ISPITIVANJE SPOJEVA RAZLIČITIH METALA ŠAVA EXAMINATION OF JOINTS OF DIFFERENT WELD METALS

Транскрипт

1 J. Heinemann, J. Tuchtfeld Prevod: Milica Antić Doc. II (II-C ) ISPITIVANJE SPOJEVA RAZLIČITIH METALA ŠAVA EXAMINATION OF JOINTS OF DIFFERENT WELD METALS Josef Heinemann, Juergen Tuchtfeld UTP Schweismaterial GmbH, Elsasser Strase 10, Bad Krozingen, Germany ; Izvod Nikl i legure nikla su životno važne za modernu industriju zbog njihove mogućnosti da ispune širok opseg strogih radnih uslova uključujući nisku temperaturu, visoke napone, visoke temperature, korodirajuću sredina i kombinaciju ovih faktora. Industrijska proizvodnja niklovih legura zato mora da ispuni različite standardizovane procedure ispitivanja zavisno od primene. U radu je prikazan pregled primenjenih procedura ispitivanja u različitim oblastima primene.. Abstract Nickel and nickel-base alloys are vitally important to modern industry because of teheir ability to withstand a wide variety of sevre operating conditions involving cryostatic applications, high sresses, high temepratures, corrossive environment and combinations of these factors. The manufacturing industry of nickel alloys therefore has to deal with different standardised testing procedures, which has to be executing depending on the application. The following article will give an overview of applied testing procedures in different application fields.. UVOD Hemijski sastav Ispitivanje hemijskog sastava je značajan početni zadatak u programu ispitivanja materijala metala šava. Informacija dobijena ovom analizom obezbeđuje osnovu za karakterizaciju ispitnog materijala. Za hemijsku analizu neizmešanog metala šava (čistog metala šava), navar treba da je pripremljen kao što je prikazano na slici 1. Površina osnovnog materijala treba da je čista, a navar se izvodi u horizontalnom položaju višeslojnim navarivanjem da bi se dobio čisti metal šava. Slika 1: Stvaranje čistog metala šava Za analizu uzorka, primenjuju se različite analitičke tehnike: EDX (spektralna anliza energijom disperzije X zraka) EDX je analitička tehnika koja se koristi za analizu elemenata ili hemijsku karakterizaciju uzorka. Kao jedan od tipova spektroskopije, ona se obavlja ispitrivanjem uzorka preko interakcije između elektromagnetnog zračenja i materijala, 165

2 analiziranjem emisije X zraka sa materijala u odnosu na uneto elektromagnetno zračenje. Ova karakterizacija zasniva se na fundamentalnom principu da svaki atom ima jedinstvenu atomsku strukturu koja omogućava X zracima da postanu karakteristika atomske strukture svakog elementa i da se tako razlikuju jedan od drugog. Spektralna analiza Emisiona spektralna analiza je spektroskopska tehnika koja ispituje talasne dužine fotona koje emituju atomi ili molekuli tokom prelaska iz ekscitovanog stanja na niže energetsko stanje. Ispitivanje niklovih legura koje se primenjuju za TNG Program ispitivanja niklovih legura zavisi od zahteva njihove namene. Kod primena na niskim temperaturama (kriogeni uslovi) kao što je konstrukcija rezervora za TNG inženjering firme uglavnom traže specifikacije elektroda za zavarivanje koje sadrže hemijski sastav, mehanička ispitivanja kao i ispitivanje X zracima zavarenih spojeva. TNG je skraćenica za tečni naftni gas i definiše se kao utečnjeni metan (CH 4 ). Karakteristika primene TNG rezervoara je niska radna temperatura od C. Na toj temperaturi prirodni gas postaje tečan i zbog toga smanjuje zapreminu prema faktoru 600. Na taj način prirodni gas postaje moguće transportovati i skladištiti, a nedostatak je što to mora da se odvija NA NISKIM TEMPERATURAMA. Kako su dimenzije skladišnog rezervora vrlo velike, slika 2, zahtevi za osnovni materijal i zavarene spojeve su takođe vrlo visoki. U cilju garancije sigurnog i bezbednog skladištenja utečnjenog gasa na C, neophodne su odlične mehaničke osobine osnovnog materijala i zavarenog spoja (odgovarajućeg sistema rezervoara). Za konstrukcije velikih TNG rezervoara na suvom ( m 3 ) skoro bez izuzetka koristi se 9%Ni čelik. Postoje različiti razlozi za ovakvu odluku: a) visoka čvrstoća 9%Ni čelika i time ušteda na materijalu i troškovima; b) velika sigurnost od krtog loma na niskim temperaturama. Kod zavarenih spojeva, materijali na bazi nikla se koriste zbog svog izduženja većeg od 35% i vrednosti zatezne čvrstoće veće od 700 Mpa. Posebno, veliko izduženje pogoduje smanjenju napona u zoni uticaja toplote, tako da se rizik od nastanka prslina smanjuje. Jedna od UTP elektroda sa ovakvim profilom karakteristika je UTP Soudonel D. Hemijski sastav Soudonel D dat je u Tabeli 1. Slika 2: Poprečni presek TNG rezervoara Tabela 1: Hemijski sastav Soudonel D, (%) C Mn Fe Cr Si Nb/Ta Ni Mo W AWS E NiCrMo-6 Min. Max. 0, ,5 2, UTP Soudonel D Tipično 0,05 3, ,39 1, ,2 166

3 Mehaničko ispitivanje Ispitivanje mehaničkih osobina vezanih za zavarivanje odnosi se na najlakša i najjeftinija ispitivanja radi određivanja čvrstoće i drugih osobina. Ova ispitivanja sa razaranjem su najvažniji način za ocenu kvaliteta zavarenih spojeva. Drugi komplementarni elemenat je inspekcija u zavarivanju bez razaranja realnih zavarenih konstrukcija. Među mehaničkim ispitivanjima vezanim za zavarivanje, klasično ispitivanje zatezanjem se izvodi korišćenjem instrumenta zvanog univerzalni sistem za mehanička ispitivanja, na pripremljenim epruvetama, precizno mašinski obrađenim na dimenzije i oblik koji se zahtevaju standardima kao što su ASME ili DIN EN. Uređaj za ispitivanje prikazan je na slici 3. Ovaj sučeoni spoj je iskorišćen za pripremu epruveta za zatezanje od čistog metala šava i za pripremu epruveta za ispitivanje udarom po Šarpiju. Dodatno, ovaj uređaj se može iskoristiti da zadovolji zahteve radiografije u horizontalnom položaju. Slika 3: Epruvete za zatezanje i žilavost po Šarpiju iz čistog metala šava Vrednosti, i to ujednačene pokazuju da na sobnoj temperaturi, napon tečenja (R p0,2 ) čistog metala šava ne dostižu vrednosti osnovnog 9% Ni čelika, slika 4. Zatezna čvrstoća je u skladu sa osnovnim materijalom, 9% Ni čelikom. S obzirom da se u rezervoaru javljaju jake sile skupljanja i ugrožavaju zavarene spojeve, izduženje, žilavost i bočno širenje imaju krucijalnu važnost za sigurnost konstrukcije. Naneti slojevi metala šava pokazuju visoke vrednosti izduženja, tako da se rastuća zatezanja mogu eliminisati kod ovog šava, slika 5. Zbog visokih mehaničkih osobina ovih depozita, naponi, uzrokovani temperaturnim promenama mogu se lako eliminisati. Zbog svega toga se, za zavarivanje rezervoara za TNG koriste dodatni materijali na bazi nikla. Slika 4: Vrednosti mehaničkih osobina zavarenog spoja i čistog metala šava Slika 5: Izduženje za Soudonel D 167

4 Ispitivanje udarom je standardizovano ispitivanje velikom brzinom naprezanja kojim se određuje udeo energije koji apsorbuje materijal tokom loma. Aparat se sastoji od rama na koji je zakačeno klatno koje udara u uzorak materijala sa zarezom. Energija preneta u materijal može se izračunati posredno upoređenjem visine klatna pre i posle nastanka loma. Zbog primene na niskim temperaturama, vrlo je važno obezbediti otpornost na krti lom dodatnih materijala za zavarivanje. Zato se epruvete za ispitivanje žilavosti potapaju u tečni azot, koji ima temperaturu od -196 C, slika 6. Slika 6: Hlađenje epruveta za žilavost (tečni azot -196 C Tipične postignute vrednosti za zavareni spoj na osnovnom materrijalu 9%Ni čeliku i čistom metalu šava Soudonel D dat je na slici 7. Pored apsorbovane energije, i drugi indikatori ispitivanja kao što je bočno širenje prelomljene epruvete i izgled preloma, takođe mogu da posluže za karakterizaciju udarne žilavosti ispitnog materijala. Udeo širenja na svakoj strani polutke može se izmeriti korišćenjem merača za bočno širenje. Dve polomljene polovine se moraju meriti odvojeno, i koristi se veća vrednost, slika 8. Slika 7: Energija udara 168

5 Slika 8: Epruvete za žilavost posle ispitivanja Slika 9: Bočno širenje Soudonel D Stvarne vrednosti bočnog širenja kod Soudonel D prikazane su na slici 9. U specifikacijama za dodatne materijale za zavarivanje koji se koriste za konstrukciju rezervoara za TNG, postoji zahtev od kompanija da to bude najmanje 0,35 mm. Ispitivanje CTOD Ispitvanje CTOD (ispitivanje pomeranja vrha prsline) se može da koristiti za karakterizaciju žilavosti matrijala koji nisu dovoljno plastični ili nemaju dovoljnu veličinu da bi se ispitali po Šarpiju, epruvetama sa zarezom. CTOD je pomeranje površine sa prslinom normalne na originalnu (bez opterećenja) površinu sa prslinom a na vrhu prsline. CTOD na opterećenju koje izaziva lom (kritični CTOD ) indikuje udarnu žilavost ispitivanog materijala na zadatoj temperaturi. Priprema epruvete za ispitivanje je prikazana na slici 10. Slika 10: Ispitivanje CTOD Neke kompanije zahtevaju da se CTOD ispitivanje sprovede na potrošnim materijalima za zavarivanje. Ispitne epruvete za CTOD se vade izvan zavarenog spoja u cilju ispitivanja širenja prsline na različitim temperaturama. Ovakvim ispitivanjem je određuje otpornost na lom zavarenog spoja, slika 11. Ispitivanje savijanjem Ispitivanje savijanjem je popularno ispitivanje koje pruža dosta informacija. Obično se može sprovesti na jednostavnoj opremi, kao što je stezač ili presa, na raspolaganju u većini radionica. Ali, zahtevi specifikacija moraju da budu dosledno ispoštovani da bi ispitivanje bilo validno. Rezultat ispitivanja mora biti praćen opisom zahteva. Ponekad se može dostići zahtevani ugao savijanja bez pojave loma. Bilo da savijanje ispitnog uzorka bude bez loma ili otvaranja spoljašnje površine šava, bilo da se dešavaju druge promene, to mora biti u skladu sa zahtevima specifikacije. U bilo kom slučaju rezultat zavarivanja-ispitivanja treba da je dokumentovan u izveštaju o ispitivanju, poželjna je i fotografija, a ispitni komad treba da je sa identifikacijom i da se čuva za dalja kontrolisanja koja sprovodi agent kupca, slika

6 Ispitivanje savijanjem sa vodilicom je specijalni tip koji se izvodi na specijalno pripremljenim ispitnim uzorcima, korišćenjem trnova napravljenih tako da uklješte epruvetu da prati zadatu konturu. Slika 11: Vrednosti CTOD Soudonel D na -196 C Zavisno od visokih zahteva kod zavarenih spojeva, na svim spojevima se sprovodi ispitivanje X-zracima u obimu 100%. Ako se na radiografskom filmu prikažu bilo kakvi defekti kao što su nedostatak stapanja, uključci troske, prsline itd, ove defekte treba izbrusiti i reparirati korišćenjem elektrode prečnika 2,5 i 3,2 mm. Po završetku reparature, odgovarajući deo spoja, ponovio ispitati X-zracima, slika 13. Slika 12: Ispitivajnje podužnim savijanjem za Soudonel D Slika 13: Ispitivanje X-zracima zavarenog spoja 9% Ni čelika 170

7 Ispitivanje niklovih legura za primenu na visokim temperaturama Korišćenje legura nikla na visokim temperaturama kao što su bojleri, delovi gasnih turbina i peći uvodi mogućnost loma tokom rada mehanizmom poznatim kao puzanje. Kao što i sam naziv nagoveštava, ovo je spori mehanizam koji se javlja na materijalu dugotrajno izloženom opterećenju ispod njegove granice elastičnosti, usled čega se javlja povećanje dužine materijala u pravcu primenjenog napona. Na sobnoj temperaturi, kod većine materijala ova deformacija je tako spora da nije značajna. Za većinu namena takva pomeranja su mala ili nemaju značaj. Povećanje temperature, međutim, povećava brzinu deformacije pri primenjenom naprezanju tako da je od vitalne važnosti poznavanje brzine deformacije pri datom opterećenju i temperaturi ako su delovi projektovani za siguran rad na visokim temperaturama. Lom koji se javlja usled ovoga, može da rezultuje, na primer, ukupnim lomom posude pod pritiskom ili raspadanjem lopatice turbine unutar kućišta. Pogoni za efikasniju upotrebu goriva u primenama kao što su energetska postrojenja i gasne turbine zahtevaju da delovi budu projektovani za sve više i više radne temperature, što uslovljava razvoj novih legura otpornih na puzanje. Poterbno je istraživanje tih legura kao i izrada podataka za projektovanje. Kod metala, lom usled puzanja se javlja po granicama zrna tako da nastaje međukristalni lom. Izgled ovakvog preloma može da zavara, t.j. da izgleda slično krtom lomu, sa malom deformacijom, vidljivom kao mali udeo izduženja u pravcu primenjenog napona. Ispitivanje puzanja se sprovodi korišćenjem epruvete za zatezanje sa primenjenim konstantnim naponom, često jednostavnom metodom gubljenja njene težine. Oko epruvete se postavlja termostatički kontrolisana pećica, a temperatura se kontroliše termoparom, postavljenim na merač izduženja epruvete, slika 14. Izduženje epruvete se meri vrlo osetljivim ekstenzometrom dok stvarna deformacija pre loma, može biti samo dva ili tri procenta. Oblik ispitne epruvete odgovara standardnoj epruveti za zatezanje. Ona mora biti proporcionalna u cilju uporedivosti rezultata i idealno mašinski obrađena na osetljiviju toleranciju nego kod standardne epruvete za zatezanje. Posebno se odstupanje od ose epruvete mora da kontroliše do oko 0.5 % prečnika. Blago zakrivljena (savijena) epruveta će izazvati vrlo ozbiljne nepovoljne uticaje na rezultat. Završna površina je takođe značajna - epruveta mora biti glatka, bez tragova noža i ne sme biti hladno deformisana pri mašinskoj obradi. Ekstenzometar se mora postaviti na merač dužine i ni na koji drugi deo, opterećen naprezanjem jer je teško razdvojiti bilo kakvo izduženje ovih delova, od izduženja epruvte. Slika 14: Šematski prikaz ispitivanja puzanja Ispitivanje se generalno sprovodi na atmosferskom pritisku vazduha. Međutim, ako je potrebno da se dobiju podaci o puzanju za materijal koji reaguje sa vazduhom, onda se ispitivanje izvodi u inertnoj atmosferi kao što je argon ili u vakuumu. Ispitna epruveta i uređaj za ispitivanje pokazani su na slici 15. Ispitivanje puzanja ima za cilj da precizno izmeri brzinu pri kojoj se se javlja sekundarni ili stabilni stadijum puzanja. Povećanje napona ili temperature povećava nagib linije udela deformacije uz rast zadatog vremena. Rezultat je prikazan kao udeo naprezanja (deformacije), generalno izražen u procentima, dobijen primenom specifičnog opterećenja za specifično vreme i temperaturu, npr. 1% deformacije za sati pri 35 N/mm 2 i 475 C. 171

8 Slika 15: Oprema i epruveta za ispitivanje puzanja Postoje dve dodatne varijacije ispitivanja puzanja, koje koriste istu opremu i ispitnu epruvetu kao za standardno ispitivanje puzanja a podatke ovih ispitivanja koriste projektanti za naredni slučaj. To su ispitivanje loma pri puzanju i ispitivanje napona pri lomu. Kao što im nazivi nagoveštavaju, oba ispitivanja se sprovode kada epruveta pukne. Pri ispitivanju loma pri puzanju, registruje se udeo puzanja koji se javlja u tački loma. Rezultat treba izraziti kao % deformacije strarenja, vreme i temperaturu, npr. lom se javlja na 2% deformacije pri 450 C i sati. Ispitivanje napona pri lomu daje vreme do loma pri datom naponu i temperaturi na pr. 25 N/mm 2 koji uzrokuje lom na 850 C pri sati. Ovaj podatak, ako se odgovarajuće interpretira je koristan u specificiranju projektnog veka trajanja delova, kada promene dimenzija izazvane puzanjem nisu bitne i daju meru kapaciteta primenljivog opterećenja materijala kao funkciju vremena. Ispitivanje niklovih legura za korozione medijume Organske kiseline su nužni deo sastava mnogih hemikalija. Čiste organske kiseline su sa lošim uticajem ali nisu korodirajući medijum kod Ni-Cr-Mo legura. Ali se u hemijskoj industriji koroziona aktivnost kiselina može povećati zato što se one koriste u procesu i mešaju sa drugim oraganskim kiselinama, solima i rastvorima. Jedan primer je proizvodnja hemikalija gde se mali udeo sumporne ili hlorovodonične kiseline koristi kao katalizator. U ovom medijumu, hloridi imaju negativan uticaj na pasivizirajući sloj materijala i samim tim i na njegovu korozionu otpornost. U mnogo oštrijim radnim uslovima, zaštita se može obezbediti samo visokolegiranim austenitnim nerđajućim čelicima i niklovim legurama. Dok se legure NiMo preporučuju za redukujuće uslove, u prisustvu oksidijućih nečistoća, pogodnije za korišćenje su NiCrMo legure. Nadalje su prikazane najčešće korišćene metode ispitivanja za takve legure, kao i neki rezultati ispitivanja NiCrMo legura - UTP 759Kb (legura 59). Standard ASTM G 28 A za otkrivanje osetljivosti na interkristalnu koroziju Ova metoda obuhvata proceduru ispitivanja koja podrazumeva kuvanje ferosulfata u 50% sumpornoj kiselini i koja se primenjuje na devet legura i tako meri osetljivost nekih niklom bogatih, hromnih legura na međukristalnu koroziju. Ova metoda se može koristiti za određivanje sklonosti i na materijalu u stanju isporuke i za određivanje uticaja dodatne termičke obrade. Ova metoda se može koristiti samo na valjanim proizvodima. Ovo ispitivanje nije primenljivo na livenim proizvodima. Ispitivanje u ključaloj sulfat-sumpornoj kiselini se može primeniti na sledećim legurama proizvedenim valjanjem: Tabela 2: Legure kod kojih je primenljiv ASTM G 28 Legura N10276 N06455 N06007 N06985 N08020 Vreme h: Legura N00600 N06625 N08800 N08825 Vreme h:

9 Izračunavanje i interpretacija rezultata: Brzina korozije = (KxW)/(AxTxD), gde je K= konstanta; T= vreme izlaganja h, najbliže do 0,01 h; A= površina u cm 2, najbliže do 0,01 cm 2 ; W=maseni gubitak, g, najbliže do 0,01 g; D= gustina g/cm 3 Na slici 16 prikazan je uređaj i zavareni uzorci za test prema ASTM G28. Slika 16: Oprema i uzorci prema ASTM G 28A Standard ASTM G 48 A za ispitivanje otkrivanja osetljivosti na piting i koroziju u zazoru Ove metode ispitivanja obuhvataju postupak za određivanje otpornosti nerđajućih čelika i sličnih legura na piting i koroziju u zazoru u uslovima izlaganja oksidujućem hloridnom okruženju. Metoda A (ASTM G48A) Metoda A je ispitivanje sklonosti ka pitingu ferohloridom. Temperatura ispitnog rastvora je značajna. Pogodne temperature za ocenjivanje su 22 ± 2 C i 50 ± 2 C. Opravdani period ispitivanja je 72 sata. Ispitivanje i ocenjivanje Merenje najdubljeg oštećenja (pita) odgovarajućom tehnikom. Merenje značajnog broja pitova da bi se odredio najdublji pit i srednja vrednost deset najdubljih pitova. Metoda C (ASTM G 48 C) Metoda C je ispitivanje kritične temperature nastanka pitinga. Početna temperatura se određuje sledećom jednačinom: CPT( C)= (2,5x %Cr) + (7,6x%Mo)+ (31,9 x%n) Standardni period ispitivanja je 72 sata. Ipitivanje mora da počne pri najbližem povećanju od 5 C u odnosu na napred datu jednačinu. Posle vremena držanja od 72 sata proverava se piting. Ako nema pojave pitinga povećava se temperatura i drži ponovo 72 sata. Kritična temperatura je ona na kojoj se ustanovi prisustvio pita. Ispitivanje zelene smrti Ovo ispitivanje je slično onom prema ASTM G48C ali je ispitni rastvor različit. Nije standardizovano ispitivanje koje simulira kondenzaciju jakih kiselina uz prisustvo dima. Ispitni rastvor se sastoji od: 7 zapr.%hso 4 i 3 zapr. % HCl Ispitivanje je primenljivo u temperaturnom opsegu +20 do +120 C. Počinje se sa temperature +20 C. Posle 24 sata držanja proverava se na piting. Sa povećanjem temperature, povećava se mogućnost nastajanja pita. Kritična temperatura je ona na kojoj se ustanovi prisustvio pita. Zavareni spoj sa UTP 759Kb sa sličnim osnovnim materijalom pokazuje početak pitinga pri isptivanju zelene smrti na temperaturi 65 C, slika 17. Uređaj zajedno sa nekim zavarenim uzorcima, prema ASTM G 48C i testu zelene smrti prikazan je na slici 18. Zbirni prikaz primenljivih korozionih testova dat je u tabeli 3. Rezultati ispitivanja koji su prikazani na slici 19 pokazuju uporedivost brzina korozije osnovnog materijala uz odgovarjući metal šava. 173

10 Slika 17: Ispitivanje zelene smrti zavarenog spoja UTP 759Kb Slika 18: Oprema i uzorci prema testovima ASTM G 28 A i zelene smrti Ispitivanje niklovih legura namenjenih za reparaturu Reparaturno zavarivanje se često primenjuje kada je funkcija mašine ili dela smanjena zbog loma ili prslina. Zadatak reparaturnih radova je da ponovo vrati funkcionalnost oštećenog dela, na pr. da dovede do zavarenog spoja bez prslina, a najmanje sa osobinama primenjenog osnovnog materijala. U slučaju visoke čvrstoće ili komplikovanog metala šava, često se koriste niklove legure za takve reparature zbog velikog izduženja i istovremeno visoke čvrstoće materijala. Metode ispitivanja koje se primenjuju u sektoru reparature su uglavnom ispitivanje penetratskim tečnostima i ispitivanje zatezanjem. U cilju obezbeđenja adekvatne čvrstoće spoja, epruveta za zatezanje se mašinski obrađuje poprečno na spoj. Evidentiranje neke uspešne reparature može se videti tako što do loma dolazi na osnovnom materijalu. ASTM G 28A ASTM G 28B ASTM G 26 2B Tabela 3: Primenljivi korozioni testovi TEST RASTVOR TEMPERATURA OPIS NALAZ H 2 SO 4 + Fe 2 (SO 4 ) 3 ključanje Blago redukukujuće H 2 SO 4 +HCl+ FeCl 3 +CuCl 3 ključanje redukukujuće H 2 SO 4 + Fe 2 (SO 4 ) 3 ključanje Blago redukujuće Cr-karbid i nitrid, bez sigma faze, segregacija Cr karbid Segregacije Cr-Mo Cr-karbid i nitrid Cr-Mo segregacije ASTM G 26 2C HNO 3 ključanje oksidujuće Cr-karbid i nitrid +sigma H 2 SO 4 + 7%Cl-, ph C redukujuće Otporno na H 2 SO 4 50% H 2 SO 4 + 1,5% Cl- 105 C redukujuće Otporno na H 2 SO ppm ClpH1 105 C redukujuće Aktivno rastvaranje ili piting Gruner Tod (mod) 6,4 H 2 SO 4 + 3,1% HCl + 1% CuCl 3 + 0,6%FeCl 3 Ostalo voda do 130 C redukujuće piting ASTM G48A 6% FeCl 3 do 50 C redukujuće piting Ispitivanje penetrantskim tečnostima Ispitivanje penetrantskim tečnostima kao jednostavna metoda ispitivanje bez razaranja je primenljiva za detekciju defekata materijala pre reparature a i posle, da bi se proverila njena sigurnost. Zasnovano na kapilarnom delovanju, tečnost sa malim površinskim naponom penetrira u čiste i suve diskontinuitete koji izlaze na površinu. Penetrant se može naneti potapanjem, raspršivanjem ili četkom. Posle odgovarajućeg vremena penetracije, višak penetranta se uklanja i primenjuje razvijač. Defekti materijala su tada vidljivi preko boje penetranta, slika

11 Slika 19: Upoređenje brzina korozije između osnovnog materijala (legura 55) i metala šava UTP 759 Kb Slika 20: Epruvete za zatezanje poprečno na zavareni spoj Slika 21: Prslina na bloku menjača od livenog gvožđa ZAKLJUČAK U ovom radu su prikazana ispitivanja različitih zavarenih spojeva, različite namene i odgovarajuće metode ispitivanja. Ispitivanje depozita šava i zavarenih spojeva ima vrlo važan zadatak, ne samo da se garantuje bezbednost konstrukcionih elemenata već, takođe i za razvoj novih proizvoda. Pre stavljanja novog proizvoda u promet, moraju se sprovesti višestruka ispitivanja. Zato bi dobro rešenje bilo da svi proizvođači mogu da koriste ista standardna ispitivanja radi bolje uporedivosti. 175