MINI-VODIČ ZA KRIPTOVALUTE

Транскрипт

1 MINI-VODIČ ZA KRIPTOVALUTE

2 MINI-VODIČ ZA KRIPTOVALUTE Hvala što ste preuzeli naš besplatni vodič za kriptovalute. U njemu ćete naći osnovne informacije o tehnologiji na kojoj se zasnivaju, kao i neke informacije o najpopularnijim kriptovalutama. Šta je Blockchain ( lanac blokova ) tehnologija na kojoj se zasnivaju kriptovalute Blockchain je poseban tip ili podskup tzv. distribuirane tehnologije glavne knjige ("DLT"). DLT je način snimanja i deljenja podataka preko više baza podataka (poznatih i kao glavne knjige), od kojih svaka ima potpuno iste zapise podataka koje kolektivno održava i kontroliše distribuirana mreža računarskih servera, koji se nazivaju čvorovi ( Nodes Nodovi). Blockchain je mehanizam koji koristi metod enkripcije poznat kao kriptografija, i upotrebljava skup specifičnih matematičkih algoritama za stvaranje i verifikaciju neprestano rastuc ih struktura podataka - na koje se podaci mogu dodati i iz kojih se postojec i podaci ne mogu ukloniti - što stvara oblik lanca "transakcijskih blokova", koji funkcionišu kao distribuirana glavna knjiga. Na otvorenom blockchain-u (pristup bez potrebne dozvole), osoba se može pridružiti ili napustiti mrežu po volji, bez potrebe da neki (centralni) entitet to odobri. Na zatvorenom blockchain-u (pristup sa potrebnom dozvolom), validatori transakcije (tj. čvorovi - nodovi) moraju prethodno biti odabrani od strane mrežnog administratora (koji postavlja pravila za glavnu knjigu) da bi mogli pristupiti mreži. U principu, zatvoreni blockchain kanali mogu se dalje podeliti na dve podkategorije. S jedne strane, postoje javni blockchain kanali, kojima svako može pristupiti, ali samo ovlašc eni učesnici mreže mogu generisati transakcije i / ili ažurirati stanje glavne knjige. Sa druge strane, postoje zatvoreni blockchain kanali, gde je pristup ograničen i gde samo mrežni administrator može generisati transakcije i ažurirati stanje glavne knjige. Kako funkcioniše blockchain Jednostavnim rečima, blokchain se može smatrati distribuiranom bazom podataka. Promene u ovoj bazi pokrec e jedan od članova (mrežni čvor - noda), koji kreira novi "blok" podataka koji može sadržati sve vrste informacija. Novi blok se zatim emituje svakoj stranci u mreži u šifrovanom obliku (koristec i kriptografiju), tako da detalji o transakciji nisu objavljeni javno.

3 Oni u mreži (tj. drugi mrežni čvorovi - node) kolektivno utvrđuju validnost bloka u skladu sa unapred definisanim metodom algoritamske validacije, najčešće nazvanim "konsenzusni mehanizam". Jednom potvrđen, novi "blok" se dodaje u blockchain, što u suštini dovodi do ažuriranja transakcione glavne knjige koja se distribuira širom mreže. Svaki korisnik na blockchain mreži ima set od dva ključa. Privatni ključ koji se koristi za kreiranje digitalnog potpisa za transakciju, i javni ključ koji je svima poznat na mreži. Javni ključ ima dve upotrebe: 1) služi kao adresa na blokchain mreži; i 2) koristi se za potvrđivanje digitalnog potpisa / potvrđivanje identiteta pošiljaoca. Jedna od ključnih prednosti blokchain tehnologije je to što omoguc ava pojednostavljivanje izvršavanja širokog spektra transakcija koje bi obično zahtevale posredovanje trec e strane (npr. banke, sistema poravnanja hartija od vrednosti, brokera i sl. ). Blockchain mehanizmi konsenzusa Ukratko, konsenzusni mehanizam je unapred definisani specifični (kriptografski) metod validacije koji osigurava ispravno sekvenciranje transakcija na blockchain-u. U slučaju kriptovaluta, takvo sekvenciranje je neophodno kako bi se rešilo pitanje "dvostruke potrošnje" (tj. problem da isti instrument plaćanja ili imovine može biti prenet više od jednom ako se transferi ne registruju i ne kontrolišu centralno). Dokaz o radu (PoW Proof of Work) U sistemu PoW, učesnici u mreži moraju da reše tzv. "kriptografske zagonetke" kako bi mogli dodati nove "blokove" u blockchain mreži. Ovaj proces rešavanja problema se obično naziva "rudarenje". Jednostavnim rečima, ove kriptografske zagonetke su sastavljene od svih informacija koje su prethodno zabeležene na blockchain-u i od novog seta transakcija dodatih u sledec i "blok". Dokaz o udelu (PoS Proof of Stake) U sistemu PoS, validator transakcije (tj. mrežni čvor - noda) mora dokazati vlasništvo nad određenom imovinom (ili u slučaju kriptovaluta, određenu količinu novčića) kako bi učestvovao u validaciji transakcija. Ovaj način provere transakcija se zove "kovanje" umesto "rudarenja". Kriptovalute ECB: Evropska centralna banka (ECB) je klasifikovala kriptovalute kao podvrstu virtuelnih valuta. ECB je definisala virtuelne valute kao digitalne prikaze vrednosti, koje ne izdaje centralna banka, kreditna institucija ili institucija za elektronski novac, koje se u nekim okolnostima mogu koristiti kao alternativa novcu. Takođe je razjasnila da kriptovalute, kao što je Bitcoin, predstavljaju decentralizovanu dvosmernu (tj. bilateralnu) virtuelnu valutu. MMF: Kao i ECB, Međunarodni monetarni fond (MMF) je kategorizovao kriptovalute kao podvrstu virtuelnih valuta, koje definiše kao digitalne prikaze vrednosti koje izdaju privatni stvaraoci i denominirane su u svojoj sopstvenoj jedinici računa.

4 BIS: Banka za međunarodna poravnanja (BIS), kvalifikovala je kriptovalute kao digitalne valute ili šeme digitalnih valuta. Ove šeme imaju sledec e ključne karakteristike: one su imovina, čija vrednost se određuje ponudom i tražnjom, slično konceptu robe kao što je zlato, ali sa nultom imovinskom vrednošc u; koriste distribuirane glavne knjige kako bi omoguc ile udaljenu razmenu elektronskih vrednosti između korisnika (u odsustvu poverenja između strana) i bez potrebe za posrednicima; i Bilo koji specifičan pojedinac ili institucija ne upravlja njima. a) Uključene strane Korisnici kriptovaluta Korisnik kriptovalute je fizičko ili pravno lice koje novčic e koristi: (i) za kupovinu stvarnih ili virtuelnih dobara ili usluga (od specifičnih trgovaca), (ii) za izvršavanje elektronskog plac anja između strana (P2P) ili (iii) da ih čuva u investicione svrhe (na špekulativan način). Rudari Drugi igrač je "rudar" koji učestvuje u potvrđivanju transakcija na blockchain mreži rešavanjem "kriptografske zagonetke". Kao što je objašnjeno ranije, proces rudarstva se odnosi na kriptovalute koje su zasnovane na mehanizmu konsenzusa PoW (dokaz o radu). Menjačnice kriptovaluta Trec a grupa ključnih igrača su tzv. "menjačnice kriptovaluta". Menjačnice kriptovaluta su osobe ili entiteti koji pružaju uslugu razmene korisnicima kriptovaluta, obično uz određenu naknadu (tj. proviziju). Dopuštaju korisnicima kriptovaluta da prodaju svoje kripto novčic e za fiat valute ili da kupuju kripto novac fiat novcem. Trgovačke platforme Trgovačke platforme su tržišna mesta koja okupljaju različite korisnike kriptovaluta koji žele da kupe ili prodaju novčic e, pružajuc i im platformu na kojoj mogu direktno da trguju jedni sa drugima (kao Ebay za kriptovalute). Novčanik aplikacije (za čuvanje kripto novca) Ponuđači novčanika su oni entiteti koji obezbeđuju digitalne novčanike ili e-novčanike korisnicima kriptovaluta, koji se koriste za držanje, čuvanje i prenos novčic a.

5 Izumitelji kripto novčic a Izumitelji kripto novčic a su pojedinci ili organizacije koje su razvile tehničke osnove određene kriptovalute i postavile početna pravila za njenu upotrebu. Prvi kripto novčić Bitcoin, izumeo je Satoshi Nakamoto (još uvek nepoznat javnosti), u želji da napravi prvi digitalni novac. Ponuđači kripto novčića Ponuđači kripto novca su pojedinci ili organizacije koje nude novčic e korisnicima kriptovaluta nakon prvobitnog izdavanja određenog novog kripto novca, uz naknadu (putem masovne prodaje) ili bez naknade. Klasifikovanje kriptovaluta Nakon što je imalo stabilan rast u poslednjih nekoliko godina, tržište kriptovaluta je eksplodiralo u godini, čime mu je porasla vrednost za više od 1200%. Trenutno, u opticaju je nekoliko stotina vrsta kriptovaluta (sa ukupnom tržišnom kapitalizacijom preko 300 milijardi eura). Altkoini (alternativni novčići) su svi novčic i koji su alternativa Bitkoinu; postoje dva tipa altkoina: Altkoini koji su izgrađeni korišc enjem Bitkoinovog originalnog protokola - otvorenog koda (open-source protocol), sa velikim brojem izmena osnovnih kodova, osmišljajuc i tako novi novčic sa različitim skupom funkcija. Primer takvog altkoina je Litecoin (LTC). Altkoini koji nisu bazirani na Bitkoinovom protokolu otvorenog koda, već imaju svoj protokol i svoju distribuiranu glavnu knjigu. Dobro poznati primeri su Ethereum (ETH) i Ripple (XRP). Bitcoin (BTC) Bitkoin se obično opisuje kao virtuelna, decentralizovana i (na prvi pogled) anonimna valuta koja nije podržana od strane vlada ili bilo kojih drugih pravnih entiteta, i koja se ne može zameniti zlatom ili bilo kojom drugom robom. Bitkoin radi na otvorenom blockchain-u (pristup bez potrebne dozvole). Ethereum (ETH) Ethereum, pokrenut u Julu godine, je decentralizovana platforma koja se bavi takozvanim "pametnim ugovorima". Pametni ugovori su "samoizvršavajući" ugovori ili

6 aplikacije koje funkcionišu tačno onako kako su programirani bez ikakvih moguc nosti zastoja, cenzure, prevare ili mešanja trec e strane. Ethereum zahteva oblik vrednosti na lancu (on-chain value) kako bi podstakao validaciju transakcija unutar mreže (tj. oblik plac anja za mrežne čvorove node koji izvršavaju operacije). Ovde dolazi na red Ethereum-ova izvorna kriptovaluta "Ether" (ETH). Ether ne samo da dozvoljava pravljenje pametnih ugovora na Ethereum platformi, vec funkcioniše i kao sredstvo razmene. Ethereum radi na otvorenom Blockchain-u, bez potrebne dozvole za pristup. Ripple (XRP) Ripple je decentralizovana digitalna platna platforma otvorenog koda (P2P), koja omoguc ava skoro trenutne (u sekundi) prenose novca bez obzira na njihovu formu. Privatna kompanija Ripple Labs Inc. pokrenula ga je godine. Nakon Ripple-ovog osnivanja, izumitelji su pokrenuli i kriptovalutu XRP. Ripple radi na javnom blokchain kanalu (zatvoreni blockchain). Druge dobro poznate kriptovalute su Bitcoin Cash (BCH), Litecoin (LTC), Stellar (XLM), Cardano (ADA), IOTA (MIOTA), NEO (NEO), Monero (XMR), Dash (DASH) itd. Grafik oscilacije cene novčića Bitcoin, Ethereum i Ripple od do godine, preuzet sa