Savremena poljoprivredna tehnika Cont. Agr. Engng. Vol. 37, No. 1, 1-118, March 2011

Транскрипт

1 Savremena poljoprivredna tehnika Cont. Agr. Engng. Vol. 37, No. 1, 1-118, March 2011 Biblid: (2011)37, 1: UDK: : Originalni naučni rad Original scientific paper ANALIZA TEHNIKA APLIKACIJE PESTICIDA U CILJU EFIKASNIJE I EKOLOŠKI PRIHVATLJIVE ZAŠTITE ULJANE REPICE (Brassica napus L.) ANALYSIS OF PESTICIDE APPLICATION TEHNIQUE IN AIM OF BETTER EFFICIENCY AND ECOLOGICAL ACCEPTABLE OILSEED RAPE PLANT PROTECTION Aleksandar Sedlar, Nikola Đukić, Rajko Bugarin 1 1 Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8. alek@polj.uns.ac.rs SAŽETAK Uljana repica zadnjih deset godina doživljava ekspanziju na poljima R. Srbije. Njen značaj za ishranu, a posebno za industrijsku preradu je sve veći, pa je neophodno unaprediti njenu proizvodnju. U periodu od do sproveden je projekat, koji je imao za cilj stvaranje novih genotipova uljane repice za ishranu i industrijsku preradu. Jedan od ciljeva projekta je bila analiza tehnika aplikacije pesticida u cilju pronalaženja ekološki prihvatljivog, a efikasnog rešenja za zaštitu repice od različitih patogena, bolesti i korova. Trogodišnji istraživanja su pokazala da kod zaštite od korova treba posebnu pažnju obratiti na izbor rasprskivača. Kod zaštite od štetočina prednost treba dati redukovanoj primeni insekticida, a klasičnu hemijsku zaštitu treba sprovoditi samo kada je to neophodno. Setva repice na veći međuredni razmak olakšava primenu prskalica u suzbijanju napada bolesti i štetočina, a ne umanjuje prinos. Uvođenje hidropneumatskih prskalica dalo bi značajan doprinos kvalitetu zaštite uljane repice od bolesti. Ključne reči: uljana repica, hemijska zaštita, redukovana primena insekticida, rasprskivači 1. UVOD Zadnje dve decenije površine pod uljanom repicom variraju i kreću se od ha (Crnobarac i Marinković, 2006). Uljana repica se gaji zbog semena, koje sadrži % ulja i % belančevina (Marinković, 2003 i Marjanović-Jeromela Ana et al, 2002.). Uljana repica je tokom cele vegetacije izložena napadu štetnih insekata, korova i bolesti koji mogu da ugroze usev i redukuju prinos i do 80% (Marinković, 2006). Razne štetočine repice uzevši u obzir čitav svet, smanjuju potencijalne prinose u Evropi za 15% (Čamprag, 2002). Najčešće štetočine uljane repice su lisna osa i sjajnik ali štetu mogu da pričine i Ceuthorrynchus vrste (Mitrović, 2009). 55

2 Zadnjih godina uljana repica postaje sve zastupljenija kultura na našim njivama. Iz tog razloga je veoma važno unaprediti njenu proizvodnju kako bi bila efikasnija i ekonomičnija. Hemijska zaštita uljane repice je posebno interesantna jer je repicu zbog bujnosti biljne mase i perioda vegetacije veoma teško efikasno, a ekološki prihvatljivo zaštiti od napada bolesti i patogena. U periodu od do sproveden je projekat koji je imao za cilj stvaranje novih genotipova uljane repice za ishranu i industrijsku preradu. Jedan od ciljeva projekta je bila analiza tehnika aplikacije pesticida u cilju pronalaženja ekološki prihvatljivog, a efikasnog rešenja za zaštitu repice od različitih patogena. 2. MATERIJAL I METOD RADA Autori rada su zadnje tri godine obavili analizu tehničkih rešenja različitih tipova aplikacije pesticida, kao i mašina i uređaja koji se u te svrhe koriste. Za izbor odgovarajućih tehničkih rešenja korišćeni su svi dostupni podaci o biološkim karakteristikama štetočina, intezitetu i vremenu njihove pojave. Izvršena su i poljska ispitivanja efikasnosti redukovane primene insekticida. Za ispitivanje su korišćeni sledeći insekticidi: galation (a.m. fenitrotion), radar versus (a.m. hlorpirifos) i fobos (a.m. bifentrin). Prva dva insekticida su depozitorima uneti u površinski sloj zemljišta u količini od 20kg/ha, a treći je primenjen folijarno u dozi od 0,5l/ha. Folijarno tretiranje je izvršeno pomoću nošene hidraulične prskalice zapremine rezervoara 600 l i radnog zahvata 10 m. Prskalica je bila opremljena standardnim plastičnim lepezastim rasprskivačima oznake S Granulisani pesticidi su uneti depozitorima montiranim na kultivator pri radnoj brzini od 5.3 km/h. Depozitori su zasunskog tipa. Tretiranje je rađeno u Stepanovićevu na parceli dužine 420 metara sa šestorednim kultivatorom, pa je radni zahvat iznosio 2.70 m (6x0.45m). 3. REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJA 3.1. Suzbijanje korova Duboko oranje u jesen podstiče klijanje širokolisnih korova, koji se nalaze dublje u zemljištu i oni se oranjem iznose na površinu. Na taj način redukuje se brojnost jednogodišnjih travnih korova, ali ostaje problem širokolisnih (Konstantinović, 2007). Sa druge strane redukovana obrada rešava problem širokolisnih korova, ali povećava brojnost travnih korova. Inkorporacija herbicida u zemljište sa istovremenom površinskom obradom predstavlja najbolje rešenje za suzbijanje korova (Konstantinović, 2007). U našim uslovima inkorporacija se obično izvodi na dubinu od 5 do 8 cm širokozahvatnim agregatima, koji su kombinacija setvospremača i prskalice, slika 1. Drugo rešenje koje se u praksi sprovodi predstavlja klasičnu hemijsku zaštitu u ranu jesen, odnosno tretiranje korova posle setve, a pre nicanja uljane repice. U tu svrhu se najčešće koriste kontaktni herbicidi čiji izbor zavisi od prisutnih korovskih vsta i faze razvoja. 56

3 Za efikasnu primenu kontaktnih herbicida neophodno je prskalicu opremiti odgovarajućim tipom rasprskivača. Takvi tipovi rasprskivača su: TurboTwinJet (Tee Jet), XR (Tee Jet) i AD (Lechler), DF (Lechler) i TwinJet (Tee Jet) rasprskivači. Sl. 1. Agregat za inkorporaciju herbicida Fig. 1. Aggregate for herbicides incorporation TurboTwin Jet rasprskivači su odbojni rasprskivači koji poseduju dva izlaza tečnosti sa uglom rasprskivanja od Ugao između mlazeva iznosi 60 0, slika 2. Sl. 2. TurboTwin Jet rasprskivač Fig. 2. TurboTwin Jet nozzle Prema podacima proizvođača navedeni raspored mlazeva obezbeđuje povećanu pokrivenost biljne mase i bolju penetraciju tečnosti. XR i AD rasprskivači su antidrift rasprskivači novije generacije, slika 3. Sl. 3. XR i AD rasprskivači Fig. 3. XR and AD nozzles 57

4 Ove rasprskivače, prema podacima proizvođača, odlikuje ujednačen spektar kapi u širokom opsegu radnog pritiska. Na slici 4 je prikazana predkomora koja kod AD rasprskivača obezbeđuje optimalan i ujednačen spektar kapi u opsegu radnog pritiska od 1 do 4 bar. Sl. 4. Predkomora rasprskivača AD Fig. 4. Inlet chamber of AD nozzles Specijalno dizajnirana pretkomora sprečava neželjeno povećanje udela sitnih kapi, koje su dobre sa aspekta pokrivenosti ali loše sa aspekta drifta. Sitnije kapi obezbeđuju bolju pokrivenost ali su istovremeno podložne odnošenju vazdušnom strujom odnosno driftu, što je izuzetno loše i opasno sa ekološkog aspekta. Twin i DF rasprskivači su lepezasti rasprskivači sa duplim mlazom, slika 5. DF rasprskivači obrazuju dva mlaza ugla rasprskivanja od 120 0, dok Twin Jet rasprskivači mogu imati različite uglove mlaza od 65 0, 80 0 i Sl. 5. Twin i DF rasprskivači Fig. 5 Twin and DF nozzles Ovi rasprskivači obezbeđuju bolju distribuciju tečnosti od vrtložnih rasprskivača koji se često koriste zbog dobre pokrivenosti koju ostvaruju. Problem primene vrtložnih rasprskivača jeste veliki udeo sitnih kapi neotpornih na drift. U cilju efikasnog, a ekološki prihvatljivog suzbijanja korova prikazani tipovi rasprskivači predstvaljaju veoma dobra rešenja. U naredne četri godine biće realizovan novi projekat u okviru koga će se proveriti efikasnost prikazanih rešenja. Cilj autora rada je da provere oprikazane navode proizvođača i potvrde hipotezu o poboljšanom kvalitetu i efikasnosti rada sa ovim rasprskivačima kako u uljanoj repici, tako i ostalim uljanim kulturama.

5 3.2. Suzbijanje štetočina Za suzbijanje štetočina u praksi se najčešće koriste hidraulične prskalice. Međutim u radu sa njima se javlja više problema pogotovo u kasnijim fazama vegetacije kada dolazi do najvećih šteta. Prvi problem je otežani ulazak prskalica u usev zbog razvijene biljne mase i opasnosti od gaženja, dok je drugi problem ostvarivanje dobre pokrivenosti biljne mase u cilju što efikasnijeg delovanja kontaktnog herbicida (Sedlar, 2009). Posmatrano vremenski, u drugoj polovini marta i početkom aprila se najčešće stvaraju uslovi za pojavu sjajnika i njihovu migraciju sa mesta prezimljavanja na polja uljane repice, gde počinje formiranje cvetnih pupoljaka (Sekulić, 2007). Ako se repičin sjajnik ne suzbija, prinosi semena mogu biti umanjeni za 50%, pa i više (Maceljski, 2002). Velike štete nanose i larve velike repičine pipe koje kod napadnutih 40% biljaka dovode do smanjenja prinosa i od 20% (Kereši, 2007). U cilju efikasne, ekološki i ekonomski održive primene insekticida, jedno od najboljih rešenja hemijske zaštite jeste redukovana primena pesticida (Đukić, 2009). Na lokalitetu Stepanovićevo je obavljena redukovana primena insekticida. Uljana repica je posejana na razmaku od 45 cm, a unošenje insekticida je obavljeno zajedno sa kultivacijom. Za tu svrhu je korišćen kultivator na koji su postavljeni zasunski depozitori, slika 6. U cilju uspešne redukovane aplikacije pesticida veoma je važno depozitor dobro montirati na kultivator i u ekonomskom dvorištu obaviti podešavanje istog (Sedlar, 2010). Samo tako će se dobiti rezultati koji su u ravni kvaliteta sa hemijskom zaštitom cele površine. a) b) Sl. 6. Površinski kultivator sa depozitorima a - površinski kultivator sa depozitiroma; b - zasunski depozitor Fig. 6. Cultivator with bolt distributor a - cultivator with bolt distributor; b - bolt distribut Uporedo sa redukovanom primenom insekticida, vršena je i hemijska zaštita pomoću prskalica uz normu tretiranja od 550 l/ha. Analiza varijanse i Duncan test su pokazale da na pragu značajnosti od 5% i 1% nije bilo statistički znalčajne razlike između ova dva tretmana. Rezultate ispitivanja treba ponoviti i u narednim godinama na više lokaliteta ali 59

6 već sada se može reći da je redukovana primena insekticida sa adaptacijom na kultivatoru ili nekoj drugoj mašini efikasna, ekonomična i ekološki napredna mera te je kao takvu treba primenjavati kad god je moguće. Pored depozitora redukovana aplikacija pesticida je moguća primenom peristaltik (crevnih) pumpi. Peristaltik pumpe su crevne pumpe sa 4,5,6,8,10 ili 12 kanal i njihovim montiranjem na kultivator ili sejalicu može se izvršiti kvalitetna redukovana aplikacija insekticida (Djukić, 2010). Analiza potrošnje insekticida i kontaminacije površine pri klasičnoj i redukovanoj primeni prikazana je u tabeli 1. Rezultati ispitivanja koje u tabeli iznosi Đukić (2009) potvrđuju tezu o ekonomičnosti i ekološkoj prihvatljivosti redukovane primene insekticida. Analizom vrednosti iz tabele 1. vidi se da je korišćenje uređaja za tretiranje u trake zajedno sa setvom (inkorporacija) moguća ušteda (zavisno od širine trake) od 56% za traku širine 20 cm i 67 % za traku 15 cm širine. Tab. 1. Potrošnja insekticida i kontaminirana površina pri klasičnoj i redukovanoj primeni * Tab. 1. Insecticide consumption and contamination area with classical and reduce application* Red. br. Num. 1. Način tretiranja Way of application Čitava površina - Entire area T Doza l, kg/ha Dose l, kg/ha Kontaminirana površina Contamination area m 2 % Ušteda sredstva Insecticide saving 5,0-6, Traka, inkorporacija ispred ulagača - Row, incorporation in 2. front of opener T 8002 E b=20 cm 2,2 2, b=15 cm 1,7 2, Brazdica iza ulagača semena - Furrow, behind the opener T 8002 E b=15 cm 1,7 2, Zona semena (red) peristolik pumpa - Row, peristaltic pump 4. Macrotube 0,6 0, (1,5 1,8) (70) Microtube 0,3 0, (0,7-0,9) (85) 5. Tretiranje semena Seed treatmenet 1l/100kg */ Razmak redova 45 cm (-) Korišćene količine u praksi Uređaj sa kojim se tretira otvorena brazdica tokom setve, omogućuje uštedu za 67%, a kontaminirana površina iznosi svega 3300 m 2 /ha. 60

7 Posebano je interesantno sagledati kolike uštede obezbeđuje tretiranje semena. Tokom ispitivanja sprovedenih na imanju u AD Sloga iz Perleza seme uljane repice je tretirano sa preparatom Cruiser 350 FS, dozom od 1,125 l/100 kg semena. Prema Bugarinu (2007) navedeno je dalo odlične rezultate i obezbedilo značajno uštedu u srdstvu i vremenu. Prema Đukiću ta ušteda u sredstvu iznosi 97 %. Bugarin još navodi da je za efikasno tretiranje semena preduslov posedovanje dobrog uređaja za tretiranje. Na pomenutom imanju ne poseduju savremeni uređaj, već je tretiranje izvedeno pomoću mešalice za beton u trajanju od 15 minuta. Na osnovu rezultata prikazanih u tabeli i ispitivanja u Stepanovićevu može se reći da hemijsku zaštitu treba primenjavati samo kada je to neophodno. Setva repice na međuredni razmak od 45 cm značajno olakšava upotrebu prskalica u kasnijim fazama razvoja, a ispitivanja u Stepanovićevu su pokazala da ne utiče na prinos. U Francuskoj su vršena ispitivanja uticaja međurednog razmaka na prinos. Istraživanja su potvrdila da promena međurednog razmaka od 17 do 35 cm nema uticaja na prinos (Crnobaac, 2002). Radi potvrde opravdanosti setve na 45 cm i dokazivanja teze da nema značajne razlike u prinosu pri ovakvom i klasičnom međurednom razmaku propraćena je žetva uljane repice. Na površini malo manjoj od 5 hektara ostvaren je prosečan prinos od 4.5 t/ha i nije bilo statistički značajne razlike između redukovane i hemijske zaštite hidrauličnim prskalicama Suzbijanje bolesti Bolesti koje najčešće napadaju uljanu repicu jesu siva i bela trulež i mrka pegavost lista. Problem u zaštiti repice od bolesti jeste već pomenuto kretanje agregata kroz gust biljni sklop i ostvarivanje dobre pokrivenosti biljne mase u cilju što efikasnijeg delovanja preparata. Prvi problem se rešava već pomenutom setvom na veće međuredne razmake ili primenom sistema stalnih tragova, koji smanjuje opasnost od gaženja na šta je repica veoma osteljiva, jer se ne regeneriše dobro kao neke druge kulture. Sl. 8. Samohodna hidropneumatska prskalica Fig. 8. Self-propelled twinfluid sprayer 61

8 Što se tiče kvaliteta zaštite, koji je posebno bitan kod primene kontaktnih preparata, idealno rešenje predstavlja upotreba hidropneumatskih prskalica, slika 8. Ako su hidropneumatske prskalice samohodne i imaju visok klirens onda je rešenje potpuno ne samo sa aspekta kvalitetne zaštite od bolesti već i sa aspekta zaštite od napada insekata. Problem primene ovih prskalica jesete njihova visoka cena nabavke. U slučaju da ne postoje uslovi za kupovinu ovih prskalica treba dobro razmotriti mogućnost njihovog iznajmljivanja ili treba klasične prskalice opremiti sa rasprskivačima koji su označeni kao odlična rešenja za primenu kontaktnih odnosno sistemičnih fungicida. 4. ZAKLJUČAK Rad na projektu Stvaranje genotipova uljane repice za ishranu i industrijsku preradu je kao jedan od zadaka imao za cilj analizu tehnika aplikacije pesticida u cilju pronalaženja ekološki prihvatljivog, a efikasnog rešenja za zaštitu repice od korova, bolesti i različitih patogena. Trogodišnji istraživanja su pokazala do kod zaštite od korova treba posebnu pažnju obratiti na izbor rasprskivača. Pravilan izbor rasprskivača obezbediće kvalitetnu aplikaciju uz zadovoljenje mera zaštite životne sredine. U cilju zaštite repice od štetočina, odlično rešenje predstavlja redukovana primena pesticida. Korišćenjem uređaja za tretiranje u trake zajedno sa setvom (inkorporacija) moguća je ušteda (zavisno od širine trake) od 56% za traku širine 20 cm i 67 % za traku 15 cm širine. Uređaj sa kojim se tretira otvorena brazdica tokom setve, omogućuje uštedu za 67%, a kontaminirana površina iznosi svega 3300 m 2 /ha. Najveće uštede u pesticidu, koje idu i do 97 %, ostvaruju se tretiranjem semena. U tom cilju dobro je imati odgovarajući uređaj za tretiranje. Kod hemijske zaštite kontaminirana zona je 100 %. Hemijsku zaštitu treba koristiti samo kada je to neophodno. Setva repice na veći međuredni razmak olakšava primenu prskalica u suzbijanju napada bolesti i štetočina. Setva na međuredni razmak od 45 cm je obezbedila prosečan prinos od 4.5 t/ha i nije bilo statistički značajne razlike, po pitanju prinosa, između parcela gde je primenjena redukovana i hemijska zaštite hidrauličnim prskalicama, tokom ispitivanja prikazanih u ovom radu. Uvođenje hidropneumatskih prskalica, prema preporukama proizvođača, dalo bi značajan doprinos kvalitetu zaštite uljane repice od bolesti, a ako bi se mogle nabaviti samohodne hidropneumatske prskalice sa visokim klirensom rešeno bi bilo pitanje tretiranja u kasnijim fazama vegetacije kad usev karakteriše velika biljna masa, uz značajno smanjenu opasnost od zagađenja životne sredine. Neophodno je daljim ispitivanjima u narednim godinama potvrditi ovu pretpostavku, kao i hipotezu o poboljšanom kvalitetu i efikasnosti rada sa antidrift rasprskivačima kako u uljanoj repici, tako i ostalim uljanim kulturama 62

9 5. LITERATURA [1] Bugarin R, Đukić N, Sedlar A, Komluški Ljiljana Mehanizovana zaštita i desikacija uljane repice; Biljni lekar, 35(4): [2] Crnobarac J, Marinković R, Marjanović-Jeromela Ana, Marinković B, Dušančić N Unapređenje proizvodnje uljane repice; Traktori i pogonske mašine, 6(2): [3] Crnobarac J, Marinković R Potencijali poljoprivrede Srbije za proizvodnju sirovina za biodizel; Traktori i pogonske mašine, 11(1): [4] Đukić N, Sedlar A, Bugarin R, Sinđić M Redukovana primena insekticida kod zaštite uljane repice. Savremena poljoprivredna tehnika, 35(1-2): [5] Đukić N, Sedlar A, Bugarin R Mogućnosti primene peristaltik pumpi za zaštitu uljane repice, Savremena poljoprivredna tehnika, 36(1): [6] Kereši Tatjana, Sekulić R, Štrbac P Ostale važne štetočine uljane repice, Biljni lekar, 35(4): [7] Konstantinović B, Maseldžija Maja, Konstantinović B Mogućnosti suzbijanja korova u uljanoj repici, Biljni lekar, 35(4): [8] Marinković R, Marijanović-Jeromela Ana, Crnobarac J, Lazarević Jasna Path-coefficient analysis of yield components of rapeseed (Brasissica napus L.); Proc. Of the 11 Inter. Rapeseed Congres-Copenhagen (Denmark), 3: [9] Maceljski M Poljoprivredna entomologija, II dopunjeno izdanje, Zrinjski, Čakovec. [10] Marinković R, Marjanović-Jeromela Ana, Sakač Z Kata-sorta ozime uljane repice; Rešenje / /6 od godine. [11] Marjanović-Jeromela Ana, Marinković R, Vasić D, Škorić D Sadržaj ulja u semenu uljane repice (Brassica napus L.); Zbornik radova sa 43. Savetovanja industrije ulja Budva: [12] Mitrović P, Milovac Ž, Marinković R Ispitivanje mogućnosti hemijskog suzbijanja insekata iz roda Ceuthorrynchus spp. na uljanoj repici. Zbornik radova sa X Savetovanja o zaštita bilja, Zlatibor-novembar [13] Sekulić R, Kereši Tatjana Repičin sjajnik, najvažnija štetočina ozime uljane repice, Biljni lekar, 35(4): [14] Sedlar A, Đukić N, Bugarin R Tehnika aplikacije pesticida u zaštiti uljane repice. Savremena poljoprivredna tehnika, 35(1-2): [15] Sedlar A, Đukić N, Bugarin R Redukovana primena insekticida u cilju suzbijanja štetnih insekata iz roda Ceuthrrynchus spp. na uljanoj repici, Savremena poljoprivredna tehnika, 36(1): [16] Čamprag D, Sekulić R, Kereši Tatjana Štetna fauna na poljima pod uljanom repicom i integralne mere zaštite; Biljni lekar, 35(4):

10 ANALYSIS OF PESTICIDE APPLICATION TEHNIQUE IN AIM OF BETTER EFFICIENCY AND ECOLOGICAL ACCEPTABLE OILSEED RAPE PLANT PROTECTION Aleksandar Sedlar, Nikola Đukić, Rajko Bugarin SUMMARY Oilseed rape is one of the most important industrial crops in the world. Production and protection of oilseed rape have some specific, according to the other crops. This paper work analyze problems in rape protection from desaese, insects and weeds which cause significance damages and decrease of yield. Accent is on possibility of using equipment for reduce insecticide application in spring oil seed rape protection against insects and modern soution of nozzles for fungicide and herbicide application. Insecticide application carry out special equipment assembling on seed drill, cultivator and mineral spreader. Twinfluid sprayers is modern solution which will improve pesticide application in aim there protection against weeds and deseases. All solution shown in this paperwork will make possible beter efficiency of pesticide application. In the same time it will be shown thrift and ecological acceptable ways of pesticide application. Key words: oilseed rape, reduce application, nozzles, twinfluid sprayers. Napomena: Ovaj rad je napisan u okviru istraživanja na projektu Stvaranje genotipova uljane repice (Brassica napus L.) za ishranu i industrijsku preradu, evidencioni broj Projekat finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj R. Srbije. Primljeno: Prihvaćeno: