Biblioteka JUGOSLOVENSKA KRIZA. Edicija DOKUMENTA

Транскрипт

1 Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ Biblioteka JUGOSLOVENSKA KRIZA Edicija DOKUMENTA Fond za humanitarno pravo dokumentovanje i pamćenje

2 2 Kosta Nikolić INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU FOND ZA HUMANITARNO PRAVO Glavni i odgovorni urednik Prof. dr Momčilo Pavlović Izdavači Institut za savremenu istoriju Fond za humanitarno pravo Za izdavače Prof. dr Momčilo Pavlović, direktor Nataša Kandić, direktor Recenzent Dr Vladimir Petrović Lektor Branka Kosanović Dizajn korica Milica Dervišević Prelom teksta Siniša Kadić ISBN

3 Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ BOSNA I HERCEGOVINA U VREME RASPADA SFRJ Tematska zbirka dokumenata Priredio: dr Kosta Nikolić Beograd 2011

4 4 Kosta Nikolić

5 Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ SADRŽAJ Predgovor I. BO SNA I HER CE GOVINA U VRE ME RAS PA DA SFRJ Obnavljanje više par tij skog si ste ma Slobodan Milošević i Fra njo Tuđman o sta tu su Bo sne i Her cegovine Put ka ra tu II. DOKUMENTI 1. Zapisnik sa sastanka predsednika Republike Hrvatske Franje Tuđmana i saradnika sa članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine Nikolom Koljevićem i Fra njom Bo ra som (Za greb, 8. ja nu ar 1992) Deklaracija o proglašenju Republike srpskog naroda Bosne i Hercegovi ne (9. ja nu ar 1992) Stenografske beleške sa proširene sednice Predsedništva SFRJ (Be o grad, 2. mart 1992) Stenografske beleške sa sastanka Predsedništva SFRJ sa predstavnicima Srpske Republike BiH (Beograd, 2. mart 1992) Zapisnik 13. sednice Saveta za zaštitu ustavnog poretka Predsedništva SR Bosne i Hercegovine (Sa ra je vo, 9. mart 1992) Stenografske beleške sa zatvorene sednice Skupštine Republike Srbije (Be o grad, 8. april 1992) Fonobeleške sa razgovora Branka Kostića i Bla go ja Adži ća sa Alijom Izetbegovićem (Sko plje, 26. april 1992) Za pi snik sa 16. sed nice Skupštine srpskog naroda u Bo sni i Her ce go vi ni (Ba nja Lu ka, 12. maj 1992) Biografski registar Beleška o priređivaču

6 6 Kosta Nikolić

7 Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ PREDGOVOR Zbir ka do ku me na ta Bo sna i Her ce go vi na u vre me ras pa da SFRJ pred sta vlja drugu knji gu iz biblioteke Ju go slo ven ska kri za. Na kon ob ja vlji va nja pr ve knji ge, 1 In sti tu tu za savremenu istoriju se na ovom projektu priključio Fond za hu ma ni tar no pra vo iz Be o- gra da. Suizdavaštvom i zajedničkim istraživačkim radom, ove dve institucije nastoje da s i s te m at sk i m ob ja v lj i v a nje m i z v o r a p o d s t a k nu d a lja i s t r a ž i v a nja i n a či nje ni ca ma za snova nu de ba tu o ras pa du SFRJ i ra to vi ma na pro sto ru biv še Ju go sla vi je. Ova zbir ka je sve do ča n s t v o o to me k a ko s e r a s p a d a l a Ju g o s l a v i ja i k a ko je je d n a njena republika, Bosna i Hercegovina, ušla u ambis rata. U uvodnoj studiji, data je kratka ana li za naj va žni jih po li tič kih do ga đaja u Bosni i Hercegovini od počet ka 1990, kada je uveden višestranački sistem, do pro le ća 1992, ka da je i po čeo rat. O v a k nj i g a ne m a n a me r u d a bi lo ko me s u d i, jo š m a nje d a i z r i če de fi n i t i v ne i s to r i- ografske ocene o jednoj tragič noj epo hi. Ona ima dru gi cilj. Ne mo guć nost ne po sred nog pri stu pa pro šlo sti i nje na po sre do va nost u sa da šnjost u vi du isto rij skih iz vo ra ko ji vel i k i m d e lom i m a j u p i s a n i k a r a k te r, d o v e l a je d o r a d i k a l ne ne g a c i je s a z n aj ne mo ći isto rijske na u ke. Sve se vi še po ri če istoriografsko htenje i traganje za istinom jer, navodno, u i s to r ij skoj n a u c i ne p o s to je k r i te r i j u m i i s t i n i to s t i. Z a to s e s v e če šće tvrdi da istorijsko pri po ve da nje ima smi sla pro ce nji va ti is klju či vo sa mo ral nog i estet skog a ne sa na učnog sta no vi šta. 2 Ne gi ra se epi ste mo lo ška za sno va nost isto rij skih zna nja i ospo ra va oprav da nost težnje isto ri o gra fi je za isti nom. Ta ko je otvo re na mo guć no s t p o t p u ne r e l a t i v i z a c i je i s to r ij e. Na taj na čin do la zi do svo je vr sne re gre si je isto rij ske sve sti i mi šlje nja i otva ra se pro stor za po be du ne um skog nad isto ri o gra fi jom, što bi sa mo omo gu ći lo d o m i n a c i j u i r a c i o n a l- nog i otvo ri lo pu te ve ka ne slu će n i m m a n i p u l a c i ja m a i s to r ij sk i m z n a nj i m a. 3 Istina koju istoriča r mo ž e d a p o nu d i ug l a v nom je ne p o t p u n a i ne i z v e s n a. K a ko kaže Ste van Pa vlo vić, za da tak mu ni je lak: Tre ba da iz vi di, pri mi k zna nju, za be le ži, shva ti, d a d e š i f r u j e i t u m a či sve po sto je će izvore, tragove, mitove i uspomene, racionalno i analitičn o, d a b i i s t o r i j u os l o b o d i o o d p r o š l o s t i. 4 Z a i s t a, n i je l a ko p i s a t i o r a s p a du Ju g o s l a v i je. P r o - ble mi i do ga đaji bili su izuzetno kompleksni i, gledani iz raznih istorijskih uglova, mogu da da ju raz li či te o d g o v o r e. Is to r ij sko m i š lje nje mo r a d a p r o i s te k ne i z i s t r a ž i v a nja, a u v e k pri sut na že lja isto ri čara da odgonetne zapletene događa je i sa op šti ono što se za i sta dog o d i lo, s u d a r a s e s a br oj n i m o g r a n i če nji ma. Mo gle bi se za mno ge od po je di nih te ma u 1 Vladimir Petrović (prir.), Srp ske političke elite i Vens-Ovenov plan. Stenografske beleške sa proširenih sednica Saveta za usaglašavanje državne politike, Institut za savremenu istoriju, I, str. 303, Beograd, Mihael Antolović, Postmodernizam i/ili istoriografi ja? Tokovi istorije, 3 4/2008, Isto, Uvod na reč za knji gu He der Vi li jams, Padobranci, patrioti i partizani. Uprava za specijalne operacije u Jugoslaviji , Be o grad, 2009, 7 8.

8 8 Kosta Nikolić v e z i s a r a s p a d om Ju g o s l a v i je d a t i d v e, če sto sa svim su prot ne ob ra de, obe na pr vi po gled d o k u me n to v a ne, m a d a ne p o d je d n a ko t a č ne. Mogu se iznositi tvrđenja, nepotkrepljena činjenicama, koja su na prvi pogled logična, ali koja ipak ne odgovaraju materijalnoj istini o proteklim događajima. Ta ko se često ne objasni ne samo celina problema, nego ni nje g o v i n aj bi t n i j i d e lo v i. Tač no je da isto ri ča ri ka da tumače prošlost neminovno unose nešto od svojih osećanja i ličnih stavova o kontroverznim savremenicima i događajima, uspostavljaju nehotične i hotimične analogije između sopstvenog vremena i prošlih zbivanja, ali isto rij ska na u ka ne mo že da se za dr ži ni sa mo na pu kom re đa nju činjenica i jednostavnom opisivanju do ga đa ja. Ona ne sme ni da se drži unapred zadatih istina ko je ni su pod lo žne kri tičkom promišljanju. Istorijska nauka mora da ponudi i nova znanja i nova tumače nja, jer bi u su prot nom po be di le mit ske i ira ci o nal ne pred sta ve, i/ili pragmatične i poželjne, o prošlosti i ukinula bi se granica između la žnog i isti ni tog. Do ku men ta ko ja se ob ja vlju ju njih ukup no osam iz ve de na su kao do ka zni pred - me t i u p o s t u p k u p r o t i v S lo b o d a n a M i lo š e v i ća pred Me đu na rod nim su dom za kri vično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja me đu na rod nog hu ma ni tar nog pra va na te rito r i j i bi v š e Ju g o s l a v i je (H a š k i t r i b u n a l) i n a l a z e s a n a ja v noj i n te r a k t i v noj b a z i p o d a t a k a s ud sk i h d o k u me n a t a Tr i b u n a l a. 5 Nj i ho v i z b or o p r e d e l i l a je nj i ho v a a k t u e l no s t i z n a čaj in for ma ci ja i po da ta ka ko je sa op šta va ju, kao i to što do sa da ni su ko ri šćena u istoriografskim radovima kako u Srbiji, tako ni i u regionu. Pr vi do ku ment ko ji se ob ja vlju je je ste za pi snik sa sa stan ka hr vat skog pred sed nika Fra nje Tuđ ma na sa čl a no v i m a P r e d s e d n i š t v a B o s ne i He r ce g o v i ne Ni ko lom K o lje v i- će m i F r a njom B o r a s om, ko j i je o d r ž a n 8. ja nu a r a Z a t i m s e ob ja v lj u je D e k l a r a c i ja o p r o g l a š e nj u R e p u bl i k e s r p sko g n a r o d a B o s ne i He r ce g o v i ne (9. ja nu a r 19 92), p a s te no - grafske beleške sa proširene sednice Predsedništva SFRJ održane 2. marta 1992, kao i be le ške sa sa stan ka Pred sed ni štva SFRJ sa pred stav ni ci ma Srp ske Re pu bli ke BiH odr ža - nog istog da na. Ova be le ška, naža lost, ni je pot pu na, jer na sa mom po čet ku sa stan ka ni je vo đe n z a p i s n i k. Z a t i m s e ob ja v lj u je z a p i s n i k s a 13. s e d n i ce S a v e t a z a z a š t i t u u s t a v no g po ret ka Pred sjed ni štva SR BiH, odr ža ne 9. mar ta 1992, pa iz vod iz ste no graf skih be leški sa za tvo re ne sed ni ce Skup šti ne Re pu bli ke Sr bi je, odr ža ne 8. apri la 1992, po tom fo no - b e le š k e s a r a z g o v o r a B r a n k a K o s t i ća i Bla go ja Adži ća sa Alijom Izetbegovićem u Sko plju 26. apri la i, na kra ju, iz vo di iz za pi sni ka sa 16. sed ni ce Skup šti ne srp skog na ro da u Bosni i Hercegovini, održane 12. maja u Banja Luci. Dokumenta se objavljuju u njihovoj izvornoj verziji, uz neophodne uobi čajene intervencije, kako bi se saču va la auten tičnost i približila atmosfera jednog vremena. Na kra ju je dat i bi o graf ski re gi star za naj zna čaj ni je ak te re ju go slo ven ske i bo san sko her ce - go vač ke kri ze. Ova knjiga je deo projekta Konflikti i krize saradnja i razvoj u Srbiji i regionu u 19. i 20. veku koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Vlade Republike Srbije (Projekat br ). Januar 2011 Pri re đivač 5 Ujedinjene nacije. Sud ski spi si Me đunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, org (da lje: UN, MKSJ).

9 Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ I BOSNA I HERCEGOVINA U VREME RASPADA SFRJ

10 10 Kosta Nikolić

11 Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ BOSNA I HERCEGOVINA U VREME RASPADA SFRJ Bosna i Hercegovina je u celom periodu posle Drugog svetskog rata bila čuvar jugo slo ven stva, odan Ti to vim ide a li ma. Ali, na sa mom po če t k u u s le d io je n a g o v e š t aj novog vremena. Naime, sarajevsko Oslobođe nje je 2. ja nu a ra te go di ne pr vi put iza šlo bez zaglavlja Dru že Ti to, mi ti se ku ne mo. Tako je Savez komunista Bosne i Hercegovine, na kon de ce ni je za kli nja nja i u mr tvog Ti ta, sim bo lič no skre nuo sa nje go vog pu ta. Iako ni je bi lo ja sno ko ji je to no vi put, pri vi le go va na po li tička pozicija je i dalje branjena. Istog a d a n a d r ž a v no P r e d s e d n i š t v o B o s ne i He r ce g o v i ne n a ja v u f or m i r a nje no v i h s t r a n a k a u Jugoslaviji, pre svega Hrvatske demokratske zajednice i Srpskog pokreta obnove, oceni lo je kao iz raz tra gičnih ideja ustaštva, četništva i drugih reakcionarnih i fašistič kih sna ga. 1 Ob n a vlja nje v i še pa r t ij skog si ste m a Iako se Savez komunista BiH opirao formiranju novih stranaka, taj proces više nije bi lo mo gu će za u sta vi ti. Ta ko je 26. ma ja u Sa ra je vu osno va na na ci o nal no -kon - fe si o nal na St ra n k a d e m o k ra t s k e a k c i j e. Ona je de fi ni sa na kao stran ka gra đa na Ju go sla vije ko j i p r i p a d a j u mu s l i m a n skom i s to r ij sko - k u l t u r nom k r u g u. Z a l a g a l a s e z a ne z a v i s nu, su ve re nu i ne dje lji vu re pu bli ku Bo snu i Her ce go vi nu. Za pr vog pred sed ni ka SDA izabran je Alija Izetbegović. Po li tič k u i s to r i j u s r p sko g n a r o d a u B o s n i i He r ce g o v i n i u o v om p e r i o du ob e le ž i- la je Srp ska de mo krat ska stran ka. Ona je for mi ra na 12. ju la u Sa ra je vu, u dvo ra ni Sken de ri ja. Uče sni ke osni vač k e sk u p š t i ne p r v o je p o z d r a v io Jo v a n R a š ko v i ć, pred sednik isto i me ne stran ke Sr ba iz Hr vat ske. 2 On je, iz me đu osta log, re kao: Ne po sto ji ni je dan raz log da se od rek ne mo srp stva ko je je, kao što je po zna to, u po sled njih 50 go di na bi lo za ko va - no u san du ci ma. Mi sa da otva ra mo te san du ke i ski da mo ve lo ve sa srp skog na ci o nal nog bi ća. 3 Z a t i m s u g o v o r i l i A l i ja I z e t b e g o v i ć, Mu h a me d F i l i p o v i ć, pred sed nik Mu sli manskog fo ru ma i Dra go ljub Mi ću no vić, predsednik Demokratske stranke iz Beograda. Za pr vog pred sed ni ka iza bran je Ra do van Ka ra džić. On je obra zlo žio osnov ne cilje ve stran ke: pu na i bez u slov na gra đanska, nacionalna, kulturna, verska i ekonomska 1 Navedeno prema: Ivica Lučić, Bosna i Hercegovina od prvih izbora do međunarodnog priznanja, Časopis za suvremenu povijest, 1/2008, Srpska demokratska stranka osnovana je u Kninu 17. februara O programskoj orijentaciji i ciljevima stranke tada je rečeno da se interesi srpskog naroda u Hrvatskoj najbolje mogu braniti opštom demokratizacijom zemlje jer je jednopartijski komunistički poredak doživeo istorij ski krah. Re če no je i da će se SDS svim si la ma bo ri ti za uvo đenje višepartijskog političkog sistema i za ukidanje monopola vladajućeg SKJ. Is ka za na je sprem nost na sa rad nju sa svim demokratskim strankama, osim sa onima koje propovedaju nacionalni egocentrizam, mržnju ili nacionalnu paranoju. (Javnosti, Srpska demokratska stranka, Knin, 17. februar 1990, 2). 3 Navedeno prema: Politika, 13. jul 1990, 9.

12 12 Kosta Nikolić RADOVAN KARADŽIĆ, JOVAN RAŠKOVIĆ I NIKOLA KOLJEVIĆ ravnopravnost Srba u Bosni i Hercegovini; popravljanje međunacionalnih odnosa, usp o s t a v lja nje r a v no te ž e i r e c i p r o c i te t a, u čvr šći va nje gra đan skog mi ra, bor ba za oču va nje fe de ral ne Ju go sla vi je i fe de ral ne BiH u njoj, na de mo krat ski na čin, bez avan tu ra, frus t r a c i ja i n a p e to s t i. 4 U pr vom in ter vjuu za je dan me dij iz Sr bi je (NIN) po sle osni va nja stran ke, Ra dovan Karadžić je i z ja v io d a je Sr p sk a d e mo k r at sk a s t r a n k a f or m i r a n a k a ko bi s e ob no v io srp ski po li tički život u Bosni i Hercegovini: Da se Sr bi vra te u po li ti ku, sa svo jim pra vim pred stav ni ci ma, i da se na po li tič koj sce ni us po sta ve neo p hod ni pa ri te ti i re ci pro ci te ti, bez ko - jih gra đan ski mir ni je si gu ran. Sad, ka da se srp ski na rod svu da, pa i u Bo sni i Her ce go vi ni, bu di iz de ce nij ske oma mlje no sti, mno gi se ču de i lju te. Ni su na vi kli da Sr bi vo de ra ču na o se bi i svo jim po slo vi ma. 5 Nešto kasnije, Karadžić je u in ter vjuu Po li ti ci na gla sio da je u Bo sni i Her ce govini na de lu naj ve će oku plja nje srp skog na ro da po sle Dru gog svet skog ra ta: Sa da Sr bi defi ni tiv no smi ju da ka žu da su Sr bi, vi še ni su pod pri smo trom. Sla ve po sli je na ših sku po va do du bo ko u noć, oza re nih su li ca, a me đu na ci o nal no po vje re nje u tim mje sti ma ra ste, lju di se p o s l i j e n a š e g d o l a s k a b o lj e ra z u m i j u. 6 Ka ra džić je bio i protiv stvaranja Saveza reformskih snaga Ante Markovića: Što se srp skog na ro da ti če, u is toj toj kra ji ni u ko joj je Mar ko vić lan si rao svo ju ide ju, mi smo se poslije njegovog nastupa osvjedo či li da se u nju Sr bi ne će upi si va ti. Ako ta kvih i bu de, re ći ću da su to uglav nom in te lek tu al ci ko ji ima ju iz vje snih te ško ća da bu du Sr bi. 7 Važnu ulogu u organizovanju srpskih stranaka u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini imao je Do bri ca Ćo sić. On je lič no iza brao i nji ho ve li de re, po ve zao ih je sa Slo bo da nom M i lo š e v i ćem, a ča k je B o r i s a v u Jo v i ću rekao da garantuje da su rukovodstva ovih partija pouzdana ; obećao je i da će po mo ći u ko or di na ci ji nji ho vih po li ti ka sa po li ti kom srp - skog režima. 8 Ćo sić ni kasnije nije sumnjao u ispravnost svoje orijentacije. Na pitanje S. 4 Isto. 5 NIN, 20. jul 1990, Politika, 7. avgust 1990, 9. 7 Isto. 8 Jasna Dragović-Soso, Spasioci nacije. Intelektualna opozicija Srbije i oživljavanje nacionalizma, Beograd, 2004, 343.

13 Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ Đu ki ća da li je rat bio ne mi no van, od go vo rio je: Sukob ili pristajanje na pot či nje nost, disk r i m i n a c i j u i t i h e i z g o n e. To j e b i l a ta d a š nja r e a l n os t. 9 Osim to ga, bio je uve ren da je Ra dovan Karadžić sa svojom inteligencijom, odlučnošću i borbenošću bio pra va ličnost da vo di bo san ske Sr be. 10 Z a t i m je o s no v a n a i p o l i t i č k a or g a n i z a c i ja h r v at sko g n a r o d a. U S a r a je v u je 18. a v- gu sta odr žan pr vi op šti Sa bor Hr va t s k e d e m o k ra t s k e z a j e d n i c e B o s n e i He r c e g o v i n e. Za pred sed ni ka je iza bran or to ped iz Sa ra je va Da vor Pe ri no vić, ali je on vr lo br zo (7. septembra), nakon intervencije iz Zagreba, smenjen zbog svog srpskog porekla. Sam Perinović je ka sni je iz ja vio da ga je pred sed nik Tuđ man sme nio ka ko bi re a li zo vao svoj do go vor s a M i lo š e v i ćem o po de li Bo sne i Her ce go vi ne, o če mu se ta da jav no još uvek ni je go vo ri lo. Za novog političkog vođu bosanskih Hrvata imenovan je Stjepan Kljujić. 11 Na pr vim vi še stra načkim izborima u Bosni i Hercegovini održanim 18. novembra , p o b e d i l a je t z v. a n t i ko mu n i s t i č k a ko a l i c i ja t r i n a c i o n a l ne s t r a n k e, ko je s u o s v o j i le ukup no 84% man da ta u Skup šti ni. Stran ka de mo krat ske ak ci je (SDA) osvo ji la je 86 mandata; Srpska demokratska stranka (SDS) 72; a Hrvatska demokratska zajednica Bosne i Hercegovine 44 mandata, dok je ostalih sedam parlamentarnih stranaka imalo ukupno 24 po sla ni ka. U Ve ću op šti na tri na ci o nal ne stran ke osvo ji le su 95% po sla ničkih mesta, a u Ve ću gra đa na 75%. Te ri to ri ja Bo sne i Her ce go vi ne bi la je po de lje na u se dam iz bor - nih jedinica; SDA je pobedila u četiri (Sarajevo, Zenica, Tuzla i Bihać); SDS u dve (Ba nja Luka i Doboj) a HDZ u jednoj (Mostar). Na izborima za Predsedništvo Republike najviše g l a s o v a d o bi l i s u F i k r e t A b d i ć i A l i ja I z e t b e g o v i ć (S DA), Ne n a d K e c m a no v i ć (SRS BiH), Ni ko l a K o lje v i ć i Bi lja na Plav šić (SDS), Stje pan Klju jić i Fra njo Bo ras (HDZ) i Ejup Ga nić, kao Ju go slo ven iz SDA Slavoljub Đukić, Lovljenje vetra. Politička ispovest Dobrice Ćosića, Be o grad, 2001, Isto, I. Lu čić, Bosna i Hercegovina, 110. Za ni mlji vo je da se i Ali ja Izet be go vić u jednom periodu svog života izjašnjavao kao Srbin sve do kada je priznata muslimanska nacija. (Isto, ). Klju jić je o ovim do ga đajima godinama kasnije pričao: Vidite, nije Davor Perinović smi je njen sa mje sta pred sjed ni ka HDZ-a za to što je bio Sr bin, ne go za to što je bio po li tička budala. Taj čo vjek je imao za da ću da po sva đa Hr va te i Mu sli ma ne, a da nas JNA po mi ri. Sje ćam se tog osniva nja HDZ-a ov dje. Do šli su svi iz Za gre ba Ma no lić, Brozović, Šušak, zatim generalni sekretar u to doba. To je bila jedna promenada ekstremnih elemenata iz emigracije i nekih kadrova koji o Bosni nisu ništa znali. Oni su, jednostavno, tražili da Perinović bude predsjednik, a ja generalni sekretar. I što je najvažnije, on je pristajao na to. Ja sam tad okupio jednu grupu sarajevskih intelektualaca, jer sam smatrao da ne možemo napraviti politič ku stran ku u ko joj ne će biti Vitomir Lukić, Ivan Lo vrenović, Mi le Sto jić, Mi le Pe šor da i ta ko da lje. Na rav no, ne ki od njih su od mah oti šli, je di ni vje ran mi je ostao Vi to mir Lu kić. Me đu na ma re če no, on je bio naj um ni ji od nas i on je je di ni shva tio da sam ja predsjednik zato što je u tom trenutku potreban čovjek koji dobro govori, ima jasne stavove. A sutra može biti neko drugi, pametniji ili bolji. Među tim, u tim svim pre go vo ri ma ja sam po sta vio uvjet da Perinović ne mo že bi ti pred sjed nik i to, od mah vam ka žem, ne za to što je Sr bin, jer je Sr bin ta da bio i predsjednik Hrvatske omladine, ubačen od ju go slo ven skog KOS-a, ne go za to što je po li tički analfabe ta. I sje ćam se te no ći. U 12 sa ti mi se ra sta je mo i ge ne ral ni taj nik HDZ-a mi ka že: Gospodine Kljujiću, je li to Va ša po sljed nja. Vi ne ćete? Ja ka žem: Ne, ali mo ram vam re ći još ne što: kad-tad vi ćete doći po me ne. Ja sam do šao na taj sa bor u Sken de ri ju, bi la je stra šna gu žva. Zna te, mo ra te shvatiti, Hrvati su bili frustrirani za vrijeme komunizma. Tu su se prvi put pojavile te hrvatske zastave, pa došle naše snaše u bijelim nošnjama iz okolice Vareša, Jajca, Kiseljaka, pa prvi put od svira se himna Lijepa naša. ( org/content/article/ html). 12 Za službenu Srbiju najvažniji je bio poraz koji je na izborima doživela stranka Ante Markovića. Milorad Vučelić je pisao kako je krah koji je jugoslovenski premijer doživeo u bastionu jugoslovenstva sprečio nje gov po hod na Sr bi ju i Cr nu Go ru: Politika i strategija Antine stranke je jugoslovenstvo odozgo, partijsko jugoslovenstvo. Sa nešto izmenjenom ideološkom legitimacijom i

14 14 Kosta Nikolić SKUP SDS-A U BEOGRADU, NOVEMBAR GODINE Or ga ni vla sti u Bo sni i Her ce go vi ni kon sti tu i sa ni su 21. de cem bra do go vorom tri nacionalne stranke. Svi čla no vi Pred sed ni štva po dr ža li su iz bor Ali je Izet be go - vi ća, p r e d s e d n i k a St r a n k e d e mo k r at sk e a k c i je, z a p r v o g p r e d s e d n i k a P r e d s e d n i š t v a. 13 Srpski čl a no v i u P r e d s e d n i š t v u bi l i s u Ni ko l a K o lje v i ć i Bi lja na Plav šić. Za mandatara v l a d e i z a br a n je Ju r e P e l i v a n. P o l i t i k e i i n te r e s i t r i v l a d a j u će stran ke bi li su to li ko suprotstavljeni da je bilo teško očekivati jednu funkcionalnu vlast i opstanak zajedničkog po li tičkog okvira. Na prvim skupštinskim sednicama odmah su, na primer, otvoreni suko bi zbog je zi ka i pi sma, a od nos pre ma Ju go sla vi ji i nje nim in sti tu ci ja ma, po seb no pre - ma JNA, bio je naj ve ći kamen spoticanja. 14 Pr vi ve ći su ko bi iz bi li su na 3. za jed ničkoj sednici Skupštine Bosne i Hercegovine, održanoj 30. i 31. januara 1991, kada su muslimanski poslanici tražili da se u dnevni red u v r s t i D e k l a r a c i ja o d r ž a v noj s u v e r e no s t i i ne d e lj i v o s t i R e p u bl i k e B o s ne i He r ce g o v i ne i da se donose Ustavni zakon o nazivu i državnim simbolima Republike. Klub poslanika SDS-a od bio je taj pred log, a sve se to po no vi lo i na 4. sed ni ci od 27. fe bru a ra, na ko joj su p o le m i s a l i I z e t b e g o v i ć i Ka ra džić. I z e t b e g o v i ć je kri ti ko vao Ka ra dži će vu iz ja vu ko jom je ovla stio Mi lo še vi ća d a z a s t u p a i n te r e s e Sr b a i z B o s ne i He r ce g o v i ne u p r e g o v o r i m a o buduć no sti Ju go sla vi je; Ka ra džić mu je od go vo rio da je za srp ski na rod su ve re ni tet Ju go - sla vi je pr ven stve ni su ve re ni tet. Izet be go vić je ta da dva pu ta iz ja vio da bi on zbog su veu znatno lošijem izdanju, to je samo puko ponavljanje titoističko-boljševičkog obrasca stvaranja Jugoslavije. Razlika je, naravno, i u tome što je Broz svoj kredibilitet izvla čio iz do bi je nog ra ta, a An te Marković iz sumnjive konvertibilnosti dinara. (M. Vu čelić, Partija agonije, NIN, 23. no vem bar 1990, 12). 13 Politika, 22. decembar Prema popisu stanovništva iz u Bosni i Hercegovini živelo je 4 miliona, stanovni ka. Od to ga, Mu sli ma na je bi lo (43,7%), Sr ba (31,2%) i Hr va ta (17,3%) dok su 7,7% činili Jugosloveni i pripadnici drugih nacija. Muslimani su bili u većini u 45 op šti na (u 31 ap so lut na, u 14 re la tiv na), Sr bi u 34 op šti ne (u 29 ap so lut na, u 5 re la tiv na) i Hrvati u 20 opština (u 14 apsolutna u 6 relativna).

15 Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ KLJUJIĆ, KARADŽIĆ I IZETBEGOVIĆ re ne Bo sne žr tvo vao mir, a da ne bi zbog mi ra žr tvo vao su ve re ni tet Bo sne, či me je sa mo potvrdio svoju izjavu iz septembra da će Mu s l i m a n i or u ž je m br a n i t i B o s nu. P o d r - žao ga je i Ir fan Aja no vić, ina če još uvek pot pred sed nik Sa ve znog ve ća Skup šti ne Ju gos l a v i je, i z ja v om : A k o j e s u ve r e n os t o n d a j e m ir. A k o n e m a s u ve r e n o s t i, o n d a n e m a n i m i ra. To tre ba da bu de ja sno svi ma. 15 Ni ko la Ko lje vić je Izet be go vi će vu iz ja vu na zvao za stra šu jućom, a Pantelija Milo v a no v i ć je re kao da srp ske maj ke još uvi jek ra đa ju Prin ci pe. Mi lan Ne dić je do dao da taj novi bosanski suveren neće mo ći da pre đe ni pre ko mo sta na Mi ljac ki, kao što nije mo gao ni onaj pri je 76 go di na. Emo ci je su bi le uža re ne. Ra do slav Spre mo, po sla nik S P O - a, r e k a o je d a je nje g o v a s t r a n k a z a Ju g o s l a v i j u i f e d e r a l nu B o s nu i He r ce g o v i nu u njoj i da je to mak si mal no što ona mo že da ima: Ako vam to ne od go va ra, srp ski na rod će živjeti u jedinstvenoj srpskoj državi, či je su gra ni ce na is to ku sve ti nje, a na za pa du ja me ko je su osta le sve ti nje. 16 D e k l a r a c i ja o d r ž a v noj s u v e r e no s t i i ne d e lj i v o s t i B o s ne i He r ce g o v i ne u s v o je n a je glasovima muslimanskih i hrvatskih poslanika. U njoj je, između ostalog, stajalo sledeće: R e p u bl i k a B o s n a i He r c e g o v i n a j e s u ve r e n a, j e d in s t ve n a i n e dj e lj i va d e m o k ra t s k a d r ž a va s v i h gra đa na ko ji u njoj ži ve, za sno va na na slo bo da ma i pra vi ma čo vje ka i gra đa ni na, na vla da vi ni prava i na socijalnoj pravdi. Granice Bosne i Hercegovine su nepromjenjive. 17 Oštre oce ne iz re čene su i na konferenciji za štampu Srpske demokratske stranke od 23. ma ja Ra do van Ka ra džić je iz ja vio da je Bo sna na ru bu pro va li je i da se ostva ru ju cr ne slut nje da će s e on a o p r e d e l i t i z a s e ce s i j u : Mi mo ra mo da upu ti mo apel li be ral nim i evrop ski ori jen ti sa nim Mu sli ma ni ma da uči ne sve da se od u sta ne od ot ce plje nja BiH od Ju go sla vi je i od stva ra nja islam ske re pu bli ke. Go spo din Izet be go vić mo ra jav no, pred čitavim svetom i pred jugoslovenskom javnošću, da se od rek ne islam ske de kla ra ci je, da jav no iz ja vi da ne će pra vi ti islam sku i ne za vi snu BiH i da se vra ti na svoj pred iz bor ni pro gram, da pri hva ti ra zum nu fe de ra ci ju Navedeno prema: I. Lučić, Bosna i Hercegovina, Isto. 17 Navedeno prema: Miroslav Tuđman-Ivan Bilić, Planovi, sporazumi, izjave o ustavnom ustrojstvu Bosne i Hercegovine , Za greb, 2005, Po li ti ka, 24. maj 1991, 11.

16 16 Kosta Nikolić Parlamentarna kriza otvorila je pitanje podele Bosne i Hercegovine, a Alija Izetbe go vić je sve vi še upo zo ra van od stra ne vo đa bosanskih Srba da će vladati samo sarajevskim pašalukom (centralni deo Bosne i Hercegovine do Sandžaka, sa ostrvima u zapadnoj Krajini i istočnoj Hercegovini, oko 25% teritorije BiH). Centralizacija vlasti na ni vou ce le re pu bli ke, za ko ju se za la gao Izet be go vić, kod Sr ba je do ži vlja va na kao na goveštaj stvaranja unitarne Bosne i Hercegovine u kojoj će d o m i n a c i j u i m a t i Mu s l i m a n i. P o s eb no s u ne p o v olj no d o ž i v lje ne I z e t b e g o v i će ve po sete Ira nu, Li bi ji i Sa u dij skoj Ara bi ji; če sto je po na vlja na nje go va re če n i c a i z Is l a m sk e d e k l a r a c i je d a će Bosna i Hercegovina postati islamska država kada broj Muslimana u njoj pređe 51%. Ni ko l a K o lje v i ć je pi sao da se srp ski na rod u Bo sni i Her ce go vi ni još jed nom na lazi na sud bo no snoj ras kr sni ci: Da li da ustuk ne i po gne gla vu, ili da osta ne us pra van i samo svo jan, na bra ni ku svog bi ća i sva kog za vet nog mo ra la ko sov ske mi sli. 19 Ko lje vić je u toj d i le m i p r e d no s t d a v a o d e mo k r at skoj j u g o s lo v e n skoj f e d e r a c i j i k a o n aj p r i r o d n i je m i z a s v e n a r o d e n aj p r i h v a t lj i v i je m r e š e nj u : Ako bu de mo sa ču va l i r e p u bl i k e k a o c e l o v i t e i ra v n o - prav ne fe de ral ne je di ni ce, ni jed na po seb nost ne će mo ra ti bi ti žr tvo va na na sil no na met nu toj op što sti. 20 Ni je o s p o r a v a o p r a v o n i je d nom n a r o du d a i z a b e r e s a mo s t a l n i p ut, a l i je u p o - zoravao da će on da i Sr bi za se be za dr ža ti isto pra vo i da će kao je din stven na rod na ći na či na da se oku pe u za jed nič koj dr ža vi sa svi ma oni ma ko ji že le da s nji ma rav no prav no dele sudbinsko i istorijsko dobro i zlo. 21 U ru ko vod stvu bo san skih Sr ba, ali i u jav no sti, pre vla da li su oni ko ji su ima li ra dikal ni je zah te ve od Ko lje vi ća. Ta ko je, n a p r i me r, k nj i ž e v n i k Vo j i s l a v L u b a r d a, p o le m i š u- ći sa jednim tekstom Milovana Đi l a s a, p i s a o d a s e A l i ja I z e t b e g o v i ć spre mao da po sta ne aja to lah Bo sne, da nje go vo pu to va nje u islam ske ze mlje ima isti smi sao kao i Pa ve li će vo p o k lo nje nje H i t le r u i Mu s o l i n i j u : Izet be go vi ćev fun da men ta li stič ki san o islam skoj dr žavi od Une do Ira na, pre ko srp skog San dža ka i Ko so va, mo gao bi se ostva ri ti za go di nu, dvi je. Do volj no bi bi lo jed no no vo ma sov no raz bi ja nje gla va srp skih kne zo va. Da se o to me mi sli ozbilj no po ka zu je i či nje ni ca što je, kao i u Hr vat skoj, po če lo obi lje ža va nje srp skih sta no va, da se ne bi gu bi lo u vre me nu. Bo sna i Her ce go vi na bi ta ko učas po sta la idi lič na ne vo lja je jedi no što u njoj po sto ji ve li ko dr žav na Srp ska de mo krat ska stran ka ko ja je, ka kve li dr sko sti, pri pre mi la na rod da vi še ni ka da ne ide nad ja me i vr ta če, u Jadovna i Jasenovce. 22 S k u p š t i n a Z a je d n i ce o p š t i n a Is to č ne i Sta re Her ce go vi ne odr ža la je 27. ma ja sed ni cu i na njoj je usvo ji la jed no sa op šte nje o po lo ža ju srp skog na ro da na ovom pro storu. To sa op šte nje su tra dan je Pred sed ni štvu SFRJ do sta vio Bo ži dar Vu ču re vić, pred sednik Skup šti ne ove Za jed ni ce. Vi še je ne go za ni mljiv ali i ilu stra ti van po vod za ovo obraća nje i te ške re či ko je su iz re če ne. U pi ta nju je bi la afe ra povodom šver ca oruž ja u Bi le ći, za šta su re pu blič k e v l a s t i o p t u ž i le D u š a n a K o z i ća, poslanika SDS-a u Skupštini Bosne i Hercegovine: Šve r c n e k a k vo g a z a s ta r j e l o g a i i z gl e d a n e u p o t r e blj i vog o r u ž ja s e n a s t o j i o d ustaško-fundamentalističke klike podmetnuti srpskom narodu da bi se napravila simetrija sa uvozom ogromnog savršenog naoružanja u Hrvatskoj i Zapadnoj Hercegovini, te na osnovu to ga stvo ri ti po vod za no vi po kolj ne du žnog i na vod no na o ru ža nog srp skog na ro da ko ji potp u n o g o l o r u k m o ž e o če ki va ti je di no po moć od JNA i štiti se vlastitim samoorganizovanjem u okvi ru svo jih skrom nih mo guć no sti Po li ti ka, 26. maj 1991, Isto. 21 Isto. 22 Po li ti ka, 29. maj 1991, UN, MKSJ

17 Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ U ovom do ku men tu je re če no da je srp ski na rod sva kim da nom sve vi še ugro žen od fun da men ta li stič ko-usta ške uro te, kao uosta lom i cje lo ku pan srp ski na rod u Bo sni i Hercegovini i Hrvatskoj. Dalje je reče no da se pro tiv Sr ba vo di spe ci jal ni, psi ho lo škop r o p a g a nd n i r at, d a s r p sk i ne p r i ja te lj i n a s to je d a z a v r š e ono š to s u p o če li i Za re pu blič ke vla sti je sa op šte no da spre ma ju te ren za no vi ge no cid nad srp skim na rod om. Na k r a j u je i z r a ž e no s n a ž no p r o t i v lje nje p o k u š a j u kon f e d e r a l i z a c i je Ju g o s l a v i je, je r je to bio pre ži ve li si stem 19. ve ka: Dajemo punu podršku JNA i njenom Generalštabu, te a p e l u j e m o d a g o l o r u k o m s r p s k o m n a r o d u Is t o č ne i Sta re Her ce go vi ne pru že za šti tu pred sve bje šnjim na lje ti ma usta ško-fund amen tal stič k i h b o jo v n i k a. 24 A l i ja I z e t b e g o v i ć je još uvek ve ro vao da je op sta nak Ju go sla vi je mo guć. O to me je go vo rio ge ne ra lu Velj ku Ka di je vi ću 21. juna, na prvom sastanku armijskog vrha sa Predsed ni štvom Re pu bli ke, uz ob ja šnje nje da ve ru je u for mu lu su ve re ne re pu bli ke u ju go - slovenskoj državnoj zajednici. Istovremeno je rekao i da oče ku je po moć JNA u re ša vanju krize koju su izazvali bosanski Srbi, ali i Hrvati koji ometaju kretanje jedinica JNA p r e ko te r i to r i je B o s ne i He r ce g o v i ne p r e m a H r v at skoj. G e ne r a l K a d i je v i ć je o d g o v o r io d a će u slu čaju težih sluča je va i na zah tev Pred sed ni štva BiH JNA bi ti sprem na da u tom pravcu pruži svoju pomoć. Još je re kao i da je Bo sna ključ op stan ka SFRJ i da će ta kvu Jugoslaviju vojska braniti u skladu sa svojim ustavnim obavezama: Do za i ste pen raz u- me va nja u BiH, ko or di na ci ja, sta bil nost je bit na za ukup nu sta bil nost ili ne sta bil nost Ju go slavi je. Ali ta mo gde pre ven ti va ne bu de do volj na, on da i upo tre ba. Upo tre ba u mje ri i u skla du sa pri ro dom za dat ka. I tu smo mi sad kao Ar mi ja su o čeni sa polaganjem ispita. I taj ispit ćem o m i p o l o ž i t i. 25 P r o g l a š e nje ne z a v i s no s t i S lo v e n i je i H r v at sk e d o d at no je p o r e me t i lo n a c i o n a l nu ravnotežu u Bosni i Hercegovini. Srpski odgovor usledio je na Vidovdan. Tada je u Bosanskom Gr a ho v u u s v o je n a D e k l a r a c i ja o uje d i nje nj u Z a je d n i c a o p š t i n a B o s a n sk a K r a j i n a i SAO Krajina. Poruče no je da će s e s t v o r i t i p u n i j i p o l i t i č ko - p r a v n i s u bje k t i v i te t i p u n i j i su ve re ni tet u od lu či va nju o ka rak te ru ve za sa dru gim na ro di ma na pro sto ru Ju go sla - vije, ma šta se pod tim podrazumijevalo. Reče no je i da je u pi ta nju po li tič ki čin ko jim srpski narod izražava svoju politič ku vo lju. 26 Na dru goj stra ni, fak tička koalicija HDZ-a i SDA koja je postojala u Parlamentu, ni je po dr ža la ne za vi snost ove dve re pu bli ke, ali je glat ko od ba ci la od lu ke fe de ral ne vla - d e o z a š t i t i j u g o s lo v e n sk e g r a n i ce i s u v e r e n i te t a Ju g o s l a v i je. K o me n t a to r i s u p r i me ći va li d a s u o v e d v e s t r a n k e i n d i r e k t no p o d r ž a le r at : Ob u ze tost SDA i HDZ ani mo zi te tom pre ma s ve m u š t o j e i z a š l o i z p e ra o r g a n a k o j i s e n a l a z e u mr e ž i j u g o s l o ve n s k i h in s t i t u c i ja, p o p r i m i l a je gra ni ce ap sur da ka da su po sla ni ci ove dve stran ke gla sa njem od ba ci li vla din po ziv za mo - ra to ri jum na rat, što je valj da pri hva tlji vo za sva kog čo ve ka ko me vla sti ti ži vot vre di vi še od dronj ka. 27 U p r v oj p o lo v i n i j u l a s i t u a c i ja u B o s n i i He r ce g o v i n i bi l a je n a i v i c i u s i ja - nja. Par la ment je kon sta to vao da su me đu na ci o nal ni od no si na ru bu pro pa sti, u Gac ku i Ne v e s i nj u v l a d a l a je p o lu r at n a at mo s f e r a. B u r no je bi lo n a s e d n i c i S k u p š t i ne B o s ne i Her ce go vi ne odr ža ne 11. ju la Iz ja va Ali je Izet be go vi ća da će i ova republika istupiti iz Ju go sla vi je ako to uči ne S lo v e n i ja i H r v at sk a, p r o i z v e l a je ž e s to k u r e a k c i j u R a d o v a - 24 Isto, / Navedeno prema: Dokumenti Predsjedništva Bosne i Hercegovine National security and the future. Urednik: Miroslav Tuđ man, 3/2006, UN, MKSJ Dragica Pušonjić, Moralna pobeda nad mirom, Bor ba, 1. jul 1991, 12.

18 18 Kosta Nikolić na Ka ra dži ća. On je re kao da je Izet be go vić uputio crnu poruku srpskom narodu, da je d e mon s t r i r a o t i r a n i j u, to t a l i t a r i z a m i auto k r a t i j u. Na ja v io je i d a će Sr bi po če ti sa pripre ma ma za od bra nu, da ne će d o z v o l i t i d a bi lo ko j u g o s lo v e n sk u a r m i j u p o n i ž a v a i p o - ra ža va po bo san skim gu du ra ma. 28 A l i ja I z e t b e g o v i ć je u pi smu An ti Mar ko vi ću od 11. ju la na gla sio da je po litič k a s i t u a c i ja u B o s n i i He r ce g o v i n i p o d v e l i k i m ne p o v olj n i m ut i c a je m u k u p no lo š e po li tič ke i eko nom ske si tu a ci je u Ju go sla vi ji, jer se do go vo ri o bu du ćem ure đenju zemlje odvijaju sporo i sa zanemarljivim uspjesima i da su izgledi za mirno rješenje sve manji. Re kao je i da je osnov no pi ta nje u BiH na ru ša va nje nje nog su ve re ni te ta, što se ogle da u ilegalnom transportu oružja, upadima jedinica tzv. SAO Krajine u neke delove Republike i proklamacijama o spajanju Bosanske i tzv. SAO Krajine. Izetbegović se ža lio i na po na ša nje JNA ko ja je vi še pu ta pro gla si la mo bi li za ci ju rat nih je di ni ca u Bo sni i Her ce - govini, jer se ona sprovodila bez odluke Predsedništva SFRJ i bez prethodnog i pravovremenog obaveštavanja civilnih vlasti ove republike. 29 I z e t b e g o v i ć je od predsednika SIV-a tražio da preduzme odgovarajuće korake ka ko bi se mo bi li za ci ja rat nih je di ni ca JNA, Te ri to ri jal ne od bra ne i re zer vnog sa sta va milicije što prije okonča l a, je r je mo bi l i z a c i ja i m a l a š te t ne p o l i t i č k e p o s le d i ce i d o p r i no s i l a je po gor ša nju me đu na ci o nal nih od no sa: Napominjemo da se Skupština SR BiH izjasnila pro tiv ove mo bi li za ci je. To za htje va i ve li ki broj op ći na i ro di te lja mo bi li zi ra nih voj nih ob - veznika. Molimo Vas da, skupa sa ovim pojavama, sagledate i kadrovsku strukturu najvišeg ko mand nog ka dra JNA i TO. Na i me, u sa da šnjem tre nut ku su ko man dan ti TO BiH, kao i sva tri komandanta korpusa iz reda istog (srpskog) naroda. 30 Na godišnjoj skupštini Srpske demokratske stranke održanoj 12. jula u Sarajevu, d o m i n i r a le s u o ce ne d a s a H r v a t i m a i S lo v e n c i m a v i š e ne m a ž i v o t a i d a Sr bi ne p r i z n a - ju Ali ju Izet be go vi ća za pred sed ni ka. Ra do van Ka ra džić je na gla sio da je SDS od lu čujuće doprineo da se srpski narod otrezni od svojih zabluda i da uspostavi svoje nacionalno do sto jan stvo i to na na čin ko ji ni ko ga ne vre đa i uznemirava: Ni ka da vi še, ni za čiju ljubav ne će se srp ski na rod pra vi ti ma njim i zna čaj ni jim ne go što je ste i ta ko na se be na vla čiti neprijateljstvo i jakog i nejakog. Srpski narod je de fi n i t i v n o n a p u s t i o p a t e t i k u p o ra z a i u s vo - jio po bed nič ki men ta li tet, men ta li tet uspe šne od bra ne do sto jan stva i slo bo de. 31 I ovo ga pu ta Ka ra džić je p o no v o d a Ju g o s l a v i ja mo ž e d a o p s t a ne s a mo k a o mo d e r n a d e mo k r at sk a f e - d e r a c i ja. O n d a je u s le d i l a i z ja v a F r a nje Tu đ ma na lon don skom Taj msu (The Ti mes) o pode li Bo sne i Her ce go vi ne kao je di nom mir nom ri je še nju ju go sla ven ske kri ze i da se on u tom pogledu slaže sa Slobodanom Miloševiće m. Ta i n f or m a c i ja p r e ne s e n a je 13. j u l a. P r e d s e d n i š t v o B o s ne i He r ce g o v i ne je v e ć su tra dan (u ne de lju) odr ža lo van red nu sed nic u i o ce n i lo d a bi p o d e l a B o s ne i He r ce g o v i ne bi lo n aj g o r e r i je š e nje je r bi i z r a v no v o d i l a u gra đanski rat. 32 B i lo k a ko bi lo, o p š t i ut i s a k ne z a v i s n i h ko me n t a to r a bio je d a s u t r i n a c i o n a l ne s t r a n k e d o v e l i B o s nu i He r ce g o v i nu g o to v o d o s lo m a, je r s u je v e ć p o d e l i le te r i to r i ja l no i na ci o nal no. Osim to ga, SDS je bio čvrst u sta vu da je din stve na Bo sna mo že da op sta ne sa mo u fe de ra tiv noj Ju go sla vi ji, HDZ je bio iz ri čit da Bosna i Hercegovina ne će osta ti u 28 Po li ti ka, 12. jul 1991, UN, MKSJ, / Isto, Navedeno prema: Politika, 13. jul 1991, Na ve de no pre ma: Bor ba, 15. jul 1991, 1.

19 Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ k r njoj Ju g o s l a v i j i, a A l i ja I z e t b e g o v i ć je ta ko đe bio ja san Bo sna i Her ce go vi na će osta ti samo u Jugoslaviji u kojoj su i Srbija i Hrvatska. Tokom leta usledio je pokušaj opozicione Muslimanske bošnjač ke or ga ni za - ci je da sklo pi spo ra zum sa srp skim na ro dom u Bo sni i Her ce go vi ni. Adil Zul fi kar pa šić, li der ove stran ke ko ja je ima la sa mo dva po sla nička mesta u Skupštini Bosne i Hercegov i ne, p r e g o v a r a o je s a R a d o v a nom K a r a d ž i ćem i Slobodanom Miloševićem, ali za to ni je do bio po dr šku vla da ju će St r a n k e d e mo k r at sk e a k c i je. Ip a k, p o je d i n i i s t r a ž i v a či na vo de da je Zul fi kar pa šić r a z g o v o r e p o k r e nuo u d o g o v o r u s a I z e t b e g o v i ćem. 33 Pre go vo ri su po če li 16. ju la, pa se mo že pret po sta vi ti da je to bi la re ak ci ja na Tuđm a no v u i z ja v u. Ta d a s u s e u k a bi ne t u Ni ko le K o lje v i ća sa sta li Zul fi kar pa šić, F i l i p o v i ć, Ka ra džić i Mom či lo Kra ji šnik (pred sed nik bo san sko he r ce go vačke Skupštine). Već 17. jula Zul fi kar pa šić je r a z g o v a r a o s a M i lo š e v i ćem u Be o gra du; iz ja vio je ka ko je srp ski predsed nik spre man na kon ce si je i da se on po ka zao kao po li ti čar pr vog ran ga jer je pustio Tuđ ma na da go vo ri o po de li Bo sne. Do dao je i da raz u me stra ho ve Sr ba iz vre me na Dru gog svet skog ra ta, kao i da Sr bi ni su ma nji na u Hr vat skoj, već s t a r o s e d e l a č ki na rod ko j i je v e ko v i m a d e l io s ud bi nu H r v at sk e. Zu l fi kar pa šić je po tom ot pu to vao u Ci rih, pa po no vo u Be o grad, gde se sa stao sa Vu kom Dra ško vi ćem: Ste kao sam do jam da je Dra šković uvi deo va žnost spo ra zu ma Sr ba i Mu sli ma na i da to ima ve ći zna čaj od njegovih planova k o j i p o l a z e o d t o g a d a s u n a š i n a r o d i p o l i t i č ki pro tiv ni ci. 34 Li der Mu sli man ske bo šnjač k e or g a n i z a c i je r a z g o v a r a o je i s a M i lo v a nom Đi la som te još ne kim mo jim po zna tim pri ja te lji ma iz Ju go sla vi je, da bi se 23. ju la u Sa ra je vu po - no vo oku pi la pre go va rač ka eki pa (u istom sa sta vu kao i 16. ju la). Istog da na odr žan je i sastanak sa Alijom Izetbegovićem. Prvi nacrt Sporazuma napravljen je 24. jula. Zulfikar pa šić je iz ja vio da je Spo ra zum ini ci ran Tuđ m a no v i m i z ja v a m a o p o d e l i B o s ne š to bi bi l a s m r t z a Mu s l i m a ne. Mu s l i m a n i s u s e o d r e k l i kon f e d e r a l i z a c i je Ju g o s l a v i je, a Sr bi r e g i o n a l i z a c i je B o s ne i He r ce g o v i ne. Zul fi kar pa šić je izjavio: Bio sam spre man da Ju go sla vi ji kao dr žav noj za jed ni ci dam pri o ri tet nad to tal nim re pu blič kim su ve re ni te ti ma, što je ve li ka žr tva s na še stra ne, bu du ći d a s m o m i z a k o n f e d e ra l n i k o n c e pt u s t r oj s t va Ju g o s l a v i j e. A l i, i š a o s a m i z k raj nj e t o l e ra nt n og ugla. 35 Ka ra džić: A k o B o s n a i He r c e g o v i n a os ta j e u s a ve z n oj d r ž a v i Ju g o s l a v i j i, o n d a će se Sr b i s v i m s n a g a m a z a l a g a t i z a nj e n i c j e l o v i t os t. Da k l e, e ve n t u a l n a r e g i o n a l i z a c i ja k o ja b i b i - l a os m i š lj e n a i d o g ra đe na u za jed nič k i m in s t i t u c i ja m a n e b i m o ra l a i m a t i p o l i t i č k i s a d r ž aj, p o g o t o vo n e n a c i o n a l n i. 36 Pored toga, rekao je da će onaj muslimanski sin koji obezbedi mu s l i m a n skom n a r o du m i r mo ći mirno da pogleda istoriji u oči. Oče ki vao je po dr šku i n aj v i š i h v e r sk i h p r v a k a : r e i s u l u le me Ja k u b a S e l i mo v sko g i S a l i h a Čolakovića, pred sedn i k a M e š i h a t a B o s ne i He r ce g o v i ne. O n d a s u n a p o v r š i nu i z bi l i ne s p o r a z u m i u nu t a r mu s l i m a n sko g kor p u s a. Zu l fi karpa šić i Mu h a me d F i l i p o v i ć, p o t p r e d s e d n i k M B O - a, o p t u ž i l i s u I z e t b e g o v i ća za lo še vo đenje na ci o nal ne po li ti ke. Iz vr ha SDA, pre ko li sta Mu sli man ski glas, 26. ju la je od go vo re - no sle de će: A k a d e m i k a Fi l i p o v i ća b i s e m o gl o p i ta t i z a p r o g o n m u s l i m a n s k i h in t e l e k t u a l a c a sa ka te dri sa ra jev skog Uni ver zi te ta, za tim za re fe ra te ko je je pi sao Ham di ji Po zder cu, du šma - n i nu i i z d aj n i k u C a z in s k e k ra j i n e, k a o i p r o g o n i t e lj u n a d e s e t i n e i m a m a i Mu s l i m a n a v j e r n i k a 33 I. Lu čić, Bosna i Hercegovina, Na ve de no pre ma: Bor ba, 31. jul 1991, Isto. 36 Isto.

20 20 Kosta Nikolić k o j e j e p o s l a o k a o k o m u n i s t i č ki vo đa u fo čan ske i ze nič ke tam ni ce. Ta ko đer, ni je po zna to da se Mu h a m e d Fi l i p o v i ć jav no ogra dio od hap še nja Mu sli ma na go di ne. U me đu v r e me nu je R a d o v a n K a r a d ž i ć i z ja v io k a ko s e Sr bi u H r v at skoj n a l a z e u tre ćem svet skom ra tu i da je u Hr vat skoj na vla sti fa ši stič ki re žim. To će se, ka ko je izja v io, ne m i no v no o d r a z i t i i n a B o s nu i He r ce g o v i nu g d e u z ne m i r e no s t u s r p skom n a r o - du raste, kao i njegova volja za otporom i želja za dobrovoljnim prijavljivanjem u odrede ko j i bi s e s t a v i l i n a r a s p o l a g a nje s r p sk i m n a s e lj i m a u H r v at skoj. 37 O ini ci ja ti vi za spo razum sa Mu sli ma ni ma re kao je da ona po ti če od uglednih, istaknutih porodica, potpuno van stra nač k i h, ko je s u s e obr a t i le p o je d i n i m f u n k c i o ne r i m a S DS - a i i z r a z i le s i m p a t i j u z a njenu politiku i želju da se Srbi i Muslimani dogovore da se po svaku cenu izbegnu sukobi i nesporazumi. 38 Adil Zul fi kar pa šić je za Po li ti ku iz ja vio da je spo ra zum iz me đu Sr ba i Mu sli mana tre ba lo na pra vi ti još kao i da iz me đu njih ne ma ni jed nog pro ble ma, ni oko jednog pedlja zemlje, nema dakle problema, izuzev iracionalnog nepovjerenja koje nas suprotstavlja. 39 Tekst sporazuma objavljen je 1. avgusta u Sarajevu. SDS i MBO održali su odvoje ne kon fe ren ci je za štam pu i na gla si li da je po stig nu ta sa gla snost o sva koj re či. Sušti na spo ra zu ma bi la je u sle de će m : i s to r ij sk i i n te r e s i Sr b a i Mu s l i m a n a n i k a d a s e n i s u s u ko blja v a l i, p a je bi lo ne o p ho d no ob e z b e d i t i t r a ja n m i r i z me đu njih; spo ra zum ni je bio uperen protiv Hrvata i oni su pozvani da pristupe Sporazumu; osnovu zajedničkog živo ta pred sta vlja me đu s ob no p r i z n a v a nje s u v e r e no s t i p o je d i n i h n a r o d a i o s i g u r a v a nje p u no g te r i to r i ja l no g i n te g r i te t a i p o l i t i č ko g s u bje k t i v i te t a B o s ne i He r ce g o v i ne i nje no g istovjetnog ustavno-pravnog položaja s ostalim republikama u zajednič koj dr ža vi Ju go - slaviji ; Jugoslavija ima puno istorijsko opravdanje za svoje postojanje, a Bosna i Herce g o v i n a t r e b a d a u njoj b u d e d e mo k r at sk i u r e đe na fe de ral na je di ni ca, sa prav nim ing e r e n c i ja m a n a s v a kom d i je lu s v o je te r i to r i je ; o p t i m a l n a j u g o s lo v e n sk a z a je d n i c a je s te ona ko ja ob u hva ta svih šest re pu bli ka, a sva ko istu pa nje iz nje tre ba da bu de ostva re no d o g o v o r om s v i h čla ni ca; Spo ra zum bi va žio i u tom slu čaju, jer je Jugoslavija optimalna zajednica i za Srbe i za Muslimane. 40 Slo bo dan Mi lo še vić je Radovanu Karadžiću i Adilu Zulfikarpašiću posalo telegrame podrške sledeće sadržine: Sporazum me učvr šću je u uve re nju da će snaga i interesi nar o d a z b r i s a t i z a u ve k s a o v i h p r o s t o ra n a c i o n a l i s t i č ke va tre i rat ne opa sno sti za jed no sa oni ma k o j i s u n a m p o s l e p o l a ve k a p o n o vo z a p r e t i l i p o v ra t k o m fa š i z m a. Ni k a d a n i s a m s u m nja o d a će nam za to ne do sta ja ti sna ge i hra bro sti, a da nas ve ru jem da će na da ko ju je ovaj spo ra zum pro bu dio osna ži ti i ra zum da se sa ču va mir i ju go slo ven ska kri za re ši na pra ve dan na čin za sve na ro de i gra đa ne i u skla du sa nji ho vom vo ljom. 41 Ovaj Sporazum nije mogao biti ostvaren jer nije dobio podršku vladajuće mu sliman ske po li tič ke stran ke i bio je ne pri men ljiv u ak tu el noj si tu a ci ji u Ju go sla vi ji. Milošević je za plan po ku šao da pri do bi je i Ali ju Izet be go vi ća, pa mu je po nu dio da bu de p r e d s e d n i k no v e Ju g o s l a v i je. I z e t b e g o v i ć je to od bio: Du go smo še ta li u onoj ve li koj auli z g ra d e S a ve z n og i z v r š n og v i j e ća i ta da mi je on re kao da on sma tra da bih ja tre bao bi ti pr vi pred sjed nik ta kve jed ne dr ža ve. Na rav no, ri ječ je bi la o kr njoj Ju go sla vi ji. On ni je upo tre bio tu 37 Po li ti ka, 26. jul 1991, Isto. 39 Po li ti ka, 31. jul 1991, Navedeno prema: Borba, 2. avgust 1991, Isto.

21 Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ ri ječ, već je rekao Jugoslaviji kakva bude, kakvu možemo napraviti i da bih ja trebao biti njen pr vi pred sjed nik. Ja sam to vr lo iz ri či to od bio, kr nja Ju go sla vi ja mi ni ka ko ni je bi la pri hva tlji - va. To se vi dje lo i iz ka sni jeg raz vo ja stva ri. Na i me, ne bi se mo gao iz bje ći rat da smo pri hva ti li k r nj u Ju g o s l a v i j u. D o š l o b i d o s r p s k o - h r va t s k og ra ta n a t e r i t o r i j i B o s n e i He r c e g o v i n e, j e r s e Bosna i Hercegovina ne bi mogla mirom podijeliti, čak i da smo to pri hva ti li. 42 Prvi oružani sukob u Bosni i Hercegovini odigrao se 18. septembra 1991, kada je gru pa Hr va ta iz me sta Vi nja ni kraj Po suš ja na pa la tran spor ter JNA. Ubi jen je sta ri ji vodnik Vojko Čeh, a ra njen je i je dan voj nik JNA. Na hr vat skoj stra ni po gi nuo je Lu dvig Pavlović. Kod nje ga je pro na đe na le gi ti ma ci ja pri pad ni ka re zer vnog sa sta va MUP -a Re - pu bli ke Hr vat ske. 43 D v a d a n a k a s n i je u He r ce g o v i nu s u u š l i d e lo v i Už i č ko g i T i to g r a d sko g kor p u s a JNA, popunjeni rezervistima iz Srbije i Crne Gore. Po vod za no ve ne spo ra zu me u Bo sni i Her ce go vi ni bi la je i iz ja va Ali je Izet be go - vi ća ko jom je on gra đa ne o v e r e p u bl i k e p o z v a o n a ne u t r a l no s t u or u ž a n i m s u ko bi m a u Hr vat skoj. Ni ko la Ko lje vić je oce nio da je ta iz ja va ne pri hva tlji va jer ona ne iz ra ža va in tere se sva tri na ro da, po što je sa svim ja sno da po ziv na ne u tral nost ima tri di men zi je ko je o v u n a i z g le d m i r o t v or nu i n i c i ja t i v u p r i k a z u j u u d r u g om s v e t lu. K o lje v i ć je sma trao da bi neutralnost oštetila srpsku stranu, kao i da Izetbegović že li da spre či dej stva JNA iz Bosne i Hercegovine. 44 Ra do van Ka ra džić je bio još oštriji: Bosna i Hercegovina nije samostalna država i ne mo ž e d a d o no s e o d lu k u o ne u t r a l no s t i ; J N A je je d i n a s a v e z n a i n s t i t u c i ja i on a mo - ra da bude podržana u njenim legalnim i dostojanstvenim naporima u cilju spre ča va nja da lje eska la ci je na si lja i fa ši stič kog lu di la pa ra voj nih for ma ci ja ko je te že ko načnom ruš e nj u Ju g o s l a v i je i s t v a r a nj u s u lu d i h i s to r ij sko p r e ž i v e l i h p r o je k a t a u ko j i m a n i ko ne će biti srećan. 45 Ka ra džić je oce nio i da su Slo ve ni ja i Hr vat ska ima le pra vo da se iz dvo je iz ju go slovenske federacije, s tim što sa Slovenijom nije bilo nikakvih spornih tača ka, a sa Hr vatskom je ste, jer nje na vlast bo lu je od sve ga ono ga od čega boluje i hrvatsko državno pravo o d n a c i o n a l ne i d r ž a v ne me g a lo m a n i je. D a n i je t a ko, ne bi bi lo n i k a k v i h p r o ble m a d a s e i h r v at sk i n a r o d o t ce p i o d Ju g o s l a v i je n a kon s v o g r e f e r e n du m a i u S a v e z noj sk u p š t i n i, uz sa gla snost svih osta lih na ro da. Ova ko, taj akt ne mo že mo pri zna ti dok se ne iz ve de na legalan način. 46 Prekretna sednica Parlamenta Bosne i Hercegovine održana je 11. i 12. oktobra i t a d a je v i š e ne g o ja s no n a g o v e š te n a mo g u ćnost građan skog ra ta. Po vod za su kob bio je M e mo r a n du m S DA, ko j i s e z a l a g a o z a s u v e r e nu B o s nu i He r ce g o v i nu. O v aj d o k u me nt je oce nio da je kon sti tu ci ja Ju go sla vi je bit no i ne po vrat no pro mi je nje na raz vo jem prethod nih do ga đa ja i da je stvo re no no vo prav no sta nje ko je je zah te va lo re de fi n i s a nje d r - žav nog po lo ža ja Re pu bli ke. U do ku men tu je sa op šte no da će Bosna i Hercegovina nas t a v i t i d a p o d r ž a v a o p s t a n a k j u g o s lo v e n sk e z a je d n i ce n a no v i m, z a s v e p r i h v a t lj i v i m osno va ma; ona će p o d r ž a v a t i i nor m a l no f u n k c i o n i s a nje p o s to je ćih za jed nič kih in sti tucija, ali njeni predstavnici neće p r i s u s t v o v a t i s e d n i c a m a S k u p š t i ne i P r e d s e d n i š t v a S F R J ako na njima ne budu i predstavnici svih republika i pokrajina: Bosna i Hercegovina neće 42 org/content/article/ html 43 I. Lu čič, Bosna i Hercegovina, Politika, 9. oktobar 1991, Politika, 10. oktobar 1991, Isto.

22 22 Kosta Nikolić prihvatiti nikakvo ustavno rješenje buduće ju go slo ven ske za jed ni ce u ko joj ne bi isto vre me no bile i Srbija i Hrvatska. 47 A l i ja I z e t b e g o v i ć je o p t u ž io Sr bi j u z a d e mon t a ž u Ju g o s l a v i je. R a d o v a n K a r a d ž i ć mu je o d g o v o r io s le d e ćim re či ma: Go spo do, ne ma na či na da i u jed nu srp sku ku ću ovako uvedete nezavisnost BiH. Radi se o volji srpskog naroda. Srpski narod neće da osta ne bez države i neće da ostane bez Jugoslavije. Nemam pravo da vas zavaravam da će srp ski na rod p r i h va t i t i i j e d nu m a jo r i z i ra j u ću od lu ku. I z e t b e g o v i ć je za tim re kao da i srp skom na ro du pri zna je pra vo na sa mo o pre de lje nje; Ka ra džić je o d g o v o r io: Od lič no, mi smo se opre di jel i l i, os ta j e m o u Ju g o s l a v i j i. 48 S k u p š t i n a je z a s e d a nje n a s t a v i l a 14. ok to br a k a d a je g l a s o v i m a mu s l i m a n sk i h i hrvatskih poslanika usvojen akt o reafir m a c i j i s u v e r e no s t i B o s ne i He r ce g o v i ne. Nje n i pred stav ni ci po vu če ni su iz ra da sa ve znih or ga na dok se ne po stig ne do go vor svih ju go - s lo v e n sk i h r e p u bl i k a o r e š a v a nj u k r i z e. P r e d s e d n i š t v o i V l a d a d o ne l i s u o d lu k u d a s e r e - gruti i rezervisti više ne upu ću j u u J N A, a i z v r š e n a je i mo bi l i z a c i ja r e z e r v no g s a s t a v a od re da MUP-a; oni su upu će ni pre ma Bo san skoj Gra di ški i Bo san skoj Ko staj ni ci da bi spre čili eventualne sukobe i napade hrvatskih snaga na Bosnu i Hercegovinu. Srp ske vo đe ocenile su da je Bosna i Hercegovina krenula putem Slovenije i Hrvatske, i to na neustavan i nelegalan na čin. Ra do van Ka ra džić je u Skup šti ni re kao da se či t a v a B o s n a i He r ce g o v i n a ne mo ž e o d v o j i t i o d Ju g o s l a v i je: Me ša ju se mno gi pla no vi, po zi va se na ustav i za kon ka da tre ba, a ka da ne tre ba ide se po li tič kim pro kla ma ci ja ma. Jedna od naj fla g ra nt n i j i h s t va r i j e p o k u š aj d a s e p o s t u p c i Hr va t s k e i Sl o ve n i j e s a n k c i o n i š u k a o prav ni. Sa da mi je ja sno za što se u ovom par la men tu čuo aplauz kada su Slovenija i Hrvatska p r o gl a s i l e n e z a v i s n os t. 49 Rat na psi ho za je do mi ni ra la ovom sed ni com par la men ta. Ra do van Ka ra džić izjavljuje: I mo ram da upu tim po ru ku svim po sla ni ci ma. Go spo do, ja vas uvje ra vam, pr vo, kad bi ste i do ni je lo ne što ve če ras, a ne ma te na či na da to do ne se te, jer mi ima mo ustav ni na čin da vas spri je či mo da gla sa te, kad bi ste ne što i do ni je li, to bi bi la bru ka za go spo di na Izet be go vi ća u Ha gu. I to bi bi la bru ka i za ovaj Par la ment u Evro pi i za ove na ro de u Ju go sla vi ji i Evro pi. A po seb no bi bi la va ša bru ka, Hr va ti i Mu sli ma ni ko ji ste oda ni ovoj ide ji, va ša bru ka i vaš do kaz k a k o v i p o š t u j e t e s u ve r e n os t i ra v n o p ra v n os t s r p s k og n a r o d a u B o s n i i He r c e g o v i n i. Ja va s jo š j e d a n p ut m o l i m, n e p r i j e t i m, n e g o m o l i m, d a oz b i lj n o s h va t i t e t u m a če nje po li tič ke vo lje srpskog na ro da ko ju ov dje za stu pa SDS i Srp ski po kret ob no ve, a i po ne ki Sr bin iz dru gih stra naka. Mo lim vas da ozbilj no shva ti te, ovo ni je do bro što vi ra di te. Ovo je put na ko ji vi ho će te da izvedete Bosnu i Hercegovinu, ista ona autostrada pakla i stradanja kojom su pošle Slovenija i Hr vat ska. Ne moj te da mi sli te da ne će te od ve sti Bo snu i Her ce go vi nu u pa kao, a mu sli manski na rod mo žda u ne sta nak, jer mu sli man ski na rod ne mo že da se od bra ni ako bu de rat ov dje. Mo l i m va s, n e k a s u ve l i k e r i j e či. Ve l i k e s i t u a c i j e z a h t i j e va j u ve l i k e r i j eči. Ka ko će te vi spri je čiti da svak sva ko ga ne ubi ja u Bo sni i Her ce go vi ni?. 50 A l i ja I z e t b e g o v i ć je krat ko re kao: Na ma ne ma mje sta u Ju go sla vi ji. 51 Srpski poslanici napustili su Skupštinu, a odluka o nezavisnosti usvojena je u nas t a v k u z a s e d a nja (u p r v i m s a t i m a 15. ok to br a) ko j i m n i je p r e d s e d a v a o M om či lo Kra jiš n i k. P r e d s e d a v a o je p o t p r e d s e d n i k S k u p š t i ne M a r i o fil Lju bić (HDZ). Usvo je ni su Plat- 47 Navedeno prema: M. Tuđman-I. Bilić, Planovi i sporazumi, Navedeno prema: Politika, 13. oktobar 1991, UN, MKSJ, ERN V Transkript govora Radovana Karadžića. 50 Isto. 51 Navedeno prema. Politika, 15. oktobar 1991, 14.

23 Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ f or m a P r e d s e d n i š t v a S R B o s ne i He r ce g o v i ne (auto r i s u bi l i A l i ja I z e t b e g o v i ć i Ejup Ganić) i Me mo ran dum SDA, či ji je autor bio Izet be go vić. Karadžić je za tim dao slede ću iz ja vu: Za i sta, ne smi je mo bi ti dje ca, mo ra mo da se uva ža va mo me đu sob no, da se ne nad mudru je mo. Ne će n a m g e n e ra c i j e t o o p r o s t i t i. Ne s m i j u Sr b i p r e va r i t i Mu s l i m a n e i l i Mu s l i m a n i Srbe. 52 To kom 15. ok to br a d r ž a v no r u ko v o d s t v o B o s ne i He r ce g o v i ne s a s t a lo s e u S a r a je - v u s a g e ne r a lom K a d i je v i ćem i najodgovornijim lič no s t i m a i z S S NO i G e ne r a l š t a b a J N A. I z e t b e g o v i ć je re kao da u Bo sni ne po sto ji pro blem JNA, da voj ska ni je ima la sa Bo snom i He r ce g o v i nom n i k a k v i h p r o ble m a n i u p o g le du ho d a nja, n i ko g a će mo bi l i s a t i, čak tu bi se možda moglo govoriti da li je korektno ponašanje vojske prema vlasti BiH. Izetbegović se ogra dio i od ra ta u Hr vat skoj: Vi ste ov dje bi li kod nas kon cem ju na. Od ta da su se dogo di le krup ne pro mje ne. Na ža lost, naj ve će pro mje ne su bi le ne ga tiv ne. Do šlo je do tog su ko ba, do po vla če nja A r m i j e i z Sl o ve n i j e, d o k o n f r o n ta c i j e A r m i j e s j e d n e s t ra n e i o r u ž a n i h f o r m a c i ja Hrvatske s druge strane. Mi smo onda istakli da u Armiji gledamo faktor zaštite suvereniteta B o s n e i He r c e g o v i n e j e r n e p o s r e d n o p r i j e t o g a i m a l i s m o u p a d p a ra voj n i h j e d i n i c a. Ta d a j e na ma ta kva za šti ta obe ća na. 53 Izet be go vić je po seb no na gla sio da tek iz gla sa ne skup štin ske od lu ke ne zna če odlu k u o ne z a v i s no s t i B o s ne i He r ce g o v i ne i d a s u bi le u f u n k c i j i s t v a r a nja no v e Ju g o s l a v i je u kojoj bi Bosna bila suverena bar onoliko koliko je to Srbija i Hrvatska. Slič no je go vorio i Ejup Ga nić, potpredsednik Predsedništva sukob u Hrvatskoj je sukob rukovodstava Srbije i Hrvatske, odnosno Hrvatske i Srbije u ovom ratu. Traženo je povećanje broja Mu sli ma na u JNA, nji ho vo po sta vlja nje na ključna komandna mesta u Bosni i Hercegovini, kao i ja ča nje voj ne in du stri je u ovoj re pu bli ci ka ko bi se osna žio utje caj i moć ju go slov e n sk i h Mu s l i m a n a u mo g u ćoj bu du ćoj d r ž a v noj z a je d n i c i ko ja bi s e te me lj i l a n a n a če lim a pl a n a I z e t b e g o v i ć- G l i g o r o v o r e or g a n i z a c i j i j u g o s lo v e n sk e z a je d n i ce. Ni ko l a K o lje v i ć i Bi lja na Plav šić p o d r ž a l i s u a r m ij sk i v rh i u p o z o r i l i n a p r o ble m a t i čnost Memoranduma o suverenitetu kojim se srpski narod stavlja u inferioran položaj. 54 I z e t b e g o v i ć je sa op štio da Bo sna i Her ce go vi na ne tre ba da se me ša u je dan rat ko ji mi sma tra mo be smi sle nim ra tom, bez um nim po ko ljem. Re kao je i da se rat mo gao iz be ći, da se po stu pi lo ona ko ka ko smo to mi iz BiH htje li. 55 Ve lj ko K a d i je v i ć je rekao da je JNA jed na od ret kih in sti tu ci ja SFRJ ko ja još uvek eg zi sti ra, kao i da su re zer vi sti prisutni u Bosni zbog izvršenja zadataka u Hrvatskoj. O pitanju opstanka Jugoslavije izjavio je: Kao što re ko smo, kad raz go va ra mo ta ko ka ko je, mi slim da je još uvek pred na ma ključ no p i ta nj e d a s e d a lja t ra n s f o r m a c i ja z e m lj e ura d i b r z o i n e p o l i t i k o m s v r š e n og či na. Jer ako se n a s ta v i p o l i t i k o m s v r š e n og čina, nema govora o tome da ćemo na zelenu granu, nema govora o to me da će mo iz bje ći gra đan ski rat, i to te ški gra đan ski rat ko me se ne vi di kraj. 56 Srpska demokratska stranka je od sredine septembra do početka novembra u s p o s t a v i l a t z v. Sr p sk e auto nom ne obl a s t i (S AO) ko je s u bi le ne z a v i s ne o d ce n t r a l ne v l a - sti. Po sto ja le su sle de će auto nom ne obl a s t i : A uto nom n a r e g i ja K r a j i n a (17 o p š t i n a, s e d i- šte u Ba nja Lu ci), SAO Her ce go vi na (de vet op šti na, se di šte u Tre bi nju), SAO Ro ma nij- 52 Po li ti ka, 16. ok to bar 1991, 1,5. SDS je oce ni la da su SDA i HDZ po ku ša le da iz vr še dr žav ni udar donoseći metodom političkog terora protivustavne odluke kojima su želeli poništiti tradiciju zajedničkog života Srba, Muslimana i Hrvata. ( Politika, 17. oktobar 1991, 5). 53 Navedeno prema: Dokumenti Predsjedništva BiH, Isto, Isto, Isto,

24 24 Kosta Nikolić sko-bir čanska (šest opština, sedište u Sarajevu), SAO Semberija (tri opštine, sedište u Uglje vi ku) i SAO Se ver na Bo sna (de lo vi 17 op šti na, sa se di štem u Do bo ju). Za tim je na s a s t a n k u k lu b a p o s l a n i k a S DS - a d o ne s e n a o d lu k a o f or m i r a nj u o d v o je ne sk u p š t i ne p o d n a z i v om S k u p š t i n a s r p sko g n a r o d a u B o s n i i He r ce g o v i n i, s a c i lje m d a s e z a š t i te s r p sk i i n te r e s i. Nj i m a s u s e p r i d r u ž i l a i d v a p o s l a n i k a Sr p sko g p o k r e t a ob no v e. Is to v r e me no je do ne se na i od lu ka o osta ja nju srp skog na ro da Bo sne i Her ce go vi ne u za jed ničkoj državi Jugoslaviji, sa Srbijom, Crnom Gorom, SAO Krajina, SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem, te dru gim ko ji se za taj osta nak iz ja sne. 57 Ova skupština je 24. oktobra donela odluku o raspisivanju plebiscita srpskog na ro da u BiH na ko me će se od lu čiti o ostajanju u zajednič koj d r ž a v i s a Sr bi jom, C r nom Go rom i srp skim auto nom nim obla sti ma u Hr vat skoj. Srp ski na rod tre ba lo je da se iz jasni o sle de ćem pi ta nju: Da li ste sa gla sni sa od lu kom Skup šti ne srp skog na ro da u Bo sni i Hercegovini od 24. oktobra da srpski narod ostane u zajednič k oj d r ž a v i Ju g o s l a v i j i s a Srbijom, Crnom Gorom, SAO Krajinom, SAO Slavonijom, Baranjom i zapadnim Sremom, te dru gi ma ko ji se za taj osta nak iz ja sne? 58 Re fe ren dum je odr žan 9. i 10. no vem bra. Pre ma po da ci ma SDS-a, ukup no se izjasnilo građana srpske nacionalnosti; za je glasalo a protiv 398 gra đa na (bi lo je i 488 ne va že ćih li sti ća). Gla sa lo je i još gra đa na ko ji ni su srp ske na ci o nal no sti; od njih je za gla sa lo gra đa na. 59 Iz gla sa no je us po sta vlja nje samostalne srpske republike u granicama Bosne i Hercegovine, sa namerom priključe nja ostat ku SFRJ. Vla da u Sa ra je vu ni je pri zna la re zul ta te re fe ren du ma i oce ni la ga je ne u- stavnim i nevažećim. Po sle to ga je stran ka bo san skih Hr va ta 12. no vem bra pro gla si la Hr vat sku za jed - nicu Posavine u Bosanskom Brodu, a 18. novembra u Grudama je proglašena Hrvatska zajednica Herceg Bosna kao politič ka, kul tur na, go spo dar stve na i pod ruč na ce li na. Za njenog prvog predsednika izabran je Mate Boban. U sastav Herceg Bosne ušlo je 30 celovi tih op šti na i 10 de lo va po je di nih op šti na. Srpska skupština je 21. novembra usvojila zaključak o da va nju pu ne po drške JNA u od bra ni za jed nič k e d r ž a v e Ju g o s l a v i je i u s p r o v o đe nj u mo bi l i z a c i je s r p sko g naroda u Bosni i Hercegovini: Po z i va s e s r p s k i n a r o d i os ta l i n a r o d i k o j i ž e l e d a o ču va ju Jugo sla vi ju da se oba ve zno oda zi va ju na voj ne po zi ve. 60 Kako se smirivao sukob u Hrvatskoj, zaoštravala se situacija u Bosni i Hercegovini. Srpsko rukovodstvo bilo je čvr sto u sta vu da se o sud bi ni Bo sne ne će od lu čivati u Hagu, kao i da su dvanaestorica izneverila svoje poče t ne p r i n c i p e ko j i s u z a m i š lje n i k a o pružanje usluga dobre volje. Radovan Karadžić je 5. de cem bra iz ja vio da je u pi ta nju n a me t a nje d i k t a t a i u l t i m a t u m a ko j i s u ne o d o lj i v o p o d s e ća li na ca rin ski rat s po čet ka v e k a i n a d r u g e u l t i m a t u me ko j i s u d o l a z i l i i z au s t r o - g e r m a n sko g kom ple k s a u E v r o p i : Mi pred la že mo da se ju go slo ven ska kri za i nje no re ša va nje vra te u ju go slo ven ske in sti tu ci je. P r e d l a ž e m d a s e z a p o č n e p r o c e s p r i z n a va nja Sl o ve n i j e o d s t ra n e Ju g o s l a v i j e i u p u ćujemo apel da ni ko u sve tu ne pri zna Slo ve ni ju i Hr vat sku dok ih Ju go sla vi ja ne pri zna. 61 Ka ra džić je isto vre me no tra žio i da ot poč nu r a z g o v o r i oko p r e u r eđenja Bosne i Her ce go vi ne na tri na ci o nal ne za jed ni ce (re pu bli ke), jer je SDA zlo u po tre blja va la part- 57 Službeni glasnik srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, 15. januar 1992, Isto, UN, MKSJ Službeni glasnik srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, 15. januar 1992, Politika, 6. decembar 1991, 8.

25 Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ ner stvo, broj nost i moć. U Bo sni i Her ce go vi ni, prema njegovoj oceni, tra ja la je besprimerna borba za vlast i ovladavanje drugima, sudbinom i resursima drugog. To neće d o ne t i d o br o o v oj z e m lj i. K a r a d ž i ć je bio ne z a d o v o lja n p o n a š a nje m A l i je I z e t b e g o v i ća i o d b a c io je o p t u žb e d a Sr bi p r i p r e m a j u n a p a d e: La žu mu sli man ski na rod da Sr bi pri prema ju ne ke na pa de. Mi ne ma mo rat nih ci lje va u Bo sni i Her ce go vi ni, ne ma mo že lju da ne kog ot e ra m o. Mi n e m a m o a m b i c i j u d a z a u z i m a m o t u đe se lo. JNA je oba ve zna da šti ti ju go slo vens k u t e r i t o r i j u i s ve j u g o s l o ve n s k e n a r o d e. Mi n e m a m o s vo j u voj s k u. B e z u m n i c i š i r e l a ž i d a b i z a va d i l i Sr b e i Mu s l i m a n e. 62 Skup šti na srp skog na ro da u Bo sni i Her ce go vi ni, na sed ni ci odr ža noj 11. de cembra 1991, do ne la je pre po ru ku o osni va nju skup šti na op šti na srp skog na ro da u Bo sni i Her ce go vi ni, i to u onim op šti na ma u ko ji ma se pre gla sa va njem na me ću odluke prot i v ne i n te r e s i m a s r p sko g n a r o d a. Te o p š t i ne s a či nja va li bi od bor ni ci SDS-a i dru gi odb or n i c i s r p sk e n a c i o n a l no s t i ko j i d a j u i z ja v u o p r i s t u p a nj u sk u p š t i n i. 63 Na is toj sed ni ci, ova Skup šti na je od armijskog vr ha za tra ži la da JNA svim sred stvi ma ko ja joj sto je na ras po la ga nju bra ni te ri to ri je Bo sne i Her ce go vi ne na ko ji ma je pro ve den ple bi scit srp - skog na ro da i dru gih gra đa na za osta nak u za jed nič koj d r ž a v i Ju g o s l a v i j i k a o s a s t a v n i d e o d r ž a v e Ju g o s l a v i je. 64 Sr p sk a d e mo k r at sk a s t r a n k a t r a ž i l a je p r e g o v o r e o b u du ćnosti Bosne i Hercegovine, uz primedbu da muslimanska i hrvatska strana vrše preglasavanje srpskih poslanika i p o s t a v lja j u no v e u s lo v e k a ko bi s e s i t u a c i ja d a lje z a o š t r i l a. K a r a d ž i ć je po no vio da u Bo sni ne po sto je uslo vi za iz bi ja nje ra ta. Mu sli man ska stra na je uslo vlja va la raz go vo re tri na cionalne zajednice prihvatanjem stava da postoji suverena BiH, a sve su če šći bi l i i n c i d e n t i u gra nič n i m o p š t i n a m a d v e He r ce g o v i ne. 65 Glav ni od bor SDS-a usvo jio je 19. de cem bra uput stvo o or ga ni zo va nju i de lova nju or ga na srp skog na ro da u van red nim okol no sti ma. Re če no je da od re đe ne sna ge u p or no, te me lj no i or g a n i z o v a no d e lu j u n a n a s i l nom i z v o đenju Bosne i Hercegovine iz Ju go sla vi je, pa je bi lo neo p hod no da se raz ra de je din stve ni za da ci u ci lju re a li za ci je ple bisci ta na ko me se srp ski na rod iz ja snio za op sta nak u Ju go sla vi ji. Tre ba lo je uve sti stal no de žur stvo u svim op štin skim od bo ri ma SDS -a, for mi ra ti kri zne šta bo ve, sa zva ti i pro - g l a s i t i sk u p š t i nu s r p sko g n a r o d a u o p š t i n i ko j u s a či nja v a j u o d b or n i c i i z r e d o v a s r p sko g n a r o d a, f or m i r a t i o p š t i n sk e d r ž a v ne or g a ne, p o ja čati fi zičko obezbeđe nje obje ka ta od vital nog zna čaja u opštini, pojača t i i n f or m a t i v no - p r o p a g a nd nu a k t i v no s t, i z v r š i t i p r o ce ne p o t r eb no g br o ja p r i p a d n i k a a k t i v no g i r e z e r v no g s a s t a v a m i l i c i je, Te r i to r i ja l ne o d br a ne i i z v r š i t i nj i ho v u p o p u nu ; i z v r š i t i p r i p r e me z a z a š t i t u d e ce, t r ud n i c a, s t a r i h, b o le s n i h, i n v a l i d a i i z ne mo g l i h o s o b a ; p o p u n i t i r at ne je d i n i ce p o r a z r e z i m a J N A, k a ko lj ud s t v om t a ko i m a te r i ja l n i m s r e d s t v i m a : Zadaci, mjere i druge aktivnosti iz ovog uputstva mogu se pri mje nji va ti is klju či vo po na red bi pred sjed ni ka SDS po za to po seb no utvr đe nom taj nom postup ku. 66 Predsedništvo Bosne i Hercegovine usvojilo je 20. decembra dve odluke, sudbonosne za ovu republiku. Prvo je izabran predsednik, sa novim jednogodišnjim mandatom. Fi kret Ab dić je tra žio da taj iz bor bu de jed no gla san, ali je pre vla dao stav da se pred sednik bi ra ve ćinom glasova, pa je Alija Izetbegović po no vo iza bran na tu funk ci ju, uz pro- 62 Isto. 63 Službeni glasnik srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, 15. januar 1992, UN, MKSJ. 65 Politika, 13. decembar 1991, UN, MKSJ, /83.

26 26 Kosta Nikolić ti vlje nje srp skih čl a no v a P r e d s e d n i š t v a. B i lja n a Pl a v š i ć je go vo ri la da ona i Ko lje vić ni su u v e k bi l i z a d o v olj n i r a d om P r e d s e d n i š t v a, p o s eb no k a d a s u r a z m a t r a n a bi t n a p i t a nja, d a I z e t b e g o v i ć n i je u d o v olj noj me r i z a s t u p a o i n te r e s e s r p sko g n a r o d a i d a t r e b a p r e k i nu t i p r a k s u d a s e on auto m at sk i i z a b e r e. P o d r ž a l a je p r e d lo g d a k a n d i d at b u d e i z r e d a d r u g o g n a r o d a i l i Ju g o s lo v e n. Slič no je g o v o r io i Ni ko l a K o lje v i ć: on ne mo ž e d a p o d r ž i I z e t b e g o v i ća po sle ni za ne u s t a v n i h i ne z a ko n i t i h p o s t u p a nja P r e d s e d n i š t v a. P r e d lo ž io je d a k a n d i d a t i z a o v u f u n k c i j u b u du Ej u p Ga n i ć i Fra njo Bo ras. 67 D r u g a o d lu k a t i c a l a s e p o k r e t a nja p r o ce du r e za sti ca nje ne za vi sno sti Bo sne i Her ce go vi ne. Ali ja Izet be go vić je ob ja snio da je u pi tanju želja da se uspostavi politika ekvidistance i prema Hrvatskoj i prema Srbiji: Ovom pri li kom is tak nu to je da je po treb no, s ob zi rom na vi še na ci o nal ni sa stav sta nov ni štva u Re - pu bli ci, osi gu ra ti da hr vat ski i srp ski na rod ko ji ži vi u Bo sni i Her ce go vi ni ima spe ci jal ne ve ze sa svo jim ma ti ca ma re pu bli ka ma Hr vat skom i Sr bi jom. Za to će se SR Bo sna i Her ce go vi na i ubu du će z a l a g a t i d a s e i z n a đu p u t e v i z a s t va ra nj e n o v i h o b l i k a a s o c i ja c i j e d o s a d a š nj i h j u g o - slo ven skih re pu bli ka. 68 Srpski čla no vi Pred sed ni štva gla sa li su i pro tiv od lu ke da se Ko mi si ji Evrop ske za - jednice uputi zahtev za priznavanje nezavisnosti ove republike. Na jednoj strani govorilo se o hi sto rij skom tre nut ku, a na dru goj da do ku men ti Evrop ske za jed ni ce ne sa dr že p r i n c i p s a mo o p r e d e lje nja n a r o d a v e r i fikovan u među n a r o d no - p r a v n i m d o k u me n t i m a i da o podnošenju zahteva za nezavisnost treba da raspravlja Skupština a ne Predsedništvo. 69 P r e d s e d n i š t v o je u s v o j i lo i o d lu k u d a Sr bi i H r v a t i u B o s n i i He r ce g o v i n i mo g u d a i m a j u s p e c i ja l ne v e z e s a s v o j i m m a t i c a m a i d a bi s to g a bi lo p o t r eb no s t v a r a nje b u du će jugoslovenske zajednice ili asocijacije u kojoj ne bi bilo carina, traženja pasoša, u kojoj bi, p o s v e t sk i m s t a n d a r d i m a, bi le ut v r đe ne ljud ske slo bo de i pra va i pu na na ci o nal na rav noprav nost: Za to će se SR BiH i ubu du će z a l a g a t i d a s e i z n a đu p u t e v i z a s t va ra nj e n o v i h o b l i k a a s o c i ja c i ja d o s a d a š nj i h j u g o s l o ve n s k i h r e p u bl i k a. Ta a s o c i ja c i ja b i m o gl a b i t i s a m o n a ra v n o - p ra v n oj os n o v i, u z p o š t i va nj e vo lj e s va k og n a r o d a i n a p r in c i p i m a d o k u m e n a ta Uj e d i nj e n i h na ro da, Europ ske za jed ni ce i dru gih re le vant nih me đu n a r o d n i h in s t i t u c i ja. 70 Slo bo d a n M i lo še v ić i Fra njo Tuđ man o statusu Bosne i Hercegovine O statusu Bosne i Hercegovine u vreme razbuktavanja državne krize u SFRJ razgo va ra li su Slo bo dan Mi lo še vić, predsednik Srbije, i Franjo Tuđ man, pred sed nik Hr vatske. Ti raz go vo ri po zna ti su kao do go vor o po de li Bo sne i Her ce go vi ne i do sa da je o njima pisano samo na osnovu svedočenja učesnika razgovora. U Sudskoj arhivi Među narod nog kri vič no g s u d a z a bi v š u Ju g o s l a v i j u u H a g u, n a l a z i s e d o k u me nt ko j i p o t v r đuje 67 Navedeno prema: Dokumenti Predsjedništva BiH, Isto. 69 Isto, Isto, 72. Isto ga da na ba nja lučki ogranak SDS-a saopštio je da Bosanska krajina nikada neće pri sta ti na su ve re nu Bo snu i Her ce go vi nu. Ra di slav Vu kić, predsednik Regionalnog odbora SDS Bosanske krajine, izgovorio je sledeće re či: Ukoliko predstavnici SDA i HDZ odluče da zatraže priznavanje nezavisne Bosne i Hercegovine, i mi Srbi ćemo biti prisiljeni da činimo ono što nam jedino preostaje. Predložićemo odmah Skupštini Autonomne regije Bosanske krajine da podnese zahtev Haškoj konferenciji za priznavanje Republike Bosanske krajine ( Politika, 21. decembar 1991, 10).

27 Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ SLOBODAN MILOŠEVIĆ I FRANJO TUĐMAN da su raz go vo ri o po de li Bo sne za i sta vo đe ni, da su na sta vlje ni i da je u njih bi lo uklju čeno i rukovodstvo bosanskih Srba. Sastanak predsednika Srbije i Hrvatske održan je 25. marta godine, ne posred no uoči po če t k a s e r i je s a s t a n a k a p r e d s e d n i k a j u g o s lo v e n sk i h r e p u bl i k a (s u s r e t i š e - sto ri ce ). Slu žbe no je sa op šte no da je sa sta nak odr žan u gra ničnom područ ju dve rep u bl i k e i d a s e r a z g o v a r a lo o to me k a ko e l i m i n i s a t i o p c i je ko je ug r o ž a v a j u i n te r e s e bi lo jed nog, bi lo dru gog na ro da, kao i da se tra že traj na re še nja, uz pu no uva ža va nje isto rijsk i h i n te r e s a n a r o d a. D o g o v o r e no je i d a s e j u g o s lo v e n sk a k r i z a r a z r e š i n aj du ž e z a d v a meseca. Tekst sa op šte nja sa ovog sa stan ka ko ji je preneo Ta njug gla si: Pred pred sto je ći sus r e t š e s t o r i c e p r e ds e dn ik a r ep ubl ik a k o j i će se odr ža ti ove ne de lje, da nas su se u gra nič nom pod ruč j u d ve r ep ubl ik e s as tal i p r e ds e d n i c i r e p u bl i k a Sr b i j e i Hr va t s k e Sl o b o d a n Mi l o š e v i ć i dr Fra njo Tuđ man. U vi še čas o vn o m ra z g o vo r u k o j i s e, k a k o j e s a o p š t e n o, o d n o s i o n a k lj u č- n a p i ta nja p o l it i č ke i eko nom ske kri ze i bu du ći h o d n o s a u Ju g o s l a v i j i, ra z m a t ra n a s u gl a v n a p ita nja s a d r ž in e p r e ds t oj eće g s as ta n k a p r e d s e d n i k a r e p u bl i k a. Up r k os p o z n a t i m ra z l i k a m a u fundamentalnim pitanjima koja se tiču in te re sa re pu bli ka Sr bi je i Hr vat ske, od no sno srp - skog i hr vat skog na ro da, a uzi ma ju ći u ob zir da su od no si iz me đu Sr bi je i Hr vat ske, od no sno srp skog i hr vat skog na ro da, od ključ ne va žno sti za sve u kup nost od no sa, pa i re ša va nje držav no-po li tičke krize, razgovor je vo đen u n a s t o ja nj u d a s e e l i m i n i š u o p c i j e k o j e u g r o ž a va j u int e r e s e b i l o s r ps k og, b il o h rva ts k og n a r o d a u c e l i n i i d a s e t ra ž e t raj n a r e š e nja, u z p u n o u va - ž ava nj e i s t o r ij s k i h int er es a n ar od a ; d a s e ut v r d i v r e m e z a r e š a va nj e p o s t o j e ćih ju go slo ven skih problema, najduže do dva meseca, što će bi ti za jed nič k i p r e d l o ž e n o n a p r e d s t o j e ćem su sre tu pred sed ni ka re pu bli ka; kao i da se, u uslo vi ma pro du blja va nja eko nom ske kri ze, raz mo tre

28 28 Kosta Nikolić re še nja i pred lo zi, po put pred lo ga Pri vred ne ko mo re Ju go sla vi je, o pro me na ma u ra du i sasta vu Sa ve znog iz vr šnog ve ća u pre la znom pe ri o du, u in te re su za šti te ze mlje od eko nom skog ko lap sa. 71 Sa sta nak je odr žan u Ka ra đor đevu, ali to nije javno saopšteno, verovatno da bi s e i z b e g le a s oc ijac ije n a T it a i njeg o v ob r ačun sa hrvatskim rukovodstvom koji se ta ko đe od i grao u Ka ra đor đev u. To je bio p r v i u s e r i j i s u s r e t a M i lo š e v i ć-tuđ man na koji ma se raz go va ra lo o sud bi ni Ju go sla vi je. Ostala je enig ma da li je na pr vom sa sta nak u d o g o v o r e n a p od el a B os ne i He r ce g o v i ne, ako jeste, u kojoj formi, odnosno da li su se dva pred sed ni ka već ta da opre de li la za rat ni ras plet ju go slo ven ske kri ze. Nije do kraja razjašnjeno ni da li je donet zajednički stav prema federalnoj vladi i njenom premijeru. U svakom slučaju Ante Marković je od tada osporavan i iz Zagreba i iz Beograda. Sastanak predsednika Srbije i Hrvatske bio je jedan u nizu sastanaka predsednika jugo slo ven skih republika održanih dok je ta ze mlja po sto ja la još sa mo na pa pi ru. Nji ho - va svr ha bi lo je re de finisanje unutrašnjih odnosa u državi koja je svojim spoljašnjim grani ca ma još uvek bi la deo me đu na rod nog prav nog i po li tičkog poretka. Sastanak je održan dva me se ca na kon što je jugoslovenska javnost gledala tajno snimljen film Uprave bezbednosti Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu o naoružavanju hrvatskih snaga u kome je učestvovao genera Špe ge lj, i na kon što je hr vat ski pred sed nik pi smu predsed ni ku SAD Džor džu Bu šu ocenio da po sto ji opa snost od ka ta stro fe u Ju go sla vi ji ko ju pri pre ma ju JNA i mark si stičk i ko mu n i s t S lo b o d a n M i lo š e v i ć. 72 Sastanak u Karađor đe v u o d rž a n je nep os r e dno p os le s ukob a h rv atsk e p ol ic ije s a pobunjenim Srbima u Pakracu, dve nedelje posle velikih demonstracija opozicije u Beo gra du i samo desetak dana posle poznate sednice Predsedništva SFRJ ( mart) na ko joj je g e ne r a l Ve lj ko K a d i je v i ć, čel ni čo v e k J N A, p o d r ž a n o d B o r i s a v a Jo v i ća, pred sedni ka Pred sed ni štva SFRJ, tra žio uvo đenje vanrednog stanja. Sastanak je održan na inicijativu hrvatske strane, a posrednici su bili Stjepan Mesić i Bo ri sav Jo vić. Tekst ovog sa op šte nja pre ne li su svi ju go slo ven ski me di ji, a za ni mlji vo je da je sa ra jev sko Oslo bo đe nje pi sa lo da je sa sta nak bio ta jan. Isto ga da na ka da je sao p š te nje ob ja v lje no, s a s t a n a k d v a p r e d s e d n i k a z a ag e n c i j u A s s o c i a ted Press komentari sao je Stje pan Me sić. On je re kao da će ju go slo ven ski li de ri naj ka sni je do 15. ma ja (ka da je t r e b a lo d a b u d e i z v r š e n a s me n a u P r e d s e d n i š t v u S F R J) p o s t i ći do go vor o bu dućnosti ze mlje, ali i da se po sle sa stan ka Mi lo še vić-tuđ m a n f e d e r a l n i p r e m i je r M a r ko v i ć na la zi pod pri ti skom. 73 I to je bi lo sve, o sa dr ži ni dogovora ni ko ni je bio spre man da go vo ri. Pr ve in for ma ci je ko je su pro bi le zid ću ta nja bi le su spek ta ku lar ne za ta da šnju io - n a ko p r e g r e ja nu j u g o s lo v e n sk u ja v no s t. D o m i n a n t a n ut i s a k bi lo je i z ne n a đe nje sa stankom ko ji je re dov no ozna čavan kao tajni, proteklim u prijateljskoj atmosferi, dva do tada nepomirljiva protivnika. Oštre reakcije uputio je i Milan Kučan, jer je očigledno bio za o bi đe n u d o no š e nj u ne k i h v e o m a v a ž n i h o d lu k a. 74 U pr vom pla nu bi lo je pi ta nje da li je d o g o v o r e n a s me n a p r e m i je r a M a r ko v i ća, od no sno da li je hr vat ski pred sed nik pri stao na ru še nje SIV-a a srp ski se sa gla sio da Hr vat ska, u skla du sa svo jim Usta vom, re ši pro blem Krajine. Na osnovu re če ni ce iz sa op šte nja da će s e r a z mo t r i t i p r e d lo z i P r i v r e d ne ko mo - re Jugoslavije o promenama u radu i sastavu SIV-a kako bi se izbegao ekonomski kolaps 71 Navedeno prema: Politika, 26. mart 1991, Navedeno prema: Ivo Lučić, Karađor đevo: politič ki mit ili do go vor? Časopis za suvremenu povijest, 1/2003, I. Lu čić, Karađor đevo, Bor ba, 27. mart 1991, 1.

29 Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ ze mlje, pret po sta vlja lo se i da će na Mar ko vi ćevo mesto doći Dag mar Šu ster, pred sed nik P r i v r e d ne ko mo r e Ju g o s l a v i je. Iz ne na đe n a je bi l a i h r v at sk a ja v no s t, ko ja o v o g a p u t a n i je mo g l a d a d o bi je a p s o - lut no n i je d nu i n f or m a c i j u o o v om s a s t a n k u, š to je bi lo p r i l i č no i z ne n a đenje jer hrvatski pred sed nik do ta da ni je od bi jao me di je: Čak je, ka ko smo upo zo re ni, dr Tuđ man bio ne u- običajeno šutljiv i škrt prema svojim suradnicima. I za najbliže suradnike za sada je tajna što su toč no d o g o v o r i l i, d a l i s u š to t r a m p i l i i n a čiju štetu gospoda Tuđman i Milošević. 75 O n i ko j i s u s a d o z om o p t i m i z m a p o s m a t r a l i o v aj s a m i t, i z v o d i l i s u a n a lo g i j u s a s p o r a z u- mom Cvetković-Ma ček iz i oče ki va li da će ovaj su sret ozna či ti pro ces de fi ni tiv nog smirenja srpsko-hrvatskih tenzija. Voren Zimerman piše da mu je Borisav Jović kra jem mar ta re kao: Bo sna mo ra da bu de po de lje na iz me đu Sr bi je i Hr vat ske. Do dao je, kao da čini veliki ustupak: Na rav no, Mu sli ma ni mo gu da bi ra ju gde že le da ži ve. 76 P r e m a n a k n a d noj i z ja v i M i l a n a B a bi ća is tra ži te lji ma u Ha gu, u mar tu 1991, najv e r o v at n i je p o s le o v o g s a s t a n k a M i lo š e v i ća i Tuđmana, znatno je bilo poljuljano njegovo po ve re nje u pred sed ni ka Sr bi je. Mi lo še vić mu je, na vod no, na kar ti po ka zao pred log zap a d ne g r a n i ce no v e s r p sk e d r ž a v e o ko joj s u s e, k a ko s a m r a z u me o, d o g o v o r i l i M i lo š e v i ć i Tuđ man. Ta gra ni ca išla je kroz Bo snu i Her ce go vi nu. Mi lan Ba bić je bio za pre pa šćen je r je to bi lo s u p r o t no i n te r e s i m a S AO K r a j i ne i s v e mu š to m i je M i lo š e v i ć r a n i je g o v o r io o to me ka ko će ih za šti ti. 77 M i lo š e v i ć i Tuđ man po no vo su se sa sta li 15. apri la u Ti kve šu (Ba ra nja). U sa opš te nj u i z k a bi ne t a p r e d s e d n i k a R e p u bl i k e H r v at sk e r e če no je sle de će: U ponedjeljak je u gra nič nom pod ruč ju dvi ju re pu bli ka vo đen razgovor izme đu pred sjed ni ka Re pu bli ke Hrvat ske dr Fra nje Tuđ m a n a i p r e d s j e d n i k a R e p u bl i k e Sr b i j e Sl o b o d a n a Mi l o š e v i ća. Raz mat ra n a s u p i ta nja j u g o s l a ve n s k e d r ž a v n o - p o l i t i č ke kri ze, kao i pro ble mi u od no si ma iz me đu d v i j e r e p u bl i k e. R a z m i j e nj e n a s u gl e d i š ta o r e z u l ta t i m a ra d a z a j e d n i č ke gru pe stručnjaka ko je su for mi ra li pred sjed ni ci u ci lju pro na la že nja rje še nja za otvo re na pi ta nja u hr vat sko - s r p s k i m o d n o s i m a i o d n o s i m a d v i j u r e p u bl i k a. U p r o c e s u m ir n og i d e m o k ra t s k og ra z r j e š e - nja ju go sla ven ske dr žav no-prav ne kri ze, ko ji uklju ču je i pro ved bu re fe ren du ma, dva su se p r e d s j e d n i k a s l o ž i l a u o c i j e n i d a s e u t o m e m o ra os i g u ra t i p o š t i va nj e in t e r e s a h r va t s k og i srp skog na ro da u ci je li ni i iz bje ga va nje sva kog ob li ka upo tre be si le. Dva su pred sjed ni ka sugla sna da se na sta ve me đu s o b n i ra z g o vo r i, k a o i ra z g o vo r i n a ra z i n i z a j e d n i č kih eks pert nih gru pa, a po kre nu li su i ini ci ja ti vu za raz go vo re iz me đu de le ga ci ja Sa bo ra Re pu bli ke Hr vatske i Na rod ne skup šti ne Re pu bli ke Sr bi je. 78 To je bio p o v o d z a no v e i n f or m a c i je i n a g a đa nja o to me da li su i šta su srp ski i hrvat ski pred sed nik do go vo ri li još na pr vom sa stan ku u Ka ra đor đevu. Pouzdane informa ci je go vo ri le su da su Mi lo še vić i Tuđ man po sti gli pre ci zne do go vo re na ba zi uza jam - n i h u s t u p a k a. Na v o d i lo s e d a s u s e on i p r v o d o g o v o r i l i d a Ju g o s l a v i ja ne mo r a p o s to ja t i, što je bio ustu pak Mi lo še vi ća Tuđmanu; dogovoreno je, navodno, i da svi Srbi moraju da ži ve u jed noj dr ža vi, što bi tre ba lo da bu de ustu pak Tuđ ma na Mi lo še vi ću. U cilju realizova nja ove dve ključne tač k e d o g o v o r a, r a z g o v a r a lo s e i o g r a n i c a m a : z a p a d n a He r ce g o - vina pripala bi Hrvatskoj, a Kninska krajina Bosni i Hercegovini. 75 Isto, Voren Zimerman, Poreklo jedne katastrofe. Jugoslavija i njeni rušitelji, Be o grad, 2003, Jović je u ka sni jim jav nim is tu pi ma ne gi rao da se u Ka ra đor đevu razgovaralo o podeli Bosne i tvrdio je da je tema bila smena premijera Markovića. 77 UN, MKSJ, IT Iz ja va Mi la na Ba bi ća od 22. ja nu a ra Navedeno prema: Ivo Lučić, Karađor đevo,

30 30 Kosta Nikolić Sa op šta va lo se i da je Mi lo še vić ra ni je po nu dio Izet be go vi ću da Bo sna i Her ce gov i n a o s t a ne u Ju g o s l a v i j i b e z ob z i r a n a o t ce plje nje bi lo ko je r e p u bl i k e. U tom s lu čaju bile bi g a r a n to v a ne i g r a n i ce i s t a t u s f e d e r a l ne je d i n i ce (g u bi t a k z a p a d ne He r ce g o v i ne B o s n a bi n a d ok n a d i l a d o bi ja nje m K n i n sk e k r a j i ne). U toj Ju g o s l a v i j i Mu s l i m a n i bi bi l i d r u g i na rod po broj no sti, pa bi ima li i zna tan po li tič k i ut i c aj i p o z i c i je u v l a s t i. Mu s l i m a n i m a je na vod no nu đe no me s to p r e d s e d n i k a v l a d e i l i p o t p r e d s e d n i k a d r ž a v e. I z e t b e g o v i ć je o v a k v u p o nu du o d m a h o d b a c io. Z a to je u K a r a đor đe vu Tuđ man obe ćao da ne će pra vi ti smet nje po ve zi va nju knin ske re gi je i se ve ro i stoč ne Bo sne pre ko po ja sa srp skih te ri to - ri ja u Bo sni i Her ce go vi ni, da bi se svi de lo vi na kra ju pri po ji li Sr bi ji. Isto bi ura di la i istoč na Her ce go vi na, a i Sa ra je vo je tre ba lo da bu de po de lje no. 79 U B e o g r a d je 2 9. m a ja d o p u to v a l a v i s o k a m i s i ja e v r o p sk e d v a n a e s to r i ce u p o k u š a j u d a p o mo g ne r a z r e š e nj u p o l i t i č k e k r i z e. D e le g a c i j u E v r o p sk e z a je d n i ce p r e d v o - d i l i s u Ž a k S a n te r, p r e d s e d a v a j u ći Zajednice, i Žak Delor, predsednik Izvršne komisije. Pr vo ga da na po se te raz go va ra li su sa fe de ral nim zva nič ni ci ma, a 30. ma ja i sa re pu bličkim li de ri ma. Tom pri li kom Ali ja Izet be go vić i K i r o G l i g o r o v, p r e d s e d n i k M a k e d o n i je, pre da li su tekst svog pred lo ga o pre u re đenju Jugoslavije. 80 Taj pred log po znat je kao Plat for ma o bu du ćoj ju go slo ven skoj za jed ni ci. Plan Izet bego vić- G l i g o r o v je p o p r i n c i p u p r e d v i đao asimetrič nu f e d e r a c i j u : Sr bi ja i C r n a G o r a bi le bi sre di šte fe de ra ci je (ili kon fe de ra ci je), BiH i Ma ke do ni ja po lu sa mo stal ne, ali kon - stitutivne republike, a Hrvatska i Slovenija onoliko suverene i autonomne unutar konf e d e r a c i je ko l i ko s u s m a t r a le p o t r eb n i m. I z e t b e g o v i ć i Gli go rov su ve ro va li da će na ovaj na či n i ž e lja Sr b a z a je d i n s t v e nom d r ž a v om i te ž nje S lo v e n a c a i H r v a t a z a s u v e r e n i te tom bi t i z a d o v o lje ne. 81 Ali ja Izet be go vić je Plat for mu u jav no sti pred sta vio 4. ju na, uz na po me nu da nije optimista pred predstoje ći, po sled nji su sret še sto ri ce. Sma trao je ipak da Plat forma pruža izvesne moguć no sti za kon struk tiv ne raz go vo re jer u naj bit ni jim pi ta nji ma i s p u nja v a z a h te v e i s to č nog i za pad nog de la ze mlje. Plat for ma je pri hva ti la prin cip države i kontinuitet Jugoslavije, što je želela Srbija, ali je ostala i na nače li ma su ve re no - sti republika, što je traženo u Sloveniji i Hrvatskoj: To su dva naj spor ni ja pi ta nja, ali se to dvo je da spo ji ti. Ima mo si tu a ci ju u ko joj po sto je re pu bli ke sa prav nom, ustav nom su ve re no - šću priznatom Ustavom Jugoslavije i ustavima samih republika. Postoji faktič k a s u ve r e n os t k o ja s e ogl e d a u p o n a š a nj u t i h r e p u bl i k a k a o s u ve r e n i h d e l o va Ju g o s l a v i j e. To j e n e š t o u če mu je uči njen isto rij ski ko rak na pred i ne mo že se ići n a z a d. St va ra m o j e d nu t vo r e v i nu k o ja j e s t e d r ž a va. U t o m e j e b it n a ra z l i k a i z m e đu slovenač ko-hr vat skog kon cep ta i onog ko ji se nu di u Plat for mi, jer mi tvo re vi ni ko ja će n a s ta t i d o g o vo r o m p r i z n a j e m o k a ra k t e r d r ž a ve u p ra v n o m i fak tičkom smislu, pošto joj stavljamo u kompetenciju či tav niz va žnih po slo va. To se po seb no od no si na ustav no ure đe nje u pri vred nom pro sto ru, si ste mi ma ljud skih pra va i pra va ma nji- 79 Na ve de no pre ma: Bor ba, 16. april 1991, Po li ti ka, 31. maj 1991, U Srbiji je odmah zauzet oštar kurs prema ovom planu. Politika je 2. juna pisala da je taj plan, slu čajno ili namerno protiv interesa Srbije i da je prvo predstavljen strancima; kao nelogičan ocenjen je pokušaj da se izmire sve jugoslovenske suprotstavljene činjenice ; u pitanju je bio politički očaj dva predsednika zbog najavljenog otcepljenja Hrvatske i Slovenije. Najnegativnije strane plana bile su priznavanje majorizacije samo na nivou republika, kao i stav da pravo na otcepljenje imaju samo narodi u republikama a ne ceo jedan narod u jugoslovenskoj zajednici: Sastavljači ma ove plat for me bi lo je ja sno da će ovim pred lo gom u naj ve ćoj me ri bi ti po gođeni interesi srpskog naroda koji je i najbrojniji i najrasprostranjeniji u Jugoslaviji.

31 Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ na, do me nu od bra ne i ino stra nih po slo va. Ja čak vje ru jem da će se ona i zvati Jugoslavija i da tu ne će bi ti mno go pro ble ma. 82 Platforma je proistekla iz uverenja dvojice predsednika da bi insistiranje na držav no - prav noj for mi Ju go sla vi je kao sa ve zne dr ža ve u ko joj se ne bi po la zi lo od su ve re - no s t i r e p u bl i k a mo g lo v o d i t i d e fi n i t i v nom r a s p a du Ju g o s l a v i je. I z e t b e g o v i ć i Gli go rov su n a g l a š a v a l i d a s e mo r a v o d i t i r a ču na o re al nom sta nju, od no sno, o sa da šnjoj ustav noj i fak tič koj p o z i c i j i r e p u bl i k a k a o d r ž a v a. Z a to s e j u g o s lo v e n sk a z a je d n i c a mo g l a s a ču vati jedino putem njenog preure đe nja u Za jed ni cu ju go slo ven skih re pu bli ka (Sa vez ju go - s lo v e n sk i h r e p u bl i k a, S a v e z j u g o s lo v e n sk i h d r ž a v a). Z a m i š lje n a z a je d n i c a t r e b a lo je d a za dr ži svoj me đu n a r o d no - p r a v n i kon t i nu i te t i s u bje k t i v i te t ; o s t a l a bi čl a n i c a s v i h p o s to - je ći h or g a n i z a c i ja u ko j i m a s e v e ć n a l a z i. D r ž a v e - čl a n i ce ko je b u du či ni le za jed ni cu, tako đe bi ima le me đunarodno-pravni subjektivitet u skladu sa priznatim među na rod nim p r a v i m a. I z e t b e g o v i ć je na kraju rekao da ako bude dobre volje, jugoslovenska zajednica će se odr ža ti. O v aj p r e d lo g bio je p r e d me t r a z g o v o r a n a š e s tom s a m i t u š e s to r i ce, o d r ž a nom 6. ju na u Stoj če v c u ko d S a r a je v a. 83 Sa ovog sa stan ka iz da to je sa mo slu žbe no sa op štenje p r e d s e d n i c i s u s e d o g o v o r i l i d a s v a o t v o r e n a p i t a nja t r e b a r e š a v a t i s p o r a z u m no, m i r o lj u bi v i m p u te m, n a d e mo k r at sk i n a čin i u in te re su svih. 84 Ne po sred no pre po čet ka sa stan ka, Mi lo še vić je cr no gor skom pred sed ni ku Mo mi ru Bu la to vi ću re kao da je Platfor ma zbr kan i kon fu zan do ku ment, da je on ne će prihvatiti i izrazio oče ki va nje da i ja to isto ura dim. 85 B u l a to v i ć je n a k n a d no p i s a o d a je p o d r ž a o Pl at f or mu je r je z a g o v a r a l a le g a l i z a m, pa su fe de ral ni ele men ti ( ko ji na ma od go va ra ju ) mo gli od mah da se pri me ne, a kon fe - d e r a l n i s u bi l i u z o n i ko j u je te k t r e b a lo d o g o v a r a t i ; p r e d lo g je s a d r ž a v a o i r o ko v e z a p r i- me nu (jed na do pet go di na), što je Sr bi ji i Cr noj Go ri po seb no od go va ra lo, jer se na taj na či n o d l a g a l a r e a l i z a c i ja v e ć d o ne s e n i h o d lu k a o ne z a v i s no s t i, k a o i s u ko bi ko j i s u v i s i- li u va zdu hu. Cr no gor ski pred sed nik je sma trao da je Plat for mu tre ba lo pri hva ti ti zbog lo c i r a nja k r i v i ce : U ova ko uža re noj po li tič koj at mos fe ri, ko od bi je kom pro mi s, bi će ozna čen kriv cem za sve i sva šta. 86 M i lo š e v i ć je, na vod no, po dr žao tu ide ju, kao do bru osno vu za da lji rad, ali sa mo iz tak tič kih raz lo ga da bi Tuđ m a n p o v u k a o s v o j u p r e t ho d no d a t u s a g l a s no s t. Ni je p o - mo g lo n i u p o z o r e nje A l i je I z e t b e g o v i ća, on a ko k a ko g a p r e no s i M o m i r B u l a to v i ć: Ko li ko m o g u d a p r o c i j e n i m, s ve d r u g e a l t e r n a t i ve os i m k o m p r o m i s a, vo d e u n e i z v j e s n os t k o ja će traja t i n e k o l i k o g o d i n a n a o v i m p r o s t o r i m a i m i s l i m d a n i k o n i j e u s ta nj u d a p r o c i j e n i k a k a v b i bio is hod sve ga to ga. Ali, jed na je stvar si gur na, da bi ušli u fa zu ne iz vje sno sti u Ju go sla vi ji, na ovim te re ni ma, i s ob zi rom da je svi jet na o ru žan, na ža lost, do šli bi u si tu a ci ju oru ža nih konfrontacija. Krajnje je vrijeme da takav trend zaustavimo. A on će se, naj vje ro vat ni je, dogo di ti Navedeno prema: Politika, 5. jun 1991, U SDS-u Bo sne i Her ce go vi ne od mah su oce ni li da je u pi ta nju raz bi jačka platforma. Radovan Karadžić je izjavio da predsednici jugoslovenskih republika treba da se dogovore kako da se mir nim pu tem i na usta van na čin omo gu ći otcepljenje od Jugoslavije onima koji to žele. ( Bor ba, 6. jun 1991, 3). 84 Bor ba, 7. jun 1991, Momir Bulatović, Pravila ćutanja, Be o grad, 2004, Isto. 87 Isto,

32 32 Kosta Nikolić Uobi ča je na kon fe ren ci ja za štam pu je iz o sta la, što je bio vi še ne go ja san po ka za - te lj d a s u r a z g o v o r i z a v r š e n i b e z i k a k v o g d o g o v o r a. M e d i j i m a s e obr a t io A l i ja I z e t b e g o v i ć i sa op štio već uobi ča je ne f r a z e. Je d i no je d o g o v o r e n t r oj n i s a s t a n a k M i lo š e v i ć-tuđ man- I z e t b e g o v i ć. M i lo š e v i ć se tokom boravka u Sarajevu sastao i sa rukovodstvom SDS-a. 88 P o s le s a s t a n k a u S a r a je v u M i lo š e v i ć je bio u me r e n i o p t i m i s t a k a ko je i z ja v io z a Te le vi zi ju Be o grad. Očekivao je dogovor na relaciji Beograd-Sarajevo-Zagreb, ali je i ovog a p u t a p o no v io d a Ju g o s l a v i ja mo ž e d a b u d e or g a n i z o v a n a s a mo k a o je d n a d r ž a v a. R a z g o v o r i s u mo g l i d a b u du n a s t a v lje n i u kon s t r u k t i v nom p r a v c u s a mo a ko s e i s p u n i osnov ni zah tev Be o gra da da svi Sr bi ži ve u jed noj dr ža vi. 89 Ne što ve ći op ti mi sta bio je M o m i r B u l a to v i ć on je i z ja v io d a p o d r ž a v a pl a n I z e t b e g o v i ć-gli go rov: Po nu đe na form u l a o s u ve r e n i m r e p u bl i k a m a k o j e s a či nja va j u j u g o s l o ve n s k u d r ž a v nu z a j e d n i c u ok o k o j e smo se sa gla si li da bu de osno va za tra že nje re še nja, ne sa mo da je stvar re al no sti, već je i na tra gu do mi nant nih evrop skih tren do va. 90 Po sled nji sa sta nak pred sed ni ka ju go slo ven skih re pu bli ka po tvr dio je ono što se zna lo i pre nji ho vog pr vog sa stan ka kod ključ n i h a k te r a (S lo v e n i ja, H r v at sk a, Sr bi ja) ni je po sto ja la sprem nost da se pu tem me đu sob nih ustu pa ka pro na đe za sve pri hva tljiv o r e š e nje. S e r i jom p r e g o v o r a p o t v r đe na su i pro du blje na ne sla ga nja na ci o nal nih vo đa oko te me lj n i h p i t a nja d r ž a v ne k r i z e: 1) d a l i s u n a r o d i i l i r e p u bl i k e no s i o c i s u v e r e n i te t a i od lu čivanja o pravu na samoopredeljenje (do otcepljenja); 2) da li su unutrašnje grani- 88 Po li ti ka, 7. jun 1991, Po li ti ka, 8. jun 1991, Isto, 8. BOSANSKA KARTOGRAFIJA

33 Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ ce ad mi ni stra tiv ne, pa pre ma to me i pro men lji ve, ili su one dr žav ne, sa mim tim i ne prome n lj i v e; 3) d a l i je s e ce s i ja (r a z d r u ž i v a nje) s u v e r e no p r a v o i l i je on a mo g u ća sa mo uz sa gla snost svih čl a n i c a f e d e r a c i je. Tr oj n i s u s r e t M i lo š e v i ć-tuđ m a n -I z e t b e g o v i ć odr žan je 12. ju na u Spli tu. Pret hodno su se 11. ju na sa sta li Mi lo še vić, Borisav Jović, Ra do van Ka ra džić i Do bri ca Ćo sić da do go vo re tak ti ku ko ju će p r i me n i t i M i lo š e v i ć: Mno gi oče ku ju da će se razgovarati o pode li Bo sne i Her ce go vi ne i stva ra nju mu sli man ske mi ni dr ža ve. Oce nje no je da se tre ba stro go dr ža ti na ših prin ci pi jel nih sta vo va : mi že li mo očuvanje Jugoslavije, u okviru toga Bosne i Herce go vi ne, ne tra ži mo ni či j u p o d e l u, n i t i ve l i k u Sr b i j u, a l i n e će mo do zvo li ti da se srp ski na rod s i l o m i z vo d i i z Ju g o s l a v i j e. R a d e ći na razbijanju i rasturanju Jugoslavije, Hrvatska i BiH sam o ra d e n a s t va ra nj u Ve l i k e Sr b i j e. Vr e m e ra d i z a n a s, a nj i h o va, n a r o či t o h r va t s k a, p o l i t i k a postaje nervozna. Svaki njen potez može biti pogrešan i u našu korist. 91 Uprkos svim javnim porukama, Miloševi će v a p o l i t i k a o s t a l a je v e r n a n a c i o n a l nom n a r a t i v u, p a je I z e t b e g o v i ć u Splitu odbio razgovor o kantonizaciji Bosne i Hercegovine jer bi to bio uvod u nje nu po de lu: O to me se sa mnom ne mo že raz go va ra ti. 92 Ame rič ki am ba sa dor Vo ren Zi mer man pi še da mu je hr vat ski pred sed nik 13. ju na re kao da je te ma sastanka u Splitu bila podela Bosne i Hercegovine. 93 P r e t p o s t a v k e o d o g o v o r u s r p sko g i h r v at sko g p r e d s e d n i k a o p o d e l i B o s ne i He r ce - go vi ne do bi le su na sna zi ka da je po čeo hrvatsko-muslimanski rat u Bosni i Hercegovini. Tada je izgledalo da je poče l a kon k r e t n a r e a l i z a c i ja d o g o v o r a. O radu srpsko-hrvatskih ekspertskih grupa tokom prva je u javnosti pisala Smilja Avramov, ali ona nije direktno govorila o sastanku u Karađor đe vu: Pred sed ni ci dve ju re pu bli ka, Tuđman i Milošević, pred u ze li su još je dan ko rak, ali ovo ga pu ta neo fi ci jel ne p r i r o d e. O f o r m i l i s u d va t i m a s a c i lj e m d a s ve s t ra n o ra z m o t r e p o l i t i č ke, eko nom ske, ustav noprav ne i me đu n a r o d n o - p ra v n e p o s l e d i c e d e z in t e g ra c i j e Ju g o s l a v i j e, i k r oz t u p r i z m u p o t ra ž e r e š e nja. Ve r o va t n o j e d a j e o d l u k a o t o m e d o n e ta n a s a s ta n k u d va l i d e ra u K a rađor đe vu mar ta ali o toku i rezultatima tih razgovora grupa nije obaveštena. [...] Dva ključ na pro ble ma i z b i l a s u n a p o v r š i nu t o k o m d u g e o p š t e d i s k u s i j e : p r o bl e m g ra n i c a i p r o bl e m d r ž a v n o - p ra v n og kontinuiteta. Kada smo se konačno složili da o ovim problemima otpoč ne mo sa svim kon kret nu d i s k u s i j u, n a ba z i d o k u m e n a ta i e t n o k a ra ta, h r va t s k a s t ra n a j e p r e k i nu l a p r e g o vo r e k ra j e m aprila godine. 94 Enigmu o podeli Bosne razjasnio je Stjepan Mesić, poslednji predsednik Predsedništva SFRJ. On je, kao zaštićeni svedok, u periodu od 16. do 19. marta svedočio pred Tribunalom u Hagu o početku rata između Hrvata i Muslimana. Ta da je po sta lo ja sno da je glav ni cilj se ri je sa sta na ka Mi lo še vi ća i Tuđ ma na bi la po de la Bo sne i Her - ce g o v i ne. O d g o v a r a j u ći na pi ta nje šta zna o su sre tu u Ka ra đor đe vu, Me sić, ko ji ni je bio na sa stan ku, opi sao je ka ko je do su sre ta do šlo: Sr p s k o s ta n o v n i š t vo s e n a o r u ž a va l o i z s k l a - di šta JNA. Re kao sam Bo ri Jo vi ću d a i m a m o t u in f o r m a c i j u, d a j e ta k va p o l i t i k a d e l a Sr ba iz Hr vat ske, kao i Sr ba u ce li ni, sa mo u bi lač ka i da bi u ne kom sle de ćem s u k o b u o n i i z g u b i l i 91 Borisav Jović, Poslednji dani SFRJ. Izvodi iz dnevnika, Be o grad, 1995, Po li ti ka, 13. jun 1991, V. Zimerman, Poreklo jedne katastrofe, Smilja Avramov, Postherojski rat Zapada protiv Jugoslavije, Ve ter nik, 1997,

34 34 Kosta Nikolić naj vi še, jer se 10% srp skog sta nov ni štva ne bi mo glo od u pre ti onom od 90%, jer bi se on da i Hr va t i n a o r u ž a l i i u s l e d i l a b i k a ta s t r o fa, a t o b i n aj v i š e š t e t i l o Sr b i m a. Up i ta o s a m i h š ta ž e - l e. R e k a o j e d a n i s u z a in t e r e s o va n i z a Sr b e u Hr va t s k oj, d a s u o n i n a š i g ra đa ni, da s nji ma mo že mo uči ni ti šta god ho će mo i da ta ko đe n i s u z a in t e r e s o va n i z a h r va t s k u t e r i t o r i j u, d a j e t o t e r i t o r i ja h r va t s k e d r ž a ve. R e k a o s a m : Šta vas da kle, za ni ma? O d g o vo r i o j e d a i h z a n i m a Sr bi ja i 66% Bo sne. Re kao je da je to bi la Sr bi ja i da će to i osta ti Sr bi ja. Bu du ći da ih ni je zani ma la Hr vat ska, tj. hr vat ska te ri to ri ja, ni Sr bi u Hr vat skoj, re kao sam: Za što ne sed ne mo za sto? Za što ne po ku ša mo da iz beg ne mo rat? Lju di su na o ru ža ni i sve i sva šta bi mo glo d a b u k ne. Ne m a p o t r e b e p r o l i v a t i k r v a ko mo ž e mo d a s e d ne mo i r e š i mo s t v a r i z a s to lom. Re kao je da se sla že, ali da mo ra da raz go va ra sa Slo bo da nom Mi lo še vi ćem. Re kao sam da ću razgovarati s Tuđ ma nom i još sam re kao: Za što nas četvorica ne sednemo za sto i vidimo koji su problemi Srba u Hrvatskoj tako da možemo rešiti stvari bez ikakvog oružanog suko ba, kad za to ima mo pri li ku? S ob zi rom na to što se Slo bo dan Mi lo še vić slo žio sa sa stankom i re kao da se mo že mo su sre sti bi lo gde, u ze mlji ili ino stran stvu, oti šao sam u Za greb i razgovarao sa Franjom Tuđ ma nom i re kao ka ko njih dvo ji ca pri sta ju i pri sta je li i on da svi mi sed ne mo za sto. Re kao je da pri sta je. Za tim sam oče ki vao po ziv da vi dim ka da bi smo mo gli upri li či ti taj su sret. Ipak, Tuđ man nam je u jed nom tre nut ku re kao da će u Ka ra đor đe vo oti ći sam, da že li da vi di šta oni ho će. Pri go vo rio sam na Ka ra đor đe vo, jer je ta mo Ti to odr žao 21. sjed ni cu Ko mu ni stič ke par ti je i ta mo je slo mlje no hr vat sko pro lje će, ta ko da sam re kao: Ne bi smo smje li ići na to mje sto jer ga ima mo u lo šim uspo me na ma. Re kao je ka ko ni je bit no gdje se su sre ćemo, važnije je otkriti šta žele. Tuđ man se vra tio iz Ka ra đor đe va tog istog da na i rekao nam da nas ar mi ja ne će na pa sti, da za to ima jem stvo Velj ka Ka di je vi ća i od Mi lo še vi ća, i da će Bosna teško preživjeti, da mi možemo posti ći g ra n i c e Ba n o v i n e Hr va t s k e. Tu đ man je još r e k a o k a k o j e Mi l o š e v i ć na či nio ve li ko du šan gest da Hr vat ska mo že uze ti Ca zin, Kla du šu i Bihać, jer je to bi la tzv. tur ska Hr vat ska i Sr bi ma ni je po treb na. [...] Poslije Karađor đeva, Hrvoje Šarinić, pred stoj nik Tuđ ma no va ure da, po če o j e o d l a z i t i u B e o g ra d, a Sm i lja Av ra m o v, Mi l o š e - vi će va s a v j e t n i c a, d o š l a j e u Za g r e b. Mi s l i m d a j e t o b i l o ra d i ra z ra d e p o j e d i n o s t i s a s a s ta n k a u Ka ra đor đe vu, što je bi lo ne lo gič no jer smo bi li za ra će ni. Po sli je to ga osno va no je po vje ren stvo za crtanje karata. Josip Šentija, jedan od Tuđmanovih savjetnika, bio je prvi ravnatelj tog povje ren stva. Od bio je oti ći u Be o grad i cr ta ti kar te. Za mje nio ga je Zvon ko Le ro tić, je dan drug i s a v j e t n i k. T i j e k o m ra ta o n j e p u t o va o i z m e đu Za gre ba i Be o gra da. Sve se to do ga đa lo Tuđ man je re kao ka ko je po dje la Bo sne po vje sna po tre ba, jer se Bo snu ni je smje lo stva ra ti posli je Dru gog svjet skog ra ta. Čak je i Le ro tić o d u s ta o, v i dj e v š i d a j e n e m o g u će p o d i j e l i t i B o s nu. Ta da je Tuđ man do veo Du ša na Bi lan dži ća. Bi lan džić je su dje lo vao u ra du to ga po vje ren stva, ali ni je vje ro vao u po dje lu Bo sne. Tuđ man mu je obe ćao mje sto u Hr vat skom ure du u Be o gradu. Zbog to ga su Tuđman i Bilandžić ima li otvo re nu ras pra vu. Na kra ju mu Tuđ man ni je dao to mje sto. Bi lan džić mu je re kao ka ko je Tuđman inzistirao na usvajanju karata o podjeli Bosne. Bi lan džić je sma trao da to ni je mo gu će. Po sli je Ka ra đor đe va sa zvao sam re dov ni sa sta nak Pred sjed ni štva SFRJ. Tuđ man mi je re kao da će Mi l o š e v i ć i Ve lj k o K a d i j e v i ć, mi ni star ob ra ne, ma lo ka sni ti, pa sam za tra žio od go du po čet ka sa stan ka. Bo gić Bo gi će vić, pred stav nik BiH u Pred sjed ni štvu SFRJ, upi tao me da li znam o čemu se razgovaralo u Kara đor đe vu. Izet be gović je re kao da bi to i on htio zna ti. Re kao sam Bo gi će vi ću i Izet be go vi ću, i svi ma osta li ma na sa stan ku, da znam sa mo ono što se pje va, tj. Ne ma vi še Ali je to je ta da u Bo sni bi la popu lar na pje sma što zna či da ne ma vi še Bo sne. 95 Na sa mom po četku oktobra Stjepan Mesić je sve do čio p r o t i v M i lo š e v i ća u Ha gu, i to kao pr vi jav ni sve dok. Po no vio je ra ni je iz ne se ne oce ne o sa stan ku u Ka ra đor- 95 UN, MKSJ. Iz ja ve S. Me si ća.

35 Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ đe vu i još jed nom po tvr dio da se Fra njo Tuđ man sa sa stan ka vra tio kao dru gi čo vek, jer je do ta da uvek po dr ža vao in te gri tet Bo sne i Her ce go vi ne. Re kao je i da su u Ka ra đor đe vu r a d i le e k s p e r t sk e ko m i s i je z a i z r a du no v i h g r a n i c a ko je s u s e t aj no s a s t a ja le u B e o g r a du i Za gre bu za vre me ra ta. Iz ja vio je i da je vo de ći struč njak sa srp ske stra ne bi la Smi lja Avramov. 96 H r v o je Š a r i n i ć, šef kabineta predsednika Tuđmana, potvrdio je tačnost Mesi ćevih navoda, kao i činjenicu da je on bio siva eminencija sastanka u Kara đor đe vu i g l a v n i p r e g o v a r a č na li ni ji Za greb-be o grad. 97 P r o t i v M i lo š e v i ća u Ha gu je sve do čio i An te Mar ko vić, poslednji premijer SFRJ. U to ku pri pre ma za sve do če nje, on je 22. sep tem bra go vo rio o svo jim sa zna nji ma po ovom pi ta nju: U mar tu Tuđman i Milošević su se sa sta li u Ka ra đor đe vu, gdje su se složi li o slje de će dvi je stva ri: po dje li Bo sne i Her ce go vi ne i smje nji va nju An te Mar ko vi ća. Sma trali su da je po treb no da me smi je ne ka ko bi po sti gli svoj pr vi cilj po dje lu Bo sne i Her ce go vi ne iz me đu Hr vat ske i Sr bi je. Na rav no da sam se to me us pro ti vio, kao što sam bio pro tiv ra ta, pa sam stoga predstavljao prepreku. Ubrzo nakon sastanka Miloševi ća i Tuđ ma na u Ka ra đor đevu sa stao sam se s obo ji com ka ko bi smo raz go va ra li. Oba sa stan ka su bi la pri vat na i tra ja la su tri i vi še sa ti. S Mi lo še vi ćem sam raz go va rao u Be o gra du, a s Tuđmanom u Zagrebu. Tokom s a s ta n k a Mi l o š e v i ć mi je re kao: S tobom je tako teško raditi, a još teže sporazumjeti se. Sve što ti pred lo žim, od bi jaš. S Tuđ ma nom je mno go lak še. Vi di ka ko smo se br zo spo raz u m i je l i. Obo ji cu sam pi tao o če m u s u s e d o g o vo r i l i u K a ra đor đe vu, iako sam već znao od govor. Tuđ m a nu j e t r e ba l o p u n o v i š e v r e m e n a d a o d g o vo r i n a t o p i ta nj e, d ok j e Mi l o š e v i ć br zo dao to ča n o d g o vo r. O b o j i c a s u p r i z n a l a d a s u s e s p o ra z u m i j e l i o p o dj e l i B o s n e i He r c e g o v i n e i smje nji va nju pred sjed ni ka Vla de. Što se ti če smjenjivanja Ante Markovića, obo ji ca su re kla da je to bio pri je dlog onog dru gog a da ni su ima li raz log to od bi ti bu du ći da ja ra dim smjet nje. Što se ti če po dje le, obo ji ca su pri zna la da su se slo ži li o to me da se ona po dje li iz me đu Sr bi je i Hr vat ske. Dalj ni raz go vor se od no sio na nji hov spo ra zum. Us tra jao sam na to me da mi od govo re shva ća ju li što zna či p o d i j e l a B o s n e i He r c e g o v i n e z b og m i j e š a n og s ta n o v n i š t va, z a k o n - skih gra ni ca i mi šlje nja me đu n a r o d n e z a j e d n i c e. Je s u l i p o m i s l i l i n a k r vo p r o l i će i na to da bi Bosna i Hercegovina mogla postati svojevrsna Palestina u kojoj bi se djeca rađa la i umi ra la s pu škom u ru ci. Tuđ man je re kao da su Mu sli ma ni pre o bra će n i k a t o l i c i, a Mi l o š e v i ć je iz ja vio da su oni pre o bra će ni pri pad ni ci pra vo slav ne vje re. Tuđ man je re kao da Evro pa ne će dozvoliti p o s t o ja nj e m u s l i m a n s k e d r ž a ve u s r c u Ev r o p e i d a s e Ev r o p a s l a ž e s p o dj e l o m. Mi l o š e v i ć je obja s n i o d a B o s n a i He r c e g o v i n a n e m a š a n s e d a k a o d r ž a va o p s ta n e u Ju g o s l a v i j i j e r j e t o T i t o va umjet na tvo re vi na. Pi tao sam ih: Mi sli te li da će Bosna i Hercegovina pasti bez krvoprolića, bez kr vi do ko lje na? Tuđ m a n j e o d g o vo r i o: Bosna šapatom pada što je po zna ta iz re ka i to se do i sta i do go di lo u Bo sni u pro šlo sti da je pa la bez bor be. Mi lo še vić je re kao da po dje la Bo sne i Her ce go vi ne ne će bi ti pro blem, bu du ći da su Sr bi i Hr va ti ve ći na i da će Mu sli ma ni ma ostavi ti en kla vu. In zi sti rao sam na to me da mi ka žu što će se do go di ti ako se ne de si ona ko ka ko z a m i š lja j u, n a š t o s u o b o j i c a o š u t j e l a. Na k ra j u j e Mi l o š e v i ć re kao: Čak i da se to de si, u šta sumnjam, onda će mo vi djet šta će mo. Tuđ man je ostao pri to me da ću vi dje ti ko li ko sam bio u kri vu. Obo ji ci sam re kao da se ne ću slo ži ti s nji ma ni pod ko jim uslo vi ma i da ću se bo ri ti protiv to ga ka ko naj bo lje znam i umi jem. Ali ji Izet be go vi ću sam is pri čao suštinu razgovora s tom dvo ji com, ali mno go ka sni je. 98 Ve ći nu od ovih sta vo va Mar ko vić je po no vio i 23. ok to bra ka da je sve do čio p r o t i v M i lo š e v i ća. 96 NIN, 3. ok to bar Isto. 98 UN, MKSJ /06.

36 36 Kosta Nikolić Naj vi še de ta lja o sa stan ku u Ka ra đor đe vu osta vio je Du ša n Bi lan džić u svo joj knjizi Po vi jest iz bli za koja je objavljena Po sle sa stan ka u Ka ra đor đe vu po zvao ga je pred sed nik Tuđ man i sa op štio mu da je u Ka ra đor đevu postignut načel ni spo ra zum sa M i lo š e v i ćem o podeli Bosne i Hercegovine. Zatražio je da bude čl a n h r v at sk e d e le g a c i je n a kon k r e t n i m d o g o v o r i m a o p o d e l i B i H. B i l a n d ž i ć ka že ka ko je lič no sma trao da je pode la Bo sne i Her ce go vi ne ap surd na i neo stva ri va ide ja, ali je pri stao da uče stvu je u prego vo ri ma ka ko bi, na vod no, op stru i sao tu ide ju. Pr vi sa sta nak iz me đu srp skih i hr vat skih eks pe ra ta odr žan je 10. apri la u Ti kve šu (Baranja). Bilandžić je re kao ka ko je ide ja po vrat ka na sta nje od pre Usta va iz nemoguća. Srp ski aka de mik Ko sta Mi haj lo vić je od go vo rio da se on za la že za ob no vu star e f e d e r a c i je. Sm a t r a o je d a s u n a c i je r a z bi le f e d e r a c i j u, d a r a z u me ž e lj u s v a k e n a c i je d a f or m i r a d r ž a v u, a l i d a s u g r a n i ce r e p u bl i k a p r a v i l a s a mo t r i čo ve ka: Ti to, Kar delj i Đilas. Mi haj lo vić je sma trao da su gra ni ce ne pri hva tljive i da ih tre ba me nja ti po et nič kim i i s to r ij sk i m k r i te r i j u m i m a. Sm i lja Av r a mo v je n a v o d no br a n i l a f e d e r a l n i ce n t r a l i z a m, dok je Zvonimir Lerotić r e pl i c i r a o s a te z om d a f e d e r a c i je mo g u d a f u n k c i o n i š u s a mo u je d no n a c i o n a l n i m z a je d n i c a m a. Z a k lj u čak sa ovog su sre ta bio je da Sr bi ja ne će pri hva ti ti konfederaciju; ona bi pomogla stvaranje hrvatske države, a zauzvrat je tražena hrvatska p o d r š k a ob l i ko v a nj u s r p sk e d r ž a v e. Drugi sastanak održan je tri dana kasnije u Beogradu. Kosta Mihajlović je iz javio da tre ba utvr di ti gra ni ce bu du ći h d r ž a v a Sr bi je i H r v at sk e. Sm i lja Av r a mo v je g l a v nu opa snost vi de la u Mu sli ma ni ma; za njih je re kla da su se već po ve za li sa svet skim islamom i da prete i Srbima i Hrvatima. Mihajlović je upo zo rio da Mu sli ma ni po la ko po tiskuju i Srbe i Hrvate iz Bosne i Hercegovine u njihove matične zemlje i da Bosnu i Herce g o v i nu o d m a h t r e b a p o d e l i t i. B i l a n d ž i ć tvr di da je srp ska stra na ča k i z ja v i l a d a i m a dokument od NATO saveza u kojem stoji da bi bilo poželjno da Srbi i Hrvati sporazumno podijele Muslimane, onda im naprave život nesnosnim, da isele u Aziju. Srpska strana je ponudila i razmenu stanovništva preseljenje Muslimana iz Cazinske krajine u Knin, tvr de ći d a nj i m a p r i p a d a ce l a P o s a v i n a. Ta ko đe su tvr di li da Ba ra nja ne pri pa da Hr vatskoj i postavili zahtev da Krajina izađe na oba le Ja dran skog mo ra. Bi lan džić pi še i da je bio pro tiv na stav ka pre go vo ra, ali da je hr vat ski pred sed nik in si sti rao da se oni na sta ve jer je po sti gao na če l n i s p o r a z u m s a M i lo š e v i ćem. Tuđ man je re kao i da ima do volj no sna ga u me đu na rod noj za jed ni ci ko je će pri hva ti ti spo ra zum Hrvatske i Srbije i da je nastupio povijesni trenutak da obe zemlje ostvare svoje intere se. Tre ći sa sta nak odr žan je u Za gre bu 20. apri la. Ko sta Mi haj lo vić je go vo rio o na me ri Tur ske da iz Ma le Azi je na se li če t i r i m i l i o n a Mu s l i m a n a u B o s nu i He r ce g o v i nu. P o nje - go vim re či m a, Mu s l i m a n i s u n a me r a v a l i d a 15. ok to br a p r o g l a s e B o s nu i He r ce g o v i nu džamahirijom i ponovo je naglasio da se Bosna i Hercegovina mora podeliti. Bi lan džić je kasnije, u javnim nastupima, govorio da dogovor Miloševića i Tuđ mana ni je re a li zo van jer ni Hr vat ska ni Sr bi ja ni su ta da ima le svo je voj ske ko je bi mo gle da iza đu na no ve gra ni ce. Čak je, navodno, general Blagoje Adžić, tadašnji nače l n i k G e ne r a l- š t a b a O r u ž a n i h s n a g a S F R J, k a d a je s a z n a o z a p r e g o v o r e, M i lo š e v i ću re kao da će ih sve po hap si ti i da JNA ne će d o z v o l i t i r a z bi ja nje Ju g o s l a v i je. 100 Na kra ju se u mar tu ja vio (po dru gi put) i Hr vo je Ša ri nić, je dan od naj bli žih sa rad ni ka Fra nje Tuđ ma na. Po tvr dio je sve do ta da šnje na vo de o sa stan ku u Ka ra đor đe- 99 D. Bilandžić, Povijest izbliza memoarski zapisi Tuđman bi završio u Haagu zbog diobe Bosne, Slobodna Dalmacija, 17. VI 2006.

37 Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ vu, uz na po me nu da je ta kvih su sre ta bi lo i ka sni je: Nji ho vih su sre ta bi lo je, me đutim, vi še, na mar gi na ma ne kih me đu na rod nih kon fe ren ci ja to kom ko jih bi oni uze li jed nu so bu i se de li i pri ča l i. Bi H j e b i l a l ajt m o t i v. R a z r e š e nj e ba l k a n s k e s i t u a c i j e b i l o j e n e m o g uće bez razrešenja statusa BiH. U tom kontekstu govoreno je i o podeli Bosne. Stav predsednika Hrvatske bio je ako se ni je mo gla odr ža ti Ju go sla vi ja, ta ko se ne mo že odr ža ti ni Bo sna i Her ce go vi na. Imao je isto rij ski ot klon k to me. Sa sta nak u Ka ra đor đe vu bio je uver ti ra. Me sec da na ka sni je u s l e d i o j e s u s r e t Mi l o š e v i ća i Tuđ man u Ti kve šu, a ti raz go vo ri du že su tra ja li i bi li su obimn i j i. Mi l o š e v i ć je po ku šao Tuđ ma na na vu ći pa pi ri ći ma kako Mu sli ma ni ho će ce lu Bo snu, ka ko s u p o b i l i z e l e n i ba r ja k n a R o m a n i j u, k a k o s v i m a p r e t i o p a s n os t o d t og ra d i k a l i z m a. Tu đ man ga je slušao, ali nije nešto posebno reagovao na to. Kasnije mi je samo rekao, komentirajući taj pa pir ko je su srp ske spe ci jal ne slu žbe fa bri ci ra le: Ima ne što u ovo me. 101 U Zagrebu je 8. januara 1992, u kasnim večernjim časovima, održan sastanak na ko me je i z ne s e no m no g o d e t a lja o r a z g o v o r i m a M i lo š e v i ća i Tuđ ma na iz U Za gre bu su na jed noj stra ni bi li pred sed nik Fra njo Tuđ man i nje go vi sa rad ni ci Jo sip Ma no lić, Gojko Šušak, Zvonko Lerotić i Mi lan Ra mljak, pot pred sed nik hr vat ske Vla de, a na dru goj Ni ko l a K o lje v i ć i Fra njo Bo ras, čl a no v i P r e d s e d n i š t v a B o s ne i He r ce g o v i ne, n a či ju je inici ja ti vu i do šlo do sa stan ka. Raz go vor je bio po sve ćen statusu Bosne i Hercegovine. Nikola Ko lje vić je na po če t k u s a s t a n k a r e k a o d a je n a me r a Sr p sk e d e mo k r at sk e s t r a n k e d a s e pacifi ku ju srp sko-hr vat ski od no si i pro na đe političko rešenje za Bosnu i Hercegovinu. Izrazio je žaljenje zbog rata u Hrvatskoj i izjavio sauče šće za veliko stradanje hrvatskog n a r o d a i H r v at sk e o d s t r a ne n a r o d a ko je m ja p r i p a d a m. V je r uj te m i d a i m a Sr b a ko j i s u lič no u svo joj du ši zbog to ga pa ti li i osje ća li to kao svo ju kri vi cu bez ob zi ra što bi oni lično, bar ne ki od nas, ni su to me ak tiv no do pri ni je li. 102 Ko lje vić je za tim re kao da je u Bo sni i Her ce go vi ni još onih par ti zan skih da na p o s to ja o ne p r i n c i p i je l n i s a v e z i z me đu Srba i Muslimana, pa se onda situacija obrnula i u s p o s t a v lje n je ne p r i n c i p i je l n i s a v e z i z me đu Hrvata i Muslimana, tako da je stvoreno ne p o v je r e nje u o v o me d e mo k r at skom p e r i o du p o v o d om te ko a l i c i je. Z a t i m je K o lje v i ć v r lo o p r e z no n a g o v e s t io k a ko m i s l i d a će i Sr bi i H r v a t i bi t i ug r o ž e n i o d s t v a r a nja i s l a m - ske republike u Bosni i Hercegovini; zatim je podržao je nače l n i s t a v h r v at sk e p o l i t i k e d a se pa ci fi k a c i ja mo ž e u s p o s t a v i t i a ko s e p r v o i z v r š i s e p a r a c i ja, o d no s no p o d e l a p o n a c i o - nalnoj liniji. Izložio je i konfederalni koncept preuređenja Bosne i Hercegovine po kome bi hrvatska strana imala konfederalne veze sa Hrvatskom a srpska sa Srbijom ili Crnom Go rom: Mi smo u osno vi pred la ga li tri par tit nu za jed ni cu, u osno vi sma tra ju ći da one in stitu ci je ko je tre ba da bu du po seb ne, tre ba da bu du po seb ne, da će se na ći i za jed nič ke. Mi smo mi sli li da bi tre ba lo tri na ci o nal ne za jed ni ce pri zna ti tu či nje ni cu, a ne fal si fi k o va t i j e. Je r, tri na ci o nal ne za jed ni ce po sto je i one bi tre ba lo, ako će m o d e m o k ra t s k i ra z g o va ra t i, d a i m a j u 101 Na ve de no pre ma: TV B-92, 15. mart Hr vat ska isto ri o gra fi ja sa gla sna je u tu ma čenja da pre go vo ra o po de li Bo sne i Her ce go vi ne ni je ni bi lo. Na taj na čin želi se relativizacija agresije koju je hrvatska država izvršila prema Bosni i Hercegovini, kada je počeo hrvatsko-musli man ski rat ko ji je tra jao jed nu go di nu i ko ji je okon čan direktnom intervencijom iz Vašingtona. Taj sukob završen je stvaranjem muslimansko-hrvatske federacije, koja će pre ra sti u drugi entitet države Bosne i Hercegovine. Hrvatski istoriča ri sma tra ju da je pri ča o dogovoru Miloševića i Tuđmana nastala na staroj matrici o dogovoru srpske i hrvatske buržoazije i nacionalista o podeli Jugoslavije, kao i da je plasirana u vreme borbe za očuvanje Jugoslavije uz pomoć ekonomskih reformi koje je sprovodio Ante Marković. (I. Lu čić, Karađor đevo, 36). 102 UN, MKSJ, Za pi snik sa sa stan ka.

38 38 Kosta Nikolić svo je šan se za nor ma lan na ci o nal ni raz voj i za nor ma lan su sjed ski, ži vje ti jed ni po red dru gih, ali ne jed ni na gla vam dru gih. 103 U n a s t a v k u r a z g o v o r a Zv on ko L e r o t i ć je po tvr dio da su uoči po čet ka ra ta vo đe ni p r e g o v o r i i z me đu Hr vat ske i Sr bi je o po de li Bo sne i Her ce go vi ne, kao i da su oni na stavlje ni sve do kra ja go di ne: Vi ste vjerovatno upoznati sa dijelom razgovora koji smo već oba vi li, s ti me ste upo zna ti. Od po čet ka je bi la jed na gru pa sa stra ne Vla de Sr bi je i sa strane Vla de Hr vat ske. Od srp ske stra ne je tu bio Ko sta Mi haj lo vić, za tim Smi lja Avra mov, Ku tlešić 104 je bio, za tim Ra de Mar ko vić, 105 njih četvorica, a kasnije se uklju čio onaj što je i mi ni star vanjskih poslova, Jovanović 106 bio. To je bi lo pri je ra ta, u če tvr tom ili tre ćem mjesecu prošle god i n e, d a b i s m o n a s ta v i l i n e g dj e p r e k o lj e ta. Im a l i s m o n e k o l i k o ra z g o vo ra u Ha g u i m i s l i m d a se kod vas sa da ne što pre ci zni je i ja sni je is kri sta li zi ra la ide ja rje še nja srp sko - hr vat skih od no - sa u cje li ni, jer smo na ne ki na čin bi li isto ta ko za u ze ti s tim na či nom, na ko ji na čin, ko ji su m o d a l i t e t i, p o s t o j i d e ve t, d e s e t m o d a l i t e ta d a s e r i j e š i, m e đu nji ma i raz li čita razgraniče nja odva ja nja sa mo stal nih dr ža va, pre se lje nje sta nov ni štva, sve to ci vi li za cij ski pu te vi, a naj go ri je na čin su ko bi u ra tu, da se to iz bjeg ne. [...] Dakle, osnovna ideja je bila razgovor koji smo započe li u četvrtom mjesecu da hrvatska strana pomogne konstituciju srpske države, srpska strana d a p o m og n e k o n s t i t u c i j u h r va t s k e d r ž a ve. To j e b i l a p o čet na po zi ci ja i u tom po gle du smo išli za tim da po gle da mo sve mo gu će ele men te ko ji sto je po pre pre ka ma to me. Ele men ti su bi li sli jede ći: je dan od naj va žni jih ele me na ta što se ni je raš čistilo, ja ću govoriti otvoreno, što se nije u p r vo v r i j e m e ra z r i j e š i o p r o bl e m i z m e đu g o s p o d i n a Mi l o š e v i ća i go spo di na Ba bi ća. Taj pro blem ni je bio raz ri je šen u ono vri je me. Ni je se u ono vri je me ra ču na lo sa tim da mi ni mum Hr vat ske, po sto ji ne ki mi ni mum Hr vat ske, po sto ji ne ki mi ni mum Sr bi je u tom po gle du. Tu se ni smo mo gli ni ka ko do go vo ri ti za to što ove dvi je, tri po li ti ke ni su bi le ja sne. Pred dva mje se ca go spo din Ko - sta Mi haj lo vić j e in i c i ra o p o n o v n o ra z g o vo r e i r e k a o j e d a b i h r va t s k a s t ra n a m o ra l a s h va t i t i da pra vog ozbilj nog pre go va ra ča ima u go spo di nu Ka ra dži ću i u pred stav ni ci ma Sr ba u Bo sni i Her ce go vi ni, i to se če ka lo, dok sa zri ta ide ja. No ov dje je, da kle, vi dim od sta re ove eki pe ko ja j e ra d i l a n a t o m e, o d s r p s k e s t ra n e, os o b i t o o d g o s p o d i n a Ku t l e š i ća i Mar ko vi ća, pri hva će na ova ide ja raz gra ni čenja sa stanovišta pravnog aspekta, što zna či vidimo ovdje se spominje reo r g a n i z a c i ja o p ći na, on da je već spo mi nja na, i spo mi nja ni su re fe ren dum na ro da, jer to su leg i t i m n i p u t o v i k o j i m a s e m o ž e i ći. Ta d a jo š n i j e k a o p o s r e d n o s r e d s t vo s p o m i nja n a k o n f e d e ra - ci ja Bo sne i Her ce go vi ne. To je ka sni je do šlo i to je va ša ide ja, je dan put, jed na ste pe ni ca. 107 K a d a s e r a z g o v o r u p r i k lj u čio pred sed nik Hr vat ske, i on je po tvr dio de ta lje raz govo ra o po de li Bo sne i Her ce go vi ne: Ako po sto ji ovo što je sa da go spo din Ko lje vić ka zao, pos t o j i ta k va s u gl a s n os t n a ra z i n i s r p s k og d i j e l a, o n d a će bi ti. Ja mo ram re ći da u tim raz go vori ma po če tim pri je ovog uža snog ra ta, da je Mi lo še vić bio ve o ma sklon ta kvom rje ša va nju i da je on re kao da u Bo sni lju di ma ko ji su na če lu ove, ove srp ske po li ti ke, da mo že mo ra čunati da će mo ima ti ta kve part ne re, a on da je do šao ovaj uža sni rat, ali taj rat je po ka zao ne što što bi se zbi lo u Bo sni i Her ce go vi ni, jer ako se ne za u sta vi, ako ne po bi je di ra zum, ako ne pri đe mo tom po li tičkom rješenju.[...] Ja sam bio sklon da bi ih se [Muslimane] zadovoljilo, ja još uvijek je sam da oni do bi ju, kad se iz vr ši ta raz di o ba iz me đu srp skog i hr vat skog di je la, da ima ju dio, gdje su Mu sli ma ni ve ći na, pa da čak u jed nom ko nač nom rje še nju ide da im osta ne ta nji ho va re pu bli ka, dr ža va ko ju bi oni ima li Isto. 104 Vladan Kutlešić, član rukovodstva Socijalističke partije Srbije. 105 Treba: Ratko Marković (član rukovodstva Socijalističke partije Srbije). 106 Vladislav Jovanović, ministar inostranih poslova u Vladi Republike Srbije. 107 UN, MKSJ, /90. Za pi snik sa sa stan ka. 108 Isto,

39 Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ Tuđman i Koljević sa gla si li su se da je po treb no, što na vod no po dr ža va ju i po je dine evrop ske ze mlje, me đu nji ma i Ne mač k a, d a s e z a u s t a v i š i r e nje r a d i k a l no g i s l a m a n a Bal ka nu i da Sr bi i Hr va ti u tom pro ce su ima ju va žnu ulo gu. Za tim se de talj no raz go var a lo o s v i m mo d a l i te t i m a s r p sko - h r v at sk e s a r a d nje u B o s n i i He r ce g o v i n i i c i v i l i z i r a noj r a z me n i s t a no v n i š t v a k a ko bi s e s t v o r i l i ho mo g e n i n a c i o n a l n i e n t i te t i o d no s no, d a s e de fi ni tiv no uki ne prin cip gra đa n sk e d r ž a v e ko j i je z a s t u p a o A l i ja I z e t b e g o v i ć: Z. Le rotić: Ovaj gra đan ski prin cip Bo sne i Her ce go vi ne je uki nut. Ali ovaj na rod ni još ni je kon stitu i ran, sa da ga tre ba ob ja sni ti. On da će i Mu s l i m a n i m o ra t i b i t i p r i s i lj e n i d a n e š t o n a p ra ve, to je ja sno. 109 Tuđ man je on da re kao da Hr vat ska jed no stav no ne mo že da se od rek ne Kni na, da je M i lo š e v i ć to pri hva tio i da eks trem na gle di šta kao što je Ba bić, ili ne znam Martić ne m a j u s v o j u r e a l nu o s no v u i s a mo t r u j u i one mo g u ća va ju ko načno rješenje svih spornih pitanja izme đu Srbije i Hrvatske. Nikola Koljević je od go vo rio da on ima iz vjesnu na du ako se poč ne u Bo sni i Her ce go vi ni, pa se pro ši ri re ša va nje srp sko-hr vat skih odnosa, da će onda ovaj problem unekoliko biti lakši, jer će mo mi on da te lju de do ve sti u jednu situaciju koja je netipič na za či tav na rod. 110 Sastanak je zaključe n d o g o v o r om d a s e r a z g o v o r i n a s t a v e p o ko m i s i ja m a p r a v noj i za te ri to ri jal no raz gra ni če nje, da oni još uvek bu du za tvo re ni za jav nost i da se o nji ma obavesti i Milošević. Tuđ man ni je imao ni šta pro tiv da se u rad eks pert skih gru pa uključe i lju di iz Sr bi je, s tim da to bu du ozbilj ni lju di, raz bo rit lju di ko ji že le rje še nje pro blem a. Ni ko l a K o lje v i ć je o d g o v o r io: Hva la Vam i ovo bi zbi lja bio fi ni kraj sa na šeg pr vog sa stan ka. 111 Put ka ra tu Od lu ka o pri zna va nju ne za vi sno sti ju go slo ven skih re pu bli ka bi la je u di rekt noj ve - z i s a r a s p a d om c r v e ne i m p e r i je S o v je t sko g S a v e z a. U E v r o p skoj z a je d n i c i r a z m i š lja lo se o de finisanju sopstvene doktrine o priznavanju novih država. Ta ideja nastala je pod f r a n c u sk i m autor s t v om i p o d r a z u me v a l a je d o no š e nje je d ne p r i n c i p i je l ne o d lu k e k a ko bi se iz be glo da se o tim pi ta nji ma opre de lju je od slu ča ja do slu čaja. Francuski predlog počivao je na Po ve lji KEBS-a, pra vu na ro da na sa mo o pre de lje nje, me đu n a r o d n i m g a r a n c i ja - ma gra ni ca i po što va nju pra va ma nji na. Ali, već 15. no vem bra ne mač ki kancelar Hel mut K ol je ob a v e s t io p r e d s e d n i k a F r a n c u sk e F r a n s o a M i te r a n a o ne m a čkoj nameri da prizna ne z a v i s no s t H r v at sk e i S lo v e n i je. Tu n a me r u ob ja s n io je r a s p o lo ž e nje m u ne m a čkoj javnosti, a francuski predsednik nije bio oduševljen nemačkom diplomatskom inicijativom i tra žio je sa gla snost svih čla ni ca Evrop ske za jed ni ce. Ali, Kol je 27. no vem bra u Bund e s t a g u ob ja v io ne m a č k u o d lu k u o p r i z n a v a nj u d v e j u g o s lo v e n sk e r e p u bl i k e n aj k a s n i je do Bo ži ća. Usle di la je Tuđ m a no v a p o s e t a B o nu (5. d e ce m br a) k a d a s u u s a g l a š e n i s t a v o v i oko politič k i h p r e t p o s t a v k i p r i z n a nja. 112 No v a i n i c i ja t i v a E v r o p sk e z a je d n i ce p o k r e nu t a je 10. d e ce m br a n a s a m i t u u Ma strih tu, na ko me je tre ba lo do ne ti od lu ku o pre ra sta nju Za jed ni ce u Evrop sku Uniju. Ali, to ni je bi lo mo gu će po sti ći bez sa gla sno sti Ne mač ke, ko ja je u tom tre nut ku bi la 109 Isto, Isto, Isto, Zdenko Radelić-Davor Marijan-Nikica Barić-Albert Bing-Dražen Živić, Stvaranje hrvatske države i Domovinski rat, Za greb, 2006, 322.

40 40 Kosta Nikolić naj moć n i ja z e m lja Z a p a d ne E v r o p e. Ne m a č k a v l a d a ja s no je s a o p š t i l a d a će unilateralno p r i z n a t i ne z a v i s no s t S lo v e n i je i H r v at sk e. O s i m to g a, i Ve l i k a B r i t a n i ja je bi l a sk lo n i ja ideji da se o priznavanju novih država posle raspada dve komunistič ke fe de ra ci je od lu čuje parcijalno, bez unapred utvrđenih obavezujućih nor mi. Sporazum o monetarnoj i politič koj uni ji 12 članica Evropske zajednice potpisan je 11. decembra. Evropska zajednica je 17. decembra usvojila D e k l a ra c i j u o Ju g o s l a v i j i i po zva la sve jugoslovenske republike koje žele da se prijave za priznavanje, da to uči ne do 23. de cembra. Postavljeno je pet zahteva za priznavanje novih država: 1) Poštovanje odredbi Pove lje Uje di nje nih na ci ja i oba ve za pre u ze tih na osno vu za vr šnog ak ta iz Hel sin ki ja i Pa - riske povelje, posebno kada su u pitanju pravna država, demokratija i ljudska prava; 2) Ga ran to va nje pra va et nič kim i na ci o nal nim gru pa ma u skla du sa oba ve za ma pot pi sa nim u okvi ru KEBS -a ; 3) Po što va nje ne po vre di vo sti svih gra ni ca ko je mo gu bi ti me nja ne sa - mo miroljubivim putem i zajednič kim do go vo rom ; 4) Pri hva ta nje svih re le vant nih oba - veza koje se odnose na razoružavanje i neširenje nuklearnog oružja, kao i na bezbednost i re gi o nal nu sta bil nost; 5) Oba ve za da se sva pi ta nja ko ja se od no se na prav no na sle đe d r ž a v a i r e g i o n a l ne s p o r o v e r e š a v a j u d o g o v o r om, u k lj u čujući i ar bi tra žu, ta mo gde je to po treb no. 113 P r e d s e d n i š t v o B o s ne i He r ce g o v i ne, p o no v o u z p r o t i v lje nje s r p sk i h čla no va, podne lo je 21. d e ce m br a z a h te v E v r o p skoj z a je d n i c i z a p r i z n a v a nje ne z a v i s no s t i. Is to v e t n a od lu ka i na isti na čin (preglasavanjem) donesena je i u Vladi. Kao od go vor na ove od lu ke, Skup šti na srp skog na ro da u Bo sni i Her ce go vi ni od lučila je da se do 13. januara (srpske nove godine) formira Republika srpskog naroda u B o s n i i He r ce g o v i n i k a o f e d e r a l n a je d i n i c a u s a s t a v u s a v e z ne d r ž a v e Ju g o s l a v i je. 114 Ra do van Ka ra džić je tim po vo dom iz ja vio: Na ši part ne ri u vla sti ne po štu ju ni Bož je ni ljudske zakone. Nema regule instituta u dokumentu kao što je Ustav ili odluka Skupštine Bosne i Hercegovine koje oni poštuju. Ustav BiH tač n o p r o p i s u j e k a k o s e d o n o s e z n a čaj n e o d l u k e. Sve je bez oč n o p r e k r š e n o. Na d n a m a s e v r š i o d p r vog d a n a i z b o ra d o d a n a s n e v i đe no na si lje. U i s t o v r e m e, n a š i p a r t n e r i pl a š e s vo j e n a r o d e Sr b i m a i Sr p s k o m d e m o k ra t s k o m s t ra n k o m i vr še ne vi đe nu an ti srp sku kam pa nju. Krajem došlo je do privremenog smirivanja situacije u Bosni i Hercegovini. U Sarajevu je 24. decembra postignut dogovor između bosanskog rukovodstva i vrha JNA o očuvanju mira u ovoj republici. Trebalo je da se izvrši razoružavanje svih paravojnih formacija, omogući povratak izbeglica kao i normalno funkcionisanje vitalnih pri vred nih gra na. Po stig nu ta je i pu na sa gla snost da se obez be di mir u Hr vat skoj, što je bio i uslov za do la zak mi rov nih sna ga UN-a u kri zna pod ručja. 115 Veoma brzo će se po kaza ti da je u pi ta nju bio sa mo pri vid. R e p u bl i k a Sr p s k og n a r o d a B o s n e i He r c e g o v i n e p r o g l a š e n a je 9. ja nu a r a k a o o d g o v or na od lu ku Hr va ta i Mu sli ma na da Bo sna i Her ce go vi na krene pu tem ne za vi sno sti. U De - kla ra ci ji o pro gla še nju Srp ske Re pu bli ke re če no je da se ta kva od lu ka do no si jer neo d go- 113 UN, MKSJ. Službena dokumenta Konferencije o Jugoslaviji. 114 Politika, 22. decembar 1991, 1. Rukovodstvo bosanskih Srba je u ovom trenutku bilo spremno da prihvati transformaciju Bosne i Hercegovine u konfederaciju sa tri parlamenta tri nacionalne zajednice. Radovan Karadžić je to ob ja snio sle de ćim re čima: U takvim uslovima mogao bi se zadovoljiti i zahtev da Bosna i Hercegovina bude kopča iz me đu Hrvatske u Jugoslavije, odnosno Srbije. U Bosni bi se time uspostavila tri entiteta komplementarna ili bar ravnodušna jedan prema drugima. ( Politika, 23. decembar 1991, 5). 115 Politika, 25. decembar 1991, 1.

41 Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ vor ni i se bič n i s e ce s i o n i s t i, mo t i v i s a n i i p o m a g a n i o d Ju g o s l a v i j i ne n a k lo nje n i h s t r a n i h s i l a, p o k u š a v a j u d a s r u š e z a je d n i č k u d r ž a v u i p r e k i nu nje n d r ž a v no - p r a v n i kon t i nu i te t i da je uklo ne sa isto rij ske sce ne. Re če no je da se ko a li ci ja mu sli man ske i hr vat ske na ci o - nal ne za jed ni ce pri klju či l a s e ce s i o n i s t i m a, d a t a ko a l i c i ja g r u b o i b e z ob z i r no ig no r i š e suverena prava srpskog naroda i pokušava da mu oduzme status konstitutivnog naroda: O n a i s t o r ij s k i n e o d g o vo r n o un i š ta va t ra d i c i j u z a j e d n i čkog života u svemu ravnopravnih naro da, kr ši i ru ši po sto je ći ustav ni po re dak u Ju go sla vi ji i Bo sni i Her ce go vi ni i svo jim ak ti ma u k i d a u s ta v n e os n o ve n a s ta n k a B o s n e i He r c e g o v i n e k a o f e d e ra l n e j e d i n i c e. [...] Srpski narod je pri nu đen da brani svoju slobodu, suverenost, status konstitutivnog naroda, dostojanstvo i svo ju bu duć nost. On je dao svoj pri sta nak na za jed nički život u Bosni i Hercegovini, ali samo kao fe de ral noj je di ni ci u sa sta vu fe de ra tiv ne Ju go sla vi je, a ne u ne ka kvoj ne za vi snoj i od Jug o s l a v i j e o d vo j e n oj B o s n i i He r c e g o v i n i. 116 O proglašenju Srpske republike Predsedništvo Bosne i Hercegovine raspravljalo je već 10. januara i ocenilo da je njeno proglašenje protivustavan akt koji ne proi z v o d i p r a v ne p o s le d i ce. P r o t i v o v o g z a k lj u č ka gla sa li su, na rav no, srp ski čla no vi Preds e d n i š t v a. D i sk u s i ja je bi l a n a bi je n a r at n i m e le k t r i c i te tom. A l i ja I z e t b e g o v i ć izjavljuje: Po no san čo vjek sve mo že, ali po gnu ti gla vu ne mo gu, ma kar ostao bez gla ve. Sva kom je drag ži vot. Ako smo do to ga do šli ov dje. Mi smo mno ge stva ri to le ri sa li, ali ima ne ka kva gra ni ca p r e k o k o j e s e n e m o ž e. Po k u š a va j u n a m d e m o n t i ra t i k r o v n a d gl a vo m d a b i i m a l i ve l i k u k u ću, da bi ve li ka dr ža va bi la. Mi tre ba da osta ne mo pot pu no bez dr ža ve. Mi ne mo že mo ima ti ni ma lu dr ža vu jer dru gi ho će da ima ju ve li ku dr ža vu, da sva ki Sr bin bu de u toj dr ža vi. Mi tre ba d a pl a t i m o c i j e nu t o m, d a m i n e m a m o d r ž a ve v i š e n i k a k o. 117 Na kon s t a t a c i j u B i lja ne Pl a v š i ć da su zah te vom za ne za vi sno šću Bo sne i Her ce govine i Srbi izgubili krov nad glavom i pognuli glavu, Izetbegović je o d g o v o r io s le d e će: Ne go spo đo Bi lja n a. Im a t i Ju g o s l a v i j u, n i j e n i lj u d s k o n i n i k a k vo p ra vo n a s v i j e t u g a ra n t o va n o. Zna se šta su ljud ska pra va, slo bo da, kul tu ra, cr kva, sve to sku pa. Ne mo že bi ti i plus Ju gosla vi ja. Ne spa da to. Srp skom na ro du ni je ni ko od u zeo ljud sko na ci o nal no pra vo. Ne spa da u na ci o nal na pra va da ži vi mo svi u jed noj dr ža vi, to Vas je ne ko do veo u za blu du. Na ža lost, ne samo na vašu štetu, nego i na našu. O tome se radi. Zamislite da danas neko u Rusiji proglasi svi Rusi u istoj državi. Vi ne možete prekrajati Bosnu i Hercegovinu i ostavljati nas bez države ov dje za to da bi ste vi ži vje li u ko mot noj ve li koj dr ža vi. To se ne mo že ra di ti. Plat for ma je išla na to da obijezbedi Bosnu i Hercegovinu. I nije oduzela Srbima baš ni jedno pravo, osim izmišlje no pra vo. Sr bi i da nas ima ju da le ko vi še uče šća u vla sti sva koj, kul tur noj, po li tičkoj sferi, pri vred noj sfe ri, fi nan sij skoj sfe ri, škol skoj, pra vo sud noj, voj nič koj, svu gdje vi še ne go što ih ima. Po red to ga, ru še ovu dr ža vu u ko joj sve ima ju zbog ne kih pla no va ko ji su ne ki lu da ci prije go di na is po sta vi li. Ja Vam ka žem to otvo re no. Zbog iz ve snih tih pla no va, uvu ći će te nas u rat ov dje, po pla ća ćemo životima i mi i naša djeca, jer jednostavno ponos i dostojanstvo ne mo že da lje da ide. Ne mo že da lje da tr pi. [...] U B o s n i i He r c e g o v i n i Sr b i ja n i j e n i k a d a vl a - dala. Zbog če ga se da nas tra ži da vla da? 118 Pred sed ni štvo Bo sne i Her ce go vi ne (bez srp skih pred stav ni ka) pod ne lo je 20. ja - nuara zahtev Skupštini da se raspiše referendum o nezavisnosti kao ključ ni uslov za dobijanje međunarodnog priznanja. Skupština je na poslednjoj sednici pre totalnog rata, održanoj 24. i 25. januara 1992, glasovima muslimanskih i hrvatskih poslanika odluči la da se održi referendum o nezavisnosti. Dva dana kasnije (27. januara) usledilo je progla- 116 Službeni glasnik srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, 27. januar 1992, Navedeno prema: Dokumenti Predsjedništva BiH, Isto,

42 42 Kosta Nikolić še nje tzv. Hr vat ske za jed ni ce sre di šnje Bo sne. Isto vre me no je do šlo do ras pa da te ri to rijalne odbrane i stvaranja čitavog niza paravojnih formacija (Patriotska liga, Hrvatsko vije će o bra ne kao i srp skih do bro vo ljač k i h je d i n i c a). Skup šti na srp skog na ro da u Bo sni i Her ce go vi ni pro gla si la je 28. fe bru a ra Ustav Sr p sk e R e p u bl i k e B o s ne i He r ce g o v i ne. Us t a v je o d r e d io d a te r i to r i ja R e p u bl i k e ob u h v a t a sva pod ruč ja sa srp skom ve ći nom, uklju čujući i pod ruč ja na ko ji ma je nad srp skim na rodom u Dru gom svjet skom ra tu iz vr šen zlo či n g e no c i d a. R e p u bl i k a je p r o g l a š e n a d e lom j u g o s lo v e n sk e f e d e r a l ne d r ž a v e. 119 Za tim je 29. fe bru a ra i 1. mar ta u Bo sni i Her ce go vi ni spro ve den re fe ren dum o nezavisnosti; referendum su bojkotovali Srbi, a preko 99% muslimanskog i hrvatskog s t a no v n i š t v a i z ja s n i lo s e z a ne z a v i s nu d r ž a v u. Ne m a č ka je od svo jih part ne ra u Evropskoj zajednici tražila da što pre priznaju nezavisnost Bosne i Hercegovine, a za pogoršanu situaciju u ovoj republici okrivila je JNA i Srbe. Na dan 1. mar ta dru gog da na re fe ren du ma o ne za vi sno sti Bo sne i Her ce govi ne, do šlo je do kr va vog in ci den ta u ko me je ubi jen je dan Sr bin u Sa ra je vu, što je bio povod za kasniju opsadu grada od strane vojske bosanskih Srba. Pripadnik muslimanskih z e le n i h b e r e t k i R a m i z D e l a l i ć ubio je, tokom svadbene ceremonije, mladoženjinog oca Ni ko lu Ga r d o v i ća. Taj do ga đaj Sr bi su tu ma či li kao pr vi dan ra ta u Bo sni i Her ce go vi ni. Na o r u ž a n i Sr bi p o d i g l i s u b a r i k a d e u S a r a je v u. Mu s l i m a n i s u kon t r o l i s a l i ce n t a r g r a d a, a Srbi ostatak grada i uzvišenja oko njega. Najzategnutija situacija bila je u Bosanskom B r o du. Na p e to s t je t r a ja l a me s e c i m a i d o v e l a je d o p o t p u ne n a c i o n a l ne p o d e le g r a d a. Sr bi su krajem februara formirali srpsku opštinu Bosanski Brod. Onda je 29. februara koalici ja SDS-HDZ otvo ri la most na Sa vi i sve ča no do če ka la pri pad ni ke Zbo ra na rod ne gra de iz Hr vat ske. Zah te va no je da se JNA uda lji na 25 ki lo me ta ra od Sa ve, što je i is pu nje no, ali je i iza zva lo re volt srp skog sta nov ni štva. P r e d s e d n i š t v o B o s ne i He r ce g o v i ne, p o no v o b e z s r p sk i h p r e d s t a v n i k a, o ce n i lo je 2. mar ta da re fe ren dum ko ji je upra vo okon ča n ne p r e j u d i c i r a u nu t r a š nj u or g a n i- z a c i j u R e p u bl i k e ko ja je p r e d me t r a z g o v o r a ko j i s e v o d e p o d p o k r o v i te lj s t v om E v r o p sk e za jed ni ce: Ove raz go vo re tre ba hit no na sta vi ti i nji ho vi re zul ta ti mo ra ju uva ža va ti in te - re se sva tri na ro da, kao i dru gih gra đana Bosne i Hercegovine. 120 O no v o n a s t a loj s i t u a c i j i u B o s n i i He r ce g o v i n i r a z g o v a r a l i s u 2. m a r t a i čla no vi Pred sed ni štva SFRJ u pro ši re nom sa sta vu, uz pri su stvo ru ko vod stva bo san skih Sr ba. S e d n i c i s u p r i s u s t v o v a l i i g e ne r a l Bl a g o je A d ž i ć i M i l i v o je M a k s i ć, zamenik saveznog se kre ta ra za ino stra ne po slo ve. Adžić je go vo rio o sta nju JNA u Bo sni i Her ce go vi ni i broj nim in ci den ti ma sa hr vat skim sna ga ma, po seb no na pro sto ru Mo sta ra, Trav ni ka, Biha ća i Der ven te. I da lje je naj vi še stra ho vao od opo zi ci je u Sr bi ji i nju je još jed nom opt u ž io z a i z d a j u n a c i o n a l n i h i n te r e s a s r p sko g n a r o d a. M a k s i ć je go vo rio o po tre bi br zog ras po re đi v a nja m i r o v n i h s n a g a Uje d i nje n i h n a c i ja k a ko bi Sr bi ja i s ko r a či la iz di plo matske izolacije. Radovan Karadžić je sa op štio da je u Bo sni i Her ce go vi ni na de lu mi li tantn i f u n d a me n t a l i z a m, d a je S DS i n i c i r a o K on f e r e n c i j u t r i n a c i o n a l ne z a je d n i ce d a bi s e po sti glo po li tič ko re še nje kri ze, a da je Izet be go vić to m i n i m i z i r a o i n a z v a o r a z g o v o r i m a tri nacionalne stranke, a ne konferencijom o Bosni. Re kao je i da je stav SDS-a da Sr bi ne će iza ći i z Ju g o s l a v i je i d a t r a ž e kon f e d e r a l i z a - c i j u B o s ne i He r ce g o v i ne s t v a r a nje m t r i s u v e r e n a e n t i te t a s a kon f e d e r a l n i m v e z a m a i s a 119 Službeni glasnik srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, 16. mart 1992, Navedeno prema: Dokumenti Predsjedništva BiH, 98.

43 Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ od re đenim kompetencijama na nivou nacionalnih država i na nivou zajedničkih organa: Mi, d a k l e, t ra ž i m o d a os t va r i m o s vo j e p ra vo, s u ve r e n o p ra vo d a o r g a n i z u j e m o s voj ž i vot k a k o mi ho će mo, uka zu ju ći na te ško će, g o t o vo n a n e m o g u ć nost za jed nič kog ži vlje nja u istom po litič ko-prav nom si ste mu sa dru ge dvi je re li gi je i na ci je i uka zu ju ći na slič ne pri me re u svi je tu koji su završili i završavaju uglavnom potpunim razlazom i razdvajanjem kao ulje i voda. [...] Su ve re na Bo sna i Her ce go vi na bi la bi i bi će pa kao, ne za to to vođ stvo SDS-a i srp skog na ro da ho će, n e g o z a t o š t o b r u ta l n os t m i l i ta nt n og f un d a m e n ta l i z m a p r e va z i l a z i g ra n i c e t r p e lj i vo s t i srp skog na ro da, ko ji je je dan od naj tr pe lji vi jih na ro da na svi je tu, na rod ko ji naj vi še tr pi i pod - no si, da sa gi nje gla vu, da se pri vi ka va na kmet sku psi ho lo gi ju i da ide pri lič no du bo ko u sa mopo ni ža va nju, ali ovaj ob lik pre va zi la zi i tu ela stič nost srp skog na ro da i to ne će mo ći ići. 121 Ni ko l a K o lje v i ć je rekao da se posle referenduma u Bosni i Hercegovini objektivno po kla pa ju hr vat ski i srp ski in te re si, što zna či da je on i da lje po što vao za ključ ke raz go vor a s a h r v at sk i m p r e d s e d n i kom Tu đ ma nom od 8. ja nu a ra Tra žio je i da JNA ne napu šta Bo snu i Her ce go vi nu pre ne go što se po stig ne do go vor sva tri na ro da, i pi tao je da li takva odluka može da se formalizuje. B o r i s a v Jo v i ć je o d g o v o r io s le d e će: Mo že, ali to ni je na dnev nom re du, ni ti je to formu la ko ja je u ta kvom di rekt nom ob li ku po treb na sa da da se ka že. Mi mo že mo to isto da ka žemo na pot pu no dru ga či ji i pri hva tlji vi ji na čin, a to je da po dr ža va mo tra že nje de mo krat skog po li tičkog rešenja Bosne i Hercegovine koje će pri hva ti ti sva tri kon sti tu tiv na na ro da. 122 U za ključ ci ma sa ove sed ni ce re če no je da se sta nje u Bo sni i Her ce go vi ni ra pid no po gor ša va: Predsedništvo SFRJ smatra da je poslednji trenutak da se uvidi tragič nost ta kvih p o s t u p a k a k o j i će, uko li ko se od njih hit no ne od u sta ne, na ne ti ne sa gle di ve ne sre će svim na rodi ma i svim gra đa ni ma Bo sne i Her ce go vi ne. 123 Na p o s eb nom d e lu s a s t a n k a, B r a n ko K o s t i ć i ge ne ral Adžić raz go va ra li su sa rukovodstvom bosanskih Srba o nekim specifič n i m p i t a nj i m a. P o s eb no s u p r e d s t a v n i c i i z B o s a n sk e k r a j i ne bi l i ne z a d o v olj n i p o n a š a nje m J N A, n aj v i š e ko m a nd nom s t r u k t u r om u Ba nja lučkom korpusu u kome je, kako su saopštili, bilo 97% Srba a Hrvata i Muslimana na ko mand nim me sti ma sko ro tre ći na: Na ključ na me sta u Ba nja Lu ci na rod tra ži da bu du Sr bi. Po pi ta nju voj ske, ne će mo do zvo li ti u Kra ji ni da nam se voj ska po vu če bez ob zi ra na na re đe nja, jer sa mi voj ni ci, pa i oficiri, pitaju da li će mo ima ti bar Kra ji nu? Ako ne će mo ima ti, ne će m o p o n o vo d a s e s e l i m o u A l ba n i j u i l i p r e k o A l ba n i j e. P r e m a t o m e, n e će mo do zvoli ti, bez ob zi ra na od lu ke, bi lo ko ga, da Kor pus i voj ska ko ja že li da osta ne na na šoj te ri to ri ji, da ode. 124 Blagoje Adžić je odgovorio: Ne želim diskutovati pod ultimatumima, niste Vi taj koji odluču je o voj sci. Otvo re no je re kao da je JNA u vr lo te škom po lo ža ju, da go to vo ne do bi ja re gru te ni iz Sr bi je ni iz srp skih kra je va u Bo sni i Her ce go vi ni, da je i to kom bio vrlo slab odziv rezervista, čak i u Bo san skoj kra ji ni, da će se ra to va ti sa mo ako se mora i da ni ko ne tre ba da bu de sre ćan zbog toga, da je prioritetan zadatak raspoređi va nje m i s i je Uje d i nje n i h n a c i ja i p r o n a l a ž e nje p o l i t i č ko g r e š e nja, d a s ud bi n a v oj sk e z a v i s i o d na ro da, a da sva ko onaj ko mi sli da po li tičke probleme može da reši vojskom greši: Ako ne na đe te po li tič k o r e š e nj e, o n d a i m a t e o p š t i h a os i g ra đan ski rat u Bo sni i Her ce go vi ni. Iz 121 UN, MKSJ /71. Stenografske beleške sa proširene sednice Predsedništva SFRJ održa ne 2. mar ta Isto, Isto, UN, MKSJ Stenografske beleške sa sastanka Predsedništva SFRJ sa predstavnicima Srpske Republike BiH.

44 44 Kosta Nikolić to ga tre ba po sle vi dje ti šta će bi ti. Vi ni ste deo ko ji ima ve ze sa bi lo kim u svi je tu, vi ste u potpunom okruženju. Ako se sada blokiramo, onda ste vi blokirani. Šta će te po sle? O to me tre ba da se raz mi sli. 125 Bran ko Ko stić je re kao da srp ski na rod u Bo sni i Her ce go vi ni ne sme da po gne gla vu i ide is pod mi ni mu ma svo jih pra va, ali mo ra mo bi ti svje sni to ga da svi ovi su ko bi, koji se sistematski provode i provociraju u Bosni i Hercegovini i koji, sa izbijanjem ratnog su ko ba u BiH, že le ome sti do vo đe nje mi rov nih sna ga UN na pod ruč j u K r a j i ne. U ko l i ko se to de si, pro cje nju je mo da se mo že vr lo la ko de si ti da to što je do sa da ra tom ostva re no na pod ruč j u Sr p sk e K r a j i ne, mo ž e bi t i v r lo br z o i z g u blje no. U ko l i ko s e to d e s i s i g u r no je da će do ći do jednog opšteg sukoba u Bosni i Hercegovini koji će se pro ši ri ti na San džak i Ko so vo, da kle je dan op šti po žar na pod ručju Jugoslavije. Naša procjena je da bi trebalo uči ni ti sve da se ne pad ne pod uti caj tih pro vo ka ci ja, ne tre ba br zo ule ta ti u je dan su kob koji bi mogao da poprimi šire razmere. 126 Istovremeno je američ ki Stejt de part ment (State Department) 5. mar ta upoz o r io r u ko v o d s t v o Sr bi je d a s no s i p o s eb nu o d g o v or no s t z a no v o n a s t a lu k r i z u u B o s n i i He r ce g o v i n i. 127 U kom će prav cu ići Bosna i Hercegovina, moglo se nasluti na 13. sednici Saveta za zaštitu ustavnog poretka, održanoj 9. marta u Sarajevu. Predsednica Saveta bila je Bi lja na Plav šić, a nje go vi članovi još Stjepan Kljujić, M i o d r ag Si mo v i ć, A l i ja D e l i mu s t a - fić i Izet Muhamedagić. S e d n i c i n i s u p r i s u s t v o v a l i čl a no v i s a v e t a B r a n ko Si m i ć i Jer ko Do ko. Sed ni ca je bila posveće n a d e lo v a nj u p a r a v oj n i h f or m a c i ja i t r a n s f or m a c i j i J N A k a ko bi s e ob u s t a v i l i sukobi i sprečio gra đan ski rat. Na po če t k u s a s t a n k a, B i lja n a Pl a v š i ć je re kla da u Bo sni i Her ce go vi ni sva kog trenut ka mo že da iz bi je op šti gra đan ski rat i da se to mo ra spre čiti, jer bi posljedice bile k a t a s t r o f a l ne. Z a t i m, mo r a j u d a s e ubr z a j u ( r e k l a bi h ut r o s t r u če ) na po ri na pro na laženju rešenja za nastavak zajednič kog ži vo ta i to na rav no prav noj i do go vor noj osno vi, jer sve dru go vo di u op šti su kob. 128 Ton d i sk u s i j i d a o je A l i ja D e l i mu s t a fić, republič k i m i n i s t a r u nu t r a š nj i h p o s lo v a. Z a nje g a je n aj v a ž n i j i p r o ble m bi lo p o s to ja nje p a r a v oj n i h f or m a c i ja i s t v a r a nje d r ž a v ne armije Bosne i Hercegovine, na paritetnoj nacionalnoj osnovi, što bi se izvelo transformacijom JNA: Sve ovo što vi pri ča te to su za me ne ne ka kve pri če ko je nas uvo de u gra đan ski rat i gdje mo je di je te već se dam da na ne ide u ob da ni šte za hva lju ju ći Sa vje tu za za šti tu ustavnog po ret ka. Ža lo sno je da ga ima mo i ža lo sno je da sve ovo kri jem. Da kle, ili će mo ići u voj sku i da dr ži mo ovu re pu bli ku za jed no s voj skom ili će m o f o r m i ra t i n e k a k ve n a c i o n a l n e voj s k e, o d - no sno, one su već formirane. Pitanje je dana. Amblemi se rade, oznake se rade. Gospođo Plavšić, kad Vam for ma ci je bu du hi lja da ne će te ih po ski da ti, ne mo že te ni Baj ra mo vi ću ni Pra zi ni ski nu ti sa da auto mat. Pra zi na je ra njen, ču va ga 30 kri mi na la ca oko bol ni ce. Mi ne mo že mo pri ći. To je ža lo sno. U slo bod noj ze mlji ne mo že mo. Mi se nji ma mo ra mo obra ti ti ako ho će m o n e š t o d a z a v r š i m o. [...] Trebamo zajedno sjesti sa Kukanjcom i da napravimo vojsku nekakvu, da regruti služe tu, da rezervisti služe. Imamo ovdje 20 hiljada vojnih penzionera, ima mo hi lja da voj ni ka. Na či jem su bu dže tu? Ima Top či der još mo žda mje sec, dva da- 125 Isto, / Isto, Slobodanka Kovačević Put nik Da jić, Hronologija jugoslovenske krize , Beograd, 1994, UN, MKSJ. SA Za pi snik sa sed ni ce.

45 Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ na, ali ka ko da lje? Tre ba sje sti s voj skom i vi dje ti [...] ili će mo pre pu sti ti SDS, SDA i HDZ da s t va ra j u s vo j e voj s k e, d a s i r o t i nja p r o d a j e v i d e o - r i k o r d e r, a 15 4 h i lja d e j e a ut o m a ta i d r u g i h oruž ja. I me ni mo ra kom ši ja u Olo vu pro da ti i vi deo-ri kor der i kra vu da uzme taj pi štolj da sa ču va gla vu po red Sa vje ta na šeg. A od kog? Od Ar ka na i slič nih, i Pa ra ga i slič nih, be ret ki i slič nih. Ko je do šao ta mo? Do šli kri mi nal ci i sad nas oni vo da ju. 129 U da ljoj, ve o ma bur noj di sku si ji pre vla dao je stav da sva ka stran ka tre ba da raz o- ruža svoje paravojne formacije a da državni organi ne ulaze u taj proces. Alija Delimustafić je ostao pri sta vu da se, u do go vo ru sa JNA, stvo ri tri par tit na voj ska i da ta ko spa si drža va: Zašto ne sjesti pa se ne dogovoriti? Ako su mogli napustiti Makedoniju, zašto ne mogu ostati ovdje zajedno sa Muslimanima i Hrvatima? Što se stide toga? Osta će bez išta. 130 Na kra ju je za klju če no da se odr ži za jed nič k a s e d n i c a S a v e t a z a o p š te n a r o d nu o d - br a nu i S a v e t a z a z a š t i t u u s t a v no g p o r e t k a, p r o š i r e n a s a p r e d s t a v n i c i m a t r i n a c i o n a l ne s t r a n k e, n a ko joj bi s e r a z g o v a r a lo o t r a n s f or m a c i j i J N A. Z a t i m bi s e ob e z b e d i lo r e d o v no p o p u nja v a nje A r m i je s a ce le te r i to r i je R e p u bl i k e, v o d e ći ra ču na o na ci o nal noj struk tu ri: Ta ko tran sfor mi sa na JNA ostva ri la bi re dov nu, neo p hod nu i ade kvat nu sa rad nju sa Mi ni - starstvom za unutrašnje poslove u spriječavanju i onemogućavanju oružanih sukoba, ču va nju jav nog re da i mi ra i ukup ne bez bjed no sti u Re pu bli ci. 131 Ovi za ključ ci osta li su sa mo mr tvo slo vo na pa pi ru. Dan po sle ovog sa stan ka (10. marta) usledila je zajednič k a i z ja v a E v r o p sk e z a je d n i ce i Sje d i nje n i h A me r i č k i h D r ž a v a ko jom je jo š je d nom p o d r ž a n a m i r o v n a kon f e r e n c i ja o Ju g o s l a v i j i i p o t v r đen prin cip da se nje ne gra ni ce ne mo gu me nja ti si lom. SAD su sa op šti le i da će brzo i pozitivno razmotriti zahteve za priznavanjem Hrvatske i Slovenije, da će pri stup pre ma Sr bi ji i Cr noj G o r u u sk l a d i t i z a Z a je d n i com, i m a j u ći u v i du nj i ho v u n a me r u d a s t v o r e z a je d n i č ku dr žavu, sprem nost da pri zna ju te ri to ri jal ni in te gri tet osta lih re pu bli ka i po štu ju pra va na ci o - nalnih manjina na svojoj teritoriji. Na kraju je reče no da će SAD pozitivno razmotriti i zahteve za priznavanjem Bosne i Hercegovine i Makedonije: Za jed ni ca i SAD čvr sto su se slo ži le da će s e s u p r ot s ta v i t i p o d r i va nj u s ta b i l n o s t i i t e r i t o r i ja l n e c e l o v i t o s t i t e d ve r e p u - blike. 132 U isto vreme, pod pokroviteljstvom Evropske zajednice, u Lisabonu su tekli pregovo ri iz me đu tri strane koje je vodio Žoze Kutiljero (Jose Cutiliero), u ime domaći na, Portu ga li je, ko ja je pre u ze la pred se da va nje Evrop skom za jed ni com. Pre ma ka sni jim sve do - čenjima najvažnijih aktera ovog procesa, bilo je jasno da će ti napori biti neuspešni. Džejms Bejker (J. Baker) je u svojim memoarima Politika diplomatije, 133 ob javlje nim 1995, pi sao da ga je fe bru a ra Vo ren Zi mer man že sto ko ube đi vao da SAD priznaju Bosnu i Hercegovinu. Isticao je da se tome odupirao jer je priznavanje Bosne i He r ce g o v i ne k r š i lo o s no v ne d i plo m at sk e p r i n c i p e: d a bi je d n a v l a d a bi l a p r i z n a t a, on a je mo ra la da kon tro li še ce lo kup nu svo ju te ri to ri ju i da ima ja sno od re đene granice. Takođe, mo ra la je da ima sta bil nu po pu la ci ju, a ni je dan od ovih uslo va ni je po sto jao u Bo sni i Hercegovini kada je Zimerman dao svoje predlog. Navodno je i Nemač ka sma tra la da je to opa san po tez. Ipak, do ne se na je od lu ka da se pri zna ne za vi snost Bo sne i Her ce go vine i da se od Evro pe tra ži da to isto uči ni, a SAD će priznati Sloveniju i Hrvatsku. Lord 129 Isto, SA / Isto, SA Isto, SA UN, MKSJ. Za jed nička izjava Evropske zajednice i SAD. 133 James Addison Baker, Politics of Diplomacy: Revolution, War and Peace (with Tho mas M. De Frank), USA, 1995.

46 46 Kosta Nikolić KUTILJEROVA MAPA K a r i ng ton je p o k u š a o d a s p r e či ka ta stro fu i po slao je por tu gal skog pred sed ni ka Žo zea K u t i lje r a d a p o k u š a d a p r o n a đe zajednič k i je z i k i z me đu tri naroda pre proglašenja nezavi sno sti: Po slao sam ga u Sa ra je vo da raz go va ra sa tri stra ne u Bo sni i da vi di da li je mogu će po sti ći do go vor oko uni tar ne dr ža ve, ali sa do zom fe de ra li zma. Ali, ame rič ka administracija jasno je stavila do znanja da smatraju da su moji predlozi neprihvatljivi. 134 Ku ti lje ro je 21. fe bru a ra pr vi put sa op štio tekst Iz ja ve o na če li ma no vog ust r oj s t v a B o s ne i He r ce g o v i ne r e p u bl i k a je t r e b a lo d a d o bi je ne z a v i s no s t, a l i bi f a k t i č ki bi la po de lje na na tri dr ža ve. Pr ve iz ja ve bi le su pu ne op ti mi zma. Na kon fe ren ci ji za no vina re odr ža noj 22. fe bru a ra na sa ra jev skom aero dro mu, od mah po po vrat ku sa pre go vo - r a, A l i ja I z e t b e g o v i ć, Mi ro La sić i Ra do van Ka ra džić iz ja vi li su, u ime svo jih stra na ka, da je postignut sporazum o rekonstrukciji Bosne i Hercegovine. Ona će osta ti u po sto je ćim granicama, ali će s e i z v r š i t i te me lj n a d e ce n t r a l i z a c i ja t a ko š to će s e o s no v a t i n a c i o n a l ne je d i n i ce ko je će ima ti od re đe nu s a mo u p r a v u. I z e t b e g o v i ć je re kao da se kon ce si ja SDS sastoji u tome što je potvrdila integritet i nedjeljivost Bosne i Hercegovine, a da je SDA p r i h v a t i l a r e or g a n i z a c i j u ko ja će u v a ž a v a t i e t n i č ke raz lo ge, iako to ra ni je ni je bio naš koncept. Karadžić je re kao da je ostva ren tri jumf to le ran ci je Navedeno prema: Rat ko ji se mo gao iz be ći (The Avoidable War, by George Bodganich). Dokumentarni film. 135 Ve čer nji list, 24. II 1992.

47 Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ A l i, h r v at sk a i mu s l i m a n sk a d e le g a c i ja br z o s u p o če le da na gla ša va ju da je u pi tanju srp ski pred log pre ve den na en gle ski je zik. Ku ti lje ro je za tim iz vr šio od re đe ne iz mene i us peo je da 18. mar ta do bi je na čel nu sa gla snost sve tri stra ne o po de li Bo sne i He r ce g o v i ne n a t r i kon s t i t u t i v ne je d i n i ce, z a s no v a ne n a n a c i o n a l nom p r i n c i p u, u z i m a - ju ći u obzir ekonomske, geografske i druge kriterijume. Jedinstvena država imala bi svoj dvodomni parlament, od kojih bi jedan bio izabran na neposrednim izborima, a u drugi bi et nič k e z a je d n i ce d e le g i r a le s v o je p r e d s t a v n i k e p o p a r i te t nom p r i n c i p u. Tr e b a lo je d a s e f or m i r a i r a d n a g r u p a ko ja bi o d r e d i l a te r i to r i je je d i n i c a n a te me lj u n a c i o n a l n i h n a če la. Karta zasnovana na apsolutnoj ili relativnoj nacionalnoj ve ći ni u sva koj op šti ni tre ba lo je da pred sta vlja osno vu za rad ove gru pe. 136 Izgledalo je da je mirno razrešenje krize na pomolu, sva tri naroda imala su svoje r a z lo g e d a p r i h v a te s p o r a z u m : Sr bi i H r v a t i je r je i z v r š e n a p o d e l a p o e t n i č kom prin cipu, a Mu sli ma ni jer je ipak sa ču v a n a je d i n s t v e n a d r ž a v a. Ni ko l a K o lje v i ć je ame ričkom a m b a s a d o r u Vo r e nu Z i me r m a nu r e k a o: Sa da mi Sr bi u Bo sni mo že mo da ima mo dvoj no državljanstvo bosansko i srpsko. Sve tri bosanske republike će ima ti svo je mi ni stre spolj nih po slo va. 137 Ipak, br zo je do šlo do pre o kre ta. Pr vi su Hr va ti već 2 4. m a r t a o d b a c i l i s p o r a z u m, a dan kasnije i Alija Izetbegović. Vo đa b o s a n sk i h Mu s l i m a n a o d m a h s e p o s le p o t p i s i v a nja s p o r a z u m a p o ž a l io a me r i č kom a m b a s a d o r u d a je ne z a d o v o lja n pl a nom je r je on b a z i r a n na et ničkoj podeli. Zimerman ga je onda upitao zašto se u Lisabonu složio sa kompromisi ma ko je sa da kri ti ku je. Izet be go vić je odgovorio da je bio izložen velikom pritisku Kutiljera, a kad se vratio u Sarajevo oštro je kritikovan od svojih muslimanskih kolega. 138 Z i me r m a no v a i z ja v a i s ko r i š će na je kao po vod za ob ja šnje nje da su Mu sli ma ni ima li podr šku SAD da pre kr še spo ra zum i ze mlju uve du u rat. Z i me r m a n je k a s n i je ob ja š nja v a o k a ko je I z e t b e g o v i ću re kao da tre ba da se dr ži spo ra zu ma ako ga je već pot pi sao, ali je ve ćina savremenika jedinstvena u oceni da je on i p a k p o s a v e to v a o I z e t b e g o v i ća da ako mu se ne svi đa spo ra zum, ne tre ba ni da ga potpi še. 139 Si t u a c i ja u B o s n i i He r ce g o v i n i p o s t a ja l a je s v e n a p e t i ja. G e ne r a l M i lu t i n K u k a nja c je 20. marta obavestio generala Adžića d a je p o l a r i z a c i ja p o n a c i o n a l noj o s no v i s v e i z r a ž e n i ja, a me đu na ci o nal na mr žnja u svim sfe ra ma sve oči g le d n i ja. S a o p š t io je i d a s e SDS i SDA sve vi še uda lja va ju jed na od dru ge, kao i da je srp ski na rod spre man za rat ako B o s n a i He r ce g o v i n a ne o s t a ne u Ju g o s l a v i j i i l i s e ne p r e u r e d i p o kon f e d e r a l nom mo d e lu. Po se ban pro blem za JNA pred sta vljao je od nos HDZ pre ma njoj: Ima se uti sak da je sva ki Hr vat u Bo sni i Her ce go vi ni do bio za da tak da o na šoj Ar mi ji uvek i na sva kom me stu go vo ri sve naj cr nje. Oce na je da sva ki raz go vor o even tu al nom ostan ku Ar mi je na hr vat skim pros t o r i m a u B o s n i i He r c e g o v i n i i n e k a k voj s a ra d nj i j e d n o s ta v n o u o voj s i t u a c i j i n e m a n i k a k ve šanse. Uloga Armije u spre ča va nj u k r vo p r o l i ća u Sa ra je vu 3. i 4. mar ta sna žno je od jek nu la i po vra ti la po ve re nje mu sli man skog na ro da pre ma JNA u znat noj me ri UN, MKSJ, Iz ja va o na čelima o novom ustavnom poretku Bosne i Hercegovine. 137 V. Zimerman, Poreklo jedne katastrofe, Isto, Zimerman je kasnije priznao da je rekao Izetbegoviću da po slu ša svo ju sa vest, ali ne i da će mu SAD pri te ći u po moć u slu čaju rata. Priznao je i da je Kutiljerov plan nudio Muslimanima više nego bilo koji od mnogobrojnih kasnijih planova, uključujući i dejtonsku formulu. (Živorad Kova čević, Amerika i raspad Jugoslavije, Be o grad, 2007, 91). 140 UN, MKSJ

48 48 Kosta Nikolić S k u p š t i n a s r p sko g n a r o d a u B o s n i i He r ce g o v i n i s v e ča no je 27. mar ta pro gla si la Ustav Srpske Republike Bosne i Hercegovine i razmatrala Predlog zakona o područ ji ma srp skih op šti na. Isto ga da na u Sa ra je vu je 339 in te lek tu a la ca Mu sli ma na pot pi sa lo De - kla ra ci ju o bu duć no sti Bo sne i Her ce go vi ne u ko joj je bra njen te ri to ri jal ni in te gri tet re - pu bli ke. 141 D v a d a n a k a s n i je (2 9. m a r t a) s r p sk i i n te le k t u a l c i u B o s n i i He r ce g o v i n i ob ja v i l i s u svo ju De kla ra ci ju u ko joj su is ta kli ka ko srp ski na rod ne mo že da pri hva ti dr žav nu za jed - n i c u ko j u o d r e đu j u i n te r e s i v e l i k i h s i l a, e v r o p sko g k a to l i č kog kle ri ka li zma i pro bu đe nog p a n i s l a m i z m a, ne g o on a k v u k a k v a i z v i r e i z e t n i čkog i istorijskog prava svakog naroda na ze mlji. Srp ski in te lek tu al ci iz ja vi li su i da je je di no re še nje za BiH da bu de tro djelna dr žav na za jed ni ca u ko joj će Srbi suvereno stati na svoje mjesto, a Srbi, Muslimani i Hrvati, uvažavanjem istorijskih iskustava i trenutnog stanja među nji ma, mo ra ju se što pravednije razdijeliti i razgraniči ti da bi se uklo ni li raz lo zi mr žnje i ubi ja nja ka ko bi se su tra mo gli sa što ma nje pre pre ka uje di nja va ti u sve mu ono me što je za sve njih ra zumno i korisno. Srpski intelektualci saopštili su i da je sudbina Srpstva nedeljiva i da se sve ono što se de ša va u jed noj srp skoj ze mlji od no si na sve Sr be ma gdje ži vje li, jer su sve srp ske ze mlje je din stven pro stor. 142 Na sed ni ci Pred sed ni štva odr ža noj od 26. do 28. mar ta (na njoj je bio i ge ne ral Ku ka njac) raz go va ra lo se o kri zi u Bo sni i Her ce go vi ni, naj vi še na pod ruč ju op šti ne Bosanski Brod. Tokom 28. marta, od JNA je zatraženo da doprinese smirivanju stanja i konačnom uspostavljanju mira na područ j u o v e o p š t i ne. P r e d s e d n i š t v o je t a d a z a du ž i lo i republič ku Vla du da ostva ri kon takt sa nad le žnim or ga ni ma Hr vat ske zbog pre la ska i oružanih dejstava njenih jedinica na područ je S R B i H i d a ob e z bi je d i p o v l ače nje svih tih jedinica nazad u Hrvatsku. 143 U Bi je lji ni nije bilo sukoba između Srba i Muslimana. U periodu od 2. do 5. aprila Željko Ražnatović Arkan je sa svojom Srp skom dobrovoljačkom gar dom ušao u ovaj grad iz Srbije i stavio ga pod svoju kon tro lu. Pred sed ni štvo Bo sne i Her ce go vi ne bi lo je u stalnom za se da nju. Pr vo je 4. apri la od lu či lo da se za tra ži efi k a s n a p o mo ć i uklju či va nje JNA u rješavanje situacije u Republici, a traženo je i da general Blagoje Adžić hit no dop u t u je u S a r a je v o. D o ne s e n a je i o d lu k a d a s e i z v r š i mo bi l i z a c i ja je d i n i c a te r i to r i ja l ne od bra ne svih op šti na i gra da Sa ra je va. Isto vre me no je od JNA zah te va no da ovim je di - n i c a m a v r a t i n a o r u ž a nje, v oj nu o p r e mu i o s t a l a m a te r i ja l no - te h n i č ka sred stva. 144 Na osno vu re zul ta ta re fe ren du ma, Pred sed ni štvo Bo sne i Her ce go vi ne, uz pro tiv lje nje s r p sk i h p r e d s t a v n i k a, p r o g l a s i lo je 5. a p r i l a ne z a v i s no s t. L e g a l n a v l a s t p o op šti na ma su spen do va na je od stra ne tzv. kri znih šta bo va TO na ci o nal nih stra na ka. Gra - đani Sarajeva, u želji da spreče d a lje n a c i o n a l ne s u ko b e, o p ko l i l i s u zg r a du r e p u bl i č ke Skup šti ne, zah te va ju ći da se formira vlada nacionalnog spasa. Na njih su pucali snajperisti iz obli žnjih so li te ra. Po gi nu lo je osam, a po vre đe no pre ko 50 de mon stra na ta. 145 Sa vet mi ni sta ra Evrop ske za jed ni ce je 6. apri la na za se da nju u Luk sem bur gu jed - no g l a s no u s v o j io D e k l a r a c i j u o Ju g o s l a v i j i ko jom je v l a d a m a čl a n i c a p r e p o r u če no da, počevši od 7. aprila, priznaju nezavisnost Republike Bosne i Hercegovine. Još uvek posto- 141 Hronologija jugoslovenske krize, Navedeno prema: Nikola Popović, Tri naj mla đa dokumenta o srpskom državnom i nacionalnom pitanju, Isto ri ja 20. ve ka, 1/2001, Navedeno prema: Dokumenti Predsjedništva BiH, Isto, Hronologija jugoslovenske krize, 57.

49 Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ je će Predsedništvo SFRJ ocenilo je istoga dana da je zaoštravanje krize u BiH direktna p o s le d i c a p o l i t i k e r a z bi ja nja Ju g o s l a v i je i o d lu k e Z a je d n i ce o me đu na rod nom pri znavanju ove republike. 146 Srpska Republika Bosna i Hercegovina proglasila je 7. aprila odvajanje od Bosne i Her ce go vi ne i osta nak u Ju go sla vi ji. SAD su ta ko đe 7. apri la pri zna le ne za vi snost Slo veni je, Hr vat ske i Bo sne i Her ce go vi ne. Na sed ni ci Pred sed ni štva BiH od 8. apri la, pro glaš e n a je ne p o s r e d n a r at n a o p a s no s t i i me R e p u bl i k e je p r o me nje no br i s a nje m o d r e d n i ce s o c i ja l i s t i č k a. S a me s t a ko m a n d a n t a Te r i to r i ja l ne o d br a ne s me nje n je g e ne r a l D r a g o Vu ko s a v lje v i ć, a na nje go vo me sto po sta vljen je pu kov nik Ha san Efen dić. 147 O no vo na sta lim do ga đa j i m a S k u p š t i n a Sr bi je r a s p r a v lja l a je, n a z a t v o r e noj s e d n i- c i, 8. a p r i l a D e le g a t i m a s e obr a t io g e ne r a l M a r ko Ne g o v a no v i ć, ministar odbrane. On je, kao i mno go pu ta ra ni je, na stu pao kao po li ti čar, i pružio iz u zet no cr nu sli ku sta - nja u neposrednom okruženju Srbije. Cilj je bio da se srpski predstavnici naroda ubede u neophodnost ostanka jedinica JNA u Bosni i Hercegovini. Od mah je re kao ka ko je Bo sna i Her ce go vi na na pu tu da uđe u sta nje op šteg građan skog ra ta, a da hr vat ske oru ža ne sna ge dnev no, u pro se ku, pre kid va tre na ru ša va ju 30 do 50 pu ta: Time kvantitet prerasta u kvalitet, sa ciljem da kroz sitnu taktiku ostvare šire s t ra t e g ij s k e p o z i c i j e. R a n i j e j e s p o ra z u m o d s t ra n e h r va t s k i h o r u ž a n i h s a s ta va p r e t e ž n o k r š e n streljač kom va trom. U po sled nje vre me ovaj prag je po dig nut do ko ri šće nja ar ti lje rij sko-mino ba cač ke va tre kao sred stva ve ćih mo ral nih i ma te ri jal nih učinaka. Prošle sedmice taj prag je još vi še po dig nut. Hr vat ski oru ža ni sa sta vi sve če šće n a p a d a j u p o l o ž a j e a r m i j e ve ćim sa sta- 146 Isto, Dokumenti Predsjedništva BiH, 128. SARAJEVO, 5. APRIL GODINE

50 50 Kosta Nikolić vima pešadije, uz širu upotrebu tenkova i podršku artiljerije. Kao što vam je poznato, najteži na pad iz vr šen je na Ba ra nju. Na ža lost, u tom na pa du za ma ne var hr vat skih oru ža nih sa stava i za boč ne uda re sa le đa, ko ri šćena je i teritorija Republike Mađar ske. 148 Ne g o v a no v i ć je go vo rio o ma sov nom po kre tu hr vat skih oru ža nih sna ga ši rom Pos a v i ne, K u p r e s a i z a p a d ne He r ce g o v i ne i nj i ho v i m n a p a d i m a n a je d i n i ce i obje k te J N A. R e k a o je i d a s e u B o s n i i He r ce g o v i n i s p r o v o d i o p š t a mo bi l i z a c i ja H r v a t a i Mu s l i m a n a. Po seb no je uka zao da se do ga đa ji u Bi je lji ni ko ri ste da se JNA i Sr bi ja okri ve za eska lac i j u n a s i lja : To je mak si mal no is ko ri šće no u pro pa gan di od stra ne Hr va ta, a po seb no od Mus l i m a n a z a nj i h o v u m o b i l i z a c i j u p r o t i v s r p s k og s ta n o v n i š t va i A r m i j e. A l i, u p r o s t o r i m a g d e je izvršena stvarna agresija Hrvatske i gde još traje kod Slavonskog i Bosanskog Broda, na Ku pre su, ne sa mo da se ni šta ne go vo ri, ne go se to uop šte ne spo mi nje, što sa mo po se bi mno go go vo ri. Sve što se sa voj nog aspek ta bit ni je do ga đa, ra đe no je u pred ve čer je na ja vlje nog priznanja BiH kao samostalne države. 149 Ne g o v a no v i ć je i z ne o p o t p u no ne p o z n a te p o d at k e o te š k i m s u ko bi m a i z me đu JNA i hrvatskih snaga u Baranji, ali i o angažovanju JNA širom Bosne i Hercegovine: Mi jes m o i m a l i d o s ta ž r ta va u Ba ra nj i, u gl a v n o m z b og n a p a d a i z Ma đar ske, s bo ka i sa le đa, ali su i oru ža ni sa sta vi Hr vat ske pre tr pe li ve li ke gu bit ke, jer je pot pu no na tom pro sto ru raz bije na jed na sna ga ja či n e ok o b r i g a d e. D r u g o, s i t u a c i ja u Bi j e lj i n i i S e m b e r i j i j e s ta b i l i z o va n a do vo đe njem sve žih sna ga JNA u taj reon. Na pro sto ru Bo san skog Bro da za u sta vljen je na pad h r va t s k i h o r u ž a n i h s a s ta va, n a n e t i s u i m ve ći g u b i c i i z a s a d a s i t u a c i ja n a t o m d e l u f r o n ta s ta g n i ra. Na p r o s t o r u Ku p r e s a d o ve d e n e s u s ve ž e s n a g e. O n e s u i z v r š i l e p r o t i v n a p a d k o j i j e bio u tra ja nju, a sa da je za vr šen. Do sa da je oru ža nim hr vat skim sna ga ma na tom de lu ra tiš ta n a n e t t e ž a k p o ra z. Za r o blj e n e s u s n a g e v i š e o d ja či ne jed ne če te, gu bit ke ve li ke su pre tr peli. Na prav ci ma ko ji iz Li šti ce vo de ka ku pre škim vra ti ma, ju če je avijacija uništila i razbila j e d a n k r u p n i j i ok l o p n o - m e h a n i z o va n i s a s ta v i d r u g e d e l o ve h r va t s k i h o r u ž a n i h s n a g a k o j e s u bi le usme re ne ka Ku pre su. Sna ge JNA su da nas, još u ju tar njim ča s o v i m a, os l o b o d i l e Ku p r e s i kupreška vrata [aplauz]. 150 P r e m a m i š lje nj u g e ne r a l a Ne g o v a no v i ća, s v e n a o r u ž a ne e t n i č ke gru pe u Bo sni i Her ce go vi ni tre ba lo je da se po vu ku na li ni je svog et nič kog pro stor (sna ge iz Hr vat ske tre ba lo je da se vra te u tu re pu bli ku) i da se ne raz o ru ža va ju, pa da tek on da ot počnu pre go vo ri o dr žav nom ure đe nju. Za dat ke JNA u Bo sni i Her ce go vi ni vi deo je na sle de ći na čin: da spre ča va ge no cid nad bi lo ko jim na ro dom, a po seb no nad srp skim jer je on najugroženiji; da sprečava agresiju Hrvatske na Bosnu i Hercegovinu, jer ta Republika je u s a s t a v u Ju g o s l a v i je b u du ći da je Jugoslavija još nije priznala. 151 Ne g o v a no v i ć je re kao i da bi u slu čaju opšteg građan skog ra ta Sr bi bo lje pro šli: Oni bi si gur no ima li ve li ke gubit ke, ali bi dru gi ima li još ve će. 152 Kao i u prethodnim situacijama, odluku o priznavanju Bosne i Hercegovine kome n t a r i s a o je V l a d i s l a v Jo v a no v i ć. Re kao je da je pri znat je dan en ti tet, jed na tvo re vi na ko ja ne ma ni efi k a s ne d r ž a v ne or g a ne n i t i i m a e f e k t i v nu kon t r o lu n a d ce lom te r i to r i jom, ni ti pri zna nje i uva ža va nje od ve li kog de la vla sti tog sta nov ni štva: Do šlo se do dru ge sit u a c i j e k a d a s e t i m n o v i m p r i m e r o m bl i c - k r i g a ž e l i d a s t vo r i j e d n o s v r š e n o s ta nj e i n a m e t nu t i jed no po li tič ko re še nje. Za i gra la se jed na opa sna igra ko ja je pre vi de la tu pro stu či nje ni cu da 148 UN, MKSJ. 149 Isto. 150 Isto. 151 Isto. 152 Isto.

51 Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ jed na tre ći na sta nov ni štva BiH ne pri sta je na ta kav tret man i to onaj naj vi tal ni ji deo sta novni štva BiH ko ji je to li ko pu ta u mo der noj isto ri ji vr lo do sled no, sko ro upor no do sa mo žr tvo va - nja i he roj skih vi si na, umeo da bra ni svoj iden ti tet i do sto jan stvo. 153 Jo v a no v i ć je izložio i konfederalni koncept ure đenja Bosne i Hercegovine kao najbolje rešenje za spreča v a nje i z bi ja nja o p š te g g r a đan skog ra ta. Bio je i op ti mi sta po pi ta nju o d no s a s a S A D; r e k a o je i d a Sr bi ja, je d i n a o d j u g o s lo v e n sk i h r e p u bl i k a, v o d i p r o e v r o p sk u po li ti ku, kao i da je pot pu no sprem na da se uklju či u proces evropskih integracija. D i sk u s i ja n a r o d n i h p o s l a n i k a o d s l i k a v a l a je nj i ho v o s t r a n a č ko obe lež je, a ve ći na je bi la pro tiv de mi li ta ri za ci je Bo sne i Her ce go vi ne, jer bi to bi la sa mo još jed na pod va - la srp skom na ro du. Do mi nant na oce na bi la je da se u ovoj re pu bli ci vo di ver ski rat org a n i z o v a n i z Va t i k a n a, a d a je r a z bi ja nje m S o v je t sko g S a v e z a ug r o ž e no p r a v o s l a v lje n a Bal ka nu. Ni ko l a K o lje v i ć i Bi lja na Plav šić pod ne li su 9. apri la ostav ke na svo je funk cije u P r e d s e d n i š t v u B o s ne i He r ce g o v i ne. O s t a c i P r e d s e d n i š t v a p o k u š a l i s u d a r a z o r u ž a j u i pod je din stve nu ko man du sta ve pa ra voj ne for ma ci je. Svi na o ru ža ni sa sta vi i po je din - c i, o s i m s n a g a J N A i s n a g a MU P - a ko j i d e lu j u n a te r i to r i j i B os ne i He r ceg o v i ne p o d r a - znim ozna ka ma i sim bo li ma bi li su du žni da se do 15. apri la pri ja ve op štin skim, okruž n i m i Gr a d skom š t a b u Te r i to r i ja l ne o d br a ne, r a d i s t a v lja nja p o d je d i n s t v e nu ko m a n du i d o bi ja nja je d i n s t v e n i h obi lje ž ja. Is to v r e me no je o d lu če no da se Pred sed ni štvo jav no obra ti Slo bo da nu Mi lo še vi ću i generalima Adži ću i Kukanjcu radi traženja pomoći u rješ a v a nj u no v o n a s t a le s i t u a c i je. 154 Na sednici održanoj 13. i 14. aprila muslimanski i hrvatski čl a no v i P r e d s e d n i š t v a de fi n i s a l i s u Sr p sk u d e mo k r at sk u s t r a n k u k a o ag r e s o r a. Is to v r e me no s u p o z v a l i J N A da ne napada snage Teritorijalne odbrane BiH i da preuzme ulogu tampon zone između sukobljenih strana: 1. U Bo sni i Her ce go vi ni po sto ji su kob iz me đu sna ga ko je pri pa da ju to ta li tar noj vr sti re ži ma a pred vo de ih ope ra tiv ni čel ni ci SDS -a /agre sor/ i in sti tu ci ja de mo - kratske vlasti države Bosne i Hercegovine. Snage totalitarnog režima imaju svoje ideološke centre van granica Bosne i Hercegovine, stoga se sukobi u Bosni i Hercegovini ne mogu okara k t e r i s a t i k a o e t n i č k i s u k o b i i l i g ra đa n s k i ra t. 2. P r e d s ta v n i c i d r ž a ve B o s n e i He r c e g o v i n e će ra z g o va ra t i s a p r e d s ta v n i c i m a a g r e s o ra u s i t u a c i ja m a k a d s u u b i j e đe ni da bi pre go vo ri mo gli dovesti do poboljšanja stanja u Republici. 3. Sve oružane snage za odbranu suvereniteta i nez a v i s n o s t i R e p u bl i k e B o s n e i He r c e g o v i n e, k o j e s e b o r e p r o t i v unu t ra š nj e i s p o lja š nj e a g r e s i j e ši rom Bo sne i Her ce go vi ne, su u for mi te ri to ri jal ne od bra ne BiH. 4. Po zi va se JNA da us po sta - v i p u nu s a ra d nj u s a s n a g a m a Te r i t o r i ja l n e o d b ra n e R e p u bl i k e i d a n e n a p a d a i s t e. 5. Po z i va m o s n a g e J N A n a t e r i t o r i j i R e p u bl i k e B o s n e i He r c e g o v i n e d a s e s ta ve p o d k o m a n d u l e g a l n i h vl a - sti ove re pu bli ke i da osu je te sna ge agre so ra na svim po lji ma. 6. Uko li ko JNA ne že li udo vo lji ti uslovu 5. prihvatamo angažovanje snaga JNA kao tampon zone izme đu sna ga Te ri to ri jal ne o d b ra n e R e p u bl i k e i a g r e s o ra k a d a s e ta k a v d o g o vo r p o s t i g n e s a Mi n i s ta r s t vo m z a n a r o d nu od bra nu Bo sne i Her ce go vi ne. 155 Osta lo je još da se JNA po vu če i iz Bo sne i Her ce go vi ne (oko voj nih li ca, drža vlja na Sr bi je i Cr ne Go re) što je ozna či lo de fi n i t i v a n k r aj S F R J. B r a n ko K o s t i ć je iz ja vio da on, kao potpredsednik Predsedništva, nikada neće p o t p i s a t i n a r e đe nje o po vla če nju JNA. Na sednici Predsedništva BiH od 14. aprila Alija Izetbegović je izjavio da je dan pre 153 Isto. 154 Navedeno prema: Dokumenti Predsjedništva BiH, Isto, 136.

52 52 Kosta Nikolić to g a (13. a p r i l a) r a z g o v a r a o s a M o m i r om B u l a to v i ćem i da mu je on re kao da Cr na Go ra ne ma ve ze sa de ša va nji ma i Bo sni i Her ce go vi ni. Hr vat ski čla no vi Pred sed ni štva iz ne - li su po se ban plan za JNA. Fra njo Bo ras: Po zi va mo JNA na te ri to ri ji BiH da pre sta ne sa po dr škom pod ri vač k e i te r o r i s t i č k e p o l i t i k e S DS, p r i h v a t i le g a l nu v l a s t d r ž a v e B i H i s u- ra đu je sa sna ga ma TO. Ne, da se sta ve pod ko man du. Stje pan Klju jić komentariše: To je trik, da ih do ve de mo. 156 Za tim je Pred sed ni štvo SFRJ 16. apri la upu ti lo pi smo Pred sed ni štvu Bo sne i Herce go vi ne o pri stu pa nju do go vo ru o sta tu su i ulo zi JNA u Bo sni i Her ce go vi ni. U pi smu je re čeno da predstoji konstituisanje SR Jugoslavije, pa je trebalo što pre posti ći do go vor o p o lo ž a j u J N A u R e p u bl i c i. P r e d s e d n i š t v o S F R J je i s to v r e me no o v l a s t i lo g e ne r a l a A d ž i- ća da vo di raz go vo re o svim pi ta nji ma ve za nim za ovaj pro blem. O to me je bo san sko Predsedništvo raspravljalo 17. aprila i zaklju či lo da po zo ve ge ne ra la Adži ća na razgovor u što skorije vrijeme. 157 Ge ne ral Adžić n i je d o š a o u S a r a je v o, a l i je z a to A l i ja I z e t b e g o v i ć do pu to vao u Skoplje, gde je 26. apri la pot pi san spo ra zum o po vla čenju JNA iz Bosne i Hercegovine. Sporaz u m s u p o t p i s a l i I z e t b e g o v i ć, Bran ko Ko stić i ge ne ral Adžić, uz po sred stvo ma ke don skog p r e d s e d n i k a K i r e G l i g o r o v a. P o s le to g a je o d r ž a n t r oj n i s a s t a n a k n a ko me s e r a z g o v a r a lo o mnogim zanimljivim temama. Na po čet ku raz go vo ra, Ko stić je de fi ni sao cilj sa stan ka: da se rat u Bo sni i Her ceg o v i n i p r e k i ne b e z u s lo v no, d a on d a, u v a ž a v a j u ći in te res svih i iz ra že nu vo lju i spremnost rukovodstva Bosne i Hercegovine da se BiH konstituiše kao nezavisna i samostaln a d r ž a v a, n a m i r u s je d ne mo i r a z g o v a r a mo o p i t a nj i m a ko ja t r a ž e r a z g o v or i d o g o v or. I z e t b e g o v i ć je re kao da je do šao sa naj bo ljim na mje ra ma ka ko bi se pre ki nuo rat i reši lo pi ta nje JNA u Bo sni i Her ce go vi ni. On je pred lo žio da se osta ci JNA tran sfor mi šu u oru ža ne sna ge Bo sne iz Her ce go vi ne, s tim da iz nje odu oni lju di ko ji ni su ro đe ni u ovoj r e p u bl i c i ; k a o i d a s e i z me n i r u ko v o d e ći ka dar JNA u Bo sni i Her ce go vi ni ta ko da on odgo va ra pro por ci o nal nom sa sta vu sta nov ni štva. Na isti na či n je t r e b a lo i z me n i t i i n a c i- o nal ni sa stav Ar mi je; re kao je da je za to od go vor no i nje go vo ru ko vod stvo jer ni je sla lo re gru te u JNA da Bo sna i Her ce go vi na ne bi učestvovala u ratu u Hrvatskoj; zadatak tih bu du ćih oru ža nih sna ga bio bi da us po sta ve mir. Na pi ta nje Bran ka Ko sti ća kako zamišlja komandovanje tom armijom, Alija Izetbe go vić je o d g o v o r io d a će komandant biti Predsedništvo Bosne i Hercegovine u svom pu nom sa sta vu: Ni k a k vo P r e d s j e d n i š t vo b e z Sr ba n e će b i t i ra v n o p ra v n o P r e d s j e d n i š t vo, b e z pred stav ni ka srp skog na ro da. Sva ki rad ni i po šten čo vjek zna da je to ta ko. Ovo ni je nor malno sta nje. 158 Ge ne ral Adžić je r e k a o d a I z e t b e g o v i ćev koncept uvažava kao jedno korektno razmi šlja nje i da bi, ako bi se br zo po sti gao do go vor, rat bi lo mo gu će zaustaviti. Predložio je pre la zni kon cept re kao je da SSNO uva ža va či nje n i c u d a je B o s n a i He r ce g o v i n a me đun a r o d no p r i z n a t a d r ž a v a, a l i d a I z e t b e g o v i ć a p s o lut no ne m a s u v e r e nu v l a s t u d e lo v i m a Bosne i Hercegovine naseljenim hrvatskim i srpskim stanovništvom, što je otežavajuća 156 Isto, Isto, UN, MKSJ. Fonobeleške. Razgovor je sniman na magnetofonu, pa onda prekucan 4. maja uz sle de ću belešku Jordana Živanovića, višeg debatnog stenografa-redaktora koji je skinuo beleške sa magnetofonske trake: Snimak je veoma loš. Diskusije treba obavezno autorizovati. Ima dosta nepreciznosti.

53 Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ okolnost. Muslimanske paravojne jedinice procenio je na oko 50 hiljada ljudi, hrvatske na 35 hiljada, okupacione snage koje je poslala Hrvatska na 10 hiljada, a srpske na 35 hi lja da lju di pod oruž jem. Re kao je i da je sa da u JNA ne ko li ko de se ti na hi lja da lju di, da je od njih 80% gra đa na Bo sne i Her ce go vi ne, a od tog bro ja 90% je Sr ba. Tra žio je da je di ni ce JNA u Bo sni osta nu pod na šom ko man dom sve dok se ne pro na đe političko reše nje, a on da bi se ta voj ska tran sfor mi sa la u vi še na ci o nal nu voj sku no ve dr ža ve. Na te - r i to r i j i B o s ne i He r ce g o v i ne t r e b a lo je d a o s t a nu t r i kor p u s a B a nja lu čki, Tuzlanski i IV s a r a je v sk i, i z me đu 18 i 20 hi lja da lju di, ka ko je to bi lo i po ne ka da šnjem mir no dop skom ras po re du JNA. 159 I z e t b e g o v i ć je po dr žao Adži ćev kon cept, ali je pi tao šta mo že ne po sred no da se ura di ka ko bi se za u sta vio rat u Bo sni i Her ce go vi ni. On da je sni mak bio ja ko loš, pa ni je p r e c i z no z a b e le ž e no š t a je r e k a o I z e t b e g o v i ć. Ono što se mo že re kon stru i sa ti gla si da je on od Adži ća tražio da se jednim krutim stavom Armije ovde, nekom nekooperativnošću, Bosna odvoji od neprirodne koalicije sa Hrvatskom. Rekao je i da je imperativ u Bo sni da ona ne pad ne u za gr ljaj ni Hr vat skoj, ni Sr bi ji; ako se ni šta ne pre du zme, nehotično će se stvo ri ti hr vat sko -mu sli man ski sa vez ; tre ba raz mi šlja ti o ne kim aso ci ja cija ma u bu duć no sti i da on mo ra u Sa ra je vo da se vra ti sa ne kim opi plji vim re zul ta tom. Pod tim je pod ra zu me vao iz me nu per so nal nog ko mand nog sa sta va Ar mi je i osi gu ra - ti ma lo mi ra i de blo ka de to je ne što što bi bio ulog da se da lje kre ne u ovim raz go vori ma. 160 I z e t b e g o v i ć je tra žio da se na če lo D r u g e v oj ne obl a s t i u me s to g e ne r a l a M i lu t i n a Ku kanj ca po sta vi ne ko od mu sli man skih ili hr vat skih ge ne ra la u ko ga Be o grad ima po - ve re nja, što Adžić ni je mo gao da obe ća. Onda je razgovor krenuo neželjenim tokom ko je odgovoran za razbuktavanje sukoba, pre svega u Sarajevu. Adžić je bio ne po pu stljiv u sta vu da je za to naj od go vor ni ji Ejup Ga nić: K a d s m o g o s p o d i nu G a n i ću re kli da će mo tu ći po Pred sed ni štvu dok se ne pre ki ne va tra na Ko man du, od mah je pre sta la va tra. Za što ta ko radimo?. 161 Adžić je go vo rio o pro ble mi ma ko je je JNA ima la u za pad noj Her ce go vi ni: Ja sam mo rao da iz vla čim lju de iz Ča plji ne, iz ka sar ne. Da li to zna te? Ja sam za 150 ži vo ta mo rao da ž r t v u j e m mn o g e ž i vo t e. To d i vlja c i n e b i ra d i l i. Sin S e j d e Baj ra m o v i ća je po gi nuo, ne će da dozvole da ga prenesemo. 162 O n d a je I z e t b e g o v i ć g o v o r io o s r p sk i m p a r a v oj n i m je d i n i c a m a ko je s u s v e p r e g a - zi le po čev od Bi je lji ne pa do Fo če. Ko stić je re kao da će s e s u t r a kon s t i t u i s a t i no v a d r ž a - va Sa ve zna Re pu bli ka Ju go sla vi ja i da će svi nje ni gra đa ni ko ji su u JNA bi ti po vu čen i s a te r i to r i je B o s ne i He r ce g o v i ne, d a t r e b a r a z m i š lja t i o b u du ć no s t i, d a A r m i ja ne m a tvrd stav, ali da to ni su ga ran ci je da će u Bo sni i Her ce go vi ni za vla da ti mir: Mi slim da do sa da šnji raz voj si tu a ci je po ka zu je ta mo gdje smo ima li JNA, ima li smo red, mir i spokoj. 163 I z e t b e g o v i ć je od go vo rio da se SRJ i Bo sna i Her ce go vi na ne mo gu se li ti jed na od dru ge, one će osta ti jed na uz dru gu i mo ra ju da ra de za jed no, da ži ve za jed no, sa ra đu ju, tu su k o m u n i k a c i j e, k o j e k a k ve p o ve z a n o s t i e k o n o m s k e, o v i s n o s t i e k o n o m s k e. Mi s l i m d a b i o t o m e tre ba lo vo di ti ra čuna Isto, str. 16 fonobeleške. 160 Isto, str. 24 fonobeleške. 161 Isto, str fonobeleške. 162 Isto, str. 30 fonobeleške. 163 Isto, str. 35 fonobeleške. 164 Isto, str. 37 fonobeleške.

54 54 Kosta Nikolić Ko stić i Adžić ni su ima li ni ka kva ovla šće nja d a sk l a p a j u bi lo k a k a v d o g o v or s a A l i- jom I z e t b e g o v i ćem. Osta ci Pred sed ni štva Bo sne i Her ce go vi ne do ne li su 27. apri la odluku da se jedinice JNA povuku iz ove republike. 165 Na sednici održanoj dan kasnije, Predsedništvo BiH otišlo je korak dalje u definisanju agresora na ovu republiku: Pred sjed ni štvo je oci je ni lo da su agre si ju na Bo snu i He r c e g o v i nu i z v r š i l e čet nič k o - t e r o r i s t i č k e o r u ž a n e f o r m a c i j e i z Sr b i j e p ot p o m og nu t e r e z e r - vnim sa sta vi ma biv še JNA iz Sr bi je i Cr ne Go re, te oru ža ne for ma ci je SDS pot po mog nu te snaga ma biv še JNA iz BiH. Pred sjed ni štvo ne pri hva ta ocje nu po ko joj su sve stran ke od go vor ne za sadašnju situaciju u BiH. Ove stavove Predsjedništvo je usvojilo jednoglasno. 166 Već s u t r a d a n je u s le d i l a n a r e d b a ko m a n d a n t a Št a b a te r i to r i ja l ne o d br a ne B o s ne i Her ce go vi ne, a na osno vu od lu ke Pred sed ni štva, da se od mah iz vr ši pot pu no i ma - sov no za pre ča va nje na svim put nim prav ci ma na ko ji ma će je d i n i ce bi v š e J N A p o če ti iz vla če nje teh ničkih i materijalnih sredstava. Ova akcija trebalo je da se izvede u punoj ko or d i n a c i j i s a r e p u bl i č kom MUP-om. U na re đenju je reče no d a ne n a ja v lje n i m ko lo n a - ma biv še JNA tre ba spre či ti iz la zak iz ka sar ne i ko mu ni ci ra nje na te ri to ri ji Bo sne i Her - ce g o v i ne: U b r z a n o pl a n i ra t i i ot p o če t i b o r b e n a d e j s t va n a c j e l o k u p n oj t e r i t o r i j i R e p u bl i k e i i s t e k o o r d i n i ra t i s a Šta b o m Te r i t o r i ja l n e o d b ra n e. 167 Od lu ku o po vla čenju JNA rukovodstvo Srbije razmatralo je 30. aprila na sastan ku sa vo đa ma bo san skih Sr ba: I bez njih u toj re pu bli ci osta je oko voj ni ka JNA, uglav nom srp ske na ci o nal no sti, nad ko ji ma mo že pre u ze ti po li tič ko ru ko vo đe nje srp sko ru kovodstvo iz Bosne i Hercegovine. Karadžić s e s l a ž e. K ra j i š n i k p o s ta vlja s e r i j u p i ta nja : k a k o će se ta voj ska fi n a n s i ra t i, k o će im da va ti pla te, ko će im obez be đi va ti pen zi je, što sve kao pro blem sto ji, ali ni je opre de lju ju će za naš raz go vor. Do sta smo se na te za li oko ro ka za po vla če nje i na kra ju se spo ra zu me li da se ono ostva ri za 15 da na. Po što se mo ra ju po vu ći i ge ne ra li ko ji nis u p o r e k l o m i z Bi H, d o g o vo r e n o j e d a s e n a m e s t o g e n e ra l a Vu k o v i ća postavi general Mladić. Do bi li su svo ju voj sku. 168 Usledili su tragič ni do ga đa ji u Sa ra je vu 1. i 2. ma ja (na pad na Ko man du II voj ne obla sti i ma sa kr pri pad ni ka JNA u Do bro vo ljačkoj ulici). Predsedništvo Bosne i Herceg o v i ne s a o p š t i lo je 4. m a ja d a je ag r e s i j u n a R e p u bl i k u i z v r š i l a S a v e z n a R e p u bl i k a Ju g o - slavija, preko bivše JNA i uz sudjelovanje paravojnih formacija SDS i paravojnih formaci ja iz Sr bi je i Cr ne Go re, pa je za tra že na voj na po moć iz ino stran stva. 169 Z a t i m s u s e 6. m a ja u Gr a c u s a s t a l i R a d o v a n K a r a d ž i ć, u ime srp ske dr žav ne zajednice, i Mato Boban, u ime hrvatske nacionalne zajednice. Oni su potpisali sporazum o prekidu neprijateljstava između Sr ba i Hr va ta. Pri mir je je tre ba lo da stu pu na sna gu 6. ma ja u po noć i da bu de pod kon tro lom Evr o p sk e z a je d n i ce (u n i je). Is to v r e me no je t r a ž e no d a K on f e r e n c i ja o B o s n i i He r ce g o v i n i na sta vi sa ra dom. Što se ti če pre o sta lih spor nih pi ta nja, re če no je da ni je re šen sta tus Mo sta ra Sr bi su sma tra li da gra ni cu pred sta vlja Ne re tva, a Hr va ti da ceo grad pri pa da nji ma; srp ska stra na je sma tra la da je Ne re tva gra ni ca iz me đu srpske i hrvatske jedinice. Dve strane bi le su sa gla sne da se pri li kom razgraniče nja na pod ruč ju Ku pre sa, u Bo san skoj Po sa vi ni 165 Navedeno prema: Dokumenti Predsjedništva BiH, Isto, UN, MKSJ. 168 B. Jo vić, Poslednji dani SFRJ, Navedeno prema: Dokumenti Predsjedništva BiH, 196.

55 Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ DOBROVOLJAČKA ULICA (Derventa, Bosanski Brod, Bosanski Šamac, Odžak, Orašje, Modriča i Brčko) vodi raču na o kom p a k t no s t i p r o s to r a i ko mu n i k a c i ja m a. 170 Ovaj spo ra zum je oči gled no bio u skla du sa prin ci pi ma ko ji su do go vo re ni 8. ja - nuara na sastanku Nikole Koljevića i Fra nje Tuđ ma na. Pred sed ni štvo SFRJ je o do ga đajima u Dobrovoljačkoj ulici raspravljalo 8. maja i od lu či lo d a s me n i g e ne r a l a M i lu t i n a K u k a nj c a, je r je, k a ko b e le ž i B. Jo v i ć, doz v o l io d a ce l a K o m a n d a u p a d ne u z a m k u Mu s l i m a n a u s r e d S a r a je v a, g d e je i z g i nu lo v i- še lju di i gde je voj ska do ži ve la pot pu ni fi ja sko. To me s e v r lo o š t r o s u p r o t s t a v io g e ne r a l Adžić. Re kao je da se ne sla že sa oce na ma Pred sed ni štva i da je on lično odobravao svaki p o te z g e ne r a l a K u k a nj c a i d a će, ukoliko Predsedništvo ostane pri svojim ocenama, podne ti ostav ku. B. Jo vić je k r at ko z a b e le ž io: St va r s e z a v r š i l a u s va ja nj e m nj e g o ve os ta v k e i smenjivanjem Kukanjca. 171 Za na če l n i k a G e ne r a l š t a b a or u ž a n i h s n a g a Ju g o s l a v i je p o s t a v lje n je g e ne r a l Ž i- vo ta Pa nić. U isto vre me, u Ba nja Lu ci, 12. ma ja na sed ni ci Skup šti ne srp skog na ro da, de fi nis a n i s u r at n i c i lje v i s r p sko g n a r o d a u B o s n i i He r ce g o v i n i. R a d o v a n K a r a d ž i ć je na ovom z a s e d a nj u s a o p š t io š e s t s t r a te š k i h r at n i h c i lje v a : 1) d r ž a v no r a z d v a ja nje o d d r u g e d v e n a c i o n a l ne z a je d n i ce: R a z d v a ja nje o d on i h ko j i s u n a š i ne p r i ja te lj i i ko j i s u i s ko r i s t i l i sva ku pri li ku, pri je sve ga u ovom vi je ku, da na sr nu na nas i ko ji bi na sta vi li sa ta kvom prak som ako bi smo i da lje osta li za jed no u is toj dr ža vi ; 2) ko ri dor iz me đu Semberije i Kra ji ne: To je stvar za ko ju će mo, mo ž d a, bi t i p r i s i lje n i d a p o ne g dje ne š to ž r t v u je mo, ali je to od naj ve će strateške važnosti za srpski narod, jer to integriše srpske zemlje. Nema Krajine, nema Bosanske Krajine, nema Srpske Krajine, nema Saveza srpskih zemalja ukoliko ne ostvarimo taj koridor koji će nas dobro integrisati, koji će nam omo gu ćiti nes me t a n p r o tok i z je d no g d i je l a n a š e d r ž a v e u d r u g i ; 3) u s p o s t a v lja nje ko r i d o r a u d o l i n i re ke Dri ne, od no sno, eli mi ni sa nje Dri ne kao gra ni ce iz me đu dva svi je ta ; 4) us po sta- 170 Navedeno prema: Zdravko Tomac, Tko je ubio Bo snu, Za greb, 1994, B. Jo vić, Poslednji dani SFRJ, 452.

56 56 Kosta Nikolić vljanje granice na reci Uni i reci Neretvi; 5) podela Sarajeva na srpski i muslimanski deo; 6) izlaz Srpske Republike na more. 172 Na o v oj s e d n i c i d o ne s e n a je o d lu k a o p r o g l a š e nj u ne p o s r e d ne r at ne o p a s no s t i n a c je loj te r i to r i j i Sr p sk e B o s ne i He r ce g o v i ne. S v i v oj n i ob v e z n i c i bi l i s u du ž n i d a s e s t a - v e n a r a s p o l a g a nje š t a b o v i m a Te r i to r i ja l ne o d br a ne. O d lu če no je i da se for mi ra Voj ska Srpske Republike Bosne i Hercegovine. Za njenog komandanta imenovan je general-potpu kov nik Rat ko Mla dić. 173 Ime Republike promenjeno je 12. avgusta u Re pu bli ka Srpska. Sr p sko r u ko v o d s t v o je g o d i n a m a u kon t a k t i m a s a z a p a d n i m d i plo m a t a m a r e d o v no ponavljalo da nema nikakvog uticaja na Srbe u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, kao ni na JNA; da Al ban ci uži va ju naj ve ća prava od svih nacionalnih manjina u Evropi; da Srbija nema paravojnih formacija van svojih granica, da se srpsko rukovodstvo odlučno protivi podeli Bosne i Hercegovine, da je za višepartijski sistem i ekonomske reforme, da d r ž a v n i me d i j i n i s u p o d nj i ho v om kon t r o lom. Ip a k, k a ko z a k lj u čuje S. Antonić u sa mom raz go re va nju ra ta, Mi lo še vić je bio najotvoreniji i najbezoč ni ji. Ve ro vao je da u ra tu mo - že naj ma nje da iz gu bi, a oče ki vao je i da mo že sa mo da do bi je isto rij sko pri zna nje za s t v a r a nje uje d i nje ne n a c i o n a l ne d r ž a v e s r p sko g n a r o d a. 174 Za to je bio naj gru blji u pret nji si lom i naj ma nje ob zi ran u di plo mat skim pre go vo ri ma. Pred sed ni štva Bo sne i Her ce go vi ne ime no va lo je 4. ma ja no vo stvo re nu Sa - ve znu Re pu bli ku Ju go sla vi ju kao glav nog agre so ra na ovu re pu bli ku: Pred sjed ni štvo je za klju či lo da se oba vi je sti jav nost da je agre sor na Bo snu i Her ce go vi nu Sr bi ja i Cr na Go ra, od no sno Sa ve zna Re pu bli ka Ju go sla vi ja pre ko biv še JNA i uz su dje lo va nje pa ra voj nih for ma - c i ja S DS i p a ra voj n i h f o r m a c i ja i z Sr b i j e i Cr n e G o r e, o d n o s n o S a ve z n e R e p u bl i k e Ju g o s l a v i j e. Imajući ovo u vi du, Pred sjed ni štvo je za u ze lo stav da Re pu bli ka BiH kao čla ni ca KEBS-a zatra ži voj nu po moć iz ino stran stva. 175 D i plo m at sk i me h a n i z a m je p o k r e nut, i a ko je r u ko v o d s t v o S R J p o k u š a lo d a g a spre či. Po moć je t r a ž e n a n a s t a r i m o s no v a m a ko je n i s u mo g le d a d o ne s u n i k a k v u ko r i s t Pokretu nesvrstanih. 176 Ali, Sr bi ja vi še ni je ima la na ko ga da se oslo ni. Za tim je još uvek po sto je će Predsedništvo SFRJ 20. maja donelo odluku o prestanku neposredne rat ne opa sno sti u SFRJ. 177 Is to g a d a n a, n a p r e d lo g g e ne r a l a Ž i v o te Pa n i ća, od lu če no je i da se iz vr ši de blo ka da pro sto ra Du brov ni ka i na pu ste ostr va Vis i La sto vo, ko ja su još uvek bi la pod kon tro lom JNA. Po vla če nje je iz vr še no do 10. ju na UN, MKSJ, Za pi snik sa 16. sjed ni ce Skup šti ne srp skog na ro da u Bo sni i Her ce govini. Ovi ciljevi naknadno su objavljeni u: Službeni glasnik Republike Srpske, , br. 22, Slu žbe ni gla snik srp skog na ro da u BiH, maj 1992, 219, Slobodan Antonić, Zarobljena zemlja. Srbija za vlade Slobodana Miloševića, Beograd, 2002, Navedeno prema: Dokumenti Predsjedništva BiH, Do bra ilu stra ci ja za to je ste raz go vor Bran ka Ko sti ća sa ministrom inostranih poslova Zimbabvea, vo đe nim još 4. mar ta 1992 u Be o gra du. Ko stić je na kra ju tog raz go vo ra re kao da su se odlaskom Budimira Lončara stvorili uslovi da se Jugoslavija okrene Pokretu nesvrstanih: Mi kao Jugoslavija, i ovim delom kojim računamo na njen kontinuitet, veliki značaj pridajemo Pokretu nesvrstanih. Naš geostrateški položaj na Balkanu je veoma važan tu su izukrštani interesi Njemačke, SAD, Italije i Ruske federacije. Računamo na Pokret nesvrstanih kao masovan pokret, u međunarodnoj zajednici i Ujedinjene nacije mogu biti najbolja podrška za iznalaženje trajnog rešenja naše krize. (UN, MKSJ. Stenografske beleške razgovora). 177 Službeni list Savezne Republike Jugoslavije, 22. maj 1992.

57 Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ SLOBODAN MILOŠEVIĆ I DOBRICA ĆOSIĆ Za tim je Bran ko Ko stić 25. ma ja ge ne ral nom se kre ta ru Uje di nje nih na ci ja Bu tro - su Ga li ju po slao pi smo. U nje mu je re če no d a P r e d s e d n i š t v o i V l a d a Ju g o s l a v i je v e o m a ce ne o p r a v d a nu z a br i nu to s t U N zb o g j u g o s lo v e n sk e k r i z e i n a p o r e d a s e on a p r e v a z i đe, da je SRJ sprem na da sa ra đu je, ali da ima ogrom no raz o čarenje i ogorče nost zbog optužbi, bez ikakvog valjanog razloga i uprkos našim trajnim nastojanjima da pronađe mo mirno rešenje za jugoslovensku krizu, a posebno za sukobe u Bosni i Hercegovini, da je Ju go sla vi ja iz vr ši la agre si ju na tu re pu bli ku : Jugoslavija je uporno upozoravala na opasnost od iz bi ja nja bra to u bi lač kog ra ta u slu ča j u d o n o š e nja b i l o k a k ve i s h i t r e n e o d l u k e o b u- duć n o s t i B o s n e i He r c e g o v i n e p r e n e g o š t o t r i k o n s t i t u t i v n a n a r o d a t e r e p u bl i k e s p o ra z u m n o do đu do po li tič k og r e š e nja. Ta u p o z o r e nja s u i g n o r i s a n a. Bra t o u b i l a č ki rat je iz bio od no se ći sa so bom broj ne ljud ske ži vo te i tre ba ga što pre za u sta vi ti. Me đutim, odgovornost za taj rat ski da se sa onih ko ji su ga iza zva li i ume sto to ga pre ba cu je se, bez ika kvog oprav da nja, na Srbi ju i Cr nu Go ru. 178 Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija nije uvažio ovo objašnjenje i 29. maja (Re zo lu ci ja 757) iz ba cio je Sr bi ju (i Cr nu Go ru) iz me đu na rod ne za jed ni ce uvo đe njem sveopštih sankcija na svim nivoima. Tako je Srbija ušla u dugu fazu svoje tamne istorije. 178 UN, MKSJ.