Naslov originala Andrzej Sapkowski SEZON BURZ

Транскрипт

1

2 Naslov originala Andrzej Sapkowski SEZON BURZ 2013, by Andrzej SAPKOWSKI Published by arrangement with Literary Agency Agence de l'est Copyright 2014 za srpsko izdanje Čarobna knjiga Ilustracija i dizajn korica Dragan Bibin ISBN Čarobna knjiga Beograd 2014.

3 Andžej Sapkovski SEZONA OLUJA Uvodna knjiga Sage o vešcu S poljskog prevela Zorana Lutovac Čarobna knjiga

4 Od aveti, od nečastivih, od stvorova dugošapih I od bića što noću druzgaju Izbavi nas, dobri Bože! Molepstvije poznato kao Kornvalska litanija" datirano na XIV-XV vek. Kažu da napredak razgoni mrak. Ali uvek, uvek će postojati tama. I uvek će u tami biti Zlo, uvek će u tami biti očnjaci i kandže, ubistvo i krv. Uvek će postojati bića što noću druzgaju. A mi, vešci, postojimo da bismo ih razdruzgali.

5 Onaj ko se bori s čudovištima, nek pazi da i sâm ne postane čudovište. Kada dugo gledaš u bezdan, i bezdan gleda u tebe. Fridrih Niče, S one strane Dobra i Zla Gledanje u bezdan smatram potpunim idiotizmom. Na svetu ima toliko stvari koje mnogo više zavređuju da se u njih gleda. Neven, Pola veka poezije Prvo poglavlje Živeo je samo za to da bi ubijao. Ležao je na suncem zagrejanom pesku. Osećao je podrhtavanja koja su prenosile kapilarne antene i čekinje pritisnute uz tlo. Premda su podrhtavanja još bila udaljena, Idr ih je osećao jasno i tačno, na osnovu njih je mogao odrediti ne samo pravac i tempo pomeranja žrtve već i njenu težinu. Za većinu grabljivaca koji love na sličan način, težina plena imala je prvorazredan značaj prikradanje, napad i gonjenje značili su gubitak snage koja je morala biti kompenzovana energetskom vrednošću hrane. Većina grabljivaca sličnih Idru odustajala je od napada kad je plen bio isuviše mali. Ali ne i Idr. Idr nije egzistirao da bi jeo i održavao vrstu. Nije zbog toga stvoren. Živeo je da bi ubijao. Premeštajući obazrivo ticala, ispuza iz jame, prepuza preko trulog debla, u tri skoka savlada vetrolom, kao duh promače preko poljane, zavuče se u šumsko šiblje obraslo u paprat i utopi se u gustiš. Kretao se brzo i bešumno, čas trčeći, čas skačući poput ogromnog zrikavca. Zađe u šiprag, priljubi se uz tlo segmentiranim pancirom trbuha. Podrhtavanje zemlje bilo je sve izrazitije. Impulsi iz Idrovih vibrisa i čekinja uklapali su se u sliku. U plan. Idr je već znao kojim putem da dospe do žrtve, na kojem mestu da joj preseče put, kako da je primora na beg, kako da dugim skokom padne na nju otpozadi, na kojoj visini da udari i

6 seče mandibulama oštrim poput britvi. Podrhtavanja i impulsi u njemu već su gradili radost koju će spoznati kada se žrtva zabatrga pod njegovim teretom, euforiju koju će mu prirediti ukus vrele krvi. Zadovoljstvo koje će osetiti kada krik bola rascepa vazduh. Blago je podrhtavao, šireći i skupljajući klešta i pedipalpe. Vibracije podloge bile su vrlo izrazite i postale su izdiferencirane. Idr je već znao da je bilo više žrtava, verovatno tri, možda četiri. Dve su tresle zemlju na uobičajen način, podrhtavanja treće ukazivala su na malu masu i težinu. A četvrta ukoliko je stvarno bila neka četvrta uzrokovala je neregularne, slabe i nesigurne vibracije. Idr se ukipi, uspravi i isturi antene iznad trave, ispitivao je kretanje vazduha. Podrhtavanja zemlje najzad su signalizovala ono što je Idr čekao. Žrtve se razdvojiše. Jedna, ona najmanja, ostade pozadi. A ona četvrta, ona nejasna, nestade. Bio je to pogrešan signal, lažan eho. Idr ih je potcenio. Mali plen se još više udalji od ostalih. Zemlja se jače zatrese. I bliže. Idr uspravi zadnja ticala, odbi se i skoči. Devojčica preneraženo vrisnu. Umesto da beži, obamrla je u mestu. I neprestano vrištala. Veštac se baci ka njoj izvlačeći mač u skoku. I smesta shvati da nešto nije kako treba. Da je nasamaren. Muškarac koji je vukao kola sa suvarcima vrisnu i na Geraltove oči odlete za sežanj uvis, a krv šiknu iz njega široko, rasprskavši se na sve strane. Pao je kako bi odmah ponovo odleteo, ovoga puta u dva komada iz kojih je liptala krv. Više nije vrištao. Sada je prodorno vrištala žena, isto kao njena kćerka, obamrla je paralisana strahom. Mada nije verovao da će mu poći za rukom, veštac je uspeo da je spase. Doskoči i gurnu svom snagom, odbacujući ženu isprskanu krvlju sa droške 1 u šumu, u paprat. I odmah shvati da je i ovoga puta to bila podvala. 1 Rus.: дрожки laka otkrivena kola sa tri sedišta; niske najamne kočije. (Prim. prev.)

7 Smicalica. Siv, pljosnat, mnogonog i neverovatno brz oblik već se, naime, odaljavao od kola i prve žrtve. Kliznu u pravcu druge. Ka devojci koja je neprestano pištala. Geralt se baci za njim. Da je i dalje nepomično stajala u mestu, ne bi stigao na vreme. Devojčica ipak pokaza prisebnost i dade se u mahnit beg. Sivo čudovište bi je ipak sustiglo brzo i bez napora sustigao bi je, ubio i vratio se da ubije i ženu. I tako bi i bilo da tamo nije bio veštac. Sustiže čudovište i skoči, prignječivši potpeticom jedno od zadnjih ticala. Da nije odmah odskočio izgubio bi nogu sivi stvor se okrenu neverovatno spretno, a njegova srpasta klešta škljocnuše, promašivši za dlaku. Pre nego što je veštac povratio ravnotežu, čudovište se odbi od zemlju i napade. Geralt se odbrani refleksnim, širokim i dosta haotičnim udarcem mača i odbaci čudovište. Nije mu naneo povrede, ali je povratio inicijativu. Naglo skoči, nasrnu, zamahnuvši od uha i razvalivši pancir na pljosnatom cefalotoraksu. Pre no što je ošamućeni stvor došao sebi, drugim udarcem mu odseče levu mandibulu. Čudovište se baci na njega mašući šapama, upinjući se da ga preostalom mandibulom ubode kao tur 2. Veštac mu odreže i tu drugu. Brzim povratnim rezom otfikari jednu pedipalpu. I ponovo zviznu u cefalotoraks. Konačno je do Idra doprlo da je u opasnosti. Da mora bežati. Morao je da beži, da beži daleko, da se negde pritaji, zavuče u sklonište. Živeo je samo za to da bi ubijao. Da bi ubijao, morao se regenerisati. Morao je bežati... Bežati... Veštac mu nije dao da pobegne. Sustiže ga, nagazi zadnji segment toraksa, zaseče odozgo s razmahom. Ovoga puta pancir cefalotoraksa popusti, iz pukotine briznu i pokulja gusta zelenkasta krv. Čudovište se koprcalo, njegova ticala divljački su mlatila o zemlju. 2 Izumrla vrsta iz roda divljeg goveda. Tur je istrebljen u Evropi u XVII veku. (Prim. prev.)

8 Geralt zaseče mačem, ovoga puta potpuno razdvojivši pljosnatu glavu od ostatka. Teško je disao. Iz daljine zagrme. Naleti vetra i nebo koje je brzo tamnelo nagoveštavali su nadolazeću oluju. Albert Smulka, novoimenovani župan opštine, već prilikom prvog susreta podsetio je Geralta na krtolu broskve bio je okruglast, aljkav, neotesan i, uopšte uzev, nezanimljiv. Drugim rečima, nije se previše razlikovao od drugih činovnika na opštinskom nivou s kojima je dolazio u kontakt. Ispada da je istina reče župan. Da nema boljeg leka za nevolje od vešca. Jonas, moj prethodnik nastavi uskoro, ne dočekavši od Geralta nikakvu reakciju nije mogao da te se nahvali. A kad pomislim da sam ga smatrao lažovom. To jest, nisam mu baš verovao na reč. Znam kako stvari mogu da prerastu u bajke. Pogotovo kod zatucanih ljudi, njima je stalno nešto ili čudo, ili nekakav drugi veštac nadljudskih moći. A ovde se ispostavlja da je živa istina. Onamo u šumi, preko rečice, poginuše ljudi, ne zna im se broj. A pošto je tuda kraći put do gradića, zato su i išli, budale... U svoju propast. Ne mareći za upozorenja. Danas je takvo vreme da je bolje ne tumarati po pustošima, ne skitati po šumama. Svuda su čudovišta, svuda su ljudojedi. U Temeriji, na Tukajskom pogorju, samo što se dogodila strašna stvar, nekakva šumska utvara ubila je petnaestoro ljudi u ugljarskom naselju. To naselje se zvalo Rogovizna. Sigurno si čuo. Ne? Ali govorim istinu, dabogda crkô. Čak su, vele, i čarobnjaci u toj Rogovizni vodili istragu. Ali nema tu šta da se trabunja. Mi smo danas ovde u Ansegisu sigurni. Zahvaljujući tebi. Izvuče iz komode škatulju. Raširi na stolu tabak papira i umoči pero u mastionicu. Obećao si da ćeš ubiti strašilo reče, ne podižući glavu. Ispada da nisi bacao prašinu u oči. Od reči si, barem za skitnicu... A i tim ljudima si život spasao. Ženi i curici. Zahvališe li se makar? Padoše li ti pred noge? Nisu pale, stisnu vilicu veštac. Zato što još nisu sasvim došle sebi. A ja ću otići odavde pre nego što dođu sebi. Pre no što shvate da sam ih

9 iskoristio kao mamac, jer sam u arogantnoj samouverenosti bio ubeđen da ću uspeti da odbranim sve troje. Otići ću pre nego što do devojčice dopre, pre nego što uvidi da je mojom krivicom polusiroče. Osećao se loše. Sigurno je to bila posledica eliksira koje je uzeo pre borbe. Sigurno. Taj je monstrum župan posu papir peskom, a zatim strese pesak na pod prava gnusoba. Osmotrio sam lešinu kad su je doneli... Šta je to bilo? Geralt u tom pogledu nije bio siguran, ali nije nameravao to da otkrije. Arahnomorf. Albert Smulka pomače usne, uzaludno pokušavajući da ponovi. Pih, kako se zvao nek se zvao, đavo ga odneo. Tim mačem si ga posekao? Tom oštricom? Mogu li da pogledam? Ne može. Ha, sigurno zato što je sečivo začarano. I mora da je skupo... Primamljiv zalogaj... No, mi ovde blebećemo, a vreme leti. Ugovor je ispunjen, vreme je za isplatu. Ali najpre formalnosti. Potpiši se na fakturi. Odnosno, stavi krstić ili drugi znak. Veštac uze pruženi račun i okrenu se ka svetlu. Ma vid te ga zavrte glavom župan, mršteći se. Šta, kao ume da čita? Geralt položi papir na sto, uputi se ka činovniku. Mala greška se kaza spokojno i tiho potkrala u dokumentu. Dogovarali smo se za pedeset korona. Račun je izdat na osamdeset. Albert Smulka sklopi dlanove, osloni bradu na njih. To nije greška takođe snizi glas. To je pre znak priznanja. Ubio si strašno čudovište, to zasigurno nije bila laka rabota... Prema tome, svota nikoga neće začuditi... Ne razumem. Nije nego. Ne pravi se nevinašce. Hoćeš da mi kažeš da ti Jonas, kada je ovde upravljao, nije izdavao takve račune? Glavu dajem da... Da šta? prekinu ga Geralt. Da je povišavao cenu? A razliku, za koju je ispraznio kraljevsku riznicu, delio sa mnom po pola? Po pola? Župan iskrivi usta. Ne preteruj, vešče, ne preteruj. Pomislio bi neko da si mnogo važan. Od razlike ćeš dobiti jednu trećinu. Deset korona. Za tebe je i to ionako velika premija. A meni pripada više,

10 makar po funkciji. Državni činovnici su dužni da budu imućni. Što je državni činovnik imućniji, to je prestiž države viši. Uostalom, šta ti znaš o tome. Već me zamara ovaj razgovor. Hoćeš li potpisati račun ili nećeš? Kiša je gruvala o krov, napolju je lilo kao iz kabla. Ali više nije grmelo, oluja se udaljavala.

11 Interludijum Dva dana kasnije Izvolite, poštovana gospodarski klimnu glavom Belohun, kralj Keraka. Izvolite, molim vas. Sluge! Stolica! Svod odaje ukrašavala je tavanica, freska na kojoj je bio predstavljen jedrenjak okružen talasima, tritonima, hipokampima i stvorenjima nalik jastozima. Freska na jednom od zidova bila je pak mapa sveta. Kao što je još davno zaključila Koral, apsolutno fantastična mapa koja je imala malo toga zajedničkog sa stvarnim položajem kopna i mora. Ali lepo i s ukusom urađena. Dva paža dovukoše i postaviše tešku, izrezbarenu stolicu. Čarobnica sede stavivši ruke na naslone, tako da joj se narukvice posute rubinima dobro vide i da ne prođu nezapaženo. Na isfriziranoj kosi imala je još i rubinsku dijademu, a na dubokom dekolteu rubinsku ogrlicu. Sve specijalno za kraljevsku audijenciju. Želela je da ostavi utisak. I ostavljala je. Kralj Belohun je bečio oči, ali ne zna se da li na rubine ili na dekolte. Belohun, Osmikov sin, bio je, može se reći, kralj u prvom pokolenju. Njegov otac je zgrnuo znatno bogatstvo u pomorskoj trgovini, a čini se malčice i u pomorskom razbojništvu. Pošto je uništio konkurenciju i monopolizovao kabotažnu plovidbu regiona, Osmik se proglasio za kralja. Akt samozvane koronacije u suštini je samo formalizovao status quo, prema tome nije porodio veće zamerke, niti je izazvao proteste. Tokom ranijih privatnih ratova i vojni, Osmik je sredio pogranične sukobe i sporove oko nadležnosti sa susedima, Verdenom i Cidarisom. Postalo je poznato gde počinje Kerak, gde se završava i ko tamo vlada. A budući da vlada, on je onda kralj i ima pravo na takvu titulu. Prirodnim poretkom stvari titula i vlast prelaze sa oca na sina, te nikoga nije začudilo što je posle Osmikove smrti na tron seo njegov sin, Belohun. Doduše, Osmik je imao nekoliko sinova, verovatno još četiri, ali su se svi odrekli prava na krunu, vele, jedan čak dobrovoljno. Tako je Belohun vladao u Keraku već više od dvadeset godina, profitirajući u skladu s porodičnom tradicijom od brodogradilišne industrije, transporta, ribolova i piratstva.

12 A sada, na tronu, na podijumu, u samurovom kalpaku, sa žezlom u ruci, kralj Belohun je primao u audijenciju. Majestetičan poput balegara na kravljem izmetu. Poštovana i draga nam gđica Lita Nejd pozdravi je. Naša omiljena čarobnica Lita Nejd. Ponovo je izvolela posetiti Kerak. I verovatno opet na duže vreme? Koristi mi morski vazduh. Koral provokativno prekrsti nogu preko noge, demonstrirajući cipelice na modernim potpeticama od plute. S blagonaklonim dopuštenjem vaše kraljevske milosti. Kralj pređe pogledom po sinovima, koji su sedeli pored. Obojica visoki kao motke, uopšte nisu podsećali na oca, koščatog, žilavog, no ne previše impozantnog rastom. Ni oni sami nisu izgledali kao braća. Stariji, Egmund, crn kao vrana, Ksander, malo mlađi, plav, gotovo albino. Obojica su gledali Litu bez simpatija. Bilo je evidentno da ih je iritirala privilegija po kojoj su čarobnjaci sedeli u prisustvu kraljeva, a primani su u audijenciju na stolicama. Privilegija je ipak bila široko rasprostranjena i nije je mogao potceniti niko ko je želeo da ga smatraju civilizovanim. Belohunovi sinovi su veoma želeli da ih smatraju takvima. Blagonaklono dopuštam polako progovori Belohun. Pod jednim uslovom. Koral podiže ruku i hvalisavo baci pogled na nokte. To je trebalo da signalizuje da je baš boli uvo za Belohunove uslove. Kralj nije shvatio signal. A ako je shvatio, onda je to vešto skrio. Do naših je ušiju doprlo gnevno zasopta da ženama što ne žele decu da imaju, poštovana gđica Nejd omogućava magične konkokcije. A onima što su već bremenite pomaže da pobace plod. A mi ovde u Keraku takvu proceduru smatramo nemoralnom. Ono na šta žena ima prirodno pravo suvo odgovori Koral ne može biti nemoralno ipso facto. Žena kralj uspravi na tronu mršavu figuru ima pravo da od muža očekuje dva poklona: na leto trudnoću, a na zimu opanke od tankog lika. Kako prvi, tako i drugi poklon ima zadatak da usidri ženu u kući. Naime, kuća je odgovarajuće mesto za ženu, samom prirodom pripisano. Žena s velikim stomakom i potomcima priljubljenim uz suknju neće se udaljiti od kuće i neće joj na pamet padati glupe ideje, a to garantuje duševni spokoj muškarca. Duševno spokojan muškarac može teško raditi radi

13 umnožavanja bogatstva i dobrobiti svojeg vladara. Muškarcu koji radi u znoju lica svog i bez predaha i koji je spokojan po pitanju svog stada takođe neće padati na pamet nikakve glupe ideje. A kada neko ubeđuje ženu da može da rodi kada želi, a kada ne želi, onda ne mora, kada joj povrh toga neko nagovesti način i sugeriše sredstvo, onda, poštovana, onda društveni poredak počinje da se ljulja. Tako je dobaci knez Ksander, koji već odavno merka priliku da se ubaci. Upravo tako! Žena koja nije naklonjena materinstvu nastavi Belohun žena koju za domaćinstvo neće prikovati stomak, kolevka i dečurlija, vrlo brzo će podleći požudi, ta to je očigledna i neizbežna stvar. A onda će muškarac izgubiti unutrašnji spokoj i ravnotežu duha, u njegovoj dotadašnjoj harmoniji nešto će naglo zaškripati i zasmrdeti, štaviše, ispostaviće se da nema nikakve harmonije, niti sklada. Naročito tog sklada koji opravdava svakodnevno dirinčenje. Kao i to što efekte tog dirinčenja zgrćem ja. A od takvih misli je samo korak do nespokojstva. Do pobune, bunta, revolta. Jesi li shvatila, Nejd? Ko daje ženama sredstva za sprečavanje trudnoće ili za njen prekid taj uništava društveni poredak, podstrekava na nemire i bunt. Tako je dobaci Ksander. Istina! Lita nije marila za Belohunove privide autoriteta i vladalaštva, odlično je znala da je kao čarobnica nedodirljiva, a jedino što kralj može jeste da priča u prazno. Suzdržala se ipak da mu jasno da do znanja da u njegovom kraljevstvu već odavno škripi i smrdi, da u njemu nema sklada ni za šupalj zub, a jedina harmonija za koju žitelji znaju jeste muzički instrument, vrsta harmonike. I da uplitanje u to žena, materinstva i antipatija prema njima vode ne samo ženomrzaštvu već i kretenizmu. U tvom dugom izlaganju kaza umesto toga uporno se vraćao motiv umnožavanja bogatstva i dobrobiti. Odlično te razumem, utoliko što mi je moja vlastita dobrobit takođe izuzetno draga. I ni za šta na svetu neću odustati ni od čega što mi osigurava dobrobit. Smatram da žena ima pravo da rodi kada želi, a ne da rodi kada ne želi, ali u tom pogledu neću početi polemiku, na kraju krajeva, svako ima pravo na nekakve poglede. Samo ću skrenuti pažnju da za medicinsku pomoć koja se udeljuje ženama ja ubiram taksu. To je dosta važan izvor mojih prihoda. Jer su moji prihodi,

14 kao što dobro znaš, ujedno i prihodi Kaptola i čitavog konfraterniteta. A konfraternitet izuzetno loše reaguje na pokušaje smanjenja prihoda. Da li pokušavaš da mi pretiš, Nejd? Ma kakvi. Štaviše, nudim dalekosežnu pomoć i saradnju. Znaj, Belohune, ukoliko usled tvog izrabljivanja i otimačine u Keraku izbiju nemiri, ukoliko ovde plane, patetično govoreći, glavnja bunta, ukoliko revoltirana rulja navali kako bi te naglavačke izvukla odavde, detronizovala, a odmah nakon toga obesila na suvoj grani... Onda možeš računati na moj konfraternitet. Na čarobnjake. Doći ćemo u pomoć. Nećemo dopustiti revolt i anarhiju, jer ni nama to ne ide naruku. Stoga, izrabljuj i povećavaj bogatstvo. Spokojno povećavaj. I ne smetaj drugima da povećavaju. Lepo te molim i dobro ti savetujem. Savetuješ? ražesti se Ksander, ustajući sa stolice. Ti savetuješ? Ocu? Otac je kralj! Kraljevi ne slušaju savete, kraljevi naređuju! Sedi, sine iskrivi se Belohun i budi tih. A ti, čarobnice, naćulji uši. Imam nešto da ti kažem. Da? Uzimam novu ženu... Sedamnaest godina... Višnjica, kažem ti. Višnjica na torti. Čestitam. Činim to iz dinastijskih razloga. Jer brinem o sukcesiji i poretku u državi. Egmund, dotad tih kao zaliven, podiže glavu. Sukcesiji? zareža, a srdit blesak u njegovim očima ne prođe nezapaženo kod Lite. Kakvoj sukcesiji? Imaš šest sinova i osam kćerki, uključujući kopilad! Malo ti je? Sama vidiš Belohun mahnu koščatom rukom. I sama vidiš, Nejd. Moram da se pobrinem za sukcesiju. Trebalo bi da ostavim kraljevstvo i krunu nekome ko se na takav način obraća roditelju? Na sreću, još sam živ i vladam. I nameravam dugo da vladam. Kao što rekoh, ženim se... Da, i? Kada bi se... Kralj se počeša iza uha, pogleda u Litu ispod naboranih kapaka. Kada bi se ona... moja nova ženica, ovaj... obratila tebi za ta sredstva... Zabranjujem ti da joj daš. Zato što sam protiv takvih sredstava! Zato što su nemoralna!

15 Možemo tako da se dogovorimo šarmantno se osmehnu Koral. Tvojoj višnjici, ako mi se bude obratila, neću dati. Kunem se. E, to razumem ozari se Belohun. Molim lepo, kako se sjajno sporazumevamo. Najvažnije je uzajamno razumevanje i obostrano poštovanje. Čak se treba i lepo razlikovati. Tako je ubaci se Ksander. Egmund se razgnevi, opsova sebi u bradu. U okviru poštovanja i razumevanja Koral navi riđu loknu na prst, pogleda uvis, u plafon kao i brige za harmoniju i poredak u tvojoj državi... Imam jednu informaciju. Poverljivu informaciju. Gnušam se potkazivanja, ali prevare i lopovluka još više. A radi se, kralju moj, o bezočnim finansijskim malverzacijama. Postoje oni koji pokušavaju da te pljačkaju. Belohun se nagnu na tronu, a lice mu se iskrivi kao vučje. Ko? Prezimena!

16 Kerak, grad u severnom kraljevstvu Cidaris, na ušću reke Adalate. Nekada je bio prestonica posebnog kraljevstva K, koje je zbog nesposobne vlasti i gašenja vladajuće linije propalo, izgubilo značaj i susedi su ga razdelili i pripojili. Ima luku, nekoliko fabrika, svetionik i, odokativno, stanovnika. Efenberg i Talbot, Encyclopaedia Maxima Mundi, tom VIII Drugo poglavlje Zaliv se ježio od jarbola i bio pun belih i raznobojnih jedara. Veći brodovi ležali su na sidrištu koje je bilo zaslonjeno rtom i valobranom. U samoj luci, kraj drvenih mola, privezane su bile manje i sasvim malecne jedinice. Na plaži su gotovo svako slobodno mesto zauzimale lađe. Ili ostaci lađa. Na kraju rta, šiban udarima belih talasa, uznosio se svetionik od bele i crvene cigle, obnovljeni relikt vilenjačkih vremena. Veštac mamuzom munu kobilu po boku. Ukljeva podiže glavu, raširi nozdrve, kao da se i ona radovala mirisu mora koji je vetar nosio. Pošto je veštac potera, ona krenu preko dina. Ka gradu koji je već bio blizu. Grad Kerak, glavna metropola identično nazvanog kraljevstva, smešten na dvema obalama pri ušću reke Adalate, bio je podeljen na tri izdvojene, vidno različite zone. Na levoj obali Adalate bio je smešten lučki kompleks, dokovi i industrijsko-trgovinski centar koji je obuhvatao brodogradilište i radionice, kao i prerađivačke fabrike, magacine i skladišta, tržnice, bazare. Suprotnu obalu reke, teren zvani Palmira, ispunjavale su prčvare i kolibe sirotinje i radnog naroda, kuće i dućani sitnih trgovaca, klanice, mesare kao i brojni lokali i domovi koji su oživljavali tek nakon sutona, naime, Palmira je bila i kvart razonode i zabranjenih zadovoljstava. Ovde se takođe, što je Geralt znao, vrlo lako mogao izgubiti šlajbok ili zaraditi nož pod rebrima.

17 Dalje od mora, na levoj obali, iza visoke palisade od debelih balvana, bio je situiran pravi Kerak, četvrt uskih ulica među kućama bogatih trgovaca i finansijera, faktorijama, bankama, zalagaonicama, obućarskim i krojačkim preduzećima, radnjama i radnjicama. Ovde su se nalazile i krčme i lokali za razonodu više kategorije, uključujući domove koji su, doduše, nudili isto što i oni u lučkoj Palmiri, ali po znatno višim cenama. Centar četvrti bio je četvorougaoni trg, sedište gradske većnice, pozorišta, suda, carinske uprave i kuća lokalne elite. Ispred gradske većnice na postolju je stajao spomenik osnivača grada, kralja Osmika, koji su užasno zasrali galebovi. To je bila otvorena prevarancija, primorski grad postojao je mnogo pre nego što je Osmik tu dolutao, boga pitaj odakle. Iznad, na brdu, stajao je zamak i kraljevska palata, dosta netipičan po formi i obliku, naime bio je to stari hram, rekonstruisan i proširen nakon što su ga napustili sveštenici, ogorčeni na potpuno odsustvo zainteresovanosti stanovništva. Od hrama je ostala čak i kampanila, zvonara s velikim zvonom, a aktuelni vladar u Keraku, kralj Belohun, naredio je da se u njega udara svakog dana u podne i evidentno u inat podanicima u ponoć. Zvono se oglasilo čim je veštac zakoračio među prve kolibe u Palmiri. Palmira je smrdela na ribu, rublje i narodnu kuhinju, gužva na ulicama bila je sablasna, vešca je prolazak koštao mnogo vremena i strpljenja. Odahnuo je kad se konačno dokopao mosta i prešao na levu obalu Adalate. Voda je vonjala i nosila klobuke pene, rezultat rada kožare smeštene uzvodno uz reku. Odatle je već bio blizu put koji vodi ka gradu opasanom palisadom. Ostavio je konja u staji ispred grada, plativši unapred za dva dana i ostavivši konjušaru bakšiš kako bi osigurao Ukljevi odgovarajuću negu. Uputio se ka stražarskoj kuli. Do Keraka se moglo doći samo preko stražarske kule, nakon podrvgavanja kontroli i ne baš prijatnim procedurama koje idu uz nju. Ta nužnost je pomalo ljutila vešca, ali je razumeo njen cilj meštane grada iza palisade nije previše radovala pomisao na posete gostiju iz lučke Palmire, pogotovo ne moreplovaca iz stranih zemalja koji su tamo pristajali na kopno.

18 Uđe u stražarsku kulu, drvenu građevinu skeletne konstrukcije, u kojoj je, kao što je već znao, bila smeštena kordegardija 3. Mislio je da zna šta ga čeka. Varao se. U životu je posetio mnoge kordegardije. Male, srednje i velike, u bližim i sasvim dalekim zapećcima sveta, u regionima koji suviše, manje ili nimalo civilizovani. Sve kordegardije sveta vonjale su na ustajalost, znoj, kožu i urin, kao i na gvožđuriju i maziva za njenu konzervaciju. U kordegardiji u Keraku bilo je slično. Tačnije, bilo bi da klasične kordegardijske mirise nije suzbijao težak, zagušujući smrad prdeža koji je sezao do tavanice. U jelovniku osoblja ovdašnje kordegardije, u to nije bilo sumnje, dominirale su krupnozrne mahunarke, kao što su grašak, bob i šareni pasulj. A ekipa je bila u potpunosti ženska. Činilo ju je šest žena koje su sedele za stolom i tonule u podnevni obrok. Sve dame su iz zemljanih zdela proždrljivo srkale nešto što je plivalo u retkom sosu začinjenom paprikom. Najviša od stražarki, po svoj prilici komandantkinja, odgurnu od sebe zdelu i ustade. Geralt, koji je uvek smatrao da ne postoje ružne žene, naprasno oseti da mora da revidira to svoje stanovište. Oružje na klupu! Kao i sve prisutne, stražarka je bila ošišana na nulu. Kosa je već malo uspela da poraste, stvorivši na ćelavoj glavi neurednu čekinju. Ispod raskopčanog prsluka i razdrljene košulje izvirivali su trbušni mišići, podsećajući na veliku ušniranu dimljenu šunku. Stražarkini bicepsi, da ostanemo pri mesarskim asocijacijama, imali su razmere svinjskog buta. Oružje stavi na klupu! ponovi. Jesi gluv? Jedna od njenih podređenih, i dalje pognuta nad zdelom, malo se pridiže i prodorno i otegnuto prdnu. Njene drugarice se zacerekaše. Geralt provetri vazduh rukavicom. Stražarka je posmatrala njegove mačeve. Hej, devojke! Ajte vamo!,,devojke ustadoše, dosta mrsko, protežući se. Sve su, kako primeti Geralt, bile obučene u slobodnom i laganom stilu, koji je pre svega omogućavao hvalisanje muskulaturom. Jedna je na sebi imala kratke kožne pantalone nogavica rašivenih po šavovima kako bi bedra mogla da joj 3 Od fr.: corps de garde stražara s čuvarima na ulazu u tvrđavu; često osposobljena i za paljbu. (Prim. prev.)

19 stanu. A kao odežda od struka nagore, uglavnom su joj služili ukršteni kaiševi. Veštac utvrdi. Dva mača. Čelični i srebrni. Druga, kao i ostale visoka i široka u ramenima, približi se, nonšalantnim potezom razmače Geraltovu košulju, zgrabi srebrni lančić i izvuče medaljon. Znak ima potvrdi. Na znaku vuk iskeženih zuba. Iskreno rečeno, izgleda da jeste veštac. Da ga propustimo? Pravilnik nam ne zabranjuje. Mačeve je predao... Tako je Geralt se smirenim glasom uključi u konverzaciju. Predao sam. Oba će, kako mi se čini, biti pod nadzorom? Vraćeni uz priznanicu? Koju ću sada dobiti? Stražarke ga, cereći se, okružiše. Jedna ga ćušnu, kao slučajno. Druga gromko prdnu. Evo ti priznanice frknu. Veštac! Najamni ubica čudovišta! A mačeve predao! Odmah! Pokoran kao žutokljunac! I kitu bi sigurno dao kad bismo naredile. Pa onda da mu naredimo! Šta kažete, cure? Neka ga izvadi iz šlica! Da se malo divimo kakve to kite imaju vešci! Dosta više zareža komandantkinja. Zaigrale se, namiguše. Gonšorek, ovamo! Gonšorek! Iz susedne prostorije pomoli se ćelav stariji gospodin u mrkom ogrtaču i s vunenom beretkom. Samo što je ušao dobi napad kašlja, skinu beretku i stade se njome hladiti. Bez reči uze mačeve uvezane remenima i dade Geraltu znak da pođe za njim. Veštac nije odugovlačio. U mešavini gasova koji su ispunjavali kordegardiju, crevni gasovi već su apsolutno zavladali. Prostoriju u koju su ušli delila je solidna čelična rešetka. Gospodin u ogrtaču zazvecka velikim ključem na katancu. Okači mačeve na vešalicu kraj drugih mačeva, sabalja, kordova i lovačkih noževa. Otvori iskrzan registar i zaškraba po njemu polako i dugo, kašljući neprestano i s mukom grabeći vazduh. Na kraju uruči Geraltu ispisanu potvrdu. Koliko shvatam, moji mačevi su ovde bezbedni? Pod ključem i stražom?

20 Mrki gospodin, dišući teško i sopćući, zatvori rešetku i pokaza mu ključ. Geralta to nije ubedilo. Bilo je moguće provaliti kroz bilo koju rešetku, a zvučni efekti flatulencije dama iz straže mogli su da zagluše pokušaj provale. Ipak, nije imao kud. Morao je u Keraku da završi ono zbog čega je tu došao. I da napusti grad što pre. Krčma, ili kako je glasio natpis gostionica Natura Rerum, nalazila se u nevelikoj, mada otmenoj zgradi od kedrovog drveta, pokrivenoj strmim krovom s visoko štrčećim dimnjakom. Front zgrade krasio je trem do kojeg su vodile stepenice, okružene razgranatim alojama u drvenim saksijama. Iz lokala su dopirali kuhinjski mirisi, uglavnom mesa pečenog na roštilju. Mirisi su bili tako primamljivi, da se vešcu smesta učinilo da je Natura Rerum u stvari Eden, vrt zadovoljstva, ostrvo sreće, mleko i med što teku kroz utočište blagoslovenih. Ubrzo se ispostavilo da je ovaj eden kao i svaki eden bio pod stražom. Imao je svog kerbera, stražara s ognjenim mačem. Geralt je imao priliku da ga vidi u akciji. Kerber, momak nizak ali snažne građe, pred njegovim očima je iz vrta zadovoljstva oterao mršavog mlađana. Mlađan se bunio povikivao je i gestikulirao, što je sasvim očito nerviralo kerbera. Zabranjen ti je ulaz, Muuse. I ti to dobro znaš. Stoga, odstupi. Neću ponavljati. Ma nabijem vas i vašu zabranu! dreknu mlađan sa sigurne udaljenosti. Nemate milosti! Niste jedini, otići ću kod konkurencije! Puvanderi! Parveni! Natpis pozlaćen, a i dalje balega na sarama! Bitni ste mi koliko i ta balega! A govno će uvek biti govno! Geralt se pomalo uznemiri. Proćelavi mlađan, iako izgledom odvratan, nosio se vrlo gospodski, možda ne previše raskošno, ali u svakom slučaju elegantnije od njega. A ako je već elegancija bila presudan kriterijum... A da pitam, kuda ćeš ti? hladan kerberov glas prekinu mu tok misli. I potvrdi strahove. To je ekskluzivan lokal nastavi kerber, blokirajući telom stepenice. Da li shvataš značenje te reči? To je kao da je nepristupačan. Nekim osobama.

21 Zbog čega meni? Odelo ne čini čoveka stojeći dva stepenika više kerber je mogao da pogleda vešca s visine. Ti si, stranče, hodajuća ilustracija te narodne mudrosti. Tvoje odelo te nimalo ne čini. Može biti da te čine neki drugi skriveni predmeti, neću da zalazim u to. Ponavljam, ovo je ekskluzivan lokal. Ovde ne tolerišemo ljude koji su odeveni kao banditi. Niti naoružane. Nisam naoružan. Ali izgledaš kao da jesi. Budi ljubazan i pođi negde drugde. Polako, Tarpe. Na vratima lokala pojavi se crnpurast muškarac u somotskom kaftanu. Obrve su mu bile čekinjaste, pogled pronicljiv, a nos orlovski. I povelik. Očigledno ne znaš orlovski nos pouči kerbera s kime imaš posla. Ne znaš ko nam je stigao u posetu. Dugotrajno kerberovo ćutanje potvrđivalo je da ne zna. Geralt iz Rivije. Veštac. Poznat po tome što štiti ljude i spasava im život. Kao pre nedelju dana, ovde, u našoj okolini, u Ansegisu, gde je spasao majku s detetom. A nekoliko meseci ranije, u Čizmaru, o čemu su svi brujali, ubio je ljudoždera leukrota, i sam pritom zadobivši rane. Kako bih mogao da zabranim ulaz u svoj lokal nekome ko se bavi tako čestitim poslom? Naprotiv, drago mi je da imam takvog gosta. I čast mi je što je poželeo da me poseti. Gos n Geralte, gostionica Natura Rerum želi vam toplu dobrodošlicu. Ja sam Febus Ravenga, vlasnik ovog skromnog doma. Sto za koji ga je maitre 4 posadio bio je prekriven stolnjakom. Svi stolovi u Natura Rerumu većinom zauzeti bili su pokriveni stolnjacima. Geralt se nije sećao kada je poslednji put video stolnjake u krčmi. Premda radoznao, nije gledao unaokolo, ne želeći da ispadne provincijalac i prostak. Suzdržana opservacija ipak je pokazala skromnu, mada otmenu i prefinjenu dekoraciju. Prefinjena mada ne uvek otmena bila je i klijentela, većinom trgovci i zanatlije, kako je procenio. Bili su tu i kapetani brodova, preplanuli i bradati. Nije nedostajalo ni šareno odevene plemićke gospode. Mirisalo je takođe milo i prefinjeno: na pečeno mesište, češnjak, kim i gomilu novca. 4 Fr.: maître d'hôtel šef sale; vlasnik hotela. (Prim. prev.)

22 Osetio je pogled na sebi. Kad ga neko posmatra, njegova veščevska čula su to odmah signalizovala. Pogledao je, krajičkom oka i diskretno. Ona koja je ga posmatrala takođe vrlo diskretno, neprimetno običnom smrtniku bila je mlada žena lisičasto riđe kose. Pravila se da je zaokupljena jelom nečim što je izgledalo ukusno i što je, čak i iz daljine, primamljivo mirisalo. Stil i govor tela nisu ostavljali sumnju. Ne za vešca. Mogao se kladiti da je bila čarobnica. Maitre ga roptanjem otrgnu iz misli i iznenadne nostalgije. Za danas izjavi svečano i ne bez ponosa predlažemo teleću kolenicu dinstanu u povrću s pečurkama i pasuljem. Jagnjeća leđa pečena s patlidžanom. Svinjski bekon u pivu serviran s glaziranim šljivama. Pečenu plećku divlje svinje serviranu s jabukama u pekmezu. Pačja prsa iz tave servirana s crvenim kupusom i brusnicama. Lignje punjene cikorijom s belim sosom i grožđem. Grdobinu s roštilja u sosu od pavlake, serviranu s dinstanim kruškama. I, kao i obično, naše specijalitete: guščji batak u belom vinu, uz izbor voća pečenog na plehu, i obliš u karamelizovanom mastilu sipe, serviran s mesom rakova. Ukoliko uživaš u ribi pokraj stola se pojavi Febus Ravenga, ko zna kada i kako onda toplo preporučujem obliš. Jutarnji ulov, razume se samo po sebi. Ponos i dika našeg šefa kuhinje. Onda obliš u mastilu veštac savlada u sebi iracionalnu želju da odjednom naruči nekoliko jela, svestan da bi to bilo neukusno. Hvala za savet. Već sam počeo da osećam muke izbora. Koje bi vino upita maitre gospodin želeo? Molim vas, izaberite nešto adekvatno. Slabo se razumem u vina. Malo ko se razume osmehnu se Febus Ravenga. A samo malobrojni to i priznaju. Ne brinite, odabraćemo vrstu i godište, gos n vešče. Neću da vam smetam, želim vam prijatan ručak. Želja nije mogla da se ispuni. Geralt nije ni imao priliku da se uveri koje vino će mu izrabrati. I ukus obliša u mastilu sipe takođe je tog dana za njega morao ostati tajna. Riđokosa žena iznenada se okanula diskrecije i pronašla ga pogledom. Osmehnula se. Nije mogao da se odupre utisku da je to bilo zlokobno. Osetio je drhtavicu. Veštac, zvani Geralt iz Rivije?

23 Pitanje je zadao jedan od tri u crno odevena tipa koji su krišom prišli stolu. Ja sam. U ime zakona, uhapšen si.

24 Kad ništa ne tvorim krivo, kakve presude se imam da bojim? Vilijam Šekspir, Mletački trgovac 5 Treće poglavlje Braniteljka dodeljena Geraltu po službenoj dužnosti izbegavala je da ga gleda u oči. S upornošću dostojnom bolje parnice prevrtala je fasciklu s dokumentima. Nije bilo mnogo dokumenata. Tačno dva. Gđa advokat ih je verovatno naučila napamet. Kako bi zablistala tokom reči odbrane, nadao se Geralt. Ali bila je to, kao što je podozrevao, uzaludna nada. U zatvoru si gđa advokat konačno podiže pogled dopustio sebi da se potučeš s dvojicom zatvorenika. Mogu li barem da znam razlog? Primo, odbio sam njihove seksualne ponude, nisu hteli da shvate da,,ne znači,,ne. Secundo, volim da tučem ljude. Tertio, to je laž. Sami su se ispovređivali. O zidove. Kako bi mene ocrnili. Govorio je polako i ravnodušno. Nakon sedmice provedene u zatvoru potpuno je postao ravnodušan. Braniteljka zatvori fasciklu. Kako bi ju je odmah ponovo otvorila. Nakon čega popravi prefinjenu frizuru. Pretučeni uzdahnu kako mi se čini, neće podneti tužbu. Koncentrišimo se na optužbu javnog tužioca. Asesor tribunala optužiće te za ozbiljno krivično delo, za koje je zaprećena stroga kazna. A kako drugačije, pomisli on, kontemplirajući o lepoti gđe advokata. Pitao se koliko je imala godina kad je dospela u školu čarobnica. I s koliko godina je napustila tu školu. Obe aktivne čarobnjačke visoke škole muška u Ban Ardu i ženska u Aretuzi na ostrvu Taned osim svršenih studenata i studentkinja, proizvodile su i otpad. Uprkos gustom situ prijemnih ispita, koje 5 Prevod Velimira Živojinovića. (Prim. prev.)

25 omogućava da se proseju i odbace beznadežni slučajevi, u principu su tek na prvim semestrima zaista pravila selekcija i ukazivalo se na one koji su umeli da se kamufliraju. Na one za koje je razmišljanje predstavljalo neprijatno i opasno iskustvo. Prikrivene glupake, lenštine i mentalne spavalice oba pola koji nisu imali šta da traže u školi magije. Nevolja je počivala u tome što je obično posredi bila progenitura imućnih osoba ili osoba koje su iz drugih razloga smatrane važnima. Po izbacivanju iz škole nešto je trebalo uraditi s tom teškom omladinom. S momcima koji su izbacivani iz škole u Ban Ardu nije bilo problema dospevali su u diplomatiju, čekala je na njih vojska, flota i policija, najglupljima je ostajala politika. Magijski otpad lepšeg pola samo je prividno bilo teže kultivisati. Premda su bile izbačene, mlade devojke su prekoračile prag čarobnjačke visoke škole i okušale se u nekom stepenu magije. A previše je bio jak uticaj čarobnica na vladare i sve sfere političko-ekonomskog života da bi devojke ostavili na cedilu. Bilo im je osigurano utočište. Dospevale su u sferu pravosuđa. Postajale su pravnice. Braniteljka zatvori fasciklu. Zatim je otvori. Preporučujem ti da priznaš krivicu kaza. Onda bismo mogli da računamo na blažu kaznu... Šta da priznam? prekinu je veštac. Kada sud upita da li priznaješ, odgovori potvrdno. Priznavanje krivice biće uzeto kao olakšavajuća okolnost. Kako onda nameravaš da me braniš? Gđa advokat zatvori fasciklu. Idemo. Sud čeka. Sud je čekao. Pošto su upravo izvodili iz sale prethodnog delinkventa. Ne baš radosnog, kako je konstatovao Geralt. Na zidu je visio štit upljuvan muvama, na njemu se video grb Keraka, plavi delfin nageant. Ispod grba je stajao sudijski sto. Za njim su sedele tri osobe. Slabunjavi pisar. Bledi pomoćnik sudije. I gđa sudija, po izgledu i liku staložena žena. Na klupi desno od sudija sedeo je asesor tribunala koji je vršio dužnost tužioca. Izgledao je ozbiljno. Toliko ozbiljno da bi čovek izbegavao da se sretne s njim u mračnoj ulici. A na suprotnoj strani, levo od sudijskog sastava, nalazila se optuženička klupa. Mesto predviđeno za njega.

26 Dalje je sve brzo krenulo. Geralt, zvani Geralt iz Rivije, po profesiji veštac, optužen je za malverzaciju, oduzimanje i prisvajanje imovine koja pripada Koroni. Radeći u dogovoru s drugim osobama koje je podmitio, optuženi je uvećavao visinu izdatih računa za svoje usluge u nameri da prisvoji taj višak. Što je rezultiralo gubicima u državnoj riznici. Dokaz je prijava, notitia criminis, koja je optužbu priložila aktima. Ta prijava... Snužden izraz lica i odsutan pogled sudije jasno su pokazivali da je staložena žena u mislima negde drugo. I da je muče neka sasvim druga pitanja i problemi pranje, deca, boja zavesa, zamešeno testo za makovnjaču i pukotine na zadnjici koje predskazuju bračnu krizu. Veštac ponizno prihvati činjenicu da je manje važan. Da ne može da se takmiči s nečim takvim. Krivično delo koje je izvršio optuženi nastavi tužilac bez emocija ne samo da uništava zemlju već i podriva i rastače društveni poredak. Pravni poredak zahteva... Prijavu uključenu u akta prekinu ga sudija sud mora da tretira kao probatio de relato, dokaz na osnovu saopštenja trećeg lica. Da li tužilac može da iznese druge dokaze? Drugih dokaza nema... Trenutno... Optuženi je, kao što je već ukazano, veštac. On je mutant izolovan od ljudskog društva, koji omalovažava ljudske zakone i stavlja se iznad njih. U svojoj kriminogenoj i sociopatskoj profesiji dolazi u dodir s prestupničkim elementom, kao i s neljudima, uključujući rase tradicionalno neprijateljske prema ljudima. Veštac ima kršenje zakona u svojoj nihilističkoj prirodi. U slučaju vešca, časni sude, nedostatak dokaza je najbolji dokaz... Dokazuje perfidiju kao i... Da li optuženi sudiju uopšte nije intrigiralo šta još dokazuje nedostatak dokaza. Da li optuženi priznaje krivicu? Ne priznajem. Geralt zanemari očajničke signale gđe advokat. Nisam kriv, nisam izvršio nikakvo krivično delo. Bio je pomalo vičan, često je imao posla s pravosuđem. Takođe, letimice se upoznao s literaturom predmeta. Optužen sam zbog predrasuda... Prigovor! dreknu asesor. Optuženi drži govor! Odbacuje se.

27 -... zbog predrasuda o meni i mojoj profesiji, to jest zbog praeiudicium, a praeiudicium unapred implicira laž. Osim toga, optužen sam na osnovu anonimne prijave, i to jedva jedne. Testimonium unius non valet. Testis unus, testis nullus. Ergo, to nije optužba, već pretpostavka, odnosno preasumptio. A pretpostavka ostavlja sumnju. In dubio pro reo! prenu se braniteljka. In dubio pro reo, časni sude! Sud sudija udari čekićem, probudivši bledog pomoćnika donosi odluku da se utvrdi imovinsko jemstvo u visini od pet stotina novigradskih korona. Geralt uzdahnu. Zanimalo ga je da li su oba njegova druga iz ćelije već došli sebi i jesu li izvukli neku pouku iz onoga što se desilo. Ili će ponovo morati da ih išiba i izgazi.

28 A šta je narod nego grad? Vilijam Šekspir, Koriolan 6 Četvrto poglavlje Na samom kraju prepunog bazara stajala je tezga grubo sklepana od dasaka, za kojom je radila bakica-starica sa slamenim šeširom, okruglasta i rumena poput dobre vile iz bajke. Iznad bakice se video natpis: Sreća i radost samo kod mene. Krastavac gratis. Geralt se zaustavi, izvuče iz džepa bakrenjake. Sipaj, baba zatraži potmulo pola lončeta sreće. Udahnu vazduh, ispi na eks i izdahnu. Obrisa suze koje mu je patoka naterala na oči. Bio je slobodan. I ljut. Interesantna stvar, to da je slobodan saznao je od osobe koju je poznavao. Iz viđenja. Bio je to onaj isti oćelaveli mlađan što su ga pred njegovim očima oterali sa stepenica gostionice Natura Rerum. A koji je, kako se ispostavilo, bio sudsko piskaralo. Slobodan si saopšti mu oćelaveli mlađan, splićući i rasplićući mršave prste uflekane mastilom. Plaćena je kaucija. Ko je platio? Pokazalo se daje to poverljiva informacija, oćelavelo piskaralo odbilo je da je saopšti. Odbio je takođe i to drsko da vrati rekviriranu Geraltovu torbu. U kojoj su se, između ostalog, nalazili gotovina i bankovni čekovi. Veščevu pokretnu imovinu, saopštio mu je ne bez zajedljivosti, vlast je ocenila kao cautio pro expensis, akontacija na ime sudskih troškova i predviđanih kazni. Nije imalo svrhe ni smisla svađati se. Geralt je morao biti zadovoljan što su mu pri izlasku barem dali stvari koje je prilikom zadržavanja imao u 6 U prevodu Sime Pandurovića i Živojina Simića. (Prim. prev.)

29 džepovima. Lične sitnice i sitan novac. Toliko sitan da niko nije hteo da ga ukrade. Prebrajao je ostale bakrenjake. I osmehnuo se starici. Molim vas, još pola lončeta radosti. Hvala vam za krastavac. Nakon babine patoke svet se primetno prolepšao. Geralt je znao da će to ubrzo proći, te je ubrzao korak. Morao je da obavi neke stvari. Ukljeva, njegova kobila, uspešno je promakla pažnji suda i nije ušla u akontaciju cautio pro expensis. Bila je tu gde ju je i ostavio, u stajskom boksu, zbrinuta i nahranjena. Nešto takvo veštac nije mogao ostaviti bez nagrade, bez obzira na sopstveno materijalno stanje. Od šake srebrnih moneta, koje su sačuvane u tajnoj pregradi ušivenoj na sedlu, nekoliko je odmah dobio konjušar. Koga je ta štedrost čak ostavila bez daha. Horizont na moru postajao je taman. Geraltu se činilo da opaža tamo iskrice munja. Pre ulaska u kordegardiju smotreno je udahnuo svež vazduh u pluća. Nije pomoglo. Gospođe stražarke mora da su danas pojele više pasulja nego obično. Mnogo, mnogo više pasulja. Ko zna, možda je bila nedelja. Jedne su kao i obično jele. Druge su bile zauzete bacanjem kockica. Videvši ga, ustale su od stola. I opkolile ga. Gledajte, veštac reče komandantkinja, stavši vrlo blizu. Dovukao se. Napuštam grad. Došao sam da uzmem svoju svojinu. Ako dozvolimo druga stražarka ga ćušnu laktom, tobož nehotice šta će nam dati zauzvrat? Treba se iskupiti, brale, iskupiti! A, devojke? Šta da mu naredimo da radi? Nek svaku u golo dupe poljubi! I jezikom nek poliže! Ama! Još će nečim da nas zarazi! Ali mora da nam priredi sledeća navali na njega poprsjem tvrdim kao stena nekakvo zadovoljstvo, zar ne? Pesmu nek nam zapeva druga prdnu gromko. A melodiju neka podesi prema ovom mom tonu! Ili prema mom! druga prdnu još glasnije. Jer je moj zvučniji! Ostale dame se pokidaše od smeha.

30 Geralt prokrči sebi put, trudeći se da ne pretera s upotrebom sile. U tom trenutku se otvoriše vrata magacina depozita i na njima se pojavi gospodin u mrkom ogrtaču i bereci. Depozitar, Gonšorek, valjda. Videvši vešca, širom otvori usta. Vi? progunđa. Kako to? Vaši mačevi... Upravo. Moji mačevi. Dajte mi ih. Ali... Ali... Gonšorek se zagrcnu, uhvati za grudi, teško je hvatao vazduh. Ali ja te mačeve nemam! Molim? Nemam... Gonšorekovo lice pocrvene. I zgrči se, kao u nastupu bola. Pa odneli su ih... Kako to? Geralt oseti kako ga obuzima hladan bes. Odne... li... Kako odneli? ščepa depozitara za revere. Ko ih je, majku mu, odneo? Šta to, dođavola, treba da znači? Priznanicu... Baš tako! oseti na ramenu čeličan hvat. Komandantkinja straže ga odgurnu od zagrcnutog Gonšoreka. Baš tako! Priznanicu pokaži! Veštac nije imao priznanicu. Priznanica iz spremišta oružja ostala je u njegovoj torbi. Torbi koju je rekvirirao sud. Kao akontaciju na ime troškova i predviđanih kazni. Priznanicu! Nemam. Ali... Nema priznanice, nema depozita komandantkinja mu nije dala da završi. Mačevi su odneseni, čuješ li? Verovatno si ih sam odneo. A sada ovde praviš cirkus? Hoćeš nešto da iskamčiš? Ništa od toga. Tornjaj se odavde. Neću izaći pre nego... Komandantkinja, ne popuštajući hvat, odvuče Geralta i okrenu ga. Licem ka vratima. Gubi se. Geralt se suzdržavao da udari ženu. Međutim, nimalo se nije ustručavao pred nekim ko ima pleća kao rvač, stomak kao dimljenu šunku i listove

31 kao bacač diska, a uz sve to prdi kao mula. Odgurnu komandantkinju i iz sve snage je odalami po njušci. Svojim omiljenim desnim krošeom. Ostale obamreše, ali samo na sekundu. Još pre nego što se komandantkinja strovalila na sto, raspršivši naokolo pasulj i sos od paprike, već su mu bile za vratom. Jednoj bez razmišljanja rascopa nos, drugu tako odalami da su joj čak zubi zapucketali. Dve je počastio Znakom Ard, kao lutke su poletele na stalak s helebardama, obalivši sve s neopisivim hukom i treskom. Dobio je u uvo od komandantkinje s koje je kapljao sos. Druga stražarka, ona s tvrdim poprsjem, uhvati ga straga u medveđi zagrljaj. Udari je laktom tako da je zaurlala. Komandantkinju gurnu na sto, tresnu je energičnim krošeom. Onu s rascopanim nosom tresnu u pleksus solaris i obali na zemlju, čuo je kako povraća. Druga, udarena u slepoočnicu, mlatnu podšišanim potiljkom o stub, omlitavi, a oči joj se odmah zamagliše. Ali na nogama su se držale još četiri. I dođe kraj njegovoj nadmoći. Dobio je u potiljak, odmah posle toga u uvo. A posle toga u krsta. Neka mu podmetnu nogu, a kada je pao dve se svališe na njega, prignječiše ga, lupajući pesnicama. Ostale nisu žalile udarce nogama. Udarcem čelom u lice eliminisao je jednu od prignjetačica, ali smesta ga je pritisnula druga. Komandantkinja, prepoznao ju je po sosu koji je kapao s nje. Udarcem odozgo šljisnu ga po zubima. Pljunu joj krv pravo u oči. Nož! razdrala se, bacajući glavu tamo-amo. Nož mi dajte! Jaja ću mu odseći! Šta će ti nož! vrisnu druga. Ja ću mu ih odgristi! Stoj! Mirno! Šta to treba da znači? Mirno, kažem! Stentorski glas koji primorava na poslušnost prodro je kroz borbeni žagor, obuzdao stražarke. Pustile su Geralta iz zagrljaja. Ustao je s naporom, pomalo žalostan. Kad je sagledao bojno polje, raspoloženje mu se malo popravilo. Ne bez likovanja osmotri svoja dostignuća. Stražarka koja je ležala kraj zida već je otvorila oči, ali i dalje nije bila u stanju ni da sedne. Druga, pognuta, ispljuvavala je krv i prstom opipavala zube. Treća, ona s rascopanim nosom, pokušavala je da ustane, ali svaki čas je padala, klizajući se u kaljuzi sopstvene bljuvotine od pasulja. Od cele šestorke, samo polovina se držala na nogama. Prema tome, rezultat je mogao biti zadovoljavajući. Čak i u svetlu činjenice da bi on sam, da nije bilo

32 intervencije, iskusio ozbiljne povrede i ko zna da li bi bio u stanju da ustane svojim snagama. A taj koji je intervenisao bio je bogato obučen muškarac plemenitih crta koji je zračio autoritetom. Geralt nije znao ko je to. S druge strane, odlično je poznavao njegovog druga. Kicoš u neobičnom šeširiću s udenutim perom egreta, plave kose peglom isfrizirane koja je sezala do ramena. Nosio je dublet boje crvenog vina i košulju s čipkanim žaboom. S nerazdvojnom lutnjom i nerazdvojnim drskim osmehom na usnama. Zdravo, vešče! Kako to izgledaš? S tom razbijenom facom! Pući ću od smeha! Zdravo, Nevene. I ja se radujem što tebe vidim. Šta se ovde dešava? Muškarac plemenitih crta se podboči. Pa? Šta je s vama? Redovni izveštaj! Odmah! On je! komandantkinja istrese iz ušiju ostatke sosa i optuživački pokaza na Geralta. On je kriv, cenjeni gospodine tužioče! Pravio je scene i besneo, a posle je prešao na batine. A sve zbog nekih mačeva iz depozita za koje nije imao priznanicu. Gonšorek će potvrditi... Hej, Gonšorek, što si se skupio tamo u ćošku? Usrao si se? Mrdaj dupe, ustani, kaži cenjenom tužiocu... Ej, bre! Gonšorek? Šta ti je? Dovoljno je bilo pažljivije pogledati kako bi odgonetnuli šta je Gonšoreku. Nije bilo potrebno proveravati puls, bilo je dovoljno baciti pogled na lice belo kao kreda. Gonšorek je bio mrtav. Prosto i jednostavno nije bio živ. Sprovešćemo istragu, gospodine iz Rivije kaza Ferant de Letenhov, javni tužilac kraljevskog tribunala. Pošto podnosite formalnu žalbu i tužbu, moramo je sprovesti, tako nalaže zakon. Saslušaćemo sve koji su prilikom hapšenja i u sudu imali pristup tvojim stvarima. Uhapsićemo osumnjičene... One iste, kao i obično? Molim? Ništa, ništa.

33 U redu. Problem će sigurno biti rešen, a krivci za krađu mačeva biće pozvani na odgovornost. Ukoliko je zaista došlo do krađe. Uveravam vas da ćemo razjasniti zagonetku i da će istina izaći na videlo. Pre ili kasnije. Radije bih da to bude pre vešcu se nije previše dopao glas javnog tužioca. Moji mačevi su moja egzistencija, bez njih ne mogu da obavljam svoj posao. Znam da mnogi percipiraju moju profesiju kao lošu, a ja lično imam štete zbog te negativne slike. Zasnovane na predubeđenjima, predrasudama i ksenofobiji. Računam na to da ta činjenica neće imati uticaja na istragu. Neće imati odgovori suvo Ferant de Letenhov. Zato što ovde postoji vladavina prava. Kada su pomoćnici izneli telo mrtvog Gonšoreka, po naredbi javnog tužioca izvršena je revizija magacina oružja i čitavog skladišta. Kao što je bilo lako pogoditi, tamo nije bilo ni traga veščevim mačevima. A komandantkinja straže, još besna na Geralta, pokazala im je postolje s probadačem na koji je pokojnik stavljao realizovane depozitne priznanice. Među njima su ubrzo pronašli veščevu priznanicu. Komandantkinja prelista registar i ubrzo im ga gurnu pod nos. Pogledajte pokaza trijumfalno lepo piše, priznanica o prijemu. Potpis: Gerland iz Riblije. Pa govorila sam vam da je veštac bio ovde i sam uzeo svoje mačeve. A sada muljari, verovatno da bi izvukao odštetu! Zbog njega je Gonšorek otegao papke! Od muke mu se žuč izlila i šlog ga strefio! Ipak, niti se ona, niti se ijedna druga stražarka odlučila da posvedoči da je zaista videla Geralta kad je uzimao mačeve. Stalno se tu neko mota, glasilo je objašnjenje, a one su bile zauzete, jer su jele. Iznad krova zgrade suda kružili su galebovi, drečeći prodorno. Vetar je oterao na jug olujni oblak iznad mora. Izašlo je sunce. Hteo bih da vas unapred upozorim reče Geralt da su moji mačevi obloženi čarima. Samo vešci mogu da ih dodiruju, drugima oduzimaju vitalnu snagu. To se uglavnom ispoljava u gubljenju muške snage. To jest polnoj nemoći. Potpunoj i permanentnoj. Imaćemo to u vidu klimnu glavom javni tužilac. Za sada bih vas ipak zamolio da ne napuštate grad. Voljan sam da zažmurim na skandal u kordegardiji. Uostalom, tamo redovno dolazi do skandala pošto stražarke vrlo lako podležu emocijama. A budući da Julijan... to jest gos n Neven jemči za vas, siguran sam da će se i vaš problem u sudu uspešno razrešiti.