адем и је, п р ви р ек т о р Б е о г р а д ског у н и в е р зи т е т а, м и н и с т а р и но с т р а н и х по с ло в а, м и н и с т а р и н д у с т р и је и д и п л о м а т а. Н а В е л и кој ш ко л и, и к а с н и је к а д а је о н а п р ер ас л а у Б еог р а дс к и универзи тет, пре да вао је хе ми ју и елек тро син те зу. Сту ди је пра ва завршио је у Београду, студ и р а о је хе м и ју н а Ц и ри ш ком у н и в е р зи т е т у, код п р о ф е с о р а Јо х а не с а Ви с л и це н у с а (Jo h a n ne s Wi sl i c e nu s) и к а с н и је код п р о ф е с о р а Ау г у с т а Ви л хе л м а ф о н Хо ф м а н а (Au g u s t Wi l h el m vo n Hof mann) на Бер ли нском универзитету. Док то ри рао је на Ци ри шком уни вер зи те ту. Био је професор Велике школе од и Филозофског фа кул те та Бе о град ског уни вер зи те та до 1924.

40 344 нов ца у оп ти ца ју [Радовић 1870: 166]. У до ка зи ва њу кривичног дела фалс иф и ков ањ а н о вц а п р ес у дн у у л ог у и м ал и с у в еш т ац и: д а н а о с н ов у струч не спреме, вештине или искуства опа зе из ве сне чи ње ни це, окол но - сти или по ја ве, или да о учи ње ном опа жа њу да ју сво је ми шље ње, јер је за све т о оп ш т е ислед н и ко во и су д и ј ско обра зо в а ње не до вољ но [ Маркови ћ 1908: 172]. При ку пље не до ка зе ис пи ти ва ли су др жав ни хе ми ча ри у својс т ву в е ш т а к а, нај п р е у ла б о ра т о ри ји Л и це ја (к а сн и је Ве л и ке ш ко ле). За в е ш т а че њ е нов ца, по р ед оп ш т и х, в а ж и ле с у и по с е б не од р ед б е в е ш т а- че ње сум њи вог нов ца је ди ни је слу чај у ко јем ислед ник ни је би рао веш т а ке и н и је руковод ио веш т ачењем. Пре ма Ч ла н у 70 Кри ви ч ног суд ског по с т у п к а, ис лед н и к је био у о ба в е зи да ла ж н и но в а ц по ша љ е м и н и с т ру фи на н си ја ко ји на р е ђу је в еш т ачењ е и од р е ђу је в е ш т а ке. О р е з ул т а т и ма ис п и т и в а њ а в е ш т а ц и с у да в а л и м и ш љ е њ а, ко ја с у ко ри ш ће на у к ри ви ч- ном суд ском по ступ ку. Уз но вац, ислед ник је био у оба ве зи да по ша ље и сав алат и ору ђе, као и нео п хо дан ма те ри јал за пра вље ње нов ца, ако је п р о на ђен. На кон о ба в љ е н и х хем и јск и х а нал из а, веш т ац и су м иш љ ењ е о ис п р а в но с т и нов ц а с л а л и м и н и с т ру фи н а н си ја, ко ји г а је п р о с ле ђи в а о ис лед н и к у са сви м п р о на ђе н и м п р ед ме т и ма ве ш т а че њ а [ Маркови ћ 19 08: ]. Превентивне мере су обухватале од ре ђе не си сте ме за шти те нов ца од фа л си фи ко в а њ а у по с т у п к у и з ра де. Ра ди ефи ка сни је ис тра ге, Ми ни стар фи нан си ја је про пи сао про це - ду ру (Рас пи сом од 4. ју ла 1889) [Српске но ви не, 1890: 599] пре ма ко јој се пост у па ло у сл учају појаве су мњивог новца у оптицају. Сва надлештва била су у оба ве зи да ла жни но вац оду зму и за др же уз ре верс, узо рак за пе ча те и п ро сле де пол иц ијск и м в лас т има рад и сп ровођења ист раге. Лаж н и новац је на ве ш т а че ње, ко је су оба в љ а л и д р жа в н и хе м и ча ри, мо ра о би т и по слат С а н и т е т ском оде љ е њу М и н и с т а р с т в а у н у т ра ш њи х де ла. По с ле о ба в љ е - н и х а на л и з а и у т в р ђи в а њ а исп ра внос т и нов ца, М и н и с т ар с т во фи на н си ја било је у оба ве зи да но вац вра ти за јед но с ми шље њем ве шта ка над ле штву од ко г а је по с л а т, а по т ом по л и ц и ј ск и м в л а с т и м а н а пос т уп ањ е п р ем а з а кон ск и м од р ед ба ма. А ко с е к ри в ц и н и с у мо гл и п р о на ћ и н и т и к ри ви ца у т в р д и т и, по л и ц и ј ске в ла с т и с у по с ле т ри ме с е ца у з о р ке нов ца, ма т е ријал а и сп р а в а з а и з р а д у л а ж ног нов ц а с л а ле М и н ис т а рс т ву фин а нсија, з а јед но с а и з в е ш т а јем ра д и ф ор м и ра њ а з би р ке ла ж ног нов ца. У с л у ча ју про на ла же ња крив ца и ње го ве осу де, су до ви су били оба ве зни да ма те ријал не до ка зе про сле де Ми ни стар ству фи нан си ја са истим ци љем. ВЕ ШТА ЧЕ ЊЕ НОВ ЦА У ВРЕ МЕ СЛУ ЖБЕ РА Ш КО ВИ Ћ А И ЛО ЗА Н И Ћ А Ми хај ло Ра шко вић је од мах по до ла ску на Ли цеј, 1853, име но ван за п рвог д ржавног ис п и т и ва ча ру да и ла ж ног нов ца 14 [Бојовић 1983: ] п ри М и н и с т ар с т ву фи на нсија. Ра ш кови ћ је у К нежевин и Србији био п рви хеми чар у модер ном сми слу. Шко ло вао се на пре сти жним европ ским уни- 14 По да ци из кон ду ит ли сте за го ди ну.

41 345 в е р з и т е т и м а. 15 К а о јед ин и ш колов ан и хе м и ч а р у С р би ји, Ра ш ко в и ћ је пор ед нас т ав е, о бав љ а о м ног е пос лов е од д рж а вног знача ја, пос е бно з а М и н ис т арс т во фина нсија и М ин ис т арс т во вој но 16 [Бојовић 1983: ]. По ред ис пи ти ва ња ла жног нов ца, оба вљао је по вре ме но и ана ли зе предме т а ко ри ш ће н и х п ри и з ра д и фа л си фи ко в а ног нов ца. У а р х и в ској г ра ђи са чу ван је 151 из ве штај о ана ли за ма ла жног нов ца ко је је Ра шко вић урадио у пе ри о д у , а ка сни је Ло за ни ћ у пе ри о д у [Бојовић 2014: 111]. По сле од лу ке о уво ђе њу срп ског нов ца (1868), Ра шко вић је био в ла д и н ко ме с а р у б еч кој ков н и ц и п ри ко в а њу с рп ске ба к а р не мо не т е [Бојовић 1983: ] и вр шио је кон тро лу си ро ви на за из ра ду пр вог срп ског нов ца од ба кра. 18 Ра ш ко ви ћ је, по р ед кон т р о ле ис п ра в но с т и нов ца, био з а д у жен и з а од ре ђи ва ње но ми нал не вред но сти стра ног нов ца, на ро чи то у слу ча је вима к ада с е у Ср би ји по ја ве но ве мо не т е с т ра ног нов ца. А нал из ом с ас т ав а но вог ау стриј ског сре бр ног нов ца апри ла утвр дио је да је посла т и но ва ц си т не вред но с т и и и з но си 20 нов ч и ћ а, од но сно 20 к рај цера, јер у ле гу ри ис пи та них узо ра ка има 500/1.000 сре бра (Ag) што зна чај но од с т у па од за ко ном п ро п и са ног са с т а ва 90 0/ с ре бра и 10 0/ ба к ра (Cu). Ана ли за но вог ру мун ског нов ца од 20 фра на ка (тзв. ка ро ли ) и,,ле ја од с р е бра у ра ђе на 27. а п ри ла 1870, по к а з а ла је да у лег ури с р ебрне моне - те има 835/1.000 сре бра и 165/1.000 ба кра; ап со лут на те жи на нов ца би ла је 6,421 г р а м а а с п е ц и ф и ч н а 17, 35 (м е р е н о а р е о м е т р о м Н ик о л с он о в и м / William Nickholson), што је чи ни срод ном фран цу ској и бел гиј ској мо не ти ис т и х к а ра к т е ри с т и к а. Од р е ђи в а њ е це не но вог з лат ног нов ца на о сно ву са ста ва, ко ји је тек по чео код нас да цир ку ли ше, ко ли ко у ње му има зла та и фи но ћа спро ве де но је 27. апри ла Утвр ђе но је да ап со лут на и спец и фи ч на т е ж и на у г а р ск и х 10 фра на к а (3, 25 г ра ма, од но сно 17,10 г ра ма) од г о ва ра фра н ц у ској мо нет и од 10 франа ка и да ле г у ра са д р ж и п ро п и са н у ко л и ч и н у з ла т а (Au). 15 П р и р од н о - м а т е м а т и ч ке н а у ке Ра ш ко в и ћ је с т у д и р а о н а Ф и л о з о ф с ко м ф а к у л т е т у у Пе ш т и, м е т а л у р г и ј у н а р у д а р с к и м а к а д е м и ја м а у Ше м н и ц у и П ш и м б р а м у, а хе м и ј с к у т е х- но ло г и ју н а По л и т е х н и ч ком и н с т ит ут у у П р аг у. Н акон о с н ив ањ а Л и ц е ја (1838), п рв е ш кол е з а в и ш е о б р а з о в а њ е у С р б и ји и н а ко н о т в а р а њ а П р и р од н о - т е х н и ч ко г од е љ е њ а (1853), и м е - н о в а н је з а п р в о г п р о ф е с о р а хе м и је и хе м и ј с ке т е х н о л о г и је. Ра з в ој хе м и је у 19. в е к у од н о с и се на при ме ње ну хе ми ју у ци љу вој но-од брам бе ног ја ча ња зе мље. 16 З б и р к а в ел ик ан а с р пс к и х х ем ич ар а; Б еог р а дс к и у н ив е рз ит е т, Хем и ј с к и ф ак у лт е т, и з в е ш т а ји м и н и с т р у ф и н а н с и ја и з З б и р ке М и х ај л а Ра ш ко в и ћ а и З б и р ке С и м е Ло з а н и ћ а. 17 Кад је Ло за нић сту пио на ду жност, већ су га че ка ли узо р ци ру да и нов ца, та ко да је од п р в о г д а н а в р ш и о р у т и н с ке а н а л и з е. З а М и н и с т а р с т в о ф и н а нс ија р а д и о је д о с р ед ин е и х. У д ес ет а к г о д и н а и з в р ш и о је о г р о м а н б р ој а н а л и з а. У Ф о н д у С и м е Ло з а н и ћ а н а Хе м и ј с ком ф а к у л т е т у с а ч у в а н а је д о к у ме н т а ц и ја о у р а ђ е н и м а н а л и з а м а, а л и с е не з н а д а л и је ком плет на. Ма њи део до ку мен та ци је по сто ји и у Ар хи ву Ср би је, углав ном зах те ви за о б а в љ а њ е а н а л и з а. 18 Пр ви срп ски мо дер ни но вац, тзв. По ре ске па ре кне за Ми ха и ла, ис ко ван је у Бе чу а за ње го ву кон тро лу био је за ду жен Ра шко вић. Та да је ко ван са мо си тан но вац, де цимал не функ ци је срп ског ди на ра од 5 и 10 па ра, док је ра чун ска нов ча на је ди ни ца, ди нар, пр ви пут ис ко ва на Срп ски но вац ко ван је пре ма стан дар ди ма Ла тин ске мо не тар не уније, ш т о зна ч и да је д и нар, п ре ма ка ра к т е ри с т и ка ма и вред но с т и од г о ва рао фра н ц у ском фра н к у. Го ди не ис ко ван је но вац од 50 па ра и 1 и 2 ди на ра. У то ку ко ван је злат ник од 20 ди на ра, ко ва ни су 10 и 20 ди на ра, а , 10 и 20 па ра од ни кла.

42 346 По сле смрти Ми хај ла Ра шко вића и до ла ска Си ме Ло за ни ћа за про фе - со ра хе м и је, М и н и с тар с т во фи на н си ја на с та ви ло је да ша ље но ва ц и ру де на а на л и зу у Хе м и ј ск у лаб орат орију Вел и ке ш ко ле. По с т у па к ве ш т а че њ а об у хва тао је: 1) опа жа ње или по сма тра ње ва жних чи ње ни ца или предме та и из ве штај о ис хо ду тог опа жа ња на ход (на лаз); 2) обра зло же ње за кључ ка, ко ји они пре ма пра ви ли ма њи хо ве на у ке или ве шти не до би јају из у т вр ђе н и х ч ињен ица и л и околнос т и м и ш ље ње ве ш т а ка [ Маркови ћ 19 08: 172]. З а в р е ме с л у ж б о в а њ а Ра ш ко ви ћ а и Ло з ан ић а к а о д рж а вн и х ис пи ти ва ча ру да и фа лич ног нов ца, у оп ти ца ју се најчешће користио ме - т а л н и но в а ц 19. МА ТЕ РИ ЈА ЛИ И АЛА ТИ ЗА ИЗ РА ДУ И УТВР ЂИ ВА ЊЕ ФА Л СИ ФИ КО ВА НОГ М Е ТА Л НОГ НОВ Ц А При и з р а д и л а ж ног ме т а л ног нов ц а п ри ме њи в а не с у т ри т ехн ике: л и в е њ е у к а л у п и ма, г а л в а но п ла с т и к а и ко в а њ е. Пр ви на ч и н је нај ви ше при ме њи ван док су дру га два при лич но рет ка. Ра ди противправног оствари ва ња добити, фалсификатори су израђи ва ли ла жни но вац с ви ше струк и м од ст у пањима у односу на ориг ина лн и: израда кован ица одговарајућег хе м и ј ског с а с т а в а а л и ма њ е т е ж и не од п р о п и с а не; од г о в а ра ју ће т е ж и не а л и ра з л и ч и т ог хе м и ј ског с ас т ав а ; мањ е т е ж и не и ра з л и ч и т ог хе м и ј ског саста ва. У скла ду с на ве де ним, кључ ни ин ди ка то ри фалсификованог ме - та л ног новца била су одст упања у теж ин и, де бљи н и и п реч н и к у ко ва н и це; к в ал ит ат и вна и к в а нт ит ат и вна одс т упањ а у хем и јском сас т аву лег ур е од ко је је и з ра ђен; од с т у па њ а у визуе лном и ден т и т е т у уоч љи в а г о л и м оком: о б л и к (з б ог ло ше и з ра де и з а в р ш не о б ра де), б о ја ( ус лед не о д г о в а ра ју ћег хе миј ског са ста ва), из глед спе ци фич них обе леж ја (ли ко ва, иви ца и сл.). Ве ш т а че њ а нов ца оба в љ а ла су се у ла б о ра т о ри ји Л и це ја ( ), ус т а но в ље ној За ко ном и з ( Ус т р о је н и је к њ а же ско - с рб ског Л и це ја ), а ка сни је у ла бо ра то ри ји Ве ли ке шко ле ( ). У утврђивању фа л си фи к а т а п р е с уд не с у биле хем и јске а нал из е а не опш т и и зглед новца. Исп ра внос т новца у т врђивала се к ва л и та т и в н и м и к ва н т и та т и в н и м хе миј ским ана ли за ма. Пр во се утвр ђи ва ла ап со лут на и специфична тежина нов ца ме ре њем на ка ме ну и Ни колсо но вим аре о ме тром [ЗМР: ]. Ква ли та тив на ана лиза сумњивог металног новца обављала се рас - т во ром к у х и њ ске со л и да 10 0 к уб н и х сан т и ме та ра раст вора талож и један грам чи стог сре бра [ЗМР: ]. Би ло је слу ча је ва да се за по је ди не монет е с у мњ а ло д а с у ф а л си фи к а т и је р с у н а п р ви по глед и м а ле л а ко уоч љива одст у па ња у од но су на ори г и на л п ре ма бо ји, зву к у, спе ц и фи ч н и м о б еле жјим а (полож ај л ик а и с л.). Приме р је исп ит ив ањ е с рпског новц а 19 У из ве шта ји ма из Зби р ке Ми хај ла Ра шко ви ћа на и ла зи мо и на екс пер ти зу ау стриј - ских банк но та. Фал си фи ко ва ни па пир ни но вац раз ли ко вао се према врсти хартије и штам - п е, б о ји, к в а л и т е т у и з р а д е л и ко в а и з а ш т и тн и х ж иг о в а. У п и с м у м и н и с т р у ф и н а н с и ја 1869, Ра шко вић ка же да је ис пи тао сред ства за пра вље ње банк но та ау стриј ских фо рин ти, и да су оп т у же н и н а п р ав и л и ф о т о - не г а т и в, н а ч и н и л и р е љ е ф н и пе ч а т од г и п с а р а д и и з р а де в о де ног жи га и да су ко ри сти ли фо то граф ске ла ко ве и цр ну бо ју [ЗМР: ].

43 347 д и на ра, мо не т е од 20 ча р ш и ј ск и х па ра п р о на ђе не у Б е о г ра д у 12. а п рила 1870:,,Сум ња се по зву ку, бле де ћа и про тив но окре ну та сли ка као да н и је п ра ви с рп ск и но в а ц. Хе м и ј ском а на л и з ом Ра ш ко ви ћ је у т в р д ио: у 100 де ло ва ле гу ре тре ба да има ка ла ја 4, цин ка 1 и ба кра 95/100; ис пи тана ба кар на мо не та: ка ла ја 4,2, цин ка 1,0 и ба кра 94,8/100, а бо ја ис пи та не ле г у ре за ви си ла је од ви н ске к и се л и не п ри ч и ш ће њу ко т у ри ћа, и мо гла је би ти бле ђа и ли за га си ти ја; п р ве срп ске мо не те ко ва не су п ре ма ис тој фор ми к а о и фра н ц у ске, ш вај цар ске и и т а л и ја н ске мо не т е с п рот и вно ок рен ут ом сли ком; због за тво ре ног ме ху ра ва зду ха ко ји је ушао у ле гу ру, узрок је да мо не та ни је има ла звук. Та срп ска мо не та је би ла до бра јер је кван ти та тивн и м ис п и т и в а њ ем ус т а но в љ е на ис п ра в но с т ис п и т а не ба к а р не мо не т е и вред ност од 20 чар шиј ских па ра [ЗМР: ]. Ква ли тет из ра де фал си фи ко ва ног ме тал ног нов ца за висио је од фино - ће ка лу па (ма три це), нај че шће пра вље ног од гип са. Је дан ка луп је мо гао посл уж ит и за из ра д у ко ва н и ца. Ка л у п и су из ра ђи ва н и и од ка ме на. Ра шко вић и Ло за нић ба ви ли су се и ве шта че њем опре ме (ка лу па, ма шина, ала та, спра ва) и ма те ри ја ла за из ра ду ла жног нов ца. Ве шта че ње паке т а с до к а зи ма (5 ком.), по сла т ог и з М и н и с т ар с т в а фина нсија, обав љ ено је 10. ок т о бра А на л изиран и су и ис п и т а н и: з е м љ а з а и з ра д у к а л у па (for m a la n d ); п р е с а ко ја је би ла,, не с а в р ше на, не ма ш ра ф о в е да с е т в р до на пра ви без спра ве за се че ње ко ту ри ћа, без пе ча та за ко ва ње и као та ква не у по т р е бљи в а ; шо љ а од ме си н г а и 2 ж и це од ме си н г а ко је с у с е мо гле ко ри с т и т и з а и з ра д у ле г у р е ло шег к в а л и т е т а ; од ма т е ри ја ла з а т о п љ е њ е би ло је јед но пар че ли ве ног цин ка, ба кар ни лим (5 ком.), пар че ли ма од цин ка, пар че цин ком пре сву че ног ли ма од гво жђа; ка луп за ли ве ње (form flasche) у ко ме с у п р о на ђе н и т ра г о ви л и в е њ а, л и ко ви у к а л у п у ло ше и з - ра де. Ра ш ко ви ћ за к љу ч у је: л и ве н и п ред ме т и и л и но ва ц мо ра л и би би т и вр ло несавршено израђени и хрђаво изра ђе ни. Л и ко ви у ка л у п у ни су ошт ро и ч и с т о и зрађен и, с т ог а н ису могл и сн и мц и на т оп љеном п редмет у бит и та ко из ра ђе ни, а да не би се мо гли као ла жни на пр ви по глед рас по зна ти. П а ке т је на ђен у Б е о г ра д у, у к у ћ и А лек с е Ја но ше ви ћ а, п ра к т и к а н т а М и- н и с т а рс т в а в ој ног, п р а в н и к а п р о т и в ког a је по к р е н у т к ри ви ч н и с уд ск и по с т у па к. С уд Ча ча н ског ок ру г а п р о с ле д ио је М и н и с т а р с т ву фи на н си ја 18 ко ма да ра зних мо не та ра ди пре су ђе ња кри ви це Ђор ђа Или ји ћа, Милована Виш њића и Лазара Марковића из Чач ка, оп т у же н и х због п ра вље ња ла ж н и х но ва ца. Раш кови ћ је у т врд ио да послат и у зорц и, оловн и кот урић и и к а л у п и, н и с у мо де л и в ећ п р в е не у спе ш не п р о б е л и в е њ а ла ж ног нов ца [ЗМР: ]. У Фон ду Си ме Ло за ни ћа на ла зи се ви ше од 200 пи са ма зах те ва за ана л и зи ра ње ру да и фа л и ч ног нов ца и не ш то ви ше од го во ра ако се ра ч у на и ње го ва бе ле жни ца с ана ли за ма ура ђе ним од до На кон што је у м ро Ра ш ко ви ћ, Лозан и ћ је п ре у зе о за да т а к а на л и зи ра ња нов ца 20, 20 М а ја Ло з а н и ћ је од р е ђ е н з а ч л а н а ко м и с и је с а з а д а т ком д а од аб ер е п р ед уз и м а - ч а з а ко в а њ е с р е б р н е м о н е т е, а с е п т е м б р а т е г о д и н е од р е ђ е н је з а в л а д и н о г и з а с л а н и к а з а при јем пр вог ис ко ва ног нов ца у Па ри зу. То ком 1880, ка ко је но вац сти зао у Бе о град, Ло за нић је про ве ра вао да ли он од го ва ра за кон ским про пи си ма.

44 348 руда, алата и ма ши на ко ри шће них за фал си фи ко ва ње новца. У неким случа је ви ма п и сма са д р же податке о ок рив љеном, ономе ко је наша о лаж н и но вац, под но си о цу ту жбе, о справама за фал си фи ко ва ње нов ца и др. Бројн и с л у ча је ви ве ш т а че њ а по т в р ђу ју да је фа л си фи ко в ан и нов а ц био чес т о у оп т и ца ју у пе ри о д у Уп ра в а фон до в а г рада Б еог рада је слала сум њи ве ду ка те Ми ни стар ству фи нан си ја. На осно ву ма се, Ло за нић је зак љу чио да не по сто ји ра з лика у теж ини, односно да је послати д укат лакши за 0,96 гра ма [ЗСЛ: ]. Фа л си фи к а т и су се нај че ш ће по ја в љи ва л и на п и ја ца ма, па т а ко јед но в е ш т а че њ е и з до к а з у је по т р е бу да с е ис п и т а с е да м ж у ћ а к а 21. Анал и з е које је о б ав и о Лоз ан и ћ п от в рд ил е с у д а је н ов а ц ф а лс иф иков а н, њи хо в а ле г у ра је с а д р ж а в а ла с а мо ба к а р (Cu) и цинк (Zn). Два ко ма да су упо тре бље на за ис пи ти вање, осталих пет је не так ну то и вра ће ни су Мин и с т а р с т ву фи н а н с и ја [ЗСЛ: ]. Исте го ди не Ми ни стар ство фи на н си ја је до с т а ви ло јед н у с у м њи ву ру бљу, а у ов ом с л у ча ју је хе м и ј- ском а на л и зом у т в р ђе но са мо да је ње на в ред но с т не о д г о в а ра ју ћ а, по ш т о јој је уче шће сре бра да ва ло 1/3 вред но сти ру бље, јер је ње на ле гу ра има ла ба кар и 333,08 сре бра [ЗСЛ: ]. У Ло за ни ће вим ве шта че њи ма мог у се на ћи при ме ри ве ро до стој но сти нов ца, као ка да је бе о г рад ски ђу мрук (ца ри на) по слао сум њив тур ски но вац, тј. ко ва ни це Аб ду ла Ме џи да. Ло - за ни ће ве ана ли зе по ка за ле су да је но вац од сре бра, иа ко је био лак ши од с т а н дард ног нов ца Аб д у ла Меџ ида, је р је т е ж ио 5,893 г ра ма, у од но су на 7,17 г ра ма с т а н да рд не ко в а н и це. Од ко в а н и це по с ла т е на а на л и з у Си ма Ло за нић је узео са мо 1,1522 гра ма, а пре о ста лих 4,7408 гра ма је вра тио М и н и с т а р с т ву фи на н си ја [ЗСЛ: ]. Сл и ч но с е до г о д и ло и не ш т о ка сни је, 1876, ка да је прона ђен је дан сум њи ви ди нар 22. А нал изе су показале да је но вац био ис пра ван, с од но сом сре бра и ба кра про пи са ним за ко ном [ЗСЛ: ]. Че сто су до би ја ни зах те ви од окру жних су до ва и упра ва по сла ти Мин и с т арс т ву фина н си ја. Уп ра в а Уж и ца је по с ла ла јед н у ру бљу 23, а Упра ва К њ а жев ца је до с т а ви ла јед н у ла ж н у ме џ и д и ју да и х а на л и зи ра Ло з а н и ћ. По сла ти но вац је био по зла ћен и та њи од стан дард ног, а ле гу ра сум њи ве ко в а н и ц е је с а д р ж а в а л а м ал о к ал аја (S n) и б а к р а (Cu) [ЗСЛ: ]. Збир ка Си ме Ло за ни ћа са др жи при ме ре да је не што фал сифи ко ва ног новца по т и ца ло и з в а н К не же ви не Ср би је. У че т в р т и Те ра зи ја је Д и м и т ри је Ђ ор ђе ви ћ К а ра л и ца по с е до в а о но в а ц ко ји је с т и г а о и з Грч ке. Код њ е г а је п р он ађ ено 11 и з б е љ е н и х с у м њи ви х к р ај це р а, и с т а к ле н а еп ру в е т а с т еч но ш ћу з а и з б е љи в а њ е к рив от в ор еног новца, да би с е пос т иг а о и зглед сребрњака. Након анализе, Лозанић је утвр дио да је фал си фи ка тор ко ри- 21 Жу ћак тј. злат ник, та ко ђе зван жу ти или злат ни но вац Аб ду ла Ме џи да. Преч ник му је био 16 ми ли метара. Повезан је с оптужбама против из ве сног Ра до ва на Или ји ћа из Чи бут - ко ви це, ко ји га је упо тре био за ку по ви ну во ла. 22 М и н и с т а р с т в о ф и н а н с и ја г а је н а ш л о код и з в е с н о г М и л а д и н а Ра к и ћ а, ко ји је п о з а - н и м а њу б и о р а б а џ и ја. 23 Ту рубљу по к ушал и су да у пот ребе Ву чко Радо је ви ћ и Јел ка Са ра јев ка из Уж и ца. Не ш то ка сни је, Ми ни стар ство ино стра них по сло ва је про на шло из ве сног Или ју Жив ко ви ћа.

45 349 стио кон цен т рат жи ве 24 за превлачење нов ца, да је ко ри стио та ко зва н у ама л- гам ску технику за позлаћивање и посребривање накита, и такође је утвр - дио да је окри вље ни ко ри стио срп ски нов чић од 10 па ра из [ЗСЛ: ]. Сме де рев ск и ок ру ж н и суд је М и н и с тар с т ву фи нан си ја п ре дао шест ко ма да избељених новчића нађених код Ристе Цветовића. Захтевали су хит не ана ли зе да би до не ли пре су ду. Ло за нић је за кљу чио да су то би л и к р ај це р и к ал ајис ан и 25 н иш ад ор ом (а мо н и ју м х ло р и д NH 4 Cl) и х ло роводон и ч ном к и се л и ном ( HCl) [ЗСЛ: ]. Ло кал ни слу жбе ник М и х а и ло Ве л и ч ко ви ћ једном п рил иком по с ла о је с у м њи ви д в о д и на р М и н и с т а р с т ву фи на н си ја. А на л и з а је до к а з а ла да у њ е г о в ој ле г у ри и ма са мо ка ла ја и ба кра, од но сно да је био фал си фи кат [ЗСЛ: ]. На не ко ли ко пи са ма на по ле ђи ни не ма ре зул та та ана ли зе, већ пи ше од го - в о р е но. С а ч у в а на п и сма с у у п у т с т в а ш т а т р е ба а на л и зи ра т и и к а да по - сла т и р езулт ат е. Лоз ан ићеви одг овори на по ле ђи н и п и са ма че с т о су в р ло крат ки, на при мер: но вац је ла жан или са мо тврд ња да ру де не са др же онај елемент за ко ји се зах те ва ква ли та тив на ана ли за. За одређивање ле - гуре у доставље ном нов цу Ло за нић је узи мао ми ни малну количину испит и в а ног нов ца, и јед ном је п ри м ио п и смо од М и н и с т а р с т в а фи на н си ја у в е зи с т и м: Шт а ра д и т е с а п р е о с т а л и м з ла т ом и с р е бр ом у с л у ча је ви ма к а да с е по к а же да је но в а ц п ра ви? Ло з а н и ћ је од г о в о рио: А на л и зи ра н и оста так зла та и сре бра при па да овој ла бо ра то ри ји, где се и ко ри сти. То је је д и на и не по зна т а на док на да ла б о ра т о ри ји з а ма т е ри ја л у т р о шен з а т е а на л и з е, ко је с е у ов ој ла б о ра т о ри ји о ба в љ а ју по з а х т е ву М и н и с т а р с т в а [ЗСЛ: ]. П РЕ ГЛ ЕД ФА Л СИ ФИ КО ВА Н И Х РУ БА ЉА У П Е РИ О Д У СЛ У Ж БО ВА ЊА РА Ш КО ВИ Ћ А И ЛО ЗА Н И Ћ А ( ) Од с т ра ног нов ца че с т о је фа л си фи ко ва на ру ска ру бља ( Гра фи кон 1). У са ста ву ори ги нал не ру бље би ло је за ко ном про писано 900/1.000 сре - бра и 10 0/ ба к ра. Фа л си фи ка т и су и ма л и м но го ма њу за с т у п ље нос т с р е бра од п р о п и с а не. И з с а ч у в а н и х Ра ш ко ви ће ви х а на л и з а ру ске ру бљ е н ај м а њ а з а б е ле же н а ко л и ч и н а с р е б р а је 95/ [ЗМ Р: 26/ ], ра ди ло се о ба кар ном нов чи ћу (730/1.000) пре ма за ним жи вом (Hg). Фалси фи к ат је био добр е и зраде а л и н ије и ма о п р оп исан у в р едно с т с р ебрног нов ц а. Н ај чеш ће с у ф а лсифик ат и р ађ е н и од см а њ е не ко л и ч и не с р е б р а (400/1.000) у од но су на про пи са ну, а нај ве ћим де лом од ба кра, ма ње цин ка, 24 Је д и н и м е т а л т е ч а н н а с о б н ој т е м п е р а т у р и, ко р и ш ћ е н је з а т з в. а м а л г а м с ко п о з л а - ћ и в а њ е и п о с р е б р и в а њ е. До јед ин и р аш ир е н и м е т од з а п о з л а ћ и в а њ е и п о с р е б р и в а њ е. Ко ри шће на је за пра вље ње тер мо ме та ра и ба ро ме та ра, а ње на је ди ње ња су вр ло токсич на. 25 К ал ајис а њ е с е ко р и с т и у к а з а н џ и ј с к и м р а д и о н и ц а м а. Ук љу ч ује т оп љ ењ е с ир ов о г ба кра над ва тр ом. На кон то пље ња, те шким че ки ћи ма се ба кар рав на у пло че, а за тим се п р а в и же љ е н и п р ед м е т, ф а л с и ф и ко в а н и н о в а ц. По ш т о је б а к а р п од л о ж а н о к с и д а ц и ји ко ја с т в а р а т о к с и ч н у м е т а л н у п а т и н у, н е о п ход н о је п р ед м е т, од н о с н о л а ж н и н о в а ц, к а л а ји с а т и н а ко н и з р а д е. Гл а в н е с и р о в и н е у к а з а н џ и ј с ко м з а н а т у с у б а к а р, к а л ај и н и ш а д о р. К а л ај с е до бро ме ша са гво жђем и ко ри сти се за пре вла че ње оло ва, цин ка, че ли ка и дру гих ме та ла тан ким сло јем ко ји им по ве ћа ва от пор ност пре ма рђа њу.

46 350 ка ла ја, арсена. Би ло је слу ча је ва из ра де ла жне ру бље у којој није било сре - бра већ је оно пот пу но за ме ње но ба кр ом, цин ком и ка ла јем [ЗМР: ]. Ка сн и је, у пе ри о д у сл у жбо ва ња Ло за н и ћа у екс пе р т и за ма ру ске ру бље из на и ла зи мо на нај ма ње уче шће сре бра од 46/1.000 [ЗСЛ: ] Ag ( ) 0 Cu Sn Al Cu Cu Cu Cu Sn Sn Zn Zn PbS As As Au Au Cu Cu Sn 730 As Cu As As Au Au Cu As Au Cu Cu As As Au Au Cu As Au *Минимално учешће сребра у легури фалсификоване рубље је од ** Изнад стубића су дати хемијски елементи који су такође заступљени у легури (учешће непознато). Злато је присутно у траговима. Извор: Архивска грађа Хемијског факултета и анализа аутора. Cu As Cu As Cu As Cu Cu PbS As As Cu Cu Cu Cu As Sn Sn Cu Cu Cu Cu Cu Sn 122 Sn+ Fe * Минимално учешће сребра у легури фалсификоване рубље је од ** Изнад стубића су дати хемијски елементи који су такође заступљени у легури (учешће непознато). Злато је присутно у траговима Извор: Архивска грађа Хемијског факултета и анализа аутора. Гра фи кон 1. Пре глед фал си фи ко ва них рубaљa у пе ри о ду Ле гу ре фал си фи ка та ру бље, пре ма за сту пље но сти сре бра (Ag) у У по сма т ра ном пе ри о д у , у по с т у п к у екс пе р т и з е нов ца ру ске ру бљ е п ри м љ е не под с у м њ ом да с у фа л си фи ко в а не, о т к ри в е на с у три раз ли чи та ти па. Хе миј ска струк ту ра три ти па от кри ве них фал си фико ва н и х ру ба ља да та је на осно ву у че ш ћа с ре бра (Ag). У ка т е г о ри ји I т и па фа л си фи ко в а не ру бљ е на и ла зи мо на у че ш ће с а до 4 60 с р е бра, у II ти пу од 260 до 380 сре бра и у III ти пу са ми ни мал ним уче шћем 95 до 110 с р е бра. У на р ед не т ри г о д и не, од но сно у пе ри о д у , у хем и ј ској с т ру к т у ри о т к ри в е н и х фа л си фи ко в а н и х ру бaљa, та ко ђе су форми ра на три ти па, од но сно I тип са 403 до 480 сре бра, II тип са 318 до 380 сре бра и III тип с ми ни мал ним уче шћем од 60 до 70. У пе ри о ду , на осно ву екс пе р т и зе ру бље, у хе м иј ској с т ру к т у ри о т к ри ве - н и х фа л си фи ка та, у т вр ђе на су т ри т и па. У ка т е г о ри ји I т и па с до м и нат н и м уче шћем сре бра од 878, II ти па oд 289 до 306 сре бра и III ти па с мини мал ним уче шћем од 46 до 95 сре бра. Ако упо ре ди мо от кри ве не фалси фи ко ва не ру бље за пе ри од до ла зи мо до за кључ ка да је макси ма л но у че ш ће у хе м и ј ској с т ру к т у ри I т и па, и ма до м и на н т а н уде о од 878 сре бра у фал си фи ко ва ној ру бљи од го ди не, док се у д ру г и м хе м и ј ск и м с т ру к т у р а ма фа л си фи ко в а не ру бљ е у ок ви ру I т и па 26 С об зи ром да је и био Срп ско-тур ски рат, за не ма по да та ка о екс перт и з а м а н ов ц а. Cu

47 351 нај че ш ће по ја в љу је у че ш ће од с р е бра. По сма т ра но з а ис т и пе ри од з а I I т и п на о снову хем и јске с т ру к т у р е фа л си фи ко в а не ру бљ е утвр ђе но је уче шће од 260 до 380 сре бра. За исти пе ри од у слу ча ју III т и па, на о сно ву хе м и ј ске с т ру к т у р е с м и н и ма л н и м у че ш ћем с р е бра, и з - ра же но је у екс пер ти зи од , од но сно утвр ђе но је 46 сре бра. На о сно ву и з в е ш т а ја и з Зби р ке М и х ај ла Ра ш ко ви ћ а и Си ме Ло з а н и ћ а у пе ри о д у , у по с т у пк у експе р т и з е ру ске ру бљ е п ри м љ е не под сум њом да су фал си фи ка ти, от кри ве на су 43 ко ма да. П РЕ ГЛ ЕД ФА Л СИ ФИ КО ВА НОГ Т У Р СКОГ НОВ Ц А И НО ВЦА ЕВРОП СКИХ МО НАР ХИ ЈА У ПЕ РИ О ДУ СЛ У Ж БО ВА ЊА РА Ш КО ВИ Ћ А И ЛО ЗА Н И Ћ А ( ) Од с т р а ног нов ц а, по р ед ру б љ е н ај че ш ће с е ф а л сифико в а о д ук а т, аустриј ски цван цик и тур ски сре бр ни но вац ме џи дија. Лозанић је на раз - л и ч и т е на ч и не с а оп ш т а в а о р ез улт ат е а нал из а: нек а д је био опш ир а н и да ва о по дат ке о ле г у ри, т е ж и н и, на ч и н у на ко ји је нова ц п рав љен, а нек а д је од го вор гла сио са мо ла жан, или да сре бра има ма ње не го што за кон про пи су је, па је пре ма то ме ру бља ла жна а вре ди не што ма ло ви ше од јед не тре ћи не пра ве ру бље. Де ша ва ло се да је ле гу ра до бра али је но вац лак ш и не го ш то би т ре ба ло. Тако је за јед н у ла ж н у т у р ск у ме џ и д и ју на шао да је од г о в а ра ју ћег с а с т а в а, а л и је но в а ц т е ж а к с а мо 5,893 г ра ма, у ме с т о 7,17 гра ма. У том слу ча ју је Ло за нић на вео да је за ана ли зу узео 1,522 грама, а оста так од 4,7408 гра ма вра тио Ми ни стар ству фи нан си ја. У не ким слу ча је ви ма златна турска меџидија прављена је од калаја и злата, а поне - кад од ка ла ја и сре бра 27 [Спасовска 1979: ] и пре ма по вр ши ни је би ла по з ла ће на, а д у кат од ле г у ре ба к ра и ц и н ка с ма ло ка ла ја. Ме џ и д и ја је т у р ск и сре бр н и но вац, у веден нов ча ном ре фор мом сул та на Аб д ула Mеџида I. Вред ност му је би ла 20 пја сте ра 28 [Петровић 2000: 175], те жи на 24,055 гра ма, фи но ћа 830/1.000 (830 гра ма сре бра у гра ма ма се). Злат на ме џ и д и ја, ко ју су звал и и јуз л у к, новац је од 10 0 пјастера, вел и ч ине 22 м и л и ме т ра, т е ж и не 7,216 г ра ма и фи но ће 917/ У т у р ској ме џ и д и ји би ло је ка ла ја и ан ти мо на уме сто ба кра и сре бра, или са мо ка ла ја и цин ка. У б е ш л у к у и је р м и л у к у 29 [Петровић 2000: 89] (од 20 гро ша) би ло је присут но са мо 95/1.000 сре бра а оста так су чи ни ли ба кар, ка лај и ар сен (Графикон 2). А на л и зом су м њи вог т у р ског з лат ног нов ца у т в р ђе но је да не ма за ко ном п ро п и са н и х 90 0/ з лат а, већ је лаж н и нова ц и зра ђен од бак ра и ц и н к а с т раг овима врло т а нке поз лат е. Хем и јск а с т ру кт ура о тк ри вен и х фал си фи ко ва них сре бр них ме џи ди ја да та је на осно ву учешћа сребра ( Графи кон 2). У по с т у п к у екс пе р т и з е ме џ и д и је с р е бр ног т у р ског нов ца п римље ног 20. фе бру а ра под сум њом да је фал си фи ко ван, у хе миј ској 27 М а д а је н а у ч но д о к а з а но д а с у у т о в р еме ко в а н и ру ск и ф а л си фи к а т и т у р ског нов ц а, па и у Ма ке до ни ји где је чак и са чу ван ка луп ко ји су ко ри сти ли фал си фи ка то ри. 28 Име по ти че од P i a s t e r a d a r ge n t o сре бр на пло ча. У тур ској им пе ри ји, у сти лу пјасте ра из 17. ве ка, ко ван је сре бр ни но вац истог име на, те жак 19,24 гра ма, вре дан 40 па ра. 29 Yi r m i li k тур ски но вац вре дан 20 па ра.

48 352 с т ру кт ури лег у ре о т к ри ве но је м и н и ма л но у че ш ће 33/ с ребра, док се две го ди не ка сни је у из ве шта ју од 6. ок то бра 1871, на во ди 95/1.000 сре бра, а у из ве шта ју од 29. апри ла утвр ђе но је уче шће од 180/1.000 с ре бра. На осно ву из ве ш та ја из Зби р ке М и хај ла Ра ш ко ви ћа и Си ме Ло зан и ћ а у пе ри о д у , у по с т у п к у екс пе р т и з е т у р ског нов ца 31 примље ног под сум њом да су фал си фи ка ти от кри ве но је 97 ко ма да. Гра фи кон 2. Хе м и ј ск а с т ру к т у р а ф а л си фи ко в а н и х с р е б р н и х ме џ и д и ја уче шће сре бра (Ag) у ле гу ри Ме ђу т и м, у п р е гле д у и з в е ш т а ја екс пе р т и з е фа л си фи ко в а ног нов ца ев р оп ск и х мо на р х и ја уо ча в а с е до м и на н т и н и је у че ш ће с р е бра у од но с у на фа л си фи ко в а н и с р е бр н и т у р ск и но в а ц ме џ и д и ју. С а мо у по с т у п к у екс пер ти зе јед ног та ли ра ор ла ша при мље ног 20. фе бру а ра као сумњи вог на и ла зи мо на ми ни мал но уче шће сре бра од 33/1.000, као и на приме ру екс пер ти зе из 1877, где је уче шће сре бра у тра го ви ма од 11/ У хем и јс кој с т р у кт ур и о тк р ив ен о г ф а лс иф иков ан о г н овц а е в р опс к и х мо нар х и ја, од но сно за ау с т ри ј ск и ц ва н ц и к дат је на основу у чеш ћа с ребра у Графикон у 3. У пос т у пк у експе рт изе јед ног ко ма да но вог ау с т ри ј ског цван ци ка од 20. фе бру а ра 1869, при мље ног кад и та лир ор лаш под сум њом да је фа л си фи ко в а н, у хе м и ј ској с т ру к т у ри ле г у р е о т к ри в е но је у че ш ће од 500/1.000 сре бра, док се не ко ли ко ме се ци ка сни је у из ве шта ју од 25. ав гу ста за 50 ау стриј ских цван ци ка на во ди уче шће од 400/1.000 сре бра. Сли чан при мер уче шћа сре бра је и у по ступ ку екс пер ти зе из 1. ју ла 30 Узи ма ју ћи у об зир да не по сто је по да ци за 1872, 1873, и го ди ну. 31 Од но си се на раз ли чи те ти по ве тур ског нов ца: тур ски но вац у вред но сти од 11 гро ша, Бе шлук и Јер ми лук, ду ка ти и Ме џи ди ја.

49 за ау стриј ски цван цик где је утвр ђе но 580/1.000 сре бра. На основу и з в е ш т а ја и з Зби р ке М и х ај ла Ра ш ко ви ћ а и Си ме Ло з а н и ћ а у пе ри о д у , у по с т у п к у експе рт изе новца европск и х монарх ија 33 при мљеног под сум њом да су фал си фи ка ти, от кри ве но је 69 ко ма да. Гра фи кон 3. Хе м и ј ск а с т ру к т у р а ф а л си фи ко в а ног с р е б р ног нов ц а е в р оп ск и х мо н а р х и ја ФАЛ СИ ФИ КА ТИ ДВО ДИ НА РА У ПЕ РИ О ДУ ОД ДО ПЕ РИ ОД РА ДА СИ МЕ ЛО ЗА НИ ЋА По ја ва пр вог сре бр ног нов ца из има ла је као пра те ћу по ја ву и њ е г о во фа л си фи ко в а њ е, а л и с е о т оме ја в но г о во ри ло т ек к а да с е по ја вио и фа л си фи к ат с р е бр ног нов ца с ле де ће ем и си је, и з Кра јем м и- н и с т а р фи на н си ја ра с п и с ом у по з о ра в а да је у че с т а ло п р о т у ра њ е у в е ћој ко л и ч и н и фа л и ч но фи но и з ра ђе н и х д и на ра [Срп с ке но в и не, 1882: 1651], а у рас пи си ма ми ни стра на род не при вре де из ја ну а ра да је се, ра ди бо љег пре по зна ва ња, опис фал си фи ко ва ног нов ца. Ука за но је да су про - на ђе н и с а мо фа л си фи ко в а н и д в о д и на р ц и, и т о је да н ко ма д ко в а њ а (с на зу бљ е н и м о б одом), а о с т ал и комад и ра н и јег ко в а њ а (с глат к и м обо дом); да је ве ћи део фал си фи ка та ко ван и да су за то те же уоч љи ви, а ма њи део да је ли вен [Српске но ви не, 1889: 1]. Из јед ног рас пи са ми ни стра фи нан си ја из са зна је се да су се од пре крат ког вре ме на по ја ви ли ла ж н и д во д инарц и у ок рузима т имочке обла с т и ко ји су та ко по д ра жа ва н и да се је два раз ли ку ју од пра вих дво ди на ра ца, да им је те жи на ра зна, од 32 Узи ма ју ћи у об зир да не по сто је по да ци за 1871, 1873, 1874, 1875, 1876, го ди ну. 33 Од но си с е н а р а зне в ал ут е е в р опск и х мон а рх ија: аус т ри јск и д ук а т, ф р а нц уск и д у к а т Н а п о л е о н и к р ај ц е р е.

50 354 9 до п ре ко 10 г ра ма, да са д р же је д в а по ло ви н у оне кол ич ине с ребра коју пра ви дво ди на ри по др жа ва ју оне пра ви из и из го ди не [Српске н о в и н е, 1889: 689]. Овај рас пис је по сле осам го ди на на ве ден у јед ном дру гом рас пи су ми ни стра финансија, у коjeм је та ко ђе реч о фал си фи кати ма [Српске но ви не, 1887: 1430]. У пе ри о ду од до 1884, Ло за нић је из вр шио ви ше од 130 ана ли за ла ж ног нов ца. У пе ри о д у к а д је Ло з а н и ћ в р ш ио а на л и з е нов ца, св е на ше мо не т е су фа л си фи ко ва не, а л и нај ви ше је би ло ла ж н и х д во д и на ра. Ла ж н и дво ди нар је обич но пра вљен од ка ла ја с ма ло ба кра, a по не кад и од оло ва. Осим дво ди на ра, пра вљен је ла жни ди нар, по ла ди на ра, пет ди на ра и 20 па ра oд ни кла. По лу ди нар из 1877, био је од ле гу ре ба кра, сре бра и ка ла ја. Не кад је но вац пра вљен од ба кра па је пре ма зан жи ви ним со ли ма (нит ра т ом) да до би је с р е бр на с т у б о ју. Не ко л и ко п у т а Ло з а н и ћ је ис п и т и в а о сп ра ве ко је су сл у ж и ле з а фа лсификов ање новца. Децембра послат а су му два комада ко ва ног гво жђа са спе ци фич ним ис пупчењима и удубље - њи ма ко ја су се ме ђу соб но укла па ла. Ло за нић је на пи сао да су та два мет а л н а ко м а д а п р е м а в е л и ч и н и од г о в а р а л а мо н е т и од 1, 5 д и н а р а и д а с у ве ро ват но при пре мље на да се у њих ути сне сли ка поменутог ди на ра. С истим зах те вом по сла то је ви ше вр ста ору ђа, ме ђу ко ји ма и је дан ко мад жу тог ме та ла за ко ји је Ло за нић утвр дио да се с јед не стра не рас по зна је број 50, а с дру ге сли ка кне за и да је окри вље ни по ку ша вао да на пра ви ка луп за ли ве ње ла жних мо не та од по ла ди на ра али из лив ни је ус пео. У ис т ој по ш и љ ц и на ла зи ла се ка ш и ч и ца за л и ве ње ме та ла од ле г у ре ка ла ја и оло ва, као и јед на тре ска на ма за на зе ле ним во ском за премазивање лаж н и х по л у д инара како би се п рик рила њихова несавршена израда [ЗСЛ: ]. Већ у де цем бру 1875, по сле пр вих ис ко ва них ди на ра и дво дин а р а, појавил и с у с е пок уш аји ф а лсифи ко в а њ а. З а по с л а т и с у м њи ви но вац Ло за нић је на шао да је ле гу ра не ис прав на, али да су чи ње не не ке п р о б е, од но сно но в а ц је а ма л г а м и с а н и п ри п р е ма но је фа л си фи ко в а њ е, о че му су све до чи ли ко ма ди ћи ле гу ра од оло ва и ка ла ја. У струк ту ри от кри ве них фал си фи ка та ко ва ног го то вог нов ца, од но - сно ва лу те ди нар до ми нант но уче шће има ју дво ди на ри у од но су на по - лу ди нар и ди нар. У пе ри о ду (Гра фи кон 4), у по ступ ку екс перт изе д во д ина ра п ри м љ е н и х под су м њ ом да су фа лсифик ат и о тк ривено је 108 ко ма да. У ис т ом пе ри о д у еви ден т и ра но је нај ма њ е у че ш ће фа л сифи к а т а д во д и на ра у п р омет у, односно ма њ е од 20 ко ма да фа л си фи к а т а у , и го ди ни. У по ступ ку екс пер ти зе нов ца прим љеног под су мњом да је фа лсификован најдом инан тн ије у чеш ће, односно и з на д 20 ко ма да фа л си фи ко в а ног д в о д и на ра у п р о ме т у, з а б е ле же но je 25 ко ма да фал си фи ка та дво ди на ра у 1878, а у би ло је нај ве ће уче шће од 38 ко ма да фа л си фи к а т а д в о д и на ра. Број ко ма да фал си фи ка та дво ди на ра у дво стру ко опа да наред не го ди не, кад је за бе ле же но 10 ко ма да, а у утвр ђе на су са мо три ко ма да фал си фи ка та у про ме ту. Исти слу чај је био и на кон кад је у т в р ђе но 38 ко ма да фа л си фи к а т а у п р о ме т у, а у з а б е ле же но је ше с т ко ма да фа л си фи к а т а д в о д и на ра у п р о ме т у.

51 Гра фи кон 4. Пре глед кре та ња бро ја ко ма да фал си фи ко ва них сре бр них д в о д и н а р а у пе ри о д у Г р а ф и ко н 5. Хе м и ј ск а с т ру к т у р а ф а л си фи ко в а н и х с р е б р н и х д в о д и н а р а н а осно ву из ве шта ја из и 1884.

52 356 Ла жни апо ен од 2 ди на ра нај че шће је пра вљен од ле гу ре ка ла ја и бакра. По сто јао је и од сре бра, али је те жио ма ње не го што је про пи са но, у п р осе к у од 26,8 до 4 4,8 с ребра ( Графикон 5). М ин ис т арс т во нар одне при вре де при ми ло је од Упра ве Бе о гра да на испитивање по шиљ ку с 20 кома да су м њи ви х дво ди на ра. Ло за ни ће ве ана ли зе су до ка за ле да су ла ж ни. У Гра фи ко н у 5 п ри к а з а не с у г о д и не и да т у м и з а ко је по с т о је н у ме ри ч к и по да ц и о у че ш ћу с ре бра у ле г у ри фа л си фи ка та д во д и на ра. У екс пе р т и зи из узе то је шест ко ма да фал си фи ка та дво ди на ра за контролу, а закључак гла си да сви са д р же ба кар и сре бро у ми ни ма л ним ко ли чи на ма, тј. (1) 40,8 ; (2) 40,0 ; (3) 40,05 ; (4) 41,4 ; (5) 41,8 ; (6) 41,5 [ЗСЛ: ]. ЗА К ЉУ Ч А К Доношењем прописа у економској и кри вич но -прав ној обла сти др жава је, као јед ин и т вора ц ориг ина лног новца, нас тојала да у ред и монетарн и си стем и спре чи зло у по требе новца у пери о ду сти ца ња мо не тар не не за висно с т и. На п ри ме ру са ра д ње М и н и с т ар с т ва фи на н сија с најем инен тн ији м и ме н и ма с рп ске п ри ме ње не на у ке по ка зу је се с т ва ра ње но вог кон цеп та у екс пе р т и за ма, од но сно у п ро ве ри, из ра д и и за ш т и т и нов ца с к ра ја 19. ве ка. Уло г а М и х ај л а Ра ш ко ви ћ а к а о д р ж а в ног хе м и ч а р а бил а је д в ојак а у кон т р о л и ис п ра в но с т и у по с т у п к у и з ра де п р в ог с рп ског нов ца у б еч кој ков н и ц и и у ис п и т и ва њу су м њи вог нов ца у оп т и ца ју. И ма ју ћ и у ви д у те шко ће у опе ра ци ја ма пла ћа ња и сти ца ње не за ви сно сти за ко ва ње до маће в ал у т е, Раш ко ви ћ је, по р ед кон т р о ле ис п ра в но с т и нов ца, био з а д у жен и за од ре ђи ва ње но м и на л не вред но с т и с т ра ног нов ца, на ро ч и то ка да би се у Ср бији појави ле но ве мо не т е с т ра ног нов ца. О т о ме све до че екс пе р т и зе нов ца европ ск и х мо нар х и ја, од но сно ау с т риј ск и с ре брн и нова ц, рум у нск и ле ји, з лат н и фра на к, к рај це ри и д ру г и. За в р е ме с л у ж б о в а њ а д р ж а в н и х хе ми ча ра Ми хај ла Ра шко ви ћа и Си ме Ло за ни ћа у 19. веку поступак вештаче њ а о б у х в а т а о је: 1) оп аж ањ е и л и посм а т р а њ е в а ж н и х ч и њ е н и ц а и л и пред ме та и из ве штај о ис хо ду тог опа жа ња на ход (на лаз); 2) обра зло - же њ е з а к љу чк а, који оно п р ема п р авил и ма њи хо в е на у ке и л и в е ш т и не до би ја ју из твр ђе них чи ње ни ца или окол но сти ми шље ње ве шта ка. На смен и д ва век а, п ри и з рад и лаж ног ме т а л ног нов ца п ри ме њи ва не су три тех ни ке: ли ве ње у ка лу пи ма, гал ва но пла сти ка и ко ва ње. До стиг - ну та је пре ци зност ка лу па (ма три це), јер је обич но пра вљен од гип са. Фа лсифик ат ори су ко ри с т и л и т ех н и ке и ве ш т и не с т а ри х з а на т а, од но сно ко ри с т и л и с у т зв. а ма л г а м ск у т ех н и к у з а по з ла ћ и в а њ е и по с р е бри в а њ е на к и т а, и к а ла ји с а њ е, п р еузе т е и з к аз а н џ и јског з анат а. К алај је најчеш ће ко ри ш ћен за фа л си фи ка те због сре бр на сте бо је и ме та л ног сја ја, и за то ш то је т о л ико мек да с е мо же з а г р е ба т и и нок т ом. Оси м т о г а, фа л си фи к а т о ри су из ра ђи ва ли но вац с ви шест рук им одст у па њи ма у од но су на ори ги на л ни: и з р а д а ко в ан иц а одг ов ар ајуће г хем и јског с а с т а в а а л и м а њ е т е ж и не од п р о п исане; одг оварајуће т еж ине а л и ра зл и ч и т ог хе м и ј ског са с т а ва; ма ње т еж и н е и р а зл ич ит о г хем и јс ко г с ас т ав а. У у т в рђ ив ању ф а лс иф ик ат а, пре суд не су би ле хе миј ске ана ли зе а не оп шти из глед нов ца. Ис прав ност

53 357 нов ца утвр ђи ва ла се ква ли та тив ним и кван ти та тив ним хе миј ским анали за ма. Пр во се утвр ђи ва ла ап со лут на и спе ци фич на те жи на нов ца ме - р е њ ем н а к а ме н у и Н и колс о но ви м а р е о ме т р ом. К в ал ит ат и вн а а н ал из а су м њи вог ме т а л ног нов ца оба в љ а ла се ра с т во р ом к у х и њ ске с о л и да 10 0 куб них сан ти ме та ра рас тво ра та ло жи је дан грам чи стог сре бра. До у оп т и ца ју је био с т ра н и но в а ц, а нај ви ше с у фа л си фи ко в а- н и ру бљ а, д у к ат и с ре бр н и т у рск и нова ц меџ ид ија, а к асн ије су најчеш ћ и би л и д вод инари с д рас т и чн и м одс т упањем у у чеш ћу с ребра. У пос т у пк у експер ти зе нов ца ру ске ру бље у пе ри о ду при мље не под сумњ ом да с у фа л си фи ко в а не, о т к ри в е на с у т ри ра з л и ч и т а т и па на о сно ву хе мијске структуре, односно учешћа сре бра. У ка те го ри ји I ти па с до минат ним уче шћем сре бра од 400 до 460, с јед ним из у зет ком од 878, у ка те го ри ји II ти па од 289 до 306 сре бра и у ка те го ри ји III ти па с ми нини мал ним уче шћем од 46 до 95 сре бра. Сум њи ви тур ски злат ни ци пра вље ни су од бакра и цинка с траговима позлате, израђивани амалгамском тех ни ком. Ме ђу тим, у пре гле ду из ве шта ја екс пер ти зе фал си фи ко ваног нов ца европ ск и х мо нар х и ја уо ча ва се до м и на н т н и је у че ш ће с ре бра у од но су на фал си фи ко ва ни сребрни турски но вац ме џи ди ју. Код ау стријских цван ци ка на и ла зи мо на уче шће од 500/1.000, 400/1.000, и од 58 0/ с р е б р а. Че с т о с у з лоупот р еб љ ав ан и новч ић и од 10 п ар а с ли ком кне за Ми ха и ла из 1868, али пре ву че ни жи вом да би се до био из глед с ре бр ног нов ца. У ск ла д у с т и м, к љу ч н и по ка за т е љи фа л си фи ка т а су би л и од ст у па ња у те ж и н и, де бљи н и и п реч н и к у; к ва л и та т и в на и к ван т и та т и в на одступања у саставу легуре од којих су начињени; одступање од визуелног и ден т и т ет а уочљиво г ол и м оком: обл и к ( услед лоше израде и заврш не об ра де), бо ја (услед нео д го ва ра ју ћег хе миј ског са става), изглед специфичних обе леж ја (ли ко ва, ру бо ва итд.). У пе ри о д у сл у ж б о в а њ а Симе Лоз ан и ћ а у екс пе р т и з а ма д во д и на ра на осно ву хе миј ске струк ту ре за кљу чио је да, иа ко фи не из ра де, сви фалси фи кат и д вод инара сад рже бакар и с ре бро у м и н и ма л н и м ко л и ч и на ма, тј. (1) 40,8 ; (2) 40,0 ; (3) 40,05 ; (4) 41,4 ; (5) 41,8 ; (6) 41,5. По броју кома да фа л си фи ка т а д во д и на ра п ре ма г о д и на ма у период у , уо ча ва се да је у че ш ће фа лси фиката у п ро ме т у нај и зра же ни је у и 1883, с тим да у на ред ним го ди на ма дво стру ко опа да. На осно ву иден ти фи кац и је ф а л с и ф и к а т а нов ц а у п р о м е т у у К н е же в и н и / К р аљ ев ин и С рб ији, вр ше не су х и т не об ја ве и рас п и си у Срп ски м но ви на ма од ст ране м ин ист ра фи на нсија и На р од не п ри в р е де с у по з о р е њи ма о п р е по зна в а њу и з гле да нов ца. Ис тра жи ва ње по ка зу је да су за вре ме слу жбо ва ња Ра шко вић, а касни је Ло за нић, не дво сми слено доприносили раду Министарства финанси ја к а о и о с т в арив ању несмет аног фу н кц ион исањ а п латног п р омет а. На осно ву Ра ш ко ви ће ви х и Ло за н и ће ви х екс пер т и за мо г у се донет и зак љу чц и о к в а л и т а т и в н и м и к в а н т и т а т и в н и м ме т о д и ма, ко је с у с е п ри ме њи в а ле у а на л и зи ла ж ног нов ца, у т в р ђи в а њу но м и на л не в р ед но с т и нов ца к а о и да в а њу а де к в ат н и х п р о пор ц и ја ле г у ра п ле ме н и т и х ме т а ла ко ји с у би л и не о п ход н и з а п р о и з в од њу д и на ра у Кра љ е ви н и Ср би ји. Би т но је з а па зит и да су и з ве ш т аји о исп ра внос т и новца бил и о снова з а к риви чно г оњење

54 358 ухва ће них фал си фи ка то ра, та ко да су Ра шко вић и Ло за нић та ко ђе до прине л и п ри ме н и на у ч н и х ме т о да з а р е ша в а њ е з ло ч и на и у в о ђе њу на у ч н и х в е ш т а че њ а у К не же ви н и / Кра љ е ви н и Ср би ји. Ц И Т И РА Н И И З ВО РИ И Л И Т Е РА Т У РА Бо јо вић, Сне жа на (1996). Ми хај ло Ра шко вић ( ), Жи вот и де ло срп ских на учн и к а, б и о г р а ф и је и б и б л и о г р а ф и је, књ. 1, Бе о град: СА НУ, Б о јо в и ћ, С не ж а н а (1983). Ут е мељив ач и хем ије у С р би ји, М а ш ко в и ћ, С. Ло з а н и ћ и М. Ле ко. Гл а с н и к Хе м и ј с ко г д р у ш т в а, XLVI II (3): Бо јо вић, Сне жана Д. (2014). Пр ве хе миј ске ла бо ра то ри је у Ср би ји, Флог ис т он, 22: З би р к а в е л и к а н а с р п с ке хе м и је. Б е о г р а д с к и у н и в е р з и т е т, Хе м и ј с к и ф а к у л т е т. Из ве шта ји Ми нистарства финансија (МФ) из Збирке Михајла Рашковића (ЗМР), Из ве шта ји МФ из ЗМР, Из ве шта ји МФ из ЗМР, Из ве шта ји МФ из ЗМР, Из ве шта ји МФ из ЗМР, Ис пи ти ва ње фал си фи ко ва не ру бље, Из ве шта ји МФ из ЗМР, 9/ Из ве шта ји МФ из ЗМР, 26/ Из ве шта ји Ми ни стар ства фи нан си ја (МФ) из Зби р ке Си ме Ло за ни ћа (ЗСЛ), Из ве шта ји МФ из ЗСЛ, Из ве шта ји МФ из ЗСЛ, Из ве шта ји МФ из ЗСЛ, Из ве шта ји МФ из ЗСЛ, Из ве шта ји МФ из ЗСЛ, Из ве шта ји МФ из ЗСЛ, Из ве шта ји МФ из ЗСЛ, Из ве шта ји МФ из ЗСЛ, Из ве шта ји МФ из ЗСЛ, Из ве шта ји МФ из ЗСЛ, Из ве шта ји МФ из ЗСЛ, Из ве шта ји МФ из ЗСЛ, Кри вич ни За ко ник Кне же ви не Ср би је из го ди не (1925 ). Бе о град: Из да вач ка књи - ж а р н и ц а Н а п р е д а к. Мар ко вић, Бо жи дар В. (1908). О до ка зи ма у кри вич ном по ступ ку. Бе о град: Г. Кон. Пе тро вић, Сла во љуб (2000). Н у м и з м а т и ч к и р е ч н и к. Ша бац: На род ни му зеј, 136. Ра д о в и ћ, Д и м и т р и је Г. (1870). Те о р и ја к а з н е н о г п о с т у п к а: с п о г л е д ом н а з а ко н и к о п о ступ ку суд ском у крив. де ли ма, за Кња же ство Ср би ју, од 10. апри ла Б е о г ра д: Д р ж а в н а ш т а м п а р и ја. Спасов ска, Де са (1979). Фал си фи ку ва ни тур ски сре бре ни ме џидии од тајната Македонс ко ох р и д с к а р е в о л у ц и о н а р н а о р г а н и з а ц и ја, М у з е ј с к и г л а с н и к (Ск.), 4. С р п с ке н о в и н е (1882). Бр. 274, 11. де цем бар С р п с ке н о в и н е (1887). Бр. 257, 20. но вем бар С р п с ке н о в и н е (1889). Бр. 150, 8. ју ли С р п с ке н о в и н е (1889). Бр. 7230, 4. ју ла С р п с ке н о в и н е (1890). Бр. 150, 8. јул Ха џи-пе шић, Јо ван (1995). Новац Србије Београд: Народна банка Југославије. Gnja to vić, Dra ga na (2000). The De ath pe na lity for clan de sti ne mo ney min ting in Tsar Du šan s C o d e, Na u k a, b e z b e d n o s t, p o li c i ja, V (5): 2.

55 359 OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R MET HODS FOR IDEN TIFYING CO UN TER FE IT MO NEY IN THE TER RI TORY OF THE PRIN CI PA LITY/KING DOM OF SER BIA IN THE 19 TH C E N T U RY by G OR DA NA M. JA U KO V IĆ Na ti o nal Bank of Ser bia G o ve r no r s of f i c e E x h i bi t i o n s a nd E d u c a t io n Se c t io n Kra lja Pe tra 12, Bel gra de, Ser bia go r d a n a.ja u ko v nb s. r s N E V E N K A K N E Ž E V IĆ-LU K IĆ Uni ver sity of Cri mi nal In ve sti ga tion and Po li ce Stu di es Ca ra Du ša na 196, Ze mun, Bel gra de, Ser bia ne ven ka.kl@kpa.edu.rs SUM MARY: Co un ter fe i ting is one of the ol dest and most per si stent cri mi nal offe n c e s. S c i e n t i f ic a nd t e c h no lo g i c a l d e ve lo p me nt h a s e n a ble d t he e me r ge n c e of a mo r e mode r n mo ney m a nu fa c t u r i ng t e c h no log y a nd i m pro ve me nt of mo ney pro t e c t ion syst e m s, tho ugh at the sa me ti me it bro a de ned the pos si bi li ti es for cri mi nal of fen ces, no tably the pro duc tion of co un te r fe its. In the mid -1860s, the money in circulation in the Principality/ King dom of Ser bia was of fo re ign ori gin, com pri sing 43 types of dif fe rent me tal co ins and one type of pa per mo ney. Gold and sil ver mo ney of Eu ro pean ori gin was de e med by the pe o ple to be bet ter and pu rer than Tur kish mo ney. In an ef fort to esta blish con trol ove r t he t e c h no lo g i c a l p r o c e s s of m a nu f a c t u r i ng t he n a t i o n a l c u r r e n c y a nd a t t he s a me ti me pre vent the co un ter fe i ting of mo ney of dif fe rent types and ori gin, the Prin ci pa lity of Se r bia a p p o i n t e d che m i s t s M i h aj lo R a š ko v ić a nd l a t e r Si m a L o z a n ić, a s ex a m i n e r s of ores and fal se mo ney. Al most all co un ter fe it cur ren ci es ap pe a red im me di a tely in circu la tion in the ter ri tory of the Prin ci pa lity/king dom of Ser bia. This pa per pre sents the met hods used in the pro cess of iden tifying fal se/su spect mo ney, met hods used to de termi ne the no mi nal va lue of mo ney, the im por tan ce of in tro duc tion of tho se sci en ti fic met hods in the cri mi nal and le gal sphe re of the Prin ci pa lity/king dom of Ser bia, which can be con si de red the be gin ning of the fo ren sic che mi stry in Ser bia. KEYWORDS: c o u n t e r fe it s, m o n e y, fo r e n sic s, M i h aj lo R a š ko v ić, Si m a L o z a n ić, 19th cen tury

56

57 Зборник Матице српске за друштвене науке / Matica Srpska Social Sciences Quarterly LXX, 171 (3/2019): ; Станојевић, Наташа; Јовановић, Зоран / Stanojević, Nataša; Jo vanović, Zoran UDC (510:497.11) UDC 339.7(510) UDC (497.11) ОРИ Г И Н А Л Н И Н А У Ч Н И РА Д УКУП НЕ И КИ НЕ СКЕ СТРА НЕ ДИ РЕКТ НЕ ИН ВЕ СТИ ЦИ ЈЕ У ПРИ ВРЕ ДУ И ЕКО НОМ СКИ РАЗ ВОЈ СР БИ Ј Е Н А ТА Ш А СТА НО Ј Е ВИ Ћ Институт за међународну политику и привреду Македонска 25, Београд, Србија na ta sa1171@gmail.com ЗО РА Н ЈО ВА НО ВИ Ћ Ви со ка шко ла ака дем ских сту ди ја До си теј Вој во де Пут ни ка 7, Бе о град, Ср би ја zo jo30@yahoo.com СА ЖЕ ТАК: Циљ овог ис тра жи ва ња је да се утвр ди ути цај укуп них и к и н е с к и х и н в е с т и ц и ја у о к в и р у И н и ц и ја т и в е По ја с и п у т, н а к љу ч н е пок а з а т е љ е с рпске п рив р еде, да оцен и њи хов у т и цај на п ри в р е д у у це л и н и и упоре ди ефекте ових инвестиција различитог порекла. Почетна хипо те - за је да су ефек ти ки не ских инвестици ја у ин фра струк ту ру зна чај но по - в ољ н и ји од и н в е с т и ц и ја по р е к лом и з д ру г и х з е м а љ а, н ај п р е з б ог с ек т о р â у ко је се пла си ра ју, а по том због дру га чи јег при сту па ки не ских ин ве стит о р а, ко ји под р а з у ме в а о б о с т р а н у ко рис т п а р т не р а и д у г о р оч не и н т е р е с е на про сто ру од ре ђе не др жа ве или ре ги о на. У ме то до ло шком сми слу, ис - т р аж у је с е у т иц ај једне нез ависне н а више з ависн и х в аријаб л и, односно оце њу је се сна га ли не ар не ве зе из ме ђу ва ри ја бли. Те сто ви ста ти стич ког знача ја оце ње не ко ре ла ци је су П-вредност и Фишеров тест, неоп ходан због ма лог у з о р к а к а о по с ле д и це к р а т ког пе ри о д а к и не ског и н в е с т и р а њ а у С р би ју. К ЉУ Ч Н Е РЕЧ И: И н иц ијат и в а Поја с и п у т, к инеске и нв ес т иц ије, и н ф р а с т ру к т у р а, С р би ја JEL: F21, F43.

58 362 И м п р е си в а н еко ном ск и успон К и не к ра јем 20. и по че т ком 21. в е к а, углав ном ба зи ран на роб ном из во зу, до вео је до по тре бе за но вим, ефик асн ији м т ра нспор тн и м п ра вц има к а з апад у. Ревит ал из ов а н је концеп т т ра д и ц и о на л ног Пу та сви ле као мре же ин фра струк тур них ко нек ци ја, а нови п ројек ат назва н је И н иц ијат ива По ја с и п у т (ен г. The Belt and Road Ini t i a t i ve). Коп не н и и по мор ск и де ло ви п р о јек т а с у до би л и з а с е б не на зиве Еко ном ски по јас пу та сви ла (енг. Silk Road Eco no mic Belt) и Поморск и пут сви ле 21. ве ка (енг. 21st-cen tury Ma ri ti me Silk Road). И н и ц и ја т и в а По ја с и п у т да леко п ре в а зи ла зи и н и ц и ја л н у по т ре бу за транспортном ве зом Ки не са зе мља ма За пад не Евро пе. Ги гант ски надна ц и о на л н и и н фра с т ру к т у р н и п р о јек т и у к љу ч у ју же ле зн и ч ке, коп не не и по мор ске путе ве, бр зе пру ге, лу ке и ае ро дро ме, инфраструктурне објект е в е з а не з а ене р г е т и к у х и д р о е лек т ра не, бра не, на ф т о в о де, г а с о в о де и е лек т ри ч не в о до в е. У но ви јој фа зи, и н фра с т ру к т у р н и п р о јек т и у к љу ч у- ју и ра з в ој еко ном ск и х ко ри до ра и и н д у с т ри ј ск и х па р ко в а. И н и ц и ја т и в а По ја с и п у т, т а ко ђ е п р е в а з и л а з и г е о г р а ф ск и ок ви р т р а д и ц и о н а лног Пу та сви ле и све ви ше до би ја гло бал ну ди мен зи ју. И н т е р на ц и о на л н и и н фра с т ру к т у р н и п ро јек т и по с т а ју но ви по к ре т ач ки не ског еко ном ског ра ста и екс пан зи је, као што је то ра ни је био из воз. Но ви и н фра ст ру к т у р н и п ро јек т и рас те ре ћу ју к и не ск у п ре д и мен зи о н и са н у п ро и з вод њу а н г а жо ва њем г ра ђе ви н ске и н д у с т ри је, и з во зом г ра ђе ви н ског ма те ри ја ла и ма ши на и упо шља ва њем струч не рад не сна ге у овом секто ру. Ки на остварује велике приходе од ка ма та, јер су ин ве сти ци је углав - ном п ла си ра не у о б л и к у к р е д и т а, а л и и од и н т е р на ц и о на л и з а ц и је ју а на (r e n m i n bi R M B) ко ји је гла в на в а л у т а и н в е с т и ра њ а у ок ви ру И н и ц и јати ве По јас и пут. Исто вре ме но, Ба лкан, Ју ж на и Источ на Евро па, п ре ма оце н и Све т ског еко ном ског фо ру ма [ W EF, 2018: 28], п ри ме р су не г а т и в н и х е фе к а т а сла бе и н фра с т ру к т у ре. Међу бројн и м и нд икат орима којима Све тск и економск и ф о ру м оце њу је кон к у р ен т но с т п ри в р е да, и н фра с т ру к т у ра је и н д и к а т ор ко ји нај сна ж н и је у т и че на сн и ж а в а њ е у к у п ног и н дек с а кон к у р ен т но с т и (Glo bal Com pe t i t i ve ne ss In de x GCI) ови х зе ма ља. Ста ње и н фра с т ру к т у ре се у ови м зем љама не може поп равит и у н у т ра ш њи м ре су р си ма. При вре де ови х д р ж а в а и ма ју успо р ен ра с т, бр ој не с т ру к т у р не с ла б о с т и, бу џе т ск и де фи цит и хро нич ни не до ста так ка пи та ла, што ука зу је на по тре бу за страним инвестицијама у инфраструктуру. Ци ље ви и прав ци ки не ске ин ве стиц и о не екс па н зи је, оч и глед но с е у в е л и кој ме ри по д ударају с пот р ебама и ц и љ е ви ма з е ма љ а Ју г о и с т оч не Ев р о пе. Ц и љ ов ог ис т ра ж и в а њ а је да с е, к в а л и т а т и в н и м и к в а н т и т а т и в н и м ме т о да ма, у т в р д и по ве з а но с т и змеђу к ине ск и х д и р ек т н и х и н ве с т и ц и ја и кључ них по ка за те ља срп ске при вре де. Ка ко су пр ви кинески инвестицион и п р о је к т и у С рбији з апочет и г од ине, односно т ри г од ине п р е ф о р ма л ног о сн и в а њ а И н и ц и ја т и в е По ја с и п у т, в р е мен ск а д ис т а н ца је до вољ на за про це ну ефе ка та на број не еко ном ске па ра ме тре. Ис т ра ж и в ач к а п и т а њ а с у:

59 363 1) Ка к ва је ве за из ме ђу к и не ск и х и н ве с т и ц и ја и еко ном ск и х и н д и кат о ра с рпске п ри вре де (по зи т и в на и л и не г а т и в на, сна ж на и л и без по се б ног зна ча ја)? 2) Да ли су ефек ти ки не ских ин ве сти ци ја у не ким аспек ти ма по вољни је од СДИ по ре клом из дру гих зе ма ља? Основ на хипо те за је да кинеске ин вестиције у инфраструктуру имају сн а ж н у по з и т и в н у ко р ел ац ију с м ног и м а спе кт им а п ри в р еде, д а је, с т о г а, у т и цај на п ри в р е д у у це л и н и по зи т и в а н и да с у е фек т и к и не ск и х ин ве сти ци ја зна чај но по вољ ни ји од СДИ по ре клом из дру гих зе ма ља. И н д и к а т о ри з а ов а к ву п р е т по с т а в к у с у с ле де ћ и: 1) За ст упа ју ћ и и п ри ме њу ју ћ и т зв. Win-win п ри ст у п, који подразуме ва обо с т ра н у ко рис т пар т не ра и с т ра т е г и ју ко ја у к љу ч у је ре а л и за ц и ју д у г о - р оч н и х и н т е р е с а на п р о с т о ру од р е ђе не д р ж а в е и л и р е г и о на, К и на н у д и и н в е с т и ц и је у и н фра с т ру к т у р не о бјек т е ко ји с у з е м љи до ма ћ и н у з а и с т а нео п ход ни, а за ко је не ма уну тра шњих фи нан сиј ских и дру гих ре сур са; 2) Ана ли за по ре кла ин ве сти ци ја и сек то ра у ко ји се пла си ра ју у Ср бији и т р а н зи ц и о н и м п ри в р ед ам а [St a nojev ić & Kot l ic a 2015а], у к аз ује н а дом ин ац ију т р а нсн ац ион а лн и х комп ан ија ( Т Н К ) и з З ап а д не Ев р о пе и п л а см а н и н в ес т иц ија у с е кт ор е ч ији с у п р ои зв од и и ус л уг е н амењ ен и до ма ћем тр жи шту, не раз менљиви у међу на род ној тр го ви ни и не до при но - се по бољшању из во зних ре зул та та при вре де зе мље до ма ћи на. То су: тр го - ви н ск и ла н ц и, т е ле ко м у н и к а ц и је, ба н ке и д ру г е фи на н си ј ске а г ен ц и је и т р ж и ш т е не к р е т н и н а. И нв ес т иц ије у ов е с е кт ор е омог ућују б енефи т е п р в ен с т в е но и н в е с т и т о ри ма п у т ем о св а ја њ а де ла т р ж и ш т а з е м љ е до маћина. Оно што је посебно важно је да земље до ма ћи ни рас по ла жу уну трашњим ре сур си ма за успе шно оба вља ње ових де лат но сти. К инеск а И н и ц и ја т и ва По ја с и п у т од г о д и не у к ључ ује бр ојне з е м љ е по с т с о вје т ског п р о с т о р а, Це н т р а л не и Ју ж не А з и је и не ко л и ко з е ма љ а Б л и ског ис т о к а, у к љу ч у ју ћ и и Ег и пат. Јед на од к љу ч н и х т а ча к а к и не ског п р о до ра у Цен т ра л н у, по т ом и За па д н у Ев р о п у је же ле зн и ч к а п ру г а од л у ке П и реј у Грч кој, п ре ко Ма ке до н и је и Србије до Бу д и мпеш т е. К а о у о с т ал и м р е г и о н и ма И н и ц и ја т и в а По ја с и п у т н и је ог ра н и че на на је дан про је кат, већ укљу чу је и из град њу мо сто ва, ау то -пу те ва, хи дро е лектра на, и то не са мо у зе мља ма дуж пру ге Пи реј Бу дим пе шта, већ и осталим зе мља ма Ју го и сточ не Евро пе (Цр на Го ра, БиХ, Ал ба ни ја). З а К и н у је по ло ж ај С р би је н а г р а н и ц и Ев р оп ске у н ије од в ел иког зна ча ја. О т о ме све до ч и подат а к да је Србија п римала ц нај већ и х к инеск и х ин ве сти ци ја на про сто ру Ју го и сточ не Евро пе у из носу од 10, 26 мили јар - д и а ме ри ч к и х до ла ра [ T he A me r i ca n En t e r pr i se I n st i t u t e a nd t he He r i t a ge Fo un da tion, 2019]. То је чак ви ше и од Грч ке, ко ја је ула зна тач ка ове тра се но вог Пу т а с в и ле. Ком па н и је с нај в е ћ и м и н в е с т и ц и ја ма с у S i n o m a c h, с укупним инвестицијама од око 2,8 милијарди америчких долара, с пројекти ма из град ње енер гет ских по стро је ња, Chi na Com mu ni ca ti ons Con struction (мо с т о г ра д њ а) с и н в е с т и ц и ја ма од бл и з у 2 м и л и ја р де до ла ра, Chi n a Ra il wa y En g i ne e r ing ко ја је и н в е с т и ра ла 350 м и л и о на до ла ра у и з г ра д њу же ле зни це, Shang hai Elec tric, изградња електричних и телекомуникаци-

60 364 о н и х водова и тд. К инеске и нвес т иц ије у Србији н ису усмерене иск ључ иво у ин фра ст ру к т у ру, а ли су ин фра ст ру к т у р не ин ве сти ци је к љу ч но обе леж је к и не ског п ри с у с т в а. Пр ви де о ис т ра ж и в а њ а од но си с е на т е о ри ј ск а с а зна њ а о у т и ца ји ма СДИ (позитивним и негативним) на економски раст и развој земаља домаћ и на. Сле д и де т а љ а н оп ис ме т о до ло г и је ис т ра ж и в а њ а, ода бра н и х в а рија бл и, и з в о ра по да т а к а и оп ис к в а н т и т а т и в н и х ме т о да. К љу ч н и де о ра да је к в а н т и т а т и в н а а н а л и з а и ком п а р а ц и ја е ф е к а т а к и не ск и х и у к у п н и х с т ра н и х и н в е с т и ц и ја у Ср би ји. Ре зултати ис тра жи ва ња мо гу да пру же зна чај не ин формације кључним су бјек ти ма у Ср би ји, али и дру гим зе мља ма у окру же њу, ко је има ју п ри л и к у да по с т а н у де о ов ог гло ба л ног п р о јек т а, к а о сме р н и це з а ев ент у а л не и з ме не еко ном ск и х по л и т и к а и бу д у ће и н в е с т и ц и о не п р е г о в о р е. Т Е О РИ Ј СК Е О СНО ВЕ ИС Т РА Ж И ВА ЊА При влач ност иде је о по зи тив ном ути ца ју СДИ на раз вој зе ма ља до - ма ћ и на, по т и че и з не ко л и ко нај зна чај н и ји х т е о ри ј ск и х п р е т по с т а в к и: Стра ним ка пи та лом се по кре ћу но ва пред у зе ћа, чи ја де лат ност по ве - ћ а в а у к у па н о би м до ма ће п р о и з в од њ е, од но сно по зи т и в но у т и че на раст бру то до ма ћег про из во да (БДП); СД И у п рош ирење капац и т е та и л и а кт и внос т и пос тојећ и х п редузећа по зи тив но ути чу на при вред ни раст; Но в а п р ед у з е ћ а и л и п р ош ир ен и к а п ац ит ет и, односно а кт и внос т и, по ве ћа ва ју број рад них ме ста и сма њу ју не за по сле ност. Ефек т и се мо г у ис по љи т и и по већањем не само к вант итета, већ и к вал и т е т а п р о и з в од њ е: Т Н К п ре но се но ве т ех но ло г и је и зна ња у сво је фи л и ја ле [ Ro mer 1990; Gros sman & Help man 1991], при ме њу ју бо љу ор га ни за ци о ну или управ љ ачк у п р а кс у, поб ољш ав ају спос о бнос т и п р едуз ећ а д а а пс о рбују ви ше т ех но ло г и је [G ros sma n & Help ma n 1991], ко ри с т е к ва л и т е т н и је и н п у т е, омо г у ћу ју фи л и ја л и п ри с т у п с т ра н и м из во зн и м т р ж и ш т и ма, з а х в аљуј ућ и т рж иш н о ј м оћ и ч ит ав е п ос л о вн е г р уп е [S t a n oj e v i ć & Ko tli ca 2015а: ]; Сва к и од ови х ефе ка т а по т ен ц и ја л но до п ри но си по ве ћа њу вред но с т и и з во з а, би ло да с е ра д и о по већ ању о бима и л и к в ал ит ет а пос т ојећ и х про из во да или о но вим про из во ди ма; У с а в р е ме н и м, о т во р е н и м п рив р еда ма, по ве ћ а њ е п р о и з вод њ е зна ч и и по в е ћ а њ е у в о з а си р о ви на, по л у п р о и зв о да, ене р г е на т а ; При в р ед н и р а с т, р а с т з апос ле но с т и и и зв оз а, в од и до поб ољш ањ а ма к р о е ко ном ског ок ру же њ а, е фи к а сно с т и ра д не сна г е и т и ме по в е - ћ а њ а кон к у р ен т но с т и п ри в р е де. Због по тен ци јал них по зи тив них ефеката, бројни су радови који анали зи ра ју по ве за ност из ме ђу СДИ и економије у коју су инвестиране, углавном са мо на п ри вред н и раст. Ме ђу т и м, м но га к ван т и та т и в на ис т ра ж и ва ња н и с у ус т а но ви л а зна чај н у ко р е л а ц и ју и з ме ђу СД И и п ри в р ед ног р а с т а,

61 365 иако су ко риш ћен и стат ист и чк и метод и ра зл ич ит и: п роста корелац ија и л и ви ше с т ру к а р е г р е си ја, у комбинац ији са в р еменск и м с еријама и л и пане л по да ц и ма и д ру г и. Ве ћ и н а е м п и ри ј ск и х ис т р а ж и в а њ а и м а к а о р е з у л т а т е м и н и м а л н у по зи т и в н у и л и не г а т и в н у по ве з а но с т (од су с т во е фе к ат а) и змеђу п рил ив а СД И и економског рас т а. У пане л-моде л у и у зорк у од некол ико дес ет ина мање ра з ви је н и х зе ма ља, ова к ве ре зул та т е су до би л и Кен тор и д р. [ Ken tor & Bo swell 2003], Фа јер бог [Fi re ba ugh 1992], На вид и др. [Na veed & Shab bir 2006], Естрин и др. [E strin & Uva lić 2013], на п римеру сви х т ра нзиц ион и х з е ма љ а, и бр ој н и ау т о ри на п ри ме ри ма по је д и нач н и х з е ма љ а. Зна чај не по зи т и в не е фек т е СД И на п ри в р ед н и ра с т б е ле же Хо ф ма н [Hof mann 2013], Хла ва чек и др. [Hlavacek & Bal-Do man ska 2016] у ана лизи ефе ка та СДИ у зе мља ма Цен трал не Евро пе, Рах ман А. [Rah man А 2015] у Бан гла де шу и дру ги. Не га тив на веза између СДИ и привред ног ра ста уста но вље на је у сле - де ћ и м ис т ра ж и ва њи ма: Ра хма н [ Rah man Zia Ur 2014] у а нал изи пак ис т а н- ске п ри в р е де, и у не ко л и ко ем п и ри ј ск и х с т у д и ја по с тс оц ијал ис т и чк и х др жа ва Бан дељ и др. [Ban delj & Ma hut ga 2010], Кур вин и др. [Cu r win & Ma hut ga 2013], Ста но је вић и др. [Stanojević & Ko tli ca 2015a; 2015b]. На веде на ис т ра ж и в а њ а Кен т о ра [20 03] и Фа је р б о г а [1992], по ред а на л и зе т о к а СД И, у к љу ч и ла с у и е фек т е д у г о р оч не кон цен т ра ц и је СД И (з а л и х а). У том слу ча ју ре зул тат ука зу је на на гла ше но не га тив не ефек те. Не к и од ови х аут ора су ист раж ил и и по н у д и л и об ја ш ње ња до би је н и х не г а т и в н и х е фе к а т а СД И: Т Н К, к а о но си о ц и и н в е с т и ц и ја, нај че ш ће ис е љ а в а ју ч и т а в п р о фи т, не оста вља ју ћ и ни ка к ва до дат на сред ства за ре ин ве сти ра ње у ло ка л н у еко но м и ју; При ва ти зација као доминантан облик ин ве сти ра ња у зе мља ма у транзи ци ји довела је до смањивања броја рад них ме ста (ма сов ног от пу штања запо сле них) и сма њи ва ња пла та, ра ди по ве ћа ња ефи ка сно сти по слова ња [E strin & Uva lić 2013; Hof mann 2013; Sta no je vić & Ko tli ca 2015а]. По је д и н и ау т о ри [C u r w i n & Ma hut ga 2014; St a no je v ić & Ko tl i ca 2015а; итд.] као осно ву об ја шње ња на во де сек тор пла сма на СДИ. У тран зици о ним привредама најзаступљени је и нај о бим ни је су стра не ин ве - с т и ц ије у не п р о и з в од не с ек т о р е, с на гла ском на ула г ањ а у пос лов не а к т и в но с т и ко је за ре зул т ат и мају п рои зводе и усл уг е који су и звозно не раз мен љи ви и на ме ње ни су до ма ћем тр жи шту: бан ке, оси гу ра вају ће, ре ви зор ске и д ру г е фи на н сиј ске а г ен ц и је, не к ре т н и не, т р г о ви на и т е ле ко м у н и к а ц и је. Пр от и вр ечн и р ез улт ат и нав еден и х ист р аж ив ањ а пок а з ују да СД И н и с у с а ме по с е би н и под с т и ца ја н фа к т ор, н и т и не г а т и в на по ја в а, в ећ и х тре ба ис тра жи ва ти у кон тек сту од ре ђе не зе мље или гру пе зе ма ља сродних при вред них ка рак те ри сти ка и сек то ра у ко ји се пла си ра ју. По ла зна х и по т е з а, о по зи т и в н и ји м ефек т и ма к и не ск и х и н ве с т и ц и ја, з а сно в а на је на ч и њ е н и ц и да с у к и не ске СД И у нај в е ћој ме ри п ла си ра не

62 366 у и н фра с т ру к т у ру з е ма љ а до ма ћ и на, с о б зи р ом да с у и н фра с т ру к т у р н и про јек ти око сни ца Ини ци ја ти ве По јас и пут. И н фра ст ру к т у ра је к љу ч ни услов еко ном ског и у к у п ног ра з во ја сва ког дру штва. Од оби ма, ста ња и ефи ка сно сти ин фра структуре зависе производ ња и дист ри бу ци ја до ба ра и усл у га, као и усло ви ж ивота становниш тва, од но сно ра д не сна ге. Ва жан ме ха н и зам у т и ца ја и н фра ст ру к т у ре на ра з вој је по ве ћа ње п ро из вод ње, ш и ре њем т р ж и ш та. Још је А дам См и т уо ч ио да т ран спор т на и н фра ст ру к т у ра у т и че на по ве ћа ње т р ж и ш та ро бе, та ко ш то сн и жава т ра нспор т не т ро ш ко ве и убр за ва до с та ву к варљиви х п роизвода [Prud hom me 2004: 16]. Тран спорт је пред у слов тр го ви не, ти ме и спе ци ја лиза ци је, ко ја во ди ка еко но ми ји оби ма, по ве ћа њу про дук тив но сти и раз во ју. Свет ски еко номски форум у извештају о кон ку рент но сти за го дин у ис т и че да је и н ве ст и ра ње у и н фра ст ру к т у ру, к љу ч на и нај е фи ка сн и ја по ли ти ка ко ја мо же да од го во ри на огро ман иза зов рас ту ће не за по сле - но с т и у св е т у. По к а з а ло с е да и н фра с т ру к т у р не и н в е с т и ц и је од р ж а в а ју ра с т п рихода мање к в ал ификов ане ра дне сна г е и под с т и ч у з а по ш љ а ва ње у де ин ду стри ја ли зо ва ним обла сти ма [WEF, 2018: 20]. Оце на конк у рен т но с т и п ривреда пока зу је да зе м ље с нај ра зви је н и јом и н ф р а с т ру к т у р ом и м а ју д а ле ко в е ћ и и н декс гло ба л не кон к у р ен т но с т и (GCI) од оних са сла бо раз ви је ном ин фра струк ту ром [WEF, 2018: 28]. М Е ТО ДО ЛО Г И ЈА ИС Т РА Ж И ВА ЊА Ме т о до ло ш к и ок ви р У ве ћи ни претходних истражива ња, с ни ским ко е фи ци јен том ко ре - ла ци је из ме ђу СДИ и при вред ног ра ста, у узо рак је укљу чен ве ли ки број зе ма ља, углав ном у об ли ку па нел-по да та ка. Ана ли за ве ли ког бро ја раз - л ич ит и х ис к ус т а в а не по к а з у је оп ш т и у т и цај СД И, в ећ п р о с ек у т и ца ја СД И, ш т о н ије од значаја з а даљ а нау чна ист раж ив ањ а, н ит и з а к р еат ор е еко ном ск и х по л и т и к а. О б е ле ж ја з е м љ е до ма ћ и на, в е л и ч и на, п ри р од н и, п ри в р ед н и и људ ск и р е с у р си, с т а њ е и с т ру к т у ра п ри в р е де, г е о г ра ф ск и по ло ж ај, бр ој с т а нов н и к а и бр ојне д руг е спец ифи чнос т и су фа кт ори који ће од р е д и т и по р е к ло и о би м и н в е с т и ц и ја, с ек т ор и ус ло в е и н в е с т и ра њ а. За то је у овом ис тра жи ва њу усво јен при ступ сту ди је слу ча ја. Пе ри од ко ји је у к љу чен у а на л и з у је ма к си ма ла н у по гле д у п ри л и в а к и не ск и х д и р ек т н и х и н в е с т и ц и ја пе ри од г о д и не. Е фект и у к у п н и х и к и не ск и х и н ве с т и ц и ја су ра з д во јен и на некол ико в а ри ја бл и. Не з а ви сне в а ри ја бле с у у к у п не с т ра не д и р ек т не и н в е с т и ц и је у Ср би ји (пре ма по да ци ма WEF) и СДИ по ре клом из Ки не, на осно ву пода та ка T he Ame r i can En ter pr i se In st i t u te and the He r i ta ge Fo un da t ion (2019). За висне ва ри ја бле ода бра не су у скла ду с прет ход ним те о риј ским претпо с т а в к а ма о у т ицају СД И. Умес т о уобичајеног БД П, к а о мер е вел ич ине и ра с т а п ри в р е де, у к в а н т и т а т и в н у а на л и зу у к љу чен и су сви р елев а н тн и п ри вред ни показатељи на које би СД И потенција лно могле да имају у т ицај. То су:

63 367 БДП и БДП по ста нов ни ку (УСД), пре ма по да ци ма За во да за ста тис т и к у Ср би је; Стопа не за по сле но сти (%) и сто па за по сле но сти (% за по сле них стари ји х од 15 г о д и на од у к у пног бр о ја с т а нов н и к а), п р е ма по да ц и ма Свет ске бан ке [World Bank, 2019]; Спољ ни дуг (УСД), пре ма по да ци ма Свет ске бан ке. СДИ мо гу имат и по зи т и в а н у т и цај на сма њ е њ е з а д у же но с т и, и н д и р ек т но, п у т ем оп ш т ег по зи т и в ног у т и ца ја на п ри в р е д у. Не г а т и в а н у т и цај с е мо же ја ви т и у ко л и ко с у и н в е с т и ц и је у о б л и к у к р е д и т а и л и к ад а с т р ане ком па н и је, по с е б но и з о бла с т и фи на н си ја, и з в ла че но в а ц и з до ма ће п ри в р е де; Увоз ро ба и услу га пре ма по да ци ма Ује ди ње них на ци ја [ UN Comtra de, 2019]; Из воз ро ба и услу га (УСД) [UN Com tra de, 2019]; Сте пен отво ре но сти при вре де збир из во за и уво за ро ба и услу га, и з ра жен к а о п р о це нат БД П, п р е ма по да ц и ма Св е т ске ба н ке [ World Bank, 2019]. Ст а т и с т и ч к и ме т о д и Ис тражи ва ње је по ста вље но као одво јен ути цај две не за висне варија бле на ви ше за ви сних (ма кро е ко ном ски ин ди ка то ри). Утвр ђу је се ко е фиц и јен т ко р е ла ц и је, ко ји с е о с ла њ а на ме т од о би ч н и х нај ма њи х к в а д ра т а (Or di nary Le ast Squ a res OLS), од но сно сна га ли не ар не ве зе из ме ђу ва рија бли, ска лом од -1 до +1. Као те сто ви ста ти стич ког зна ча ја оце ње не ко ре - ла ци је, укљу че ни су П-вред ност (P-va lue) и Фи ше ров тест (Ф-тест). Ка да се ра ди о ма лом бро ју оп сер ва ци ја, што је у овом слу ча ју по след и ца к рат ког пе ри о да п ри л и в а к и не ск и х СД И у Ср би ју, П-в р ед но с т и ма тен денцију ре ла тив но ви со ких вред но сти, од но сно показује мањи статис т и ч к и значај од реа лног. Због т ога jе мо дел до дат но т е с т и ра н Фи ше ро ви м т ес т ом (Ф - т е с т) с т ат ис т и чке поузданос т и, ко ји се уо би ча је но ко ри с т и код ма л и х у з ор ак а. Ф - т е с т оцењује р а зл ик у и змеђу в арија нси д в а у з орк а и усме рен је на ге не рал ну тен ден ци ју ску па, пре не го на по ду дар ност из ме - ђу парова у временској серији. Нулта х и по те за се од ба ц у је, од но сно сма т ра с е д а р е з у л т а т к о р е л а ц и ј е н е м о ж е б и т и р е з у л т а т с л у ч а ј н о с т и, к а д а ј е Ф-вред ност ве ћа од Ф кри тич не вред но сти. Ана ли за ви ше стру ких ва ри ја бли утвр ђу је ути цај СДИ на сва ки на ве - дени ин ди ка тор ра ста и раз во ја за себ но, та ко да број, из бор или ком би нац и ја в а ри ја бл и не у т и ч у на до би је не в р ед но с т и ко е фи ц и јен т а ко р е ла ц и је као што је слу чај са ви ше стру ком ре гре си о ном ана ли зом. РЕ ЗУЛ ТА Т И И Д И СК У СИ ЈА Ре зул т а т и п ри ме не на ве де н и х ме т о да у у т в р ђи в а њу у т и ца ја с т ра н и х и н в е с т и ц и ја на к љу ч не по к а з а т е љ е с рп ске п ри в р е де, да т и с у у т а б е ла ма 1 и 2.

64 368 Та бе л а 1. Ути цај укуп них СДИ на при вред не по ка за те ље у Ср би ји Ко е фи ц и је н т к о р е л а ц и је А ри т ме т и ч к а с р е д и н а В а р и ј а н с а П вред ност Ф вред ност Ф кри тич на вред ност БДП 0, , , , ,7870 БДП per ca pi ta 0, , ,41 0,2437 0, ,2641 С т о п а н е з а п о с л е н о с т и -0, , , ,2263 3,82E-05 0,2641 С т о п а з а п о с л е н о с т и 0, , , ,0575 а 1,31E-05 0,2909 Спољ ни дуг -0, , , ,5633 1,36E-05 0,2641 И з в о з р о б е 0, , ,6 0,0588 а 16,7533 3,7870 Увоз ро бе 0, , ,7 0,1006 8,3066 3,7870 И з в о з ус л у г а 0, , ,79 0,0389 а 0,8837 0,2909 Увоз услу га 0, , ,35 0,2099 0,4574 0,2909 Тр г о ви н ск а о т в о р е но с т 0, , ,53 0,0414 а 4.724,91 3,4381 а Ви с о к а с т а т и с т и ч к а с и г н и фи к а н т но с т Та бе л а 2. Ути цај ки не ских СДИ на при вред не по ка за те ље у Ср би ји Ко е фи ци јен т А ри т ме т и ч ка В а р и ја н с а к о р е л а ц и је с р е д и н а П вред ност Ф вред ност Ф к р и т и ч н а вред ност БДП 0, , ,1076 а 7,2819 5,0503 БДП per ca pi ta 0, ,4 0,0768 а 0,1921 0,1480 С т о п а н е з а п о с л е н о с т и -0, , ,0371 0,0508 а 1,1705 0,1980 С т о п а з а п о с л е н о с т и 0, ,6333 6,5227 0,1458 4,7403 0,1980 Спољ ни дуг -0, ,7405 6,5362 0,6522 4,7502 0,1980 И з в о з р о б е 0, , ,9 0,0744 а 5,1947 5,0503 Увоз ро бе 0, , ,4 0,0170 а 3,9790 3,4503 И з в о з ус л у г а 0, , ,5 0,1315 0,4283 0,1980 Увоз услу га 0, , ,0 0,0943 а 0,3064 0,1980 Тр го вин ска отво ре ност 0, , ,7 0, ,67 6,8334 а Ви с о к а с т а т и с т и ч к а с и г н и фи к а н т но с т Ре з у л т а т и а н а л и з е п ри к аз а н и у т аб ел ам а 1 и 2 пок аз ују д а с т р ане ди рект не ин ве сти ци је ге не рал но има ју по зи тив ну ве зу с ве ћи ном по каз а т е љ а с рп ске п ри в р е де, б е з о бзир а на по р е к ло. К а ко ко р е ла т и в на в е з а не у т в р ђу је к а у з а л не ( у з р оч но по с ле д и ч не) в е з е, не мо же мо т в р д и т и да с у и н в е с т и ц и је д и р ек т но до в е ле до по б ољ ша њ а а на л и зи ра н и х а спе к а т а с рп ске п ри в р е де, в ећ да по с т о ји сна ж на л и не а р на в е з а, од но сно с ла г а њ е и з ме ђу по сма т ра н и х по ја в а. Ст а т и с т и ч к а си г н и фи к а н т но с т до би је н и х по да т а к а з а у к у п не СД И, не ш т о је н и ж а не г о у а на л изи е фек ат а к инеск и х и нвес т иц ија. Зб ог малог бр о ја оп с е р в а ц и ја, оп ра в да но је сн и зи т и п ри х в а тљи в н и в о по у зда но с т и на 90% (П-вред ност 0,10) уме сто нај че шће при хва ће них 95%. Са ста-

65 369 ти стичком поузданошћу од преко 90% можемо утврдити снажну позитив ну ко ре ла ци ју укуп них, као и ки не ских СДИ на 5, oдносно 6 од 10 по к а з а т е љ а. Ф и ше р ов т е с т, с д ру г е с т ра не, с а 95% по у зда но с т и, у к а з у је на оп ра в да но с т од ба ц и в а њ а н ул т е х и по т е з е у сви м ко р е ла ц и ја ма. Корела ц и ја и з ме ђу и н ве с т и ц и ја к и не ск и х ком па н и ја и а нал изиран и х по к а з а т е љ а с рп ске п ри в р е де, зна ч ај но је ја ч а од в е з е с а у к у п н и м СД И, ч и ме је по т в р ђе на по че т на х и по т е з а. Ко р е ла ц и ја с а БД П је 0,31 и 0,41, с а БДП по ста нов ни ку 0,36 и 0,44. Ко ре лац и ја са у к у п н и м СД И у Ср би ји је из на д оче к и ва ног, с об зи ром на ве ли ки обим стра ног ка пи та ла у обла сти тр го ви не и фи нан си ја, сект о р а који не до п ри но с е п ри в р ед ном р а с т у у ко л и ко п р о фи т не о с т а је у зе мљи. Највећи тр го вин ски лан ци и бан ке у Ср би ји, имају већински стран и к а п и т а л, међут и м, с е кт о рск а д ис т ри бу ц и ја СД И с е у п р о т е к ле т ри го ди не значајно променила у правцу који је повољнији за домаћу привре - д у. Од по че т к а т ра н зи ц и о ног пе ри о да до г о д и не, к а да с у ев р оп ске ком пан ије биле г от ово јед ин и и звор с т ра н и х и н ве с т и ц и ја, у п р о и з вод њу је го ди шње про сеч но пла си ра но око 20% укуп них СДИ, пла сман у банкар ск и сек т ор из но сио је 25% у к у п н и х СД И, а у т р г о ви н у ( у к љу ч у ју ћ и и не к ре т н и не) ча к 30%. Пре ма по да ц и ма На род не ба н ке Ср би је [ Н БС, 2018] у г о д и н и, у п ро и з вод њу је и н ве с т и ра но не ш т о ви ше не г о ра н и је, око 25%, док су СД И у фи на нси јске и нс т ит уц ије д рас т и чно смањ ене на 14%, а у т р г о ви н у и не к р е т н и не см а њ е не з а т р е ћ и н у, н а 19 % у к у пн и х СД И [Н БС, 2018]. По вољ н и ја сек тор ска рас по де ла СД И, довела је до значајн ијег позит и в ног у т ицаја у к у пн и х СД И на с рп ск у п ри вре д у, не го ш то је то би ло у по че т ном пе ри о д у т ра н зи ц и је. Ве о ма је сна жна не га тив на ко ре ла ци ја из ме ђу ки не ских СДИ и сто - пе не з а по с ле но с т и, од - 0,79, ш т о мо же би т и р е з ул т ат а н г а жо в а њ а ра д не снаг е од с т ра не к и не ск и х ком па н и ја, а л и је ве р о в атн ији пос р еда н у т ицај на по в ећ ањ е б р оја р а дн и х мес т а, п ут ем позит и вн и х е ф ек ат а на ч ит аву п ри в р е д у. Ук у п не СД И, и ма ју знат но ма њи, а л и и да љ е зна ча ја н ко е фици јент ко ре ла ци је са сма ње њем не за по сле но сти (-0,48). Позитивна коре - ла ц и ја с а с т о пом з а по с ле но с т и г о т о в о је и ден т и ч не сна г е (0,66 и 0,65) у слу ча ју ки не ских и укуп них СДИ. Позит и в на и ве о ма сна ж на је по ве за нос т и з ме ђу с рп ског и звоза робе, и ки не ских (0,77) и укуп них СДИ (0,67). Иа ко са ма ко ре ла ци ја не до казу је узроч ну по ве за ност, у слу ча ју из во за се мо же сма тра ти да се ра ди о ди рект ном ути ца ју. Ра ди се о то ме да су нај ве ћи срп ски из во зни ци у и г о д и н и у в ла сн и ш т ву с т ра н и х ком па н и ја. Кон к р е т но, Же ле з а ра Сме де ре во је у вла сни штву ки не ске ком па ни је ХБИС група, Фијат у итали јанском, а Нафтна индустрија Србије у вла сни штву ру ског Га зпро ма. И н т ен зи в на и по зи т и в на ко ре ла ц и ја, а л и не н у ж но пози т и ва н ефекат на п ри в р е д у, по с т о ји и з ме ђу к и не ск и х и н в е с т и ц и ја и у в о з а р о б е (0,89) и у в о з а ус л у г а С р би је (0,74). Дод а тн и м ис т р а ж и в а њ ем, у т в р д и л и смо д а висок ко е фици јент ко ре ла ци је из ме ђу ки не ских СДИ и уво за ро бе и услуга ни је ре зул тат ра ста увоза робе и услуга из Кине. Трговинска статистик а не к и х од најзначајн ији х дес т инац ија к и не ског к а п и т а ла, у К а з а х с т а н у,

66 370 Па ки ста ну, Егип ту и дру гим земљама, по ка зу је да су ки не ски ин ве стиц и о н и п р о јек т и п ра ће н и в е л и к и м по ра с т ом у в о з а г ра ђе ви н ск и х ма ш и на и ма т е ри ја ла, к а о и ус л у г а г ра ђе ви н ск и х ком па н и ја и з К и не, ш т о је де о к инеске с т р ат ег ије п рив р едног р ас т а и и н в е с т и р а њ а. О в а к а в у т и цај на спољн у т рг овин у је д ир ект а н и к раткор о ча н. Траје кол ико и р еал из ац ија п р о јек т а. У Ср би ји т о н и је с л у чај. Од п р ви х и н в е с т и ц и ја к и не ск и х компа н и ја 2010, до нај но ви ји х до с т у п н и х по да т а к а з а г о д и н у, у Ср би ји ни су за бе ле же не зна чај не про ме не уво за из Ки не ни у јед ном сек то ру (пода ци UN Com tra de). Увоз из Ки не се по ве ћа ва за око 200 ми ли о на до ла ра г од иш њ е, ш т о ч и н и м а њ е од 10 % у к у п н о г г о д иш њ е г п ов ећ ањ а с р пс ко г у в о з а. Д ру го мог у ће об ја ш ње ње би ло би да је ко ре ла ц и ја резултат повећања к уповне моћ и с т а нов н и ш т ва, за сно ва ног на п ри вред ном ра с т у, а л и у овом пе ри о ду ни је за бе ле жен зна ча јан раст ку пов не мо ћи у Ср би ји. Ко ре ла ци ја из ме ђу СДИ и ра ста уво за ве ро ват но је ре зул тат по ве ћањ а оп ш т е г н ив о а п р ои зв одњ е, и пос лед и чног р ас т а у в оз а е не рг ен ат а, си р о ви на и по л у п р о и зв о да. По зи т и в на ко р е ла ц и ја с а с т е пе ном о т в о р е но с т и п ри в р е де г о т о в о је иден тич не сна ге у слу ча ју ки не ских (0,65) и укуп них (0,68) СДИ. Због су ви ше високе П-вреднос т и, од ба ц и л и смо п ре т по с т а в к у о ве зи СДИ са спољ ним ду гом Ср би је. ЗА К ЉУ Ч А К Ре з у л т а т и ис т р а ж и в а њ а по к а з у ју ис п р а в но с т по че т не х и по т е з е д а к и не ске ст ране д ирек тне и нвест иц ије у ок виру И н иц ијат иве Појас и п у т и ма ју зна чај но по зи т и в н и ју в е з у с п ри в р ед н и м по к а з а т е љи ма Ср би је, од стра них ин ве сти ци ја по ре клом из дру гих зе ма ља. Ово је резултат усмере - но с т и к и не ск и х и н ве с т и т о ра на и н фра с т ру к т у р не п р о јек т е и де л и м и ч но п р о и з в од њу, ко ји да ју сна ж н и је по зи т и в не е фек т е од т е ле ко м у н и к а ц и ја, фи на н си ја и т р г о ви не, к а о нај зна чај н ији х од р е д и ш т а с т ра н и х д и р ек т н и х и н в е с т и ц и ја по р е к лом и з ев р оп ск и х з е ма љ а. Ре зул та ти ис тра жи ва ња мо гу би ти зна чај ни за дру ге земље Југоисточне Ев р о пе, ко је су по к а з а ле и нт ер ес ов ањ е з а у к љу че њ е у п р о је к ат По ја с и пут. Ове зе мље има ју сличну привредну струк ту ру, ре сур се, тр го винске и и н ве с т иц ионе пар тнере и положај на т ра са ма но вог Пу т а св и ле, али с у к и не ске и н в е с т и ц и је још у в е к с у ви ше м а ле, д а би с е е ф е кт и могл и к в а н т и т а т и в но п р о це н и т и. Ки не ске СДИ ис по љи ле су сна жну по зи тив ну ко ре лацију с најважнијим привредним показатељима, с високим сте пе ном ста ти стич ке по у зданос т и. Ук у пне СД И у С рбији с у т акођ е ис по љи ле зн а ч ај н у по зи т и в н у ве зу, у з и н т ен зи т е т н и ж и з а п р о с еч но око 30% од к и не ск и х и н ве с т и ц и ја. Зе мље укљу че не у Ини ци ја ти ву По јас и пут мо гу оче ки ва ти зна чајан еко ном ски раст, за снован на повећаној производњи, посебно у грађе - вин ском сек то ру, ко ји је већ по знат као сна жан еко ном ски сти му ланс.

67 371 С н а ж н а по зи т и в н а л и не а р н а в е з а с к и не ск и м и н в е с т и ц и ја м а н и је и з о с т ал а н и у једном с л уч ају од аб р ан и х пок аз ат ељ а с рпске п рив р еде, и зуз е в спо љног д уг а с који м је бил а оче к и в а н а по зи т и в н а ко р е л а ц и ја, од но сно до дат ни про блем за срп ску при вре ду. Нај сна ж н и ја ко р е ла ц и ја с е ис по љи ла с ра с т ом у в о з а р о ба и ус л у г а. То је г е не ра л но оче к и в а на по с ле д и ца и н в е с т и ц и ја к и не ск и х ком па н и ја, би ло да се ра ди о про из вод ном или гра ђе вин ском сек то ру. Ово мо же бити д и р ек т н а по с ле д и ц а по в е ћ а њ а у в о з а р о б е и ус л у г а и з К ине з а пот р еб е реали за ци је инфраструктурног пројекта и у том слу ча ју, реч је о крат ко - р о ч н о м у т и ц а ј у. О в о н и ј е с л у ч а ј С р б и ј е. С н а ж н а к о р е л а ц и ј а с т р а н и х и н ве с т иц ија с у во зом н и је по сле д и ца ра с т а у во за и з зе ма љ а и н ве с т и т о ра. А на л и з а у в о з а Ср би је је по к а з а ла да у по сма т ра ном пе ри о д у н и је би ло по ве ћа ња уво за из Ки не. Раст увоза може бити резултат општег позитив - ног ути ца ја на ста ње при вре де. Ве о ма су зна чај н и по т ен ц и ја л н и ефек т и на сма ње ње незапо сленос т и (и по већање стопе запослености), што мо же пред ста вља ти до дат ни по - кре тач, не са мо ра ста, већ укуп ног раз во ја при вре де. Ки не ске СДИ ис по љи ле су по зи тив ну ве зу и с из во зом ро бе. Ово се не може смат ра т и г е не ра л н и м е фек т и ма И н и ц и ја т и ве По ја с и п у т, која се з а сн ива на и н т ен зи в ном ула г а њу у и н фра с т ру к т у рне п р ојект е у зем љи до ма ћи ну, а ко ји не ма ју ди рек тан ути цај на из воз до ма ће при вре де. Кине ске ком па н и је је с у з а и н т е р е с о в а не з а п р о и з в од њу и з в а н св о је т е ри т о - ри је, али се то од но си на зе мље с јеф ти ни јом рад ном сна гом, углав ном у зе м ља ма Ју ж не и Ју г о и с т оч не Ази је. У зе м ља ма Ју г о и с т оч не Евро пе, к и- не ск и к а п и т а л ев ен т у а л но мо же би т и и н в е с т и ра н у п р о и з в од њу и н п у т а за гра ђе вин ске про јек те, као што је слу чај са же ле за ром у Сме де ре ву. Висока ко релација је забележена и са сте пе ном отво ре но сти при вре - де. Повећ ање у во за и и з во за ро ба и усл у г а, т е о ри ј ск и до во д и до по ве ћ а њ а сте пе на отво ре но сти при вре де, а то се сма тра основ ним пред у сло вом сав р е ме ног еко ном ског ра з в о ја. Зем ље у ок ружењу с тенденцијом у к љу чи ва ња у к и не ск у Ини ци ја ти ву По ја с и п у т ( Ма ке до н и ја, Ц р на Го ра, Б о сна и Хе р це г о ви на) г е не ра л но с е мо г у о с ло н и т и на р е з ул т а т е ко ји с е од но с е на Ср би ју, у з на по ме н у да к и не ске СД И, о би ч но у о б л и к у з ај ма, до но с е зна ча ја н ри зи к од п р е з а д у- женос т и. В е л и к и и н ф р а с т ру к т у р н и п р о је к т и че с т о з а хт ев ају ог р омн а фи нан сиј ска сред ства, а ма ле при вре де до ла зе у опа сност да не мо гу да в ра т е д у г о в е. Кре дит ни реј тинг зе ма ља у окви ру Ини ци ја ти ве По јас и пут, и њихов од нос ду га и БДП ука зу ју да не ко ли ко зе ма ља ни је у ста њу да вра ти д у г о в е К и н и. Ср би ја, з а с а да, н и је до ш ла у т у по зи ц и ју, а л и Ц р на Го ра, са са мо не ко л и ко де л и м и ч но ре а л и зо в а н и х к и не ск и х и н фра с т ру к т у р н и х про је ка та, већ не ма мо гућ ност да от пла ћу је ова ду го ва ња. Овај по тен цијал но не га ти ван ефе кат ни је не пре мо сти ва пре прека за изградњу неопход н и х и н фра с т ру к т у р н и х објек ат а, н ит и з а у к ључ ивање у овај п р ојек ат. По р ед п а ж љив ог п л ан ир ањ а к р ед и тног а р а нж м ан а, п р епорук а је д а с е у ме с т о к р ед и т а, и н си с т и р а н а кон це си ја м а, к а д а с е р ад и о п р ојект им а

68 372 ко ји су пре ве ли ки за до ма ћу при вре ду. Ово је у ин те ре су обе стра не, јер Ки на на дру ги на чин не мо же да по вра ти уло же на сред ства. Ако је инф р а с т ру к т у р а к љу ч н и по к р е т ач р а с т а у п ри в р е д а м а у р а з в о ју, он д а је фи нан си ра ње кре ди та го ри во за тај мо тор [Hu r ley et al. 2018: 3]. Ц И Т И РА Н И И З ВО РИ И Л И Т Е РА Т У РА Ban delj, Ni na and Mat thew С. Ma hut ga (2010). How So cio-eco no mic Chan ge Sha pes In co me Ine qu a lity in Cen tral and Ea stern Eu ro pe, S o c i a l Fo r c e s, 88(5): C u r w i n, Ke v i n a n d M a t t h e w С. M ahu tg a (2 014). For eig n D ir e c t I nve s tm e nt a n d E c on om ic G r ow t h: Ne w Ev i d e n c e f r o m Po s t- S o c i a l i s t Tr a n si t io n C o u n t r i e s, S o c i a l Fo r c e s, 92(3): Do na u ba u er, Ju lian; Bir git Meyer and Pe ter Nun nen kamp (2016). A New Glo bal In dex of I n f r as t r u ct u r e: C o n s t r u c t i o n, R a n k i n g s a n d A p pl i c a t i o n s, The World Eco nomy, 39(2): Estrin, Saul and Mi li ca Uva lić (2013). Fo re ign di rect in vest ment in to tran si tion eco no mi es: Are the Bal kans dif fe rent?, LEQS Pa per 64. Fir eb au g h, Gle n n (19 9 2). G r ow t h Ef fe c t s of Fo r e ig n a n d D o m e s t ic I n ve s t m e n t, A m e r i c a n Jo u r n a l o f S o c i o lo g y, 98(1): Gros sman, Ge ne and El ha nan Help man (1991). In no va tion and Growth in the Glo bal Eco nomy. MIT Press, MA. H l av ac e k, Pet r a n d B e a t a B a l - D o m a n s k a (2 016 ), I m p a c t of Fo r e ig n D i r e c t I n ve s t m e n t o n E c o n o m ic G r ow t h i n C e n t r a l a n d E a s t e r n Eu r o p e a n C o u n t r i e s, In z i n e r i n e E k o n o m i k a / E n g i n e e r i n g E c o n o m i c s, 27(3): Hof mann, Pa tri cia (2013). The Im pact of In ter na ti o nal Tra de and FDI on Eco no mic Growth and Tec hno lo gi cal Chan ge, Sprin ger Ver lag, Ber lin He i del berg. Hur ley, John; Scott Mor ris and Gailyn Por te lan ce (2018). Exa mi ning the Debt Im pli ca ti ons of the Belt and Road Ini ti a ti ve from a Po licy Per spec ti ve, Jo u r n a l o f I nf r as t r u ct ur e, Po licy and De ve lop ment, 3(1): Ke n t o r, Jef f r e y a n d Te r r y B o s wel l (20 03). Fo r e ig n C a pi t a l D e p e n d e n c e a n d D e ve lo p m e nt: A New Di rec tion, A m e r i c a n S o c i o lo g i c a l Re v i e w, 68: Na veed, Amjad and Ghu lam Shab bir (2006). Tra de Open ness, FDI and Eco no mic Growth: a Pa nel Study, Pa ki stan Eco no mic and So cial Re vi ew, 44(1): P r u d ho m m e, Re my (20 0 4) I n f r a s t r u c t u r e a n d D e ve lo p m e nt, Pa p e r p r e p a r e d fo r t h e A BC DE (An nual Bank Con fe ren ce on De ve lop ment Eco no mics), Was hing ton, May 3 5, Rah man, Аminur (2015). Im pact of Fo re ign Di rect In vest ment on Eco no mic Growth: Em piri cal Evi den ce from Ban gla desh, In te r n a t i o n al Jo u r n al of Ec o n o mi c s a n d Fin a nc e, 7(2): Rah man, Zia Ur (2014). Im pact of Fo re ign Di rect In vest ment on Eco no mic Growth in Pa ki stan, Jo u r n a l o f E c o n o m i c s a n d S u s t a i n a b le D e v e lo p m e n t, 5(27): Ro me r, Pa u l (19 9 0). E nd ogenou s Te ch nolog ic a l C h a nge, Jou rn a l o f Polit ic a l E c on o m y, 98(5): S St a n o je v ić, Na d a and Slo bo dan Ko tli ca (2015a). The Fe a tu res and Ef fects of Fo re ign Di rect I n ve st me nt i n t he Tr a n si t ion E co no m i e s, Збо р н ик Ма т и це срп ске за др у ш т ве не на у ке, 152: St a n o je v i ć Na t aš a a n d Ko t l i c a Slo b o d a n (2 015 b). I m p a c t of Fo r eig n D ir e c t I nve s tm e n t o n Re s t r u c t u r i ng t h e S o u t h - E a s t Eu r o p e E c o n o m i e s, In t e r n a t i o n a l S c i e n t i f i c Jo u r n a l s o f the In sti tu te for Re se arch and De ve lop ment, 2(7):

69 373 Е Л Е К Т Р ОН С К И И З ВО РИ Na rod na ban ka Sr bi je (2018). Plat ni bi lans. До ступ но на : /in ter net /ci ri li ca /80/ plat ni_bi lans.html; При сту пље но: T h e A m e r i c a n E n t e r p r i s e I n s t i t u t e a n d t h e Her it ag e Fou nd at io n. Chi na World In vest ment Trac ker (2019). До ступ но на: na-glo bal-in vest ment-trac ker; Присту пље но: UN Com tra de (2019). До ступ но на: tra de.un.org /da ta/; При сту пље но: World Ban k da ta ba se (2019). До ступ но на: ta.wor ldbank.org /in di ca tor; При сту пље - но: World Eco no mic Fo rum (WEF) (2018). The Glo bal Com pe ti ti ve ness Re port 2014 i Доступ но на: fo rum.or g/; При сту пље но: OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R GE NE RAL AND CHI NE SE FO RE IGN DI RECT IN VEST MENTS IN SER BIAN ECO NOMY AND ECO NO MIC DE VE LOP MENT by NA TA ŠA STA NO J E V IĆ Institute of International Politics and Economics Makedonska 25, Belgrade, Serbia na ta sa1171@gmail.com Z O R A N JO VA NO V IĆ The Col le ge of Aca de mic Stu di es Do si tej Voj vo de Put ni ka 7, Bel gra de, Ser bia zo jo30@yahoo.com SUM MARY: This pa per exa mi nes the im pact of Chi ne se in vest ments in the in frastruc tu re fa ci li ti es wit hin the Belt and Road Ini ti a ti ve on the Ser bian eco nomy. The rese arch ob jec ti ves are to me a su re the im pact of the ge ne ral fo re ign di rect in vest ments and the Chi ne se fo re ign di rect in vest ments on the key in di ca tors of the Ser bian eco nomy, to as sess the ir im pact on the Ser bian eco nomy in ge ne ral, and to com pa re the ir ef fects. The ini tial hypot he sis is that the ef fects of the Chi ne se fo re ign di rect in vest ments on in fras t r u c t u r e a r e sig n i f i c a nt ly mo r e f a vo u r a ble t h a n fo r e ig n d i r e c t i n ve s t m e nt s o r i g i n a t i ng in ot her co un tri es, pri ma rily due to the sec tors they are im ple men ted, and the dif fe rent ap pro ach of Chi ne se in ve stors, which im pli es the mu tual be ne fit of part ners and long-term in te rests in a par ti cu lar co un try or re gion. The im pact of the Chi ne se and ge ne ral fo re ign di rect in vest ments on se ve ral key eco no mic in di ca tors of the Ser bian eco nomy is me a sur e d s e p a r a t ely a nd c om p a r e d. Si n c e t he r e a r e s e ve r a l d e p e n d e nt va r i a ble s i n vol ve d i n t he cor re la tion, the Mu lt iple Var iable An aly si s i s u s e d. T he st at ist ic a l p r oc ed ur e i nclud e s t wo tests of the sta ti sti cal sig ni fi can ce of the esti ma ted cor re la tion: P-va lue, as a part of Mult i ple Var iable An aly si s, and F-test, which is com monly used for small sam ples. The re sults show much stron ger and mo re po si ti ve im pact of the Chi ne se in vest ments than ge ne ral fo re ign di rect in vest ments, but al so po int to the di rec tion of a chan ge, such as in cre a sing of im port of go ods and ser vi ces, the re duc tion of unem ployment, and the in cre a se in the

70 374 em ployment ra te, as well as the de gree of open ness of the eco nomy. So me re sults can be con si de red as the ge ne ral ef fects of jo i ning the Belt and Road Ini ti a ti ve, that is, they can ha ve gre at sig ni fi can ce for all co un tri es on one of the many di rec ti ons of the new Silk Road. KEYWORDS: Belt and Road Ini ti a ti ve, Chi ne se in vest ment, in fra struc tu re, Ser bia ЈЕL: F21, F43

71 Зборник Матице српске за друштвене науке / Matica Srpska Social Sciences Quarterly LXX, 171 (3/2019): ; Буквић, Рајко / Bukvić, Rajko UDC :32 UDC :32 ОРИ Г И Н А Л Н И Н А У Ч Н И РА Д ЈЕ ЗИЧ КИ ПРО БЛЕМ У УКРА ЈИ НИ: И З М Е ЂУ Л И Н Г ВИ СТ И К Е И ПО Л И Т И К Е РА Ј КО БУ К ВИ Ћ Удру же ње Срп ски Kривак Б е о г р а д, С р би ја r.bu СА ЖЕ ТАК: У ра ду се раз ма тра је зич ки про блем у Укра ји ни, ко ји је еска ли рао у још увек ак ту ел ној кри зи и био је дан од основ них по во да побу не и ору жа них су ко ба на ју го и сто ку зе мље. При ка за ни су раз вој про бле - ма у усло ви ма не за ви сне Укра ји не, као и ње го ва ге не за и раз вој у пе ри о ду ко ји је т о ме п р е т хо д ио. Н а к р а ју с е р а з м а т р а с у р ж и к, спе ц и фи ч н а је зи ч к а по ја ва ме шо ви ти је зик, ко ји је на стао и раз ви ја се као и дру га сред ства оп ш т е њ а н а ме с т и м а кон т а к а т а д в е ју и л и в е ће г б р о ја је зи ч к и х з а јед н и ц а (по п у т п и џ и н а и к р е о л с к и х је з и к а, н а п р и ме р). У т р е н у т ној по л и т и ч кој с и т у а ц ији п е р с п е к т и в е р а зр еш ењ а је з и ч ко г п р о б л е м а, од н о с н о бу д у ћ е г ста ту са ру ског је зи ка и сур жи ка, ве о ма су не из ве сне. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: је зи ч к и п р о блем, ру ск и и у к р а ји н ск и је зи к, д и гло - си ја, с у р ж и к Од но си из ме ђу Ук ра ји не и Ру си је, не ка да брат ск и х ре п у бли ка СССР-а, и укра јин ског и ру ског на ро да, већ низ го ди на на ла зе се на си ла зној пут а њи. Јед на од не у ра л г и ч н и х т а ча к а у т и м од но си ма св ак ако је и јези чко п ит ањ е. О но с е, ча к, в рло чес т о навод и међу непос р едн и м у з р оц има који су и з азв ал и са в р е ме н у у к ра ји н ск у к ри зу г о д и не, и ко нач но на р ед не до в е л и до по бу не и ору ж а ног с у ко ба на ју г о и с т о к у з е м љ е, а по т ом и до о сн и в а њ а да на с не п ри зна т и х р е п у бл и к а До њ ец ке и Лу г а н ске. Реч је о то ме да су ак ту ел не укра јин ске вла сти, по чет ком го ди не, по сегнуле за дра стичном мером, поништавања закона о језику, тиме и фактичке за бране ко ри ш ће њ а ру ског је зи ка, че м у се ру ско јези чко с т ановн иш т во, на ра в но, су п ро тс т авило. Због важ нос т и, а л и и сло же но с т и овог п ро бле ма,

72 376 по т р е б но је и по же љ но по св е т и т и м у ма ло ви ше па ж њ е. При т о ме, св а- к ако, немамо н ит и намер е н ит и мог ућно с т и да да мо ма ко л и ко це ло ви т о ње го во са гле да ва ње, за шта би би ла по треб на по себ на сту ди ја. У К РА Ј И Н СК А Д И ГЛО СИ ЈА По с т о ја њ е је зи ч ког п р о бле ма у Ук ра ји н и н и је но ви јег дат ума, а л и је з а о ш т р е но у пе ри о д у не з а ви сно с т и, од Фа к т и ч к и д в о на ц и о на л н и, од но сно дво је зич ки са став ста нов ни штва Укра ји не (ви де ти Сли ку 1 и Табе лу 1), пре стан ком по сто ја ња СССР, у ко јем је ру ски имао ста тус др жавног је зи ка, сâм по се би по стао је про блем и пред мет мно гих не су гла си ца и спо ро ва. У Укра ји ни је, за пра во, ру ски је зик та кав ста тус из гу био не - по сред но пре рас па да СССР-а. На и ме, на сна зи је, све до 10. ав гу ста го ди не, био За кон Укра ји не О је зи ци ма у Укра јин ској ССР (За кон Української Радянської Соціалістич ної Ре спубліки «Про мо ви в Українській РСР») од 28. ок то бра го ди не, с ма њим и не су штин ским из ме на ма У ов ом з акон у у к р аји нск и јез и к п р огл аше н је з а з в ан и чн и др жав ни је зик (Чл. 2), а ру ски је зик био је, уз укра јин ски и дру ге је зи ке, је д а н од је зи к а ме ђу н а ц и о н а л ног спо р а з у ме в а њ а ( Ч л. 4), ч ије зн ањ е је би ло не о п ход но з а зв а н и чна л и ца у поре до са зна њем у к ра ји н ског ( Ч л. 6). Ук ра ји н ск и, ру ск и и д ру г и је зи ц и би л и с у и је зи ц и ме ђу с о б ног оп ш т е њ а ре п у бл и ч к и х ор г а на в ла с т и, ор г а на ло ка л ног са мо у п ра в ља ња, п ред у зе ћа, уста но ва и ор га ни за ци ја и др жав них слу жбе ни ка (чл Закона). Најзад, ак ти ви ших ор га на усва ја ни су на укра јин ском, али мо ра ли су да бу ду пу бли ко ва ни на оба је зи ка (укра јин ском и ру ском). Овај за кон сма тран је зна чајним достигнућем национално -демократ - ских сна га, али очи глед но је да је био на ли ни ји ја ча ња на ци о на ли ста у реп убл и ц и, ш т о у СССР-у у т о в ре ме уо с т а лом н и је би ла к а ра к т е ри с т и к а са мо Укра ји не. У ства ри, за кон би се мо гао сма тра ти јед ним од за вр шних ч и но в а п р о це с а ко р е н и з ац ије, који с у б о љшев иц и у з к р аћ е п р ек иде ре а л и зо ва л и у ч и та вом пе ри о д у на кон ре во л у ц и ја и и н т е р вен ц и је и г ра ђа н ског ра т а, ко ји су ус ле д и л и. 1 Пр ема оп ш т е п ри х в а ће ном м и ш љ е њу не где до кра ја 1930-их, али сло бод ни смо да по ста ви мо пи та ње: да ли је то оме ђи ва ње бар до не кле спор но, и да ли за пра во про цес ко ре ни за ци је никад и ни је на пу штен. При то ме, не не ги ра мо фак те да је у од ре ђе ним пе рио д има након и х п р о т и ца о и су п р о т а н п р о це с, п р о це с ру си фи к а ц и је, б е з о б з и р а н а ф о р ме у којим а с е он и спо љ а в а о. Уо би ч а је но т у м а че њ е п ро це са ко рен и за ц и је п ри л и ч но је по јед но с т а в ље но, на вод но бољ ше ви ц и 1 З в ан и чн о, кор ен из ац ија с е т у м ач и к а о п ол и т и ч к а и к у л т у р н а к а м п а њ а с о вје т с к и х вла сти у на ци о нал ном пи та њу то ком 1920-их и по чет ка 1930-их го ди на, ко ја је има ла циљ да убла жи про тив реч но сти из ме ђу цен трал не вла сти и ста нов ни штва на ци о нал них ре пуб л и к а, од н о с н о ау т о н о м и ја. С п р о в о д и л а с е к р о з п р и п р е м у и у н а п р е ђ и в а њ е н а р у ко в о д е ћ е по ло жа је пред став ни ка на ци о нал них ма њи на, ства ра ње на ци о нално -те рито ријал них ау то - но ми ја, уво ђе ње је зи ка на ци о нал них ма њи на у при вре ду и обра зо ва ње, под сти ца ње из дав а њ а с р ед с т а в а м а с ов н о г и н ф о р м и с а њ а н а л о к а л н и м је з и ц и м а. Д р у г и м р е ч и м а, б и л а је т о по ли ти ка ко ја је у знат но ве ћој ме ри по др жа ва ла кул ту ру, је зик, ели те и те ри то ри је на ци о - нал них ма њи на не го ве ћин ског, ру ског на ро да. Ви де ти: [Мартин 2011].

73 377 с у на т ај на ч и н (од но сно, уоп ш т е св о јом на ц и о на л ном по л и т и ком) по к у- ша ва ли да придобију неруске народе у борби против су пар ника и касније за сво је про јек те из град ње но вог дру штва. Ипак, мо жда би им се мо гле п ри п и са т и и п ле ме н и т и је намере, наиме жеља за п раведн ији м реша вањем на ц и о на л ног п и т а њ а, с о б зи р ом да с у д р ж а ву ко ју с у с ру ш и л и сма т ра л и там ни цом на ро да. Ме ђу тим, чак и ако је та ко, њи хо во не зна ње и ди лет а н т и з а м с у с е и ви ше не г о ис по љи л и, у м но г и м а к ц и ја ма и к а м па њ а ма, али и у ап со лут но нео д го ва ра ју ћим цр та њи ма ме ђу на ци о нал них грани ца. 2 Уос т алом, р езулт ат и б ољшеви чке на ц и о на л не по л и т и ке по к а з а л и су се као ка та стро фал ни, при то ме не са мо у пра вој екс пло зи ји на ци о нал из ама и ме ђу на ц и о на л не м р ж њ е у в р е ме ра с па да СССР- а (с лоб од на је и по т п у но а де к в ат на па ра ле ла и с а СФР Ју г о с ла ви јом). А ш т а т ек р е ћ и з а је да н знат но к а сн и ји до г а ђај, з а п р е в о ђе њ е Кри ма и з Р у си је у Ук ра ји н у г о д и не. А ко би смо и могл и да п рих в ат имо да с у њихов ом на ц ио - н а л н о м п о л и т и к о м р у к ов од ил е п л ем ен ит е н ам ер е, м о г л о б и с е з ак ључи ти оним што је већ дав но ре че но Пут за па као по пло чан је до брим на ме ра ма. Иа ко је за кон о је зи ци ма фор мал но остао на сна зи до 2012, ње гов зна чај и п ри ме на би л и су у в е л и кој ме ри р е ла т и ви з ов ан и након усв аја њ а Ус т а в а Ук ра ји не у г о д и н и. У п р е ла зн и м од р ед ба ма Ус т а в а, на и ме, п и ше да За ко н и и д ру г и нор ма т и в н и а к т и, усво је н и до с т у па ња на сна г у ов ог Ус т а в а, де л у ју у де л у, ко ји не п р о т и в р е ч и Ус т а ву Ук ра ји не. Б ор ба око језичког питања, посебно статуса ру ског је зи ка, то ком пе ри о да не зави сно сти је дан је од (основ них) раз ло га што су усва ја ње и при ме на Европске по ве ље о ре г и о на л н и м и л и ма њи н ск и м је зи ц и ма ( Eu ro pea n Cha r ter for Re gi o nal or Mi no rity Lan gu a ges) из би ли спо р ни и што су се оте гли на ви ше го ди на, да би нај зад По ве ља сту пи ла на сна гу 1. ја ну а ра 2006, на кон по но в љ е ног ра т и фи ко в а њ а од г о в а ра ју ћег з а ко на. У з а ко н у ко ји м је р а т и фи ко в а н а По в е љ а н а в о д и с е 13 р е г и о н а л н и х језик а : б елоруск и, бугарск и, гага у ск и, ји д и ш, к ри м ско та тар ск и, ма ђа р ск и, молдавск и, не мачки, но во грч ки, пољ ски, ру мун ски, ру ски и сло вач ки. По ред на ве де не По ве ље, Ук ра ји на је по т п и са ла и ра т и фи ко ва ла (1997) и Оквирну кон вен ци ју о за шти ти на ци о нал них ма њи на ( Fra me work Conve n t ion for t he P ro t e c t ion of Na t i o n al M i no r i t i e s, на у к р. Ра м ков а конвен ц і я про за хист прав національних мен шин) из го ди не. Кон вен ци јом су та ко ђе пре у зете одређене обавезе у вези с на ци о нал ним ма њи на ма, укључ у ју ћ и и њи хо в е је зи ке. Као што се ви ди у Tабели 2, на ни воу ад ми ни стра тив них обла сти као ма т е р њи је зи ц и у Ук ра ји н и да ле ко с у нај з а с т у п љ е н и ји у к ра ји н ск и и руски, док су крим ско та тар ски, ма ђар ски, ру мун ски, бу гар ски и мол дав ски 2 По г л е д ај мо с а мо јед н у е п и з о д у, која т о јас но и л у с т р у је: 26. а в г у с т а о с но в а н а је К и р г и с к а АС С Р у с а с т а в у Р СФ С Р (с ц е н т р о м у О р е н бу р г у, д а н а с у Р у с и ји), ко ја је о б у х в а - т а л а и т е ри т о ри ју д а н а ш њ ег К а з а х с т а н а К а з а хе с у б ољ ше ви ц и см а т р а л и К и р г и зи м а! З а т и м је Кир ги ска АС СР у би ла пре и ме но ва на у Ка зах ску АС СР, да би нај зад у усва јањем но вог Уста ва СССР она би ла из дво је на из РСФСР и пре о бра зо ва на у по себ ну, Ка зах ску Со вјет ску Со ци ја ли стич ку Ре пу бли ку. Ви де ти: [Жданко 1984: 328].

74 378 Слика 1. Двонационални састав становништва Украјине (према пописима) Извор: [Национальный состав населения Украины по данным переписей населения (до фактической утраты Крыма); Vd437; Self made using data from page

75 379 огра ни че ни на јед ну до две обла сти, и са мо у не ко ли ко слу ча је ва (за право два) за сту пље ни су са пре ко 10%. На ни жим ни во и ма оног што је за кон озна чио као ре ги он, на рав но, си ту а ци ја је за ма њи не и њи хо ве је зи ке по - в ољ н и ја. У це л и н и, у к ра ји н ск и је зи к је у (п р е ма р е з ул т а т и ма је д и- ног до с а да сп р о ве де ног поп ис а од с т ица њ а не з а ви сно с т и Ук ра ји не!) био ма тер њи је зик за 67,5% ста нов ни штва Укра ји не, ру ски за 29,6%, а свих оста ли х је зи ка за 2,9%. Ук ра јин ско-ру ска дво је зи ч ност, од но сно ди гло си ја, са пре ва гом укра јин ског на за па ду и ру ског на ис то ку и ју гу, јед на је од нај зна чај н и ји х к а ра к т е ри с т и к а је зи ч ке (и по л и т и ч ке) си т у а ц и је у с а в р е - ме ној Ук ра ји н и. Та бе л а 1. На ци о нал ни са став ста нов ни штва Укра ји не (По пис 2001) Н а ц и о н а л н о с т Б р о ј У део у % И н д е кс (у 000) /1989. Укра јин ци ,7 77,8 72,7 100,3 Р у с и 8.334,1 17,3 22,1 73,4 Б е л о р у с и 275,8 0,6 0,9 62,7 Мо л д а в ц и 258,6 0,5 0,6 79,7 Крим ски Та т а р и 248,2 0,5 0,0 Бу г а р и 204,6 0,4 0,5 87,5 М а ђ а р и 156,6 0,3 0,4 96,0 Ру му ни 151,0 0,3 0,3 112,0 По љ а ц и 144,1 0,3 0,4 65,8 Је в р е ји 103,6 0,2 0,9 21,3 Је р м е н и 99,9 0,2 0,1 Гр ц и 91,5 0,2 0,2 92,9 Та т а р и 73,3 0,2 0,2 84,4 Ро м и 47,6 0,1 0,1 99,3 А з е р б е ј џ а н ц и 45,2 0,1 0,0 122,2 Гр у з и н и 34,2 0,1 0,0 145,3 Нем ци 33,3 0,1 0,1 88,0 Га г а у з и 31,9 0,1 0,1 99,9 Д р у г и 177,1 0,4 0,4 83,9 Из вор: Ч ис л е нн о с т ь и с ос т а в н ас ел ен и я Ук р аи н ы п о и т ог а м В с еук р а и нс ко й пе ре пи си на се ле ния го да. [Национальный со став на се ле ния Укра ины]. З а кон V I О о с нов ам а д рж а вне јез и чке пол ит ике ( З акон України Про за саді дер жав ної мов ної політи ки, по знат као за кон Ко лесни чен ка-ки ва ло ва) усво јен је 3. ју ла 2012, и сту пио на сна гу 10. ав гу ста У з а ко н у је на в е де но 18 р е г и о на л н и х је зи к а: б е ло ру ск и, бу г а р ск и, г а г а у ск и, је р мен ск и, ји д и ш, к а р а и м ск и, к ри м ско т ат а рск и, к ри мча кск и, ма ђарск и, мол да в ск и, не мач к и, но во г рч к и, пољ ск и, рум у нск и, руси нск и, ру ск и, с ло в ач к и и р ом ск и (ц и г а н ск и). По с е б н у па ж њу з а с л у ж у је с т а т ус

76 380 ру син ског је зи ка, с об зи ром да у Укра ји ни од стра не зва нич них вла сти и у к р аји н ске а к адемске н ауке Р усин и н ис у п ризн ат и к а о пос еб а н н ар од, него се сма тра ју ет но граф ском гру пом Укра ји на ца, а њихов језик дијалектом укра јин ског. Пре ма овом за ко ну, ру ски је зик је до био ста тус ре ги о - на л ног т а мо где је он ма т е р њи з а нај ма њ е 10 п р о це на т а с т а нов н и ш т в а, а Та бе л а 2. Је зи ч к а си т у а ц и ја у а д м и н и с т ра т и в н и м о бла с т и ма Ук ра ји не: уде о (%) ста нов ни штва ко ји су на ве ли као ма тер њи је дан од сле де ћих је зи ка ( По пис 2001)* О б л а с т У к р а ји н с к и Р у с к и К р и м с ко т а т а р с к и М а ђ а р с к и Ру мун ски Бу г а р с к и Мо л д а в с к и АР Крим 10,1 77,0 11,4 Ви ниц ка 94,8 4,7 В о л и н с к а 97,3 2,5 Д њ е п р о п е т р ов с к а 67, До њ е ц к а 24,1 74,9 Ж и т о м и р с к а 93,0 6,6 З а к а р п а т с к а 81,0 2,9 12,7 2,6 З а п о р о ш к а 50,2 48,2 И в а н о - Ф р а н ков с к а 97,8 1,8 К и је в с к а 92,3 7,2 К и р о в о г р а д с к а ,0 Лу г а н с к а ,8 Л а в ов с к а 95,3 3,8 Н и ко л а је в с к а 69,2 29,3 Оде ска 46,3 41,9 4,8 3,7 По л т а в с к а 90,0 9,5 Ро в е н с к а я 97,0 2,7 Сум ска 84,0 15,6 Те р н о п о љ с к а 98,3 1,2 Х а р ков с к а 53,8 44,3 Хе р с о н с к а 73,2 24,9 Хмељ ниц ка 95,2 4,1 Че р к а с к а 92,5 6,7 Че р н о в и ц к а 75,6 5,3 11,5 6,7 Че р н и г ов с к а 89,0 10,3 К и је в 72,1 25,1 С е в а с т о п о љ 6,8 90,6 *О б л а с т и у ко ји м а је ру с к и је з и к д обио с т ат ус р ег ион а лног п р ем а з акон у и з да те су бол ди ра но. Из в о р: Все у кра ин ская пе ре пись на се ле ния [2001].

77 381 то је би ло у 13 од 27 ад ми ни стра тив но - те ри то ри јал них је ди ни ца Украји не, п р е в а с ход но н а ју г о и с т о к у д р ж а в е, у к љу ч у јућ и н а р а вно и К ри м, као и оба гра да ре пу блич ког зна ча ја Ки јев и Се ва сто пољ (видети Табе - л у 2). По р ед ру ског, к а о нај з а с т у п љ е н и јег, с т а т ус р е г и о на л н и х је зи к а у з већу за сту пље ност има ли су пре ма овом за ко ну и ру мун ски, крим ско татар ски, ма ђар ски, мол дав ски, бу гар ски, га га у ски (ви де ти Сли ку 2 3 ). Тре ба на гла си т и да је з а кон п р ед ви ђа о у т в р ђи в а њ е с т а т у с а р е г и о на л ног је зи к а на ни воу ре ги о на, при че му се под ре ги о ном под ра зу мева ла област, Ау то - ном на Ре пу бли ка Крим, ре јон, град, се ло или на се ље, та ко да Та бе ла 2 и Сл и к а 2 п р ед с т а в љ а ју р е з ул т а т е зна чај ног уоп ш т а в а њ а. Сâ м з а кон и з а зв а о је по де љ е не р е а к ц и је. Код зв а н и ч н и к а Ев р оп ске у н и је нег ат и вне, Венец ија нск а ком иси ја ис т а к ла је и њ е г о ве по зи т и в не стра не, али је из не ла и низ кри тич ких при мед би, док су по зи тив не оце не и з не т е у р е а к ц и ја ма Р у ске Фе де ра ц и је, к а о и Р у м у н и је и Ма ђа р ске. И у Ук ра ји н и р е а к ц и је су би ле подељ ене, не к и д р ж а в н и ор г а н и и з ја сн и л и су с е п р о т и в још у по с т у п к у до но ше њ а з а ко на, а опо зи ц и ја ко ја је не п у не д в е г о д и не на кон т о г а п р е в ра т ом п р е у з е ла в ла с т ош т р о с е п р о т и ви ла и на п у с т и ла је па р ла мен т п р е з а в р ше т к а с ед н и це. К а сн и је, би ло је и з ме ђу о с т а лог и с л у ча је в а не п ри зна в а њ а је зи к а к а о р е г и о на л ног (на п ри ме р, у г р а д у И з ма и л, р а н и је Ту ч ков, у Оде ској о бл а с т и) у п р ко с ис п у њ е но с т и за ко ном пред ви ђе ног кри те ри ју ма, за тим од би ја ња да се при ме ни за кон ( Те р но пољ ск а, И ва но - Ф ра н ков ск а, Ла вов ск а обла с т), к а о и неп ризнавањ а и не ко ри ш ће ња зва н и ч ног ( у к ра ји н ског) је зи ка у по слов ној ко м у н и ка ц и ји (као што је то учи ни ла Ком па ни ја Hew lett-pac kard ). У а к т у е л н и м по л и т и ч к и м дог ађ а њим а у Ук р ајин и ион ако с ло же н је зи ч к и п р о блем до дат но је врло брзо з а о ш т рен, по ш т о се на уда ру но ви х вла сти на кон пре вра та ме ђу пр ви ма на шао упра во наведени закон о осно - в а ма је зи ч ке по л и т и ке. На и ме, 23. фе бру а ра г о д и не Вр хов на ра да је овај за кон уки ну ла, а то је иза зва ло про те сте на ис то ку зе мље, где пре о влађу је ру ско је зич ко ста нов ни штво. У та квим усло ви ма пред сед ник Вр хов - не ра де, а т и ме и в р ш и ла ц д у ж но с т и п р ед с ед н и к а Ук ра ји не А лек с а н да р Турчинов (Олександр Валентинович Турчинов), иначе баптистички све - ште ник 4, од био је д а од об р и одл ук у Ра д е. С уд би н а з а ко н а по с л е т о г а вр ло је илу стра тив на. Од он је био пред мет раз ма тра ња на Устав ном су ду, да би нај зад Устав ни суд 28. фе бру а ра про гла сио да про це дура ње го вог усва ја ња ни је од го ва ра ла Уста ву (што је би ла и јед на од примед би ко ју је и з р е к а о Шт е фа н Ф и ле /Št e fa n Fü le/, ев р о ко ме с а р з а п и т а њ а п ро ш и ре ња и европ ск у по л и т и к у, п ри л и ком усва ја ња закона). Након т ог а, је зич ко пи та ње у Укра ји ни на шло се у сво је вр сном ва ку у му: или је факт и ч к и р е г у л и с а но Ч ла ном 10 Ус т а в а, п р е ма ко ме је д р ж а в н и је зи к у к раји н ск и, док с е ру ском и д ру г и м ма њи н ск и м је зи ц и ма г ара нт ују слоб ода н раз вој, ко ри шће ње и за шти та, или се пак вра ћа на сна гу прет ход ни за кон из го ди не (Устав ни суд Укра ји не о то ме се ни је из ја снио). 3 И л у с т р а ц и је у д а љ е м д е л у т е к с т а, у ко л и ко н и је д р у г а ч и је н а в е д е н о, п р е у з е т е с у с а с ај т а : [Україна мо ва brow se ima ges], и њи хо ве из во ре не ће мо по себ но на во ди ти. 4 Ви де ти о Тур чи но ву у: [Милошевић 2015: 36 38].

78 382 Слика 2. Регионални језици у Украјини, сходно Закону О основама државне језичке политике из 2012.

79 383 Од у Вр хов н у ра д у с т и гло је не ко л и ко но ви х п р ед ло г а з а ко на о је зи ку, али ни је дан од њих ни је ус пео да обез бе ди до вољ ну по др шку де пу та та. Ја ну а ра Ра ди је под нет пред лог за ко на 5670 О др жавном је з и к у, ко ји м је п р едв иђ ено у к ид ањ е још у в е к в а жећ е г з акон а о о сно в ама јези ч ке по л и т и ке, у в о ђе њ е ис к љу ч и в ог ко ри ш ће њ а д р ж а в ног (укра јин ског) је зи ка у сфе ри обра зо ва ња, у др жав ним уста но ва ма и су до - ви ма, у би о ско пу, ре кла ми и на те ле ви зи ји, као и оба ве зи ва ње свих средста ва ма сов ног ин фор ми са ња да уве ду вер зи ју на укра јин ском је зи ку. Као ре зултат по прав ки (посебну кри ти ку иза зва ла је пред ви ђе на конт ро ла спро во ђе ња за ко на од ст ра не слу жбе је зич ких ин спек то ра), 9. ју на у Вр хов ној ра д и је р е г и с т р о в а н п р о је к ат з а ко на д О о б е з б е ђе њу функ ци о ни са ња укра јин ског је зи ка као др жав ног, ко ји су де пу та ти усво јил и у п р вом ч и та њу 4. ок тобра Њиме је п редвиђено да јед ин и д ржав н и званични језик буде украјински, а да ће се покушаји уво ђења вишејезично с т и т ре т и ра т и као ак т и внос т и усмере не на наси лн у измен у и л и рушење устав ног по рет ка. Зва нич ним др жав ним (да кле, укра јин ским) је зи ком дужни су да вла да ју и да га ко ри сте у из вр ша ва њу сво јих ду жно сти сви предс т а вн и ц и ор г ана в лас т и, деп ут ат и, суд ије, лек ари, у ч ит е љи. Пре усвајањ а у дру гом чи та њу, нор ма ко ја се од но си ла на де пу та те ис кљу че на је. Нај зад, 25. апри ла го ди не Вр хов на ра да усво ји ла је за кон 5670-д О о б е зб еђењу фу н к ц и о н и са њ а у к ра ји н ског је зи к а к а о д рж а вног ( Закон Про за без пе чення функціону вання української мо ви як дер жав ної ), у дру гом, ко нач ном чи та њу. За кон је 15. ма ја по твр дио од ла зе ћи украји н ск и п р ед с ед н и к Пе т р о По р о шен ко. Г Е Н Е ЗА П РО Б Л Е М А Већ је кон ста то ва но да је украјинско друштво у основи двонаци о - на л но, а с а м и м т и м и д в о је зи ч но. Ме ђу т и м, оно ш т о с е може з апазит и а ко се у по ре де већ до са да п резент ов ан и подац и јес т е да пос т оји значајна ра з л и к а и з ме ђу уде ла Ук ра ји на ца у на ц и о на л ном с а с т а ву с т а нов н и ш т в а (77,8%) и оних ко ји су де кла ри са ли укра јин ски као свој ма тер њи је зик (67,5%). У од но су на укуп но ста нов ни штво Укра ји не ( ,3 у 2001), то зна чи да се ова раз ли ка од но си на го то во 5 ми ли о на љу ди ( ,4). Ода кле по ти че ова раз ли ка? И шта она зна чи? Не по ка зу је ли она да је јези ч к и п р о блем с ло же н и ји не г о ш т о с е т о ч и н и на о сно ву п ри к а з а з а ко на и њи хо ве при ме не? По ку ша ће мо да се у ово ме ра за бе ре мо. Је зи чк и п ро блем појавио се, зап раво, у вре ме ка да је по че ло с т ва ра ње у к ра ји н ске на ц и је. У в р е ме д р ж а в о л и ке т в о р е ви не по зна т е к а о К и јев ск а Русија, коју исто ри ча ри сме шта ју у пе ри од од ује дињења источнословенских пле ме на под Ру ри ко ви чи ма у 862. го ди ни до мон гол ског (или монгол ско -та тар ског) осва ја ња го ди не, ис точ но сло вен ска пле ме на ко рис т и ла су је да н, (д р ев но) руск и јези к, и б е з о бзира на пос т ојањ е одр еђен и х д и ја ле к ат ск и х ра з л и к а, н ик ак ви п ревод иоц и на м ног обројн и м сус рет има к не же ви ма и д и п ло ма т а ма К и је в а, Нов г о р о да, С у зда љ а, Смо лен ск а н и су б и л и п о т р е б н и. Ра з г о в о р н и р у с к и је з и к, ко ји је б и о у о п ш т ој у п о т р е б и,

80 384 био је још ра з у м љи ви ји, к а ко екс п ло а т а т о ри ма, т а ко и екс п ло а т и с а н и м мас ама, и т о у сви м к р ајевима Р усије. Је зи ч ко је д и н с т в о д р ев но ру ск и х зе ма љ а по т в рђује и ч ињен ица да с е у период у век а одвија о п р оце с о св а ја њ а и насе љ а в а њ а су зда љ ско -з а ле ског к ра ја, у којем су у чес т вов ал и жи те љи Ју жне Ру си је (ки јев ске, чер њи гов ске, пе ре ја слав ске и дру гих зе - ма ља). Он и, ме ђу т и м, са со бом н и су до не л и је зи ч ке кара кт ерис т ике које ће доц н и је од л и ко в а т и у к ра ји н ско Под њ е п р о в љ е, и з че г а ло г и ч но с ле д и да у то вре ме укра јин ски је зик (или на реч је) још ни је био фо р ми ран. 5 По че т а к је з и ч ког р а с ко л а п а д а у 14. в е к и и з а з в а н је по л и т и ч к и м разлозима, наи ме ус по ста вља њем пољ ско -ли тов ске вла сти у ју го -за падној Р у си ји, ш т о је до в е ло до ла г а не по ло н и з а ц и је с т а нов н и ш т в а у ови м зе мља ма. Та ко су на ста ла на реч ја ма ло ру ско и бе ло ру ско, раз ли чи та од разго вор ног је зи ка жи те ља се ве ро -ис точ не Ру си је. Док је у ту ма че њу прис т а л и ца у к ра ји н ског с е па ра т и зма т о зна ч и ло по с е ба н је зи к, п ри с т а л и це ру ског је дин ства сма тра ју да је је зик остао је дин ствен, и да су по сле ујед ињења на речја до п ри не ла ст ва ра њу за јед н и ч ког, је д и нст веног к њижевног јези ка, обогаће ног свим осо бе но сти ма и мо сков ског и јужноруског говора. Још то ком 19. ве ка укра јин ски је зик и укра јин ска ли те ра ту ра раз вија ли су се у окви ри ма ру ског је зи ка, не за ви сно од покушаја украјинизат о ра да на ч и не по се ба н је зи к и по себ н у л и т е ра т у ру. Већ у вре ме СССР-а, го д и не, је дан од ис такн у т и х бољ шеви ч к и х во ђа Н и ко лај А лек се је ви ч Скрип ник (Ми ко ла Олексійович Скрип ник), ко ји се ни ка ко не би мо гао у б р о ја т и у п р о т и в н и ке у к р а ји н ског н а ц и о н а л и з м а и с е п а р а т и з м а, п р е обр ну то, на пи сао је: У вре ме ко тља рев шти не, гу ла ков шти не, ар тјо мов - ш т и не и т. с л. у к ра ји н ск а к њи жев но с т би ла је с а мо п р о ви н ц и ја л на к њижев но с т, до п у н ск а у од но с у на ру ск у, т о је би ла к њи жев но с т г о па к а, г о - рил ке, ђа ка и ку ме. (...) Тог ка рак те ра укра јин ска књи жев ност ни је се л и ш и ла н и у вре ме Шев ченк а, Кул иша, Мар к а Вовч к а и д ру г и х. 6 Скрипн и к је ис п ра в но сма т ра о да је са мо с т а лна у к ра ји н ск а л и т е ра т у ра на с т а ла к ра јем 19. в е к а з а х в а љу ју ћ и на по ри ма г а л и ц к и х к њи жев н и к а. Док је 19. век на те ри то ри ји Укра ји не (Ма ло ру си је) про шао у зна ку суп р о т с т а в љ е но с т и и б ор б е д в е ју к ул т у ра, ру ске и пољ ске, т о ком ко ји х је у осно ви оч у ва но је д и н с т во ру ске д р жа ве и је зи ка, п ред 20. век си т у а ц и ја је би т но из ме ње на. На кон неуспеш не от во ре не по ло н и за ц и је у п ре т ход н и м в е ко ви ма, к а д в ећ н и с у мо гл и да п р е т в о р е Ма ло ру с е у По љ а ке, Пољ ск а је са да би ла по с т а ви ла д ру г и ц и љ да од во ји Ма ло рус е од ( Вел ико)р уса. Но ви и де о ло ш к и п ра в а ц до био је на зи в у к ра ји но фи лс т во, и п рет ворио се вре ме ном у у к ра јин ск и на ци о на л но - осло бо ди лач к и по к ре т. Ње го во је зг ро ч и н и ла је и н т е л и г ен ц и ја, и т о у по че т ној е та п и са с та в ље на п р в ен с т в е но 5 Све на ве де но пре ма: [Толочко 1987: ]. 6 М и ко л а Ол е кс і й ов и ч С к р и п н и к, П і д с у м к и «Л и т е р а т у р н ої д и с к ус ї і», Більшо вик України, 1926, 1, стр. 31. Ци ти ра но пре ма: [Скрипник 1974: 73]. У гор њем ци та ту ми сли се на ма ло ру ске (укра јин ске) пи сце и исто ри ча ре Ива на Пе тро ви ча Ко тља рев ског (Іван Пе тро - вич Котляревський, ), Пе тра Пе тро ви ча Гу лак-ар тјо мов ског (Пе тро Пе тро вич Г у л а к-а рт ем о в с ь к и й, ), П а н т е л е ј м о н а А л е к с а н д р о в и ч а Ку л и ш а ( П а н т е л е й м о н Олек сан дро вич Куліш, ) и Мар ка Вовч ка (Мар ко Вов чок, псе у до ним Ма ри је Алексан дров не Ви лин ске, Марія Олек сан дрівна Вілінська, ).

81 385 од По љ а к а, по д р ж а н и х ма л и м бр о јем Ма ло ру с а ( Вла д и м и р А н т о но ви ч / Włod zi mi erz An to no wicz; Та деј Рил ски/ta de usz Rylski; Бо рис Ста ни славо ви ч По знан ск и / Бо рис Станіславови ч По знанськ и й; Ко стјан т ин Пе т ро ви ч Ми хаљ чук/костянтин Пе тро вич Ми хальчу к) [Каревин 2006: 11]. Ме ђу Ма ло ру си ма из овог кру га био је и Пан те леј мон Ку лиш, ро дом из пле мић ке по ро ди це Ку љеш (на до ре форм ском ру ском Кулѣшъ) из Чер - њи гов ске г у бе р н и је, пе сн и к, п ро за ис т, фол к ло рис т, е т но г раф, п ре во д и ла ц, к ри т и чар, ис т о ри чар. Ку л и ш је с т ворио јед н у од п р ви х ве р зи ја у к ра ји н ске а з бу ке (т зв. к ул иш и вк а), аут ор је п рв ог п р е в о да Би бл и је на у к р а ји н ск и је зи к (ко ји с у и па к и у к ра јинофил и п ри зна л и к а о не у спе ша н). К а сн и је с е Ку лиш уда љио од овог по кре та, и сво јим де ли ма и ак тив но шћу стао практич но на су прот ну стра ну. Сво јом књи гом Ис т о р и ја п онов ног ујед ињења Р у с и је [Кулішъ ] он по ка зу је да Ма ла и Ве ли ка Ру си ја чи не је д и н с т в е н и ор г а н и з а м и бра н и п ра в о ма ло ру ске де це да у ш ко ла ма у че на ру ском је зи ку а не на ло кал ним ди ја лек ти ма, што је у то вре ме би ло јед но од спо р н и х п и т а њ а које је дов ело и до Вал ује вског ц и р к ул а р а и Ем ског ука за, о ко ји ма ће ка сни је би ти ре чи. Пред крај 19. и на по чет ку 20. ве ка цен тар укра ји ни за ци је прак тич но се п ре ме с т ио на се ве ро за па д Ма ло ру си је, у Га л и ц и ју. 7 У то вре ме жи те љи Га ли ци је, као и д ру ги х за пад но ру ск и х зе ма ља (Бу ко ви на, За кар па тје), ко је су се као и Га ли ци ја на ла зи ле у са ста ву Ау стро у гар ске, ни су се бе сма трал и у на ц и о на л ном см и с л у од в о је н и м у од но с у на Р у с е и п ри зна в а л и с у као ма тер њи ру ски је зик. О по след њем је екс пли цит но у сво јој Гра мати ци пи сао Се мјон Јур је вич Бен да сјук (Семён Юрьевич Бен дасюк), ист ич ућ и да с е ру ск и к њи жев н и је зи к ра з л и к у је од на шег г а л и ц ко - ру ског на р еч ја (г о вора) само мал и м бр ојем мањ е сх в а тљи ви х р е ч и и д ру г а ч и ји м и з г о в о р ом не к и х с ло в а 8. И св е т о на кон г о т о в о ч и т а в ог в е к а а н т и ру ске п ро па га н де, за бра на и п рогањања руског језика и руск и х к њига. 9 А, с друг е с т ра не, због из но ше ња овак ви х оцена и с т а во ва Бен да сју к је п ро гла шен за фа на тич но -идеј ног мо скво фи ла у зва нич ном ор га ну Укра јин ског инс т и т ут а ма рк си зма-ле њи н и зма (да к ле, п ра к т и ч но д р ж а в е) од с т ра не н и ма њ е н и више нег о помен ут ог Н икол а ја С к ри п н и к а, ко ји је у т о в р е ме ( ) био нар ком про све те Укра јин ске ССР [Скрипник 1928: 213]. О П РО ГО Н И М А И ЗА БРА Н А М А У К РА Ј И Н СКОГ Ј Е ЗИ К А У данашњој Украјини сматра се као непобитна чињеница да је Украји на и у вре ме Ру ске им пе ри је, као и у вре ме СССР-а би ла из ло же на ру сифи ка ци ји, си сте мат ски спровођеном скупу мера чији је циљ био учвршће - њ е ру ског на ц и о на л но -по л и т и ч ког и је зи ч ког п р е и м ућ с т в а у од но с у на 7 Ш и ру с л и к у р а з в о ја у к р а ји н ског н а ц и о н а л ног и по с е б но је з и ч ког п и т а њ а у Га л и ц и ји то ком 19. и по чет ком 20. ве ка ви де ти у ше стом по гла вљу [Ma goc si 2002: 83 98]. 8 Ци ти ра но у: [Скрипник 1928: 213]. 9 Још го ди не ау стриј ска вла да је за бра ни ла увоз ру ских књи га, да кле ви ше од по л а в е к а п р е ч у в е ног, и м но г о е ксп лоат ис аног, Е м ског у к а з а А ле к с а н д р а II (1876) [Каревин 2006: 25].

82 386 Слика 3. Територијалне промене Украјинске републике у совјетском периоду ( ) Извор: [Заставний 2011: карта 3.9. између стр ]

83 387 д ру ге на ро де Им пе ри је, од но сно Са ве за, по себ но п ре ма у к ра јин ском народ у и је зи к у. Та к в а сх в а т а њ а н и с у н и к а к а в р е з ул т ат п р о бу ђе не на ц и о на л не (и л и на ц и о на л и с т и ч ке) св е с т и Ук ра ји на ца на кон с т и ца њ а не з а ви сно с т и го ди не. Њих су, у мно гим јав ним на сту пи ма, го во ри ма, члан ци ма, к њи г а ма и з но си л и б ољ ше ви ц и, к а ко п р е 10, т а ко и пос ле о св а ја њ а в лас т и, али и мно ги дру ги ко ји с бољ ше вич ком ре во лу ци јом ни су има ли не по - с р ед не и л и по с р ед не в е з е 11. Б о љшев и ц и с у по с ле о св а ја њ а в л а с т и и у прак си спрово ди ли пот пу но дру га чи ју на ци о нал ну политику (већ смо по - ме н у л и ко р е н и з а ц и ју), а к а д је р еч о Ук ра ји н и т о с е и з ме ђу о с т а лог мо же ви де т и и у т е ри т о ри ја л н и м п р о ме на ма ов е р е п у бл и ке у с о вје т ско в р е ме (ви де т и Сл и к у 3). Ут о л ико ч удн ији м мо же и з гле д а т и од но с с а в р е ме не Ук ра ји не п р е ма с о ц и ја л и с т и ч ком на с ле ђу, и кон к р е т но п р е ма Ле њи н у и д ру г и м б ољ ше ви ч к и м во ђи ма. То је, ме ђу т и м, су више ш и р о к а т е ма, која из ла зи ван окви ра на шег ра да. Кад је реч о ре пре си ји у од но су на укра јин ски је зик, углав ном се ис т и ч у д в а д ра с т и ч на п ри ме ра: Ва л у јев ск и ц и р к у лар и Ем ск и у к а з, иа ко се у ра до ви ма не ких са времених украјинских аутора гово ри о чак два де - с е т а к њ е г о ви х з а бра на 12. По гле дај мо украт ко о че му је ту реч. Ва лу јев ски цир ку лар је упут ство ко је је 18. ју ла го ди не упу тио цен з ор ск и м ко м и т е т и ма ( К и јев ском, Мо сков ском и Пе т е р бу р ш ком) м и- ни стар уну тра шњих по слова Петар Алек сан дро вич Ва лу јев ( Пётр Алексан дрович Валуев) о обустављању штам па ња на укра јин ском је зи ку (мало ру ском на р еч ју, к а ко с е т а да г о в о ри ло) р е л и г и о зне, у џ б е н и ч ке и л и т е - ра ту ре на ме ње не уче њу пи сме но сти (бу ква ри, гра ма ти ке), као и о одо - бра в а њу ш т а м па њ а де ла ле пе к њи жев но с т и. Ц и р к у ла р, да к ле, не г о в о ри о за бра ни, већ о об у ста вља њу штам па ња де ла од ре ђе не са др жи не, имајућ и у вид у, к а ко с е у њ е м у к а же, у з не м и ру ју ћу си т у а ц и ју у д ру ш т ву, иза зва н у не г одовањем већ ине Малоруса пок ушајима у во ђења малоруског на реч ја, да кле по ли тич ким до га ђа њи ма, као и чи ње ни цу да пи та ње об - у ча ва ња пи сме но сти на ло кал ним на реч ји ма ни је до би ло ко нач но ре ше - ње у за ко ни том по ступ ку. 13 Сва ка ко, тре ба узе ти у об зир да је цир ку лар на стао у је ку Пољ ског (Ја ну ар ског) устан ка, ко ји је тра јао од 10. ја ну а ра до 6. ју на и имао за циљ об но ву Ре чи По спо ли те у гра ни ца ма г о д и не. Позна т и ји од Ва л у јев ског ц и р к у ла ра је Ем ск и у к а з цара А лекса н д ра О с ло б о д и о ца (А лек с а н д р а I I ), ко ји м је на в од но де фи н и т и в но з а бр а њ ен 10 Ви д е т и, р е ц и м о, Ле њи н ов ч л а н а к Ук р а ји н а, о б ја в љ е н у Пр а в д и, 6. ју ла 1917, као р еа кц ију н а о б ја ву Прв ог у н ив е рз ал а Цент р а лне Ра де У Н Р ( Ук р а ји н ске Н а р од не Ре п у бл и ке), ко ји м је п р о гла ше на у к ра ји н ск а ау т о но м и ја: Пр о к ле т и ца ри з а м п р е т в а ра о је Ве л и ко ру с е у џе ла т е у к ра ји н ског на р о да, на св а к и на ч и н под г р е в а ју ћ и у њ е м у м р ж њу п р е ма он и ма ко ји с у за бра њи ва ли чак и укра јин ској де ци да го во ре и уче на ма тер њем је зи ку [Ленин 1981: 342]. 11 Ви де ти чла нак чу ве ног на уч ни ка Вла ди ми ра Ива но ви ча Вер над ског, об ја вљен мно - го го ди на по сле ње го ве смр ти [Вернадский 1990]. 12 С в и т л а н а Је р м о л е н ко и с т и ч е д а је б и л о у к у п н о 2 2 з а б р а н е у к р аји нс ко г јез ик а, од ко јих 8 у со вјет ско до ба (Світла на Яківна Єрмо лен ко, На ри си з української сло ве сності: (стилісти ка та культу ри мо ви), Київ: Довіра, На ве де но у: [Fu de rer 2011]). 13 П у н и т е к с т В а л у ј е в с к о г ц и рк ул ар а в ид ет и у : [ К а л а ш н и к о в и Бу нт о вс к и й : ].

84 388 у к ра ји н ск и је зи к. Ем ск и у к а з з а п ра в о п р ед с т а в љ а ју на по ме не ко је је ца р ис пи сао на те ку ће до ку мен те ра да Спе ци јал ног са ве та за свестрано размат ра ње у к ра ји но фи л ског де ло ва ња, ко ји су м у до не т и док је бо ра вио у не - мач кој ба њи Бад Емс у про ле ће (18. ма ја) го ди не, и ко је су ка сни је ис ко ри ш ће не з а до но ше њ е з а к љу ча к а С а в е т а. За к љу ч ке С а в е т а ч и н и 11 т а ча к а, у ко ји ма с у с а д рж ане п р епоруке м ин ис т а рс т вима у н ут р аш њи х по сло ва (1 5) и на род не про све те (6 10), као и Тре ћем оде ље њу Лич не канце ла ри је Њ е г о в ог в е л и ча н с т в а (ж а н да р ме ри ји, 11). 14 Овај до ку мент иза зи ва још ви ше не до у ми ца не го Ва лу јев ски цир - к у л а р. Н ај п р е, у не ком с т р о г о ф о р м а л ном см и с л у пос т ав љ а с е п ит ањ е по сто ји ли уоп ште то што се зо ве Ем ски указ. Дру го, у пи та њу су пре пору ке, а н и ка ко не за бра не, п ри т о ме де фи н и т и в не, ка ко се т о уо би ча је но на в о д и. Нај з а д, мо ж да не к а о б е зна чај но, т р е ба на гла си т и да је је да н од не по с р ед н и х по во да овог у к аз а био п р евод Гог ољ евог Тараса Буљбе на ма ло ру ско на р еч је (и л и у к ра ји н ск и је зи к), у ко јем с у р е ч и Р у си ја, ру ск а зе м ља, Р ус би л и за ме ње н и ре ч и ма Ук ра ји на, у к ра ји нска зем ља, Ук рајинац [Каревин 2006: 16; Мил лер 2000: 176; Сав чен ко 1930: 379]. Овај по след њи мо ме нат, на рав но, сâм по се би ни је и не тре ба да бу де раз лог за би ло какво про га ња ње и за бра не. Али, ако би смо мо гли да се пре ба ци мо у вре ме о ко јем је р еч, и да ра з у ме мо по л и т и ч к у и оп ш т у д ру ш т в е н у си т у а ц и ју, мо ж да би смо до но си л и д ру г а ч и је оце не. С У Р Ж И К: Д И ГЛО СИ ЈА И Л И Т РИ ГЛО СИ ЈА Пре ма По пи су из 2001, укра јин ски је зик сма тра ли су ма тер њим 67,5% с т а нов н и ш т в а Ук ра ји не, односно 2,8 п р о цен тн и х поена више нег о п р ема по пи су го ди не. Ру ски је зик озна чи ли су као ма тер њи 29,6%, што је у поређењу с п ре т ход н и м по п и сом сма њење за 3, 2 п роцен тна поена. Уде о д руг и х језик а, озна че н и х к а о ма т е р њи, у пе ри о д у и з ме ђу по п и с а, у в е ћ а о се за 0,4 про цент на по е на и из но сио је 2,9%. 15 Уде о с т а нов н и ш т в а ко ји је на По п и с у озна ч ио у к ра ји н ск и, од но сно ру ск и к а о ма т е р њи је зи к, по а д м и н и с т ра т и в н и м о бла с т и ма по к а з у је Сл и к а 4. Ме ђу тим, шта по ка зу је, и шта зна чи ова ста ти сти ка? Већ смо ис так л и да је бр ој он и х ко ји у к р аји нск и сма т р ају св оји м мат е рњи м језиком знат но ма њи од оних ко ји су се из ја сни ли као Укра јин ци. 16 Ми се не ће мо у п у ш т а т и у ра з ма т ра њ е мо г у ћ и х и м п л и к а ц и ја ов е ра з л и ке, н и т и к а д је реч о Укра ји ни ни ти у би ло ко јем дру гом слу ча ју Пу ни текст Ем ског ука за ви де ти у: [Калашников и Бун тов ский 2009: ]. 15 Видети: Чи слен ность и со став на се ле ния Укра ины по ито гам Все у кра ин ской пе ре - пи си на се ле ния 2001 го да. Языко вой со став на се ле ния Укра ины [2001]. 16 Д ис к ре па н ц у и з ме ђу де к ла ри са ног и ден т и т е т а и ма т е р њег је зи ка ист иче још поче тком ов о г в е к а Б е р н с а н д к а о јед н у од о с н ов н и х к а р а к т е р и с т и к а је з и ч ке с и т у а ц и је у с а в р е м е н ој Укра ји ни. Ви де ти: [Bern sand 2001: 38]. 17 Мо гли би смо по ме ну ти Цр ну Го ру, у ко јој је пре ма По пи су ста нов ни штва из го ди не од нос Цр но го ра ца и Ср ба пре ма на ци о нал ном са ста ву био 44,98 : 28,73 а пре ма ма терњем је зи ку 36,97 : 42,88 про це на та [St a nov n išt vo Crne Gore prem a p olu, t ipu n aselja, n acion alnoj, od no sno et nič koj pri pad no sti, vje ro i spo vi je sti i ma ter njem je zi ku po opštinama u Crnoj Gori, 2011].

85 Слика 4. Украјински (горе) и руски (доле) као матерњи језици по административним областима Украјине, према Попису [Ukraine census 2001 Ukrainian.svg.; Ukraine census 2001 Russian.svg. (aut.: Alex Tora)] 389

86 Слика 5. Коришћење суржика, 2003, подаци по макрорегионима Украјине (Анкета Кијевског међународног института социологије)

87 391 Али, у Укра ји ни пра ва ду би на про бле ма и ни је у то ме. Ка ко се, на и ме, у свом ау т ор ском ра д ио -п р о г ра м у п ра к т и ч но не по с р ед но уо ч и по п и са ( у м ај у ) п ож ал и о п оз н ат и у к р аји нс к и п ис а ц В л ад им и р Јав ор и вс к и ( Воло д и м и р Олекс а нд р ови ч Я в орі в ськ и й), у м но г о м и л и он ској Ук ра ји н и са мо не ко л и ко десет ина х иљада људ и за и с т а в ла да у к ра ји н ск и м је зи ком. 18 Ја в о ри в ск и си г у р но не п ри па да п р о т и в н и ц и ма у к ра ји н ске не з а ви сно с т и и др жав но сти, на про тив. По стао је сла ван још то ком 1980-их, књи гом о по гр о му ко ји су на чи ни ли не мач ки на ци сти и њи хо ви укра јин ски по маг а ч и (ба н де р ов ц и) у у к ра ји нском с ел у Кор т е л и си, к њи г ом ко ја је у в р е ме не за ле жно сти по ста ла не по жељ на и да нас се не може пронаћи ни у књиж а р а ма н и на и н т е р не т у. 19 У ме ђу в р е ме н у, Ја в о ри вск и је т еме љно п р о - ме н ио и де о ло г и ју, од ко м у н и с т е и з вре ме на к а да је с т и ца о к њи жев но и ме и сла ву (члан КПСС ) по стао је је дан од нај гор љи ви јих за го ворни ка укра јин ства, сти гав ши пре ко ра зних пре ла зних ко ра ка до Бат кившти не 20. Као та кав, у пе ри о ду био је пред сед ник Укра јин ског са ве за пи са ца. Има ју ћи све то у ви ду, ове ње го ве ре чи не мо гу би ти схваће не с по зи ц ија нег ирања у к раји нс т ва. Мож да п ре као п реувел ичавање, са с у п р о т н и х по зи ц и ја, и з бри г е з а у к ра ји н с т в о. У св а ком с л у ча ју, ра з л и к а и з ме ђу оно г а ш т о је р е к а о Ја в о ри в ск и и оно г а ш т о је не по с р ед но на кон то га да то као зва нич на ста ти сти ка огром на је. 21 По с т а в љ а с е п и т а њ е, у че м у је од г о не т к а ов ог, оч и глед но с ло же ног је зич ког пи та ња у Укра ји ни? По ста вље ни циљ у овом тек сту, али и не само то, нарав но, не омо г у ћа ва нам да п ро блем ис т ра ж у је мо д у бље, ни ти да те жи мо ко нач ном од го во ру. Уме сто то га, на ве ди мо са мо те мељ но са гле - да в а њ е п р о бле ма ко је по т и че и з пе ра не не к а к в ог ру ског у к ра ји но ф о ба, в е ћ јед ног Ук р а ји н ц а [ К а р е ви н ]. Пр ем а њ ем у, ж ит ељи с ав р емене Укра ји не, без об зи ра да ли се из ја шња ва ју као Укра јин ци или Ру си, међу соб но се спо ра зу ме ва ју и л и на ру ском и л и на сво јеврсној, нек њижевној ме ша ви ни два ју је зи ка (ви де ти Сли ку 5). Да кле, ру ско -украјинска дигло - си ја ис по ља ва ла би се у ве ћем де л у Ук ра ји не за п ра во као у по ред но ко риш ће ње ру ског је зи ка ( је зи к H ) и помен ут е мешавине руског и у к раји нског ( је зи к L), у т е р м и но ло г и ји Ч а рлс а Ф е р г у с о н а (C h a r le s A l b e r t Fe r g u son), ко ме при па да тер мин ди гло си ја [Fer gu son 1959], пре не го у упо тре би руског и укра јин ског је зи ка. Тај не књи жев ни је зик на зи ва се с у р ж и к. Сур жик се пр ви пут по ми ње још у 18. ве ку, али као ли те ра р ни је зик знат но к а сн и је. Пр во де ло на п и са но на су р ж и к у по јавило с е г од ине на ле вобереж ној Ук рајин и, где је и дана с најрасп рос т рањен ији. Сâ м нази в сур жик по знат је у ли те ра ту ри још од 1920-их го ди на [Ларин 1928: 198]. 18 На ве де но пре ма: [Каревин 2006: 4]. 19 Ви де ти: [Шкода 2017]. 20 Б а т к и в ш т и н а ( Батькивщина), у к р а ји н с к а п о л и т и ч к а п а р т и ја о с н о в а н а П р ед - во ди је Ју ли ја Ти мо шен ко (Юлія Во ло ди мирівн а Ти мо шен ко). 21 Не ш т о д р у г а ч и је р е з у л т а т е д а је у с в о ји м и с т р а ж и в а њи м а Це н т а р Ра з у м ко в а. Та ко, у укра јин ски као ма тер њи на во ди 55% а ру ски 19% [Дивисъ.in fo (2016). 55% українців вва жають рідною мо вою українську]. Ипак, и ов де је очит ве ли ки рас ко рак у од но су на з в а н и ч н у с т а т и с т и к у.

88 392 Шта је сур жик 22? Сâм тер мин ни је, на рав но, лин гви стич ки по зајм љен је од на зи ва за по себ ну вр сту хле ба (сур жик је на зив за хлеб од ме ша ви не браш на ра зн и х ж и т а ри ца, на п ри ме р п ше н и це и ра ж и). У л и нг вис т и чком сми слу он озна ча ва иди ом (раз го вор ни, да кле не књи жев ни је зик), ко ји сад рж и еле мент е у к ра ји н ског и ру ског је зи к а, и ко ји м се г овори у Ук рајин и, али и у Мол да ви ји и у су сед ним с Украјином (јужним, односно југоисточн и м) о бла с т и ма Р у си је. Пр е ма ис т ра ж и в а њи ма К и јев ског ме ђу на р од ног с о ц и о ло ш ког и н с т и т у т а, уде о од ра с лог с т а нов н и ш т в а Ук ра ји не ко ји г о - во ри сур жи ком у го ди ни из но сио је 10,7%, што пред ста вља 5,1 8,3 м и л и о на љу д и [ Х ме л ько ]. Не к а д ру г а ис т ра ж и в а њ а да ла с у и в е ћ и бр ој ко ри сн и к а с у р ж и к а. 23 Нај з а д, Ви к и пе д и ја 24 п р о це њу је да с у р ж и ком г о в о ри и з ме ђу 10 и 20 м ил ион а људ и. Вел ик и б р ој г ов о рн ик а с у рж ик а сва ка ко је био кључ ни раз лог због ко јег је Олег Цар јов, та да де пу тат Партије ре ги о на, не по сред но уо чи из би ја ња ак ту ел не кри зе, у ју ну 2013, ис тупио с пред ло гом да се сур жик про гла си за др жав ни је зик Укра ји не. 25 Трен у тно, с у рж и к у Ук р ајин и нем а н ик ак а в о фи ц и је л н и с т а т ус. Зв а н и ч не вла сти сма тра ју га за укра јин ски је зик ис ква рен ру си зми ма. Да кле, у оно ме што нас ин те ре су је, очи глед но је да је реч о ме ша ви ни је зи ка, кон крет но ру ског и укра јин ског. Сур жик је рас про стра њен пре - вас ход но у Укра ји ни, при то ме, ка ко се ви ди на Сли ци 5, знат но ви ше у с ев е р но и с т очн и м и цент ра лн и м деловима, неш т о мањ е на југ у и ист ок у, а н а з ап ад у п р а к т и ч но си м б о л и ч но (з а з а п а д је к ар а кт ерис т ич а н јед а н д ру г и ме шо вит и јези к гва ра). И поред ре ла т и в но ве л и ке за с т у п ље но с т и, су р ж и к је, ме ђу т и м, још у век некод ифико в а н [ Гор бачев а и Ро д и м у ш к и на 2016]. Спе ци фич ност сур жи ка не до зво ља ва да се он убро ји у п и џ и не (енг. pid g i n) поједнос т ав љ ен јези к, који н ас т аје и р а звија с е у екст р емн и м ситуацијама међуетничких контаката као сред ство спо ра зу ме ва ња из ме - ђу две ју или ви ше ет нич ких гру па ко је го во ре не срод ним, од но сно ме - ђу соб но не ра зу м љи ви м језиц има. О ч иглед но је да н и је по с т о ја ла н и ка к ва екс т р ем на си т у а ц и ја у ко јој је до ла зи ло до кон т а к а т а Ук ра ји на ца и Р у с а (иако је у п р от е к л и м г о д и на ма не к а в р с т а екс т р ем не сит уац ије с т вор ена, и то упра во по во дом про бле ма је зи ка), а с дру ге стра не сур жик је сро дан оба ма је зи ци ма (и укра јин ском и ру ском). Исто та ко, сур жик се не мо же у бр о ја т и н и у к р е ол ске је зи ке, ко ји на с т а ју у п р о це с у усв а ја њ а п и џ и на. Ст о г а је п ри х в а ће но да је су рж и к мешовит и (помешан и) јези к, у којем су к а о и у д ру г и м мешовит и м језиц им а лексик а и г р ам ат ик а п р еуз ет е и з 22 Ова реч не мо же се на ћи у свим ру ско-срп ским/хр ват ским/срп ско хр ват ским реч ници ма. У чу ве ном По љан че вом, ко ји је до жи вео ве ћи број из да ња, под сур жик или сур жа на ве де но је: усјев пше ни це и ра жи (за јед но) [Po lja nec i Ma da to va-po lja nec 1973: 1146]. 23 По п о д а ц им а с в е у к р а ји н с ко г и ст р аж ив ањ а, ко ј е ј е с п р о в е о ц е н т а р с о ц и о л о ш к и х ис т ра ж и в а њ а К ијев о -мо г и љ а н ске а к а де м и је у г о д и н и, на су рж ик у је одг ов арало 15 16% р е с п о н д е н а т а [Суржик]. 24 [Суржик]. 25 Уо п ш т е, б и л о б и п р а в и л н о, д а б и р е ш и о ј ез и чк и п р об л е м у Ук р ајин и, и з аб р ат и је зик на коjeм го во ри ве ћи на ста нов ни штва и учи ни ти га др жав ним. У Укра ји ни то је суржик., ис та као је у ин тер вјуу Ук р а ји н с ко ј п р а в д и Олег Цар јов [Лещен ко 2013].

89 393 оба ју је зи ка (у ве ћој или ма њој ме ри, на рав но). Ипак, по што су сви мешо ви т и је зи ц и на с т а ја л и, к а о и п иџ ин и, у кон т а к т у не с р од н и х је зи к а, н и г ор њ а к ла си фи к а ц и ја н и је не у п и т на. Појав а су р ж ик а, и њ ег ов а мас овна у пот р еба, доводе до сит уац ије да с е у ме с т о о д и гло си ји, у кон т ек с т у с а в р е ме не у к ра ји н ске је зи ч ке си т у а- ц и је по ч и њ е г о в о ри т и о т ри гло си ји. У М Е СТО ЗА К ЉУ Ч К А Ос т а је на к ра ју п и т а њ е к а к в е с у пе р спек т и в е ра з в о ја је зи ч ког п и т а- њ а у Ук ра ји н и, у к љу ч у ју ћ и мањи нске/р е г и о на л не је зи ке, и у ок ви ру т о г а по с е б но к а к в е с у пе р спек т и в е с у р ж и к а. Ве р о в ат но н и је и з не на ђу ју ће да од г о в ор, не с а мо с а с т а но ви ш т а по т п и сн и к а ови х р е до в а, не мо же би т и јед но зна чан. Та ко Те тја на Фу де рер на во ди ве ћи број чи ње ни ца ко је по - т в р ђу ју да с е у у к ра ји н ском је зи ч ком п р о с т о ру од ви ја ју п р о це си ко ји не са мо де ста би ли зу ју укра јински језик, већ и угрожавају његово функцио - н и са ње, а л и да је он и до са да по ка зи вао до вољ но о т пор но с т и, без об зи ра на све при ти ске и/или за бра не ко ји ма је био из ло жен [Фудерер 2011: 69]. Ме ђу тим, вр ло је упит но мо же ли се, упра во због то га, ње го ва бу дућ ност о б е з б е ђи в а т и с л и ч н и м, ма њ е и л и ви ше на си л н и м с р ед с т ви ма, к а о ш т о је т о с л у чај не с а мо у до г а ђа ји ма ко ји с у и з а зв а л и а к т у е л н у у к ра ји н ск у кри зу. Уто лико пре што те жња ка је зич ком пу ри зму че сто во ди за сле пље - но сти, па се хи брид не фор ме и ру си зми у сур жи ки зми ма ви де и та мо где их објек тив но не ма, као што то упо зо ра ва Дел Га у дио [2015: 238]. У овом сми слу као ти пи чан при мер мо гла би се на ве сти књи га [Сербенська 1994], чи ји већ и на слов го во ри до ста сâм за се бе. Не ки од на су мич но одабра н и х п ри ме ра мо г у и код до бр о на ме р н и х да и з а з о ву ч у ђе њ е, од но сно да по т в р де п р е т по с т а в ке да н и је р еч о и з г ра д њи с оп с т в е ног је зи к а (ча к ни у сми слу ма ка ко схва ће ног је зич ког пу ри зма), већ про сто о не ка квом ан ти, што се уо ста лом на ла зи и у на сло ву књи ге. 26 У т ом см и с л у, а п ри ор н и не г а т и в а н од но с п р е ма с у р ж и к у, ко ји је у Ук ра ји н и по ра с т а о од по че т ка и х, не мо же да до п ри не се н и ње г о вом објек т и в ном из у ча ва њу, н ит и објект и вном одређивању места које он може, евен т у а л но и т ре ба, да за узме у савременој Ук рајин и, односно у област има у ко ји ма се ко ри с т и. Тај је не га т и ван од нос, за п ра во о т пор, п ре ма су р ж и к у био ре зул т ат и де о ло г и је п ре ма ко јој је су п р о т с т а в љ а ње су р ж и к у з а п ра во о т пор ру си фи к а ц и ји, бу д у ћ и да с е у с у р ж и к у ви де о у т и цај ру ског ( к в а- р ењ е у к ра ји нског језик а) 27. Так а в п рис т у п р е з ул т ат је, и з ме ђу о с т а лог, и схва та ња зна чај ног де ла Украјинаца према коме је суржик украјинско - - р у с к и м е ш о в и т и г о в о р ( У Р С ), т ј. у к р а ји н с к и је з и к с д о д а т ком р у с к и х еле ме на та. Ме ђу тим, ка ко ис ти че Дел Га у дио [2015: 221, 223], по ред овог пос т оје и д руг е ф о рме с у рж ик а, почев од и нд ивид уа лн и х (и д иолект и), 26 Та ко, у к њи зи мо же мо п ро ч и т а т и, и з ме ђу ос т а лог, у па ро ви ма не п ра ви л но п ра ви л но: з а г р а н и ч н а м е б е л ь імпо ртні меблі; на по красці на фар бу ванні. Ко мен та ри су из ли шни. 27 Ви де т и: [Скварча 2013: ], где се ис ти че бор ба про тив сур жи ка, ко ји тре ба да не ста не, ко ји је бо лест, чак те шка бо лест, зло.

90 394 ко ји с е че с т о а с о ц и ра ју с н и ск и м о бра з ов н и м н и в о ом св о ји х г о в ор н и к а, па до тзв. ру ског сур жи ка (РС), у ко јем је ру ски је зик ба зни, а укра јин ски ад страт. Овај вид сур жи ка на стао је у фа бри ка ма, руд ни ци ма, ме ђу ниско о бра з о в а н и м с т а нов н и ш т в ом и в ој н и м л и ц и ма на ис т о к у Ук ра ји не, и рас про стра њен је у круп ним ин ду стриј ским гра до ви ма Хар ко ву, Дње - п р о пе т р ов ск у, За по р ож ју и д р. Ц И Т И РА Н И И З ВО РИ И Л И Т Е РА Т У РА Вер над ский, Вла ди мир Ива но вич (1990). Укра ин ский во пр ос и рус ское общество, Друж б а н а р о д о в и, Мо сква: Союз пи са те лей СССР, 3: Гор ба че ва, Еле на Юрьев на и Ари на Ро ди му шки на (2016). Сур жик как лин гви сти че ский ф е но ме н, Мо ло дой учёный, 7.4 (111.4), Апрель: 7 9. Дель Га у дио, Сальва то ре (2015). Укра ин ско-рус ская сме шан ная речь сур жик в си стеме вза и мо действия укра ин ско го и рус ско го языков, Slověne, 2: За став ний, Федір Дми тро вич (2011). Ук р а ї н а. Пр и р о д а, н а с е л е н н я, е кон о м і к а. Львів: Ви д а в н и ц т в о А п ріо рі. Ж д а н ко Та т ь я на Алек са ндров на (Отв. ред.) (1984). Страны и на роды. Со в е т с к и й Союз. Ре с п у б л и к и За кав казья. Ре с п у б л и к и Сред ней Азии. К а з а х с т а н. Из да ние в 20-ти то мах, Мо сква: Мысль. Ка ла шни ков, Мак сим и Сер гей Юрьевич Бун тов ский (2009). Не з а в и с и м а я Ук р а и н а. Крах п р о е к т а. Мо сква: Фо лио. Ка ре вин, Алек сан др Семёно вич (2006). Русь не рус ская (как ро жда лась «рідна мо ва»), 2-е изд., Мо сква: Им пер ская тра ди ция. Ку л і ш ъ, П а нт еле й монъ А ле кс а нд р ови ч ъ ( ). Исторія в о з с о е д и н е н і я Р у с и, 1 3. С.-Пе тер бургъ Мо сква: Из даніе То ва рищества «Обществен ная польза». Ла рин, Бо рис Алек сан дро вич (1928). Мов ний по бут міста, Че рв он и й шлях (Харків: Держав не ви дав ниц тво України), 5 6: Ле нин, Вла ди мир Ильич (1981). Укра и на, По л н о е с о б р а н и е с о ч и н е н и й, пятое из да ние, том 32, Мо сква: Из да тельство по ли ти че ской ли те ра туры, Мар тин, Тер ри (2011). Им пе ри я «по ло ж и те льно й де яте льно сти». На ции и на ци о на ли зм в СССР, , Мо сква: РОССПЭН и Фонд «Пре зи дент ский цен тр Б. Н. Ельци на». Мил лер, Алек сей Ильич (2000). «Ук р аи нс к и й в о п р о с» в п о л и т и ке в л а с т е й и рус ском обществен ном мне нии (в т о р а я п о л о в и н а XIX ве ка), Санкт-Пе тер бург: Але тейя. Ми ло ше вић, Зо ран (2015). Ко је до шао на власт у Ки је ву?, у: Зо ран Ми ло ше вић (прир.) Ук р а ји н с ко п и т а њ е д а н а с, Ша бац: Цен тар ака дем ске ре чи, Сав чен ко, Федір (1930). З а б о р о н а українства 1876 р., Харків Київ: Дер жав не ви давниц тво України. С е р б енськ а, Олек с а н д р а А н т он і вна (19 9 4). Ан т и с у р ж и к. Вчи мося ввічли во п о в о д и т и с ь і п р а в и л ьн о г о в о р и т и, Львів: Ви дав ниц тво Світ. С к в а р ч а, Ол ь г а Н и ко л а е в н а (2013). К в о п р о с у о п с и хо л и н г в и с т и че с к и х и с о ц и а л ьн ы х а спек т а х у по т р е бле н и я су р ж и к а, Ко но топськ и й краєзнав чий збірник, Вип.1. Уклад. Н.О. Леміш, В.Б. Зва гельський, Су ми-ко но топ : Сум ДУ, Скрип ник, Ми ко ла Олексійович (1928). Національне ви дрод ження в су ча сних к а п іт а л іс т и ч н и х де р ж а в а х н а п ри к л а д і З а к а р п а т сько ї Ук р а ї н и, Пр а п ор м а р кс из м у (Харків: Дер жав не ви дав ниц тво України), 1(2): С к р и п н и к, М и ко л а Оле кс і й ов и ч (19 74). П і д с у м к и «Л и т е р а т у р ної д и с к ус ї і», Статті й про мо ви з національно го пи тання, Мюнхен: Ви дав ниц тво: Су часніст ь, То лоч ко, Пётр Пе тро вич (1987). Древняя Русь. Ки ев: На у ко ва дум ка. Фу де рер, Тетяна (2011). Мов на си ту ація України в ка те горіях кон цепції Кло да Аже жа, Мо ва і су спильство (Львів: Львівський національний універ си тет імені Іва на Фран ка), 2:

91 395 Хмелько, Ва лерій Євге но вич (2004). Лінгво-етнічна струк ту ра України: регіональні осо бли вості й тен денції змін за ро ки не за ле жності, На у ко в і з а п и с к и На У К М А. Соціологічні н а у к и, 32: B e r n s a n d, Ni k l a s (20 01). Su r z hyk a n d Na t i o n a l Id e n t it y i n U k r a i n i a n Na t i o n a l i s t L a n g u a ge Id e o log y. B e r l i n e r O s t eur op a I nfo ( B e rl i n : O s t e u r o p a - I n s t i t u t d e r Fr e ie n Un ive r sit ä t Ber lin), 17: Fe r g u son, Cha r le s A. (1959). Di glossia, Word ( New York: I nt e rnat ional Li ng uist ic A ssociat ion), 15(2): Fu d e r e r, Te t y a n a (2011). Je z ič n a si t u a c i ja u U k r a ji n i: p o g le d i z va n a, u : D u b r av k a S e s a r (u r.), Sla ven ski je zi ci u us po red bi s hr vat skim II, Za greb: FF-press, Ma goc si, Paul Ro bert (2002). T he roots of U k rainian na ti o na lism. Ga li cia as U k ra i ne s Pi ed mont. To r o n t o B u f f a lo L o n d o n : Un i ve r sit y of To r o n t o P r e s s. Po lja ne c, R a do slav F. i Se r a f i ma M. Mad at ova-poljane c (1973). Rusk o - hrvatsk i r je čnik. Zag reb: Škol s k a k nji g a. St a n ov n i š t vo Crn e G o r e p r e m a p o lu, t i pu n a s e lja, n a c i o n a l n oj, o d n o s n o e t n ič koj p r i p a d n o s t i, v je ro i sp o v i je st i i m a t e r nje m je z i k u p o opšt i n a m a u Cr noj Go r i (2011), Sa opšt e nje br. 83, 12. jul 2011, Pod go ri ca: Za vod za sta ti sti ku. Е Л Е К Т Р ОН С К И И З ВО РИ В с еук р аи нс к а я п ер еп и с ь н ас ел ен и я (2 0 01). Дос т у пн о н а : w w w u k rc e ns u s.gov.u a. При сту пље но: Ди висъ.in fo (2016). 55% українців вва жають рідною мо вою українську, Цен тр Ра зумко ва, 7 червня До ступ но на: fo/2016/06/07/55-ukrayint siv-vvazh ay u t- r id n oy u - m o voy u - u k r ay i n s k u - t s e n t r- r a z u m ko va /. П р и с т у п љ е но: Лещен ко, Сергій (2013). Олег Ца рев: Вил кул один из кан ди да тов в премьер-ми ни стры по сле А з а р ов а, и нт е рвью, Українська прав да, Се ре да, 12 червня До ступ но на: da.com.ua/ar tic les/2013/06/12/ /. При сту пље но: Н а ц и о н а л ьн ы й с о с т а в н а с е ле н и я г о р о дов УС С Р в 19 25, A r t e m k a Вл а сн а р о б о т а, CC 0. До с т у п но н а : ht t p s: //c o m m o n s.w i k i m e d i a.o r g / w/i n d ex.ph p?c u r id = При ступље но: На ци о нальный состав населения Украины по данным переписей населения (до фактиче ской утраты Крыма), Vd437 Self ma de using da ta from pa ge cen sus. gov.u a /r us /re sults/na t i o na lit y _ po pu la t ion /g rap h ic, Общес т вен ное до с тоя н и е. До с т у п но на: ht t p s://c om mon s.w i k i me d ia.or g /w/i n d ex.ph p?c u r id = При с т у п љ е но: Російська мо ва як рідна в Україні по областях за пе ре пи сом Ав тор: Alex To ra Da ta from Ukra nian cen cus 2001, CC BY-SA 3.0. До ступ но на: mons.wi ki me dia. or g/w/in dex.ph p?cu rid= При сту пље но: Сур жик. До ступ но на: ht t p s: // w i k i 2.o r g /r u /С у р ж и к. При сту пље но: Ук р а ї на мо в а brow se i m a ge s. Дос т у пно на: ht t p s://ya ndex.c om /i m age s /sear ch? t ex t = %D1% 83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%97%D0%BD%D0%B0%20%D0%BC%D0%B E%D0%B2%D0%B0&st y pe = i ma ge&l r =10522&so u r ce = w i z. При с т у п ље но: Українська мо ва як рідна в Україні по областях за пе ре пи сом Ав тор: Alex To ra Da ta from the 2001 Ukra i nian cen sus, données du re cen se ment de 2001, CC BY-SA 3.0. До с т у пно н а : ht t p s: //c o mm o n s.w ik im ed i a.o r g / w/i n d e x.p h p?c u r id = При ступље но: Чи слен ность и со став на се ле ния Укра ины по ито гам Все у кра ин ской пе ре пи си на се ления 2001 го да. На ци о нальный со став на се ле ния Укра ины. До ступ но на: u k r c e n s u s.gov.u a /r u s /r e s u lt s /ge n e r a l /n a t i o n a l it y/. П р и с т у п љ е но:

92 396 Чи слен ность и со став на се ле ния Укра ины по ито гам Все у кра ин ской пе ре пи си на се ления 2001 го да. Языко вой со став на се ле ния Укра ины (2001). До ступ но на: u k r c e n s u s.gov.u a /r u s /r e s u lt s /ge n e r a l / l a n g u a ge / #. При сту пље но: Шко да, Ок са на (2017). «Вечные Кор те лисы»: до ку мент фа шистско-бан де ров ских злодеяний и «чер нильная ду ша» Вла ди ми ра Яво рив ско го, 25 сентября До ступ но на: ma62m74/ При сту пље но: OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R LAN GU A GE PRO BLEM IN UKRA I NE: BET WE EN LIN GU I STICS AND PO LI TICS by R A J KO BU K V IĆ A s s o c i a t io n Sr p s k i k r i va k Bel gra de, Ser bia r.bu k v m a i l. r u SUM MARY: The pa per con si ders a lan gu a ge pro blem in Ukra i ne, which esca la ted in the still on go ing cri sis and was one of the ba sic gro unds for the upri sing and ar med con flict in the so ut he a stern part of the co un try. It pre sents the de ve lop ment of the pro blem in the con text of in de pen dent Ukra i ne, as well as its ge ne sis and de ve lop ment in the period that pre ce ded it. Fi nally, it con si ders suržyk, a s p e ci f ic m i xe d la ng uage phenomenon, wh ich h a s a p p e a r e d a nd d e ve lo p e d l i ke ot he r c om mu n i c a t io n t o ol s i n pl a c e s of c o n t a c t b e t we e n t wo o r m a ny l a n g u a ge c om mu n i t i e s (s u ch a s pid g i n a nd c r e o le l a n g u a ge s, fo r exam ple). In the con text of the cur rent po li ti cal cli ma te, the pos si bi lity of re sol ving the sta tus of the Rus sian lan gu a ge and suržyk s e e m s u n c e r t a i n. KEYWORDS: lan gu a ge pro blem, Rus sian and Ukra i nian lan gu a ge, di glos sia, suržyk

93 Зборник Матице српске за друштвене науке / Matica Srpska Social Sciences Quarterly LXX, 171 (3/2019): ; Кострешевић, Милан / Kostrešević, Milan UDC (=411.16) UDC 17(=411.16) UDC ОРИ Г И Н А Л Н И Н А У Ч Н И РА Д Н Е РЕ Ш Е Н И ЕТ Н И Ч К И СПОР И ДРУ ШТВЕ НА ПО ДЕ ЛА ИЗ МЕ ЂУ ЈЕ ВРЕ ЈА И СА МАР ЈА НА У ЈН 4,4 42 М И Л А Н КО СТ РЕ Ш Е ВИ Ћ Ун и в е р з и т е т у Б е р н у, Те о ло ш к и ф а к у л т е т Лен гас штра се 51, Берн, Швај цар ска m i l a n. ko s t r e s e v m a i l.c o m СА Ж Е ТА К: Че с т о с е у н а у ч н и м т у м а че њи м а еп и з о де с у с р е т а Ис у с а и Са мар јан ке сма тра да она озна ча ва пр ви ко рак ка по ми ре њу из ме ђу Је - в р е ја и С а м а р ја н а. А н а л и з а у ов ом р а д у п р о и з л а зи и з н а р а т и в н и х де т а љ а тек ста Ев а н ђ е љ а п о Јо в а н у у ко ме је же н а С а м а р ја н к а по че л а д а п ри х в а т а је в р е ј ског Ис ус а к а о п р ор ок а (Јн 4,19) и по т е н ц и ја л ног Ме си ју (Јн 4, 29). Ка сни је су га Са мар ја ни по зва ли у сво је ме сто, на шта је он ра до при стао (Јн 4,40); на кон ње го ве по се те, увер љи во су при зна ли да је он за и ста Спаси тељ све та (Јн 4,42). С овим ни зом до га ђа ја, чи ни се да је ет нич ки рас кол и з међу д в е е т н и ч ке г ру пе по че о д а с е р е ш а в а. Ме ђу т и м, ов а п р е тпос т а вк а не у зим а у о б зи р д и н а м и к у и з ме ђу р а з л и ч и т и х е т н и ч к и х г ру п а, н а р о ч и т о п ри с у с т в о е т но цен т ри ч ног од но с а ме ђу ч л а но ви м а д в е ју г ру п а. О в ај р а д уочав а њ е г о во по с т о ја њ е ме ђу сви м л и ко ви ма у Јн 4,4 42. Да би по т к р е п ио ову тврд њу, овај рад има за циљ да кри тич ки са гле да чи та ву при чу уз по с е б н у п а ж њу по св е ће н у од а би ру с т и хо в а у ко ји м а је п р ед ме т е т н и ч ког иден ти те та или по твр ђен или оспо рен ка ко би се ис пи та ло да ли су за и- с т а п р ед у з е т и по че т н и ко р а ц и к а по м и р е њу е т н и ч к и х р а з л и к а. К а ко н и је про на ђен ни је дан та кав ко рак и на кон чи та ња овог фе но ме на у од но су на мо де рне кон це п т е и де н т и т е т а у е т н и ч к и м с т у д и ја м а, ов ај р а д п р ед л а же ч и т а њ е з а ч а л а к а о ч и с т о в е р ско п р е о б р а ћ а њ е н а с т р а н и С а м а р ја н а у в е ру у Хри ста, ко ји је са мо игром слу ча ја био Је вре јин. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: Је вре ји, Са мар ја ни, Исус, ет нич ки спор, при мор дија л и з а м, и н с т ру мен т а л и з а м

94 398 Чи та о ци го то во увек же ле сре ћан крај би ло ко је при че и оче ку ју да ће с е спо р о ви и кон т р о в е р з е п р ед с т а в љ е не на по че т к у п ри че р е ш и т и на кра ју. Ве ћи на чи та ла ца ве ро ват но и је сте то оче ки ва ла то ком пр вог чита ња при че о су сре ту Ису са и же не Са мар јан ке и ње ног на ро да у Јн 4,4 42. Мо же се прет по ста ви ти да су чи та о ци оче ки ва ли да ће про чи та ти на крају при че да ће ет нич ки рас кол из ме ђу Је вре ја и Са мар ја на би ти ре шен, или да ће глав ни ли ко ви при че ба рем по ку ша ти да га ре ше. Зап ра во, не к и коментатори Новог завета не л ибе се да то и зак ључ ују. Џе рард Сло јан (Ge rard S. Sloyan), на при мер, до ла зи до ове раз от кри ва јуће а на л и з е з а ча ла: Зна к о т в а ра њ а з а јед н и це ју да и зм у т ј. в е р н и ц и ма у Ис ус а међу њи м а с а с т о ји с е од по к а зи в а њ а д а с у п ри х в а т и л и јед ног Је вре ји на као Ме си ју. Мно го ви ше оних ко ји су по ве ро ва ли у Ису са (4,41) мо ра да су ве ро ва ли да је кроз ње га древ на је вреј ско-са мар јан ска мр жња би ла ре ше на под је вреј ским, а не под са мар јан ским усло ви ма [Sloyan 1988: 55]. 1 М ног о рад ик а лн ија је и зјав а O Де ја: Са мар ја н ско п ри х в а т а њ е Ису са као Спаси те ља све та (4,42) је нај све о бу хват ни је хри сто ло шко при знање ко је се на ла зи у Ев а н ђе љу. Спа се ње мо же до ћи од Је вре ја (4,22б), али н и је ог р а н и че но н а Је в р е је. Ет н и ч ке и р е л и г и ј ске р а зл ике ист а кн ут е у овом т екс т у (4, ) ра зрешене су ови м п ри зна в а њем у н и ве р з а л но с т и спа се ња ко ја је до ступ на у Ису су (3,17) [O Day 1995: 573]. Оно што от кривају ова д ва ц и та та је да се е т н и ч к и кон фл и к т и из ме ђу Јевреја и Самарјана ле че и л и ре ша ва ју на к ра ју Јн 4 с обзиром на п ри х ва та ње је вреј ског Ису са. Ма да у т ек с т у н и је к а т е г о ри ч к и спо ме н у т о да с е ра с цеп и з ме ђу д в е е т н и ч ке г ру пе 2 ре ша ва, ови ко мен та т о ри т у ма че Ису со ву фи зи ч к у по се т у са марја н ском с е л у Си х ар и њ е г о во п р е по зна в а њ е од с т ране меш т ана к а о С п аси т е љ а св ет а у 4,42 к а о в еом а јасн у и н д и к а ц и ју д а с у С а м а р ја н и з ав рш и л и с в ла с т и т и м п р ед р а с у да ма п р е ма Је в р е јима. З аис т а, може с е з а к љу ч и т и и з п ри че да по с т о ји с о ц ио - р е л и г и ј ск а по де ла и з ме ђу Је в р е ја и Са мар ја на, екс п л и ц и т но и з ло же на к а о ко мен т ар 3 у за гра ди у 4,9б. Исус је, као пра ви Је вре јин, на осно ву ре чи са ме Са мар јан ке у 4,9а, при хва ћен од стра не са мар јан ских се ља на не са мо као онај ко га оче ку ју да до ђе, већ и као не ко ко је су пер и ор ни ји од би ло ко јег во ђе ко ји је од њих до био и м пе ри ја л н у т и т у л у Спа си т е љ св е т а (4,42) [Brown 1966: 175]. Ра ни је је Исус до ка зао да је он за и ста осо ба за све 4, на шта ука зу је ње го ва не при- 1 Слич не ста во ве мо гу ће је про на ћи и у: [Paul 2016: 49]. 2 З н а ч е њ е и з р а з а е т н и ч к а г р у п а је д и с к у т а б и л н о, а ч а к с е и т р е н у т н и н а у ч н и к р у г и з е т н и чк и х с т уд ија не с л аже с њихов ом дефин иц и јом к а о и п ар амет р им а ч л а нс т в а. У ов ом ч л а н к у ов ај и з р а з ћ е б и т и о б р а ђ е н у њ е г о в ом н ај ш и р е м с м и с л у, ус в ајај ућ и д еф ин иц иј у кој у је пред ло жио Ен то ни Смит, као име но ва на људ ска по пу ла ци ја са ми то ви ма о за јед нич ком п о р е к л у, з а јед н и ч к и м и с т о р и ј с к и м ус п о м е н а м а и јед н и м и л и в и ш е з а јед н и ч к и х е л е м е н а т а к у л т у р е, у к љу ч у ју ћ и по в е зи в а њ е с а до мо ви ном, и од р е ђ е н и м с т е пе ном с о л и д а р но с т и, б а р ем ме ђу ели та ма [Smith 1999: 13]. 3 Осим по пу лар ног схва та ња да је 4,9б за го нет ни ко мен тар, не ки на уч ни ци га чак к л а с и ф и к у ј у к а о к њи же в н у г л о с у. Ви де ти: [Ba rett 1978: 232; Bru ce 1992: 56]. 4 Ш н а ке н бу рг н а гл а ш а в а Ис у с о ву не п ри с т р а сно с т, г о в о р е ћ и: Њ ег ов о с амоо тк рив ењ е је н ауч ило С ам а рја не д а п р а в и С п а с и т е љ ко г а је по с л а о Б ог не п р и п а д а с а мо јед ном н а р о д у, не ус по ста вља по се бан об лик обожава ња у Самарији или Ју де ји (4,21 24), већ да ру је спа се - ње це лом све ту [Schnac ken burg 1980: 457].

95 399 с т ра сна и з ја в а у с т и хо ви ма 4, да с е у бу д ућ но с т и О ц у не ће мо л и т и ни у Је ру са ли му, ни у Ге ри зи му, већ ду хом и исти ном. У не што ка снијем раз го во ру са сво јим уче ни ци ма, ко ји су сти гли у 4,27, Исус је ко ри стио сли ке се тве и же тве за оба вља ње по сла ко ји му је за дао онај ко ји га је по слао (4,34 38). М ног и комент ат ори Ис ус ов е з а г о не т не р е ч и ов де ра з у ме ју к а о ме т а фо ру за мо г у ћу д у хов н у же т ву Са мар ја на ко ју је из вео Исус са сво ји м уче ни ци ма [Bar rett 1978: 242; Gut hrie 1994: 1034; Lin coln 2005: 182]. Другим речима, овај језик предвиђа укључи ва ње са мар јан ског на ро да у хриш ћ а н с т в о. 5 О в а к а в на ч и н ра з м и ш љ а њ а, да је е т н и ч к и ра с ко ра к и з ме ђу Је в р е ја и Са марјана п р е в а зи ђен, т а ко ђе је под сна ж н и м у т и ца јем сце не у Де л и м а ап о с т ол ск и м када је оп иса н дог ађај вел иког п реобраћења Самарије у Да п 8, ко је је ини ци рао Фи лип (Дап 8,5 8) а за тим на ста ви ли Пе тар и Јо ван по ла г ањем ру к у ( Да п 8,14 17). Јн 4 че с т о је и ден т и фикова н к а о п рип рема за ову ве ли ку ми си ју, у ко јој се Исус ста вља као глав ни прет ход ник отвара њ а м и си је п ре ма Са мар јан има. 6 У све тл у успо на х ри ш ћ а н ске з а јед н и це у 1. ве ку на ше ере, Јн 4, да кле, по ста је чврст тек сту ал ни те мељ за при хват а њ е с а ма р ја н ск и х в е р н и к а у х ри ш ћ а н ск у з а јед н и ц у. 7 Ук р а т ко, но р м а л но ч и т а њ е Јн 4,4 42 п р е т по с т а в љ а р адосн и к р ај: е тн и ч к и ра скол и ра зл ике између Јевреја и Самарјана су п ревазиђене (и л и ба рем почеле да бивају превазиђене) и Исус де ли мич но пред ла же нор матив ни на чин ре ша ва ња слич них про бле ма у бу дућ но сти, тј. ис кре ни дија лог из ср ца из ме ђу две су прот ста вље не стра не. Ме ђу тим, пре не го што се сло жи мо са овим по пу лар ним за кључ ком, нај б о љ е је да а на л и зи ра мо т екс т ч и т а в е п ри че по но в о и з а п и т а мо с е: да ли ликови при че за и ста по ку ша ва ју да пре мо сте међусобне етничке раз - л и ке? Мо же л и се об у с т а в љ ање било к ак ве д иск усије о сад ржају њиховог ет нич ког рас ко ла сма тра ти пре мо шће њем ду го го ди шње пукотине изме - ђу њих? Да ли пре ва зи ла же ње ет нич ких исто риј ских оп ту жби обе стране у д у хов ној д и мен зи ји ле ч и ож и љ ке њи хо в ог ис т о ри ј ског спо ра? Да л и јо в ановск и Ис ус де л у је к а о п р ед с т а в н и к је в р еј ског на р о да у св е м у и л и 5 На ово ме се по себ но ин си сти ра у: [Brown 2003: 74], н а г л а ш а в а ј у ћ и д а је п о с т о ја л о з н а ч а ј н о у к ључ ив ањ е С ам а рј ан а у х р иш ћ а нс т в о, п о с е б н о у Јо в а н о в у з а ј ед н и ц у. З а њ е г а, њи хо в а а с и м и л а ц и ја у ов у з а јед н и ц у је у т р л а п у т з а р а з в ој њ е н е в и с о ке х р и с т о л о г и је, с о б - з и р ом н а ч и њ е н и ц у д а с у С а м а р ја н и би л и д о с т а с т р о ж и у св ом т ум ачењу з акон а у пор еђ е њу са обич ним Је вре ји ма. Још да ље иде пред лог из нет у: [Freed 1970: ], где се спе ку лиш е д а п о с т о ји в е л и к а в е р о в а т н о ћ а д а с у н а е в а н ђ е л и с т у Јо в а н а у т и ц а л и С а м а р ја н и т о ко м с а с т а в љ а њ а Ев а н ђ е љ а. 6 Ш н а ке н бу р г од г о в а р а н а п р и к л а д а н н а ч и н: Ис т о р и ј с к и г л е д а н о, м е ђу т и м, и н т е р е с е в а н ђ е л и с т а з а С а м а р ја н е је н е п о г р е ш и в. О н н а г л а ш а в а њи хо в у с п р е м н о с т д а в е р у ј у у с у- п р о т н о с т и с а Је в р е ји м а Је р у с ал им а (4,1 3) и н а р о д о м Га л и л е ја (4,4 4; в и д е т и 6, ) [Schnac ken burg 1980: 455]. Џ. Сло јан да ље до да је: Чи та ва при ча мо же би ти по ку шај да се о з а ко н и м ис иј а у С а м а р и ји у к р у г о в и м а у ко ји м а је с п о р н а (в и д и у г р а д с а м а р ја н с к и н е у л а з и т е Mт 10, 5 ), с т а в љ а ј у ћ и п р о р о ч а н с т в о бу д у ћ е м и с и је у С а м а р и ји н а Ис у с о в е ус н е у разговору са пред став ни ком тог ме ста [Sloyan 1988: 58 59]. За да љу ана ли зу вред но је консул то ва ти и [Bo ers 1988: 195]. 7 Шнај дерс оп ште оце њу је ово за ча ло: Мој за кљу чак је да је ова епи зо да све до чан ство о у л аск у С а м а р ја н а у Јо в а но ву з а јед н и ц у, н а р а т и в но п р о ч и т а но у в р е ме н у ж и в о т а з е м а љ ског Ису са [Schne i ders 1999: 230].

96 400 са мо уво ди јо ва нов ски став у погледу ме ђуетничких односа? Да ли еванђе л и с т а и з м и ш љ а п ри ч у (б е з па ра ле ла у си ноп т и ч к и м ев а н ђе љи ма) к а ко би оз а ко н ио п ри х в а т а њ е С а ма р ја на у х ри ш ћ а н ск у з а јед н и ц у? ЕТ Н И Ч К И С У КО БИ У Н А РА Ц И Ј И Да би с е од г о в о ри ло на г о р е на в е де на п и т а њ а, ко ри сно је к ри т и ч к и са гле да ти чи та ву при чу у Јн 4,4 42 уз по себ ну па жњу на ода би ру сти хова у ко ји ма је пред мет ет нич ког иден ти те та по твр ђен или оспо рен да би с е п р о це н и ло да л и с у з а и с т а п р ед у з е т и по че т н и ко ра ц и к а уск ла ђи в а њу е т н и ч к и х ра з л и к а и з ме ђу Је в р е ја и С а ма р ја на. Та ко зва ни су срет за по чео je раз го во ром Ису са и Са мар јан ке код буна ра у гра ду Си хар (4,5 7). Ет нич ки иден ти тет же не се ви ше пу та у при чи од ре ђу је к а о Са мар ја н к а (4,7.9а). 8 У међув ре ме н у, же на Ису са оп и су је к а о Је в р ејина (4,9а). О в а и нф о рмац ија наг ов еш т ав а ч ит аоц има да ће с е ов а п р и ч а ф о к у с и р а т и н а т е м у њ и хо в и х од в о ј е н и х е т н и ч к и х и д е н т и т е т а. 9 Ово се до дат но про ду бљу је ка да је еван ђе ли ста опи сао у 4,9б: οὐ γὰρ συγχρῶνται Ἰουδαῖοι Σαµαρίταις. О зна че њу ове фра зе у два пре вла да вајућ а т умачењ а с е на ш и р о ко ра с п ра в љ а: а) на и ме, Ју деј ц и с е не д ру же са Са мар ја ни ма [Lin coln 2005: 168; Ke e ner 2003: 598; Mic ha els 2010: 240; Culpep per 1983: 218] или б) јер се Је вре ји не ме ша ју са Са мар ја ни ма. 10 Без об зи ра на то да ли је ова кла у зу ла оправ да на, очи глед но је да је по сто јала д ру ш т ве но -р ел иг и јск а подела и змеђу д ве г рупе нар ода. О во н ије само на р а т и в н и фи к ц и о н и де т а љ је р ју де о -х ри ш ћ а н ск и ис т о ри ј ск и сп и си и з вре ме на п и са ња че т вр тог Еванђеља потк реп љују постојање д угогод иш њег сукоба и змеђу њи х, 11 иа ко на гла ша в а ју не г а т и в но понашање Самарјана. 12 По год но је ре ћи да је ау тор Еван ђе ља та да д и рек т но на ме ра вао да по с т о - јање овог ет нич ког рас ко ла от кри је пу бли ци овим за го нет ним ко мен та ром. 8 Мо рис твр ди да то са мо зна чи да је она при пад ник ра се ко ја је на се ља ва ла оп шту област, а не же на из Са ма ри је (ко ја је би ла мно го ки ло ме та ра да ље) [Mor ris 1979: 256]. 9 Ма ли на и Ро боу при ме ћу ју пред сто је ћи ет нич ки су коб из ме ђу ин сај де ра и аут сајд е р а г о в о р е ћ и: Ра до зн а ло с т у ов ом одломк у је д а же н а С а м а р ја н к а, н а зи в а Ис у с а Ју де ј цем. У 8,48 Ју де ј ц и г а н аз ив ају С ам а рјан ином. Так в о н аз ив ањ е је н ач и н о з н ач ав ањ а неког а к а о а у т с а ј д е р а Ис ус, Га л и л е ја ц, бу к в а л н о је а у тс а ј д е р за обе гру пе. За обе гру пе, ети ке те ко је н о р м а л н о ко р и с т е јед н и з а д р у г е ћ е б и т и д о в о љ н е д а п р ед л о же д р у ш т в е н у д и с т а н ц у ко ја се из ра жа ва из ме ђу њих са мих и Ису са [Ma li na and Ro hr ba ugh 1998: 99]. 10 Овај став је по пу лар но пр ви пут пред ло жен у: [Da u be 1950: ], а сле ди ли су: [Ba rett 1978: 194; Brown 1966: 166; Car son 1991: 219; Mor ris 1979: 259; Sloyan 1988: 53; Thompson 2015: 99; Mo lo ney 2005: 95; Neyrey 2007: 88] и дру ги. 11 За пре глед ових тек сто ва ви де ти: [Cog gins 1975: , ; Hjelm 2000: ]. 12 Је дан од при ме ра ових де ла су Ј у д е ј с ке с т а р и н е Јо с и ф а Фл а в и ја ( F l a v i u s Jo s e p hu s) ко ји ис ти че ка ко вер ску та ко и политичку дволичност Са мар ја на ко је он та ко ђе на зи ва Кут е ј ц и. О н н а гл а ш а в а д а с у он и и з аз в ал и св емог уће г Б ог а д а с е н аљут и и буде нез адов ољ а н, због ку ге ко ја их је за де си ла, и ко ја их је уни шти ла; и ка да ни су на шли лек за сво је не во ље, њи м а је п р о р о ч а н с т в о р е к л о д а т р е б а д а с е к л а њ а ј у с в е м о г у ћ е м Б о г у о б о ж а в а л и с у г а у з по што ва ње, а ку га је од мах пре ста ла... И ка да ви де Је вре је у бла го ста њу, они се пре тва ра ју да су се про ме ни ли и удру жи ли се с њи ма, и на зи ва ју их ро ђа ци ма, као да по ти чу од Јо си фа, и по то ме су има ли из вор ни са вез с њи ма: али кад ви де да им ни је до бро, они ка жу да ни на ко ји на чин ни су по ве за ни са њи ма, и да Је вре ји не ма ју пра во да од њих оче ку ју би ло ка кву љу ба зност или услу ге због род бин ске ве зе (Ant. IX, 14,3).

97 401 При ча је за по че ла свој обрт ка да је је вреј ски Исус за тра жио од Са марја н ке да п и је (4,7), Са мар ја н ка га је од ма х од би ла г о во ре ћ и: Ка ко ти, ко ји си Ју де јац, тра жиш од ме не же не Са мар јан ке да пи јеш? (4,9). Исус је уз вра тио та ко што је уз диг нуо сво ју ис так ну тост опи су ју ћи се бе као спо - соб ног да јој дâ во ду жи ву (4,10). Да не оста не по ра же на у де ба ти, же на се по зва ла на ве ли чи ну свог оца Ја ко ва ко ји им је дао бу нар (4,12). Исус се ус п р о т и вио и з ја в љу ју ћ и о зна ча ју в о де ко ју н у д и а ко ја би, з а ра з л и к у од во де ко ју је Ја ков дао, мо гла трај но да за до во љи не чи ју жеђ и обез бе ди вечан жи вот (4,13 14) [Brown 1966: 170; Ba rett 1978: 196; Car son 1991: 356]. Жена је ко нач но пре ки ну ла ди ску си ју тра же ћи од Ису са да јој дâ ту во ду (4,15), али се још увек ни је по бри ну ла за ње гов пр ви зах тев да му дâ во ду да пије (4,7). Ису со ва фи зич ка жеђ оста ла је не у то ље на. О но ш т о п ри ме ћу је мо у ов ом п р в ом де л у ра з г о в о ра и з ме ђу Ис у с а и Са мар ја н ке је да су обе с т ра не т вр д и ле су пе р и о р нос т сво ји х ве ро ва ња на д он и м д ру г и м. То је т а ко ђе п ри л и ч но и з не на ђу ју ће по ш т о с е де ба т а од р - ж а в а и з ме ђу по зна т ог је в р ејског рабина у Исусу ( у чен иц и су зв ал и Исуса у ч и т е љ ем у 4,31) и не и ме но в а не же не ( Исус јој с е обраћ а о једнос т а вно са же но (4,21). По треб но је та ко ђе обра ти ти па жњу на то да су на кон њихо вог до ла ск а у че н и ц и би л и и з не на ђе н и ш т о је Исус ра зг овара о са женом (4,27). Али еван ђе ли ста је на ста вио да до кра ја охра бру је же ну да на стави да го во ри и чак све до чи дру ги ма. Чи ни се да при ча на гла ша ва да су и је в р еј ск и Ис ус и С а ма р ја н к а о с о б е ко је и ма ју св о је м и ш љ е њ е и н и јед на од њих не ће ла ко од у ста ти од свог док три нар ног ста ва у ко рист дру гог. На ра т и в на на пе т о с т с е по ја ча в а к а да Ис ус о т к ри је св ој с т а т ус т а ко што по ка зу је зна ње о при ват ном жи во ту же не (4,16 18). То је на ве ло жену да при зна да је он про рок (4,19), али је и да ље ин си сти ра ла на ле ги тимно с т и с а ма р ја н ског к ул т а ко ји с е о ба в љ а на њи хо в ој г о ри 13 у од но су на о б о ж а в а њ е у Је ру с а л и м у 14 не тре ба за бо ра ви ти да је у овом тре нут ку Исус упра во до шао из Ју де је (4,3) где је по се тио је ру са лим ски храм за Па с ху (2,13 23). Из не на ђу јућ и је донек ле и Ису сов од нос п ре ма же н и ка да г о в о ри о њи хо в ом ко лек т и в ном не зна њу у см и с л у о б о ж а в а њ а ко је је и н- фе ри ор но у од но с у на њихов јев р ејск и на ч и н (4, 22 а) 15. Чак је и ис та као своју т врдњу из ја вљу ју ћ и на је т но цен т ри ч н и ју из ја ву у Еванђељу по Јовану: је р је спа с е њ е од Ју де ја ца (4, 22б ). 16 Да љ е је п р ед ви де о ра с па да њ е о ба 13 Са мар ја ни ве ру ју да је го ра Ге ри зим пра ва го ра иза бра на од Бо га. Ан дер сон от кри - в а и з в о р е њи хо в е т в рд њ е: С а м а р ја н с к а в е р з и ја Мој с и ја ко ји је з а п о в е д а о и з г р а д њу јед н о г ол т а ра на г о ри Ге ри зи м ( П з з 27,4) је в е р о в ат но с т а ри ја од на в о ђе њ а г о р е Е ба л Тра д и ц и ја је на зи ва нај ста ри јом и нај ви шом пла ни ном на све ту, а њен врх је пре жи вео по пла ву у вре ме Но ја [An der son 2009: 75 82]. 14 Уво ђе њем но ве те ме од стра не Са мар јан ке, Мо рис при ме ћу је: Али из гле да ве ро ват - н и је да она јед но с т а в но по к у ша в а да п р о ме н и т е м у. Же л и да од в ра т и ра з г о вор од не п ри јат ног пред ме та у ви ду ње ног гре ха [Mor ris 1979: 256]. 15 Ки нер об ја шња ва за што је обо жа ва ње Са мар ја на ин фе ри ор но: По што су Са мар ја - н и п р и х в а т и л и с а м о Мој с и ја а од б а ц и л и ј у д е ј с к и а с п е к т и с т о р ије с п ас ењ а, у к ључ уј ућ и и Д а в и д о в о г Ме с и ј у, н у ж н о с у и м а л и н е п о т п у н п о г л ед н а с п а с е њ е и и с т о р и ј у с п а с е њ а п о је - вреј ским и хри шћан ским стан дар ди ма [Ke e ner 2003: ]. 16 При ме ри ака дем ских сту ди ја ко је де таљ но ди ску ту ју о овом сти ху су, из ме ђу оста - лих: [Van Bel le 2001: ; De la Pot te rie 1983: ; Lo e we 1981: ].

98 402 кул та он да ка да ће Бог би ти обо жа ван ду хом и исти ном (4,23). Ка ко би на с т а ви ла де ба т у ко ју г у би, же на је и г но ри с а ла Ис у с ов а р г у мен т ко ји ју је и з а зв а о да по к а же св о је зна њ е о до ла ск у Ме си је (4, 25). 17 Али Исус се бр зо и по у зда но иден ти фи ко вао као тај: ἐγώ εἰµι ὁ λαλῶν σοι (4,26). Као што смо ви де ли у пр вом де лу дис кур са из ме ђу Ису са и же не, ов ај д ру г и де о до дат но по ја ча в а де ба т у и з ме ђу д в а л и к а. С јед не с т ра не, Исус је п ред с т а в љ а о су пе р и ор нос т Је вре ја на д д ру г и м е т н и ч к и м г ру па ма и ча к и на у г у ри с а о но ви о б л и к о б о ж а в а њ а ко ји би с т а ја о и з на д о с т а л и х. С друге стране, же на је из го ва ра ла сва глав на на че ла самарјанских веро - в а њ а : в е р о в а њ е у п р о р ок а /е 18, о б ож ав а њ е н а г о р и Ге р и з и м, и д о л а з а к Ме си је. О ч и глед но je у с т а в о ви ма и Ис у с а и С а ма р ја н ке њи хо в о ч в р с т о др жа ње сво јих док три нар них уве ре ња. Чак и ако се чи ни да је Исус побед ио же н у т оком њи хо вог ра з г о во ра, на ра ц и ја н и је експ л иц и тна о њеном по ра зу, већ се она по ву кла ка сни је у жур би (4,28) и још увек ни је би ла си г у р на у ш т а да ве ру је на кон ш т о је по с т а ви ла п и т ањ е меш т ан има: Да ни је он Хри стос? (4,29) 19. Несиг у рно с т у њ ен и м р еч има је мот ивис ала ме шта не да иза ђу из свог гра да и по тра же Ису са лич но (4,30), очи глед но да по твр де при чу ко ју им је ис при ча ла. Сле де ћа сце на на кон де ба т е је ра з г о вор Ису са са ње г о ви м у че н и ц и ма ко ји су се чу ди ли за што је раз го ва рао са же ном, иа ко ни је дан од њих то н и је в е р ба л и з о в а о (4, 27 ). Же на с е, ме ђу т и м, уда љи ла, о с т а в љ а ју ћ и св ој к р ч а г (4, 28). К а д а с у г а у че н и ц и н а г о в а р а л и д а је де, Ис ус је одг ов орио д у г и м по у к а ма о х ра н и, же т ви, с е ја њу, и з а јед н и ч ком ра до в а њу (4,34 38), ко ји ме та фо рич ки за кљу чу је ду хов ну же тву Са мар ја на у хришћан ску за јед ни цу. Чи ни се да је ово чита ње по твр ђе но сле де ћим сти хо - ви м а који к аж у: А и з г р ад а оног а м но г и од С ам а рјан а повјер ов аше у ње га (4,39) и И мно го их ви ше вје ро ва за ри јеч ње го ву (4,41). Ово је ча к и наглашено п ри к а зом ве р о в а њ а у Ису са ме ђу Са мар ја н и ма њи хо вом јед но гла сном из ја вом: οἴδαµεν ὅτι οὗτός έστιν ἀληθῶς ὁ σωτὴρ τοῦ κόσµου (4,42) Мајклс н а од г о в а р а ј у ћи на чин при ме ћу је: Ипак, чи ни се да Ме си ја ни је био терм и н ко ји с у ко р и с т и л и С а м а р ја н и, ко ји с у (б а р е м у к а с н и ји м и з в о р и м а ко је и м а м о) н а з в а л и с в о г П р о р о к а и л и Уч и т е љ а ко ји д о л а з и Та х е б, онај ко ји се вра ћа или онај ко ји об на вља... Шт о с е т и ч е жен е, о н а г ов ор и о Мес ији и Х р ис т у у з од р е ђ е н у д и с т а н ц у, п о з ајм љу ј у ћ и је в р еј ск у т е р м и но ло г и ју ко ја јој н и је по т п у но по зна т а [M ic h a els 2010: ]. О п ш и р н и је о ово ме и у: [Thet tayil 2007: 187]. 18 Браун [Brown 1966: 1971] опи су је по за ди ну спо ми ња ња про ро ка од стра не Са марја нке: О в а и де нт и фи к а ц и ја Ис у с а п р о и з л а з и и з по с е б ног з н а њ а ко је је по к а з а о, а л и с е мо же од н о с и т и и н а њ е г о в у оч и г л ед н у же љу д а р е ф о р м и ш е њ е н ж и в о т. С а м а р ја н и н и с у п р и х в а - т и л и п р о р о ч к е к њ и г е С т а р о г з ав ет а т ак о д а с л ик а п р о р о к а в е р о в а т н о п р о и з л а з и и з П з з 18,15 18, од лом ка ко ји у са ма р јан ском Пе ток њиж ју, као и у не ком ма те ри ја лу из Ку мра на, до ла зи на кон Изл 20,21б. Оче ки ва ло се да ће овај Мој си је као про рок ре ши ти прав на пи та ња, ода кле и ло ги ка им пли цит ног пи та ња у сти ху Же н и н о п и т а њ е п о ч и њ е г рч к и м µή τ ι, ко је п р е м а в е л и ко м б р о ј у н а у ч н и к а о з н а ч а в а н е к у в р с т у н е и з в е с н о с т и. О ово ме оп шир ни је у: [Brown 1966: 1973; Paul 2016: 258; Thet tayil 2007: ]. 20 У на уч ним кру го ви ма уста ље но је ми шље ње да се ова из ја ва до во ди у ве зу с рим ским ца ре ви ма, а при ме ри за то су: [Brown 1966: 175; Bru ner 2012: 278; Lin coln 2005: 181; Neyrey 2007: 99; Thomp son 2015: 110].

99 403 Оно што по сма тра мо у за вр шном де лу за ча ла је да, иа ко се чи ни да на ра ц и ја з а в р ша в а по б е дом је в р еј ског Ису са на д Са мар ја н и ма, н и је би ло н и нај ма њ е на зна ке п р о ме не по на ша њ а и з ме ђу д в е г ру пе љу д и. Ис у с о ви је вреј ск и у че н и ц и н и ка да н и су ра з г о ва ра л и са Са мар ја н ком као ш т о је т о Исус у ч и н ио. Као од го вор, жена је нап уст ила Исуса и от иш ла ка власт итом гра ду Са ма ри ји. На сли чан начин, мештани Самарије, када су се приближ и л и Ису су, ве р о в ат но су п ри ме т и л и и њ е г о ве је в р ејске п рат иоце ч ије је при су ство већ би ло опи са но у 4,27 и ко ји га на вод но ни ка да ви ше ни су на пу сти ли. Ме ђу тим, ни је би ло по ме на о су сре ту из ме ђу две стра не, јер се текст фо ку си ра на су срет из ме ђу Ису са и Са мар ја на у 4, Ук рат ко, у з св а ов а з а па ж а њ а би ло би п ри к ла д н и је з а к љу ч и т и да с е по че т на е т н и ч к а п ри с т ра сно с т и не п ри ја т е љ ск и од но с и з ме ђу Је в р е ја и Самар ја на, к а о ш т о је оп и са но у 4,9б, н и к а да н и су мењ ал и и л и р ешав ал и на кра ју за ча ла: Исус је по твр дио је вреј ски при мат, же на се др жа ла сво јих с а ма р ја н ск и х у в е р е њ а, и н и је би ло оп и сног спо м и њ а њ а с у с р е т а и з ме ђу Ис у с о ви х у че н и к а и С а ма р ја на. Та ко је е т н и ч к и спор на с т а вио да ле б д и не ре шен на кра ју при че. Ме ђу тим, д ру ги твр де да чак и ако ни је би ло екс п ли цит ни х ди ск у си ја о њихо вом е т н и ч ком ра с ко л у, са ма ч и ње н и ца да су Самарјан и дозвол ил и да јеврејски Исус остане са њима је већ по ку шај ре ша ва ња про бле ма. Склада н с у ж и в о т и з а јед н и ч к и ж и в о т д в е с у п р о т с т а в љ е не г ру пе је в ећ п ра к- т и ч но ра в а н г о в о р е њу да је з а по че ла и з г ра д њ а м и ра. О в а т в рд њ а, и па к, т р е ба да с е ис п и т а, по с е б но по с т а в љ а њ ем јед ног од п р е л и м и на р н и х п и- та ња о т во ре н и х у у во д у: Мо же л и се об у с та в ља ње би ло ка к ве д и ск у си је о са д р жају њиховог е тн и чког раскола сма т рат и п ремош ћењем д угогод иш ње п у ко т и не и з ме ђу њи х? Д И Н А М И К А ЕТ Н И Ч К И Х ОД НО СА Да би на м по мо гло да ра з у ме мо г о ре а на л и ри за но за ча ло у од но су на т е м у е т н и ч к и х су ко ба, мо же би т и ко ри сно да са гле да мо ра з вој е т н и ч к и х с т уд ија и ист ра ж и мо г е не ра л не од но се и з ме ђу е т н и ч к и х г ру па. То ће на м по мо ћ и да с а зна мо да л и је е т н и ч к а д и на м и к а у Ев а н ђе љу п о Јо в а н у поку шај да се утвр де њи хо ве ет нич ке раз ли ке. А кт уелне е т н и ч ке ст у д и је за и ста от к ри ва ју ка рак те ри ст и ке е т н и ч к и х г ру па ко је ра н и је н и с у уо ча в а не. На п ри ме р, до п р в е по ло ви не 20. в е к а, де фи н и ц и ја е т н и ч ке г ру пе би ла је ус ло в љ е на п р е т ход н и м ра з у ме в а њ ем да је она јед но те исто што и ра сна гру па. Ра са 22 се ра з у ме ва ла као г е не - 21 По во дом ово га [Paul 2016: 317] сма тра да са мар јан ски по зив Ису су да оста не с њи ма у њи хо вом се лу (Јн 4,40) укљу чу је и уче ни ке. Ње но чи та ње мо ра да је узе ло у об зир да су се уче ни ци вра ти ли Ису су у 4,27 и на кон то га га ни ка да ви ше ни су оста ви ли са мог. На супрот то ме, Боз [Bo ers 1988: 158] твр ди да је са мо Исус био по зван, што по ни шта ва уло гу уче ни ка у на ра ци ји. Ка ко текст не пре ци зи ра да ли су Ису со ви уче ни ци би ли с њим при ликом ње го ве по се те са мар јан ском се лу, све се сма тра са мо прет по став ком. Ипак, оно што је оч и г л ед н о је д а е в а н ђ е л и с т а н е же л и д а у к љу ч и у с в ој н а р а т и в е кс п л и ц и т а н с у с р е т Је в р е ја и Са мар ја на из не по зна тог раз ло га. 22 У с а в р е ме ној л и т е ра т у ри по с т о ји т е ж њ а да с е д ис т а н ц и ра од т е р м и на ра с а. По с ле - д и ц е р а с н и х р а т о в а, о р у ж а н и х с у ко б а, ч и ш ћ е њ а, а н и м о з и т е т а и д и с к р и м и н а ц и ја п о д и г л и

100 404 а ло ш к а в е з а о с о б е с д ру г и м по је д и н ц и ма ко ји с у ме ђу с о б но по в е з а н и у см и с л у з а јед н и ч ке т е ри т орије, језик а, ис т о ри је и к ул т у р е. Тех н и ч к и, ов а те о ри ја се на зи ва п ри мор ди ја ли за м, ко ји де фи ни ше нечији етнички идент и т е т к а о и нхер е нт а н и у р ођ е н од р ођ е њ а н а д а љ е. 23 Из ова квог ста ва сле д и да је е т н и ч к а п ри па дно с т неш т о ш т о с е не може п р омен ит и; о с оба с е не мо же по но в о р о д и т и би о ло ш к и да и з а б е р е д ру г и е т н и ч к и и ден т и- т е т. Да би се до г о д и ла хар мо н и ја и з ме ђу ра з л и ч и т и х е т н и ч к и х г ру па, обе ст ра не т ре ба да п ри зна ју и по ш т у ју ме ђу соб не ра з ли читост и. У суп ротном, оче ку је се кон стан тан ет нич ки су коб. У д ру г ој по ло ви н и 20. в е к а, ме ђу т и м, с у п р о т на пе р спек т и в а до ла зи до и зр аж а ја. Ув е де на је фл у и д но с т е т н и ч ке п ри па днос т и која т в рд и да ет нич ки иден ти тет ни је уна пред од ре ђен, већ је не што што се до би ја то ком вре ме на, у за ви сно сти од ути цај них дру штве них осо ба, окол но сти и ин стит у ц и ја ко ји ма је не ко и з ло жен. Тех н и ч к и с е на зи в а и н с т р у ме н т а л и з а м, и он на во ди да је ет нич ка при пад ност не што што се гра ди у исто ри ји [Smith 1999: 8 9] 24, у глав ном због еко ном ске и по л и т и ч ке а ген де акте ра на в ла с т и [ Ha l l 1997: 17]. Уко л и ко је е т н и ч к а п ри па д но с т флек си би л на, и з т о г а п р о и з ла зи да с е сви о б л и ц и ме ђу е т н и ч к и х ра з л и к а р е ша в а ју јед но - с т а в ном мо д и фи к а ц и јом е тн и чког (и х ) и ден т и т е т а. О в о с е мо же по с т и ћ и или ка да се: а) јед на стра на при ла го ђа ва ста ву дру ге, или б) ка да обе стране од л у че д а с е н а ђу н а по л а п у т а у си н т е т и ч к и п ри х в а тљи в ом с т а ву. Украт ко, у и н с т р у ме н т а л и з м у с е с т а л но п р е г о в а ра о е т н и ч ком и ден т и- т е т у з а и н т е ре с о в а н и х с т ра на 25, а м и р се по с т и же ре де фи н и са њем е т н и ч- к и х г ра н и ца. 26 су свест у све ту о то ме да је оза ко ње ње овог пој ма са мо кон тра про дук тив но. За тим је услед и ло си с т е м а т ско у к л а њ а њ е у пот р еб е т е рм ин а р ас а, ко ји је п ри м а р но з а ме њ е н е т н и ч ком гру пом (и ње ним срод ним ре чи ма). За де таљ ну ди ску си ју, ви де ти: [Ban ton 2000: 55 67]. 23 Ге рц на в о д и ше с т з а јед н и ш т а в а ме ђу ч ла но ви ма г ру пе ко је с е по п у ла р но на зи в а ју к ул т у р н и м да то с т и ма и л и не ш т о ш т о је и н хе рен т но и л и у ро ђе но ко ја са ч и ња ва ју е т н и ч к у г р у п у, н а п р и м е р, п р е т п о с т а в љ е н е к р в н е в е з е (к в а з и с р од с т в о), р ас а (ф ен от и пс ке ф из и чке о с о би н е: б о ја ко же, о б л и к л и ц а, с т а с, т и п ко с е, и тд.), је з и к, р е г и ја, р ел иг ија и о бич ај [G ee r t z 1973: ]. 24 За кри ти ку ин стру мен та ли зма ви де ти: [E rik sen 2010: 63 66]. 25 За ни мљи ву те зу у ве зи с овим из но се Сму ха и Ханф [Smo o ha and Hanf 1996: 330], где пред ла жу че ти ри стра те ги је у ситуацијама сукоба из ме ђу ет нич ких гру па, тј. по де лу, ет ничк у демо к р а т и ју, конс оц ијац ион у демок р ат ију и л иб е р а л н у де мо к р а т и ју. По де л а з а х т е в а д а с е п о н о в о и з г р а д е д р ж а в н е г р а н и ц е к а ко б и с е п о с т и г л е р а з у м н е е т н и ч ке г р а н и ц е (330). У ме ђу в р е ме н у, е т н и ч к а де мо к ра т и ја је де мо к ра т и ја у ко јој је до м и на ц и ја јед не е т н и ч ке г ру пе и н с т и т у ц и о н а л и з о в а н а (330). Кон с о ц и ја ц и о н а де мо к р а т и ја з н а ч и д а с е по л и т и ч к и с и с т е м во ди на осно ву ком про ми са и по де ле вла сти (331). На кра ју, ли бе рал на де мо кра ти ја ути ре пут за сва ког по је дин ца или гру пу да се так ми че и бу ду сло бод ни да се ме ша ју, ин те гри шу, а с и м и л и р а ј у и л и а л т е р н а т и в н о ф о р м и р а ј у од в о је н е з а јед н и ц е с в е д о к т о н е д и с к р и м и н и ш е дру ге (332). Крат ко ре че но, оно што Сму ха и Ханф твр де је сте да се ме ђу ет нич ки склад по сти же уре ђе ним ди ја ло гом, ин те гра ци јом и аси ми ла ци јом из ме ђу ет нич ких гру па. Фи - л о с о ф и је д у ж ов е л и н и је к р и т и к у је м а р г и н а л и з и р а ј у ћ и е ф е к а т м у л т и к у л т у р а л н о г о б л и к а д р у ш т а в а к о ј а с е з а д о в о љ а в а ј у х а р м о н и ч н и м с у ж и в о т о м е т н и ч к и х г р у п а и н е р е ш а в а ј у њи хо ве кон фл и к т не т ач ке. Да на ш њи фи ло с о фи ко ји с е ба ве ови м п р о бле мом су Чарлс Теј лор, Тер е н с Та рн е р, В и л Кy м л ик а, Б ик и П ар е к. О о в о ј д ис к ус иј и о пш и рн иј е у : [Er i ks e n : ]. 26 О с н ов н а в а ж н о с т г р а н и ц а, к а о и њи хо в о г од р ж а в а њ а, у е т н и ч к и м од н о с и м а д о в е - де на је у пр ви план eтничких сту ди ја го ди не [Ba rth 1969: 13].

101 405 Крат ко ре че но, примордијални став, с јед не стра не, за го ва ра не флекс и би л но с т е т н и ч ке п р и п а д но с т и и, с ход но т о м е, т в р д и д а с е е т н и ч ке по де ле ре ша вају узајамним признавањем раз ли ка ме ђу ет нич ким гру пама, чи ме гру пе омо гу ћа ва ју јед не дру ги ма скла дан оп ста нак на то ле рант а н нач и н. И нс т румент ал ис т и чк и с т а в, с д ру г е с т ра не, ко ји п р е по зна је фл у и д нос т е т н и ч ке п ри па д но с т и, п ред ла же да се спорови ре ше п роменом обе леж ја и ден т и т е та на та ка в на ч и н да се она п ри ла г о де и л и си н т е т и зу ју са ста во ви ма дру гих. У в е зи с а jов а нов ском еп и з о дом Ис у с о в ог с у с р е т а с а С а ма р ја н и ма, п р и мор д и ја л н и с т ав о е т н и ч кој п ри па д но с т и т в р д и да је е тн и чк и ра скол и змеђу Јев р еја и С ама рјана био п р едме т пок ушаја р е шав ањ а. Ис ус, к а о пред став ник Је вре ја у при чи, остао је Је вре јин до кра ја. Исто ва жи и за С а ма р ја н к у у п р ко с ч и њ е н и ц и да с у она и њ ен на р од п ри х в а т и л и је в р ејског Ису са на сво ју т е ри т о ри ју и п ри зна л и г а к а о Спа си т е љ а све т а. А л и ре ше ње спо ра из ме ђу њих на вод но је по стиг ну то ка да су обе стра не одлу чи ле да оста ну за јед но два да на. За то вре ме ни ко од њих ни је по ку шао д а п р о ме н и и ден т и т е т оног д руг ог. О н и с у јед но с т а в но ко ег зи с т и р а л и јед н и с д ру г и ма и, в е р о в ат но, и з а бра л и да ра з г о в а ра ју о п и т а њи ма в е р е и спа се ња, а не о по сле ди ца ма њи хо вог ет нич ког спо ра. Ин с т р ум е нт ал ис т и чк и н ач и н ч ит ањ а е п из од е г ов ор и с уп р о тн о. Ни је би ло по ку ша ја пре мо шћа ва ња ет нич ке по де ле из ме ђу Је вре ја и Са мар - ја на п р в ен с т в е но з б ог т о г а ш т о н и јед на с т ра на н и је од у с т а ла од св о ји х тврд њи. Обе су оста ле чвр сте по пи та њу сво јих ет нич ких уве ре ња, што с у г е ри ше ча к и с у пе р и ор но с т јед не е т н и ч ке г ру пе на д д ру г ом. И де ја да је јед на ет нич ка гру па супериорнија или по се ду је ви ше атри бу те од друг е, на зи в а с е е т но цен т ри з а м [ Hutchin son and Smith 1996: 5]. У ин струм е н т а л и с т и ч ком п ри с т у п у, зн а ко в е е т но це н т ри чног пон аш ањ а т р еб а е л и м и н и с а т и к а ко би с е дош ло до с т ањ а м ира, пом ир ењ а и х армон ије. У су прот ном, ако је та кав став још увек ја ко ви дљив и ра ди кал но ак ти ван, по сто ји ма ло на де за ет нич ко по ми ре ње. Да с у м и ра мо д и ск у си ју у од но с у на на ше з а ча ло, мо же мо р е ћ и да је по че т но п и т а њ е да л и је по к у ша но на ме р но р е ша в а њ е е т н и ч к и х спо р о в а у Јн 4 при хва тљи во са мо ако је усво јен п р и мор д и ја л н и по глед на е т н и ч к у п ри па д но с т. Не мо же с е оп ра в да т и и н с т ру мен т а л и с т и ч к и м п ри с т у пом, је р п ре ма овом на ч и н у ра зм иш љања, н и је би ло по к у ша ја по м и ре ња је р су се сви ли ко ви у при чи не са мо др жа ли сво јих ве ро ва ња, већ су и твр ди ли с у пе р и ор но с т св о је е т н и ч ке г ру пе у од но с у на д ру г у, на ш т а је у к а з а но по себ но у сле де ћим сце на ма: а) Исус је из ја вио да Је вре ји зна ју ко га обожа ва ју и да спа се ње до ла зи од њих, б ) Са мар јан ка је твр ди ла су пер и ор - ност сво јих пре да ка и при мат обо жа ва ња на го ри Ге ри зим, и в) Ису со ви у чен и ц и и С а ма р ја н и н и с у и ма л и од р е ђе н и р а з г о в о р и л и екс п л и ц и т а н су срет јед ни са дру ги ма.

102 406 ЗА К ЉУ Ч А К: СЛ У Ч А Ј КОН ВЕР ЗИ Ј Е СА М А Р ЈА Н СК Е ВЕ РЕ Го р е на в е де не д и ск у си је ко нач но с е св о де на т о да л и с у јо в а нов ск а пе р спек т и в а и кон т екс т б о љ е ра з у м љи ви у з п р и м ор д и ја л н и или ин струме н т а л и с т ич к и по глед. Од го вор на ово пи та ње не мо же се до би ти једно ставним избором између ова два, јер под ра зу ме ва мно го зна чај ног анали зи ра ња. Али по што се оче ку је да у овом ра ду до ђе мо до од ре ђе ног з а к љу ч к а, ш т о з а хт ев а и зв есно позиц ион ир ањ е у деб ат и, могл и бисмо по д р ж а в а т и и н с т р у ме н т а л и с т ич к и по глед због то га што је Ису со ва етн и ч ка и ден т и фи ка ц и ја у че т вр том Еван ђе љу а м би ва лен т на. 27 Овим ста вом по т врђујемо су ш т и н ск у вред нос т на сло ва овог ра да: Нерешен и е тн и чк и спор и дру штве на по де ла из ме ђу Је вре ја и Са мар ја на у Јн 4,4 42. Уко лико у за ча лу не по сто ји по ку шај да се пре мо сте етничке разлике, чи ни се да је то пре истин ско ду хов но пре о бра ће ње Са мар ја на. Гледа ју ћи Ису са као оли че ње оно га ко га оче ку ју да до ђе као на род, тј. Та хеб 28, Самарјан и су п рих в ат ил и јев р ејског Исуса у своју г руп у и п р огласил и г а Спа си т е љ ем свет а. К ада су дош л и до Исуса и позв ал и г а, Самарјан и су т о у ч и н и л и у п р ко с њ е г о в ој је в р еј ској и ден т и фи к а ц и ји, а не з б ог њ е. У с т в а ри, у с а ма р ја н с т ву Та хе б ко г а С а ма р ја н и оче к у ју да до ђе, л и шен је би ло к а к ви х е т н и ч к и х а с о ц и ја ц и ја 29 јер би он до нео је дин ство свих пле- 27 Исус је све сно во дио Је вре је у Јн 8 у ре де фи ни са ње њи хо вог ет нич ког иден ти те та као што је то учи нио са Са мар ја ни ма у Јн 4. Јо ва нов ски Исус учи нио је то за то што је ет ничк и и д е н т и т е т н ус п р о д у к т с т а л н е и н т е р а к ц и је с д р у г и м е т н и ч к и м г р у п а м а ; о н је ф л у и д а н и флек си би лан чак и у че твр том Ев а н ђ е љу. Уо ч е н и е т н и ч к и н е с к л а д и зм еђу Јев р еја и С а - м а р ја н а, п о с е б н о и з р а же н у п о г рд н и м р е ч и м а ко ји м а Је в р е ји п р ко с е Ис у с у и С а м а р ја н и м а у Јн 8,4 8, р е з у л т а т је н е а н г а жо в а њ а о б е с т р а н е (Је в р е ја и С а м а р ја н а) у з д р а в о п р е г о в а р а њ е о с о п с т в е н и м е т н и ч к и м г р а н и ц ам а. П р и т ом е, н а ш с т а в п от в рђ уј е и з ап аж ањ е и зн ес ен о у [Ma li na and Ro hr ba ugh 1998: 238]: Јед на од основ них и трај них со ци јал них раз ли ка на прав љ е н и х ме ђу мед ит ер а нц им а п рв ог в ек а бил а је он а и змеђу људ и у н ут а р једне г рупе и он и х ван ње. Гру па љу ди се углав ном са сто ја ла од до ма ћин ства, ши ре по ро ди це и при ја те ља. Ипак, гра ни це јед не гру пе би ле су флу ид не; гру пе мо гу и мо гле су се ме ња ти, по не кад су се ши ри ле, док су се дру ге сма њи ва ле. Ста нов ни ци из исте град ске че твр ти или се ла гледа ју јед ни на дру ге као при пад ни ке исте гру пе док су у ино стран ству, а док се на ла зе у свој град ској че твр ти или се лу, мо гу би ти из дру ге гру пе. 28 Пар вис [Pu r v is 1975: 182] с а ж има с а ма рја нск у и деју Тахеба: Те рм и н з а е сх ат олош ког а г е н т а ко ји с е н ај ч е ш ћ е с у с р е ћ е у с а м а р ја н с к и м т е к с т о в и м а је Та х е б, т и т у л а ко ја д о п у ш т а не ко ли ко ту ма че ња пре во да : ре ста у ра тор, по врат ник или по кај ник. Ка сне сред њо ве - ко в н е и м о д е р н е и н т е р п р е т а ц и је с у г е р и ш у д в о с т р у ко з н а ч е њ е, п о в р а т н и к (т ј. л и к п о п у т Мој с и ја) који ћ е б ит и р ес т аур ат о р. Такођ е, у к ас н и м т р а д и ц и ја м а, л и к је п о в е з а н с а Б ож ји м обе ћа њем Мој си ју у Пзз 18,18 22 ( а jа ћу им из ди ћи про ро ка као што си ти из њи хо ве бра ће ). Ре че но је да ће Та х е б с в о јо м п о ја в о м о п о р а в и т и с в е т а п л о в и л а ко ја с у б и л а с а к р и в е н е у п е - ћи ни на го ри Ге ри зим, и да ће има ти са со бом Мој си јев штап и по су ду са Ма ном. Та кво је раз у ме ва ње са вре ме не са мар јан ске за јед ни це у ве зи овог ли ка. За де таљ ну ди ску си ју о прир о д и Та х е б а, кон сул то ва ти: [Mac Do nald 1964: ]. 29 Томп сон [Thomp son 2015: 194] т в р д и д а п р еос т ал и С ам а рј ан и н аш е г в ек а и д аљ е твр де да би Тах е б т р еб ал о д а п от ич е од с ем ен а Јос иф ов а. Међ ут и м, т ак в а т в рдњ а н ије п р в о б и т н о н а в е д е н а у с а м а р ја н с кој д о к т р и н и в е р е. У с т в а р и, ч а к и у је в р е ј с ко м оч е к и в а њу д о л а с к а Ме с и је, по р е к ло је с л и ч но т а ко н е по з н а т о. И а ко је с у ш т и нс к и מ ש י ח и д е нт иф иков а н у гл а в ном с а к р аљ е м и з к р аљ е вске јев р е јске к рвне лоз е, њ ег ов гл а вн и а т рибу т је Б ожји и зб о р и по ма за ње ко је га је овла сти ло да из вр ши ме си јан ски за да так. Пре ма то ме, ни је бит но да ли он при па да Да ви до вој ло зи или не, нпр. пер сиј ски Кир ко ји се спо ми ње као Бож ји по ма-

103 407 ме на И з ра е ла. Та ко с у С а ма р ја н и у Јн 4 мо ж да јед но с т а в но и г но ри с а л и по је ди ност да је Исус Је вре јин, јер им је још ва жни ја чи ње ни ца да је он ис п у н ио к ри т е ри ју ме њи хо в ог д у г о оче к и в а ног Та хе ба, ко га је еван ђели ста у при по ве сти на звао Ме си јом [Ba rett 1978: 244; Car son 1991: 231; Ode berg 1968: 187]. 30 Ц И Т И РА Н И И З ВО РИ И Л И Т Е РА Т У РА An der son, Ro bert T. (2009). Sa ma ri tans, T he Ne w In te r pre te r s D ic t i o n a r y of the Bi ble. edi ted by K. Do ob Sa ken feld, Nas hvil le: Abing don Press, 5: Ban ton, Mic hael (2000). The Idi om of Ra ce: A Cri ti que of Pre sen tism. In: John So lo mos (ed.), The o ri es of Ra ce and Ra cism. Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press, Bar rett, Kin gsley C. (1978). The Go spel Ac cor ding to St John; An In tro duc tion with Com mentary and No tes on the Gre ek Text. Lon don: SPCK. Barth, Fre drik /ed./ (1969). E t h n i c G r o u p s a n d B o u n d a r i e s: T h e S o c i a l O r ga n i z a t i o n o f C u l t u r e D i f fe r e n c e. Long Gro ve: Wa ve land Press. B oe r s, He nd r ik u s (198 8). Ne it her on This Mo un tain nor in Je ru sa lem: A Study of John 4. Atlan ta, GA: Scho lars Press. Brown, Raymond E. (2003). An In tro duc tion to the Go spel of John. New York Lon don: D o u ble d ay. Brown, Raymond E. (1966). The Go spel Ac cor ding to John (I XII). New Yo r k : D o u ble d ay. Bru ce, Fre de rick F. (1992). T h e G o s p e l o f Jo h n: In t r o d u c t i o n, E x p o s i t i o n a n d No t e s. Grand Ra pids, MI: Eerd mans. Bru ner, Fre de rick Da le (2012). The Go spel of John: A Com men tary. G r a nd R apid s, Ca mbr idge: E e r d m a n s. Car son, Do nald A. (1991). The Go spel Ac cor ding to John. L e i c es t e r : I nt e r-va rs it y ; G r a n d R a pid s: E e r d m a n s. Cog gins, Ric hard J. (1975). S a m a r i t a n s a n d Je ws: T h e O r i g in s of S am ar it ani s m Rec onsid ere d. Atlan ta: John Knox. Cul pep per, Alan R. (1983). Ana tomy of the Fo u rth Go spel: A Study in Li te rary De sign. Phil a d elp h i a : Fo r t r e s s. Da u be, Da vid (1950). Je sus and the Sa ma ri tan Wo man: The Me a ning of συγχρα ομαι, Jo u r n a l o f Bi b li c a l Li t e r a t u r e, LXIX, 2: De la Pot te rie, I. (1983). No us ado rons, no us, ce que no us con na i sons, car le sa lut vi ent des Ju ifs : Hi sto i re de l e xeǵe se et interprétation de Jean 4:22, Bi b li c a, 64: Erik sen, Tho mas Hylland (2010). E t h n i c i t y a n d Na t i o n a li s m: A n t h r o p o lo g i c a l Pe r s p e c t i v e s. New York: Plu to Press. F l a v i u s Jo s e p hu s (2013). D e b e l lo J ud aic o D e r J ü d i s c h e K r ie g: Zweis p r a ch ige Au sgab e d e r si e ben Bücher. D a r m s t a d t: Wi s s e n s ch a f t l ic h e B u c hge s el l s ch a f t. Freed, Ed win D. (1970). Did John Wri te His Go spel Partly to Win Sa ma ri tan Con verts?, Nov u m Te s t a m e n t u m, 12: Ge e rtz, Clif ford (1973). The In ter pre ta tion of Cul tu res. New York: Ba sic Bo oks. Gut hrie, Do nald John (1994). Ne w Bib le C o mm e nt a r y. 21 st C e n t u r y E d i t io n. D ow n e r s G r o ve: I n t e r-va r sit y P r e s s. за ник у Ис 45,1, упр кос то ме што не при па да Да ви до вој кра љев ској ли ни ји. Оп шир ни је у: [Оswalt 1996: 1126]. 30 Вред на па жње у овом кон тек сту је на по ме на у [Sloyan 1988: 57]: Сва ова упо тре ба т е р м и н а р а н о у Eванђељу ука зу је на то да је у вре ме пре не го што је Eванђеље н а п и с а н о т о био Ису сов апе ла тив (1,17), и да је ње гов са др жај био у зна чај ној ме ри из ме њен при ме ном у Eванђељу.

104 408 Hall, Jo nat han (1997). Et hnic Ide nt it y in G ree k Ant iquit y. Cam brid ge New York Mel bo ur ne: C a m b r id ge Un i ve r sit y P r e s s. Hjelm, In grid (2000). The Sa ma ri tans and Early Ju da ism: A Li te rary Analysis. Sh eff ield : Shef fi eld Aca de mic Press. Hutchin son, John and Ant hony Smith /ed./ (1996). E t h n i c i t y. O x fo r d Re a d e r s. Ox ford, New York: Ox ford Uni ver sity Press. Ke e ner, Cra ig S. (2003). The Go spel of John: A Com men tary. Pe a b o d y: He n d r ic k s o n. Lin coln, An drew T. (2005). The Go spel Ac cor ding to Sa int John. Grand Rapids: BakerAcademic. Lo e we, R. (1981). Sal va tion Is Not of the Jews, The Jo ur nal of The o logical Studies, 32: Mac Do nald, John (1964). The The o logy of the Sa ma ri tans. Lon don: SCM Press. Ma li na, Bru ce J. and Ric hard L. Ro hr ba ugh (1998). So cial-sci en ce Com men tary on the Go spel of John. M i n n e a p o l i s: Fo r t r e s s. Mic ha els, Ram sey J. (2010). The Go spel of John. Grand Ra pids, Cam brid ge: Eerd mans. Mo lo ney, Fran cis J. (2005). The Go spel of John: Text and Con text. Bo ston Le i den: Brill. Mor ris, Leon (1979). The Go spel Ac cor ding to John: The En glish Text with In tro duc tion, Exp o s i t i o n a n d No t e s. Grand Ra pids: Eerd mans. Neyrey, Je ro me H. (2007). The Go spel of John. Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press. O Day, Gail R. (1995). The Go spel of John. Nas hvil le: Abing don. Ode berg, Hu go (1968). T h e Fo u r t h G o s p e l: In t e r p r e t e d i n It s Re l a t i o n t o C o n t e m p o r a n e o u s Re li g i o u s C u r r e n t s i n Pa le s t i n e a n d t h e He l le n i s t i c - O r i e n t a l Wo rl d. Am ster dam: B. R. Grüner. Oswalt, John N. (1996).,חשמ Ne w In t e r n a t i o n a l D i c t i o n a r y o f O l d Te s t a m e n t T h e o lo g y a n d E x e ge s i s, 2: Paul, Priya (2016). Beyond the Bre ach: An Exe ge ti cal Study of John 4:1-42 as a Text of Jewish - Samaritan Re con ci li a tion, Fa culty of The o logy, KU Le u ven (doc to ral dis ser ta tion). Pur vis, Ja mes D. (1975). The Fo urth Go spel and the Sa ma ri tans, No vum Te sta men tum, 17: Schnac ken burg, Ru dolf (1980). Das Johannesеvangelium. Fr e i bu r g Ba s el Wi e n : He r d e r. Sloyan, Ge rard (1988). Jo h n, In t e r p r e t a t i o n. Atlan ta: John Knox. Smith, Ant hony (1999). Myths and Me mo ri es of the Na tion. New York: Ox ford Uni ver sity Press. Smooh a, Sa m my a nd T heod or H a n f (19 96 ). C onf l ic t-reg ul at ion i n D ee ply D iv id e d Societ ie s. In: John Hutchin son, Ant hony D. Smith (ed.), E t h n i c i t y. Ox ford New York: Ox ford Uni ver sity Press, Thet tayil, Benny (2007). In Spi rit and Truth: An Exe ge ti cal Study of John 4:19-26 and a The o logical In ve sti ga tion of the Re pla ce ment The me in the Fo urth Go spel. L e u ve n: Pe e t e r s. Thomp son, Ma ri an ne Meye (2015). John: A Com men tary. L o u i s v i l le: We st m i n st e r Joh n K nox Press. Van Bel le, Gil bert (2001). Sal va tion is from the Jews : The Pa rent he sis in John 4:22b. In: Re i mund Bi e rin ger et al. (ed.), An t i- Ju da i sm and the Fo u r th Go spel: Pape rs of the Leuve n C ol lo q u i u m, As sen: Royal Van Gor cum,

105 409 W I S SE N S C H A F T L IC H E R OR I GI NA L BE I T R AG DER UNGEKLÄRTE ET HNISCHE KON FLIKT UND DIE SO ZI A LE KLUFT ZWISCHEN DEN JU DEN UND DEN SA MA RI TA NERN IN JOH 4: 4-42 von M I L A N KO ST R E ŠE V IĆ The o lo gische Fakultät der Universität Bern Längassstrasse 51, Bern, Schwe iz m i l a n. ko s t r e s e v m a i l.c o m Z USA M M E NFA SSU NG: I n w i ss e ns ch af t l ich e n I nt e rp r et at io n e n d e r B egegnu ng Je su mit der Sa ma ri te rin wird oft vor geschla gen, dass sie als ein er ster Schritt in Ric htung Versöhnung zwischen den Ju den und den Sa ma ri tern erläutert wird. Di e se Analyse er gibt sich aus den erzählerischen De ta ils des jo han ne ischen Tex tes, in dem die Sa ma ri te rin den jüdischen Je sus als Prop he ten (4,19) und ei nen möglichen Mes si as (4,29) aner kan nte. Später lu den die sa ma ri ta nischen Dor fbe woh ner ihn zu ihrem Platz ein, dem er oh ne we i te res zu stim mte (4,40). Nach se i nem Be such ha ben sie über ze ugt ge stan den, dass er tatsächlich der Erlöser der Welt ist (4,42). Mit di e ser Ab fol ge von Ere ig nis sen sche int sich der et hnische Bruch zwischen den be i den et hnischen Grup pen zu lösen. Di e se Annah me lässt je doch die Dyna mik zwischen den ver schi e de nen et hnischen Grup pen außer Acht, in sbe son de re das Vor han den sein ei ner et hno zen trischen Hal tung un ter den Grupp e n m it g l i e d e r n. D i e s e St u d ie n i m mt s e i n e E x i s t e n z u n t e r a l le n C h a r a k t e r e n vo n Joh 4: 4-42 wa h r, ei n sch l ießl ich de s joh a nneische n Jesu s. Um d i e se Be h a up t u ng z u u n t e r m a u e r n, z i elt d i e s e A r b e it d a r a u f a b, d ie ge s a m t e E r z ä h lu ng k r i t i s ch z u b e t r a c ht e n, wo b e i i n sb e - son de re den Ver sen, in de nen das The ma et hnische Identität ent we der bestätigt oder in Fra ge ge stellt wird, be son de re Auf merk sam ke it ge wid met wird, um zu prüfen und zu un ter suc hen, ob tatsächlich er ste Schrit te zur Har mo ni si e rung et hnischer Her kunft un - ter nom men wer den oder nicht. Da kein Schritt in dem Sin ne auch nach dem Le sen di e ses Phänomens in Be zug auf mo der ne Indentitätskonzepte ge fun den wur de, schlägt man vor, d ie Pe r i ko pe als re i ne Gla u be n sbe ke h r u ng de r Sa ma r i t a ne r z u Je su s z u le se n, de r z u f äl l ig ein Ju de ist. SCHLÜSSELWÖRTER : Ju den, Sa ma ri ta ner, Je sus, der et hnische Kon flikt, Pri - mo r d ia l it ä t, I n s t r u me n t a l i s mu s

106

107 Зборник Матице српске за друштвене науке / Matica Srpska Social Sciences Quarterly LXX, 171 (3/2019): ; Чаировић, Ивица / Čairović, Ivica UDC (410) 17 ОРИ Г И Н А Л Н И Н А У Ч Н И РА Д ОД НОС ЦР КВЕ И ДР ЖА ВЕ У АН ГЛО САК СОН СКОЈ ЕН ГЛЕ СКОЈ У ПР ВОЈ ПО ЛО ВИ НИ 8. ВЕ КА: При мер кра ља Ед бер та (737/ ) и ар х и е п и ско па Ек г б е р т а ( ) И ВИ Ц А Ч А И РО ВИ Ћ Ун и в е р з и т е т у Б е о г р а д у П р а в о с л а в н и б о г о с лов с к и ф а к у л т е т М и је Ко в а че в и ћ а 11б, Б е о г р а д, С р би ја ic a i r o v СА Ж Е ТА К : У р а д у с у а н а л и з и р а н и д о с т у п н и ис т о ри ј ск и и зв ори и до с т и г н у ћ а по моћ н и х ис т о ри ј ск и х н а у к а, к а ко би с е од р е д ио од но с и з ме - ђу ц р к в е н и х в ел икодос т ојн ик а и в л а д а р а у а н гло с а к с он ској Ен гле ској, у п р в ој по ло ви н и 8. в е к а. У ов ом ис т р а ж и в а њу ис т о ри ј ском ме т о до ло г и јом би ће опи сан од нос Цр кве и др жа ве у ан гло сак сон ској Ен гле ској, на приме ру Ед бе р т а, к ра ља Нор т а м бри је (737/ ), и ње г о вог бра т а Ек г бе р т а, пр вог ар хи е пи ско па у Јор ку ( ). К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: а н гло с а к с он с к а Е н гле с к а, од но с Ц р к в е и д р ж а в е, краљ Ед берт, ар хи е пи скоп Ек гберт, Јорк, па па Па вле I Ан гло сак сон ска Ен гле ска по сто ји од 5. ве ка до го ди не, у облас т и ма на Бри т а н ском о с т рву у којима је ж и ве ло ри м ско - бри т ско, а з а т и м и досеље но германско становништво [Higham & Martin 2013: 3]. Ап со лутна в ла с т и л и до м и на ц и ја јед ног к ра љ а (b re t wal d a) 1 [Fa n n i ng 1991: 22 23] мо же с е сма т ра т и з а и н с т и т у ц и ју ко ја је фу н да мен т а л на з а п р о у ча в а њ е исто ри је ан гло сак сон ске Ен гле ске, ка ко дру штве не, та ко и цр кве не. Брит а н с ко о с т р в о је у т ом и с т о р и ј с ком п е р и о д у б и л о по д е љ е но н а с е д а м о бла с т и ( Ис т оч на А н гл и ја, Е с екс, Кен т, Ме р си ја, Нор т а м бри ја, С а с екс и 1 Bret wal da има исто зна че ње в лада р Бр ит ан ије као и син таг ма ко ја ће се ка сни је че шће у п о т р е б љ а в а т и r e x B r i t a n n i a e.

108 412 Ве секс), тако да је и по јам хеп тар хи ја ве зан за по ли тичко уређење англо - с а к с он ске Ен гле ске. Да к ле, је да н од с ед мо ри це в ла да ра био је в р х у н ск и или до ми нант ни краљ и тру дио се да вла да у свим обла сти ма на исти на ч и н, у з т о во де ћ и ра ч у на о де ша ва њи ма у Ц р к ви на Брит а нском ос т рву. По сле 7. ве ка, ка да су ан гло сак сон ска пле ме на на остр ву до шла у до дир са хри шћан ством, а пре ко сво јих вла да ра и кр ште на, у 8. ве ку до ла зи до п р о ц в а т а економ ије, к улт ур е, филос офије и б ог ос лов љ а, к ако на Ос т рву, т а ко и у кон т и нен т а л н и м з а па д но е в р оп ск и м о бла с т и ма ; па ће п р е ко а н- гло с а к с он ск и х м и си о на ра м но г а до с т и г н у ћ а с Ос т р в а би т и п р е не т а и у севе рне облас т и За па д не Евро пе. Уп ра во т ај пе ри од одл ик ује вел ик и бр ој по в е љ а, да р ов н и ца, нов ч и ћ а, а р хе о ло ш к и х а р т е фа к а т а и к њи жев н и х де - ла, у гла в ном б о г о слов ско -к а нон ске са д р ж и не, ко ји сви з аједно у к азују на од нос вла дарâ и над вла дарâ пре ма Цр кви и цр кве ним ве ли ко до стој ниц и ма. У ов ом ра д у би ће оп и с а н ис т о ри ј ск и кон т екс т в ла да ви не но р т а м- б ри ј ског к р а љ а Е д б е р т а ( E a d b e r ht) и а р х и е п и ско п а Ек г б е р т а ( E c gb e r t), од но сно ана л изом в ла дар ск и х по вељâ, бо го слов ск и х сп исâ и новч и ћâ биће з а к љу че но к ак а в је био од но с в л а д а р а п р е м а Ц р к ви у а нглос а кс онској Ен гле ској у пр вој по ло ви ни 8. ве ка. Ед берт Нор там бриј ски је на власт до шао 737/738. го ди не, ка да је аб дици рао ње гов ро ђак Ке ол вулф (Ce ol wulf ), ко ји се од мах за мо на шио у ма насти ру у Лин дис фар ну [Ki rby 1991: 149; Yor ke 1990: 88; Hig ham 1993: 149]. Пр в о з а б е ле же но св е до ча н с т в о о т о ме да Ед б е р т же л и да по в ра т и св о јој ф а м и л и ј и в л а д а р с к о д о с т о ј а н с т в о ј е с т е о н о и з г о д и н е у H i s t o r i a Re gum An glo r um, ка да због ра та из ме ђу Пик та и Но р там бри ја на ца, Етел ба лд (Æt hel ba ld) к ра љ Ме р си је на па да Ед б е р т о ву з е м љу. Св р х а ов ог ра т а н и је нај ја сн ије одре ђе на у ис то риј ск и м из во ри ма, а л и Вулф наглашава да је тај рат во ђен због уби ства Ер дви на (Ea rd wi ne) [Wo olf 2005: 37], чи ји је отац био у п р о г он с т ву у с е в е р н и м к ра је ви ма по с ле по ра з а у г ра ђа н ском ра т у ко ји је во ђен го ди не. Вулф ов де си гур но ци ља на то да је из сев е р н и х к р а је в а у ко ји м а с у ж ив ел и П и к т и, по к р е н у т а з д ру же н а в ој ск а П и к т а и с лед б е н и к а п р о г о њ е ног Ер д ви но в ог оц а, к а ко би Ер д ви н био вра ћен на вла дар ски трон. Н а по че т к у в л а д а ви не Е д б е р т с е с у о ч ио с п р о т и в к а н д и д а т и м а и з ри в а л ск и х д и на с т и ја з а ме с т о в ла да ра т и х о с т рв ск и х п р о с т о ра. Вр ло је в а ж но н а по ме н у т и д а је у по л и т и ч к и м с у ко би м а и међуд ин ас т и чк и м б ор ба ма ве л и к у уло г у од и г ра ла и Ц р к в а, а да су по је д и не по р о д и це би ле ве з ане з а еп ископске к ат ед ре: пор од ица Ер д ви н би ла је у ве зи с Р и по ном, Офа и Кеолвулф с Лин дис фар ном, а епи скоп ска ка те дра у Хексаму подржава ла је он у пол ит и чк у с т рују која се бори ла п рот и в Л и нд исфарна [ Higha m 1993: 149; Yor ke 2006: ]. У ме ђу ди на стич ке су ко бе у пр вој по ло вин и 8. ве к а, у ме ша ла с е и Ц р к в а, од но сно ц р к ве н и ве л и ко до с т ој н и ц и ко ји с у, по р ед си м па т и ја, и о т в о р е но по ма г а л и не ке Едб е рт ов е п р от и вн ике. Ер двин, ко ји се сма тра си ном кра ља Едвул фа (Ead wulf) и де дом бу ду ћег к ра ља Ер д вул фа ( Ea rd w u lf ), пог ин уо је на бој ном по љу 740. г о д и не [ K i rby 1991: 150, 154; Yor ke 1990: 89]. Де сет го ди на ка сни је (750), Офа (Of fa), син кра ља Ал дфри та (Al dfrith), по стра дао је у бор би, а епи скоп лин дис фарн ски

109 413 Ки не вулф (Cyne wulf ), ко ји га је по др жа вао, укло њен је с епи скоп ске ка те - дре и су ђе но му је у Јор ку [Hig ham 1993: ; Kirby 1991: 150; Yor ke 1990: 89]. Ед берт, чи ји је брат био на епи скоп ској ка те дри у Јор ку, ужи вао је по др шку нор там бриј ског плем ства [Camp bell 2000: 103]. По сле шест г од ина и о св а ја њ а К ај л а, Ед б е р т је (756 ) по к р е н уо по ход п р от и в Брит а [Fo rsyth 2000: 29]; oко са ме ло ка ци је ове бит ке не сла жу се Фор сајт и Вулф, ко ји на во ди те зу да је бит ка би ла код Лич фил да у Мер си ји [Wo olf 2005: 39 40]. 2 Краљ Ед берт је 741. го ди не кли ри ци ма ар хи е пи скоп ске Цр кве Хрис т а Спа с а у Кен т е р б е ри ју омо г у ћ ио да р и ба ре у ре ци Лим не, а уз то им је дао по сед око па ра кли са Све тог Мар ти на и па шњак у ме сту Bi sc o p e s u u ic: Ego Ead briht rex, cog no men to Ea ting, pro sa lu te ani me mee con ce do e c cle sie Chr i st i in D o ro be r nia ca p t u ra m pi sci u m que ha be t ur in ost io f lu mi ni s cu i us no men est Li me nea, et par tem agri in qua si tum est ora to ri um san cti Ma r t in i, c u m d om ib u s p is c at or u m e t q u art a m p a rt e m a r at r i c i rc a e u nd e m lo c u m et pa sc ua... iu men to r u m iu xta mara sc u m qui di ci t ur Bi sco pe su u ic, u sque a d sil ua m q u e a pp e ll at u r R h i p e t u s q u e a d t e r m i n o s S u t h s a x o n i e, r e g i m e n ha ben te ec cle sie be a te Ma rie que ha be tur apud Li mi ne Cut hbe r to ar chi e pi sco po t u n c te m p o r i s a b b a te (по ве ља S 1611). 3 Њ е г ов да р кен т е р б е ри ј ској Ц р к ви ука зу је на до бар од нос др жа ве и Цр кве на по чет ку ње го ве вла да ви не [St eve n son 1914: ]. Ина че исти слу чај био је и у Есек су, где је краљ Св е фр ед (Swa e f r e d) да ри в а о Ц р к ву у Лон до н у (по в е љ а S 1787), 4 за тим у Ме р си ји, ч и ји је к ра љ Ет ел ба л д та ко ђе да ри вао лон дон ск у Ц р к ву (по ве ља S 1788). 5 Ед бе р т је абд и ц и рао 758. год ине 6 [Ir vi ne 2004: 39] и оти шао је у ма настир ко ји је био са гра ђен уз Са бор ну цр кву у Јор ку, где је и умро 768. г о д и не 7 [Ir vi ne 2004: 39; Kirby 1991: 150]. Ар хи е пи скоп Ек гберт је, две го ди не пре не го што је ње гов брат Ед берт по стао вла дар, по стао ар хи е пи скоп у Јор к у. Дво ји ца браће су радила заједно на р е ша в а њу м но г и х ц р к в е н и х п р о бле ма, а по с е б но на в ра ћ а њу ц р к в е не имо ви не у ру ке вла дар ске по ро ди це. Ек гберт је био син Ете, ко ји во ди поре кло од ро до на чел ни ка владарске породице у Берникији. У Риму је руко - по ло жен за ђа ко на. У ис т о ри ји а н гло са к сон ске Ц р к ве по с т о ји не до у м и ца д а л и је Екг б е р т био п р ави у чен и к Б еде Ве не р а би л и с а ( Be d a Ve ne r a bi l i s, 2 Краљ Ед берт (у 18. го ди ни сво је вла да ви не) и краљ Пик та по ве ли су вој ску на град Дам бер тон. Иа ко су Бри ти пр во при ста ли на по ну ђе не усло ве 1. ав гу ста, по сле са мо де сет да на уни ште на је це ла брит ска вој ска. 3 Д а р ов н и ц а п р е у з е т а и з б а з е д и г и т а л и з о в а н и х д а р ов н и ц а а н г л о с а к с о н с к и х в л а д а р а [The Elec tro nic Sawyer. Оnline ca ta lo gue of An glo-sa xon char ters]. 4 Д а р ов н и ц а п р е у з е т а и з б а з е д и г и т а л и з о в а н и х д а р ов н и ц а а н г л о с а к с о н с к и х в л а д а р а : [Владарска по ве ља S 1787 (2006)]. 5 Д а р ов н и ц а п р е у з е т а и з б а з е д и г и т а л и з о в а н и х д а р ов н и ц а а н г л о с а к с о н с к и х в л а д а р а : [Владарска по ве ља S 1788 (2006)]. 6 [757] Her Ead berht Norðhymbra ci ning feng to scære, Osulf his su nu feng to þam ri ce ri xa de.i. ge ar, hi ne of slo gon his hi wan on. 7 [768] Her for ðfer de Ead berht Ea ting on. У Х р о н и к а м а С и м е о н а и з Д а р а м а н а в е д е н о је да је Ед берт умро 768. го ди не и да је са хра њен у са мом хра му по ред свог бра та Ек гбер та, ко ји је умро две го ди не ра ни је (766).

110 ) или је био са мо за до јен ње го вим де ли ма [Bla ir 1970: 23]. Ипак, оста ло је све до чан ство да су се њих дво ји ца ви де ли у Јор ку 733. го ди не. Го ди ну пре тог до га ђа ја [Yor ke 1990: 188, n. 107], 8 Ек г б е р т је и ме но в а н а л и не и х и ро т о н и са н за п р вог ар х и е п и ско па у Јор к у, а та к ву од л у к у је до нео та да ш њи в ла дар у Нор та м бри ји, Ке ол вулф ко ји је по т и цао из ис т е в ла да р ске фа м и л и је к а о и Ек г б е р т и Ед б е р т. Б е да Венер абил ис ист иче да Ек гберт тре ба сво ју ду хов ност да до ве де до са вр шен ства и да му стар о з а в е т н и п ри ме ри по с л уже к а о и деа л у т ом п р о це с у. Аd fir mum usque f i ne m p e r d u c e re c on te n d a. S cio n a m qu e n on n ul lo s h u ic n o st ra e e x h or ta t i o ni m u l t u m c o n t ra d ic t u ro s [Epist ola a d Ecgb e r t u m (734) in Whi te lock 2002: 805]. Бе да на гла ша ва да би ово пи смо би ло и ду же да се Ек гберт ба вио пле мић ким и вла дар ским на ви ка ма: пи јан ством, пре је да њем, оп сед нут о ш ћу нов цем и о с т а л и м г р е си ма. Ce te r u m si de e br ietate, c o mme ssat ione, lu x u r ia, e t ce ter i s h u i u smo di con ta g i o ni b u s pa r i ra t i o ne voluer im u s, e pistolae mo dus in im men sum e x ten de re tur [E pi sto la ad Ec gber tum in Whi te lock 2002: 806]. У овом пи сму се ви ди да Бе да с аспек та ду хов ног учи те ља пи ше по с ла н и ц у Ек г б е р т у. О н у по з о ра в а Ек г б е р т а да ће да т и од г о в ор Хри с т у на Стра шном су ду ако се не по тру ди да ре фор ми ше Цр кву на Бри тан ском о с т р ву. Да к ле, Б е да д и ја г но с т и к у је п р о бле ме у Ц р к ви на Ос т р ву у п р в ој по ло ви ни 8. ве ка (те ри то ријално превелике епархије, недовољно образо - в а њ е к л и р и к а и нов ч а н а н а д ок н а д а з а п а с т и р с ке о б р е д е) и о с т а в љ а у ама нет Ек гбер ту да све то ис пра ви [Da r by 2014: 20]. Да кле, ово пи смо је о с т ало к а о све до ча н с т во в ре ме на у ко ме Б е да Ве не рабил ис oкончава свој з е ма љ ск и ж и в о т, а Ек г б е р т к а о п р в о је ра рх Ц р к в е у Јор к у по ч и њ е св о ју в ла да ви н у [ Ve ne r a bi l is Ba e d a e, Hi sto r i a m e c cle si a st i c a m gen tis An glo r u m, ed. Plu m me r 2002: V, 25]. 9 К а ко и на с т а в љ ач Б е де Ве не ра би л и с а на в о д и, па па Гри г о ри је III по с ла о је Ек г б е р т у па л и ју м (a c c e p to ab a p o sto li c a se de p al lio), као сим вол ар хи е пи скоп ске слу жбе и мо ћи 735. го ди не. По што је Ед бе р т не д уг о з ат и м пос т а о в ладар, браћ а су почела да раде си мфон и чно н а у р е ђ е њу од но с а д р ж а в е и Ц рк в е, односно д а и ц рк в ене и в л ад а рске по сло ве ре ша ва ју за јед но. Њихов заједнички рад је постао трн у оку папској вла сти, па је епи скоп Ри ма, Па вле I ( ) за бра нио да се цр кве на з е м љ а в р а ћ а у ру ке в е л и к а ш а и в л а д а р а ко ји би онд а конт р ол ис ал и т у с по р н у з ем љу [C a r t u l a r i u m S a x o n i c u m ed. Birch, 1885; W h it elo ck 1979: ; Yor ke 1990: 91], ка да је на стао и про блем с ма на сти ри ма. Бра ћа с у з а јед но р а д и л а и н а поп р ав љ ању однос а и змеђу Ц рк в е и в л ад а рске по ро ди це на свим ни во и ма, па се мо же ре ћи да су на тај на чин по ста ви ли ја ке т е ме љ е з а до бр е од нос е и змеђу Ц р к в е и д рж ав е у а нглос а кс онској Е нгле ској, који ћ е т р ајат и д о с лом а г о д и не и ко н ач не п р е в л а с т и Нор ма на на Бри тан ском остр ву. Екгбертови про бле ми с ма на сти ри ма у ње го вој ар хи е пи ско пи ји про - из ла зи ли су из прак се да је јед на вла дар ска ку ћа осни ва ла ма на стир и у 8 Иа ко Бар ба ра Јор ки го во ри да је то би ло 734. го ди не, Yor ke Kings, 188, но та 107; оста је у исто ри ји пре те жни је ми шље ње да је то име но ва ње би ло 732. го ди не. 9 A n no ab i n ca r n a t i o ne D o m i n i D CCX X X V et E c gb e rht e pi sc o pi u s, a c ce p t o ab ap o st o l i ca se de pal lio, et Ba e da presbyter obi it.

111 415 њ е м у ор г а н и з о в а ла ц р к в е н и ж и в о т, т а ко да је п р ед с т а в н и к т е в ла да р ске к у ће био и г у ма н и л и и г у ма н и ја у ма на с т и ру, а ч ла но ви по р о д и це би л и су мо на си у истом ма на сти ру, као што је то већ био слу чај у Га ли ји [Röckelein 2008: ]. Та да је за че та прак са тзв. по ро дич них ма на сти ра на Бри тан ском остр ву, чи ји су се игу ма ни, ко ји су би ли у срод ству с вла дари ма, бри ну ли о цр кве ној имо ви ни као о сво јој лич ној, за то што су у претход н и м пе ри о д и ма њи хо ви п р е ц и по к ла њ а л и по р о д и ч н у з е м љу Ц р к ви. На тај на чин, вла дар ске по ро ди це су до ла зи ле по но во у по сед те цр кве не и мо ви не. Та ко је в ла да р ск а д и на с т и ја до ла зи ла у по с ед з е м љ е ко ју н и је мо ра ла да п ри ка зу је вр хов ном в ла да ру [ Fan ning 1991: 22 23] 10 у а н гло са к- сон ској Ен гле ској [Mayr-Har ting 1991: ]. С дру ге стра не, би ло је и и г у ма на ко ји с у би л и у не по с р ед ној в е зи с Р и мом, т е је по с ле по ме н у т е пап ске од л у ке до ш ло до су ко ба из ме ђу ри м ског у т и ца ја и ан гло сак сон ск и х в ла дара. О јед ном д ру г ом п ро бле м у п и ше Бе да Ве нерабил ис у помен ут ом п и см у а р х и е п и ско п у Ек г б е р т у [ Bla i r 2010: 131], 11 а то је про блем ве ли ке еп а р х и је. Ек г б е р т н и је пос л уш а о Б ед у по в о дом де љ е њ а св о је еп а р х и је [Mayr-Har ting 1991: ] и за др жао је ста ње ко је је за те као у Јор ку. З б ог в е л и ч и не е п а р х и је, св оје вик а рне е п ископе, н ал и к помоћн иц им а, и ма л и с у а рх и је р е ји у Хек с а м у, Л и н д ис фа р н у и Ви т хорн у [C u bit t 1999: 1222]. По ред оста лог, у на ве де ном пи сму Бе да ис ти че личности, раније прем и н у л и х, еп и ско па Еде на (A id a n) и К атб е рт а (C uthb e r t) к а о еп и скоп ске иде а ле и на тај на чин ука зу је Ек гбер ту на про бле ме ко ји су се та да уо чав а л и у мо на ш к и м з а јед н ицама, а л и и ме ђу еп и ско п и ма у а н гло са к с он ској Ен гле ској, т а ко да он на гла ша в а да т р е ба с ле д и т и п ри ме р д в о ји це по ме - н у т и х а р х и је р е ја. Ар хи е пи скоп Ек гберт је по слу шао Бе ду Ве не ра би ли са да је нео п ходно да кли ри ци бу ду обра зо ва ни, па је осно вао шко лу у Јор ку у ко јој су о бра з о в а не г е не ра ц и је бу д у ћ и х св е ш т е н и к а, мо на х а и м и си о на ра, а л и и бу д у ћ и в ел ик а ш и и в ла да ри и з ра зн и х о бла с т и а н глос а к с онске Енглеске [Bla i r 2010: 144]. 12 У т ој ш кол и је о ф ормљ ена библ иот ек а, која је в еома 10 Ап со лут на власт или до ми на ци ја јед ног кра ља (b r e t w a l d a) мо же се сма тра ти за инс т и т у ц и ју ко ја је к а р а к т е р и с т и ч н а з а п е р и од а н г л о с а к с он с ке Е н г л е с ке; и у једно јед а н од а с п е к а т а ко ји с т в а р а ј у и с т о р и ј у е н г л е с ко г н а р о д а. С т и в е н Ф а н и н г к а же д а п о с т о је в а љ а н и раз ло зи да се овај по јам пре ве де са о п ш т и в л а д а р или с в е в л а д а р, за то што је bryten п р и д е в у гер ман ском је зи ку и зна чи ш и р о к, а з а т и м Ф а н и н г н а в о д и н е ко л и ко с и н т а г м и ко је с у и з - ве де не уз по моћ овог при де ва b r i d u n g i w a l d (в е л и к и в л а д а р), bryten grund (ш и р о к а з е м љ а), b r y t e n r ic e (ш ир о ко к р а љ е в с т в о), и b r y t e n c u n i n g (в е л и к и к р а љ). По ја м b r e t w a l d a с по м и њ е с е са мо у јед ном ана лу (827. го ди на) у А н г л о - с а к с о н с к и м х р о н и к а м а, ка да се го во ри о кра љу Ег бер ту из Ве сек са, ко га А н а л и од ре ђу ју као осмог по ре ду b r e t w a l d a на Остр ву. 11 Пи смо E p i s t o l a a d E c gb e r h t u m e p i s c o p u m на пи са но је 734. го ди не и до но си не кол и ко би т н и х де т а љ а: Б е да Ве не ра би л ис п р е по ру ч у је Ек г б е р т у да р е ф ор м и ше Ц р к ву и у т и че на жи вот кли ри ка, али и да сâм чи та спис Па с т и р с к а б р и г а п а п е Гр и г о р и ја В е л и ко г, ш т о на во ди на то да Бе да са ве ту је Ек гбер ту да он жи ви у скла ду са Је ван ђе љем, али и да је рархиј ски ус тр о ји Цр кву чи ји је пр во је рарх, на осно ву пла на па пе Гри го ри ја Ве ли ког. О овој не ми нов но сти об но ве цр кве ног жи во та у пр вој по ло ви ни 8. ве ка пи ше и Џон Блер. 12 Пи тер Хан тер Блер ову шко лу по ре ди са ма на стир ским шко ла ма у по зна тим ан гло - сак сон ским ма на сти ри ма у Вер ма у ту и Џе роу. Та ко ђе је овај исто ри чар на гла сио да је би - бли о те ка ко ја је уста но вље на у Јор ку по ста ла узор за све би бли о те ке За пад не Евро пе у том п е р и о д у.

112 416 бр зо постала јед на од нај бо га ти јих на про сто ру це ле тадашње Западне Европе и по ста ла обра зац бу д у ћ и м би бл и о те ка ма по себ но на те ри то ри ји Ф ранач ке др жа ве. Уз то, ути цај Јор ка је ши рио и Ал ку ин (Al cuin) [Hindley 2006: 85], ко ји је био ђак у овој шко ли и ко ји је про свет но-обра зов ни си стем из ове шко ле пре нео у Ахен, на двор Карла Вели ког. По ред А л ку и на, по ла зници ш ко ле у Јор к у бил и су и Л иудге р ( Liudger), п р ви ар х и е п и скоп у М и н с те ру, за тим Алу берт (Alu berth), епископ у Немачкој и многи други англосаксонски ми си о на ри, ко ји су про по ве да ли хри шћан ство и је ван ђе ље на про сто - ри ма данаш ње Не мач ке, Бел г и је, Хо лан д и је, и на тај на ч и н ш и ри л и у т и цај шко ле из Јор ка у Фра нач кој др жа ви кра јем 8. и по чет ком 9. ве ка. Ек г бе р т је по с тао, 739. г о д и не, нај с та ри ји ж и ви ар х и је реј у та да ш њој ан гло сак сон ској Цр кви, те је ње гов спис Di a lo g us ec cle si a st i cae in st i tu t i o nis, ко ји је си г у р но на с тао по сле 735. г о д и не, под у т и ца јем Бе д и н и х са ве та да се Ц р к ва ре фор м и ше, мо ж да и ма о з а ц и љ да бу де опш т еобавезујућ и з а це лу ан гло сак сон ску Цр кву, а не са мо да бу де шти во за све ште но слу жит еље у ар х и е п и ско п и ји у Јор к у [ Ryan 2012: 41 60]. По ме ну ти спис био је ка нон ски обра зац за мно ге про бле ме у цр кве ној и па ро хиј ској прак си, а то зна чи да је овом књи гом Ек гберт за кон ски од ре дио евентуалне дисциплинске пре кр ша је за клир и вер ни на род. У овом спи су од ре ђе не су проце ду ре за п ри ст у пање к л и ру, а л и и за из оп ш те ње из к л и ра, за т и м за д и сц и п л и н ске и мо рал не пре кр ша је у ма на сти ри ма, за слу жбу кли рика у државним судо - ви ма, и за мно ге дру ге про бле ме у све ште нич кој слу жби и за пи та ња одно са све ште ни ка и дру штва, али та ко да мо на шка слу жба ни је тре ти ра на као не ш т о у з ви ше н и је у а н гло са к сон ском д ру ш т ву у 8. ве к у [Co a tes 1996: ]. Та ко је Ек гберт ис пу нио и тре ћи Бе дин пред лог за ре фор му у Ц р к ви. Да к ле, ос та ло је са мо да Ек г бе р т т е ри т о ри ја л но у ре д и епар х и је у а н гло са к сон ској Ц р к ви, и на тај на ч и н ис п у н и и п ла н па пе Гри г о ри ја Ве - ли ког из 7. ве ка за је рар хиј ско устрој ство Цр кве на Бри тан ском остр ву. У кон т е к с т у р е ф о р м и у Ц рк ви, м ног и сп иси (з б о рн иц и ц рк в ен и х к а но на Col le c t io ca no n u m Wigornie nsi s; сп и си о ис по ве да њу и п ра ш т а њу гре хо ва тзв. Pa e ni ten ti a le Ecgberhti, за тим Confessionale Egberti) [Wormald 1999] из 8. и 9. ве ка п ри п и си ва н и су ар х и е п и ско п у Ек г бе р т у, а л и н и је до - ка зана њихова ау тен тич ност. То мно штво ка нон ских списа доказује колико је Ек гберт био ва жан за ан гло сак сон ско пре да ње и за од но се Цр кве и дру штва у раз дољ бу у ко јем је жи вео, али и у ка сни јим вре ме ни ма [De Grego r io 2014: 209]. * * * У т о к у Ед б е р т о в е в ла да ви не м но г о је до к а з а ко ји по к а з у ју ја к у в е з у и симфоничан однос између владара и црквених великодостојника у Енглеској, а то мо же да се очи та у по ве ља ма, да ров ни ца ма, на ко ва ном нов цу и у Анг л о - с а кс онс кој х р он иц и, к а о р еле в а н т ном ис т о ри ј ском и з в о ру и з т ог пе ри о да [An glo-s a xon Chro nic le 2001: 45]. 13 Ек г бе р т ов у т и цај као ар х и- 13 An no dccxxxvi ii [738] Her Ead brith Ea ting, Ea ta Le od wal ding feng to Norðhymbra ri ce [ he old. x x i. gear a] h i s b r oþ or wæ s E cgb r i ht E at i ng æ rc e bi s c e o p, h i r e s t at b e ge n on E o fe r w ic c e a s t r e on anum por ti ce.

113 417 е п и ско п а Јо рк а, н а в л ад ар е у а нглос а кс онској Енглеској био је в ел ик и. По ред по ли тич ког ста ту са, он је био лич ност ко ји је био у ве зи с оста лим пр во је рар си ма на Бри тан ском остр ву, али и на кон ти нен тал ном де лу Запа д не Ев р о пе, по с е б но с а н гло с а к с он ск и м м и си о на ри ма, ш т о до к а з у је и пи смо Бо ни фа ци ја ко ји од Екгберта тражи помоћ против Етелбалда, краља Ме рсије [ H i nd ley 20 06: 143]. Добар однос ове д војице а нглоса ксонск и х п р во је ра ра х а по к а зу је и т о ш т о је Б он и фа ц и је по т ра ж ио Ек г б е р т у к њи г е Б е де Ве не ра би л и с а к а ко би мог а о да поучав а паг а нске нар оде, а т акође и св е до ча н с т в о да је Б о н и фа ц и је Ек г б е р т у по с ла о да р о в е [ Bla ir 2010: 165]. Поред повеља и да ров н и ца ко је су ра н и је оп и са не и у ко ји ма се ја сно ви д и к а ко в ла да р ск а по р о д и ца по ма же Ц р к ву и у м но ж а в а ц р к в е н у и мо ви н у, па па Па вле I ша љ е п и смо Ед б е р т у и Ек г б е р т у у ко ме и х о б о ји ц у п р е ко - р е в а з а с а мо в о љу. П а па на р е ђу је к ра љу и а р х и е п и ско п у да в ра т е од у з е т у ма на с т и р ск у зе м љу и г у ма н у Фо т ре д у ( Fot h re do) ко ја је дат а Мол у ( Mol l), в е р о в ат но бу д у ћем к ра љу Ет е л в а л д у Мо л у (Æt hel wa ld Mol l), ш т о у к а з у- је на т о да је у т о к у Ед бе рт ове в ладавине би ло кон фи ск а ц и је з а п у ш т е н и х ц р к в е н и х по с е да [Re ge sta I: 277]. 14 Оста ло је и Ал ку и но во све до чан ство за ко га је до ба Ек гбер та и Едбер та срећ но до ба у Нор там бри ји, јер су краљ и епи скоп вла да ли у хармо ни ји та ко што је је дан вла дао у Цр кви, а дру ги у кра љев ству: Te m p o ra t u n c h u i u s f u e ra nt Fe li cia ge nt i s, qua m re x e t pra e s ul c on c or di i u re re ge b a nt: hic i u ra e c cle si a e, re x il le ne go t ia reg ni [Al cuin, PL 101: ; God man 1982; God man 1980: 33 55; Dol be au 1982: 26 30]. По р ед п и с а н и х ис т о ри ј ск и х и з в о р а, о с т а о је до к а з до б р ог од но с а и з ме ђу в ла да ра Ед б е р т а и п р в о је ра р х а Ек г б е р т а и з н у м и зма т и ч ког кор - пу са тог раз до бља. Као пр во, на нов чи ћу из њи хо вог до ба уре за ни су (на аве р су и ре вер су) краљ Ед берт и ар хи е пи скоп Ек гберт [Wo od 2008: 23 30] (ц р к в е н и в е л и ко до с т ој н и к је п ри к а з а н на р е в е р су у т ра пе з о и д ном к и л т у с кр сто ви ма до зе мље у обе ру ке, а из над оног у ле вој ру ци ко ји је у це н т р а л ном де л у нов ч и ћ а у п ис ано је Е к а о п р в о с ло в о и ме н а Ек г б е р т [EC GBERHTH], док сло ва иду до дна кр ста и за у зи ма ју гра нич ни про стор ле ве стра не нов чи ћа, док је на аве р су у цен трал ном де лу пред ста вљен крст око ко јег су сло ва кра ља Ед бер та) [Gan non 2003: 92; The De Wit Col lec tion of Me di e val Co ins 2007: 110]. 15 И з на ра т и вн и х и з во ра, и з п исама, и з н ум измат и чк и х арт ефак ат а, и з периода п рве по ло ви не 8. ве ка за па жа се до бра са рад ња владара с ц рк ве ним в е л и ко до с т ој н и ц и м а у а нглос а кс онској Енглеској, која је конс т а т ов ан а 14 E c gb e r ht o a rch i e pi sco p o et E a d b e rcht o reg i ( Nor th a nl iun ibror u m) sc r ib e n s rege m hor t at u r, ut tria mo na ste ria For thre do ab ba ti abla ta re sti tu at. 15 О п и с н ов ч и ћ а н а п и с а н н а о с н о в у ц р т е ж а п р о ф. Ме т к л а ф а и ф о т о г р а ф и је н ов ч и ћ а у: [Gan non 2003, 92, Fig ]; Pic tu res of Co ins of the UK, Clayton Tony [Clayton Tony (2010). Pic tu res of Co ins of the UK]; T h e D e Wi t C o l l e c t i o n o f Me d i e v a l C o i n s, ed. Fritz Ru dolf Künker GmbH & Co. KG, Osna brück 2007, 110 (при ка за на су три та ква нов чи ћа: S 439 A: Крст и н а тп и с E O T BER E ht V T, R : с т а ј а ћ а ф и г у р а е п и с ко п а E C G BE R ht H с а к рс т ов им а, т еж ин е 0,997 gr; S 440 A: Крст уо кви рен вен цем и нат пис EOT BE REHTVS, R: ста ја ћа фи гу ра еписко па EC GBERTH са два кр ста, те жи не 1,066 gr; S 441 А: Крст и нат пис EOT BE REhTVF, R: ста ја ћа фи гу ра епи ско па EC GBERhT са два кр ста, те жи не 0,930 gr).

114 418 на Бри тан ском остр ву, али и на про сто ри ма За пад не Евро пе на ко ји ма су про по ве да ли ан гло сак сон ски ми си о на ри ко ји су одр жа ва ли ве зу са влада ри ма и ви с о ком је ра р х и јом у а н гло с а к с он ској Ен гле ској. * * * Ед берт је био краљ Нор там бри је од 737/738. до 758. го ди не, а ње го ва в ла да ви на је сх ва т а на и т у ма че на к роз ве ко ве ка о по вра т а к и м пе ри ја л н и м же ља ма и хте њи ма ка кве су има ли нор там бриј ски вла да ри у 7. ве ку, а с дру ге стра не, у том пе ри о ду је очит и еко ном ски раз вој се вер ног де ла Британ ског остр ва. Иа ко је Ед берт имао ве ли ке уну тра шње про бле ме, јер je не ко л и ко п р о т и в к а н д и да т а з а ме с т о в ла да ра би лo пе р ма нен т на опа снос т, он је свој ста тус по твр дио у неколико битака у којима је поразио непосредне ри ва ле за п ре с т о, т е на с т а вио са мо с т а л но да в ла да. Год ине 758. Едбе р т је аб ди ци рао у ко рист свог си на Освул фа (Oswulf) и за мо на шио се у Јор ку, где је на ар хи е пи скоп ској ка те дри био ње гов брат Ек гберт. И тај чин пока зу је да је по ро дич ни од нос из ме ђу ове дво ји це ве ли кодо стојника био једна од нај ч в р ш ћ и х к а ри к а у не п р е к и н у т ом ла н ц у бл и ск и х од но с а д р ж а в н и х и цр кве них вла сти у пр вој по ло ви ни 8. ве ка. Ар хи е пи скоп Ек гберт је умро 19. но вем бра 766. го ди не и са хра њен је у Са бор ној цр кви у Јор ку. То ком це лог ње го вог ар хи е пи скоп ског слу жбо - ва ња, Ек г бе р т је у на ро д у до ж и в ља ва н ка о ц р к ве н и ре фор ма т ор, а с ис т ом п р а к с ом је н ас т ав љ ено и пос л е њ ег ов е с м р т и, ш т о д о к а з у ју и т в о р ц и к а но на и д и сц и п л и н ск и х од р ед би з а а н гло с а к с он ск и к л и р и на р од, ко ји с у св о је сп и с е п ри п и си в а л и Ек г б е р т у, би ло да с у т и сп и си на с т а ја л и на Британском остр ву или на кон ти нен тал ном де лу За пад не Евро пе. За кључу је се да је Ек гберт био у слу жби Цр кве на ка нон ском, дог мат ском, па с т и р ском и ег зе г е т ском по љу, а с д ру г е с т ра не у односу п р ема д рж ави, вла сти ма и пре ма уоп ште ан гло сак сон ском дру штву имао је по моћ свог бра т а, к ра љ а Ед бе р т а. Уп раво ов ај по р о д и ч н и од но с т ра си ра о је п у т односа Ц р к ве и д р жа в не в ла с т и у а н гло са к с он ској Енглеској. Дак ле, врло бли ски однос властодршца и првојерарха у ка сни јем пе ри о ду на Бри танском о с т р ву, до к а з је да је на с т а в љ е но п р е да њ е ко је је з а че т о у пе ри о д у прве по ло вине 8. века у Нортамбрији и Јорку. С друге стране, однос цркве - не и д р ж а в не и мо ви не ус т р о јен је у ра н и јем пе ри о д у, а у ра з до бљу к а да су де ла ли Ек гберт и Ед берт са мо је усме рен ка то ме да по ро ди ца, од но сно в ла да р ск а к у ћ а од л у ч у је о и мо ви н и Ц р к в е и д р ж а в е. Је да н од нај б о љи х при ме ра за то су по ро дич ни ма на сти ри, на чи јем је че лу био игу ман бира н и з в ла да р ске по р о д и це, ко ји је с а ра ђи в а о с а р о ђа ком, ко ји је в ла да о обла сти ма у ко ји ма је био ма на стир. При мер сим фо нич ног од но са цр кве не и др жав не власти у англосаксон ској Ен гле ској у пр вој по ло ви ни 8. ве ка, од но сно при мер Ек гбер та и Едбер та, може да посл уж и и за ра зумевање и ч итање касн ији х историјск и х фе но ме на у ис т о ри ји Ц р к ве и д р ж а ве у За па д ној Ев р о п и, по се б но к а да се а н а л изир а ф ено мен и н в е с т и т у ре. Д а к ле, п р ед ло жено ист р аж ив ањ е с а сво ји м за к љу ч ц и ма и об ја ш ње н и м х и по т е за ма мо же да по сл у ж и као п р ви ко ра к у п р о це с у а на л и зи ра њ а фе но ме на и н ве с т и т у ре и свим евен ту алним за кључ ци ма у ка сном сред њем ве ку у За пад ној Евро пи.

115 419 Ц И Т И РА Н И И З ВО РИ И Л И Т Е РА Т У РА A l c u i n, Ve r s u s d e p a t r i b u s e t s a nc t i s E ub or ac e nsi s e c c le si a e (PL 101, ). In: God man Pe ter (1982), Al cuin. The Bis hops, Kings, and Sa ints of York. Ox ford me di e val texts, Ox ford: OUP. Bla ir, Pe ter Hun ter (1970). The World of Be de. Cam brid ge, UK: Cam brid ge Uni ver sity Press. Bla ir, Pe ter (2010). In tro duc tion to An glo-sa xon En gland. Cam br id ge Uni ver sit y Press; 3 rd edi tion. Camp bell, Ja mes (2000). The An glo-sa xon Sta te. Lon don: Ham bel don. C a rt ul ar iu m S a x on ic u m (1885). A Col lec tion of Char ters re la ting to An glo-sa xon Hi story. Lon don: Wal ter de Gray, ed. Birch. Co a tes, Si mon (1996). The Ro le of Bis hops in the Early An glo-sa xon Chu rch: A Re as ses sment. Hi s t o r y, 81: Cu bitt, Cat he ri ne (1999). Fin ding the For ger: An Al le ged Dec ree of the 679 Co un cil of Hatf i eld, T h e E n gli s h Hi s t o r i c a l Re v i e w, 114: Darby Pe te ra and Wal lis Fa ith (2014). The Many Fu tu res of Be de. In: Be de a n d the Fu t u re. Eds. Pe ter Darby, Fa ith Wal lis, Stu di es in Early Me di e val Bri tain and Ire land, Ro u tled ge. De Gre go rio, Scott (2014). Vi si ons of Re form: Be de s La ter Wri tings in Con text. In: Be de and the Fu t u re. Eds. Pe ter Darby, Fa ith Wal lis, Stu di es in Early Me di e val Bri tain and Ire land, Ro u t le d ge. Dol be au, Fran co is (1982). La tra di tion tex tu el le du poe me d Al cuin sur York, Mitte llateini sc h e s Ja h r b u c h, 17: E n gli s h Hi s t o r i c a l D o c u m e n t s c (1979). ed. D. Whi te lock, Lon don and New York: Ro u t le d ge. E p i s t o l a a d E c gb e r t u m (2002). E n gli s h Hi s t o r i c a l D o c u m e n t s, Ed. D. Whi te lock, Lon don and New York: Ro u tled ge. Fan ning, Ste ven (1991). Be de, Im pe ri um, and the Bret wal das, S p e c u l u m, 66(1): Forsyth, Kat he ri ne (2000). Evi den ce of a lost Pic tish so u r ce in the His t or i a Reg u m Anglor u m. In: Si mon Taylor (ed.), Kings, cle rics and chro nic les in Sco tland, : es says in h o n o u r of Ma rjor i e O g ilv i e And e rs o n o n t h e o c c a si o n of h e r n i n e t i e t h b i r t h d a y. Du blin: Fo ur Co urts Press. Gan non, An na (2003). T h e Ic o n o g r a p h y o f E a rl y A n glo - S a x o n C o i n a ge, Sixth to Eight Centu ri es, Ox ford Uni ver sity Press. God man, Pe ter (1980). The Tex tu al Tra di tion of Al cu in s Po em of York, Mi tt e ll at ein i s c h e s Ja h r b u c h, 15: Hig ham, Nic ho las (1993). The King dom of Nort hum bria AD Stroud: Sut ton. Hig ham, Nic ho las J., Mar tin J. Ryan (2013). The An glo-sa xon World. Yale: Yale Uni ver sity Press. H i n d ley, G e of f r ey ( ). A Bri ef Hi story of the An glo-sa xons: The Be gin nings of the En glish Na t i o n. New York: Car roll & Graf Pu blis hers. Ir vi ne, Su zan (2004). The An glo-sa xon Chro nic le MS E, The An glo-sa xon Chro nic le: A Coll a b o r a t i v e E d i t i o n. Cam brid ge: D.S. Bre wer. Kirby, Da vid Pe ter (1991). The Ear li est En glish Kings. Lon don: Un win Hyman. Mayr-Har ting He nry (1991). The Co ming of Chri sti a nity to An glo-sa xon En gland. Un ive rsit y Park, PA: Pennsylva nia Sta te Uni ver sity Press. Röckelein, Hed wig (2008). Fo un ders, Do nors, and Sa ints: Pa trons of Nuns Con vents. In: Crown and Veil: Fe ma le Mo na sti cism from the Fifth to the Fif te enth Cen tu ri es. Jef frey F. Ham bur ger, Su san Mar ti eds., Co lum bia UP, New York. Ryan, Mar tin (2012). Ar chbis hop Ec gberht and his Di a lo gus. In: Rum ble, Ale xan der R. Le a ders of the An glo-sa xon Chu rch From Be de to Sti gand. Wo od bri de, UK: Boydell Press. Ste ven son, Wil li am He nry (1914). Trinoda Necessi tas, English Historical Review, 29: T he An glo - S a xon Chro nic le (2001). A Col la bo ra ti ve Edi tion, vol. 5 MS C, ed. Kat he ri ne O B rien O Ke ef fe, C a m b r id ge. The De Wit Col lec tion of Me di e val Co ins (2007). Ed. Fritz Ru dolf Künker GmbH & Co. KG, Osna brück.

116 420 Ve ne r a bi l i s Ba e d a e (20 02). Hi st o r i a m e c cle si a st i c a m ge n t i s An glo r u m. E d. C a r o lu s Plu m me r, A. M [Re print of the ori gi nal edi tion pu blis hed by Oxo nii, 1896], Gor gi as Press. Wo od, Ian (2008). Thrymas, Sce at tas and the Cult of the Cross, Two De ca des of Di sco very, Stu di es in Early Me di e val Co i na ge 1, Wo od brid ge, UK: Boydell Press. Wo olf, Alex (2005). Onu ist son of Uur gu ist: tyran nus car ni fex or a Da vid for the Picts? In: Da vid Hill & Mar ga ret Wort hing ton (ed.), Aet hel bald and Of fa: two eighth-cen tury kings of Mer cia ( Br i t i sh A r ch a e o lo g i c a l Re p or t s, Br it i sh s e r i e s, no. 383). O x for d : A r ch a e o p r e s s. Wor mald, Pa trick (1999). The ma king of En glish law: King Al fred to the twelfth cen tury. Vol. I: le gi sla tion and its li mits, Ox ford: OUP. Yor ke, Bar ba ra (1990). Kings and King doms in Early An glo-sa xon En gland. Lon don: Se aby. Yor ke, Bar ba ra (2006). The Con ver sion of Bri tain: Re li gion, Po li tics and So ci ety in Bri tain c Lon don: Long man. Е Л Е К Т Р ОН С К И И З ВО РИ Вла дар ска по ве ља S 1787 (2006). До ступ но на: ter/1787. html. При сту пље но: Вла дар ска по ве ља S 1788 (2006). До ступ но на: ter/1788. html. При сту пље но: Clayton Tony (2010). Pic tu res of Co ins of the UK, Lin coln shi re, En gland. До ступ но на: w w w.c o i n s -of -t he -u k.c o.u k /pic s /h a m m /n o r t h /i n d ex.ht m l. П р и с т у п љ е но: The Elec tro nic Sawyer. Оnline ca ta lo gue of An glo-sa xon char ters (Вла дар ска по ве ља S 1611) (2006). До ступ но на: ter/1611.html#. При ступље но: OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R RE LA TI ON SHIP OF CHU RCH AND STA TE IN AN GLO-SA XON EN GLAND IN THE FIRST HALF OF THE 8 TH C E N T U RY: The Ca se of the King Ead berht (737/ ) and the Ar chbis hop of Ec gbert ( ) by I V I CA ČA I RO V IĆ Un i ve r sit y of B el g r a d e Fa culty of Ort ho dox The o logy Mi je Ko va če vi ća 11b, Bel gra de, Ser bia ic a i r o v SUM MARY: Ead berht was the king of Nort hum bria from 737/738 un til 758, and his re ign was un der stood and in ter pre ted thro ugh the cen tu ri es as a re turn to the im pe rial de si res and hints that the Nor tam brian ru lers had in the 7th cen tury. On the ot her hand, the eco no mic de ve lop ment of the nort hern part of the Bri tish Isles was ob vi o us in this p e r io d. A lt ho u g h E a d b e r ht h a d m a jo r i n t e r n a l p o l i t i c a l p r o ble m s, a s s e ve r a l c a n d i d a t e s for the po si tion of the ru ler we re a per ma nent dan ger, he con fir med his sta tus in se ve ral bat tles in which he de fe a ted the ri vals for the thro ne and con ti nued to ru le in de pen dently.

117 421 In the year of 758, Ead berht ab di ca ted for the be ne fit of his son and set tled down in York, whe re h is brot he r E c gb e r t wa s A r chbis hop. T h is a ct shows t h at t he pro d i g i o u s re la t i on sh ip bet we en the se two ru lers was one of the stron gest links in an un bro ken chain of clo se re la ti ons bet we en sta te and Church in the first half of the 8th cen tury. Ar chbis hop Ec gbert died in 766 and was bu ried in the Cat he dral Chu rch in York. Du ring his ar chbis hop servi ce, Ec gbert was seen as a church re for mer, but the sa me con ti nued af ter his de ath, as in di ca ted by the cre a tors of the ca nons and di sci pli nary pro vi si ons for the An glo-sa xon cle rgy and the la ity who at tri bu ted the ir wri tings to Ec gbert. It is con clu ded that Ec gbert was ser ving the Chu rch in the ca no ni cal, dog ma tic, pa sto ral, and exe ge ti cal fi elds. On t he ot he r h a nd, c on c e r n i ng t he s t a t e, t he aut ho r i t i e s a nd A n g lo - Saxon s ocie t y, i n gener a l, had the help of his brot her, King Ead berht. It was this fa mily re la ti on ship that pa ved the way for the re la ti on ship bet we en the Chu rch and the sta te in An glo-sa xon En gland. Thus, a very clo se re la ti on ship bet we en the Ar chbis hop and the King in the la ter pe riod of the Bri tish Isles is pro of of the tra di tion that star ted in the first half of the 8th cen tury in Nort hum bria and York. On the ot her hand, the re la ti on ship bet we en Chu rch and sta te pro perty was esta blis hed in the ear li er pe riod, and in the pe riod when Ec gbert and Eadberht ru led, it is only di rec ted to the fa mily of the ru ling ho u se de ci ding on the pro perty of the Chu rch and the sta te. One of the best exam ples for this is fa mily mo na ste ri es, he a ded by a he gu men from the ru ling fa mily, who wor ked with a re la ti ve who ru led the are as in which the mo na stery was. This pa per analyzes ava i la ble hi sto ri cal so u r ces to de ter mi ne the re la ti on ship bet we en cle rgymen and ru lers in An glo-sa xon En gland in the first half of the 8th cen tury. The hi sto ri cal met ho do logy in this study will de scri be the re la ti on ship bet we en Chu rch and Sta te in An glo-sa xon En gland, on the exam ple of Ead berht, King Nort hum bria (737/ ), and his brot her Ec gbert, the first Ar chbis hop of York ( ). An exam ple of the symphony of church and sta te in An glo-sa xon En gland in the first half of the 8th cen tury is the exam ple of Ec gbert and Ead berht, that can ser ve to un derstand la ter hi sto ri cal phe no me na in the hi story of the Church and the sta te of We stern Eu ro pe, espe ci ally when analyzing the phe no me non of in ve sti tu re. Thus, the pro po sed re se arch with its con clu sion hypot he ses can ser ve as a first step in the pro cess of analyzing the phe no me non of in ve sti tu re and its even tual con clu sion in the la te Mid dle Ages in We s t e r n Eu r o p e. KEYWORDS: An glo-sa xon En gland, symphony of the Church and sta te, King Ead berht, Ar chbis hop Ec gbert, York, Po pe Paul I

118

119 Зборник Матице српске за друштвене науке / Matica Srpska Social Sciences Quarterly LXX, 171 (3/2019): ; Гајић, Александар М. / Gajić, Aleksandar M. UDC 316:929 Sombart W. UDC 94(100) 1914/ ОРИ Г И Н А Л Н И Н А У Ч Н И РА Д У Т И Ц А Ј Т Р ГО ВА Ц А И Ј У Н А К А ВЕР Н Е РА ЗОМ БА Р ТА Н А КОН Ц И П И РА ЊЕ Г Е О ПО Л И Т И Ч КОГ Д У А Л И ЗМ А Т Е Л У РО К РА Т И Ј Е И ТА Л А СО К РА Т И Ј Е АЛЕК САН ДАР М. ГА ЈИЋ Ин сти тут за европ ске сту ди је Трг Ни ко ле Па ши ћа 11, Бе о град, Ср би ја r o m e r e u n e t. r s СА Ж Е ТА К : Ра д п р о у ч а в а в ез у р а т н о г п а м ф л е т а Т р г о в ц и и ј у н а ц и (1915) Ве р не р а З ом ба р т а, јед ног од нај в е ћ и х ев р оп ск и х с о ц иолог а 20. в ек а, с г е о по л и т и ч к и м т е о р и ја м а о с у ко бу коп не н и х и по мо рск и х сил а. И ако З о м б а р т ов o д ел о п от е нц ир а д уховн о - м ор а лн и и к у лт у р н о - с оц иол ош к и ду а ли зам из ме ђу Не мач ке и Ен гле ске у Пр вом свет ском ра ту, где пр ви ре - п р е з ен т у ју к а р а к т е р о ло г и ју ју н а к а и и де а л и с т а, а д ру г и т р г о в а ц а и опо р - ту ни ста, у ра ду се по ка зу је ка ко је овај свет ски су коб пре све га био рат за тери торије, дакле геополитички конфликт, а тек споредно културолошко - в р ед но сн и с у ко б. Д а љ е у р а д у п р о н а л а з е с е у т и ц а ји З ом б а р т о ви х с т а в о в а на К арла Ш м и т а и к а сн и је п ре д и мен зи о н и ра ње опо зи ц и је и з ме ђу коп не н и х и по мор ских си ла као дру гог закона геополитике код неких геополитичких ми сли ла ца у 20. ве ку. У ра ду се утвр ђу је ка ко су из во ри и јед ног и д руг ог ви ђењ а ис т и и да леже у немачк и м р ома нт ича рско -и деа л ис т и чк и м по кре ти ма омла дин ске суб кул ту ре на пре ла зу из 19. у 20. век. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: Вер нер Зом барт, Тр гов ци и ју на ци, рат на про па ганда, Пр ви св е т ск и рат, г е о по л ит ик а, т е л ур ок рат ија, т алас ок рат ија, немач к и р о м а н т и з а м Не мач ке т ру пе су 4. а в г у с т а г од ине почеле да п р елаз е г ран иц у с Б е л г и јом, ко ја је п р е т ход но од би ла да и м омо г у ћ и да п р е ко њ е не т е рито ри је на пад ну Фран цу ску ко јој је, са мо дан ра ни је, об ја вљен рат. На то је, у з врат но, Ве л и к а Бри т ан ија објавила рат Немачкој. О ви м ч ином поче о

120 424 је, не са мо Пр ви свет ски рат у свом ору жа ном ви ду, већ и про па ганд ни, идеј ни рат. Је дан од зна ме ни тих на у ч ни ка ко ји је до бро вољ но ста вио своја ст ру чна зна њ а у ок ри љ е не мач к и х рат н и х на по ра и п ри д ру ж ио с е п р о па г а н д ном ра ту, био је и Вер нер Зом барт (Wer ner Som bart, ), во де ћи со цио лог и економ и с т а кон т и нен т а л не Евро пе п р ве по ло вине 20. века. Зомбар т је је д а н од п р ви х н а у ч н ик а који с е (з ајед но с М а к си м и л и ја ном К а р лом Ем и лом Ве б е р ом) ба вио п р о на ла же њ ем р е ше њ а з а с о ц и ја л не п р о бле ме то га вре ме на. Та ко ђе, био је је дан од пр вих со ци о ло га ко ји се ба вио кон цепту ал ним про у ча ва њем друштвених покрета, пре свега оног социјалистичког ко га је до бро и де таљ но по зна вао и у прак тич ном из да њу и у ње го вом док т ри на р ном, ма рк си с т и ч ком ви д у. Пр е глед но с т с ко јом је о б ја ш њ а в а о ма рк си з а м и ра д н и ч к и по к р е т до не ла м у је еп и т е т в о де ћег г ра ђа н ског исто ри ча ра рад нич ког по кре та ко ји је Марк со вом де лу при сту пао с из у- зе тно к ри т и чн и х, а л и и с на у ч но ко рек т н и х по зи ц и ја. Све тск у славу м у је до не ла д во т ом на к њи г а Модерни кап ит а ли за м (Der mo der ne Ka pi ta li smu s, 1902). К њи г а, по ла зе ћ и од сис т е матског п р о у ча ва њ а ис т о ри је еко ном ског ра з во ја, о бјаш њ ав а нас т ана к к ап ит ал изма и з фе у да л и зма. О на је сво ји м на глашав ањ ем пси хо ло ш к и х ч и н и ла ца у т и ца ла на Веб ер ову концепц ију о уло зи про те стант ске ети ке у на стан ку ка пи та ли зма. Зомбартовом заслуг ом, по ја м ʼк а п и т а л и з а мʼ ко ји н и је у по т р е бљ а в а о н и К а рл Ма ркс и ко ји је до т а д а ц и р к у л и с а о г от ов о иск ључ ив о у н у т а р с о ц и ја л де мо к р ат ск и х кру го ва, уве ден је у на уч ни дис курс по став ши пред ме том спо ре ња [Антоловић 2018: 151]. У го ди на ма до из би ја ња Пр вог свет ског ра та, Зом барт је наста вио да проучава разноврсне аспекте дру штве не и еко ном ске ствар но сти т ог а доба (сп иси Не мач ка при вре да у 19. ве ку, 1902; Про ле т е р и ја т: с л и ке и сту ди ја, 1906; За што у САД не ма со ци ја ли зма?, 1906; Је вре ји и при вредн и ж и в о т, 1911; Лу к с уз и ка п и т а л и з а м, 1913; Ра т и ка п и т а л и з а м, 1913; Бур жуј: о ду хов ној исто ри ји мо дер них при вред ни ка, 1913). У овим ра дови ма п ри ме т но је ево л у и рање Зомбарт ови х по гле да у п ра в ц у од ба ц и ва ња де мо к рат ије и ма т е ри ја л и с т и ч ког по гле да на с т вар но с т и з а који х је виде о его и стич ко -ин ди ви ду а ли стич ку пе р спек ти ву ко ја во ди ка су но вра ту култ у ре. На у ч но -п ропаган дн и памфле т Трговци и јунаци из го ди не из раз је ло г и ч не ево л у ц и је Зом бар т о ве м и сл и, до д у ше п ри ла г о ђен д ра с т и ч н и м рат н и м по т р е ба ма и п ри л и к а ма. У Т р гов ц и м а и ј у н а ц и м а (1915) З ом ба р т н и је с а мо по д р ж а о не мач ке рат не на по ре п ри ка зу ју ћ и и х као не м и но ва н су коб д ва ра з л и ч и та по гле да на свет оног чи ји је но си лац ен гле ска тр го вач ка кул ту ра и кул ту ре коју ба шти ни Немачка. Он је, штавише, исказао ја сан пре зир пре ма ко мер ција л н и м с та нови ш т и ма ко ји ма се ру ко во д и ен гле ск и на род и на основу кога функ ци о ни ше це ла бри тан ска им пе ри ја. Под тр го вин ским ду хом под разу ме ва м онај све т о на зор ко ји ж и во т у п ри с т у па с п и та њем ш та т и ж и во т е мо жеш да м и да деш, ко ји, да к ле, це ло к у п но би в с т в о в ањ е појед и нца на Зе мљи ви ди као су му тр го вач ких ра бо та, ко ју сва ко у нај ве ћој ме ри уго - ва ра у сво ју ко рист са суд би ном или дра гим Бо гом (ре ли ги је би ва ју исто та ко са зда не у сми слу тр го вин ског ду ха) или са сво јим су гра ђа ни ма по је-

121 425 ди нач но или у це ли ни (то зна чи с др жа вом). До бро бит ко ја при то ме тре ба да п р о ис т ек не з а ж и в о т св а ког по је д и н ца је с т е по мо г ућ но с т и ш т о ви ше уго ђа ја, у шта спа да од го ва ра ју ћа за ли ха ма те ри јал них до ба ра, ко ја је по - год на да улеп ша жи вот [Зомбарт 2018: 21]. На су прот Ен гле зи ма, Зом барт у з д и же нем ачк и д рж а вн и концеп т н а т р а г у Ф и х т е а и Л а с а л а. Не м ач к а д р жа ва не п ред с та в ља п у к и се р вис ск у п у по је д и на ца с њи хо ви м и н д и вид у а л н и м и н т е р е си ма, в ећ з а јед н и ц у љу д и, о т а џ би н у, у ко јој, п р е и и з на д сви х п ра ва, по с т о је оба ве зе и д у ж но с т и. Та ко сва ко сл у ж и с т ва ри, сво ме де л у, не че м у на д и н д и ви д у а л ном и т и ме с т в а ра св е т с о б ом и и з в а н с е б е. А да де ла ње по је дин ца не би би ло бе сми сле но, оно се мо ра у јед ном ви шем ж ивот у опе т спо ји т и у јед но ж и ву ће је д и н с т во; и з појед иначног с т варањ а и н д и ви д уе мо ра и з ра с т и з аједн и чко дело, које и ма в лас т ит и ж иво т и које жи ви истин ски жи вот ов де на Зе мљи, ко је је истин ски ствар но у овом све ту, док поје динач ни живот само нали чи сен ци ко ја бр зо пре ле ти [Зомбарт 2018: 69]. Та надиндивидуална органска заједница којој идеалистичк и с л уже по је д и н ц и би т и ше у св е т у к а о д р ж а в а. Д р ж а в а је на р од на з а јед н и ца с а бра на у це л и н у, она је св е сна з а јед н и ца На д и н д и ви д у а л ног ко ме, као де ло ви, при па да ју појединачне индивидуе. Ако је херојско схват а њ е св е т а би ло п р о д р ло до п ри зна в а њ а на д и н д и ви д у а л не ег зи с т ен ц и је и мо ћи на род не за јед ни це, оно је до те иде је др жа ве мо ра ло до спе ти, као што сам већ ре као, са при си ља ва ју ћом ну жно шћу, јер је са мо у фор ми д р ж а в ног је д и н с т в а ж и ву ћ а О п ш т о с т на р о да мо гла по с т а т и св е сна с а ме се бе и сво је би ће учи ни ти пред мет ним [Зомбарт 2018: 69]. Из осе ћа ња д у ж но с т и сл у же њ а ова к вој д ржави поје д и на ц се ж р т ву је з а оп ш т и, ви ш и иде ал. По све тив ши сво је де ло ʼне мач ким ју на ци маʼ на бој ном по љу, Зомба р т је, в е ру ју ћ и у д у хов но п р о ч и ш ће њ е на ц и је ко је ће би т и о с т в а р е но ра том (мо т и в п ри су тан код м ног и х немачк и х и нтелект уалаца током п рви х го ди на ра та) твр дио да они тре ба да ство ре ʼје дан не мач ки жи вотʼ ко ји тре ба да ʼот поч не по сле ра таʼ. При хва та ју ћи Ни че о ву критику рационално сти и на до ве зу ју ћи се на иде је ко је је за сту пао у сво јим пред рат ним спи си ма ко ји ма је на сту пао као кри ти чар ка пи та ли зма и мо дер ног ин дус т риј ског д руш т ва ч ији је носила ц бу рж у ј-п редузе тн и к, Зомбар т је у свом де л у на сто јао да у твр ди узро ке све т ског ра та и об ја сни његов виши смисао [Антоловић 2018: 173]. Сво ђе ње ен гле ске и не мач ке на ци је у рат ном спи су Вернера Зомбар - та Т р гов ц и и ј у н а ц и на о т е ло т в о р е њ а т р г о в ач ког, од но сно ју нач ког д у х а очи глед но пред ста вља памфлетистичко по јед но ста вље ње. У ње му Ен гле - зи до би ја ју пор т р е т с е би ч ног, по х ле пом о б у з е т ог ш и ћ а р џ и је, док не мачк и ју на к у све м у на л и к у је к а сн и је п ри к а з а ном ма јо ру Фон Ра у фен ш т ај н у (глуми га Ерик фон Штро хајм) из чу ве ног Ре но а ро вог филма Велика илуз и ја (1937): ол и че њу ви т еш т ва, час т и, ск ромнос т и и офиц и рске д уж нос т и. О в а к а в п ри с т у п је, св е сно и на ме р но, п р е не бр е г а в а о З ом ба р т у од ра н и је својствену те мељ ну ана ли зу еко ном ских, со ци јал них и по ли тич ких прил и к а ко је с у по г о до в а ле и з би ја њу Д ру г ог св е т ског р а т а н а ч и ји м с у с е раз ли чи тим стра на ма на шле две на ци је. На су прот то ме, Зом барт се окре - н уо ро ман ти чар ском кон цепт у који смат ра како се народни д у х испољава

122 426 к р о з до м и н а н т не по гле де н а св е т и цело к у п но м и с а о но и м а т е ри ја л но ства ра ла штво сваког народа. И поред појед но ста вље ња, у са мом Зом бар - т ов ом сп и су и ма ве о ма м ног о т ачн и х и л уц и дн и х з апаж ањ а, к а о и веома до бро опи са них со ци јал них фе но ме на ко ји се ве зу ју за два за ра ће на на ро - да. Зом барт је материјализам сматрао ка рак те ри стич ним из ра зом ʼћиф - т и н ског ен гле ског д у х аʼ. Ода тле је и ч и т а в а д у хов но с т ен гле ског на р о да (фи ло зо фи ја, умет ност, наука) обележена практичним циљевима и усме - реношћу ка сти ца њу ма те ри јал них до ба ра. Од ба цу јући, као изразе ʼенгле - ског д у х аʼ, т е ме љ не и де је п р о св е т и т е љ с т в а, фи ло з о ф ск и ра ц и о на л и з а м, др жа ву за сно ва ну на дру штве ном уго во ру те кла сно дру штво у ко ме егои зам поједина ца пред ста вља ру ко во де ће на че ло, Зомбарт им је, као антитезу, суп ростав љао ʼне мач к и д у хʼ. Ње го ву су ш т и н у Зом бар т је п ро на ла зио у ʼод би ја њу све г а оног ш т о се мак ар и зда ле к а п ри бл и ж а в а ен гле ском и л и укуп но за пад но е вроп ском ми шље њу и осе ћа њу [Антоловић 2018: 174]. Н А РУ Ш А ВА ЊЕ РА В НО Т Е Ж Е СН А ГА И Г Е О ПО Л И Т И Ч К И У ЗРО Ц И СВЕТ СКОГ РА ТА Пр ви свет ски рат ни је био ни из бли за су коб раз ли чи тих идеј них стре мље ња и дру штве них кон цеп ци ја, а још ма ње су коб др жа ва раз лич и т ог д р ж а вног у р е ђе њ а. У о ба бло к а с у п р е о в ла да в а ле кон з е р в а т и в не уставне монархи је с ви ше стра нач ким пар ла мен ти ма и различитим, углавном, из да на шње пер спек ти ве гле да но, су же ним ви дом грађанске партиц и па ц и је. Био је то су коб око те ри то ри ја и ко ло н и ја л н и х п ро сто ра. На ро д и који су ре ла т и в но ка сно кон с т и т у и са л и сво је мо де р не на ц и о на л не д р жа ве, по п у т Не мач ке, по р ед св ог у бр з а ног ра з в о ја, же ле л и с у да с ле де, т ач н и је да опо на ша ју оне на ро де ко ји су од ра ни је ство ри ли пре ко мор ска ко ло нија л на ца р с т в а. И з т о г а с е, в р е ме ном, и з р о д ио д у б о к и по л и т и ч к и а н т а г о - н и з а м ко ји је п р е ра с т а о у оп ш т и в ој н и кон фл и к т. Д ру г и м р е ч и ма, Пр ви свет ски рат је пре све га био ге о по ли тич ки су коб. К а ко је до ш ло до г е о по л и т и ч ке а н т а г о н и з а ц и је ев р оп ск и х си ла? То се де си ло услед п ре т ход ног по ре ме ћ а ја од но са сна г а, т о је с т на ру ша в а њ а кон ти нен тал не рав но те же уну тар европ ског кон цеп та. Кон цепт рав но - т е же сна г а је, у п р ко с к ри з а ма, ра т о ви ма и п р о бле м и ма, оп с т а ја о у пе рио д у од к р а ја Н аполеонови х р ат ов а п а св е до г о д и не. Њ е г о в а осно ва ле жа ла је у иде ји да је на ци о нал на без бед ност свих зе ма ља за дово љава ју ћа када су војн и пот енц ијал и т ако ра споређен и да н и једна зем ља не по с т а не до в ољ но сна ж на да до м и н и ра сви м о с т а л и ма [ Ke g l i i Vit kof : 503], од носно д а н агло пов ећ ањ е мо ћ и јед не д р ж а в е ау т о м а т ск и до в о д и до уд ру ж и в а њ а о с т а л и х, к а ко би јој п а ри р а ле. О в а к а в си с т ем најб о љ е фу н кц ион ише у кол ико пос т оји ба р је да н од на в е де н и х ус ло в а: н ај п р е, св а к а д р ж а в а мор а д а буде с лоб одн а д а у ск л ад у с т р ен у тн и м околнос т има ск лоп и с ав е з с а било којом д ру г ом д р ж а в ом. То ком в е ћег де ла 18. в е к а, ра в но т е ж а с е од р ж а в а ла з а х в а љу ју ћ и с т а л ној п р о ме н и с а- ве зни штва; исто се мо же ре ћи и за Би змар ков пе ри од до го ди не. Друг о, к а да по с т оје ч в рс т а с ав езн иш т в а, пос т оји и ʼт егʼ који о б е зб еђује да

123 427 н и јед н а од по с т о је ћ и х ко а л и ц и ја не по с т а не до м ин а н тн а... Тр еће, к ад а по с т о је ч в р с т и с а в е зи, а л и не и ʼт егʼ, по с т о ји ја к а ко хе зи ја, з а х в а љу ју ћ и че му у ве зи са свим пи та њи ма мо гу да се по стиг ну ком про ми си или да се про ме ни стра на [Kisindžer 1999: 150]. К а да с у, по че т ком 20. в е к а, а н гло с а к с он ске т а ла с о к ра т е у з по моћ Ја па на, свог да ле ко и сточ ног са ве зни ка, на не ле по ни жа ва ју ћ и по ра з Ру си ји ( Р у ско -ја па н ск и рат, ) ко ју с у, по т ом, з а х в а т и ла и у н у т ра ш њ а, р е в о л у ц и о на р на в р е њ а, не мач к а п р е т њ а по с т а ла је не у по р е д и в о в е ћ а и и з в е сн и ја од ру ске. За т о с е бри т а н ск а и м пе ри ја, у ви ђа ју ћ и да јој сјај на и з о ла ц и ја ви ше не г а ра н т у је б е з б ед но с т, п ри д ру ж и ла в ој ној с а ра д њи с кон т и нен т а л н и м си ла ма која се заврш и ла г о д и не с т ва ра њем Трој ног са ве за (Ан тан те) са Фран цу ском и Ру си јом. На тај на чин је не мач ки средњ о е в р оп ск и блок по с т а о по т п у но с т ра т е ш к и ок ру жен. Не мач к а је на т о од г о в о ри ла по л и т и ком з а с т ра ш и в а њ а (п р е св е г а Ф ра н ц у ске) и с т а л н и м к ри зн и м кон фр он т а ц и ја ма, ула з е ћ и св а ком п ри л и ком у оз би љ но на д ме - та ње с Бри та н и јом ко ја је у по р но по к у ша ва ла да од бра н и на ру ше н и sta t u s quo. На европ ској сце ни фор ми ра на су два вој на бло ка ко ја ни су страхо ва ла од ра та, она су у ства ри ви ше во ди ла ра чу на да очу ва ју соп стве ну ко хе зи ју, не го што су покушавали да избегну обрачун [Kisindžer 1999: 160]. ЗОМ БА Р Т И Т Е Л У РО К РАТ СКО -ТА Л А СО К РАТ СК А Д И ХО ТО М И ЈА Ко л и ко с е З ом ба р т о в а с л и к а о т р г ов ц и ма и ју на ц и ма по д у да ра с а фун да мен талним геополитичким одређе њи ма? На пр ви по глед, у пот пуно с т и. Јед на од к ла си ч н и х г е о по л и т и ч к и х т е о ри ј ск и х д и хо т о м и ја је с т е она и з ме ђу т е л у р о к ра т и је ( мо ћ и коп на и л и в ла да ви не п у т ем коп на ) и т а л а с о к р а т и је ( мо ћ и мо р а и л и в л а д а ви не п у т ем мо р а ). Тв рд њ а о њи хо в ом ис т о ри ј ском а н т аг он изм у дов ела је до ф орм улац ије т акозв аног п р в ог з а ко на г е о по л и т и ке [ Д у г и н :192], од но сно до уо ча в а њ а т е - мељ не двој но сти из ме ђу те лу ро кра ти је и та ла со кра ти је као ви до ва вла дави не п р о с т о р ом. И з д в а о снов на т и па в ла да ви не п р о с т о р ом на к на д но с у а пс т раков ана д в а т и па и ден т и т е т а д р ж а в а и на р о да и њихови х наче лн и х ори јен та ци ја у ме ђу на род ним од но си ма. Та ла со кра тија се у овим виђењима п ри к а зу је к а о фл у и д но д ру ш т во ск ло но т ех но ло ш к и м п р о на ла сц и ма, п р ед у з е т н и ш т ву и и н д и вид уал изм у. О на с е од ри че св о ји х т р а д и ц и ја и ру ш и х и је рар х и ј ске об л и ке у ређењ а. На су п ро т т о ме с т о је т е л у ро к рат ске, кон т ин е нт ал ис т и чке д рж а вн е т в ор ев ин е. Њи х к р ас и х ијер а рх и чн о с т, с т р о г и мо ра л, с т а би л но с т и ко лек т и ви з а м. Те л у р о к ра т и ја, коп не на моћ ве з а на је з а фи к си ра но с т п р о с т о ра и по с т о ја но с т ње г о ви х к ва л и т а т и в н и х усме ре ња и од л и ка. То је на ц ивил изац ијском н ивоу ол ичено у седелаш т ву, кон зе р в а т и ви зм у, с т р о г и м п ра вн и м но р ма т и ви ма ко ји ма с е по т ч и њ а в а ју к ру п не људ ске з а јед н и це р о до ви, п ле ме на, на р о д и, д р ж а в е, и м пе ри је. Чвр сто ћа коп на се кул тур но оли ча ва у чвр сто ћи ети ке и по сто ја но сти со - ц и ја л н и х т ра д и ц и ја. Коп не н и м (по г о т о в о с е де лач к и м) на р о д и ма с т ра н и су ин ди ви ду а ли зам и дух пред у зет ни штва. Свој стве ни су им ко лек ти-

124 428 ви зам и хи је ра хрич ност. ʼТа ла со кра ти јаʼ, ʼпо мор ска моћʼ је тип ци ви ли зац ије заснова н на суп ро тн и м сме рн ицама. Тај т и п је д инам ича н, пок рет а н, ск лон т ех н и ч кoм ра з в о ју. Њ е г о ви п ри о ри т е т и с у но ма д с т в о (на р о ч и т о мо ре п лов с т во), т р г о ви на, д у х и н д и ви д у а л ног п ред у зе т н и ш т ва. По је д и на ц к а о н ај по к р етљивији де о коле кт ив а пос т а в љ а с е з а н ај ви ш у в р ед но с т, при том се етич ке и прав не норме подрива ју, по ста ју ре ла тив не и по крет - не. Та к а в т и п ц и ви л и з а ц и је се бр зо ра з ви ја, а к т и в но евол уира, лако мењ а св о ја к ул т у р на о б е ле ж ја, а п ри т ом не п р о ме њ ен о с т а је с а мо у н у т ра ш њи иден ти тет оп ште смер ни це [Дугин 2004: 26]. По д и з а њ е г е о по л и т и ч ке д и хо т о м и је д о р а з ме р а ц и в и л и з а ц и ј ског д у а л и зма од и г ра ло се по с те пе но. Оц и осн и ва ч и ге о по л и т и ке као на у ч не ди сци пли не са мо су уо чавали различите методе и интересну супротстав љ е но с т и з међу кон т и нен т а л н и х и по мор ск и х си ла. Шт а ви ше, Ф ри д ри х Ра це л ( Fr i e d r ich R at z el), не мач к и г е о г ра ф ко ји је п р ви ра з ви ја о кон цеп т св е т ске си ле ( Welt m a cht) к а о п у т о к а з Не мач кој да по с т а не в о де ћ а си ла у Ев р о п и, з а г о в а ра о је њ е н у по мор ск у екс па н зи ју и у к а зи в а о на у к у п н и цивилизацијски значај мора без икакве по ми сли о ци ви ли за циј ским конт ра д и к т ор но с т и ма ко је но с е коп не на и по мор ск а екс па н зи в на усме р е њ а [Rat zel 1900]. Аме рич ки ад ми рал Ал фред Та јер Ма хан (Al fred Thayer Mahan) у књи зи Ути цај по мор ске мо ћи на исто ри ју (T he In f lu en ce of Sea Po wer Upon Hi story: ) [Ma han 1918] до ка зи вао је ка ко је кон т ро ла на д п у т е ви ма по мор ске т р г о ви не к љу ч све т ске мо ћ и у мо де р ном до бу. Ma ха н је, по ред т о г а, уоч ио и ис т ори јске з акон ит ос т и у пок ушајима да се во де ћ а по мор ск а си ла ( Ве л и к а Бри т а н и ја) св ргне са т р она од с т ране и з а зи в а ча с ев ропског копна Ш пан ије, Хола нд ије и Ф ра нц уске. Р удолф Кјелен (Jo han Ru dolf Kjellén), тво рац тер ми на ге о по литика, у својој анализи реалполитичких односа на почетку 20. века је уочио главни антагониз а м и з ме ђу кон т и не т а л не Не мач ке (а л и и Р у си је) и по мор ске Бри т а н и је, при че му ове две си ле те же да иза ђу на то пла мо ра а Бри та ни ја их у то ме си с т е мат ск и сп р е ча в а [ Kjel le n 1943]. Но, н и он г е о по л и т и ч ко ри в а л с т в о ни је по ди гао на иден ти тет ску, кул тур но -ци ви ли за цијску раван. Тек у гео - по ли тич ким ви ђе њи ма Кар ла Шми та и, ка сни је, код неоевроазијца Алекса н д ра Д у г и на (А лек са н д р Гел ьеви ч Д у г и н), ис т о риј ск и а н та г о н и за м т е - лу ро кра ти је и та ла со кра ти је до би ће трај не и есен ци ја ли стич ке кул тур но - -ц и ви л и з а ц и ј ске од л и ке. За п ра в н и к а К а р ла Ш м и т а св е т ск а ис т о ри ја је ис т о ри ја в о ђе њ а ра т о в а и з ме ђу по мор ск и х и кон т и нен т а л н и х си ла. О в ај а н т а г о н и з а м, см а т р а Ш м и т у дел у Зе мља и мо ре (19 42), п р о ис т и че и з опо зи ци је са мих еле ме на та во де и зе мље, ко ја се по том одражава на прав - не и е т и ч ке сис т е ме су ш т и н ск и не п ри ја т ељ ск и х ц и ви л и за ц и ја. Док ж и во т на коп ну дово ди до ства ра ња но мо са (уоб ли че ног поретка) на принципи ма стабилности и фиксираности што ра ђа кон зер ва ти ви зам на со ција лном, к ул т у рном и т ехн и чком пољу, воде н и п ро с т ор бу д у ћ и не с т а ла н, п ро мен љи в, не п ри ја т ељ ск и и о т у ђен п ре о бра жа ва људ ск у свес т та ко да с о ц и ја л н и, п ра в н и и е т и ч к и ок ви ри по мор ск и на с т р о је не ц и ви л и з а ц и је по ста ју флу ид ни, не по сто ја ни. Го то во до кра ја 19. ве ка, тен зи ја из ме ђу Руси је и Бри та н и је из ра жа вала се у поп уларн и м п редс тавама рвања мед веда

125 429 и ки та. Кит је био Ле ви ја тан, ве ли ка мит ска ри ба о ко јој ће мо ви ше го вори ти ка сни је. Ме двед, са дру ге стра не, пред ста вљао је је дан од број них си м б о ла коп не не фа у не. Пр е ма с р ед њ о в е ков н и м и н т е р п р е т а ц и ја ма ко је с у с а ч и н и л и к а ба л и с т и, св е т ск а ис т о ри ја је б ор ба и змеђу моћног к ит а, Ле ви ја т а на, и н и ш т а ма њ е моћ ног Б е хе мо т а, коп не не ж и в о т и њ е, ко ја је з а м и ш љ а на к а о би к и л и с лон. На зи ви Ле ви ја т а н и Б е хе мо т п р е у з е т и с у из Књи ге о Јо ву (40 и 41) [Schmitt 1997: 6]. Нео е вро а зи јац Алек сан дар Ду гин у сво јој ре цеп ци ји те за Кар ла Шми та иде још ко рак да ље: те мељ на ге о политичка двој ност ко ја се од ра жа ва на ге о графско устројство плане т е и ис т о ри ј ск у т и по лог ију ц ивил и з ац ија код њ ег а је п р едс т ав љ ен а г о т о в о к а о ме т а фи зи ч к и д у а л и з а м. Н и је т е ш ко у ви де т и да ов ај ме т а фи зи ч к и д у а л и з а м п р ед с т а в љ а ви д к рајње си мп л и фи ка ц и је п ри а на л и зи ра њу ис т о ри ј ск и х п римера поморске и коп не не мо ћ и, ко је с у с е ја в љ а ле у п ри л и ч но ра з л и ч и т и м и з ра зи ма и с осо би на ма ко је у ве л и кој ме ри од с т у па ју од на вод но г е о по л и т и ч к и н у ж но од ре ђених ка рактеристика телурократије и та ла со кра ти је. Ду гин за исто - риј ска оте ло тво ре ња та ла со кра ти ја узи ма при ме ре Ми ној ске ци ви ли заци је са Кри та, де мо крат ску Ати ну из 5. ве ка пре Хри ста, Кар та ги ну и Вел и к у Бри т а н и ју: За њи хо в е коп не не а н т и по де Д у г и н у зи ма Спа р т у, Р и м и Р у си ју, док историјск и познате сукобе по мор ск и х и коп не н и х си ла у зи ма з а к љу ч на ч в о ри ш т а ис т о ри ј ске д и на м и ке ко је по т в р ђу ју о снов не п ри н- ципе геополитике. Он тврди да се карак тер ге о по ли тич ке су прот ста вље - но с т и ʼсво д и на су че љ а в а њ е т р г ов ач ке ц ивил из ац ије ( К арт аг ина, Ат ина) и в ојно - ау т ори т а т и в не ц и ви л и з а ц и је ( Р и м, Спа р т а) и л и, д ру г и м р е ч и ма, на двојност између ʼдемократијеʼ и ʼиде ократијеʼ [Дугин 2004: 26]. Гледано из пе р спек т и ве са вре ме н и х са зна ња ис т о риј ске на у ке, ова к ва т вр ђе ња с у појед но с т а в љ е на и /и л и не т ач на. Ун у т ра ш њ е ра зл ике и змеђу у р еђењ а по бр о ја н и х т алас ок р атск и х д рж ав а с у ог р ом не. У в е ћ и н и њи х не ма н и тра га де мо крат ског. Та ко ђе, у ве ли кој ве ћи ни пред мо дер них та ла со крати ја не ма ни ка квог ин ди ви ду а ли зма из у зев у тра го ви ма, а и он је ве о ма д алеко од моде рног и нд ивид уал изм а. О си м т ог а, м ног е т ал ас ок р ат ије н и су би ле фл у и д на већ х и јерарх ијск и п ри л и ч но уоб л и че на д ру ш т ва, ви ше не г о ш т о би с е т о мо гло р е ћ и з а м но г е коп не не, п р ед рж а вне т в ор евине (н ар оч ит о оне с т епск и х н ар од а). К ри тско д руш т в о, н а п риме р, било је стро го ари сто крат ско, устро је но око та мо шњих хтонских култова. Демо - к р а т с к и пе р и од Ат и н е с а мо је јед н а и с т о р и ј с к а е т а п а у од с т у п а њу од а ри с т о к рат ског у р е ђе њ а у пе ри о д у к ри з е а н т и ч ког по л и с а. По с т о ји још м нош т в о д руг и х хеленск и х г р адов а који с у р а звијал и помо рск у моћ и с т в а р а л и ко л о н и је а д а н ис у з н ач ајн и је од с т у п и л и од а р и с т о к р а т с ког п р е дач ког ус т р ој с т в а. К ар т а г и на је с т е би ла ме р к а н т и л на по мор ск а си ла, али са олигархијским уређењем и она се непоколебљиво држала феничанских пре дачких тра ди ци ја. Ве ли ка Бри та ни ја, ко лев ка мо дер не де мо крат и је и њ е н а п л у т о к р ат ск а помо рск а и мперија, т в рдогл ав о је т еж ил а д а с а ч у в а не ке кон з е р в а т и в не, п р ед мо де р не е ле мен т е св ог д ру ш т в а, док с у се у истом вре мен ском пе ри о ду мно ге др жа ве на Ста ром кон ти нен ту рад ик а лн о оп р е д е љи в а л е з а мо д е р н и с т и ч к и р е в о л уц ион а рн и р а ск и д с а

126 430 т ра д и ц и јом. Ст в а ри с у, да к ле, знат но с ло же н и је и и з н и ја н си ра н и је не г о што то ка зу је Ду ги нов схе ма ти зам [Гајић 2017: 91 92]. Све ово ука зу је ка ко су дру ги, не про стор ни фак то ри (ду хов ни, соци о ло шки, кул тур ни) ти ко ји у нај ве ћој ме ри ути чу на на ста ја ње та лас о к рат ског и т е л у р о к рат ског по гле да на св е т, у п ра в о оно г а ко г а оп и- су је Д у г и н а ко ји се од ра жава на д руш т вено у ређење појед ин и х моде рн и х д р ж а в а. Св а к и по зна в а ла ц ис т о ри је на с т а н к а мо де р не Ев р о пе и з њ е ног сред њо ве ков ног раз до бља ра за зна је ка ко мо дер не та ла со крат ске им пе - ри је (по п у т Бри т а н и је и СА Д ) ви ше д у г у ју сво јој ис т о ри ј ск и спе ц и фи ч ној ге не зи из за пад ног ри мо ка то ли чан ства и ње го вих мо дер но -ху ма ни стичких из да на ка не го не ка квим за јед нич ким осо би на ма ко је де ле са по мор - ско - т р г о в ач к и м д ру ш т ви ма и з п р ед мо де р ног до ба. Зом бар то во опи си ва ње лу ка ве, по слов ним ин те ре си ма во ђе не брит а н ске спољне по л и т и ке, њ е но ма не в ри с а њ е и ко риш ћењ е с авезн ик а к а о т о пов ског ме с а и ко ри сн и х и д и о т а з а ра д по с т и з а њ а с оп с т в е н и х г е о - по ли тич ких ци ље ва, у ве ли кој ме ри је тач но [Зомбарт 2018: 48 49]. Истин ит о је и оп иси в а њ е д ру ш т в е не с т ру к т у р е ви с о ко и н д у с т ри ја л и з о в а не Бри та ни је у ко јој је број ста нов ни ка којe се ба ви зе мљо рад њом пао на 8%, док су тр гов ци чи ни ли 25%, а рад ни ци чак 50% од укуп ног бро ја ста новн иш т ва [Зомбар т 2018: 42]. У та ко ст ра т и фи ко ва ном д руш т ву је, п риродно, нестало свако ор ган ско је дин ство др жа ве, док је она пре тво ре на у пи сар - н и ц у у ко јој с у ко ло н и је п у м п не с т а н и це ко је с л у же ме р к а н т и л ном и з - ра бљи ва њу ових по се да [Зомбарт 2018: 42]. Тач но је и опи си ва ње сна ге, број но сти и на чи на ор га ни зо ва ња бри тан ске вој ске, али не и ње не мо тив а ц и је и (с а мо)и н т е р е сн и х п р о јек ц и ја. И а ко д у б о ко и н д и ви д у а л и з о в а на и ме рк а нт ил из ов ана, Вел ик а Брит ан ија је и па к с ач ув ала неке од нас леђа ари с т ок ратског конзе рват ивизма и осећ аја за оп ш т е до бро, су бл и м и ра ног у т в рдоглавом пат риот изм у ког а с е г рче ви т о п ри д р ж а в а ла и у ра н и ји м вре ме ни ма и у 20. ве ку. Ако је и тач но да су се ари сто крат ске фа ми ли је у Бри та ни ји укљу чи ле у по слов не по ду хва те и у до број мери меркантилизо ва ле, па чак и круп на зе мљи шна ари сто кра ти ја, као и да су се џен три ји (н и ж и п ле м и ћ и) по т п у но п р ет оп ил и у п р ед у з е т н и ч ко -к а п и т а л и с т и ч к и ста леж, не тач но је да је код њих не стао сва ки ју нач ки по рив. Чи ње ни ца да с у п ла ће н и ч ком, па и ко ло н и ја л ном в ој ском п р eма п ра ви л у ко ма н до - в а л и о фи ц и ри а ри с т о к рат ског по р е к ла, к а о и да с у п ри па д н и ц и нај ви ше ари сто к ра ти је да ва ли нај више д ржавне чи нов ни ке и врх ко ло ни ја ле у п ра ве, го во ри нам упра во су прот но. С дру ге стра не, Зом бар то во при ка зи ва ње Не ма ца као на ро да окре нут ог ју нач ком по ри ву и оп ш т ем до бру ви ше је п ред с та в ља ло из ра з ње г о ве же ље да се у рат ним на по ри ма уоб ли чи иде ја из 1914, не го што је то би ла ре а л но с т Ви л хе м и н ске Немачке. Нема су мње да је Немачк а, иако са знат но ве ћим про цен том сеоског становни штва и, на ро чи то, оног де ла по - пу ла ци је окре ну тог ма лим, по ро дич ним за на ти ма, би ла ви со ко ин ду стрија ли зо ва но дру штво. Ово дру штво је хр ли ло да се пре ма свим па ра ме трима, па и с т ру к т у ром ра д но способног с танов н и ш т ва, п рак т и ч но из јед на ч и с он и м у Ве л и кој Бри та н и ји, во де ћој све т ској си л и оног вре ме на. Не мач ко

127 431 д ру штво је п ре све га због п ру ске т ра ди ци је би ло ви ше ми ли та ри зо ва но, с број н и јом и сна ж н и јом с та ја ћом вој ском од д ру г и х европ ск и х си ла, наро чи то Бри таније која је у колонијама махом користила, уз своје малобројне по са де, до ма ћу ко ла бо ра ци о ни сти ч к у вој ск у и п ла ће ни ке. Тач но је да су ос та ц и с та ре не мач ке ари с то к ра т и је, по себ но ју н ке ри, бил и зас т уп љен ији у вој ним ре до ви ма и да их је знат но ма ње не го у Бри та ни ји об у зео дух п р о ж и ма њ а с бу р жо а ском к ла с ом. И па к, он и с у у п р ед в е че р је св е т ског су ко ба чи ни ли убе дљи ву ма њи ну офи цир ског ка дра (је два око 30%), али су би л и ве о ма и н т е г ри са н и у д р жа в не сл у жбе и ви ше ч и нов н и ч ке по ло жа је. Не з а б о ра ви мо: Ви л хе м и н ск а Не мач к а н и је би ла в ој н и ч к а, в ећ п р е св е г а би р о к рат ск а д р ж а в а у ко јој с у би л и нај бр ој н и ји п ри па д н и ц и г ра ђа н ск и х ста ле жа. Због специфичне историје и традиције (посебно страдања у Напо ле но ви м ра т о ви ма где је г рађа нск и ег а л и т а ри за м био за с т а ва под ко јом је с т ра н и, фра н ц у ск и з а во је в ач х а ра о не мач к и м д р ж а ви ца ма) све т о на зор г ра ђа н ск и х с т а ле ж а н и је био н и и з бл и з а и н д и ви д у а л и с т и ч к и и ма т е рија ли стич ки као у ве ћем де лу та да шње За пад не Евро пе. На про тив, пре о влађу ју ћи не мач ки по глед на свет био је под знат ним утицајем национал-ро - ма н т и ча р ск и х и и де а л и с т и чк и х визија ко је с у с е х р а н и ле ма ш т о ви т и м р е и н т е р п р е т а ц и ја ма п р ед мо де р н и х на с ле ђа не мач ког на р о да. Кон ти нен тал ни ге о по ли тич ки по ло жај са мо је де лом од ре ђи вао не - мач к у ори јен т а ц и ју, у гла в ном на не г а т и в а н на ч и н. О н ју је ис к љу ч и в а о, г о т о во до з а д ње че т в р т и не 19. век а, и з све тске пол ит ике коју су вод иле ев р оп ске и м пе ри ја л не силе т ог доба. О в а ис к љу че но с т (по г о т о в о она у п ре ко мор ск и м а ва н т у ра ма и екс па н зи ји и след с т ве на за о с та лос т ) на г о - ни ле су Не мач ку да се упу сти у по ду хват да су стиг не и пре стиг не сво је кон ти нен тал не ри ва ле. У сво јој спољ ној по ли ти ци, по себ но оној ко ло нија лној ко јом је с т в ор ена Немачк а колон ија лна и мперија (De utsches Kolo ni al re ich) Нем ци су у пот пу но сти ко пи ра ли бри тан ски им пе ри јал ни мо - де л з а у зи ма њ а, кон т р о л и с а њ а и екс п ло а т и с а њ а но в о с т е че н и х ко ло н и ја. О н и с у т о ч и н и л и на че с т о још бру т а л н и ји и ко ри с т о љу би ви ји на ч и н од св о ји х гла в н и х ри в а ла и у з о ра, Ен гле з а. Док с у Ен гле зи у ко ло н и ја л ној по л и т и ц и в е ш т о ком би но в а л и д и п ло м а т с к а о б е ћ а њ а, ко ру м п и р а њ е и си лу, Нем ци су, пре ма пра ви лу, при бе га ва ли го лој си ли и упо тре би ин дус т ри ја л и зо ва не вој не мо ћ и. Он и су т о ч и н и л и без и ма ло ју нач к и х од л и ка, на д на р о д и ма ко ји с у п р о т и в њи х ра т о в а л и на п р ед мо де ра н, п ле мен ск и на чин. Крајње на си л ним ме то да ма Нем ци су, то ком оти ма чи не за Афри ку ко ја је з а по чел а г од ине, з ауз ел и п р о с т о р е т з в. Не м ач ке ис т оч не Афри ке (De utsch-osta fri ka) ко ји су об у хва та ли Тан гањику, Руанду-Урунд и, Ви т у ла н д, К и он г; з а т и м т е ри т о ри ју Не мач ке ју г о з а па д не Афри ке ( De ut sch- Südwest af r ik a) која с е п р от ез а ла на да на ш њу На м и би ју и де ло ве Боцване, као и Камеру н и Тоголан д. На Па ци фи к у је Не мач ка на и ден т и чан на чин за у зе ла низ остр ва, тзв. Не мач ку Но ву Гви не ју, Ми кро не зи ју, Бизмар ков Ар хипелаг, Северна Соломонска ост р ва, На у ру, Мар ша л ска ост р ва, Ма ри јан ска остр ва, Ка ро лин ска оства, Па лау и Са моу. Ма ни ре пла ги јат ор ске брут а лне експ лоат ат орске у п раве, Немц и су т оком Првог све тског р а т а по че л и да п ри ме њу ју и н а д п р ос т орим а д руг и х е в р опск и х н ар од а

128 432 ко ји су пал и под на ле т ом њи хо в е и н д у с т ри ја л и з о в ане в ојске, пос е бно на п р ос т о р и м а е в р оп с ког Ис т о к а. С в е ов о в р е м е, н ем ачко г еопол ит и чко усме ре ње је прем да је она као сре ди шња, зе мља за пад ног, европ ског де ла Ма кин де ро вих Ивичних области (Marginal Regions) била пре све - г а кон т и нен т а л на си ла у по т п у но с т и ко п и ра ло и с ле д и ло ен гле ско т а- ла с о к рат ско усме р е њ е: оно ко је к р оз в о ђе њ е св е т ске по л и т и ке в о д и к а св е т ској п р е мо ћ и у п р ав о к р о з помо р ск у е ксп а нз ију. Ти рп ицов п л а н из г ра д ње моћне не мач ке фло те, ме ђу т и м, п ред с та в љао је ц рвен у л ин ију з а Брит ан ију к а о в о де ћу по мо р ск у си л у, ко ја н а св е т ск и м мо ри м а н и је мо гла да до п у с т и сло б одн у конк ур енц ију. Д руг и м р еч има, до све тског с у ко ба и з ме ђу Бри т а н и је и Не мач ке до ш ло je з б ог т о г а ш т о je Не мач к а коп не н и м п ут ем п р еко Б а лк ана и Б л иског ис т о к а, т е к р оз с а ве зн и ш т в о с Тур ском, на ме ра ва ла да из би је на Пер сиј ски за лив и Црвено море и пре - с е че б ри т а н ск и п лов н и в ел ик и и мперија лн и п у т... С в е је т о Нем ачк а ч и н и ла с на ме р ом да в о д и и м пе ри ја л н у ко ло н и ја л н у по л и т и к у ко ја н и је би ла су п ро т на, већ је и п ре ма ме т о да ма и ц и ље ви ма до слов це опо на ша ла бри т а н ск у. ЗА К ЉУ Ч Н А РАЗ М А Т РА ЊА По гле д и на све т и р о ма н т и чар ско и ден т и фи ко в а њ е на р од ног д у х а и г ра л и су са сви м спо ред н у уло г у у све т ском су ко бу, без об зи ра ко л и ко су по с т о ја ле д у бо ке ра з л и ке у на ц и о на л н и м на с т ро је њи ма за ра ће н и х с т ра на а по сто ја ле су. Не мач ко дру штво ни је би ло ни из бли за то ли ко мо дер - н и з о в а но и и н д и ви д у а л и з о в а но к а о оно на Ос т р ву, па н и к а о у нај в е ћем де лу За пад не Евро пе. Шта ви ше, у Не мач кој то га вре ме на од и гра ло се из рази то кон т ра пози ц и о н и ра ње, сво је вр сна ре ак ц и ја на мо де р н и за ц и ју. Кра јем 19. в е к а ов о с у п р о т с т а в љ а њ е мо де р н и зм у по че ло је да с е ја в љ а к а о ја ко ан ти ин ди ви ду а ли стич ко усме ре ње. Оно се, по сте пено, развијало у прав - ц у рад ик а лног, а л т е р на т и в ног р е а к ц и о нар с т в а. А н т ии нд ивид уал из а м је почео да, од бац у ју ћ и и де је 1789, од ба ц у је и г ра ђа н ск и кон цеп т и све оно ш т о је к а о и зр а з по мод ног г р а ђа н с т в а, ма њ е ви ше дол азило и з Вел ике Бри т а н и је. 1 У 19. ве к у г ра ђа н и н је по с т а о у н и ве р з а л н и д ру ш т ве н и у зор. Ме ђу тим, на пре ла зу у 20. век, гра ђан ски ʼсвод вред но стиʼ све ви ше је губио на ве зив ној сна зи. До ду ше, већ ра ни је су аван гард не умет нич ке гру пе до в о д и ле у п и т а њ е п р е т по с т а в ке г ра ђа н ског си с т е ма в р ед но с т и, а л и т ек с по ја в ом ом ла д и н ск и х по к р е т а и по к р е т а з а р е ф ор м у ж и в о т н и х ус ло в а, не ке број ча но зна чај ни је гру пе уну тар гра ђан ства до ве ле су у пи та ње грађан ски стил жи во та, ње го ве нор ме и вред но сти [Konce i dr. 2016: 64 65]. 1 Нпр. д е н д и з а м т и п и ч но по мод н и и з р а з а ри с т о к р а т ске де к а де н т но с т и ко ји је н а с т а о на Остр ву. У Не мач кој, осим у пар по је ди нач них слу ча је ва, ка кав је био нпр. гроф Ха ри Ке слер ( ), н и је и м а о н ик ак в е одјеке. О в о је, једн и м д ел о м, б ил о и п ос л ед иц а р а сп од ел е дру штве ног бо гат ства: Сре ди ном 19. ве ка у пру ском глав ном гра ду се жи ве ло скром но. Ре т к и су би л и п ле м и ћ и ко ји су и ма л и ве л и ке и ме т ке и са мо по не к и су могл и с еби п риуш т ит и лук су зан жи вот ни стил ен гле ске ари сто кра ти је [Kon ce i dr. 2016: 64 65].

129 433 Та кви по кре ти ме ђу ко ји ма су се ис ти ца ли они ко ји су из ми шља ли племство би ли су, пре све га, ин спи ри са ни Ни че о вом виталистичком фило - зо фи јом која је у то време, иако п рез рена од а кадемске ја внос т и, дож ивела широку рецеп ци ју у та да шњој омла дин ској суп кул тури. Одатле се пропаги ра ње но ве ари сто кра ти је и ју на штва као ан ти по да гра ђа ни ну-фи листру по че ло ши ри ти ме ђу ин те лек ту ал ци ма. Ово схватање ʼгосподстве - но стиʼ и ʼплем стваʼ не за ви сно од со ци о ло шких ка те го ри ја, би ло је од суш т и н ског зна ча ја з а д у ховно -ис т ори јск у кон цеп ц и ју ʼло г о к ра т и јеʼ Ку р т а Х и ле ра ( Ku r t H il le r). Са кон цеп т ом ʼло г о к ра т и јеʼ Х иле р се сус ре о не само при ли ком иш чи та ва ња Ни че о вих де ла, не го та ко ђе у спи си ма ње го вог академ ског у ч и т е љ а Ге о р г а Зи ме ла (G e o rg Si m mel). Зи ме л је Н и че ов ʼпа т о с дис тан цеʼ учи нио сре ди шњом фи гу ром сво је со ци о ло ги је, ко ја је на ʼго - спод стве ностʼ (гле да ла) као на од лу чу ју ћи мо дус ко ји је индивидуама омо - гу ћа ва да се ра з л и к у ј у од све ти не и да се би да ру ју ʼплем ствоʼ. Но вац, као н ив ел и ра ју ћ и е ле мен т ко ји је ра з а ра о ʼи де а л г о спод с т в е но с т иʼ у но в ом до бу, Зи ме л је, на п р о т и в, по сма т ра о к а о и сву ʼп р о ра ч у на т о с тʼ мо де р ног дру штва. Ан ти-ма те ри ја ли зам ко ји је из ра жен у том ста ву по стао је суш т и н ско је зг р о ʼло г о к ра т и јеʼ и, т о ком д в е де с е т и х г о д и на, ч и н ио је мо с т и з ме ђу ле ви х а к т и ви с т а и де сн и х на ц и о на л и с т а [ Konce i d r. 2016: 66]. На истим иде ја ма раз ви ја ла су се виђeња ми сли о ца из Пр стен-кру га (Ring- - K re i s) као што су би ли Ар тур Ме лер ван ден Брук, Вил хем Шта пел и прав ник Ед гар Ју ли ус Јунг (Art hur Mo el ler van den Bruck, Wil hem Sta pel, E d g a r Ju l i u s Ju ng). Ја сно с е мо же уо ч и т и у т и ц ај но в о - а ри с т о к р а т ске м и с л и и на ев о л у и ра њ е с т а в о в а с а мог Ве р не ра З ом ба р т а и њ е г о в о уо бича ва ње ви зи је не мач ких ју на ка ко ји сто је на су прот ен гле ским тр гов цима. Ово виђење је постало још акт уелније на кон ш то су ми ли о ни не мач к и х м ла д и х и деа л ис т а, па и он и х који су п ри па да л и ом ла д и н ск и м по к ре т и ма (по п у т Пт и ц а с ел иц а ) [Wa nd e rv oge l ] или ко ји су у сво јим рук са ци ма носил и Н иче о ва де ла к а да су се ја в љ а л и к а о до бро вољ ц и за ро вов ск и рат, у мо би ли за циј ским на по ри ма Не мач ког рај ха би ли кооптирани од држав - ног апа ра та као ве о ма ко ри сни за не мач ке рат не на по ре на два фрон та. Упра во с ових по зи ци ја Зом барт ће и ка сни је на ста ви ти да да је свој до прино с у уо б л и ча в а њу и де ја кон з е р в а т и в не р е в о л у ц и је и р е а к ц и о на р ног мо дер ни зма тј. не мач ког по себ ног пу та у мо дер ност. Иде је кон зер ва тивне р е во л у ц и је ће, к а сн и је, у де л у К ар ла Ш м и т а и немачке г еопол ит и чке ш ко л е, д ов ес т и д о д уал ис т и чко г с аг л ед ав ањ а п ом о рс к и х и ко пн ен и х си ла и по ста ти ут кaне у са вре ме не ра ди кал не ге о политичке визије света. ЗА Х ВА Л НО СТ Рад је на стао у окви ру про јек та бр Ср би ја у про це си ма европских ин те гра ци ја: гло бал ни кон текст, ин сти ту ци је и иден ти тет кога фина н си ра М и н и с тар с т во п ро све т е, на у ке и т ех нолош ког ра звоја Ре п у бл и ке Ср би је.

130 434 Ц И Т И РА Н И И З ВО РИ И Л И Т Е РА Т У РА А н т о ло в и ћ, М и х а е л (2018). В е р не р З ом б а р т ( ) по т и с н у т и к л а с и к д ру ш т в е не те орије (поговор), у: В. Зомбарт, Тргов ци и ју на ци: па три от ска про ми шља ња. Београд: Дру штво за при вред ну исто ри ју и Ин сти тут за европ ске сту ди је, Гајић, Алек сандар (2017 ). Ан та го ни зам те лу ро кра ти је и та ла со кра ти је у очи ма кла сич - не и к ри т и ч ке г е о по л и т и ке, Св е т и н о в е ге о п о л и т ич ке п а ра д и гм е (ур. М. Сте пић). Бе о град: Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Ду гин, Алек сан дар Ге ље вич (2004). Осно ви ге о по ли ти ке 2. Зре ња нин: Еко прес. Зом барт, Вер нер (2018). Т р го в ц и и ј у н а ц и: п а т р и о т с ка п р о м и ш љања. Б еог р а д: Д руш т в о за при вред ну исто ри ју и Ин сти тут за европ ске сту ди је. Ke gli, Čarls V. i Ju džin R. Vit kof (2006). S v e t s k a p o li t i k a: t r e n d i t r a n s fo r m a c i ja. Pro me tej: Z e mu n. Кisindžer, Hen ri (1999). D i p lo m a t i ja. Ver zal press: Be o grad. Kjel len, Ru dolph (1943). Dr ža va kao ob lik ži vo ta. Za greb: Ma ti ca Hr vat ska. Kon ce, Ekart; Ven ke Me te ling, Jerg Šu ster, Jo hen Štro bel (2016). A r is t ok r a ts k i s t il ž iv ot a i sa v re me n o do b a: ple m st vo k a o p o li t ič k i i k ul t u r ni k on ce pt: Be o g r a d: Ce n t a r za iz u ča va nje tra di ci je Ukro ni ja i MIP Pu blis hing. Ma han, Al fred T. (1918). In flu en ce of Sea Po wer upon Hi story B o s t o n : Lit t le, Brown and Com pany. R atz el, Fr ieder ich (19 0 0). D a s Me e r al s Q u el le d e r Vol k e r g ro s se, Ei ne p o li t i sc h - ge o g ra p hi sc h e Stu die. Mu nich: R. Ol den bo urg. Schmitt, Carl (1997). Land and Sea. Was hig ton DC: Plu tarch Press. OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R ТHE IM PACT OF WER NER SOM BART`S MER CHANTS AND HE RO ES ON THE CON CEP TION OF GE O PO LI TI CAL DU A LISM OF TEL LU ROC RACY AND THA LAS SOC RACY by ALEK SAN DAR М. GA JIĆ I n s t i t u t e of Eu r o p e a n St u d i e s Trg Ni ko le Pa ši ća 11, Bel gra de, Ser bia r o me r e u n e t. r s SUM MARY: This pa per exa mi nes the con nec tion bet we en the war pam phlet Merchants and He ro es (1915) of Wer ner Som bart, one of the gre a test Eu ro pean so ci o lo gists of the 20th cen tury, and ge o po li ti cal the o ri es abo ut the con flict bet we en land and sea powers. Although Sombart s pamphlet emphasizes the spi ri tual-mo ral and cul tu ral-so cio lo gi cal du a lism bet we en Ger many and En gland in the First World War, whe re the first re pre sents the cha rac te ri stics of he ro es and ide a lists and the ot her of mer chants and oppor tu nists, the pa per shows that this con flict was pri ma rily a war for the ter ri to ri es a ge opolitical conflict, and, only secondary, a cultural-normative conflict. Historical analysis shows that Ger man ge o stra te gic ac ti ons be fo re the Gre at War (in the ir co lo nial po licy) and du ring the Gre at War we re not in op po si tion, but very si mi lar to Gre at Bri ta in`s poli ci es. The re fo re, it can be as su med that the war bet we en Ger many and Gre at Bri tain

131 435 b r o ke out b e c a u s e of t he r i va l r i e s b a s e d o n t he i r si m i l a r i t i e s, b ot h i n a c t i o n s a nd p r e t e n - si on s. Mo r e o ve r, Wi l hel m i ne G e r m a ny wa s a l mo s t c o py i ng Br i t a i n s c o lo n ia l ex p a n si on, so it be ca me the gre a test thre at to Gre at Bri ta in`s ge o stra te gic in te rest. Furt her, the re se - arch esta blis hed the links bet we en the vi ews of Som bart and Karl Schmitt and, la ter, with the over si zed op po si tion bet we en land and sea po wers as the se cond law of ge o po li tics in the vi ews of so me ge o po li ti cal thin kers du ring the 20th cen tury. The pa per shows that the so ur ces of both vi ews are the sa me and that they lie in the Ger man ro man tic-ide a li stic youth sub cul tu re mo ve ments at the turn of the 20th cen tury adop ted in aca de mic cir cles b e fo r e t he G r eat Wa r, p r im ar i ly i n t he ph ilos o phy of Ku r t H i l le r a nd s o ci o log y of G e o r ge Sim mel, from which they we re ac cep ted by Wer ner Som bart. KEYWORDS: Wer ner Som bart, Me r c h a n t s a n d He r o e s, war pro pa gan da, World Wa r I, ge o p o l i t ic s, t el lu r o c r a c y, t h a l a s s o c r a c y, G e r m a n r o m a n t i c i s m

132

133 Зборник Матице српске за друштвене науке / Matica Srpska Social Sciences Quarterly LXX, 171 (3/2019): ; Јаковљевић, Драган / Jakovljević, Dragan UDC 1(=163.41) UDC 1(497.11) 19 П РЕ ГЛ Е Д Н И Н А У Ч Н И РА Д СТА ЊЕ СРП СКЕ ФИ ЛО ЗОФ СКЕ МИ СЛИ Шт а по сле п ра к сис - фи ло зо фи је? (Раз ма тра ње на под ло зи ди ја ло га с те за ма М и х а и ла Мар ко ви ћ а) Д РА ГА Н ЈА КО ВЉЕ ВИ Ћ Ун и в е р з и т е т Ц р не Го р е, Ф и ло з о ф с к и ф а к у л т е т Да ни ла Бо јо ви ћа ББ, Ник шић, Цр на Го ра ja kob p t t. r s СА Ж Е ТА К: По ла зе ћ и од од г о ва ра ју ћ и х п ро це на М и ха и ла Мар ко ви ћа у ч ла н к у се ра све тља ва ју ви ше с т ру к и ре ле ва н т н и а спек т и а к т у ел ног с т а ња с рп ске филоз о фи је. Ра з м а т р а с е одно с п р ем а н ас леђу п р а ксис - фило з офи је у з к р и т и ч ко п р о п и т и в а њ е М а р ко в и ћ е в и х т е з а, т е у к а з и в а њ е н а м о г у ћ е пер спек ти ве срп ске фи ло зоф ске ми сли. Упо ре до с тим, да је се би ланс до сад а ш њи х до с т и г н у ћ а, п ри че м у с е к а о у к у п но н ај зн а ч ај н и ји ау т о р и з д в а ја Б. Пе т р о н и је ви ћ. Ујед но с е о т в а р а т е м а п р о ви н ц и ја л и зм а и еп и г он с т в а т е мо гућ но сти афир ми са ња на ме ђу на род ној сце ни. При том се ука зу је на мо - г у ћ но с т с т в а р а њ а х ри ш ћ а н ске фи ло з о фи је п р а в о с л а в ног п р офил а, к а о и п р и к љу ч и в а њ е од р е ђ е н и м, д а н а с а к т у е л н и м, ф и л о з о фс к и м с т р ујам а у св е т у. Ко н ач но, з а г о в а р а с е ја ч а њ е к ри т и ч ке с т ру ков не св е с т и, с ло б од н а р а з ме н а и кон к у р ен ц и ја р а з л и ч и т и х ау т о р а на а к а дем ск и м ус т анов ама, у з по т и ск и ва ње од ре ђе н и х а но ма л и ја и под с т и ца ње т ра н с рег иона л не сара дње и ме ђуна родне конкурентности. О та квим питањима требало би без одла - г а њ а о т в о ри т и д и ја лог. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: с р п с к а ф и л о з о ф и ја, ф и л о з о ф и ја п р а к с и с а, с т а њ е с т уд ија фи ло з о фи је, к л а нов ск а з а т в о р е но с т, р а з но в р сно с т фи ло з о ф ск и х ш ко л а и п р а в а ц а, п р о ви н ц и ја л и з а м, и н т е р н а ц и о н а л н а с т ру ков н а ја в но с т, кул ту ра срп ског на ро да, Михаило Марковић На с ло в љ е но п и т а њ е је од с р е д и не 80 -и х г о д и на 20. в е к а а к т у е л но у конт екс т у наше у к у п не и н т е лек т у а л не си т у а ц и је, а на кон п ре ла ска у нови

134 438 ми ле ни јум са мо је до дат но добилo на зна ча ју. Сто га о ње му ва ља раз мишља ти, отво ри ти ди ску си ју пре све га уну тар стру ке, али исто та ко и у ок ви ру ш и рег к ул т у р ног кон т ек с т а. По след ње т и м п ре ш т о је филозофска м и сао од зна ча ја не је д и но у ч и с т о т е о риј ском по гле д у, не г о та ко ђе и у одно су на и деј но -вред но сно са у о бл и ча ва ње да ље т ран сфор ма ц и је и ц и ља ног п р о фил а н аше г д руш т в а у одм ич ућ и м р а з в ој н и м п р о це си м а. Ујед но у сми слу вла сти тог са мо о дре ђи ва ња спрам ак ту ел них гло ба ли стич ких тенден ци ја у све ту. У овом раз ма тра њу на до ве зао бих се на, кра јем 1990-их у књи зи [Марковић 1999] фор м у ли са не те зе у све т у по зна тог и п ри знатог великана српске фи ло зо фи је, Ми ха и ла Ма р ко ви ћа. Он је у скло пу јед ног ши рег пе ри о диз о в а њ а ис т е, ра з в ој с рп ске фи ло з о фи је у в р е ме н у од с р е д и не 20. с т о ле ћ а до да нас по де лио у две фа зе [Марковић 1999: 19]: (i) пе ри од фи ло зо фи је прак си са ( ), и (ii) период д испе рзије у б р ојне филоз о фске ш коле и п р а вце (од до да нас). Ка ко је у ства ри до шло до јед ног та квог по ма ка, ка кве су ње го ве послед и це и у ч и н ц и, ка к ви су да на ш њи би ла н си и да ље пе р спек т и ве с рп ске фи ло з о ф ске м и с л и? С У ТОН П РА К СИС ФИ ЛО ЗО ФИ Ј Е И П Е Р СП ЕК Т И ВЕ СРП СК Е ФИ ЛО ЗО Ф СК Е М И СЛ И О к р е н и мо с е по ла зном п и т а њу: к а к в е д и ле ме и пе р спек т и в е о т в а ра у ме ђу в р е мен у д о в р ше н и п р е л а з од не к а д д о м и н ир ајућ е филоз офије п ра к си са до да на ш њег ( еп и г он ског ) п лу ра ли зма фи ло зоф ск и х сме ро ва и ш ко ла у ск ло п у ево л у ц и је с рп ске фи ло зо фи је? Ра зу м љи во, Ма р ко ви ћ је као је дан од главних актера југословенске филозофије праксиса благо пристра сан у са гле да ва њу да тих пи та ња. Та ко, у пр ви план ста вља про бле - ма тич не аспек те, од но сно гу бит ке ко ји су усле ди ли тим пре ла зом: Пре че тврт ве ка, иа ко ма те ри јал но не раз ви је ни, би ли смо на нивоу све та и би ли смо за цео свет ин те ре сант ни по но вим иде ја ма ко је смо с т в а р а л и и у пол ит иц и и у еко ном и ји и у филоз офији. И мал и смо исто риј ску шан су да опред ме ће њем тих иде ја ство ри мо об ли ке жив о т а и к улт у р не в р ед но с т и т р ај ног ис т о ри ј ског зна ча ја. Ту ша нс у смо п р о п у с т и л и [Марковић 1999: 38]. О евен ту ал ној ре не сан си праксис - фи ло зо фи је он пак сма тра сле де ће: Ф и ло з о фи ја п ра ксис а н ије исц рп ла св оје т еори јске мог ућнос т и, али је исто ри ја при вре ме но оти шла пу те ви ма на ко ји ма мно ге ње не х у м а н и с т и ч ке и де је н и с у би ле п ри мен љи в е [ Ис т о: 28]. К а сн и је ће мо с е по но в о в р а т и т и н а ш и м и де ја м а ко је је р а з ви л а фи ло з офија п р а кс е. Ве л и ке х у м а н и с т и ч ке и де је не у м и ру [Исто: 52].

135 439 Ова к ве оце не би ле би под ло ж не п ро п и т и ва њу. Та ко најп ре ваља би т и на ч и сто с т и м, да је на ша д ру ш т ве но -и н те лек т у а л на сит уац ија п ре чет врт века би ла јед но став но исто риј ск и је д и н ст ве на, и п рак т и ч но не по но вљи ва. Ту и та кву си ту а ци ју не мо же мо ни за ти на не кој ап со лут ној исто риј ској ск а л и к а о је да н оде љ а к, и з а ко је г а он да до ла зи не к и д ру г и ра в но знач н и оде љ а к у ви д у на ше д ру ш т в е но -и н т е лек т у а л не си т у а ц и је од и х на ова мо, као што им пли цит но чи ни Ма р ко вић! На про тив, ва ља по ћи од не - по но в љи в е спе ц и фи ч но с т и он да ш њ е си т у а ц и је, ч и ја с е ис к у с т в а, нов е и де је и ме ри ла не мо г у без да ље га п ро т е за т и и на по т о њу, би т но из ме ње - н у си т у а ц и ју. И п и т а њ е је, у ко јој ме ри с е т а да п р о п у ш т е не ша н с е мо г у сма тра ти још увек и шан са ма н а ше г в р е ме на. Та ко ђе, на ша оче к и в а њ а у од но су на фи ло зоф ско м и ш ље ње не мо г у би т и ис т о ве т на с оче к и ва њи ма, ка ква су пре ма ње му упра вља на 60-их и 70-их го ди на 20. ве ка, с об зи ром на т адаш ње д ру ш т ве не п ри л и ке и њи хо ву и н т е лек т у а л н у ре цеп ц и ју. Ис т о т а ко, в а љ а р е а л но п р о це н и т и у к у п не к а па ц и т е т е фи ло з о фи је п ра к си с а. На су п р о т Марковићевој п р оцен и, она ипак је сте јед ним ве ли ким (ако не и н ај в ећ и м) д е л ом в е ћ и с ц р п и л а с в о је т е о р и ј с ке мог у ћнос т и! С амо з а не ке де ло в е да т е фи ло з о ф ске п р о г ра ма т и ке ра з ло ж но с е мо же сма т ра т и да н и су са сви м ис ц р п ље н и поп у т рец имо к ри т и ке по т ро шач ког д ру ш т ва, фор ми људ ског оту ђе ња унутар поретка реалног капитализма, заговарањ а в е ћег уде ла не по с р ед не де мо к ра т и је, по р ед ус т а љ е ног по р е т к а п р едс т а в н и ч ке де мо к ра т и је... Н и з д ру г и х де ло в а т е п р о г ра ма т и ке (па т а ко и оних ве за них за област епи сте мо ло ги је) пре ма свој при ли ци у ме ђу вре - ме н у су з ав ршена п рича. Ст ог а је њихово п ример ено, дос т ојно мес т о п р е у му зе ју фи ло зоф ских иде ја, од но сно у исто ри ја ти ма европ ске фи ло зо фије дру ге по ло ви не 20. ве ка. И те шко се мо же сма тра ти да је чи тав про блем само и јед ино у т оме, ш т о је ис т орија п ривремено о т иш ла нек и м д руг и м п у те ви ма, на ко ји ма су се онда и деје те фи ло зо фи је ис по с та ви ле као сла бо при мен љи ве, од но сно не ви ше атрак тив не. У ме ђу вре ме н у ва ља обра т и т и ве ћу па ж њу на, у с рп ској фи ло зо фи ји п ри су т не и а к т у ел не т рендове, т е ра зм иш ља т и о њи хо ви м по т ен ц и ја л н и м д ру ш т ве но -к ул т у р н и м до п ри но си ма. Је да н од ко ра к а у т ом п ра вц у мог а о би се са сто ја ти и у по ку шају свођења би лан са до стиг ну ћа срп ских фи ло - зо фа у пе ри о ду од кра ја 19. до по чет ка 21. сто ле ћа. МО Г У Ћ Е РА Н Г И РА ЊЕ СРП СК И Х ФИ ЛО ЗО ФА П РЕ М А ЊИ ХО ВИ М ДО СТ И Г Н У Ћ И М А По к ушамо л и п р ед у з е т и и з в е сно х и по т е т и ч ко р а нг ир а њ е с рпск и х фи ло зо фа у по гле д у њи хо ви х ос т ва ре ња, ис ка за н и х до с т и г н у ћа, т е ш ко се мо же из бе ћ и за к љу чак, да у ск ло п у це ло к у п ног до са даш њег ра звоја српске филозофије, у к у пно у зевш и, највећ и и нај зна чај н и ји ау тор не д во см и сле но о с т а је Бра н и с ла в Пе т р о н и је ви ћ. Под јед на ко с у р е ле в а н т н и и в а ж н и њ е - г о в и д о п р и н ос и м ет аф из иц и, т еор иј и с аз н ањ а, и с т ор иј и ф ил оз оф иј е... О б ја в љи в а њ ем њ е г о ви х с а бра н и х де ла, ком п ле т и ра н и с у у ви д и у њ е г ов и м п р е с и в н и ф и л о з о ф с к и о п у с. Њ е г о в е н а ј з н а ч а ј н и ј е с т у д и ј е с у Став

136 440 ра з ло га (Der Satz vom Grun de), Прин ц и п и ме т а фи з и ке, I II (Pr incipie n de r Me taphysi k I II), Ос н ов и т еор ије саз н ања [Petronijević 1898; 1904, 1912; Пе т р о н и је ви ћ 1923; I z a br a n a de la B. Pet ron ijev ića]. На кон Пе т р о н и је ви ћ а, к а о зна чај не с рп ске ау т о р е ко ји с у з е н и т е до с е з а л и по че т ком 20. с т о ле ћ а и л и и з ме ђу д в а св е т ск а ра т а мо же мо на в е с т и То м у Ж и в а но ви ћ а, М и р к а Ко си ћа, Слобо дана Јовановића, Светом ира Рист ића, Ксен ију Атанасијеви ћ и др. Од с рп ск и х ау т о ра ко ји су св о је фи ло з оф ско де ло о бл иков ал и почев од сре ди не 20. сто ле ћа па до ње го вог ис те ка, нај више релевантних до - п р инос а нес у м њи в о д а о је М и х а и ло М а р ко в и ћ. Њ ег ов и н ајз н ач ајн ији до ме т и т и ч у с е ра з ма т ра њ а п р о бле ма т и ке де т е р м и н и зма и с ло б о де, к а о и ра з ра де мет одолош ке концепц ије к рит и чке д руш т вене науке, о бавезне од р е ђе н и м х у ма н и с т и ч к и м и де а л и ма и ле ви ча р ском св е т о на з о ру. На с у- прот то ме, осет но је сла би ја ње го ва по зна та ди ја лек тич ка те о ри ја значе њ а, ко ја је у с т в а ри јед на ек лек т и ч к а т в о р е ви на, т е не мо же од р ж а т и свој стве ну пре тен зи ју на уни вер зал но ва же ће од ре ђе ње зна че ња. Од ре - ђе ње, ко је би би ло под јед на ко упо тре бљи во у од но су на све је зич ке из - ра зе, од но сно свој стве не ти по ве њи хо вих упо тре ба. Нај зна чај ни ја Мар - ко ви ће в а де ла с у Де т е р м и н и з а м и с л о бо да, К р и т ич ка др у ш т ве н а н а у ка [Марковић 1994а,б] и О с л об од и (н а е н гле ском). По р ед М. М а р ко ви ћ а т реба истаћ и међународно реном иране Гају Пет ровића, М ихаила Ђурића, Ми ла на Дам ња но ви ћа, Ра до ми ра Лу ки ћа, Све то за ра Сто ја но ви ћа, Мила д и на Ж и во т и ћ а, Ст а н иш у Нов аковић а. Та ко ђе и Н и ко л у М и ло ше ви ћ а, Бр а н к а П а в ло ви ћ а, Д а н к а Грл ић а, С р ет е н а М а ри ћ а, Б ог д а н а Ше ш и ћ а, М и р к а З у р ов ц а и д р. У ис т ори јској р ет роспект иви ов ај период р а зв оја с рпске филоз о фи је в е р о в а т но би з а с л у ж и в а о н а зи в њ еног св ојев рсног з л а т ног до ба с о б зи р ом на з р е ло с т, ори г и на л но с т, м но г о с т ру ко с т и зна чај у њ е м у о с т в а р е н и х м и с а о н и х до ме т а! За с у к це си в но на с т у па ју ће но ве ге не ра ци је српских филозофа свака ко не ће би ти ла ко да се при ближе о с т в а р е н и м д о ме т и м а т ог пе ри о д а, д а по но в е (и л и е в е нт уа лно ч а к на д ма ше) њи хо в а до с т и г н у ћ а. Ме ђу с рп ск и м фи ло зо фи ма ко ји су сво је гла в не ра до ве да л и у по зн и м г о д и на ма 20. и по че т ком 21. в е к а, М и ла н Бр да р је фи ло з о ф ском п р о д у к- цијом последњих го ди на за ко рак ис пред ња чио у од но су на оста ле са вре - ме не с рп ске ау т о р е. О б ја вио је н и з си с т е мат ск и х мо но г ра фи ја ко је с у на за вид ном те о риј ском ни воу, те до брим де лом и ин тер на ци о нал но кон курент не. Притом, по себ но је до ш ла до из ра жа ја ње го ва спо соб ност за к ру п не син те зе у ту ма че њу и оце њи ва њу ути цај них кон цеп ци ја европ ског фило зофског наслеђа. Њег ова, до сада, мож да најориг ина лн ија с т уд ија јес т е Уз а л у да н п о з и в (20 05), и т и че с е с о ц и ја л не еп и с т е мо ло г и је [Брдар 2005]. По ред ове сту дије, његови значајнији обухватни списи су: Наука и истин а: з а п о с т а в љ е н е п е р с п е к т и в е ф и л о з о ф и је н а у ке и Из м е ђ у б е з д а н а и не ба: к р и т и ка Де ка р т о в ог п ро гра м а ра ц и о це н т р ич ног у т е ме ље ња као хер ме не у ти ка но во ве ков не фи ло зо фи је [Брдар 2014, 2015]. Не дав но је об јавље на и ње го ва дво том на иза зов на ин тер пре та ци ја Хај де ге ро вог фи ло - зоф ског де ла Ум цр не шу ме: успон и пад Мар ти на Хај де ге ра. Књ. 1, Успон;

137 441 Књ. 2, Пад (д ру г о, ис п ра в љ е но и до п у њ е но и з да њ е в ећ је у п ри п р е м и), ко ја за слу жу је ши ру па жњу [Брдар 2017, 2019]. Уз ње га ва ља сва ка ко ис та ћи ра но пре ми ну лог Вла ди ми ра Ву ки ће - ви ћа ( ), у че ни ка по зна тог не мач ког фи ло зо фа Ота Пе геле ра (Ot to Pegle r). Ву к и ће ви ћ је на п и са о сјај н у с т у д и ју о ра ном Хајдег еру: Lo gik und Z e i t i n d e r p h ä n o m e n o l o g i s c h e n Ph i l o s o p h i e M a r t i n Heid eger s ( ) /Ло ги ка и вре ме/, те ка сни је и о ре цеп ци ји Со фо кла од стра не истог ау тора (S o p h o k le s u n d He i d eg ge r), з а т и м и мо но г ра фи ју о Х ај де г е р о в ом де л у (D i a fo ra: s p i si o u m e t n o st i: Ma rt i n Heid e gge r), к а о и подс т иц ајн у к њиг у Мišljenje i vi đe nje [Vukićević 1988, 2003, 2006, 2008]. Та ко ђе тре ба ис та ћи и недавно преминулог логичара Косту Дошена ( ), затим Мило - ш а А рс ен ијев ић а, А л е кс а нд р а Ф ат ић а, Јов ан а Б аб ић а и д р уг е аут ор е н и з а з а па же н и х ра до в а. Од срп ских фи ло зо фа ко ји у том пе ри о ду жи ве и де лу ју у ино странс т ву и з д в о ји л и с у с е А лек с а н да р П а в ко ви ћ (Ау с т ра л и ја) и ско р о п р е м и- ну ли Сло бо дан Жу њић (САД). На кон што је у ра ни јој фа зи дао за па же не до п ри но с е т е oри ји с а зна њ а, на р о ч и т о т у ма че њу на с ле ђа Деј ви да Хју ма [ у п.: Pav ko v ić 1982], у д ис е рт ац ији одбрањеној на О ксфорд у, Па вкови ћ с е ка сни је окре нуо обла сти по ли тич ке фи ло зо фи је. И по сле бри љант не студ и је о Сло б о да н у Јо в а но ви ћу (S. Jo va n o v ic, An Un se n t i me n tal Ap pro a c h to Po li tics); дру го из ме ње но из да ње: Сло бо дан Јо ва новић: један несентиме нт ал а н п р и с т у п п о л и т и ц и [Pavković 1993; Пав ко вић 2008], ко јом је на нај бо љи на чин пред ста вио овог ми сли о ца у све ту, на пи сао је такође низ ори г и на л н и х ра до в а на а к т у е л не т е ме фи ло з о фи је д ру ш т в а и по л и т и ке. Сло бодан Жуњић ( ) је пак пружио вредне интерпретативне до - п ри нос е и зучав ању а нт и чке филоз офије ( у п.: Fragme nt i Elejac a; Ar istotel i he no logija), али уједно и тумачењу низа разноврсних класичних филозоф - ских тема и струјања унутар континен талне филозофије (уп. Ф илозоф и ја и п ос т мо де р нос т). Та ко ђе т ре ба по ме н у т и и Жу њићева новија и здањ а: Haj de ger i pre- so kra tov ci и Бог фи ло зо фа у ан ти ци. Жу њић је ве о ма за служан за фор ми ра ње упра во модерне историје српске филозофије као си стемат ске д и сц и п л и не, п р ем да су не ке њ е г о ве фор м у л исане п р оцене вез ане з а 21. в е к де лом би ле п р ед ме т о спо р а в а њ а. Жу њић а пос е бно одл ик ују ш и ри н а и б о г а т с т в о фи лоз о фског о б р а з о в а њ а [Žu njić 198 4, 1988, 2015; Жу њић 2013]. Уз Пав ко ви ћа и Жу њи ћа ис та кли су се и сте кли зна ча јан ау то ри те т А лек сан дар Јо к и ћ (СА Д ), М и ро слав М и ло ви ћ (Бра зи л), Пре д ра г Ч и чо в ачк и (СА Д ), Бра н к а Ар си ћ (СА Д ) и д ру г и. У сле д у п ри р од не сме не г е не ра ц и ја, Ч и чо в ач к и, Јо к и ћ и М и ло ви ћ по с т е пе но п р еузимају в одеће по зи ц и је у н у т а р с рп ске фи ло з о ф ске д и ја спо р е. Д А Н А Ш ЊЕ СТА ЊЕ СТ У Д И ЈА ФИ ЛО ЗО ФИ Ј Е И З М Е ЂУ П РО Ц ВА ТА И А НО М А Л И ЈА Мар ко вић у свом де лу Дру штве на ми сао на гра ни ци ми ле ни ју ма ис тиче да да на с: у ра зн и м обла с т и ма фи ло зо фи је а к т и в но де л у је и об ја в љу је ра до ве зна тан број спо соб них фи ло зо фа [Марковић 1999: 19], те да нај зад:

138 442 у Ср би ји по сто ји до вољ на кри тич ка ма са за да љи развој наше филозоф - ске ми сли у свим прав ци ма и у свим ди сци пли на ма [Исто: 32]. И а ко не у по т у но с т и не г о де л и м и ч но ов е п р о це не с у ох ра бру ју ће. Та ко ђе су и ре а ли стич не. На и ме, ме ђу на шим фи ло зо фи ма има и сво је - в р с ног л у т ањ а, н а с у м и ч ног б а в љ е њ а р а з но р а з н и м т ем ам а, и л и ч а к и св о је в р сног з а т в а ра ња у оп ш т и н ско - р е г и о на л не ок ви р е. По с лед њ е је з а ра з вој срп ске фи ло зо фи је потенц ија лно м ного пог убн ији п рови нц ијал изам од оно га, на ко ји се Мар ко вић ту жи, те ко ји се са сто ји у на шем при хва та њу фи ло зоф ск и х п ра ва ца об л икован и х у нек и м д руг и м, све тск и м цент рима! Да љ а, с п ра в ом че с т о п р е п ле т е на в р с т а з а т в а ра њ а с а ш т е т н и м деј с т в ом по ра з в ој с рп ске фи ло з о фи је је с у она гр у п ног (к ла нов ског) к а ра к т е ра: на по је ди ним фа кул те ти ма, од но сно од го ва ра ју ћим де парт ма ни ма фор ми рају се од ре ђе не не фор ма л не г ру пе, п ре ва с ход но на ба зи одређен и х л и чн и х, ин ди видуално -груп них ин те ре са, у ма њој ме ри и на оној одређених струков них и иде о ло шких опре де ље ња. И на кон што су учвр сти ле сво ју унут ар њу ко хе зи ју и с т а т ус на фа к ул т е т у, т а к ве г ру пе онда и мају дом ина нт а н у т и цај на н и з в а ж н и х а к а дем ск и х по с ло в а, ру ко в о де ћ и с е св о ји м по т р е - ба ма, т е с т а в љ а ју ћ и ис т е и з на д на у ч н и х с т а н да р да, не р е т ко и в ажећ и х п р о п и с а. 1 То па к зна ч и с у в е р е н у п ри с у т но с т и де ло в а њ е в о л у н т а р и з м а та квих кла но ва, њи хо вог прин ци па во ље. И при зна ва њем и де ло ва њем тог прин ци па се под ра зу ме ва суспендовање прин ци па сло бод не кон ку рен ци је на уч них до стиг ну ћа, те уједно и по што ва ња разноврсности фило зофск и х шко ла и п ра ва ца, а у сле д у а фи р м и с а њ а с т а ле ш к и х п ри ви ле г и ја он а к ви х не ф о р м а л н и х г ру п а! Ко нач на по с ле д и ца да т ог фе но ме на би с е оч и т о в а ла у о с у је ћ и в а њу д и на м и ке дело ва њ а ау т ох т о не на у ч не ра ц и о на л но с т и п ри у на п ре ђи ва њу, раз во ју фи ло зоф ског ми шље ња у нас, ње ном спу та ва њу с по зи ци је кваз и ф е у д а л н и х г р у п н и х п р и в и л е г и ја, к а о и л и б е р а л н о г у в а ж а в а њ а ко е г - зи с т ен ц и је фи ло з о ф ск и х ра з л и ч и т о с т и у ск ло п у на у ча в а њ а фи ло з о фи је н а в и с о ко ш ко л с к и м ус т а но в ам а, т е од г о в а р а ј у ћ е г б а л а н с а т а ко ђ е и п р и истра жи вачком раду. Веома је разочарава ју ће да је у по след њим де це нија ма у том сми слу до шло до упе ча тљи вог с у м ра ка л и бе ра л н и х в р л и н а те јед ног агил ног кла нов ског де ло ва ња чак и на Оде ље њу за фи ло зо фи ју Филоз о ф ског фа к ул т е т а у Б е о г ра д у. Ка да Мар ко вић го во ри о до вољ ној кри тич кој ма си спо соб них српск и х и н т е лек т у а ла ца за п ро фе си о на л но ба в ље ње фи ло зо фи јом т е на бра ја вис око ш колске цен т р е у ко ји ма с е и з у ча в а фи ло з о фи ја, он ис п у ш т а да 1 Па се т а ко на г ру б на ч и н ре ж и рају кон к у рси, п р оцед уре з а и зб ор, односно у нап ређење у од р е ђ е н а а к а д е м с к а з в а њ а, б е с п о г о в о р н а л о ја л н о с т и п о с л у ш н о с т п р е м а д а т и м г р у п а м а поп рима с т а т ус вр ховне вреднос т и! Мора л т ак ви х бахат о и бе зобзи рно дел ујућ и х а к адемск и х гру па ци ја је у осно ви сли чан с мо ра лом би ло ка квих н е ф о р м а л н и х и н т е р е с н и х у д р у ж е њ а (по чев од град ско-квар тов ских дру жи на па да ље), ка ква се не сма тра ју ну жно оба ве зним на с т р и к т н о п р и д р ж а в а њ е б и л о к а к в и х п о з и т и в н о - п р а в н и х п р о п и с а и с т р у ков н и х с т а н д а р д а. До бр о је и до п у с т и во на п р о т и в све оно ш т о сл уж и, пог од ује инт ерес у гр уп е и њен и х ч ланов а, док с е св е о с т а ло (па т а ко и з а ко н и, а к а дем ск а п ра ви ла до бр ог по с т у па њ а, с т а н да р д и на у ч не ра ци о нал но сти...) мо же ма ње-ви ше иг но ри са ти, уко ли ко се не уклапа у прет ход но!

139 443 у т в р д и по с т о ја њ е о с е т н и х ос ц и л а ц и ја у кв а л и т е т у фи ло зоф ских ис траж и в а њ а и на с т а в е ко ји с е о ба в љ а ју у т и м цен т ри ма. Та ко ђе и он у р е а л н у да ле ко се жну ре ги о нал но -ло ка ли стич ку, те још ви ше кла нов ску за тво ре - ност по је ди них цен та ра. Обе окол но сти не по го ду ју, ме ђу тим, да љем разво ју с рп ске фи ло зо фи је, већ с е п р е мог у сма т ра т и озби љ н и м п р е п р е к а ма око чи јег се пре ва зи ла же ња тек ва ља озбиљ ни је по ста ра ти. С тим про - бле мом с е п р е све г а мо ра мо нај з а д су о ч и т и, не од в ра ћ а т и од њ е г а по глед у и ме на к а ра д но сх в а ће не у н и в е р зи т е т ске ау т о но м и је! Фи ло зо фи ја се да нас као за себ на област из у ча ва на срп ским ви со - ко ш кол ск и м ус т анов ама у Новом Сад у, Б а њ ој Лу ц и, Б е о г ра д у, Ко с ов ској Ми тро ви ци, Срп ском Са ра је ву (на Па ла ма), Ни шу итд. Ре кло би се да је на де л у сво је вр сн и п ро ц ват ба в љења филозофијом на с рпск и м к улт у рн и м п р о с т о ри ма. По гле да ју л и с е па к с т в а ри с к в а л и т а т и в ног а спек т а, ја сно је да је т а к а в у т и са к и па к у не ко л и ко за во д љи в. На и ме, к ва л и т е т ба в ље њ а фи ло з о фи јом у по ме н у т и м цен т ри ма је на ж а ло с т и з ра з и т о не у је д н а че н! Међут и м, ох рабрујућ и к в ал ит ат и вн и помац и с е, у п рко с свем у, п р обијају у ск ло п у де ло в а њ а н а с т у д и ј ск и м п р о г р а м и м а у Б а њ ој Лу ц и и Но в ом Саду. По след њи уни вер зи тет ски цен тар се шта ви ше једним делом, у не - к и м с ег мен т и ма на с т а ве и ис т ра ж и в а њ а у овој о бла с т и, ус пе о по ра в на т и с не к а д а д р а с т и ч но п р ед њ ачећ и м Ун ив е рзит ет ом у Б еог р ад у (и л и ч а к оти ћи и ко ји ма ли ко рак да ље пре све га ка да је у пи та њу ба вље ње историјом (Хе гел) и савременошћу хермене у ти ка, фе но ме но ло ги ја кон тине н т а л не е в р оп ске фи ло з офије). Н ајз а д, м л а д и с т у д и ј ск и п р о г р а м и з а фи ло зо фи ју на Па ла ма и у Ко сов ској Ми тро ви ци чи ни се да ла га но стаби л и з у ју св о је де ло в а њ е, конс ол ид ују н а с т а ву у з по с т е пе но д о с е з а њ е од говарајуће афи рмације у јавност и у п р кос не к им п ри су т ним не ре ше ним к а д р ов ск и м п и т а њи ма. Бе о град је укуп но узев за др жао ја сан при мат у од но су на дру ге домаће а к адемске цент р е, а л и п р е свег а једа н, п р ема ев р опск и м мерил има, са свим со ли дан, ре спек та би лан ни во на ста ве и ис тра жи ва ња. То се ме - ђу т и м од с ре д и не и х ос т ва ру је по це н у не п ри ко сно ве не до ми на ци је јед не шко ле, ана ли тич ке фи ло зо фи је, уз про прат ну склоност ка својевр - сном сц и јен т и з о в а њу фи ло з о ф ског м и ш љ е њ а. А т а к в о, де ло в а њ ем јед не ста би л но ор га ни зо ва не г рупе беог радск их филозофа, без много околишања на ме т н у т о с т а њ е с т в а ри, не ће би т и оп т и ма л но, с о б зи р ом на св ој с т в е н и плу ра ли зам фи ло зоф ских шко ла и ори јен та ци ја! Оно се шта ви ше с об зиром на пе да гошко - образовну потребу равномерније заступљености разл и ч и т и х зн а ч ај н и х фи лоз о ф ск и х с т ру ја мо же см а т р а т и ш т е т н и м. А л и ис т о т а ко и у од но с у на с а ма ис т ра ж и в а њ а, к а к в а н и је у п у т но в е зи в а т и с а мо з а је да н од а л т е р на т и в н и х фи ло з о ф ск и х ис т ра ж и в ач к и х п р о г ра ма. Ти ме се отва ра по тре ба уравнотеженије за сту пље но сти да нас ре ле вант - н и х фи ло з о ф ск и х ш ко ла и усме р е њ а, т а ко да по р ед а на л и т и ч ке фи ло з о - фи је сна ж н и је до ђу до и з ра з а и фе но ме но ло ш к а, хе р ме не у т и ч к а и д ру г е ори јен та ц и је у фи ло зо фи ји. Та ко ђе, да се д у ж на па ж ња обра т и и ба в ље њу ис т о ријом филозофије, поред сис т ематско -п р о блем ског п ри с т у па т е ма ма гла в н и х фи ло з о ф ск и х д и сц и п л и на. На ра в но, т о да љ е под ра з у ме в а и на

140 444 од го ва ра ју ћи на чин из ба лан си ра на пер со нал на ре ше ња у по гле ду за ступа ња и вр ше ња пре да вач ких те ис тра жи вач ких функ ци ја на тим сту дијским од се ци ма на че му пак осет но мањ ка. Ка рактеристично је да ме ђу свим наведеним центрима нема ни прибл и ж но до в ољ не и н т е р а к ц и је, у з а ја м не с а ра д њ е, н и т и па к п о к ре т љи в о с т и и ра з ме не ка др о ва, нас т а вн и чко -ист раж ивачког пе рсонала, садејс т ва на р е а л и з о в а њу з а је д н ич к и х и с т ра ж и в ач к и х п ро је ка т а. На про тив, они оста ју у ду гом пе ри о ду фе у да ли стич ки уча у ре ни, са мо до вољ ни, не за ин те - ре со ва ни за оно што се дешава у дру гим цен три ма! [Јаковљевић 2017б]. П РО ВИ Н Ц И ЈА Л И ЗА М К АО Н А Ш А С УД БИ Н А? За фи ло зо фи ју прак си са Мар ко вић је утвр дио да је она ус пе ла да из г ра д и јед но ори г и на л но фи ло зоф ско ста но ви ш те и н и је н и у ком см и сл у би ла епи гон не ког стра ног фи ло зоф ског цен тра као што је то увек био слу чај, и пре и по сле [Марковић 1999: 28]. На су прот то ме, да нас се на зи ре и з ве с н а п ров и н ц и ја л и за ц и ја и еп и гон с т в о н а ше ф илозоф ије [Исто: 30]. Та к в е оце не у не к и м по гле д и ма да ле би с е п р о бле ма т и з о в а т и. Нај п р е, и с а ма фи ло з о фи ја п ра к си с а је и па к у од р е ђе ној ме ри с ле д и ла и и з в е сн и м иде ја ма из не ких стра них фи ло зоф ских цен та ра. Оних у ко ји ма је сре - ди ном 20. ве ка ста са вао и деј ни ар се на л но ве ле ви це. Али пре све га, сва ка ко ми сао са мог Кар ла Марк са, па та ко и ми сао из ње го ве ра не фа зе ко ја је би ла по себ но ре ле вант на за фор ми ра ње ју го сло вен ске прак сис - фи ло зо - фи је, ни је ста са ва ла ни у Бе о гра ду ни ти у За гре бу, већ упра во у из ве сним с т ра н и м а к адем ск и м цен т ри ма. Јед на од да љи х т а к ви х и нс т а нц и била је ре ци мо и франк фурт ска кри т ич ка те о ри ја дру ш тва фор м и ра на, ис п р ва на т а мо ш њ ем ч увеном И нс т ит ут у з а с оц и ја л на ис т ра ж и в а њ а ( I n st i t ut für So z i al for schu ng), т е к а сн и је на с т а в ље на на Оде ље њу з а фи ло зо фи ју Ге т е уни вер зи те та у Франк фур ту на Мај ни, а од стра не ау то ра као што су Макс Хорк хај ме р ( Max Hork he i mer), Те о дор А до р но (T he o dor W. Adorno), Ји рген Хабе рмас (Jü rgen Ha ber mas), т е у по зн и јој фа зи и у з извесна надовезивања од стра не Кар ла-ота Апе ла (Karl-Ot to Apel) и А л брехт а Велмера (A lbrecht Wel lmer). Ч и њ е не с у т а кођ е и и зв есне по з ај м и це од пси хо а на л и т и ч к и х кон це п ц и ја Ер их а Ф р ом а ( E r ich S el igm a n n Fr o m m), буд и мпеш т а нс ког ма рк си зма Ђ е р ђа Лу к а ча ( Lukács György) и др. Сâм Мар ко вић је та ко од франкфу ртоваца фак т и ч к и п ре у зео њи хо ву те о ри ју тзв. еманципаторски х ин те ре са (за ко ју су пак Апел и Ха бер мас са сво је стра не на шли не по средн у и н сп и ра ц и ју код јед ног од у т е ме љи в а ча мо де р не с о ц и о ло г и је зна њ а, Ма к са Ше ле ра). Ис т о та ко и не ке под с т и ца је у п ра в ц у кон ц и п и ра ња и де је јед не к р и т ич ке д ру ш т в ене н ауке, р а зр е шене од в еб ер овског п ри нц ип а в р е д н о с н е н е о п р е д е љ е н о с т и д ру ш т в е но н а у ч ног с аз н ањ а. Такођ е с у у ње го вој те о ри ји са зна ња видљиви упливи утицаја америчког п ра гм ат и зма Ч. С. Пер са (C h a r le s Sa n de r s Pe i r ce), з а ко ји ма је Ма р ко ви ћ т а ко р е ћ и мо ра о посегн ут и с обзир ом на у пад љиву нера звијено с т еп ис т емолош к и х гле ди шта са мог Марк са, те ујед но и с об зи ром на по ро дич ну слич ност с п ра г ма т и змом, до ко је до вод и у зима ње појма прак се као с ред иш њег појма

141 445 з а и з г ра д њу т е о ри је са зна њ а. Пр е ма т о ме, и са ма филозофија п ра ксиса, у п ркос и зраже ној и сва к а ко, п ри зна њ а, вред ној ори г и на л но с т и, и па к н и је би ла без ос т ат ка ау т ох т о на, по тп уно само н и к ла по ја ва на ју ж но е вроп ском т е р е н у, не г о је т а ко ђе јед н и м, не б е зна чај н и м, де лом х в а т а ла п ри к љу ча к на филозофске и де је ре а л и зо в а не у не к и м д ру г и м и да љи м фи ло зоф ск и м цен т ри ма. Но, ка ко сто ји ствар с до дат ном Мар ко ви ће вом про це ном, да је свеко ли ка срп ска фи ло зо фи ја пре и по сле прак сис -фи ло зо фи је би ла про - ви н ц и ја л но - еп и гон ска? Сво је доб но са м се из не на д ио, ч и та ју ћ и у у глед ном б еч ком Stan dard-у чла нак под на сло вом P ro v in z-мetropole Wi e n, у ко јем је кри тич ки са гле да на уло га Бе ча на европ ској дру штве но -кул тур ној сце - ни 1990-их го ди на. Мо је из не на ђе ње је би ло још ве ће, ка да ми је на јед ном с т у д и ј ском б о ра в к у у Не мачкој једа н т амош њи коле г а, не мачк и филозоф а на л и т и ч ког усме р е њ а, с а оп ш т ио да је ен гле ск и да на с је зи к на у ке, т е д а је Нем ач к а и н т е лек т у а л н а п р о ви н ц и ја у од но с у н а А ме ри к у! О в о на по м и њ ем к а ко би смо о с е т и л и по т ен ц и ја л н у р е ла т и в но с т од р е ђи в а њ а релац ије це нт а р - п ров и нц ија, т е у виде л и да с од ре ђе н и х у гло в а ви ђе њ а и нек и већ и, те значајн ији и нтелект уа лн и цент ри у свет у мог у такође бит и са гле дан и и к а о п р ови нц ија лн и. Ут ол и ко не би ва љ а ло и ма т и (ба л к а н ск и и н т о н ир ане) ком п лек с е а ко н а ше и де је, кон цеп ц и је, њихови аут ори не ч и не ба ш са мо с ре д и ш т е евр оп ске и л и све т ске к ул т у ре, од но сно јед но од ње них сре ди шта. Што би ина че би ла ве о ма ви со ка ам би ци ја. Уме сто так ви х вис ок и х п р е т ен зи ја и с њи ма по ве з а не р е т о ри ке, б ољ е је в рат и т и с е јед ној ре а л ној п ро це ни оно га што је с об зи ром на на ш у к ул т у р н у исто ри ју и ре ал не при ли ке до се жно, те се мо же оче ки ва ти. А то би би ло: Хв ат а ње при кључ ка на зна чај не и ак ту ел не трен до ве, кон цеп ци је, шко ле фор мира не у с ре д и н а м а с д у ж ом и з а м а ш н и јом ф и л о з о ф с ком т ра д и ц и јом. Те уједно с т в а ра лач ко, сра з ме р но ор и г и на л но т е о р иј с ко п рос ле ђ ив ање т и х и м п ул с а, њи х о в о уо б л и ч ав ање д о м еђ ун ар о дн о конк уре н т н и х и п а ж ње в редни х кон цепц ија! И н ије сва м уд рос т са д р жа на у т о ме, и з м и сл и т и нови фи ло з о ф ск и п ра в а ц, о ф ор м и т и и у ч в р с т и т и од р е ђе н у ме ђу на р од но п р е - по зна тљи ву в ла с т и т у ш ко л у. Нај з а д, да на с, ж и ви х и а к т у е л н и х фи ло з о ф ск и х ш ко ла и п ра в а ца у Ев р о п и у с т в а ри и не ма п р е ви ше, ча к н и у з е м љ а ма нај зна чај н и је фи ло - з о ф ске т ра д и ц и је. Ре ц и мо, у Не мач кој, у пе ри о д у од д ру г е по ло ви не 20. с т о ле ћ а (од но сно у з е м љ ам а нем ачког г о в о р ног под ру ч ја) би ло је с а мо не ко л и ко а к т у е л н и х ау т ох т о н и х фи ло зоф ск и х ш ко ла: фе но ме но ло г и ја (с ње н и м ул и ва њем у фи ло зо фи ју ег зи с тен ц и је), хе р ме неут и чка филозофија, кри тич ки ра ци о на ли зам, кон струк ти ви зам Ер лан ген ске школе, Франк фуртск а т ра н сцен ден т а л на п ра гмат ик а и е т и к а д ис к у р с а и тд. У ме ђу в р е ме н у се (слич но нешто раније Франкфуртској школи критичке со цијалне фи ло - зо фи је) п ра к т и ч но у г а си ла Ер ла н г ен ска ш ко ла, а к ри т и ч к и ра ц и о на л и за м је пре у фа зи ла га ног за ла ска, не го у оној фа зи успо на. Тран сцен ден тал на п ра г ма т и ка пак из гле да још оп ста је за х ва љу ју ћ и окол но ст и да је Карл- О то Апел око се бе ус пео да обра зу је круг са рад ни ка и на ста вља ча, ко ји са да прослеђују програматику те занимљиве филозофске школе. Нај дуже тра-

142 446 јање имају, и испоставило се највитални јим, две пр во по ме ну те фун да - мен т а л не т р а д и ц и је: хе р м е не у т ич ке ф и л о з о ф и је у зре лом ви ду ко ји су јој да л и Га да ме р ( Ha ns- Ge org Ga d a mer) и Ри кер (Jean Paul Gu sta ve Ricœur), т е до дат но Х а б е р ма с (Jü rge n Hab e rm a s), као и фе н о м е н о л о ш ке ф и л о з о фи је, да на с по се б но у по зном л ик у феноменолог ије т зв. ж иво тног свет а. Ха бер мас у сво јој нај но вијој ин те лек туал ној фа зи по ку ша ва да ин ста лише усме ре ње тзв. п ос т -ме т а фи зич ког ми ш ље ња, ч и је су е та бл и са ње и да љи раз вој отво ре но пи та ње. Осим то га, на ме ђу на род ном ни воу су присут на и та ква усме ре ња, по пут п ос т - ана л и т ич ке фи ло зо фи је ( у п р о фи л у ко ји с у јој да л и м и с л и о ц и по п у т Рор т и ја [ R ic h a rd Ror t y] и Фа је ра б ен да [Paul Karl Feyera bend]), т е у с редњовеков ље сеж ућа т рад иц ија хришћанске фи ло зо фи је п ре све г а у ње ном мо де р ном, ка т о л и ч ком и п ро т е с т а н т ском ли ку. Као и постмодерна филозофија с по себ но зна чај ним уде лом франц у ск и х, т а ко ђе и и т а л и ја н ск и х ау т о ра ( Ђ. Ва т и мо [G i a n t e r e sio Vat t i mo]). И ако су По ља ци и Че си вр ло за до вољ ни ти ме да не ки њи хов ау тор би ва при знат у све ту као зна ча јан ства ра лац у окви ри ма нпр. фе но ме но л о ш ке шко ле, за што то не би смо би ли и ми у од но су на ту исту или не ку дру гу, да нас ак ту ел ну шко лу?! Питање је само, имамо ли квалификоване и кре - а т и вне аут ор е ко ји би мо гл и до с е г н у т и т а к а в с т а т ус, од но сно р е но ме! Мо ж да би у том по гле д у би ло сра змер но нај лак ше у х ва т и т и п ри к љу чак на хришћан ск у фи ло зо фи ју, ка о сво је вр сн и фи ло зоф ск и еве рг ри н. Нажалос т, за са да не ма мо н и свог п равославног Габријела Марсела, Жака Маритена..., н и т и па к св ог, с рп ског Б е р ђа је в а. И ма л и смо, до д у ше, х ри ш ћ а н ског т е о - ло г а европ ског формат а и у гледа у л ик у Јус т ина Поповић а, а л и не и неког х риш ћ а нско -п р а в о с л а в ног фи ло з о ф а ис т ог р а н г а. Д руг и м р еч им а, још мањ ка ста са лих ау то ра ко ји би могли убедљивије наступити на међународној сце н и к а о ори г и на л н и п ред с т а в н и ц и с рп ске х ри ш ћ а н ске фи ло зо фи је! За са да су оства ре ни из ве сни про до ри у на зна че ном сми слу у окви рима п ро г ра ма т и ке а на л и т и ч ке, де лом и по с та на л и т и ч ке фи ло зо фи је. Та ко је ре ц и мо М и лош Ар се н и јеви ћ вишедецен ијск и м, п ун и м концент рисањем на и нт ен зи вно и зучавање једне врло јасно омеђене т емат ике, п риљеж н и м бр ој н и м д и ск у си ја ма и са ве т о в а њи ма с до ма ћ и м и и нос т ран и м колег ама, р е а л и з о в а н и м ви ше с т ру к и м с т у д и ј ск и м б о ра в ц и ма у и но с т ра н с т ву и тд, успео временом да стекне реноме једног од виђенијих и признатијих ауто - р и т е т а з а а н а л и т и ч к у ф и л о з о ф и ј у в р е м е н а д а н а с у с в е т у. Т и м е у ј е д н о пон уд и в ш и ре цеп т, к а ко се да на с ра де ћ и у ма њи м с ред инама поп у т наше мо же до сег н у т и и ме у све т у: на и ме с т ри к т ном спе ц и ја л и за ц и јом за јед н у са сви м од ре ђе н у т е ма т и к у и ње н и м ви ше де це н иј ск и м ус ред с ре ђе н и м системат ск и м изу ча ва њем, к роз ста л н и д и ја лог с и но ст ран и м ауторитет има. О то ме упо ре ди ти ње го ву сту ди ју [Arsenijević 2003]. К А КО Д А ЉЕ? По св ој п ри л и ц и, с рп ск а фи ло з о фи ја у до глед ној буд ућнос т и неће има ти јед ног но вог Мар ко ви ћа, с она квом уи сти ну те шко оствар љи вом, по пе р ов ском ш и р и ном ком п е т е н ц и ја у од но су на ви ше кључ них фи ло-

143 447 зоф ских ди сци пли на и под руч ја ка ко те о риј ске, та ко и прак тич ке фило з о фи је. Та ко ђе у бл и ској бу д ућ но с т и р е а л но не мо же с е оче к и в а т и н и ф ор м и ра њ е не ког с а сви м но в ог, ори г и на л ног и ау т ох т о ног, си с т е мат ск и за о кру же ног фи ло зоф ског прав ца, ко ји би у све ту био пре по знат и признат као до при нос упра во срп ске фи ло зо фи је, као та ко ре ћи наш на ци о - на л н и и н т е лек т у а л н и бр ен д. Под т и м ус ловима, п р еос т ајала би онда пр вен стве но она два претходно поменута проходна пута за и нт е рн ац и о на л но ре ле в а н т но де ло в а њ е с рп ск и х фи ло зо фа: И л и хв ат ање п р ик љу чка на не ку од зна чај них и ак ту ел них европ ских од но сно свет ских фи ло зофски х шко ла и тра ди ци ја, те на сто ја ње да се уну тар њи х оства ре од ре ђе ни т е о р иј с к и домет и, и л и п а к с т р и к тно сп е ц и ја л и зо в а ње за јед н у од ре ђе н у те му у окв и ри ма п ро бле м ско - ис т ра ж и вач ког п ри с т у п а и в и ше де це ниј ско с и с т е м а т с ко ба в ље ње и с т ом! О б е д и мен зи је, т ј. мо д у си де ло в а њ а п ру ж а ју и з глед не мо г ућ но с т и а фи р м и с а њ а с рп ск и х фи ло з о фа и с рп ске фи ло з о фи је. А т и ме ш и р е у з ев и по твр ђи ва ња угле да на ше кул ту ре у све ту. Нај за д, је да н ре ле ва н т а н т е мат ск и а спек т, у по гле д у ко је г а би с рп ск и фи ло зо фи мо гли пру жи ти из ве сне ин тер на ци о нал но за па же ни је до прино с е, по ла з е ћ и у п ра в о од на ш и х к ул т у р но -ис т о ри ј ск и х по с е б но с т и, био би сле де ћ и: ар т и к у л и са ње и и н т е р п ре т а т и в на об ра да не к и х од он и х т е ма, с ко ји ма на ш на р од и д р ж ав а у п раво и мају одређено значајно непос редно и с т о р и ј с ко (или чак и епо хал но) и с к у с т в о! Та кав ста тус је не ка да има ла те ма тзв. марк си зма са људ ским ли цем, де мо кра ти зо ва ног и ху ма ни зо - в а н о г с о ц и ј а л и з м а, а с о бз ир о м н а р а н и ј и д р уш т в ен и п ор ед а к у С ФРЈ, п е р и од х л а дн ор ат овс к и х с уч ељ ав ањ а д в а с в е тс к а п ол ит и чк а б л ок а и у к у п н у т а да ш њу св е т ск у по л и т и ч к у кон с т е ла ц и ју. О н да с у, у кон т ек с т у по след ње га, спе ци фич на ју го сло вен ска ис ку ства би ла на гла ше но ин те - ре са н т а у све т ск и м ра з ме рама ш т о до бри м де лом об ја ш ња ва и он да ш њу сна жну ин тер на ци о нал ну ре зо нан ци ју и атрак тив ност наше филозофије п ра к си с а. С а да ви ше не ма т а к в е си т у а ц и је п р ед на ма, да ле ко смо од т ог а да будемо п р едме т пов лаш ћене паж њ е ме ђу на р од ног ја в ног м не њ а! О но ш т о је п р е о с т а ло, је с у спе ц и фи ч на ис т о ри ј ск а ис к у с т в а и од г о в а рају ће оме ђе не те ме, по ве за не с про це си ма рас па да бив ше СФРЈ и отуд про - и зи ш л и м д ру ш т в е но -по л и т и ч к и м з би в а њи м а, к а о ш т о је р ец имо т ем а т зв. п рав а на са мо о п р е де љ е њ е од р е ђе н и х на ц и ја, од но сно ма њи на, к а о п р е ђаш њи х кон с т и т у е на т а ви ше на ц и о на л н и х д р ж а в а. И л и мо г ућ но с т и мир ног су жи во та у ви ше националним заједницама оптерећеним узајамн и м су ко бљ а в а њи ма, и, т е ма и н т е р кон фе си о на л не т олера нц ије, т е најз а д и она спе ц и фи ч не к ри з е в р ед но с т и у по с т с о ц и ја л и с т и ч к и м д ру ш т ви ма у т р а н з и ц и ј и к а р е а л н о м к ап ит ал из м у. У од н о с у н а т е и т а к в е т е м е, с рп ск и фи ло зо фи мо г у п руж ит и доп риносе п р ожет е наш и м в лас т ит и м р е љ е ф н и м ис т о ри ј ск и м ис к у с т ви ма до п ри но с е з а ко је би ме ђу на р од на стру ков на јав ност мо гла по ка за ти јед ну не што из раженију заинтересо - ва ност упра во у сле ду њи хо ве осло ње но сти на она, не ки пут у све ту, једин стве на и упе ча тљи ва на ша, осо бе на ис ку ства. Но, реч је о ја сно огран и че ном ск у п у т е ма, де лом т е ма т и зо ва н и х од на ш и х ау т о ра (А. Па в ко ви ћ

144 448 и др.). Осим то га, при ли ка ко ја се њи хо вим ту ма че њем нуди ни је уоп ште ви ше онако екст ензи вна ка о она, која је ис т о ри ј ск и м усу дом сво је доб но би ла п ру же на фи ло зо фи ји п ра к си са и с т ва ра лач ком марк си зм у у вре ме СФРЈ т е у ск ло п у он да ш њи х, не по но в љи ви х по л и т и чк и х односа у свет у. Сто га о тој мо гућ но сти ва ља раз ми шља ти пре све га као о евен ту ал ној додат ној ша н си, док основ не мо г ућ но с т и де ло ва ња за с рпске филозофе и па к ос та ју д ве п ре тходно помен ут е. При чем у се ч и н и по себ но ре а л ном, за са д не до вољ но уо че на, и јед на ко ма ло реа ли зо ва на мо гућ ност об ли ко ва ња до - ма ће хри шћан ске фи ло зо фи је п ра во с лав ног т и п а, у з д и ја лог с а к т у ел н и м хри ш ћан ск и м фи ло зо фи ја ма ка то л и ч ког и п ро те стан ског п ро фи ла у све т у. Од фи ло зоф ских стру ја ко је су сре ди ном про шлог ве ка би ле де лат но прису т не на срп ској и н те лек т у а л ној сце н и и за ст у па не од ис так н у т и х срп ск и х фи ло зо фа, бар јед ног пар ци ја л ног да љег т ра д и ра ња, п ре у зи ма ња, до дат ног про ми шља ња и раз ви ја ња мо гла би би ти вред на п рак сис -фи ло зо фи ја. Наи ме, пре вас ход но ње ни до при но си фи ло зоф ској ан тро по ло ги ји и фи ло зофи ји дру ш т ва у з фо к у сира ње на крит ик у кап ит ализ ма. Уто ли ко би се, да к ле, мо гло де л и м и ч но у важ ит и одговара ју ће Мар ко ви ће во и н си ст и ра ње, п рем да ком п ле т но ре с та у ри са ње и на с та в ља ње т е ш ко ле у це л и н и ње н и х п р е т по с т а в к и и с т р е м љ е њ а н и је о с т в а р љи в о, т ј. н и је и з глед но. На т а к в о пар ц и ја л но и п р ом иш љено т рад ирање п ра к сис - фи ло зо фи је би се ре ц и мо мо гла осе ти ти по зва ном уста но ва сво је доб но у те ме љена и ра звијана баш од с т ране беог ра д ск и х п ра к си со ва ца И н с т и т у т за фи ло зо фи ју и д ру ш т ве н у т е о ри ју у Б е о г ра д у. На ж а ло с т, т ај и н с т и т у т је у ме ђу в р е ме н у ра д и к а л но рас крстио с насле ђем ове ме ђу на род но при зна те до маће филозофске шко - ле, по т п у но с е ок р е н у в ш и с а сви м д ру г и м п у т е ви ма у ск лад у с л и чн и м и н т е р е с о в а њи ма и а м би ц и ја ма с а да на њ е м у де л у ју ћ и х к а д р о в а. До след но е л и м и н и са ње п ре тходно на зна че н и х не п ри н ц и п и је л но с т и у ок ви ри ма а ка дем ског ба в ље ња фи ло зо фи јом на на ш и м ви со ко ш кол ск и м уста но ва ма изи ски ва ло би нај пре ства ра ње кри тич ке стру ков не са мосве сти у од но су на та кве не га тив не по ја ве и по тре бу њи хо вог пре ва зила же ња. При то ме сва ка ко ва ља те жи ти ка обез бе ђи ва њу бо ље урав но - т е же нос т и и змеђу к в ал ит ет а нас т аве и ис т ра ж и в ач ког ра да у по ме н у т и м с рп ск и м а к а дем ск и м цен т ри ма. Та ко ђе и е т а бл и с а њу с л о бод не ра з ме не, пок ре тљи во ст и кад рова између њи х, бази ра но на сло бод ној кон к у рен ц и ји. Та ко да р е ц и мо ма г и с т р а н д и л и док т о р а н д и з Б а њ е Лу ке мо же до би т и а н г а жо в а њ е у Но в ом С а д у, и з Б еог рада у Н и ш у, и з Ко с ов ске М и т р о ви це на Палама и тд. Кон ц и п и ра ње и ре а л и зо ва ње за јед нич к и х ис т ра ж и вач к и х пројеката на којима сарађују стручњаци из раз ли чи тих по ме ну тих цента ра би исто та ко мо гли би ти је дан од вр ло сми сле них ци ље ва. Нај зад, и у н а п р е ђи в а њ е ме ђу н а р од не с а р а д њ е сви х т и х це н т а р а, у з ко ри ш ће њ е п ри л ика које п ружају одг оварајућ и п рог рам и т ра нс рег иона лне а кадемске са рад ње ЕУ, али и дру ге ре ле вант не ин стан це. Да љ е од ла г а њ е о т в а ра њ а д и ја ло г а о на зна че н и м п и т а њи ма, а но мал и ја ма и п р о бле м и ма т е и з о с т а ја њ е кон с е к в ен т ног з алаг ањ а з а њихов о кон с т ру к т и в но ра з р е ша в а њ е мо же би т и у и н т е р е с у к в а зи фе у да л н и х не - фор ма л н и х г ру па и к ла но ва, ко ји већ д у г о де л у ју у а ка дем ск и м цен т ри ма

145 449 на ко ји ма се код нас да нас из у ча ва и на у ча ва фи ло зо фи ја. Они би пак т е ш ко мо гл и би т и у јед но и у и н т е р е с у с т а би л и з о в а њ а к ул т у р е с рп ског на ро да с об зи ром на фор му зна ња, те ње ног оче ки ваног даљег унапређива ња. До се за ње та квих по треб них по бољ ша ња и по ма ка у ин сти ту ци о - на л и зо в а ном а к а дем ском бав љењу филозофијом т акође би смело бит и од зна ча ја у по гле д у ме ђу на род не афи р ма ц и је с рп ске к ул т у ре, ка о и у ш и рем д ру ш т в е ном и н т е р е с у. 2 Тај д ру ш т ве н и и н т е ре с од но си се т а ко ђе на а к т и ви ра ње свој с т ве н и х и н т е ле к т у а л н и х и о р и је н т а ц и о н и х к а п а ц и т е т а моде рне ф илоз офије у од но су на наш вла сти ти ак ту ел ни дру штве ни кон текст. А они су пре ма мо јем суду са др жа ни, ре ци мо, у ва жним ин тер пре тативним посредовањи м а и з ме ђу по с е б н и х сфе ра на у ке, у ме т но с т и, р е л и г и је, еко ло г и је и тд, к а о у т и цај н и м фа к т о ри ма фу н к ц и о н и са њ а и ра з во ја мо де р н и х д ру ш т а ва. Ис т о т а ко у к ри т и ч ко -хе рменеут и чком п рисв ајању дос т и г н ућ а на ше, к а о и ш и р е с ло в ен ско -п ра в о с ла в не т ра д и ц и је. Нај з а д у п ру ж а њу до п ри но с а кон струисању при ме ре них вред но сних ори јен ти ра за да љи ци ви ли за цијск и р а з в ој н а о б з о р ју но в ог м и ле н и ју м а, и у з с у чељ ав а њ а с и з аз о вим а т ра н с р е г и о на л н и х п р о це с а на п ла не т а р ном н и в оу. М и х а и ло Ма р ко ви ћ је л и ч н и м п ри ме р ом и з в а н р ед но по к а з а о к а ко се ва ља ста ра ти о раз во ју срп ске фи ло зо фи је, по ла зе ћи од оне па жљи во - сти и пре да но сти, с ко јом је тај раз вој пра тио и по др жа вао. Та ко је М. Мар ко вић још средином 70 -их година про шлог ве ка на бе о град ском Фило зоф ском фа кул те ту во дио при ват не Ober se mi nar-e, на ко ји ма је вла ститим зна њем и богатим међународним ис ку ством бит но помогаo ин те лект уа лном с т ас ав ању ч ит аве г енерац ије но ви х с рп ск и х фи ло з о фа. 3 Њ е г о в а с у з а ла г а њ а, же ле о би х ис т а ћ и, оп ш т е у з ев з а п ра в о би ла п р о же т а св о је - вр сн и м (се к у ла ри зо ва н и м) свет осавск и м ду хом. Он се из ра жа вао у те жњи к а с а би ра њу и о б је д и њ а в а њу де ло в а њ а и до п ри но с а с рп ск и х фи ло з о фа с раз личитих про сто ра те из раз ли чи тих цен та ра као и ди ја спо ре, а уз про - жи ма ње с ди ја ло шком ре цеп ци јом зна чај них европ ских и свет ских фило зоф ских кон цеп ци ја и шко ла. Ти ме је у осно ви оцр тан пут, ко јим уз неопходна и нс т ит уц иона лно - с т руковна п ре у с т ро ја ва ња и п ри ла г о ђа ва ња ва ља даље ићи. На рав но, уз ду жно обра ћа ње па жње ка про у ча ва њу истори је с рп ске фи ло зо фи је, афи р м и са њу ње н и х до са да ш њи х до с т и гн ућа и на ме ђу на род ном ни воу, ка ко нам је то сво јим де лом по ка зао не дав но упо - ко је н и Сло б о да н Жу њи ћ. 2 Ко ја с е ф и л о з о ф и ја м о же л е г и т и м н о о з н а ч и т и к а о с р п с к а ф и л о з о ф и ја, ко ји ау т о р и као српски филозофи? То су значајна питања за нашу духовну ситуацију време на, ис црп - н и ји од г о в о р н а ко ја б и и з и с к и в а о о б у х в а т н и је р а з м а т р а њ е, и л и ш т а в и ш е ч и т а в у к њи г у. У јед н ој с а же т и јој ф о р м и п о к у ш а о с а м с е п р и б л и ж и т и од г о в о р и м а н а т a п и т а њ а. Ви д е т и у : [Јаковљевић 2017а]. 3 Пи сац ових ре до ва је као млад студент, сво је вре ме но, на лич ни по зив јед ног ста ри јег ко л е г е, п р и с у с т в ов а о р ад у М а рков ић ев ог п р ив а т ног с ем ин ар а, т е м у з ах в аљује јед а н в аж а н де о свог фи ло зоф ског обра зо в а њ а. Међу у чесн иц и ма т ог, са д већ ле г ен дар ног с е м и на ра, би л и с у С л о б о д а н Жу њи ћ, Ра с т ко Јо в а н о в и ћ, А л е к с а н д а р П а в ко в и ћ, С в е т о з а р С и н ђ е л и ћ, Јо в а н Ба бић, Во ји слав Сто ја но вић, Де јан Је ло вац, Ни ко ла Гра хек, Ми лош Ар се ни је вић и др.

146 450 Ц И Т И РА Н И И З ВО РИ И Л И Т Е РА Т У РА Бр дар, Ми лан (2005). Уза лу дан по зив: со ци о ло ги ја зна ња из ме ђу иде о ло ги је и са мо реф л е к с и је: с л у ч а ј Ка р л а Ма н х а ј м а и Пр о с в е т и т е љ с т в а. Но ви Сад: Stylos. Бр дар, Ми лан (2014). Наука и истина: запостављене перспективе филозофије науке. Бео град: Ин сти тут дру штве них на у ка; Кра гу је вац: Цен тар сло бо дар ских де лат ности. Бр дар, Ми лан (2015). Из ме ђу без да на и не ба: кри ти ка Де кар то вог про гра ма ра ци о центричног уте ме ље ња као хер ме не у ти ка но во ве ков не фи ло зо фије. Б еог р а д: И нс т и- т у т д ру ш т в е н и х н а у к а ; С р е м с к и К а р лов ц и и Но в и С а д: И з д а в ач к а к њи ж а р н и ц а З о р а н а С т о ја но в и ћ а. Бр дар, Ми лан (2017). Ум ц р н е ш у м е: ус п он и п а д Ма р т и н а Ха ј дегера. Књ. 1, Успон. Нови Сад: За вод за кул ту ру Вој во ди не. Бр дар, Ми лан (2017). Ум цр не шу ме: успон и пад Мар ти на Хај де ге ра. Књ. 2, Пад. Но ви Сад: За вод за кул ту ру Вој во ди не. Бр дар, Ми лан (2019). Ум цр не шу ме: успон и пад Мар ти на Хај де ге ра. Но ви Сад: Из дав ач к а к њи ж а р н и ц а З о р а н а С т о ја но в и ћ а ( у ш т а м п и). Жу њић, Сло бо дан (2014). Ис т о р и ја с р п с ке ф и л о з о ф и је. Бе о град: За вод за уџ бе ни ке. Жу њић, Сло бо дан (2013). Ф и л о з о ф и ја и п о с т м о д е р н о с т: Ра з м а т р а њ а о с т а њу ф и л о з о ф и је н а р а з м е ђ у в е ко в а. Бе о град : Бо го слов ско дру штво Отач ник. Жу њи ћ, С ло б о д а н (2016 ). Б о г ф и л о з о ф а у а н т и ц и, Б е о г р а д: О т ач н и к ; С т а р и Б а нов ц и: Б е р н а р Ја ко вље вић, Дра ган (2017а). Ка раз у ме ва њу на ци о нал не при пад но сти, срп ских фи ло - зо фа и срп ске фи ло зо фи је, Кул т у р а, 156: Јаковљевић, Драган (2017б ). Упитни аспекти реги о нал не екс пан зи је ана ли тич ке фи ло - з о фи је, АРXЕ, ХIV(27): Мар ко вић, Ми ха и ло (1999). Дру штве на ми сао на гра ни ци миленијума. Београд: Службе ни гла сник. М а р ко в и ћ, М их а и л о (19 9 4). Д и ја л е к т и ч к а т е о р и ја з н а ч е њ а. Б еог р а д: БИГЗ; Ге нес-с штам па; Про све та; СКЗ. Мар ко ви ћ, М и х а и ло (1994а). Де т е р м и н и за м и с ло бо да. Бе о град: БИГЗ Ге нес-с штам па Про све та СКЗ. М а р ко в и ћ, М и х а и л о ( б ). К р ит и чк а д р уш т в е н а н а у к а. Бе о град: БИГЗ Ге нес-с штам па Про све та СКЗ. Пав ко вић, Алек сан дар (2008). С л о б о д а н Јо в а н о в и ћ: је д а н н е с е н т и м е н т а л а н п р и с т у п п о л и т и ц и. Б е о г р а д: Це н т а р з а п у б л и к а ц и је П р а в н о г ф а к у л т е т а Ун и в е р з и т е т а С л у ж б е н и гл а с н и к. Ar se ni je vić, Mi loš (2003). Vre me i vre me na. B e o g r a d : D e r e t a. Pav ko v ić, A le k s a n d a r (1982). Hu m e s A r g u m e nt fo r t h e D e p e n d e nt E x i s t e n c e of Pe r c e p t i o n s, Mi n d i, XCI(364): Pavkov ić, A le ks a nd a r (19 93). S l ob od a n Jov an ov i ć: a n u n s e n t i m e n t a l a p p r o a c h t o p o li t i c s. New York: Co lum bia Uni ver sity Press. Pe t r o n i je v ić, Br a n i sl av (1898). Der Satz vom Grun de: ei ne lo gische Un ter suc hung. Bel grad: Ko e n i g l ich - s e r bi s ch e St a a t s d r u c ke r e i. Pe t r o n i je v ić, B r an i sl av (I, 1904; II, 1912). P r i n c i p i e n d e r Me t a p h y s ik. I II, Heid elb e r g: C. Wi n t e r. Vu k i ć e v ić, V l a d im i r (1988). Lo gik und Ze it in der phänonmenologischen Phi lo sop hie Mar tin He i d e ge r s ( ). Hil des he im: Ge o rg Olms Ver lag. Vu ki će vić, Vla di mir (2003). S o p h o k le s u n d He i d e g ge r. Stut tgart We i mar: J. B. Met zler. Vu k i će vić, V la dim i r (20 06). Mišljenje i viđenje. Cet inje: Un iverzitet Crne Gore, Fak ultet likovn i h u mje t n o s t i. Vu ki će vić, Vla di mir (prir.) (2008). Di a fo ra: spi si o umet no sti (Mar tin He i deg ger). Ce ti nje: Uni - ver zi tet Cr ne Go re, Fa kul tet li kov nih umjet no sti.

147 451 Žu njić, Slo bo dan (1984). F r a g m e n t i Ele ja c a: Pa r m e n i d, Z e n o n, Me li s. Б е о г р а д: B e o g r a d s k i i z d a va č ko - g r a f ič k i z a vo d. Žu njić, Slo bo dan (1988). Aristotel i henologija: pro blem jed nog u Ari sto te lo voj me ta fi zi ci. Beograd: Pro sve ta. Žu njić, Slo bo dan (2015). Ha j d e ge r i p r e - s o k r a t ov c i: t e m e lj n a i m e n a r a n e g r č k e m i sli k a o o s n o v i c a r a z u m e v a n ja n je go v o g b i v s t v o v a n ja. No vi Sad: Orp he us. Е Л Е К Т Р ОН С К И И З ВО РИ Iza bra na de la Branislava Petronijevića. Доступно на: /knjige/ sabr ana-i-i z a br a na-de la /i z a br a na-de la-br a n i slav-pe t ro n i je v ic. При сту пље но: W I S SE N S C H A F T L IC H E R Ü BE R SIC H T SBE I T R AG ZUR LA GE DES SER BISCHEN PHI LO SOP HISCHEN DEN KENS Was kommt nach der Pra xis-phi lo sop hie? (Ei ne Be trac htung vor dem Hin ter grund des Di a logs mit den The sen vo n M ic h a i lo M a r ko w it s ch) von DR A GA N JA KO V L J E V IĆ Universität von Mon te ne gro Ph i lo s o p h i s che Fa k u lt ä t D a n i l a B o jo v i ć a bb, Ni k šić, Mo n t e n e g r o ja kobs@ptt.rs ZUSAMMENFASSUNG: Ausgehend von enstprechenden Einschätzungen von M. Markowitsch, werden in diesem Aufsatz mehrfach relevante Aspekte der aktuellen Lage der serbischen Philosophie beleuchtet. So wird das Verhältnis zum Erbe der Praxis-Philosophie betrachtet, mit kritischer Untersuchung von Markowitschs Thesen, sowie dem Verweis auf weitere mögliche Perspektiven zur Entfaltung des serbischen philosophischen Denkens. Parallel dazu wird eine Bilanz aus den bisherigen Leistungen gezogen, wobei B. Petronijewitsch als der weiterhin bedeutendste Autor ausgesondert wird. Zugleich werden das Thema des Provinzialismus und des Epigonentums sowie die Möglichkeit einer Affirmation auf internationaler Ebene eröffnet. Dabei wird zugleich auf die Möglichkeit der Schöpfung einer christlichen Philosophie orthodoxen Zuschnitts, als auch auf die des Anschließens an bestimmte, heute aktuelle philosophische Strömungen in der Welt hingewiesen. Letztlich wird die Stärkung des kritischen fachlichen Bewußtseins, der freie Austausch und die Konkurrenz verschiedener Autoren an den akademischen Einrichtungen durch Verdrängung von bestimmten Anomalien und die Förderung internationaler Wettbewerbsfähigkeit befürwortet. Über solche Fragen gilt es, unverzüglich einen Dialog aufzunehmen und entschlossen fortzuführen. SCHLÜSSELWÖRTER: ser bische Phi lo sop hie, Pra xis-phi lo sop hie, La ge des Philo sop hi e stu di ums, Geschlos sen he it von Grup pi e run gen, Ver schiedenartigkeit von philo - s o p h i s che n S chule n u nd R icht u nge n, P r ov i nz ial i s mu s, i n t e r n a t i o n a le Fa chöf fe nt l ich keit, Kul tur des ser bischen Vol kes, Mihailo Marković

148

149 Х РО Н И К Е / C H RO N IC H LES UDC (497.11):061( Prizren) 2019 СПА СОВ ДАН СКИ ДА НИ У ПРИ ЗРЕ НУ (5 6. ЈУН 2019) У ор га ни за ци ји Ко сов ско ме то хиј ског одб о р а М а т и ц е с р п с к е, Д р у ш т в а п р иј ат ељ а м а н а с т и р а С в е т и х а р х а н г е л а код П р из р ен а и До м а к у лт ур е Гр а ч а н и ц аˮ од р ж а н а је 5. и 6. ју на 2019, под по кро ви тељ ством Кан це лари је з а Ко со во и Ме т о х и ју Ре п у бл и ке Ср би је, ма ни фе ста ци ја Спа сов дан ски да ни. Благо слов је дао Ње го во пре о све штенство госпо - д и н Те о д о с и је, е п ис ко п р аш ко - п р из р е нс к и и ко с ов с ко - м е т о х и ј с к и. На уч ни и про свет ни рад ни ци, и хо до часни ци кре ну ли су пут Ко со ва и Ме то хи је, а за јед но с њи ма и ек и па РТВ Вој во дине на чел у с у р е д н и ц о м у м е т н и ч к о г п р о г р а м а Р Т В - а Со фи јом Љуковчан. У раним јутарњим часо - ви ма пут ни ци су сти гли у ма на стир Гра чани цу, тач но на ју тре ње. На кон ју тре ња, кус т о с м ан ас т ир а у по зн а о је г о с т е с ис т о ри јом ма на с т и р ске ц р к в е. На да х н у т и г ра ча н и ч к и м фре ска ма, пут ни ци су на ста ви ли пут ка Си - р и н и ћ кој ж у п и у ко јој с е н а л а з и 16 ц р к а в а, са гра ђе них од 16. до 21. ве ка. На ме ра је би ла да се по се те две: Цр ква Све тог Те о до ра Тиро на из 16. ве ка, у се лу Гор ња Би ти ња, и Цр ква Све тог Ни ко ле, та ко ђе из 16. ве ка, ко ја се нала зи у Штрп цу. Обе цркве (од 16) на ла зе се на л и с т и спомен ик а к у л т у р е Ре п у б л и ке С р би је од и з у з е т н о г з н а ч а ја. Уо ч и С п а с о в д а н а, п р о г р а м ј е з а п о ч е о у с в е ч а н ој с а л и П р и з р е н с ке б о г о с л о в и је,,с в. К и р и л о и Ме т о д и јеˮ, х и м н о м С р б и је Б о ж е п р а в д е, ко ју је из вео Хор,,Цар Ду шанˮ из Штрпца, под руководством Александре Спасић, уз ги тар ску прат њу Не ма ње Си ми ћа. Са бра ње, ко је се од р жа ва п ре ма бла го слову Ње го вог пре о све штен ства епи ско па ра шко - - п р из р е н с ко г г ос п од ин а Теод ос ија, б ес ед ом је отво рио игу ман ма на сти ра Све тих ар хангела ар химандрит Ми ха и ло (То шић). Бла го - си ља ју ћи по че так са бра ња, он је ре као да је ово пе та го ди на за ре дом ка ко се у при су ству ра се ље н и х При з ре на ца и Ср ба с Ко со ва и Ме - то хи је, али и из дру гих де ло ва Ср би је, просла вља Спа сов дан и да оку пље ни око све тињ а п р о с л а в љ а ј у ж ив ог а Б ог а, н ас л еђ уј ућ и т а ко в е ков н у п р а к с у п р е да к а ко ји с у по д и гл и ове све ти ње и му ком их одр жа ва ли у сво је в р е м е. Ист ак а о је д а је м а н и ф е с т а ц и ја ко ј у отвара наставак борбе за очување наших све - ти ња и за очување Косова и Мето хи је, ре кав - ши: Ми овим не пр ко си мо ни ком, али се бори мо да се не за бо ра ви мо и да се срп ско име, с рп с ке с в е т и ње и с рп с ке ц р кв е н е з а б о р а в еˮ. * * * У на с т а в к у п ро г ра ма п ред с т а в ље не су т ри к њ и г е. О к њ и з и Н е н а д а Љу б и н к о в и ћ а Од Ко с о в с ке б и т ке д о ко с о в с ке л е ге н д е г о в о рио је уред ник из да ња др Бран ко Злат ко вић. Он је ко нс т ат ов а о д а је п р оф ес о р Љуб и нков и ћ ау т о р који је с а с в и м п о с в е ћ е н т ем и Кос ов а и Ме то хи је, и ко ји је учи нио огро ман на пор да у ве зи с кон крет ним исто риј ским до га ђаје м, а р г у ме н т о в а но, си с т е м а т ск и и по у з д а но го во ри о чи ње ни ца ма и по да ци ма о Ко сов - ском бо ју и ле ген да ма ко је су ис пе ва не о овом до га ђа ју. Љу бин ко вић је у овој књи зи, на препо знатљиво зани мљив на чин, на чи нио син те - зу и скла дан мо за ик од ра зно вр сних зна них и н е з н ан и х ч ињ ен иц а, и зв ор а и п од ат ак а о Ко сов ском бо ју, ко ји су у сло же ном про це су т в о р б е и с у б л и м а ц и је ф о р м и р а л и с л о је в и т фе но мен, че с т о на зи ва н ко сов ском ле г ен дом, а по не кад и ко сов ским ми том, ре као је Златко в и ћ. О збор ни ку ра до ва Са рић, све т лост, ствара ње, страх, п ос в ећ ен о м д ел у и с т а к н у т о г књи жев ног ствараоца Петра Сарића, гово - рио је књи жев ни кри ти чар Жар ко Ми лен ко - вић. Он је ис та као да је Пе тар Са рић нај бо љи

150 454 српски про зни пи сац на Ко со ву и Ме то хи ји и јед а н од н ајз н ач ајн ији х с ав р ем ен и х с р пс к и х п и с а ц а. Л и т е р а р н и с в е т С а р и ћ е в о г д е л а је свет ње го вог род ног кра ја, те су ње го ви ли кови ар хе тип ски од ре ђе ни из ме ђу зле коби по - р е к л а и н е м о г у ћ н о с т и и с к о р а к а н а п р е д. У цен тру па жње су му углав ном жен ски ли ко ви, ко ји м а је б о р б а с а п а т ри ја р х а л ном с р ед ином знат но оте жа на.ˮ Ми лен ко вић је, између осталог, ре као да је је дан од нај ва жни јих мо ти ва у де лу Пе тра Са ри ћа страх, искон ски страх, страх од дру гих и страх од са мо га се бе. У збор н и к у је, п ре ма М и лен ко ви ће ви м ре ч и ма, пред ста вљен ре зул тат ис тра жи вања књи жевн и х п р о у ч а в а л а ц а и з Но в о г С а д а, Ко с ов с ке М и т р о ви це, К р а г у је в ц а и Гр а ч а н ице, који с у посвети ли па жњу Пе тру Са ри ћу и свим жанрови ма ко ји ма се он ба ви по е зи ји, при по ветка ма и пи сми ма, а нај ви ше ро ма ну. Књи жев ник и пи сац Пе тар Са рић је пробраним ре чима, топло и приповедачки, ка - з а о да је не ко л и ко г о д и на п р о в е о у При з р е н у к а о п р о ф е с о р и д о д а о: И с и л а з ећ и д ан а с с а Ш а р - п л а н и не и п р о л а з е ћ и и с под Љу б о т е н а, нај лепшег шарпланин ског вр ха, ко ји не си лази с не ба, ме ни се чи ни ло да ни сам си ла зио не го да сам се пео уз Љу бо тен пра во на не бо. Та ко се пу ту је кад се пу ту је у При зрен. И све док та ко осе ћа мо При зрен, док та ко ми но симо у сво јој ду ши то о При зре ну и не са мо о П р и з р е н у н е г о и о с е б и с а м и м а, с и г у р н о је да ће мо до го ди не већ по но во, а и пре, би ти у њему, да је он и наш и да са мо та ко не мо же мо из гу би ти ни При зрен ни се беˮ. О књи зи и из ло жби др Алек сан дре Но ваков Срп с ке с ве т иње Ша р - п л ан ине, Пр и з ре н а и о ко л и н е г о в о рио је м р Ж и в о ји н Ра ко че ви ћ, д ир е кт о р До м а к у лт ур е Гр ач ан иц а : О вде ће мо се срести са фотографијама цр ка ва и ман а с т и р а ко је ф о т о г р а ф и ш у р а з л и ч и т и људ и (игу ман Ми ха и ло, Алек сан дра, ђа ци Бо го - сло ви је и др.) и то је јед на од ра до сти и спец и ф и ч н о с т и и з л о ж б е ко ј у ћ е м о п о г л е д а т и, ко ја је и ме ђу ко ри ца ма ов е д р а г о це не к њи г е. Су шти на је да су фо то гра фи је и ови, да ка жем ме да љ о н и у к њи зи з а п р а в о по зи в на ула з а к и су срет са хра мом и по зив да ви отво ри те та вра та, да не што ви ше на у чи мо, да на јед ном ши рем, популарнијем плану тако на уч но са - зна мо шта има мо, шта би смо мо гли да про учава мо и у ком прав цу се то мо же раз ви ја ти. Мно го то га смо пре ћу та ли у овој књи зи, из са сви м в а ж н и х и оп ра в да н и х ра з ло г а, а л и т о ћу та ње и оно што ни је у књи зи је по зив за вас да до ђе те и отво ри те та вра таˮ, кон ста то вао је Ра ко ч е в и ћ. У о б р а ћ а њу о к у п љ е н и м а у Б о г о с л о в и ји, аут о р к а д р А ле к с а н д р а Но в а ков је к а з а л а д а је ње на ра дост ви ше ст ру ка: због п у бл и ко ва ња овог кул тур ног во ди ча, у ко јем је ме сто нашло 55 све ти ња с не ве ли ког про сто ра Призре на и око ли не, на ста лих у пе ри о ду од 13. до 21. ве ка, ко је све до че о ве ков ном по сто јању Ср ба на овом про сто ру; за тим са зна ње да Фо т о г ра ф и ја 1. Про мо ци ја књи га у Срп ској пра во слав ној бо го сло ви ји Св. Кирило и Методије у П р и з р е н у

151 455 н и је с ру ше н а Ц р к в а С в. Ва си л и ја В ел иког у Го р њ ој С р би ц и и д а с у је с а ч у в ал и А лб а нц и ка то ли ци; и да се и у 21. ве ку гра де цр кве на са свим но вом зе мљи шту, ка кав је слу чај са Црквом Св. Стефана на Брезовици. Александра Но ва ков је под се ти ла да се 16 цр ка ва (зас т у п љ е н и х у к њи з и и н а и з ло ж би) н ал аз е н а ли сти спо ме ни ка Ре пу бли ке Ср бије категориса них као кул тур но до бро од из узетног зна - ча ја, а да с е Ц р к в а Б о г о р о д и ца Љ е ви ш к а нала зи на ли сти Уне ско-а од го ди не, као цр ква у опа сно сти. На кон пред ста вља ња ових из да ња, п у бл и ка је била у п рил иц и да погледа из ложбу фотог рафија Свет иње Шар -п ланине При зре на и око ли не. Пр о г р а м је з а в р шен пе см а м а Ми смо де ца н е б а и Во с т а н и С е р б и је, т а ко ђ е у и з в о ђ е њу у ч е н и к а о с н ов н и х ш ко л а С и р и н и ћ ке ж у п е, о к у п љ е н и х п од р у к о в од с т в о м А л е кс а нд р е Спа сић у Хо ру,,цар Ду шанˮ. Гру па је на кон п р о г р ам а п р ис ус т в о в а л а в е че р њ ој с л у ж би у Са бор ној цр кви Све тог Ђор ђа, у цен тру Приз р е н а. Н а С п а с ов д а н, 6. ју н а г о д и не, н акон л и т у р г и је у Ц р к в и С в. С п а с а, н а с т а в љ е н је про грам у атри ју му цр кве. Предста вље на је књига проф. др Вален - т и не П и т у л и ћ Са з да де се бе л а ц р кв а: Срп с ко н а р о д н о с т в а р а л а ш т в о с а Ки М. О књи зи су го во ри ли проф. др Бо шко Су вај џић и мр Јов а н Пе ј ч и ћ. К њ и г а је н а с т а л а к а о р ез у лт а т ра да на бо га том усме ном на сле ђу Ср ба с Косо ва и Ме то хи је. Иза зов за ау тор ку био је ве ћи тим пре што је овај кор пус на род них умо твори на ос т а о ва н до ме т а на у ч н и х ис т ра ж и ва ча. У уво ду књи ге ау тор ка се освр ну ла на усме но наслеђе Срба с Косова и Мет ох ије и на њи хо - ву ет ноп си хо ло шку функ ци ју у очу ва њу иденти те та. Ауторка је констатовала: Срп ски живаљ на Ко со ву и Ме то хи ји има спе ци фич ну суд би ну, усло вље ну од ре ђе ним дру штве но - - и с т о р и јс к и м з б ив ањ им а. У д е ш и ф р о в а њу ко д о в а јед н е к у л т у р е в р л о с у б и т н е м и т с ке на сла ге, пре ко ко јих се отва ра мо гућ ност друг а ч и је г т у м а ч е њ а п о ја в е ко н к р е т н о г н а ц и о - нал ног би ћа. Она сматра да сло је ви тост нас л е ђ а С р б а н а К о с о в у и М е т о х и ј и п о к а з у ј е древ ност јед не кул ту ре, ко ја је пре ко ар ха ичн и х о б р а з а ц а по к а з а л а д а о б р ед но - о би ч ај н а прак са има ве ћи зна чај не го што се чи ни на п р в и п о г л ед. До д а је д а н о в о ч и т а њ е б о г а т о г у с м е н о г н а с л е ђ а С р б а с К о с о в а и Ме т о х и ј е п р е д с т а в љ а и з а з о в п р е д к о ј и м с е о т в а р а ј у скри ве ни сло је ви, ко је ће мо ту ма чи ти у кључ у с а в р е м е н е ф о л к л о р и с т и к е. Аут о рк а н а м от кри ва и за што је књи га по не ла ова кав симбо л и ча н на слов, објаш њавајућ и да је т о песма ко ја се пе ва ла у Ве ли кој Хо чи, на тре ћи дан Васкрса. Ауторка књи ге, про фе сор ка Пи тул и ћ у порт и Спа с ов да н ске ц р к ве, нап исала је по све ту сво јој са рад ни ци са же љом да ника да не оде мо одав де где се и одав но са зда де б е л а ц р к в а. Ф о т о г р а ф и ја 2. Из ло жба фо то гра фи ја Срп ске све ти ње Шар-пла ни не, При зре на и око ли не

152 456 Др Бо шко Су вај џић, про фе сор Фи ло ло - ш ко г ф ак у лт ет а Ун и в е р з и т е т а у Б е о г р а д у и п р ед с ед н и к Ву ко в е з а д у ж би не, н ије ск рив а о ра дост што је у пор ти јед не сред њо ве ков не цр кве го во рио о овој књи зи. Кон ста то вао је д а је к њи г а В а л е н т и н е П и т у л и ћ д р а г о ц е н и под сет ник на жи во ду хов но бла го с Ко со ва и Ме т о х и је и н а н а ш е з а с л у ж н е п р е т ке од Ја стре бо ва, Де не Дебељковића, Петра Костића, Григорија Божовића, до проф. Владимира Бо ва на, али и за хвал не по том ке сту ден те и у че н и ке ко ји до с т ој но н а с т а в љ а ју из у зе т но де ло сво јих ве ликих учи те ља. Књи га Ва ленти не Пи т у ли ћ је ли р ска, тво ри тељ ска, жен ска књи га. Про фе сор Су вај џић је ре као: У јед ном од нај бо љих ра до ва у књи зи Ва лен ти на Пи - т ул и ћ по к а з у је с ло же но с т св а д б е к а о о б р е д а п р е л а з а, који с е у г р а д с кој с р е д и н и, к а к а в је био При зрен, са сто јао из ни за рад њи ко је су п р а т и л е д е ш а в а њ а од н а в о д а џ ис ањ а п а с в е до од ла ска у пр ви че. У књи зи се го во ри и о п р и п о в е д ач ко м о п у с у Гр и г о р и ја Б о жо в и ћ а, где по с е б но ме с т о ч и н и с лој т р а д и ц и о н а л не к ул т у ре, у ко јем п и са ц сво ју па ж њу фо к у си ра на култ ју на штва. Ка ко је жи вот Ср ба у Стар ој С р б и ји б и о и з л о же н с т а л н и м з у л у м и м а, т р а д и ц и о н а л н а к у л т у р а б и л а ј е у с л уж б и оч ув ањ а и ден т ит е т а. П и с а ц с л и к а по је д и н ца ко ји се из два ја из ко лек ти ва по свом ју на штву, ко ји, по мо де лу еп ске би о гра фи је јунака, брани оно што је од пре да ка при мио у на сле ђе. У те мат ском кру гу ви ле ко ја зи да град, предста ва гра да ко ји леб ди на гра ни од обла ка чи ни јед ну од нај леп ших по ет ских сли ка у на шој на род ној по е зи ји. Пи ту лићева пока - зу је да се на про сто ру Ко со ва и Ме то хи је под и з ањ е вил и нског г р а да по в е з у је с а зи да њ ем бе ле цр кве (Са зда де се бе ла цр ква). Ми то - ло ш к а о сно в а с е о б о г а ћу је но ви м де т а љи м а, и м е н и м а с в е т и т е љ а, д у хов н и м у з р а с т а њ е м Ц р к в е и чо в е ко ви м р ел иг иозн и м о с ећ ањ ем, кон с т а т о ва о је п рофесор Сувајџ и ћ. Професор м р Јо в а н Пе ј ч и ћ, т а к о ђ е р е ц е н з е н т, в е о м а н а д а х н у т о с е о б р а т и о п у б л и ц и. Го в о р е ћ и о ау тор ки ре као је да она оства ру је свој по зив н а у т р о с т ру че н н а ч и н: к а о н а у ч н и к, пе д а г ог и на цио нал ни рад ник у из вор ном сми слу ових речи. Пеј чић кон ста ту је да из ме ђу древн и х с и м б о л а и оч у в а њ а и д е н т и т е т а ау т о р к а е кс п л иц и тно к аже: Бел а ц ркв а је у пе см а м а с а Ко с о в а и Ме т ох ије ни на не бу ни на зе мљи. Она пре у зи ма функ ци ју гра да ко ји вила у мно - г и м п е с м а м а г р а д и ни на не бу ни на зе мљи. С т о ж е р у к у п н о г д у х о в н о г ж и в о т а п о с т а ј е упра во цр ква. Мит ски не ствар на, она пре стаје да бу де гра ђе ви на од ка ме на већ ду хов на Ф о т о г р а ф и ја 3. Атри јум Цр кве Све тог спа са уче сни ци Спа сов дан ских да на у При зре ну

153 457 гра ђе ви на пред ко јом је ано ним ни пе вач чуде сно з а пе в а о Са зда де с е б е ла ц р к в а.ˮ Њ е на тра га ња за ду хов ним из во ри штима сопстве - н о г а н а р о д а, њ е н а п о н и р а њ а у н ац ион а лн у ма три цу по сто ја ња и ства ра ња нај бо ље ис - к а з ује а у т о р к и н о о бјаш њ ењ е м ет аф ор и чке и м е т а ф и з и ч ке о р б и т е и з р а з а б е л а ц р к в а. У н а с т а в к у п р о г р а м а о т в о р е н а је и з ло ж ба сли ка Јесен у Призрену, са ликовне колоније одр жа не у ма на сти ру Св. ар хан ге ла Ми хаи л а и Га в р и л а код П р и з р е н а (2 018). Не б ој ш а Јеф т и ћ, ис т о ри чар у ме т но с т и, и н фор м и сао је о и з ло ж би с леде ћ и м р еч и м а: С т в а р а л а ш т в о ли ков них умет ни ка ко ји су бо ра ви ли на че - т в р т ој Л и ков ној ко ло н и ји Је с ен у При з р е н у, у но вем бру про шле го ди не, пред ста вља ци - к л и ч н е к р у г о в е ж и в о т а, с т в а р н о с т и и р а з а - р а њ а. Л и ков н и р у ко п и с и, ко ји с е т е м е љ е н а ра зл ич ит и м видо ви ма са вре ме ног сл и кар с т ва у ди ја ло гу са ам би јен том, фор ми ра ли су на плат ни ма раз ли чи те фор ме ви зу ел не сен за - ци је. На пр ви по глед, уоч љи ва је же ља за ист р а ж и в а њ е м м а т е р и је н а с л е ђ а. Н ал аз ећ и у њем у под сти цај и сна г у за об ли ко ва ње ли ч ни х и м п ре си ја до га ђа ја, сим бо ла, сно ва, у ме т н и ц и ст ва ра ју дела која су својеврсна си нтеза л и чно д о ж и в љ е н о г и р е м и н и с ц е н ц и ј е к у л т у р н о - - и с т о р и ј с ког б л а г а. З а т о с е мо же з а к љу ч и т и да стваралачки одговор на разарање у погро - му (17. мар та го ди не) да је ори ги нал не и в а ж не р е з у л т а т е. Је ф т и ћ р е зи м и р а: Ра до ви на стали на овом ликовном сусре та њу за служ уј у а ф и рм ат и в н и в р ед н о с н и с у д. У њ им а с е д о д и р у ј у с в е т с т в а р н о с т и и у н у т р а ш њ е г би ћа умет ни ка, али се отва ра ју и но ва простран ства иде ја за бу дућ ност. Ко ло ни ја у Призре ну, из бо ром умет ни ка, про дук ци јом и све - у к у п н и м а н г а жо ва њем ор г а н и з а т о ра, по ла ко по ста је је дан од сту бо ва кул тур ног мо де ла на ко ји на чин и ка ко де ло ва ти у усло ви ма потп у н е и з ол ов ан ос т и и н ес л об од е. И зл ож бу је отво ри ла др Со ња Јер ко вић, ар хив ски са - в е т н и к Н а р од н е б а н к е С р б и ј е: У о к в и р у п р о с л а в е С п а с ов д а н с к и х д а н а, м е н и је п р и - па ла част да отворим изложбу која предста - в љ а с т в а р а л а ш т в о л и ков н и х у м е т н и к а ко ји су уче ство ва ли на че твр тој Ли ков ној ко ло нији Је сен у При зре ну, но вем бра го ди не. Вред но сни суд о овим де ли ма да ће исто рич а ри у ме т но с т и и л и ков н и к ри т и ч а ри. Н а ше је да их по гле да мо и са гле да мо у вре ме ну и ме сту у ко јем су на ста ли. Ових сед мо ро уметни ка ни су оста ли иму ни на про стор и бо гат о к у л т у р н о -у м е т н и ч ко н а с л е ђ е у ко је м с у ства ра ли. Та ко је Ра дој ка Са ма р џи ја за о ку пљен а с и м б о л и м а о р н а м е н т и ке и х р и ш ћ а н с т в а ; Ф о т о г р а ф и ја 4. Ма на стир Бањ ска

154 458 Јо ва на Симијоновић ожи вља ва се ћа ње на мар - тов ски по гр ом; фи ни и бо га ти цр теж Ми ло ша Вујанови ћа је иконографске природе; Оли - ве ра Про тић у све де ној фор ми остварује асо - ц ијац ију н а гл а вн у ц р к ву св е т о а р х а н г е л ског к о м п л е к с а ; Д а н и л о В у к с а н о в и ћ н а с в о ј и м п л а т н и м а з и д а з а м и ш љ е н и ко с о вс к и х р а м ; Ис ид ор а И в а н ов и ћ п р ен ос и с в ој д ож ив љ ај п ри р о де и п л а н и н ск и х м а си в а ; док М илов а н Па нић остаје досле дан у ком по но ва њу то но - ва, ли ни ја и по те за. Сви они, на пр ви по глед т о л и ко р а з л и ч и т и и п о с т и л у и п о т е х н и ц и, оства ру ју ко ре ла ци ју са вре ме ном и про сто - ром у ко јем су сли ке на ста ле. И ов де, у овом има ги нар ном про сто ру ко ји је и цр ква, али и г а ле ри ја ф р е с а к а и г а ле ри ја с л и к а, п рис у тн а је ду ша хри шћан ског При зре на. У у ме т н и ч ком де л у п ро г ра ма у че с т во ва л и су Во ји с ла в Спаси ћ и Му ш к и в о к а л н и с а с т а в А ви а А рх а нг ел и и з К р аг ује вц а. Репе рт оа р је био ра зно вр стан али су се нај ви ше пе ва ле ста ре при зрен ске пе сме (Ај де, Ја но; Ај де, Стаме но; Г у ста ми маг ла паднала; Запевала сојка пти ца; Ма ри ја, ће ро мо ја; Ој, Го лу бе, мој голу бе; Сву ноћ ми бил бил пре пе ва; Симбил цвеће; Уда де се Ја го до; Ус н ил а је д уб о к с ан а к и Што гу не ма цве та). Н а к р а ј у п р о г р а м а з а в р ш н а р е ч п р и п а л а је п роф. д р Ва лен т и н и П и т у л и ћ, п ред сед н и ц и Ко с овско ме т о х и јског од б о р а М а т и це с рп ске и Бо ја ну Бабићу, пред сед ни ку Дру штва прија те ља ма на сти ра Св. ар хан ге ла код При зре - н а. Го с п о д и н Б а б и ћ је и с ко р и с т и о п р и л и к у и п р и с у т н и м П р и з р е н ц и м а с а о п ш т и о д а је Њ е г о в о п р еос в е ш т е н с т в о е п и с к о п р а ш к о - -п ри з ренск и г оспод и н Теодосије бла г о сло вио о б н о в у Ц р к в е С в е т о г П а н т е л е ј м о н а у и с т о - и ме ном делу града (махали) Пан те ли ја у Призре ну. Вест је на и шла на оду ше вље ње ра се - љ е н и х При з р е на ца, а л и и д ру г и х п ри с у т н и х, јер је то на чин да се и ова све ти ња са чу ва од ко нач не про па сти у Ду ша но вом При зре ну. Те м е љ С п а с о в д а н с к и х д а н а 2 019, п о р е д сла в ске л и т у р г и је, ч ин ило је и п редс т ав љање к њи г а с т е м а м а с т в а р а л а ш т в а и и с т о р и ј ског па м ће ња Ср ба са Ко со ва и Ме то х и је, а у из дању Ма ти це срп ске, До ма кул ту ре Гра ча ни - це и Ан дрић гра да, што го во ри о са бра ном срп ству, оку пље ном око иде је очу ва ња Ср ба и њихови х свет и ња, а л и и Ко со ва и Метох ије. Уче сни ци ма ни фе ста ци је су, осим при зрен - с к и х м н о г о б р ој н и х ц р к а в а, у п о в р а т к у о б и - ш л и и м а н а с т и р е: Де ч а н и, Бу д и с а в ц и, Де ви ч и Бањ ска. Ове годи не Ра шко -призренска епи ско пија про сла вља хи ља ду го ди шњи цу пр вог по - м ен а П р и з р е н с ке е п и с ко п и је. То је в е л и к и и з н а ч а ја н ј у б и л е ј ко ји г о в о р и о х и љ а д у г о д и - ш њ иц и х р иш ћ а н с т в а у П р и з р е н у и ц е л о ј Е п и с ко п и ји. А л е к с а н д р а Но в а ко в Ма ти ца срп ска, Но ви Сад a n o v a k o m a t i c a s r p s k a.o r g.r s

155 ОСВРТИ / REVIEWS ESSAYS UDC (100)(082)(049.32) UDC (497.11)(082)(049.32) ПРА ЗНА ТОР БА ЈЕ ТЕ ШКА. А ПРА ЗНА ГЛА ВА? (Еко ном ска кри за по ре кло и ис хо ди, збо р ник ра до ва, уред ник ака де мик Ча слав Оцић, СА НУ, Бе о град 2018, 479 стр.) На три би ни СА НУ, 18. ју на 2019, тра ди цио на л но од р ж а ној у Св е ча ној с а л и А к а де м и је ко ју го ди на ма во ди ака де мик Ми ро Вук са - новић, пред стављен је врло занимљив збор - ник Екон омс ка к р и з а п о ре к л о и и с хо д и, под уред ни штвом академика Часлава Оцића, настао на осно ву исто и ме ног ску па одр жа ног у СА Н У, да на с гле да но, да в не г о д и не а пу бли ко ва ног и пре зен то ва ног тек де вет го - д и н а к а с н и је. З а ш т о? О в а, н а п р в и п о г л ед, уоч љи в а а н о м а л и ја ни је про ма кла ни во ди те љу три бине академику Ми ру Вук са но ви ћу и он је већ на са мом по чет ку ску па по ста вио пи та ње доц ње сво - ме ко ле ги Оци ћу, ко ји му је од говорио духо - в и т о м а н е г д о т о м : о в л а д и ц и ко ји д о л а з и у се ло у ко ме се не чу ју цр кве на зво на, а на њего во пи та ње за што зво на не зво не, ло кал ни све ште ник му је на вео осам оправ да них разло га, ме ђу ко ји ма је нај зна чај ни ји осми: не мају зво но. Но, ша лу на стра ну, нај пре рас права у СА НУ 1, а по том збо р ник о кри зи де си ли су се у пра вом тре нут ку, ка да је ве ли ка светска еко ном ска кри за би ла у пу ном је ку; они су у в е л и кој м е р и у з бу д и л и и н а ш е н а у ч н е и по ли тич ке ду хо ве, јер су сна жно до ве ли у пит а њ е в е ћ у з д р м ан у не ол иб ер а лн у економск у п ар а д и г м у н а ко јој је п о ч и в а л а д о т а д а ш њ а (ино стра на и срп ска) еко ном ска по ли ти ка. Ау то ри увод них из ла га ња, у овом збор - н и к у с у С м и љ ан а Ђур ов и ћ и Б л а г о је Б а би ћ. О е к о н о м с к о и с т о р и ј с к и м а с п е к т и м а к р и з а п и ш у Би ља на Ст ојанови ћ, Бош ко М ијат ови ћ, Мом ч и ло Иси ћ и Слоб ода н Вукови ћ. Аут ори ра до ва о тeоријама кри за су Алек сан дар Саша Га јић, Оскар Кoвач, Љу бо мир Ма џар, Исид о р а Љум ов и ћ, М ир ос л а в Јов ан о в и ћ, В е р а Вра ту ша, Бран ка Бу ји шић, Дра га на Ми тро - вић, Бо жо Сто ја но вић и Бо рис Кр шев. О ме ђун а р од н и м а спе к т и м а к ри з е д а л и с у п рилог е: Ђор ђе Ђу кић, Ха си ба Хру стић, Живота Ђор - ђе ви ћ, Рај ко Бу к ви ћ, Час ла в О ц и ћ, Д ра г о м и р Ан ђел ко вић и Горан Николић. Аутори поглавља о то ме ко ли ко је свет ска фи нан сиј ска и еко ном ска кри за и го ди не по го дила Србију су М лађен Ковачеви ћ, Сне жа на Грк, С л о б о д а н А н т о н и ћ, В л а с т и м и р В у к о в и ћ, А лек са нд ра См иљан и ћ, М илова н М ит рови ћ, М ар и нко Б о ш њ а к, Де ја н М и р о в и ћ, Б р а н ко Уро ше вић и Здрав ко Шо лак. 1 О в а р а сп р ав а је исц рпно п рик аз ан а у: Деја н Обу ћин ски (2010). Порекло и исход кри за, Зборник Ма т и це срп ске за дру ш т ве не на у ке, LXI, 130:

156 460 З б о р н и к р а д о в а, и а ко с а д р ж и р а зл ич ит а, а не рет ко и опреч на гле ди шта, био је по себ но оп а с а н по т а д а ш њу в л ад ајућу номенк л ат уру, јер се пр ви пут, и то с нај ви шег ме ста у срп ској на уц и, по че ло ра сп ра в ља т и (и) о ре зул т а т и ма њи хо в е п о л и т и ке ко ји с у, п о с в е м у с у д е ћ и, ви ше не го по ра зни. Због мо гућ но сти да овај збор ник да је нау ч н о в е р и ф и ко в а н у о с н о в у з а к р и т и к у с р п - ских неолиберала (министара, вечитих савет - ни ка Владе, и деоло шк и х г уруа, лиценцирани х екс пе ра т а и еко ном ск и х у би ца / Пе рк и нс/, пр вен стве но со ро шев ске, од но сно дру го србија н с ке п р о в и н и је н ц и је), њ е г о в о ш т а м п а њ е је по сва ку це ну мо ра ло би ти од лагано, читавих де вет го ди на, та ко да се он, на кра ју, поја вио и као све док вре ме на и као до каз да је срп ска еко ном ска и ака дем ска па мет ипак одг оварала иза зо вима и по т ре ба ма вре ме на, а л и ка ко ни је би ла ускла ђе на с ми шље њем срп - ск и х моћ ни ка и вла стод ржаца, што јавни х што тај них, њен глас је мо рао би ти мак си мал но ути шан ка ко би се ство рио про стор за пе нет ра ц и ју ком п радор ске и н т е лек т у а л не ел и т е (Сло бо дан Антонић) на универзитете, науч - не ин сти ту те, па чак и у сaму СА НУ у ци љу т е о р и ј с ке ( а к а д е м и ј с ке ) р а ц и о н а л и з а ц и је р еф о р мс к е п р а кс е и л и н ар одс к и р еч ен о: р а з в а љи в а њ а и п у с т о ше њ а с р п с ке п р и в р е де и дру штва, пре свега, пљачкашком приватиза ци јом. (СА НУ има још је дан ве о ма ва жан до ма ћ и з а да т а к: да т е о ри ј ск и, а к адем и јск и, о п р а в д а а г р е с и ј у Н А Т О - а н а С р б и ј у ; отуд тзв. ко сов ски бој у СА НУ ко ји ни је почео 2, а л и је к ул м и н и ра о и з ја вом п ред сед н и к а СА Н У а к ад ем ик а В л ад им ир а С. Кос т ић а д а Ср би ја с е ле мент има дос т оја нс т в а т реба да н а п у с т и Ко с о в о). 3 Та ко је срп ска ака дем ска па мет, на че лу с ње ним рет ким по јед ни ци ма, и у овом случа ју ис па ла по пут оних па са из арап ске пос л о в и ц е ко ји л а ј у д о к к а р а в а н и п р ол аз е н е оба зи ру ћи се на њи хов ла веж. Са мо што је у на шем слу ча ју, тај ла веж ни је пу сто ака демско на кла па ње већ озбиљ но упо зо ре ње и по - 2 А ка да је по чео? Од го вор се кри је у: Slo bodan G. Mar ko vić (2005). Jo sip Broz Ti to: upo tre ba na uč nih usta no va u Sr bi ji za de i fi ka ci ju ju go slo ven - s kog d i k t a t o r a, Her et ic u s, Čas opi s za p r eis pit ivanje proš lo sti, III, 1: По д р о б н и је о т о ме у: Сп о р о в и о бу д ућ н о с т и Ср би је и СА НУ: Шта и ка ко да ље? Дру ги део: Ис т и н а и с л об од а, прир. Ча слав Оцић, ИС ТЕР 21, Бе о град з и в н а бу д н о с т и р а д, ко ј у м е д и о к р и т е т и у еко но м и ји и по л и т и ц и, м и сле ћ и на соп с т ве н у ма те ри јал ну ко рист и страхујући од демаскира ња соп стве не не спо соб но сти да обављaју по сло ве за ко ји су пла ће ни и ко зна још из ко јих раз ло га не мо гу, не сме ју и не же ле да чу ју. Це н а н е с л у ш а њ а и н е ко р и ш ћ е њ а п а м е т и у по л и т и ц и не с ра зме р но је ви со ка и њу п ла ћ а као и обич но чи тав на род. Али ко га то за ни ма? Не вре ди глу во ме ви ка ти ни ти сле пом опис и в а т и! Сва упо зо ре ња су уза луд на, и ма ли љу ди н а в е л и к и м п о л о ж а ји м а, с и м у л и р а ј у ћ и р е - форм ск у, мо де р н изујућу, п рог реси в н у с т вар - н о с т, д у хов н о и уо п ш т е н е к р е а т и вн и, с ам о ко че и не ги ра ју по зи тив не ини ци ја ти ве, оп - с т ру и ш у и де с т им ул иш у свак и нор ма ла н ра д, по ку шавајући притом да украду време (и живо т!) ч и т а ве јед не г е не ра ц и је, з а ра д оп с т а н к а у вр хо ви ма вла сти. За то је из ла зак ове, пре ма мно го че му, конт рo ве рз не и (п ри вре ме но цен зу рисане) к њиг е од по себ не ва жно сти, јер је она ја сан до каз да је во да до шла до гр ла и да су про ме не, ма ко л и ко и х и з б е г а в а л и, н у ж н е, и њи х м о г у и мо ра ју да из во де зна л ц и; љу д и од д у ха, да ра и за на та, а не си му лан ти, шар ла та ни, пар тиј - с к и п о с л у ш н и ц и, н е з н а л и ц е, од с и н т е т и ке н а п р а в љ е н и н и ш т а ц и, з в е ч е ћ е п р а з н и н е и с т ат ис т и н а и нт еле кт уа лној, д руш т в еној и пол и т и ч кој по зор н и ц и, већ ви ђе н и х и ве ч и т о р еп р и з и р а н и х, л о ш и х п р ед с т а в а ко је в и ш е ни ко не же ли да гле да и ко је не оста вља ју ни ка кав (чак ни пли так) траг. О са мом збор ни ку по ред уред ни ка ко ји је дао за вр шну реч го во ри ли су, проф. др Драга на Гња то вић и проф. др Сло бо дан Ан то нић. Проф. др Дра га на Гња то вић, ка ко ина че ред и оби ча ји на ла жу у овој нај ви шој на уч ној и н с т ит у ц и ји, п р ед п р ис у тн и м м а ло б р ој н и м а к а д ем иц им а и м н о г о б р о ј н о м а к а д е м с к о м ја в н о ш ћу, п о м н о је о б р а з л а г а л а ко н ц е п ц и ј у и кључ на ме ста у збор ни ку, на бра ја ју ћи такса тив но ра до ве и њи хо ве ау то ре, да би на к р а ју, н а о снову а н а л и з е п ри ло жен и х р адов а до шла до вр ло кон крет них за кљу ча ка о економ ској кри зи: Од го во ри на ова пи та ња (мисли се на еко ном ску кри зу) су уско по ве за ни с не са вр ше но сти ма тр жи шта, с јед не, и не - с а в р ш е н о с т и м а д р ж ав е, с д р уг е с т р а н е. У к р ај њ ој и нс т а нц и, н е с а в р ш е н о с т и т рж иш т а ре зул тат су сле пог ин те ре са про фи та а не - с а в р ш е н о с т и д р ж а в е п о с л е д и ц а н е д о в о љ н е

157 461 све сти о јав ном ин те ре су одр жа вања макро - е к о н о м с к е с т а б и л н о с т и.... У З б о рн ик у с е м оже н а ћ и т в р ђ е њ е д а је п о ја в а ц и к л и ч н и х кре та ња фи нан сиј ских тр жи шта, проузро - ко ва на по хле пом за нов цем, ста ра ко ли ко и б а н к а р с ке и н с т и т у ц и је, н а с т а л е у Е в р о п и у 16. ве ку. Да ли се он да мо же твр ди ти да је од та да па до да нас, по хле па глав ни узрок економ ских кри за? Ау то ри ко ји у Збор ни ку разма тра ју те о ри је кри за под се ћа ју да су са вре - ме ној нео кла сич ној еко ном ској те о ри ји страна ов ак в а т в р ђењ а. Не о к ла си ча ри с у ра з ви л и ап стракт не економске моделе који обесми - ш љ а в а ј у б ил о к ак в о с п ец иф и чн о п он аш ањ е по је ди них дру штве них гру па, па и фи нан сијске ели те. По зна то је да нео кла си ча ри не призна ју по с то ја ње не са вр ше но с т и фи на н сиј ск и х т р ж и ш т а. П о њ и м а, м е х а н и з а м к ам а тн и х сто па у сва ком тре нут ку до во ди до рав но те - же у по ну ди и тра жњи нов ца и кре ди та. А ка ко не ма не са вр ше но сти тр жи шта, нео класи ч а ри сма т р а ју да у н у т а р к а п и т ал ис т и чк и х при вре да не ма ни осно ва за на ста нак кри за. И з б и ј а њ е м с в е т с к е ф и н а н с и ј с к е к р из е го ди не, нео кла сич на док три на до живе ла је по раз. У те о риј ском освр ту на кри зе у збор ни ку, сле ди пре глед оштрих кри ти ка еко ном ског ли бе ра ли зма ко је су тада преплави ле а к а дем ск у ја в но с т. Ц и т и р а ју с е по зн а т е ре чи но бе лов ца По ла Круг ма на ( Paul Krugman) ко ји се пи та ка ко су нео кла си ча ри могл и т ол и ко д а пог р еше у п р оцен ам а о мог ућ - но с т и ма и з би ја њ а к ри зе ра з ме ра г от ово он и х ко је је има ла Ве ли ка де пре си ја годи не. Ака дем ска еко но ми ка је си стем ствар - них при вре да за ме ни ла пре кра сним мо де лим а у н е п о с т о је ћ ој е ко н о м и ји з а с н о в а н и м н а ра ци о нал ном по на ша њу про из вођача и по - т р о ш а ч а и п е р ф е к т н ој ко н к у р е н ц и ји. Проф. Гња то вић је на кра ју за кљу чи ла да је нај ве ћи до при нос збор ни ка што са др жи об јашњење о спаша ва њу фи нан сиј ских ин сти туц и ја: Д а б и з а у с т а в и л е њи хо в о п р о п а д а њ е, ц е н т р а л н е б а н ке р а з в и је н и х и н д ус т р и јс к и х зе ма ља по сег ну ле су за ин стру мен ти ма квант и т а т и в н и х ол а к ш и ц а, п л а си р а ју ћ и ог р ом не количи не нов ца у куповину хартија од вредно сти. О учин ци ма ова кве из ра зи то екс пан - з и в н е м о н е т а р н е п о л и т и ке ау т о р и з б о р н и к а н и с у мо гл и д а з н а ју, је р с у р а д о в е н а п и с а л и, под се ћа мо, го ди не. Да нас се мо же мо з а п и т а т и : д а л и ј е н е с т а н д а рд н и м м ер ам а мо не тар не по лити ке спа шен дру штве но - еко - ном ски си стем, у литератури познат као бер - зан ски ка пи та лизам? У неком наред ном Збор - н ик у СА Н У т р ебало би нап р авит и р ач ун иц у о це ни ко ја је пла ће на да би овај си стем наста вио да функ ци о ни ше. По с ле ис ц рп ног и си с т е м а т ског и з л а г а њ а проф. др Дра га не Гња то вић, проф. др Слобо дан Ан то нић је осмо трио вред ност овог з б о р н и к а и з у г л а с о ц и о л о г а и ф и л о з о ф а. З а раз ли ку од проф. Гња то вић, ко ја је збо р ник оце њи ва ла ма хом из угла углед ног еко номског ис тра жи ва ча, проф. Ан то нић као еми - нент ни со ци о лог ви ше се за ни мао со ци о ло - шком ком по нен том збор ни ка, хва ле ћи прит о м р а з л и ч и т а т у м а ч е њ а с а м о г п ој м а к р и з е ко ју су из но си ли раз ли чи ти ау то ри. Овај збор - ник пре ма ње му има упра во ту вред ност да су на јед ном ме сту су че ље на различита ми - ш љ е њ а. То н и је н и к а к а в у н и ф о р м и с а н н и т и јед но с т р а но усме р е н н а у ч н и з б о р н и к, где с у на раз ли чи те те ме пи са ли љу ди слич ног мишље ња. На про тив, у ње му се мо гу про на ћи са сви м оп реч на м и ш ље ња, од нео л и бе ра л ног до марк си стич ког, и у то ме је ње го ва не сумњи ва вред ност: Та ко, из овог Збор ни ка, види мо што је јед на ау тор ка (В. Вра ту ша) с а сви м ош т р о у м но уо ч и л а т ри о б ја ш њ е њ а и т р и р а з р е ш е њ а к р из е : (н е о) с м и т и ј а н с к о, (н е о) к е н з и ј а н с ко и (н е о) м а р к с и с т и ч ко. Н а ме не је по се ба н у т и са к ус т а ви ло см и т и ја н ско, и л и н е ол иб ер а л н о о б ј а ш њ е њ е и р а зр еш ењ е кри зе из Оно ме је под се ти ло на чу ве но об ја шње ње кри зе у СФРЈ осам де се тих, ко је ка же: кри за је на ста ла јер се не до вољ но дослед но спро во ди иде ја со ци ја ли стич ког са - мо у п р а в љ а њ а. Д ак ле, п р ев аз ил ажењ е к риз е с оц и ја л и зма у СФРЈ је у више с о ц и ја л и зма. Та ко је из ове оп ти ке, на вод но, и ре ше ње кризе неолиберализма у још ви ше неолиберали зма. Од но сно, ка ко са зна је мо из оно га што н а м у о в о м З б о р н и к у з а н и м љ и в о п р е н о с и Божо Сто ја но вић јед но од ре ше ња је у увође њу при ват ног нов ца... Ре ше ње је да се др жа ви оду зме мо но пол на ства ра ње нов ца, те да се мо не тар но-прив р ед н и м с у бје к т и м а о м о г у ћ и д а с а м и к р е и - ра ју но вац и по ну де га гра ђа ни ма. А гра ђа ни као тр жи шни ак те ри ће, он да, до бар но вац у ус ло ви ма т р ж и ш не у т а к м и це з а д р ж а т и, а рђав од ба ци ти. Та ко се он да ви ше не ће по но ви ти. Мо рам да при знам да је ме ни, као с о ц и о ло г у, т р е н и р а ном д а и н т е р е с д ру ш т в а мора би ти из над сваког другог пар ци јал ног/ и н д и в и д у а л н о г и н т е р е с а, б и л а и п а к м н о г о б л и ж а н е о к е ј н з и ј а н с к а и н е о м а р кс ис т и чк а

158 462 ви зи ја у з р о к а к ри з е и њ е ног п р е в азил ажењ а. С а з а н и м а њ е м с а м уо ч ио д а в е ћ и н а ау т о р а у овом Збо р н и к у заст упа у п раво так ву и деју. Са с т а н о в и ш т а п р и в р е д е јед н о г д р у ш т в а, н и је и с т о д а л и с е м и л и ја р д а д о л а р а д о хо т к а н а - л а з и у р у к а м а ј е д н о г с у п е р б о г а т а ш а и л и у р у к а м а м и л и о н п р и п а д н и к а н и ж и х и с р е д - њих сло је ва онај је дан ће их по тро ши ти на о г р а н и ч е н у ко л и ч и н у с к у п е л у к с у з н е р о б е, а ми ли он људи на хра ну, оде ћу и ра чу не за стру ју и ста но ва ње. Али, на жа лост, ствар је у то ме да о да на шњем све ту, па и о еко но ми ји, од лу чу ју пр вен стве но ин те ре си сто ти нак мили јар дера из глобалне суперкласе, а не добро - бит на ро да и чо ве чан ства. За дру штве не на уч ни ке је, та ко ђе, за ни - мљи ва ди ску си ја, ко ја се ја вља и у овом Зборни ку, око то га да ли је кри за из са мо јед на од цикличних по ја ва свет ског ка пи та - ли зма, или је ипак је дин стве ни фе но мен, нас тао т ек с по т п ун и м од ме та њем фи на н сиј ског капитала од производње и његовим претва - ра њем у виртуелни или спе ку ла тив ни ка питал на шта по себ но ука зу ју, ре ци мо, Рај ко Бу квић и Ча слав Оцић. Ка ко год би ло, чи тао цу овог Збор ни ка по ста је ја сно да су на ша д руш т в а з а п р а в о т аоц и једног с ис т ем а који, у пос лед њи х че т рде с е т а к г о д и н а, п р о и з в о д и с в е в е ћу ко н ц е н т р а ц и ј у б о г а т с т в а и м о ћ и у све ма ње ру ку и у ко ме по хле па и нео д го ворн о с т т з в. с у п е ре л ит е т р ен у тн о к а о д а н ем а в и д љ и в и х о г р а н и ч е њ а. И з т е п е р с п е к т и в е, о н д а, р а ђ а ј у с е и б и в а ј у п о т п у н о о п р а в д а н и стра хо ви за бу дућ ност, бо ја зан да ће пре наду ва ни ба лон бан кар ске ʼкре а тивностиʼ по - н о в о, к а о г о д и н е, д о ж и в е т и п у ц а њ е, или да ће се спас по ку ша ти по тра жи ти мо жда и у не ка квом но вом ве ли ком ра ту, тач ни је у кон јунктури засно ваној на војним лиферацији м а, е кс п л о а т а ц и ји н о в о о с в о је н и х р е с у р с â и н а о бно ви р а з рушене и нф р ас т ру кт ур е која би усле ди ла по сле та квог ра та. Још је дан ва жан увид, што нам га да је овај Збор ник, је сте и то да је у Ср би ји еко ном ска кри за не ка ко увек по чи ња ла ра ни је, а за вр шав а л а с е к асн ије од глоб а лн и х пор емећ аја. То нам по ка зу ју ра до ви из исто риј ског сег мен - та овог Збор ни ка ко ји се од но се на свет ску кри зу , као и ре фе ра ти из сег мен та Зборн ик а ко ји ра змат ра у т ицај к ризе и з на Ср би ју. На ша ма ла и сла ба при вре да у међу вре ме ну је по ста ла још за ви сни ја од ʼстран и х и н в е с т и т о р а и м о же м о с а м о с у ж а с о м да з а м и с л и мо к а ко би с е не к и оз би љ н и ји по - р е ме ћ ај у св е т ској п ри в р е д и од ра зио на на ше дру штво и на наш жи вот. На кра ју, проф. Ан то нић за кљу чу је: Тако ђе, оп шти по во љан ути сак о овом Збор нику до ла зи и од ње го ве на уч не ко му ни ка тив - н о с т и и о т в о р е н о с т и з а д а љ а и с т р а ж и в а њ а. До па ло ми се то што ко ле ге еко но ми сти за ступ љен и у овом збо р н и к у н и су и н сис т ирал и на оном што се че сто на зи ва про фе си о нал ном езо те ри јом, а ко ју, ка да је реч о еко ном ским н ау ч н и ц и м а, у м е д а одл ик ује п р оз в одњ а и рас пра ва о ривал ским ма те ма тич ким моделима ко је ми, не -еко ном ски дру штве ни на уч ниц и, јед н о с т а в н о т е ш ко м о же м о д а п р а т и м о. До па ло ми се то на сто ја ње да се иде је из не су ја сно, кон тек сту а ли зо ва но те о ри ја ма и пот - к р еп љ е н о и с т о р и ј с ком г р а ђ ом, и м и с л и м д а је та ква ме ђу ди сци пли нар на отво ре ност ко - ри сна за сва к у од на ш и х по је д и нач н и х на у к а. Ти м ви ше ш т о т а к а в ко м у н и к а т и ва н д ис к у рс омо г у ћ а в а и ш и р ој и н т е ле к т у а л ној ја в но с т и у Србији да прати обављену анализу и дискуси ју што је још јед на од ва жних функ ци ја н а ш е г р а д а. На кра ју, уред ник Збор ни ка ака де мик Часлав Оцић, за хва лио се сви ма ко ји су до шли, али и они ма ко ји ни су до шли на ову три би ну. Он се запитао: Ко ја је при ро да најновије гло - бал не кри зе? Да ли је она тра ди ци о нал ни конј у н к т у р н и ф е н о м е н и л и с п е ц и ф и ч н а д о т а д не з а б е ле же н а (г о т о в о у н и к а т н а) с т ру к т у р н а п о ја в а? Д а л и је у п и т а њу с а м о м а к с и м а л н а, али ипак људ ска, au ra sac ra fa mes (про кле та п о ж у д а з а н ов ц е м) и л и м н о г о а м б и ц и о з н и је п р е т е н з и је г л о б а л н и х д е м и ј у р г а : с т в а р а њ е но вог чо ве ка или пост чо ве ка? и на ја вио нов на уч ни скуп на те му Еко ном ска кри за 10 го ди на по сле. Он је по ја снио и анег до ту о зво ну. Ни је успо ре но ш там па ње збор н и ка због то га ш то ни је би ло зво на. На про тив. Зво но је на ску пу о кри зи у апри лу та ко алар мант но за звони ло да су се од те зво ња ве уз не ми ри ли и у п л а ш и л и р а з н и б е з д е л н и ц и, п о т а ј н и ц и и при год ни ча ри у вла сти (и у СА НУ). Реч је о пред ло гу (ко ји је дао проф. Ђор ђе По пов, у збор ни ку на стр ) за осни ва ње не зави сног ин сти ту та при СА НУ (Пољ ска акаде ми ја на у ка у свом са ста ву има 4 еко ном ска ин сти ту та!) ко ји би се ба вио пр вен стве но макро е ко ном ским, али и оп штим стра те шким пи та њи ма раз во ја при вре де и дру штва транзи ци о не Ср би је. При ча о осни ва њу (па по - ни штава њу оснивања) тог института је за -

159 463 п и с а н а и б и ћ е у д е т а љи м а и о б ја в љ е н а к а д а се за то стек ну усло ви. 4 Тре н у т но и ма п ре ч и х и ва жни јих по сло ва, сма тра Оцић. Ау тор ових ре до ва се не би сло жио с овим ста вом ака деми ка Оци ћа, јер, има ју ћи у ви ду оп ште економ ско и со ци јал но кри зно ста ње у Ср би ји, шта је ва жни је од од го во ра на пи та ње ко ме је оснива ње Акаде ми ји ног ин сти ту та за еко - номске науке п ред с т а в ља ло см р т н у опа снос т, к а д јед н а т а к в а и н с т и т у ц и ја с а мо мо же, к а ко би то ре кли на ши ста ри у 19. ве ку, ота честву на оп шту пол зу слу жи ти? Ако би се ма ло бо ље раз ми сли ло, ла ко би се про на шао од го вор на ово пи та ње: О сн и в ањ е т а к в е и нт ит уц ије од д р ж а в ног и на ц и она лног зна ча ја у ок ви ру СА Н У, ко ја би око се бе оку пља ла мла де еко но ми сте, правни ке, социологе, демографе и друге истражива че и ко ји би с нај ви шег ме ста ком пе тентн о с т и м о г л и од г о в а р а т и н а и з а з о в е в р е м е н а у зе мљи, Евро пи и све ту (а у скла ду с ин тер е си м а д р ж а в е и н а р о д а), је д и но не одг ов ар а о н и м а ко ји с у у з у р п и р а л и и м о н о п о л и с а л и еко ном ску па мет; а пре ко ње у сво је ру ке су узе ли (и узи ма ју) но вац овог на ро да. На равно, реч је о тај ку ни ма и екс пер ти ма, они ма што се сва ке зи ме оку пља ју у хо те лу Гранд на Копаонику, где се у па у за ма чу ве ног еко - ном ског форума, договарају које ће мере пре - д у з е т и к а к о б и у и д у ћ о ј г о д и н и ш т о в иш е на п ун ил и св оје џепов е а о сир омаш ил и наше. То је онај кон грес где до ма ћи тај ку ни, и е к сп е р т с к а е л ит а к р ој е н аш у е к он о мс к у с уд би н у, и м и т и р а ју ћ и не к и с р пс к и Д а в о с. Ско ро је ви ћи и ме ди о кри те ти, као да су ис - па ли из Бал за ко вих и Зо ли них ро ма на, или на ма бли жих Ну ши ће вих и Сте ри ји них ко ме - д и ја, н о в а с р п с к а к л е п т о к р а т с к а е л и т а, ко ја нас је обо га љи ла и упро па сти ла и чи јим живот ним ра дом и де лом би ко нач но тре ба ло да с е поз аб а ви Ја в но т у ж и л а ш т в о, п ри р од но не м о же д а п од н е с е о к у п љ ањ е н а у чн е п ам ет и у ин сти ту ци ју та квог ти па. О че му би он да п р иучен и п р ем и је р и, е ко ном с к и не п и с ме н и (али у сво ју ко рист па мет ни) ми нистри, саветн и ц и Вл а де, а н а л и т и ч а ри (и и н и к у рсис т и 4 Исе чак из те цр не хро ни ке дат је у: Мо г у ћ е с т р а т е г и је р а з в оја С рб ије, ур. Ч. Оцић, Срп ска ака де ми ја на у ка и умет но сти, Оде ље ње дру штве - н и х н а ук а, Б еог р а д ( Е ко н о м с к и з б о р н и к, књ. 13), стр , као и у: Сп оров и о буд ућ но сти Ср би је и СА НУ: Шта и ка ко да ље? Пр ви део: Оп ста нак и раз вој, прир. Ч. Оцић, ИС ТЕР 21 и СКП, Бе о град и Но ви Сад 2017, стр који с у з а в рш и л и в ече рњ е ш коле и з т е хн ик а убе ђи ва ња и преумљивања), могли да раз - г ов ар ају и змеђу д в а т ен иск а меч а, с а у не и л и ба зе на, ка да би се сви еко ном ски ре ле вант ни по д а ц и п р и к у п љ а л и и а н а л и з и р а л и у јед н ој ов а к в ој и н с т и т у ц и ји. Ја с н о б и с е в и д е л о д а н а ш у п ри в р е д у в о де (з а с т р а не це н т р е мо ћ и) ко ри сни иди о ти; исто вре ме но у срп ском по - л ит и ч к и м п ростору могла би да ож иви зд рава кон ку рен ци ја иде ја (па чак и ви зија) ослоње - н а н а с а в е т о д а в н у и н с т и т у т с к у п а м е т. Та ко б и кон ачн о м ог л и д а д о ђ у д о и з р а ж а ј а о н и п о л ит ич ар и који б и у м е л и д а с е ко р и с т е и н - ф о р м а ц ијам а, з н ањим а и (д ом аћ и м и т уђи м, п р о ф и л т р и р а н и м) и с к у с т в и м а, и ко ји б и н а о с н о в у т о г а м о г л и д а п о д и г н у о п т и м у м р е ш е њ а о к о ј и м а с е п ос т иж е с аг л ас н о с т у т р а н с п а р е н т н ом д е мо к р а т с ком п о л и т и ч ком (п а р л а м е н т а р н о м) п р о ц е с у од л у ч и в а њ а. А та квих не сум њи во има. Иа ко су (као и увек у ис т о ри ји) у м а њи н и ; а л и њи хо в а је з в е з д а у даљи н и. Он и и ма ју ис т о риј ск у ша нсу, иа ко је С рб ија с в е м а њ е с у в е р е н а д р ж ав а. С рб ија се сва ким да ном све ви ше пре тва ра у стра ни п рот ект о рат, т а ко ре ћ и к ла си ч н у ко ло н и ју, на ч и је м че л у с у не ке но в е д а х и је и к аб ад ах ије. Њи ма би ло к а к в о ок у п љ а њ е и мо би л и з а ц и ја срп ске па ме ти (на при мер, у Од бо ру за еко номс ке н а у ке СА Н У и л и н е гд е д р у гд е) н и к а ко н е од г о в а р а. С т о г а је ов ај и с л и ч а н по к у ш ај а к а де м и к а Оци ћа, иа ко из гле да као дон к и хо тов ск и ју риш н а в ет р е њ а че, и п а к по зи т и в а н ко р а к н а п р ед, и до каз да по ред свег мра ка ко ји нас окру жује у Ср би ји, та ква ка ква је, ипак по сто је светле т ач ке, до с т а ус а м љ е не л и ч но с т и, ко ји х је на сре ћу све ви ше, и ко ји сва ким да ном све е н е р г и ч н и ј е и п о с л е д њ е а т о м е с в о ј е с н а г е улажу у смислене и вредне пројек те од на учног и на ци о нал ног зна ча ја и ко ји ће не ма с у мњ е једног а д а н а ож и в е т и. К ад а не буде би ло ви ше срп ског Да во са и ка да се умишље ни чла но ви тог клу ба на ђу та мо где им је и ме сто на ђу бри шту исто ри је. Б о ја н Д р а ш ко в и ћ Б е о г р а д

160

161 ПРИКАЗИ / BOOK REVIEWS UDC 323(=163.41)(049.32) UDC (049.32) П РО Т И В МО Д ЕР НОГ СВЕ ТА (Св е т и с ла в Пу шо њи ћ, Идо ли по ро бље ног све та, Ви о гор, Бе о град 2019, 352 стр.) У с в о ји м п р о з н и м и п е с н и ч к и м к њи г а м а С в е т и с л а в Пу ш о њи ћ (19 75 ) 1 с п р о в о д и у н и - кат ну по бу ну про тив мо дер ног све та, ко ја н и је н и у ме т н и ч к а и н т е р п р е т а ц ија ов ог и л и о н о г ф и кс ир ан о г и д еол ош ко г с т ан ов иш т а, н и т и с е о с л а њ а н а д о м и н а н т н е т р ад иц иј е к р и т и к е м о д е р н и з м а у е в р о п с к о ј к у лт ур и. Што не зна чи да је Пу шо њић као пи сац и м и с л и л а ц б е з с в оји х п р ет еч а и с аб ор ац а, али ње гов умет нич ки про цес, стал но у на- 1 Зби р ке пе са ма Из ме ђу ре до ва (2002) и Горштак са ас фал та (2 010; 2 014), з б ирк а п р ип ов е - да к а Из ван њи хо вог до ма ша ја (2006; 2014), ро ман Је д в а п р ох од а н ж и в о т (2013; 2018). п р е г н у т о ј п о т р аз и з а ж ив и м ж ив от о м и њ ег о ви м и з в о рим а, н ије св од и в н а у т иц ај н и јед ног од њих, ни ти га је уоп ште сми сле но с а г л е д а в а т и к а о м р е ж у у т и ц а ја, п а р а л е л а и р е ф е р е н ц и, в е ћ к а о ау т е н т и ч а н с т в а р а л ач к и акт у ко јем је дух ва жни ји од сло ва. На рав но, ка ко недавно рече Слободан Де - с п о т, к а д а п и ш е т е у м е т н и ч к у к њ и ж е в н о с т и м а т е ш а н с у д а ћ е в а с ч и т а т и и н е и с т о м и - ш љ е н и ц и, п о ш т о п о с т о ј и к у л т у р о л о ш к и увре жен став о уни вер зал ној при ро ди умет - нич ког по сре до ва ња ствар но сти и иде ја о тој ствар но сти, док ће вас, ако се при хва ти те п и с а њ а е с е ји с т и ке, н а р о ч и т о н а а к т у е л н е и друштвено, поли тич ки или културно осе - т љ и в е т е м е, ч и т а т и с а м о и с т о м и ш љ е н и ц и или они ко ји чи та ју по за дат ку. Та кав је т е р е н н а к о ј и с т у п а С в е т и с л а в П у ш о њ и ћ својом зби р ком у периодици углавном раније о б ја в љ е н и х е с е ја Ид о л и п о р о бље н ог с в е т а (Ви о гор: Бе о град 2019), у ко ји ма на дис кур - зи ван на чин екс пли ци ра, уоп шта ва, ап страх у је и р а з в и ја и д е је ко је и з р а ж а в а ј у п о г л ед на свет ка рак те ри сти чан и за ње го ву уметн и ч к у к њи же в н о с т. К а к о н а с л о в к њ и г е с у г е р и ш е, п р е д м е т Пу шо њи ће ви х е с еја је моде рн и св е т и си с т ем иде ја и вред но сти на ко ји ма по чи ва, као и свет у сво јој па ло сти, од но сно уни вер за ли - з о в а н а п р о ј е к ц и ј а љу д с к и х с т р а с т и и к а о т а к а в п о љ е н е п р е с т а н о г с у ко б а р а з л и ч и т и х н о с и л а ц а м о ћ и о к о б о р б е з а д о м и н а ц и ј у и кон тро лу би ло еко ном ску и фи зич ку, било д иск у рз и в н у и л и п ар ад и гм а тск у. Тај св е т је, према то ме, по ро бљен ка ко од актуелних но - си ла ца гло бал не мо ћи под јед на ко на идео - л о ш кој и н а д у б љ ој, ц и в и л и з а ц и ј с кој р а в н и та ко и од стра сти ко је нас одва ја ју од ау тентичних људ ских по тре ба и це ло ви то сти на-

162 466 шег би ћа. Нај зад, тре ћа реч у на сло ву идол и, у к а з у је д а с е Пу шо њи ће в о и н т е р е с о в а њ е ус м е р а в а у п рв о м р ед у н а с и мб ол и чке и л и и де ј но - в р ед но сне ком по не н т е т ог св е т а, к а о о б о г о т в о р е н е к о н с т р у к т е у ч иј е и м е с е о л а к о ж р т в у ј у н е с ам о к в ал ит е т и п ун оћ а људ ског жи во та, не го и жи вот сâм. У кон тинуитету с уметничким ства рала - штвом свог оца Ви то ми ра Пу шо њи ћа, та кве иде је код овог ау то ра има ју свој из вор у ег зис т е н ц и ја лн ој с ит у а ц и ји п р е л а с к а и з с е л а у г р а д и с оц ија лн о м ф е н о м е н у у р б а н и з а ц и је н а у ш т р б р а з в о ј а и д р у ш т в е н о - е к он о мс к е одр жи во сти се о ских на се ља, ко јем је иде о - ло шки при до дат ка рак тер пред у сло ва мо дер - н и з а ц и је. О в а к в о с х в а т а њ е м о д е р н и з а ц и је, као у осно ви меха ни зма до ми на ци је и кон - тро ле на гло бал ном пла ну, пре ма Пу шо њи ћу об је ди њу је све до ми нант не иде о ло ги је са - в р е м е н о г д о б а, ч и н е ћ и у н е к у р у к у њ и хо в с у п с т р а т. По р ед с а гле д а в а њ а гло б а л н и х пос лед иц а та ко ви ђе не мо дер ни за ци је, Пушоњића по - с е б но и н т е р е с у је по з и ц и ја с р п с ког н ар од а у та квим про це си ма, као и ко ли ко су они утиц ал и н а неспо рно т еш к у ис т ори јск у с удбин у срп ског на ро да у 20. ве ку и вре ме ну у ко јем ж и в и м о. Ау т о р а з а н и м а о с о б е н к а р а к т е р и д у хо в н а с у ш т и н а н а ш е г н а р о д а, к а ко б и лак ше мо гао да об ја сни и про на ђе мо ти вац и ју з а с т и г м а т и з о в а но с т и конт ин уир ан а стра да ња чи та вог јед ног на ци о налног колект и в а у п р о ц е с и м а ко ји с у ф о р м и р а л и д о м и - нант ни лик са вре ме ног не ви ше са мо запад ног све та. Ко н т и н у и т е т с т р а д а њ а с р п с ко г н а р о д а у 20. ве ку за ау то ра је нео бја шњив, као и раз - ме ре а н т и с рп с т ва, ко је је по с та ло ис т и н ск и п л анет а рн и ф ено ме н. Аут о р не д оз в ољ ав а нормали за ци ју и ре ла ти ви за ци ју ни раз ме - ра ст ра да ња Ср ба ни си сте мат ске и вр ло ве што и ус ме р а в а но в о ђ ене к а мп ањ е п р от и в њи х и нај ду бљих осно ва њи хо вог ко лек тив ног иденти те та, и као да же ли да про бу ди чи та о ца за ре ал ност и на те ра га да се су о чи с ње ним правим ли ком, без под јед на ко опа сних омамљу ју ћих улеп ша ва ња, ис ку ше ња па си ви заци је или са мо мр жње. Као да нас нека к ва нат чо ве чан ска м р ж ња, н ед ок уч и в о з л о, п иш е аут о р, хоћ е з аув е к из бри са ти не са мо са ли ца зе мље, већ и из памће ња чо ве чан ства. Не чу ди сто га што очај, т уга и а па т и ја ов ладавају д ушама савремен и х Ср ба и што се они од ви тал них љу ди ра досног и бор бе ног ду ха пре тва ра ју у на род пот иш т ен и х, и зм р ц в а р е н и х и р а с кор ењ ен и х (стр. 7). Сав труд Све ти сла ва Пу шо њи ћа, као уметн и ка, м и сл и о ца и из да ва ча, усме рен је у п ра во у сме ру п р ев л ад ав ањ а ов ак в ог с т а њ а д у х а с а в р е м е н е с р п с ке н а ц и је и т р а г а њ а з а о с н о - ва ма ко је би мо гле да нам по ну де ене р ги ју за но ви по че так, а ко ји би у нај ве ћој ме ри повео ос т ва ре њу по т ен ц и ја ла и на зна че ња на ше националне културе. Јер, ипак, према Пушо - њи ћу, и под при ти ском та ко муч них ста ња и у п р кос без на деж н и м околнос т и ма, м и ви ше него икад желимо да опстанемо као заједница и као ду хов на су шти на, при че му, ка ко ау тор сма тра, ни је реч са мо о те жња ма мот ивис ан и м на ц и о на л и змом и л и о иск ључ ив о п о л и т и ч ко м о п р е д е љ е њу, н е г о о д у б о ко м о с е ћ а њу в л ас н ос т и и н ас уш н ој п от р еб и з а њом, и да ље о ми стич ном стра ху пред мог ућ но ш ћу и ш че зн у ћа и л и у та па ња у све т ско без о блич је, што би зна чи ло сто по стот ни тријумф зе маљ ских си ла три јумф зла (стр. 7). Ау тор, сто га, не ве ру је, по пут ве ћи не припад ни ка до ма ће и н т е л и г е н ц и је (ко ја ма хом не пред ста вља ор ган ски из да нак соп стве - н о г н а р о д а, је р н е о с е ћ а њ е г о в о о р и г и н а л н о би ће ни ти има жив од нос пре ма ње му ), да с е к р и з а с р пс ке по з и ц и је у н у т а р и с т о р и ј с к и са вре ме них кул тур но -ци ви ли за циј ских кре - т а њ а може р еш и т и н а п р а г м а т и ч а н н а ч и н, п р и м е н о м о д р е ђ е н и х п о л и т и ч к и х м е р а и п р и х в а т а њ е м з а д а т и х п р а в и л а и г р е, в е ћ с е, радикал но за кљу чу је Пу шо њић, ради о дуб и н с ко м ко н ф л и к т у и з м е ђу С р б и је и С в е т а, ко ји и ма д у бљи см иса о, васељенск и к ара кт е р и свет ски зна чај (стр. 9). По з и в а ју ћ и с е н а Ж а р к а Ви д о в и ћ а, ау т о р т в р д и к а к о ј е к р и з а с р п с т в а н а т а ј а н с т в е н на чин по ве за на са кри зом све та и кри зом лично сти на ко јој та кав свет по чи ва и да се на на шој суд би н и по ка зу ју ск ри ве не су ш т и не од оп ште људ ског и свет ског зна ча ја (стр. 10). Тума че ћи са вре ме ну кри зу гло бал них раз - ме ра у окви ри ма кри ти ке оту ђе ња, ин ди ви - д у а л и з м а, хе д о н и з м а и е г о и з м а, Пу ш о њ и ћ сма т ра де је са вре ме н и, п ре ц и зн и је мо дер н и ч о в е к, к а о ж р т в а в и ш е в е ков н о г п р о г р е с а, зап ра во са у че сник у у ни ш та ва њу вред но сног с и с т е м а, и с т о р и ј с ко г н а с л е ђ а, а р хе т и п о в а и обра за ца соп с т ве не за јед н и це (с т р. 11). Та ка в чо век, очи шћен од кон крет но сти, отрг нут од с в о је к р в н е, з а в и ч ај н е и д у хов н е з а јед н и ц е, п р е с т а је д а бу д е л и ч н о с т и п о с т а је и н д и в и -

163 467 дуа, нешто апстраховано и обезличено, изгу бље но и дез о ри јен ти са но, осу ђе но на ро - б о в а њ е в р е м е н у и о ко л н о с т и м а. о с у ђ е н о н а веч ни се бич ни страх за се бе и сво ју нај призем ни ју ег зи стен ци ју, без на де да тај по ни - ж а в а ј у ћ и с т р а х и к а д а п р е в л а д а и д о с п е д о сво је над вре мен ске су шти не (стр. 12). Иде о ло шки про кла мо ва ној (а че сто и наси љем на ме та ној) при нуд ној сло бо ди са - вре ме но ст и, ау тор су п рот ста вља сло бо д у ко ја се на ла зи у спрем но сти да се жи ви у Истин и и П р а в д и к а о р е а л н и м м а н и ф е с т а ц и ја м а бо жан ског би ћа и да се бра не по би ло ко ју зе маљ ску це ну (стр. 14). Упра во у та квом схва та њу и практиковању! слободе, пре - ма Пу шо њи ћу, и ле жи нај ве ћа срп ска кри - ви ца пред Све том, због то га што су се без об зи ра на окол но сти Ср би по на ша ли слобод но, као лич но сти, она ко ка ко то одав но не ч и не н и д алеко в ећ и, б ог ат ији и б р ојн ији (стр. 14). У скла ду с Ко сов ским за ве том, ко ји об једи њу је ко лек тив но -исто риј ску суд би ну и тајну лич но сти, ау тор сма тра да је та кво опреде љ е њ е с рп ског н ар ода н ајп р е п лод с т р асне же ље да се оста не до сле дан тај ни чо ве ка и в а с е љ е нск и м п ри нц ип им а н а којим а поч ив а лич ност, од но сно ње на бо жан ска су шти - н а, с ло б од а и дос т оја нс т в о. З б ог т ог а, п ише аутор, исто риј ско српство мора постати це - ли на са са вре ме ним срп ством, ко је се од њега оту ђи ло (стр. 15). И по ред апа ти је и де фе ти зма у ко ји је, наиз глед по т п у но и не по врат но, у т о н у ло с рп ско дру штво, ау тор ипак ви ди шан су за пре о крет, бу ђе ње ене р ги је спо соб не да код срп ског на - ро да про бу ди осе ћа ње соп стве ног колектив - ног на зна че њ а, з а са да, до д у ше, још у об л и к у п р и т а је н е и н е а рт ик ул ис ан е побун е у бићу на ро да, а чи је је ме сто и да ље дру штве на м а р г и н а. Ре л и г иозн а с у пс т а нц а је т у, к аже Пу шо њић, сви ми то ви и ко дек си су ту. Ништа ни је уни ште но, са мо је по ти сну то, и даље Ду ша Ср би је жи ви. Зна ци про ти - вље ња су сву да (стр. 24). З а д ат а к јед не о б но в љ е не к у л т у р е би л а би ар ти ку ла ци ја тих че сто не све сних и ирацио - нал них те жњи, ко је се на ла зе на дру штвеној и кул тур ној мар ги ни, али има ју сна гу и уте ме ље ње сна жни је од свих спо ља на мет - ну тих кон стру ка та, с тим да се та ква ар тик у л а ц и ја, п р е м а а у т о р у, н е с м е з а т в о р и т и с а м о у ф о р м е п р а в о с л а в н е и л и н а ц и о н а л н е и н т е л е к т у а л н е к р у жо ков ш т и н е ко ја в о д и у бе жи вот но, ап стракт но па че сто и фа ри сеј - ско и м и т и р а њ е т р а д и ц и је и п р о ш ло с т и, в ећ Ду ша Ср би је мо ра до би ти тки во, то јест вид љи в е о б л и ке који ћ е б ит и ж ив и и п р ив л ач - ни и ко ји ће у би ћу на ци је на и ћи на од зив сли чан на род ном ства ра ла штву у до ба ропства под Тур ци ма (стр. 26). Ду ша Ср би је се таквим кул тур ним за ма хом мо ра претворити у ма тер њу ме ло ди ју, ко ју не може стварат и с а м о п р о к л а м о в а н а и о т у ђ е н а е л и т а н е г о љу ди сло бод ног ср ца, нео п те ре ће ни по ли - т и ч к и м а м би ц и јама и нер еа лн и м фи к ц и ја ма, (...) љу д и с к р ом н и, и с к р е н и и п р о с т о д у ш н и, а л и ис т о в р е ме но бу нт овн и и непо кор н и п р ед ту ђин ским духов ним, кул тур ним, политич - ким и вој ним осва јач ким на је зда ма (стр. 27). Во ђен сли ком Ср ба као на ро да ши ро ке ду ше и сло бод ног ср ца, ко ме је ви ше па сова ло ра штр ка но, сло бод но и не спу та но жив љ ењ е м еђ у л и в а д а м а, ш у м а м а и г ор ам а, н е г о т и с к а њ е у г р а д о в и м а, и з а с н и в а ј у ћ и, па ра ле л но с ру ском с ем иот ичарком Та т ја ном Ц и вја н, а л и не за ви сно од ње, кон цеп т с рп ског мен та ли те та и ду ха као чо бан ског, Све ти - с л а в П у ш о њ и ћ п р и з и в а т р е н у т а к к а д а ћ е Ср би ко нач но ре ћи сво ју реч и да ти свој прилог у бор би не са мо про тив тла чи те ља свих мо гу ћих вр ста, већ и са мом све ту овом, одно сно Цар ству зе маљ ском, ко ји има ко смичк е, е с х ат ол ош к е и с от ир иол ош к е р а з м е р е. Ук р а т ко, к у л т у р а з а С в е т и с л а в а Пу шо њи ћ а, у ов ој њ е г о в ој п р ов ок ат и вној и под с т и ц ај ној к њи з и, н и је л е г и т и м и з а ц и ја н о с и л а ц а м о ћ и и про из вод ња идо ла, не го по зив на по вра так жи во ту са пе смом и под ви гом (стр. 89), као н ач и н а д а с е о с м и с л и н а ш е о в оз ем а љс ко и н у ж н о п р о л а з н о т р а ја њ е, о м о г у ћ а в а ј у ћ и м у уче шће у веч но сти. Пу шо њић тај по зив из но - си с рчано а л и кон к ре т но, без за т ва ра ња оч и ју пред ре ал но шћу ова квом ка квом нам се пока зу је, али ни пред (исти ни том) ре ал но шћу она квом ка ква би мо гла и мо жда мо ра ла би ти, а ко ја нас при зи ва и од нас тра жи од го вор. Вл а д и м и р Ко л а р и ћ т е о р е т и ч а р ф и л м а и ум е т н о с т и, В и с о к а ш ко л а з а ко м у н и к а ц и је, Б е о г р а д v l a d i m i r k o l a r i c75@ g m a il.c o m

164 468 UDC 1:929 Šijaković B.(049.32) Π ΕΡΙ ΣΥ Μ Π Λ Ε Ξ Ε Ω Σ (Сим плек сис: Ар хив за срп ску кул ту ру и ху ма ни сти ку = Symple xis: The Ar chi ve for Ser bian Cul tu re and Hu ma ni ti es, ур. Бо го љуб Ши ја ко вић, го ди на Ι, број 1: Гно мон Цен тар за ху ма ни сти ку: Ин сти тут за те о ло шка ис т ра ж и в а њ а Пра в о с ла в ног б о г о с лов ског фа к ул т е т а Ун и в е р зи т е т а у Бе о гра ду, Бе о град 2018) Бо го љуб Шијаковић, наш истакну ти хриш ћ а н с к и ф и л о с о ф, д е л и м и ш љ ењ е Ф ил он а А лекс а н д ри ј ског да је по че т а к м у д р о с т и не з а б о р а в и т и с е б е. Ши ја ко вић сма тра да је м у д р о с т о т по р с а мо з а б о р а ву. O нa је, п р ема ње го вом су ду, по се до ва ње па ме ти за исправ - но де ла ње у по гле ду се бе и дру гих. Овај углед ни срп ски ми сли лац и про фесор уни вер зи те та апелује: Не треба да забо - р авимо д а ж и вимо у в р е ме н у з а б о р а в љ а њ а. З а б о р а в с у ш т и н с к и од р е ђу је д у хов н у с и т у- а ц ију н аше г в р еме н а. Ш и ја ко ви ћ н а гл а ш а в а да се не спон та но већ ин тен ци о нал но на меће струк ту рал на ам не зи ја, као га ше ње се лекто ва них та ча ка у пам ће њу, ко ја се из сфе ре м о ћ и п р е н о с и н а ʼк у л т у р у д а б и п р о и з в е л а си стемску деформацију, манипу ла ци ју и по - н и ш т е њ е п а м ће њ а и с е ћ а њ а. Де ф о р м и с а но, к о нс т р у и с а н о и и з м и ш љ е н о п а м ћ е њ е и м а исто вре ме но функ ци ју за бо ра вља ња и од у- с т а ја њ а од ау т о ном ног и ден т и т е т а (ко ји је с т е д и н а м и ч к а и р е л а ц и о н а а л и н и је е ф е м е р н а к а т е г о р и ја). Па мет је услов оп стан ка, а без пам ће ња н е м а и с т о р и је и с т и ч е Ш и ја ко в и ћ. С в е с т о при пад но сти кон крет ној исто риј ског за јед - ни ци је прет по став ка исто риј ске од го вор но - сти, ко ја је, пак, од кру ци јал не ва жно сти за кон с т и т уис ањ е и с амоод р еђ ењ е и дент ит ет а. Се ћа ње је су о ча ва ње са со бом. И за то је пот р е б н а х р а б р о с т. Д алеко је л аг одн ије г убит и с е ћ а њ е, з а б о р а в и т и (с е б е) и п р е п у с т и т и с е сти хи ја ма ово га до ба. Ши ја ко ви ћу је ста ло да са чу ва свој иден - ти тет и ин те гри тет, сто га сма тра да је нео п- ход но з а б о ра ву п ру ж и т и о т пор. Ме ђу т и м, он не са мо да ми сли д а је з аб ор ав у н е опходн о пру жи ти от пор, већ на то ме и ак тив но ра ди. А то чи ни, пре све га, као ау тор исто риј скоф и л о с о ф с к и х с т у д и ј а п о с в е ћ е н и х с р пс ко м и н т е л е к т у а л н о м и к у л т у р н о м н а с л е ђу, а л и и к а о и н и ц и ја т о р и о р г а н и з а т о р р а з л и ч и т и х ис т р а ж и в ач к и х и и з д а в ач к и х п р о је к а т а ко ји су по све ће ни ду хов ној ба шти ни ко јој и он сâм при па да. По с л ед њ а у н и з у њ е г о в и х а к т и в н о с т и н а т ом пољу је и пок р ет ањ е једне с ери јске п у- бл и к а ц и је, ч и ји се п р ви бр ој не да в но по ја вио. На и ме, реч је о Сим плек си су: Архиву за српс к у к ул т у р у и х у м а н и с т и к у [ISSN ; е-issn ; CO BISS.SR -ID ], ко ји з а јед но о б јав љују И нс т ит у т з а т е о ло ш к а и ст р а ж и в а њ а П р а в о с л а в н о г б о г о с л о в с к о г фа к ул т ета Ун иве рзит ета у Беог ра д у и Цен тар за ху ма ни сти ку Гно мом (уз гред бу ди ре -

165 469 че но, обе те уста но ве осно вао је проф. Ши јако вић). Пре не го што ка же мо не што ви ше о на мера ма и ци ље ви ма по кре та ча и са мом садржају пр ве све ске, украт ко ће мо се освр ну ти на сâм на слов. Грч ка реч сим плек сис (σύμπ λεξις, sy mple x is) на с т а ла је од гла г о ла σ υ μ π λ έ κω з а п л е с т и с е, о б у х в а т и т и н е ко г а у љу б а в н о м и л и р в а чк о м з а г р љ а ј у, б о р б и и т д. Ш и ј а к о - в и ћ п о д с е ћ а д а ј е и з в е д е н и ц у ʼс и м п л о к е (σ υ μ π λ ο κ ή, s y m plo ke) у п о т р е б и о А р и с т о т е л д а и з р а зи Де мо к ри т о в о у че њ е о п р еп л ит ању и са ста вљању атома: ʼсве је створено преплита њем и упли та њем ових [sc. атома] (De caelo Γ a 7-8). И до да је да би то мо гао би ти још ј е д а н Де м о к р и т о в т е х н и ч к и т е рм и н п ор е д оних о ко ји ма Ари сто тел по дроб но го во ри у Ме т а ф и з и ц и (A b 4-19), а то су ῥυσμός (уоб ли че ње), τροπή (окре та ње) и διαθιγή (доди ри ва ње). Уред ник Си м п лек си са је ми ш ље ња да се ова он то ло шка тер ми но ло ги ја мо же сасвим ре а ли стич но упо тре бити као ме та фо - рика у културал ном и дисциплинарном конт е к с т у х у м а н и с т и ч к и х н а у к а : п р е п л и т а њ е и п р о ж и м а њ е, з а г р љ ај и б о р б а, о б л и ко в а њ е и о б у х в а т а њ е, о к р ет ањ е и д од ир ив ањ е с в е с у т о од л и ке к у л т у р е, к а о и х у м а н и с т и ч к и х ди сци пли на по на о соб и у ме ђу соб ном од но су. Ши ја ко вић не гу би из ви да ни то да је код П ла то на σ υ μπλ οκ ή оп ш т и тер м и н за п ле те ње (т к а њ е) н ај р а з л и ч и т и је в р с т е (н п р. Po li t i c u s 281а, 306а), а та ко ђе и рвач ка бор ба (L e g e s 833а), као и спа ја ње /са ста вља ње којим се об - л ик уј е од с л о в а р е ч и л и од р е ч и р е ч е н и ц а (Po li ti cus 278b). По ред то га, кад се ра ди о спаја њу у м и с л и м а (н п р. с у бје к т а и п р е д и к а т а), о н о м ож е б ит и и с т и н и т о и л и л а ж н о, в е л и А ри с т о т е л (De ani ma Γ a 11): συ μπλοκὴ γὰρ νοημα των ἐστὶ τὸ ἀληθὲς ἢ ψεῦδος. Он на д ру г ом ме с т у (C at egor ia e 2. 1a 16) ис ти че да се ре чи мо гу упо тре би ти у кон тек сту, у грам а т и ч кој и с м и с л е н ој в е з и (κ α τ ὰ σ υ μ π λ ο κ ὴ ν λέγεται), или пак не по ве за но (ἄνευ συ μπλοκῆς). За што је Ши ја ко вић овим грч ким тер мином на сло вио но во по кре ну ти ча сопис? Одго - вор на т о п и т ање налазимо у њег овој у водној б е л е ш ц и: С и м п л е к с и с ж е л и д а с е п ос в ет и и де ја м а у њи хо в ом кон т е к с т у, к а о и њи хо в ој фи ли ја ци ји и рецепцији у новим контексти - м а. Хе р м е н е у т и к а д у хов н е б а ш т и н е о б р а ћ а па жњу и на из вор ни сми сао, и на раз вој ну исто ричност, и на са вре ме ни зна чењ ски по - т е н ц и ја л не ке и де је. Си м п л е к с и с је по св е ће н пре пли тању идеја у кул ту ри и у ху ма ни стичк им на у ка ма, би ло да се ра ди о хо мо ге ним и ли о хе т е р ог ен и м и де ја м а, ко је г р а де и ден т и т е т и и н т е г р и т е т к у л т у р е и ко хе р е н т н у ц е л и н у х у м а н и с т и ке. Из са мог под на сло ва Ар хив за срп ску к у л т у р у и х у м а н и с т и к у оч и г л ед н о је д а је ча с о п ис по св ећен п р омоц ији ис т ра ж и в а њ а и з и с т о р и је и т е о р и је н а ш е к у л т у р е и х у м а - ни стике. Шијако вић ис ти че да је историј - ск и и р е г и о на л но фра гмент ариз о в а н у с рп ск у кул ту ру по треб но ин тер пре та тив но ин те - гри са ти, из но ва про ми сли ти и контекстуализо ва ти. А да би се тај циљ оства рио, да би се до шло до же ље не син те за, по треб но је, сва - к а к о, о з б и љ н о с е п о с в е т и т и р аз н ов рс н и м испи ти ва њи ма по је ди них про блема. Та истраж ив ањ а мо р а ју д а буд у к рит и чк а, н ик ако и х не тре ба оп те ре ћи ва ти иде о ло шким на но сима, и по треб но је те жи ти то ме да се уста нов и в е з а с р п с ког к у л т у р ног и х у м а н и с т и ч ког н а с л е ђ а с а с а в р е м е н о ш ћу. Срп ска кул ту ра је увек кроз сво ју исто рију би ла, а и да нас је кул ту ра ко ја је у не прес т а н ој в е з и с а к у л т у р а м а д р у г и х н а р о д а. То уред ник Си м п л е к с и са не пре ви ђа, сто га препо руч ује ист р а ж и в а ч и м а, св о ји м с ад аш њи м и бу д у ћ и м с а р а д н и ц и м а, д а н е г у б е и з ф о - к у с а хе л е н с к у и л а т и н с к у а н т и ч к у и х р и - шћан ску ба шти ну у срп ском кон тек сту, виз а н т и ј с ко - с л о в е н с ке в е з е и с р п с к у к у л т у р у у европ ском кон тек сту: g r a e c o - l at in a e t b y zan ti no - sla vi ca ser bi ca. И ис ти че да то укључ у је и ист раж ивања српског п росвет итељст ва и м о д е р н о с т и. А п о с е б н о н а п о м и њ е з н а ч ај ре ха би литације сакралне основе и нор ма тив - н о г з н а ч а ја к у л т у р е. П р е м а Ш и ја ко в и ћ е в и м ре чи ма, да би се осве тли ли ови аспек ти српске кул ту ре и ху ма ни сти ке нео п ход но је преплитање и прожимање ра зних стру ка и перспек т и ва: фи ло со фи је, т е о ло г и је, фи ло ло г и је, ис т о ри је, ви з а н т о ло г и је, ме д и е ви с т и ке, ис т о - р и је к њи же в н о с т и и у м е т н о с т и. С и мп л е кс и с не са др жи, од но сно, не ма у плану да садржи са мо ори ги нал не и прегледне на уч не ра до ве и ре цен зи је, ка ко је то најче ш ће сл у чај ка да је реч о на у ч н и м се риј ск и м п уб л ик а ц и ја м а, нег о ћ е п р ос т о р ус т у п и т и и есе јима, библио гра фи ја ма, кри тич ки об рађ е ној а р х и в ској г р ађи, п р ев од им а, поновн и м из да њи ма зна чај них а за бо ра вље них тек сто - в а с р пс к и х а ут ор а, к а о и а ут оп р ик аз им а и ин фор ма ци ја ма о књи га ма, ча со пи си ма, скупо ви ма, пре да ва њи ма итд. А што се ти че дин а м и ке и з л а же њ а, у п о ч е т к у ћ е С и м п л е к с и с

166 470 би ти го ди шњак, а ако се стек ну усло ви за то, он ће из ла зи ти и че шће. У п р в ој с в е с ц и, ко ја је о б ја в љ е н а к р а је м про шле го ди не, пу бликовано је тринаест тексто ва и увод ник уред ни ка. По сле увод не бел е ш ке, б р ој о т в а р а с т у д и ја п р о ф. Б о г о љу б а Ш и ја ковић а З аг оне тк а и т ајн а: Л аз а Кос т и ћ и Бр а н ко М и љкови ћ око Хер ак л ит ов е в ат р е (с т уд ија је п о с в ећ е н а н е д а в н о п р е м и н у л о м проф. Ду ша ну Батаковићу, истакнутом српском исто ри ча ру и ди пло ма ти). У ра ду се расве тља ва ути цај славног Ефежанина на стваралаштво двојице знаменитих српских песника и ми сли ла ца. Ау то ров крај њи циљ је да у де ли ма Костића и Миљ ко ви ћа про на ђе од го - во ре на пи та ња да ли за го нет ку и тај ну по везу је не ка ду бља ло ги ка, од но сно, да ли на у ка, фи ло со фи ја, у метност и ве ра има ју не ко д у бље је д и н с т в о. На ред ни при лог чи не осврт проф. Вла дис л а в а П у з о в и ћ а н а р е ц е н з и ј у п р о ф. Пет р а П а в л о в и ч а Ку д р ја в ц е в а н а к а н д и д а т с к у д и - с е р т а ц и ју з н а ч ај ног а з а б о р а в љ е ног с р п с ког т е о ло г а и п р а в н и к а Ра до в а на К а зим ир овић а, п р е в од т е р е ц е н з и је и с н и м а к о р иг ин а лн о г р у ко п и с а. Н а ко н т е к с т а п о с в е ћ е н о м јед н о м ру ском ђа ку, сле ди те мељ ни рад проф. Богд а н а Лу б а р д и ћ а п о с в е ћ е н јед н о м, д о п о ја в е ов е с т у д и је а к а дем ској ја в но с т и не по зн а т ом, е нг л ес к о м ђ а к у : С р пс к и т еол оз и у П рв о м свет ском ра ту: окс форд ски ђак Ду шан Трифу нови ћ ( ). Не ма ња А н д ри ја ше ви ћ је за пр ви број С и м п л е к с и с а при ло жио тект О ж и в о т у и р а д у Ђ о к а С л и је п чев ић а с а би - бли о гра фи јом ње го вих ра до ва до 1944, у којем се по пр ви пут по ја вљу је по пис тек сто ва о в о г и з у з е т н о г с р п с ко г и с т о р и ч а р а ко ји с у пу бли ко ва ни у пе ри оду пре не го што ће он на п у с т ит и о т а џбин у. Пр о ф. Да рко Ђ ог о с е, у сту ди ји Да ли је ико нич ну он то ло ги ју потреб но спа ша ва ти од пла то ни зма?, по за ба - вио Зи зи ју ла со вом интерпретацијом иконичн е о н т о л о г и ј е С в. М а к с и м а И с п о в е д н и к а, ко ја је у зна чај ној ме ри ути ца ла на во де ће с р п с ке т е о л о г е. У на став ку има мо три тек ста ко ја су пос в е ћ е н а х р и ш ћ а н с к о ј ф и л о с о ф иј и. П рв и Х р и ш ћ а н с к а ф и л о с о ф и ја pro et con tra де таљ ни је при каз расправе о појму хри шћанска фи лософија у српској философији осамде сет и х и де ве десет и х год ина 20. сто ле ћа ко ји је ура дио Бла го је Пан те лић. За тим следи пре - вод дра гоценог тек ста Ал ви на План тин ге Савет хри шћан ским фи ло со фи ма. И на кра ју студи ја пре во ди о ца Са ве та... Ве дра на Го - л и ј а н и н а Х р и ш ћ а н с к и ф и л о с о ф А л в и н План тин га и ње гов ево лу ци о ни ар гу мент про - т и в н а т у р а л и з м а. По след ња д ва ра да т а ко ђе ч и не својеврсн и блок. Реч је о при ло зи ма срп ских би бли ста проф. Вла да на Та та ло ви ћа и проф. Ро до - љу б а Ку б а т а. Пр ви је, у ч л а н к у Ис т о ри ј ск и Исус у српској новозаветној науци, дао хро - но ло шки пре глед ин те ре со ва ња срп ске но во - за вет не на у ке за ва зда ак ту ел ну те му исто - риј ски Исус. А по то њи је, у тек сту О прој е кт у п р е в о ђ е њ а С е п т у а г и н т е н а с р п с к и, д е т а љ н о и з в е с т и о ч и т а о ц е С и м п л е к с и с а о јед ном зна чај ном про јек ту ко ји је по кре нут у Библијском институту Православног бого - слов ског фа к ул т е та Ун и ве р зи т е та у Бе о г ра д у. На са мом кра ју пр ве све ске об ја вље на су т ри п ри к а з а. Б о г о љу б Ш и ја ко ви ћ с е о св р н уо на Ле к с и ко н б и б л и ј с ке е г з е г е з е ко ји су прире ди ли Ро до љуб Ку бат и Пре драг Дра гу ти - но вић, и на књи гу проф. Јо ва на Ба би ћа Ог ле ди о од бра ни. А Мар ко Це кић је при ка зао те матски блок Бо жи дар Ву ко вић и срп ска књи га у В е н е ц и ј и, о б ј а в љ е н у ч а с о п и с у Ц р к в е н е с т у д и је ( 15 за го ди ну). С у де ћ и п р е м а т е м а т ској р а з но в р сно с т и и к ва л и т ет у објав ље н и х п ри ло г а, мо же се рећ и д а је ов ај и з д а в ач к и п о д у х в а т ус п е ш н о р е а - ли зо ван. На да мо се да се са С и мп л е кс ис о м не ће до г о д и т и оно ш т о с е нај че ш ће до г а ђа са из да вач ким про јек ти ма тог ти па у сре ди нама ка ква је на ша Срп ској кул ту ри и ху ман ис т и ц и је н ед ос т аја о јед а н ов ак а в ч ас оп и с, он је са да ту, те би би ло до бро да ов да шња ака дем ска за јед ни ца по ка же зре лост и од го - вор ност, и да се по тру ди да ње гов век не бу де кра так. Б л а г о је Па н т е л и ћ Ин ститут за европске студије, Бе о град b l a g o je p a n t e li g m a il.c o m

167 471 UDC :929 Jovan Vladimir, dukljanski knez (049.32) UDC 94(=163.41) 10/... (049.32) UDC 94(497.16) 04/14 (049.32) О СВЕ ТОМ ЈО ВА НУ ВЛА ДИ МИ РУ ПО ДРУ ГИ ПУТ (Ђор ђе Ђе кић, Све ти Јо ван Вла ди мир исто ри ја и култ, Ин сти тут за срп ску кул ту ру Ле по са вић; При шти на Ле по са вић 2018, 183 стр.) До бро се ме ба че но у зе мљу мно ги род дон о с и. По с л е п р в е и с т о р и ј с ке м о н о г р а ф и је о ду кљан ском кне зу Јо ва ну Вла димиру, бога - то се ме је још снажни је про кли ја ло и до не ло н а ви де ло но ву, п р е м а кон це п т у и с а д р ж и н и д р у г а ч и ј у и о б и м н и ј у м о н о г р а ф и ј у. По сле го ди ну да на од пр вог из да ња опет ј е н а у ч н ој ј а в н о с т и п о н у ђ е н а м он ог р аф иј а др Ђор ђа Ђе ки ћа о Све том Јо ва ну Владимиру, ов о г а п у т а и з ме њ е н а и д о п у њ е н а в е р з и ја к њи г е. Мо т и в а з а ов а к а в н е у о б и ч а је н н а у ч - ни по ду хват ау тор је имао у чи ње ни ци да је п о с л е п р е д а ј е п р в о г р у к о п и с а з а ш т а мп у, о б ја в љ е н в е л и к и б р ој но ви х н а у ч н и х р а до в а о к незу Јован у Влад им иру, нароч ито у год ин и в е л и ког јубилеја, х иљ ад уг од иш њице њ ег ов е пог иб ије (2 016 ). Но в ом мо но г р а ф и јом ау т о р је за о к ру ж ио сво је ис т ра ж и ва ње све тог к ра ља и на осно ву све га што је сâм до са да на пи сао о Јо ва ну Вла ди ми ру, за тим на осно ву укупне, пре вас ход но нај но ви је ли те ра ту ре, по нудио на уч ној јав но сти син те зу ко ја је тре нут но н а ј в и ш и м о г у ћ и д о м е т н а у ч н о г с а з н а њ а о л ик у и де л у д у к ља нског к неза и свет ог к раља Јо в а н а В л а д и м и р а. У на шем при ка зу прет ход не књи ге на писа ли смо да она пред ста вља пре крет ни цу у д о м а ћ о ј н а у ц и ј е р п о к а з у ј е: д а ј е с р п с к а к р и т и ч к а и с т о р и о г р а ф и ј а к о н а ч н о с м о г л а сна ге да по све ти це лу књи гу јед ном свом влада ру из пе ри о да ра ног сред њег ве ка (а да то н и је з б о р н и к р адов а), 1 ово га пу та ће мо прик а з о м н ов е к њ иг е и с т ов р ем ен о н ап р ав ит и по ре ђе ње с прет ход ном, ка ко би смо на нај бољи на чин по ка за ли ко је су све на уч не вред ности но ве књи ге, ти ме ће мо њен са др жај успеш н и је п р е н е т и з и н т е р е с о в а н и м ч и т а о ц и м а. П р в о ш т о п р и в л а ч и п а ж њу је ч и њ е н и ц а да је нови издавач до ма ћи ху ма нистички на - уч ни ин сти тут и да је књи га об ја вље на у Србији. Пре тходно издање (2017) је било об ја вље но у Ре п у бл иц и Ц р ној Го ри, у и з да њу и здав ачке к у ће Све т и г о ра ( М и т р о по л и ја ц р но г ор ско - -п ри мор ск а). О во г а п у т а и з да вач је И н с т и т у т за српску култу ру из При шти не, с привреме - н и м се д и ш т ем у Ле по са ви ћу. Д в а р е цен зен т а су опет сво јим пот пи си ма ста ла иза књи ге. То су ре дов ни про фе сор др Ра до мир По пов и ћ и р ед овн и п р оф ес о р у пе нз ији д р М а р ко Атла гић. Као тре ћи ре цен зент ово га пу та пој а в љу ј е с е в а н р е д н и п р о ф е с о р д р Б о ж и д а р З а р ко в и ћ. У но вом из да њу ау тор је оста вио ве ћи део тек ста претходног из да ња, је дан део је изоставио, а за тим је из да ње до пу ње но но вим текс т ом. К њи г ом до м и н и ра т е ма т и ка ис т о ри ј ске и к у л т н е д и м е н з и је в л а д а р е в е л и ч н о с т и. П р в а ц е л и н а п о д н ас л ов о м И с т о р и ј а д оп уњ ен а ј е н ов и м п ог л ав љ е м к о ј е с е б а в и пи та њем ет нич ког иден ти те та ста нов ни ка Ду- 1 М. Па в ло ви ћ (2018). Зе ма љ ск и к нез и не бе ск и краљ, Збор ник МС за дру штве не на у ке, 165: 157.

168 472 к љ е, ко је с е м о же с м а т р а т и п р и м е р о м ау т о - р о в о г о б о г а ћ и в а њ а к њ иг е н ов и м н ау чн и м от кри ћи ма. Остала поглавља су остала неиз - ме њ е н а до пос ледњ е г, ко је је т у п р е ме ш т е но из по след ње це ли не прет ход не књиге ( Оставшти на за бу дућ ност ). Ове це ли не ви ше нема у но вој књи зи, а по ме ну то по гла вље ( Свет о р од н о с т и д р ж а в н и с у в е р е н и т е т у Д у к љи у XI ве ку ) на ла зи се на по ме ну том ме сту. Оста ла поглав ља обрађују историју Д ук ље до к не за Јо ва на Вла д и м и ра, пе ри од ње г о ве в лад а в и не, п и т а њ е и з в о р а о Јо в а н у Вл а д и м и ру. У овим по гла вљи ма за др жан је ста ри текст са мо до п у њ ен сазна њи ма и з но во о бја в љ е н и х б и б л иог р а фс к и х ј ед ин иц а, ш т о ј е м ан и р у ко јем нам је пу бли ко ван чи тав ста ри текст књи ге ко ји је у но вој за др жан. Д ру г а це л и на под на с ло в ом Ж и т и је и ма три иста по гла вља као и пр ва књи га, док је до да т о по гла в љ е о в р е ме н у на с т а н к а ж и т и ја Св. Јо ва на Вла ди ми ра. По што је нај пре до шао до за кључ ка да је по вест о Јо ва ну Вла ди ми ру са чу ва на у Ле то пи су по па Ду кљанина само - стал но жи ти је уне то у овај текст, и по што је п а ж љи в о и с е р и о з н о а н а л и з и р а о о б и љ е б и - б л и ј ск и х мо т и в а ко ји с е у њ ој мог у о тк рит и, ау т ор у по с лед њ ем но в о на п и с а ном по гла в љу а рг ум е н т о в а н о м а н а л и з о м з а к љу ч у ј е д а ј е te r mi n u s p o st qu e m n on на с т а н к а ж и т и ја го ди на, што је са мо је дан од примера обога - ћ и в а њ а на у ч н и х с а зна њ а но ви м з а к љу ч ц и ма ко ја су плод ау то ро вог про ми шља ња. Т р е ћ а ц е л и н а ј е у одн ос у н а п р е тходн у к њиг у б о г а т и ја з а д в а но в а по гл а в љ а, н а с лов ове це ли не је Култ. До да та су по гла вља ко ја се ба ве про бле мом из во ра кул та Све тог краљ а Јо в а на Вла д и м и ра и д ру г о по гла в љ е ко је г о в о ри о з а јед н и ч к и м ц р т а ма п р ви х с ло в енских вла да ра све ти те ља. Ов де су жи ти је Јо - в а на Вла д и м и ра у по р е ђе не с а ж и т и ји ма Св. кне за Вац ла ва Че шког и Све тих кнежева Бо - ри са и Гљеба, руск и х свет и х в ладара. Ос т ала по гла вља оста ла су иста и она нам до но се по дат ке о к а но н и з а ц и ји Јо в а на Вла д и м и ра и те ритори јал ним до ме ти ма ње го вог кул та, зат и м о п и сц у ж и т ија ко ји се п ри л и ком г ра ђе ња однос а и з м е ђу Јов а н а Вл а д и м и р а и њ е г о в е жене у гле да о на с т а р о з а в е т н у п ри ч у о ца ру Со ло мо ну и кра љи ци од Са бе, док је по след ње по гла в љ е ( Ко с а ра Те о до ри т а не до в р ше на св е т о с т ) по к у шај да с е до ђе до у т е ме љ е ног од г о в о ра на п и т а њ е з а ш т о Вла д и м и р о в а с у- п руга н ије канон изована. Аутор доследно, као и у пр вој књи зи ин си сти ра на уве ре њу да је пра во име Ко са ре мо ра ло би ти Ко са ра Те о до - ри та, што у на у ци још увек ни је на и шло на ш и р о ко од о б р а в а њ е и с т р а ж и в а ч а. Че твр та це ли на је потпуно нови део на сло - вљен као Об на вља ње кул та. Ау тор у овом де лу кроз три поглавља анализира обнавља - ње кул та све тог кра ља на про сто ру Кар ло - вач ке ми тро по ли је, али и ши ре на срп ском е т н и чком п росто ру то ком 18. и 19. века. Аутор је анали зи рао но ве култ не тек стове посве - ће не С в ет ит ељу (Сл уж б е, Ж ит ија) и л и ков не пред ста ве на ста ле у овом пе ри о ду (у књи зи с у о б ј а в љ е н е в е о м а б о г а т е и л у с т р а т и в н е пред ста ве Све тог Јо ва на Вла ди ми ра на ико - н а м а, ф р е с к а м а, с т а р и м к њи г а м а). По с л ед њ а, п е т а, ц е л и н а к њи г е т а ко ђ е је но ви текст под на сло вом: Јо ван Вла ди мир по во дом ју би ле ја хи ља ду го ди шњи це муче нич ке смр ти. У овој це ли ни ау тор је предс т а вио нај но ви ја на у ч на ос т ва ре ња посвећена Јо в а н у В л а д и м и р у, а о б ја в љ е н а т о ко м г о д и не по в о дом по ме н у т ог в е л и ког ју би ле ја. Ау тор је при ка зао еди ци ју Ми тро по ли је црно - г о р ско -п р и мо р ске ко ју је он а по к р е н у л а под на сло вом: У спо мен и сла ву Све тог Јо ва на Вл а д и м и р а, с н а ме р ом д а у 10 к њи г а о б ја ви све што је ика да об ја вље но о Јо ва ну Вла дим и ру. У д ру г ом поглав љу аут ор до но си освр т н а Ме ђу н а р од н и н а у ч н и с к у п С в е т и Јо в а н Вл ад и м и р к р о з вје ко в е ис т о ри ја и п р е д а њ е ( ), ко ји је одр жан у Ба ру, септем бра го ди не, као и осврт на збо р ник об ја вљен са овог ску па. У тре ћем по гла вљу д а ј е п р и к а з т е м а т с к о г з б о р н и к а Ц е н т р а з а ц р к в е н е с т у д и ј е и з Н и ш а, к о ј и ј е п о с в е ћ е н ли ку овог вла да ра (Ц р кве не с т у ди је, 13). Када овом де лу књи ге до да мо пре глед ста ри је лите ра ту ре о Јо ва ну Вла ди ми ру, ко ји ау тор до - но си у Уво ду де ла, мо же мо ре ћи да је у овој моно г р а фи ји по р ед н а у ч н и х р е з у л т а т а д а т и п р е глед св е г а р е ле в а н т ног ш т о је о б ја в љ е но о Јо ва ну Вла ди ми ру, чи ме је у мно го ме олакшан по сао свим бу ду ћим на уч ним рад ни цим а к о ј и ћ е с е б а в и т и и с т р а ж и в а њ е м л и к а и де ла п р вог срп ског вла да ра све т и те ља, у ко јем ће им ова мо но гра фи ја проф. др Ђор ђа Ђе ки ћа б и т и п о л а з и ш т е и в о д и љ а. За ду го го ди на мо но гра фи ја, Јо ван Вла димир исто ри ја и култ остаће најре ле ван т н ије на у ч но оства ре ње о Светом Јовану Владимиру. Ми л о ш Па в л о в и ћ, в е р о у ч и т е љ ОШ Јо ван Јо ва но вић Змај А л е к с и н а ч к и Р у д н и к pa vlo vic.n.mi los@gmail.co m

169 473 UDC 94(=163.41)(049.32) СИ МЕ ОН ПИ ШЧЕ ВИЋ И СРП СКА ИСТО РИ О Г РА ФИ ЈА 18. ВЕ К А (Си ме он П и ш че ви ћ, Ис т о р и ја с рп с ког н а ро да. При ре дио и пред го вор на пи сао проф. др Ђор ђе Ђу рић. Пре ве ли са сла ве ни зи ра ног ру ског књи жев ног је зи ка XVI II ве ка Не над Спа сић и Ми ли ца Спа сић, А к а дем ск а к њи г а и На р од на би бл и о т е к а Си ме он П и ш че ви ћ, Но ви Сад Шид 2018, 384 стр.) До с е л и в ш и с е у В е л и кој с е о б и к р а је м 17. в е к а н а п р о с т о р е Х а б з б у р ш к е м он а рх иј е с рп ско с т а нов н и ш т в о је у н а р ед ном с т олећу, обележеном идејама просвећености, остварил о с в е о бу х в а т а н и д и н а м и ч а н р а з в ој т о ко м ко г а с у н а с л е ђ е но п а т р и ја р х а л но д ру ш т в о и ње го ве ин сти ту ци је по сте пе но били замење - ни мо дер ним гра ђан ским дру штвом. Изузет - н о в а ж а н д е о ов о г д р у ш т в е н о г п р е о б р а ж а ја п р ед с т ав љ ало је конс т ит уис ањ е нов е с рпске кул ту ре. За све га не ко ли ко ге не ра ци ја, упо - ре до са ства ра њем срп ског гра ђан ства, обра - з о в а н а је и од г о в а р а ј у ћ а г р а ђ а н с к а к у л т у р а ко ја је, ба ш т и не ћ и т ра д и ц и је с рп ског с ред њег в е к а о б е ле же не п ри па д но ш ћу ви з а н т и ј ском ко монвел ту (Ди ми три Обо лен ски) и право - с л а в н о м х р и ш ћ а н с т в у, о с т в а р и л а њ и х о в у пло до но сну син те зу с ин те лек ту ал ним по - к ре том европ ског п ро све т и тељ ст ва и ба рок не у ме тнос т и. О си м з а п а д но е в р оп ск и х и деј н и х с т ру ја њ а в а н р ед но сн а ж а н у т и ц ај н а у к у п н у фи зи о но мију срп ске кул ту ре у 18. века изв р ш и л о је к у л т у р н о з р а ч е њ е Р у с и је, м о д е р - н и з о в а н е т о к о м р а з д о б љ а р е ф о р м и П е т р а Ве ли ког. Са став ни део кул тур ног пре о бража ја то ком 18. ве ка пред ста вља ло је и кон стит у ис ањ е м од е рн е с р пс к е и с т ор и о г р а ф и је п ри х в а т а ју ћ и гла в не т о ко в е ис т о ри ј ског м и- шље ња у епо хи про све ће но сти, она је кроз чи та во сто ле ће на ста ви ла да ба шти ни и сопствене сред њо вековне традиције. У том смислу, ка рак те ри стич ни су Хро ни ке сла ве носрп ске Ђор ђа Бран ко ви ћа, Сте ма то гра фија Х р и с т о ф о р а Же ф а р о в и ћ а, Крат ки увод у и с т о р и ј у п о р е к л а с л ав ен о - с р пс к о г н ар од а П а в л а Ју л и н ц а, Ис т о р и ја Ц р н е Го р е вла дик е В а с ил иј а Пет р ов ић а, б иог р а ф и ј а Пе т р а Ве ли ког За ха ри је Ор фе ли на те Исто ри ја раз н и х с л о в е н с к и х н а р о д а Јо ва на Ра ји ћа. Ун у т а р п о м е н у т о г л у к а, с а с в и м о с о б е н о м е с т о з ауз им а и с т ор иог р а фс к о - м е м о а р с к о д е л о С и м е о н а П и ш ч е в и ћ а ко је је, с т и ц а је м ра з л и ч и т и х окол но с т и, ос та ло у ру ко п и су све д о н а ј н о в и ј е г в р ем ен а. С им ео н П иш ч ев и ћ ( ), пи сац Ис т о р и је с рп с ког н а р о д а, до са да је био по знат пр вен стве но као из ванр ед а н мемоарис т а ов е н ч а н л а ск а в ом оце ном п и сц а н ај д р а г о це н и је в р ед но с т и ме мо а р ске књи жев но сти свих вре ме на (Ханс Иберс бер - гер), чи ја су се ћа ња ве ли ким де лом по слу жила Ми ло шу Цр њан ском да кон ци пи ра историј ски оквир сво га ро ма на С е о б е. Ро ђен у

170 474 с рпској г ра н и чарској по р о д и ц и (по р е к лом и з П а ш т р о ви ћ а у Ц р ној Го ри) у Ш и д у, Си ме он Пи шче вић се, на кон школoвања у Но вом Саду и Бечу, определио за вој нич ку ка ри је ру. Нако н з а в р ш е т к а р а т а з а ау с т р и ј с ко н а с л е ђ е и у к идањ а Пот иско -помориш ке в ојне г р ан ице, Пи шче вић се придру жио не за до вољ ним гран и ч а ри м а ко ји с у с е, п р ед в о ђ е н и о фи ц и ри м а Јо ва ном Хор ва том, Јо ва ном Ше ви ћем и Рајком Пре ра до ви ћем, исе ли ли у Ру сију. Ступивши у ру ску слу жбу, Пи шче вић је уче ство вао у ра то ви ма ру ске им пе ри је (пр ва по де ла Пољске , Ру ско-тур ски рат ) и о б а в љ а о од г ов о р н е д и п л о м а т с к е м и с и ј е. На пре ду ју ћи бр зо у вој нич кој каријери, сте - као је чин ге не рал-ма јо ра и био на гра ђен најви шим ру ским одли ко ва њем Ор де ном Све - тог Ге ор ги ја. Ка да се по ву као из вој не слу жбе 1779, Пи шче вић је по то ње го ди не про вео пишу ћи сво ја два де ла Ис т о р и ј у с р п с ко г н а ро да и с е ћ а њ а н а в л а с т и т и ж и в о т. Чу в а н и у по ро дич ном ар хи ву, оба ру ко пи са оста ла су не по зна та то ком на ред них де це ни ја. Тек за - х в а љу ју ћ и т ру д у ис т а к н у т ог ру ског с ла ви с т е и ис т о ри ч а р а Н и л а А лек с а н д р о вич а Попов а, Мемоари су бил и објав љен и на руском језик у По чет ком 20. ве ка об ја вљен је из бор из Ме м о а р а у пре во ду на ма ђар ски је зик, да би на срп ском је зи ку би ли об ја вље ни тек године. За раз лику од Ме м о а ра, ру ко пис Пишче ви ће ве Ис т о р и је, ко ју је Нил По пов предао Срп ском уче ном дру штву, на ла зио се гото во на ред них 150 го ди на у Ар хи ву СА НУ да б и з а х в а љу ј у ћ и п р е в о д и о ц и м а с а с л а в е н и - з ир ан о г р ус к о г к њ иж е вн о г ј ез ик а 18. в ек а, М и л и ц и и Не н а д у С п а с и ћу т е п р и р е ђ и в а ч у Ђор ђу Ђу ри ћу, про фе со ру но во ве ков не исто - р и је н а Ф и л о з о ф с ко м ф а к у л т е т у Ун и в е р з и - те та у Но вом Са ду, ко нач но био об ја вљен на с р п с ко м је з и к у. Рад на Историји Пи шче вић је за по чео сре - ди ном 1770-их го ди на да би, уз пре кид сре дином 1780-их го ди на због пи са ња сво јих мемоа р а, рукоп ис до в р ш ио т ек г о д и не. З а р а з л и к у од ме мо а р а ко је је п и с а о н а с рпском је зи ку то га вре мена, Пи шче вић је сво ју Истор и ј у н а п и с а о н а т з в. ру ско с ло в ен ском је зи к у, ко ји с у т ад а могл и д а р а з у ме ју и о б р а з о в а н и ру ски и срп ски чи та о ци ко ји ма је она би ла и наме ње на. Основни део Пишчевићеве Истор ије по св е ће н је с р ед њ е м в е к у з а по ч и њу ћ и с в о ј е и з л а г а њ е д о л а с к о м с р п с к о г н ар од а у Евро пу и пр вим срп ским вла дар ским династија ма, он је сво ју па ж њу за д р жао на д и на с т и ји Не м а њи ћ а и р а з д о б љу с р п с ке Де с п о т о в и н е као и срп ским де спо ти ма у Ју жној Угар ској. При то ме, Пи шче вић је дао и кра так пре глед и с т о р и је По љ а к а, Че х а и Бу г а р а, с р ед њ о в е - ков не Бо сне те осман ске Тур ске. За кључ но по гла вље под називом Још нешто на по слет - ку о срп ском на ро ду Пи шче вић је по све тио н ај но в ије м р а зд о б љу с р п с ке и с т ор ије које је за по че ло се о бом Ср ба у Хаб збур шку мо нар - хију. По ред по да та ка о Цр ној Го ри и Па штро - ви ћи ма, Пи шче вић је пру жио ис црп на оба ве - ште ња о по бу на ма Ма ђа ра про тив хаб збур - шке вла сти у 17. ве ку, да би на ро чи ту па жњу п о с в е т и о В е л и кој с е о б и С р б а п од п а т р и ја р - хом Чарнојевићем, уло зи по ро д и це Раш кови ћ у бу р н и м д о г а ђ а ји м а т о ко м п р в и х д е ц е н и ја 18. ве ка, те Дру гој се о би Ср ба под Ар се ни јем IV Шакабентом. Ко нач но, сво је казивање завр шио је опи сом до га ђа ја ко ји ма је лич но све до чио ра ту за ау стриј ско на сле ђе, ре фор - м а м а М ар ије Тер ез ије, у к ид ању По т и с к е и По м о р и ш ке в ој н е г р а н и ц е и с е о б и С р б а п о - чет ком 50-их го ди на 18. ве ка у Ру си ју. У екс пли ка ци ји исто риј ске гра ђе Пи шче - вић је био не до сле дан и еклек ти чан у по јединим де ло ви ма из ло жио је исто риј ску факт о г р а фи ју н а н а ч и н с р ед њ о в е ков н и х п и с а ц а р о д о с л о в а и л е т о п и с а (ш т о је п о с е б н о и з р а - же но к ада г ов ори о с рп ској ис т о рији с р едњ ег ве ка) да би нај но ви је раз до бље срп ске исто - р и је (ч и ји је с а в р е м е н и к јед н и м д е лом и с â м био), из ло жио на ме мо ар ски на чин. Исто време но, Пи шче вић је сво је де ло за сно вао на гот о в о с в и м р е л е в а н т н и м и з в о р и м а и л и т е р а - т ур и ко ји с у у њ е г о в о в р е ме би л и д о с т у п н и. У том сми слу, ка рак те ри стич но је да се служио ру ским пре во дом књи ге Краљев ство Слове на дубровачког историчара Мавра Орбинија, Ба р с к и м ро до с л о в ом, од но сно Ле т о п и сом По па Ду кља ни на, ра до ви ма са вре ме них руск и х и не мач к и х ис т о ри ча ра (А н д реј Л и з лов, Кри стоф Ке лер, Јо хан Ге орг Есихс, Карл Готлиб фон Вин диш, Ан тон Фри дрих Би шинг, Јо х а н Х и б н е р), д е л ом р о д о н а ч е л н и к а ч е ш ке и с т о р и о г р а ф и ј е Ф р а нц а М а рт ин а Пе лц ел а те исто риј ско -геог рафск и м сп исом Ф ри д ри ха Вил хел ма фон Та у беа о Сла во ни ји и Сре му. Од на р о ч и т е је ва ж но с т и ч и ње н и ца да се П и- ш ч е в и ћ, ко р и с т е ћ и с е п р е в о д о м Д и к а н жо в е и с т о р и је Ви з а н т и је у р е д а к ц и ји Ја н а То м ке Са ског под на зи вом I l li r y c u m v e t u s e t n o v u s, упо знао с де ли ма по је ди них ви зан тиј ских писа ца зна чај них за срп ску и, уоп ште, ју жнос л ов е н с к у и с т о р и ј у. Ко н ач н о, П и ш ч е в и ћ је

171 475 као историјске из во ре ко ри стио и по ве ље хаб - з бу р ш к и х в л а д а р а (п р е с в е г а, Пр ив ил ег ије ца ра Ле о пол да из да те Ср би ма) те бо га ту по - ро дич ну и лич ну ар хи ву, као и усме на све доч а н с т в а и ст а кн ут и х п ојед ин ац а с којим а је до ла зио у кон такт. Упр кос то ме што Пи шчевић за озбиљни ју кри ти ку из во ра, у да нашњем зна че њу тог по ступ ка, ни је имао до вољно м ат е ри ја л а, а н и ис т о ри о г р а ф ске сп р е ме (Ђор ђе Ђу рић), оно што са ста но ви шта истор и је и с т о р и о г р а ф и је ч и н и њ е г о ву Ис т ор иј у зна чај ном је сте његово коришћење историј - ск и х из во ра и л и т ерат уре. Наиме, у односу на сво је прет ход ни ке, Пи шче вић је знат но про - ши рио број и вр сту из во ра ко ји ма се слу жио у пи са њу сво га ра да док је, исто вре ме но, суч е љ а в а о в е с т и р а з л и ч и т и х ау т о р а о п о је д и - н и м и с т о р и ј с к и м д о г а ђ а ји м а у к а з у ј у ћ и, п о п р а в и л у, н а и з в о р е с в о ји х о б а в е ш т е њ а. Н а тај на чин, он је у ис тра жи ва њу срп ске прош ло с т и н а с т о ја о д а с лед и опш т еп рих в аћен и ме тод ме ђу исто ри ча ри ма у 18. ве ку. Иа ко је, не су м њиво, био неупоредиво бољи ме мо а ри ста не го исто ри чар, Пи шче вић и ње - г ова Ис т о ри ја морају се п роцењиват и у н ут ар кон т е к с т а р а з в о ја с рп ске ис т о ри о г р а фи је 18. ве ка. Као чо век до ба про све ће но сти (Мишел Вовел), П иш чеви ћ је у по тп унос т и дел ио ла ич ки дух епо хе те је сто га и ње го ва Истор и ја з а р а з л и к у од Ра ји ћ е в о г и с т о р и ј с ко г спи са по све све тов на и у њој се не по ја вљује Бог као по кре тач исто риј ских зби ва ња. С дру ге стра не, још је Ми ло рад Па вић пре ви ше од п о л а с т о л е ћ а и ст ак а о д а П иш ч ев и ћ к а о исто ри чар и ме мо а ри ста ни је по се до вао про - све ти тељ ско -ди дак тич ке на ме ре. Одатле Пиш ч е в и ћ е в а Ис т ор ија н иј е п р ож ет а и д еј о м на прет ка као што је то слу чај код ис так ну тих представника просветитељске историографи је. Насупрот иде ји по сте пе не еман ци пац и је ч и т а в ог чо в е ч а н с т в а н а т е мељу р аз ум а, Пишче вић је својој Историји наменио практ и ч а н п о л и т и ч к и з а д а т а к и м а ј у ћ и у в и д у Грч ки про је кат ца ри це Ка та ри не II, пи шућ и с в о је и с т о р и о г р а ф с ко д е л о он је н а с т о ја о да ру ске по ли тич ке кру го ве упозна с исто - ријом Ср ба и њи хо вим зна ча јем за бу ду ће реша ва ње у п раво отвореног Источног питања. Исто вре ме но, он је те жио то ме да код сво јих сународника раз вије свест о историјском конт и н у и т е т у с р п с ког н а р о д а и њ е г о в е д р ж ав е. По ме н у те на ц и о на л но -по л и т и ч ке тенденц ије пред ста вља ле су обе леж је срп ске исто ри о графи је у 18. ве ку од во лу ми но зних Х р о н и к а Ђор ђа Бран ко ви ћа до Исто ри је Јо ва на Ра ји - ћ а. С л и ч н о П а в л у Р ит ер у Вит ез ов ић у који је у св оји м ис т ори ј ск и м сп и си ма по св е ће н и м Или ри ма све Јужне Словене сма трао Хр ват и м а и П и ш ч е в и ћ је, п о л а з е ћ и од н а ч е л а з а - јед ни ч ког је зи ка, сма т рао да су ве ћ и на Ју ж ни х С л ов ен а, у п р ко с ко нф ес ион а лн и х р а зл ик а, п р и п а д н и ц и с р п с ко г н а р о д а. Од г о ва ра ју ћа п ро п рат на с т у д и ја у з из да ње Исто ри је срп ског на ро да Си ме о на Пи шче - ви ћ а и з пер а п рир еђив ач а Ђ о рђ а Ђу ри ћ а под н а з и в о м Од с е о б е н а р о д а д о С е о б а (стр ) пру жа нео п ход на оба ве ште ња о Пи - ш ч е в и ћ е в о м ж и в о т у к а о и и н т е л е к т у а л н и м у т ицаји ма ко ји су обл иков ал и њег ову сл ик у све та то ком га лант ног сто ле ћа од ре див - ши и ка рак тер ње го ве исто риј ске ми сли. У пр вом од укуп но че ти ри по гла вља сво је студи је Ђу рић је ре кон стру и сао исто ри ју Си ме - она Пи шче ви ћа и његове породи це од до лас к а у Ће с а р с к у ( Х а б з бу р ш к у м о н а р х и ј у), пре ко се о бе у Ру си ју сре ди ном 18. ве ка до аси ми лације ње го вих по то ма ка у ру ско друш т в о. Д ру г о по гла в љ е по св е ће но је ис т о ри ји по хо жде ни ја ру ко пи са Пи шче ви ће вих ме - мо а р а и њ е г о в е Ис т о р и је док је у пре о ста ла д в а п о г л а в љ а Ђу р и ћ а н а л и з и р а о П и ш ч е в и - ће ву Ис т о р и ј у у ко нт е кс т у р а зв о ја р у с ке и с рп ске ис т о ри о г ра фи је 18. с т о ле ћ а, у к а за в ш и н а о с о б е н о с т и њ е г о в о г и с т о р и ј с ко г м е т о д а. И ма ју ћ и у ви д у ч и ње н и ц у да је на кон т е ме љ- них ра дова Николе Радојчића и Радована Сам а р џ и ћ а, у п р ко с по је д и н и м р а до ви м а м а њ ег о б и м а, и з о с т а л о с и с т е м а т с ко и с т р а ж и в а њ е срп ске просветитељске историографије, смат р а м о д а с у п о м е н у т а п о г л а в љ а Ђ у р и ћ е в е с т у д и је н а р о ч и т о зн а ч ај н а. О в о п р в е н с т в е но с т о г а ш т о је у њи ма ар г у мен т о ва но у к а за о на у т и ц а је р у с ке и с т о р и ј с ке м и с л и н а р а з в ој н е п у т е в е с р п с ке и с т о р и о г р а ф и је 18. в е к а ко ји до са да ни су би ли до вољ но ја сно уо че ни. Kрит и ч к и в р е д н у ј у ћ и с р п с к у и с т о р и о г р а ф с к у тради ци ју и са гледавајући је у ши ро ком контек сту раз во ја про све ти тељ ске исто ри о графи је, Ђу рић је зна чај но упот пу нио мо за ик на уч них зна ња о еру ди ти зму у исто ри о граф и ји п о д у н ав с к и х Срба ( Радов а н С а мар џ и ћ) пру жив ши зна ча јан при лог још увек не нап ис ан ој и с т ор ији с р пс к е и с т ор иог р аф иј е у епо х и п ро све ће но ст и. Исто вре ме но, Ђу ри ће ва с т у д и ја сва ка ко п ру жа и под с т и цај за бу д у ћа ис т ра ж и ва ња ка о и за об ја в љи ва ње к ри т и ч к и п р и р е ђ е н и х и з д а њ а с р п с к и х и с т о р и ч а р а 18. в е к а. О в о п ос е бн о и м ај ућ и у в ид у д а м н ог а

172 476 де ла срп ске исто ри о гра фи је 18. века укључуј у ћ и и н ај з н а ч ај н и је м е ђу њи м а Ис т о р и ја Јо ва на Ра ји ћа још увек ни су до ступ на у прево ду на савремени је зик. На тај на чин, ство рил и би се нео п ход н и п ред у сло ви за ре цеп ц и ју и критич ку ре валоризацију српске историо - г раф ске баш т ине док би са вре ме на исто риј ска на у ка од го во ри ла свом, пр вен ствено, култур - ном по зи ву. Ко нач но, захва љу ју ћи пре во ди о цима, прир е ђи в а ч у т е и з д а в а ч и м а А к а дем ској к њи зи из Новог Сада те На род ној би блиотеци Сим е о н П и ш ч е в и ћ и з Ш и д а П и ш ч е в и ћ е в а же ља да сво јим де лом бу де(м) од ко ри сти целом свом на ро ду ис пу ње на је на кон тач но г о д и н е! Ми х а е л А н т о л о в и ћ Пе д а г о ш к и ф а к ул т е т, С о м б о р a n t o l o v i c. m i c h a e g m a il.c o m

173 477 Н Е К РО ЛО ЗИ / OBI T U A R I ES UDC 1:929 Žunjić S. I n me mo r i a m СЛ У Ж БЕ ФИ ЛО СО ФИ Ј И СЛО БО Д А Н А Ж У ЊИ Ћ А ( ) Сло бо дан Жу њи ћ је по след њи х пе т на ест го д и на сво је у н и ве р зи те т ске ка ри је ре п ровео у А ме ри ц и, у до бро вољ ној ем и г ра ц и ји. У зи м у 20 09/10. раз ме ни ли смо пр ва пи сма, и од та да па до са мог кра ја ње го вог жи во та инт ен зи в но смо ком ун иц ирал и. Шт авише, и ма о са м т у до ис т а нез а сл ужен у част и да са ра ђу јем с њим и да бу де мо при ја те љи. Пр ви наш су срет ли цем к ли цу, у ле то го ди не, до бро сам за памтио. Те ле фо ни рао ми је и ре као да се вра тио у Бе о град с ле то ва ња, али да се мо ра мо ви де т и у то к у да на јер су т ра п у т у је за Сје д ињене Д ржа ве. Након т ог не о че к и в а ног по зи в а, од ло ж ио с а м св е о ба в е з е и у бр з о смо с е с р е л и и се ли у је дан ка фе на Ба њи ци. На по чет ку раз го во ра ре као ми је да је упра во до био ре зул та те из Амери ке ко је је већ пар не де ља че као. Ја ви ли су му да му је ди јаг но сти фи ко ван кар ци ном и да му је оста ло још не ко ли ко го ди на жи во та. Био сам шо киран. А он је био ап со лут но ми ран. Ре као је: Ово је та ко ђе до бра при ли ка да по ка жем је сам ли или ни сам фи ло соф. Пи тао сам га: Шта са да пла нира те? Да до кра ја с л у ж и т е фи ло с о фи ји и л и? Од г о в о рио је: Та ко је! Као и до са да (По ме нуо сам баш слу жбу јер је ту реч, пар го ди на ра није, он упо тре био у на сло ву своје прве књиге објављене након одласка у Амери ку, оне ко јом се вра тио у фи ло соф ски и кул тур ни жи вот сво је до мо ви не).