Више среће с новим Кинезима

Транскрипт

1 Недељне новине Крагујевачке у сарадњи са Издавачким кућама Вулкан издаваштво и Лагуна награђују 2x2 КЊИГА НА ПОКЛОН стр. 15 ISSN Година VI, Број 252 Излазе четвртком Цена 70 дин април године НА ВИДИКУ ПАРТНЕР ЗАСТАВА КАМИОНА Више среће с новим Кинезима ЗАШТО ЈЕ МАЛО ЕНЕРГЕНТСКИ ЗАШТИЋЕНИХ КУПАЦА Лош систем не види сиротињу ВЕЉКО ДИМОВИЋ, ДОБИТНИК ПУПИНОВЕ НАГРАДЕ Што у излогу, то и у радњи ПРОДАЈА АРАНЖМАНА ЗА ЛЕТО И УСКРС Путнике не брине криза STRANA 6 STRANA 9 STRANA 10 НАУЧНИ СКУП ПОСВЕЋЕН АНДРЕЈУ МИТРОВИЋУ Живот је учитељ историје STRANA 12

2 2 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 3. април Недељник Institutradisa Radi {a Pavlovi} (Radni~ki otpor) je neuni {tiv. Pojavio se i u nedavnoj izbornoj kampawi, nije pro {ao, ali ni je se ni o bes hra - brio. Evo ga, po no vo je u ak ci ji. Pre ne ki dan na pi sao je pi smo A - leksandru Vu ~i }u i prosledio ga medijima, a legitimisao se kao li~ni punomo}nik biv {ih radni ka Za sta ve, {ef re gi o nal nog centra UMA Srbije i predsednik Radni~kog otpora. Ostavio je svoju elektronsku adresu koja u prvom, i den ti fi ka ci o nom de lu gla si institutradisa... Na po ~etku pisma navedeni insti tu tra di sa o ba ve {ta va bu du - }eg pre mi je ra da je na glav noj ka - piji Fijat automobila Srbija 10. marta godine predao otvoreno pi smo sa mol bom i zah te vi ma. Re~ je o sta roj kam pa wi Ra di {e i Radni~kog otpora koja polazi od to ga da su dav no pro {li rad ni ci Zastave zakinuti za neke nov ~ane pri na dle `no sti, ali oni ne od - u sta ju od u por ne bor be da to na pla - te. Nije razja {weno kakve veze s tim ima sa da {wi Fi jat, ali ne treba sumwati da }e Pavlovi} i Vu ~i}, obojica veliki borci za prav du, i to u spe ti da ob ja sne I ta - lijanima. Radi {a se potom novom predsedniku Vlade stavqa na raspolagawe, {to u vremenu velikih najavqenih promena u Srbiji, vaqa shva ti ti kao pa tri ot ski ~in. On Vu ~i }u pi {e: Nu dim Vam i sa rad wu po pi ta - wu pqa~ ke ko ja se od i gra la u Za s- tavi pre dolaska Fijata i koja se meri neverovatnim ciframa. Oko 1,5 mi li jar di e vra je, na na {em ra - ~unu, isparilo prilikom prodaje otpadnog gvo` a, obojenih metala, zaliha, opreme i ma {ina i tako da qe iz Za sta ve i to se mo ra de taq - no i te meq no is tra `i ti i da svi akteri koji su u to ume {ani snose odgovornost. Radi {a Pavlovi} pismo Vu ~i- }u za vr {a va u na di da }e mo za jedni~ki izna }i re {ewe i svi se pona {ati kao ozbiqni i odgovorni. Da kle, bes kom pro mi sno! ^im Vu ~i} od go vo ri Ra di {i Pa vlo - vi }u, javnost }e biti obave {tena. Tr`i{te obrazovawa Kraj {kolske godine ne }e jo{, aci polako ulaze u pripreme za fini{, posebno oni u zavr {nim razredima, a izgleda da su trenutno najspremniji u ~ewaci iz sive zone obrazovawa. Oglasni prostori, posebno na internetu, puni su po nu da za ra zne u slu ge - sve da se deca ne bi mu ~ila zbog obaveza koje {ko la na me }e. Ta kvih o gla sa pu ne su i ban de re i sta bla dr ve }a, naro ~ito oko {kolskih dvori {ta, a pre ne ki dan, ov de u Kra gu jev cu, tip je ma sov no de lio pa pi ri }e, ne {to kao o skud ni fla jer, na ko - ji ma pi {e: Kom plet na iz ra da, pa on da jed no is pod dru gog se mi - narskih radova, maturskih radova, di plom skih ra do va i na kra ju broj mobilnog telefona. Ponuda je predstavqena tako Imamo institucije Du {ko Vu jo {e vi} i Ne boj {a ^o vi} i da qe se pre pu ca va ju, i to kroz jav ne na stu pe, ko me dr `a - va da je ma we/vi {e pa ra - ko {ar - ka {i ma Zve zde ili Par ti za na. Tu sva {ta mo `e da se ~u je, jer su im je zi ci po ga ni, ali i da se po ne {to sa zna. Ta ko je tre ner cr no-be lih, pre ne ki dan, `a - le }i se na ~i we ni cu da je dr `a - va Zve zdin ban ko mat, do slov ce rekao (prema pisawu Sportskog `urnala ): - Po mo gao nam je Vu ~i} da NIS po sta ne spon zor na tri go - di ne, 800 hi qa da e vra za pr vu go - kao da iza we sto je sve zna li ce, jer kompletna izrada, podrazumeva u slu ge i za a ke i za stu den te, za sve vr ste {ko la, sve sme ro ve, spe - cijalnosti... Naravno, sve ima svoju ce nu, ma da je kod ne kih mo gu }e i poga awe, kao {to je uostalom kod svakog kupoprodajnog posla. Po to me {to se o ~i gled no zna - tan broj qu di ba vi o vom vr stom u - slu`ne delatnosti, {to to traje ve} godinama i sve je masovnije, mo`e se zakqu ~iti da prodaja naru ~e nih {kol skih ra do va do bro ide. Trgova~ki re ~eno - ima pro u. U vremenu op {te komercijalizacije, i za potrebe obrazovawa, ta~nije, za sticawe diploma, dosta toga mo `e da se za vr {i za pa re. S jed ne stra ne, mno go je qu di koji bezuspe {no tragaju za legalnim po slom, ne na la ze ga, ali su dovoqno obrazovani i ume {ni da svoju stru~nost prodaju acima. S druge, ni {ta mawe nije {kolaraca i wi ho vih ro di te qa ko ji bez pardona idu pre ~icom ka sticawu papira o formalnom obrazovawu. [ta je, me u tim, sa tre }om stra nom, a to su na stav ni ci i profesori? Sa vr {e no je ja sno, na i me, da svaki iole kvalifikovani predava~, a vaq da se ta kvi pri ma ju na dr`avnu slu`bu u {kolama, lako mo `e da u tvr di da li je we gov ak sam ra dio ma tur ski, di plom ski di nu. Dru gi spon zor je Te le - kom, ~i ji je pr vo bit ni u go vor bio 45 mi li o na di na ra na 12 ra - ta, pa je a nek som po ve }an za jo{ 11 mi li o na. Tu je jo{ Ko mer ci - jal na ban ka ko ja je da la 250 hi - qa da e vra, od ~e ga je sto hi qa da kao garancija Evroligi da bismo mo gli da i gra mo. I grad Be o grad je dao 76 hi qa da e vra. Ko li ko je Zvezda dobila i na osnovu ~ega - ne u la zim u to. Sa mo sam go vo rio da nije u redu odnos dr`ave prema Zvezdi i prema Partizanu. Vu jo {e vi} je jo{ re kao da je sa mo `e leo da a lar mi ra jav - Karikatura: Goran Milenkovi} ili ka kav sli ~an rad, ili ga je ku - pio na tr`i {tu obrazovawa. On po zna je svog u ~e ni ka, zna we gov kapacitet, a tokom odbrane svake ma tu re ili di plo me ni ma lo nije te {ko ustanoviti {ta je autenti~no a~ko, a {ta kupqeno i podmetnuto kao svoje. Na `a lost, i pro fe so ri su se, izgleda, svakako ne svi, utopili u ovu pri ~u: otaqaj posao, podeli o- cene, potpi {i diplome, one ionako po sta ju sve bez vred ni je. A ko ko li ko zna, e to je ne {to {to je pro blem za ne ku dru gu fa zu mu ka koje dolaze - posle {kole. nost i na vi ja ~e Par ti za na da se po mog ne klu bu ko ji je in sti tu - ci ja. Kad su vi de li spon zor ske ci fre ko je je Vu jo {e vi} iz neo, i bez in for ma ci je ko li ko pa ra od dr `av nih fir mi do bi ja Zve - zda, a ko je su, na vod no, mno go ve - }e, {ta da ka `u bed ni ci iz pro - vin ci je? I oni ko ji su u ne kom spor tu i, po seb no, oni ko ji su po re ski ob ve zni ci ili ko min - ten ti ve li kih jav nih pred u ze - }a. Ni {ta. Ko ka `e da Sr bi ja ne ma in sti tu ci je? Ima be o grad - ske klu bo ve.

3 У жижи Четвртак 3. април КРАГУЈЕВАЧКЕ 3 NEO^EKIVANO VELIKI BROJ ZAHTEVA ZA VRA ]AWE IMOVINE Prijave u posledwem ~asu Tokom posledwa dva meseca uo ~i isteka ro ka sti glo je ~ak zahteva, dvostruko vi {e nego tokom dve godine otkako je raspisan javni poziv za dostavqawe dokumentacije o oduzetoj imovini Иa ko je pre me sec da na istekao rok za podno- {e we zah te va za o be - {te}ewe i vra }awe i- mo vi ne od u ze te po sle Dru gog svet skog ra ta, jo{ u vek se ne mo `e precizno utvrditi wihov broj. Raz log je {to je u po sled wa dva me seca, januaru i februaru, stigao gotovo dvostruko ve }i broj predmeta nego tokom dve godine otkako je u upu }en javni poziv za prijavqivawe oduzete imovine. Veliki broj zahteva stigao je u posledwem trenutku bilo zbog nedostatka dokume na ta, ne re {e nih po ro di~ nih odnosa ili, pak, poznate navike da se posao zavr {i u posledwem trenutku. Tako, recimo, za ~itavu teritoriju Srbije stiglo je preko zahteva do kraja decembra pro {le go di ne, ali je za to u pr va dva me - seca ove godine poslato jo{ no vih. O va ko ve li ki broj predmeta prema {io je sva predvi awa, tvrde u Agenciji za restituciju, i po {to se deo zah te va jo{ u vek na - la zi u Po {ti, ne mo `e se sa si gur - no {}u re }i koliko ih ta~no ima. U svakom slu ~aju, Agencija je tehni~ki opremqena i ima dovoqno kapaciteta da ih sve obradi, ali a pe lu ju na gra a ne da bu du strpqivi zbog ~iwenice da su u kratkom periodu znatno izmewene okolnosti. O ~ekuje se da bio neki predmeti mogli biti re {eni spajawem postupaka ili odustajawem ako nema dokumentacije. Isto tako, automatski }e biti odbijeni predmeti bez ikakve dokumentacije ili bez akta o oduzimawu, pa se o ~e ku je da }e za tri-~e ti ri me - seca situacija biti stabilizovana ka ko bi se na sta vi lo sa ra dom po redovnom planu. Malo reprezentativnih objekata I podru~nu jedinicu u Kragujevcu pogodio je isti neo ~ekivani talas novih prijava posledwa dva meseca uo ~i isteka roka. Ovda {wa A gen ci ja za ne {to ma we od dve go di ne pri mi la je oko zah - teva, ali je u januaru i februaru sti glo jo{ oko O ko na~ nom VRA ]AWE ZGRADE AERO KLUBA JE ZATRA@ILA PORODICA BOJAXI] bro ju jo{ u vek se ne mo `e pre ci - zno go vo ri ti, ali }e u na red nim mesecima situacija biti jasnija. U mno gim slu ~a je vi ma, na pri - mer, za istu imovinu prijavilo se vi {e naslednika, tako da }e ovakvi predmeti verovatno biti objediwe ni, a ima i o nih ko ji su po sla - ti bez ikakve dokumentacije. - U sva kom slu ~a ju, ~e ka nas veliki posao, naro ~ito u tehni~kom delu, ali Agencija }e odgovoriti na sve i nastavi }emo po predvi- enoj dinamici. Po nekoj na {oj internoj dinamici planirano je da mese~no bude doneto izme u 20 i 25 re {ewa u ovoj podru~noj jedini ci, ob ja {wa va di rek tor pod - ru~ne jedinice u Kragujevcu Veqko Jovanovi}. On dodaje da je struktura zahteva, bez ob zi ra na broj, i sta i naj - ZA DOM OMLADINE I NEKADA [WU KOJI ]EVU BANKU JO[ NISU STIGLI ZAHTEVI ZA VRA ]AWE APOTEKA KOD ZELENGORE POSLEDWI VRA ]ENI OBJEKAT vi {e se potra`uju poslovni prostor, lo ka li, {u me i {um sko ze - mqi {te. Do sa da je, i na ~e, na te r- itoriji koju pokriva ovda {wa ispostava Agencije za restituciju vra }eno oko hektara {ume. Za ra zli ku od Be o gra da, gde je u vreme Drugog svetskog rata bilo mnogo reprezentativnih objekata koji su oduzeti za razne namene i u wi ma su sa da sme {te na stra na predstavni {tva, amabasade, konzulati, ustanove kulture, to u Kragujevcu nije bio slu ~aj. Kragujevac je bio in du strij ski grad, ta ko da do sada ovde nije bilo zahteva za vra- }awe objekata od javnog zna ~aja, {to je po Za ko nu pre pre ka za wi hovo vra }awe u naturalnom obliku. I kroz postupak restitucije u- tvr e no je da je grad u to vre me bio na ni vou va ro {i i ni je bi lo mnogo reprezentativnih objekata. Recimo, naslednici su podneli zahtev za vra }awe fabrike Crvena zve zda, ali s ob zi rom da je re~ o preduze }u, u tom slu ~aju se vr {i o- be {te}ewe. I Aero klub je, recimo, u sklo pu zah te va za vra }a we po - rodice Bojaxi}, a u toku postupka }e se utvrditi da li postoje uslovi za vra }a we. Do sa da ni su pod ne - ti zahtevi za vra }awe zgrade Doma o mla di ne, kao ni o bjek ta gde se ne - ka da na la zi la Ko ji }e va ban ka, preko puta Nove crkve, koji spadaju u red najle {pih i najve }ih objekata iz tog perioda. Prema obja {wewu direktora Jovanovi }a, Zakon o restituciji je pro pi sao ve li ki broj iz u ze ta ka od vra }a wa, a to su slu ~a je vi ka da se imovina ne mo`e vratiti jer postoji prepreka koja je predvi ena zakonon. Recimo, ako se u objektu na la zi {ko la, kao {to je bio slu - ~aj u ne kim gra do vi ma, a u jed nom od {kolskih objekata koji je bio predmet oduzimawa sme {teni su u- ~enici, onda je izuzet od vra }awa, jer bi se direktno naru {ila delatnost takve ustanove. Svaki od tih slu ~ajeva je poseban, ka `e na{ sa go vor nik, i u vek se mora pojedina~no utvr ivati da li postoji prepreka za vra }awe. U- koliko su zahtevi osnovani, a ne mo`e se vratiti imovina u naturalnom obliku iz bilo kog razloga, vlasnici }e biti obe {te}eni kroz ob ve zni ce u mak si mal noj vrednosti do evra. Obveznice bi trebalo da se izdaju od slede }e godine, a zakon je predvi - deo fond od dve mi li jar de e vra za ove har ti je od vred no sti ko je bi se ispla }ivale u roku od 15 godina. Pitawe je, me utim, da li dr`ava ima taj no vac i iz ko jih iz vo ra }e to finansirati. U slu ~aju da ne bude nov ca mo `e se do go di ti da o vaj rok bude pomeren. Mogu }e izmene Zakona Kad je re~ o reprezentativnim objektima u Kragujevcu koji su oduzeti posle Drugog svetskog rata, oni su naj ve }im de lom pre {li u pri vat ne ru ke, dok je ma wi broj o - nih ~i ji je vla snik dr `a va. Ne dav - no je, na primer, doneto prvostepeno re {ewe za vra }awe objekta u kome se nalazi apoteka [umadija, preko puta Hotela Zelengora. Prema nezvani~nim informacija ma A po te ka Kra gu je vac na ja - vi la je `al bu, pa se ne mo `e jo{ u - vek govoriti o okon ~awu postupka. Agencija je u ovom slu ~aju proceni la da se ne mo `e pri me ni ti ni jedna stavka koja predvi a izuzetak od vra }awa, ali je iskori {}ena druga zakonska odredba, koja omogu }ava da se objekat ostavi u posedu sada {wem korisniku naredne tri godine, kako bi ustanova mogla da o ba vqa svo ju de lat nost u tom periodu. Nakon tog roka, vlasni~ki od no si mo gu se u re di ti iz me u lica koje je steklo pravo svojine i sada {weg titulara. Bilo je, me utim, nagove {taja i o mogu }im izmenama nekih zakonskih od red bi, ali to je, pre sve ga, politi~ko pitawe koje }e sa ~ekati formirawe nove Vlade. Najvi {e se pomiwalo uvo ewe substitucije, ~ime bi dr`ava u {tedela zna ~ajna sredstva namewena za obe {te }ewe. U tom slu ~aju zemqi {te koje ne mo`e da se vrati u naturalnom obliku zamenilo bi se nekom drugom parcelom iz ogromnog fonda dr`avnog zemqi {ta koje se meri milionima hektara. Isto tako mo`e se govoriti i pro {irivawu osnova za oduzimawe i mo vi ne. Za sa da su ~la nom dva obuhva }ena 42 osnova po kojima je oduzimana imovina, ali de {avalo se da je vi {e stra na ka pod ne lo zahteve za vra }awe imovine oduzete po nekom drugom osnovu koji nije obuhva }en zakonom. Oni su zbog toga automatski odbijeni, ali postoji mogu}nost da odre eni propisi budu naknadno implementirani, o ~emu bi zakonodavci tek trebalo da odlu ~uju. Svakako najve }e nezadovoqstvo gra ana odnosi se na male vrednosti o be {te }e wa u iz no su do evra po vlasniku. Ukoliko je neko imao imovinu ve }e vrednosti wegovi naslednici ne }e mo }i da do bi ju vi {e od ove su me. Veq ko Jo va no vi}: Nig de u sve tu ne po stoji potpuna satisfakcija i nemo gu }e je iz vr {i ti pot pu no o be {te}e we jer bi to, prakti~no, zna ~ilo bankrot dr`ave. Mno ge fi nan sij ski mo} - ni je dr `a ve, kao {to je re ci mo Nema~ka, nisu mogle da izvr {e potpuna obe {te}ewa. - Nig de u sve tu ne po sto ji pot pu - na satisfakcija i nemogu }e je iz - vr {iti potpuno obe {te }ewe jer bi to, prak ti~ no, zna ~i lo ban krot dr`ave. Mnoge finansijski mo}- ni je dr `a ve, kao {to je, re ci mo, Nema~ka, nisu mogle da izvr {e potpuna obe {te }ewa i jo{ uvek nisu okon ~ale postupak restitucije, ka`e Jovanovi}. U na {em slu ~a ju sma tra se da bi restitucija mogla da se okon ~a za pet do dest go di na, ali pre ci zni - je projekcije ne mogu se praviti dok ne bude definisan ta ~an broj zahteva i iskristalisana sporna zakonska re {ewa. Gordana BO@I] НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ КРАГУЈЕВАЧКЕ Оснивач и издавач Јавност д.о.о., Крагујевац, Бранка Радичевића 9 Директор Анкица Весић Главни и одговорни уредник Мирослав Јовановић Редакција Милош Пантић (заменик гл. уредника), Гордана Божић, Елизабета Јовановић, Александар Јокићевић, Зоран Мишић, Марија Обреновић, Виолета Глишић, Вук Павловић (уредник спорта, sport@kragujevacke.rs), Милош Игњатовић (фоторепортер) Графичка редакција Иван Танић, Александар Димитријевић, Драган Минаковић Сарадници Милутин Марковић, Горан Миленковић, Јаворка Станојевић, Мирослав Чер, Милорад Јевтовић Маркетинг Зоран Костић, Јелена Станковић, Миливоје Јевтић (marketing@kragujevacke.rs) Секретар редакције Дивна Драгутиновић Рачуноводство Агенција Мани плус Телефони , и Штампа ГРАФОСТИЛ Крагујевац redakcija@kragujevacke.rs

4 4 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак 3. април Актуелно NOVI PARTNER ZASTAVA KAMIONA NA VIDIKU Vi {e sre }e sa ja kim JAK-om Дa li }e ki ne ski grad Hefej biti za Kragujevac i wegovu fabriku kamiona Zastava sre}niji od grada Dalijena iz iste zemqe? U Dalijenu, gradu sa oko se dam mi li o na sta nov ni ka, radi kompanija Huang Hai koja je pro {le jeseni bila zainteresovana da uspostavi saradwu i partnerstvo sa fabrikom kamiona i ovde za po ~etak krene sa monta`om mini bu sa pod i me nom raj tur, ali su pre go vo ri o kon ~a ni ne u spe - hom. U gradu Hefeju, pribli`ne veli- ~ine, je fabrika za proizvodwu lakih terenskih vozila i kamiona pod i me nom JAK, mno go ve }a i ja - ~a od one iz Da li je na, sa ko jom su zapo ~eli pregovori o saradwi i ve} je potpisan memorandum u Beogradu, a za kraj aprila najavquje se i kona~ni ugovor o po ~etku zajedni~ke proizvodwe. Po svemu sude }i, za razliku od prethodnih neuspe {nih pregovora, ovi }e se okon ~ati pozitivno, pa se mo `e re }i da o vo ga pu ta Ki - nezi iz drugog poku {aja sigurno dolaze u Kragujevac. To potvr uje i direktor Fabrike kamiona Zastava \or e Nestorovi}, koji je pre me sec da na sa de le ga ci jom Gru pe Za sta va vo zi la po se tio fabriku JAK. Nestorovi} optimizam zasniva na nekoliko va`nih pokazateqa i ГРАД ХЕФЕЈ signala koji se u poslovnom svetu i te kako ra ~unaju. Nakon posete kragujeva~ke delegacije fabrici JAK, usledila je vrlo brzo uzvratna poseta predstavnika kine - ske fir me Be o gra du, i to na naj - vi {em ni vou, jer je u woj bi lo predsednik kompanije An \in sa najbli`im saradnicima. Tada je i pot pi san me mo rad num o sa rad - wi. Laki kamion favorit \or e Nestorovi} dodaje da je od ve li kog zna ~a ja i to {to su pre go - vori podr`ani od najvi {ih dr`avnih funk ci o ne ra Sr bi je, jer je delegaciju kineske fabrike primio predsednik Tomislav Nikoli}, a sa zna je se da po dr {ku o vom projektu daje i prvi potpredsednik Vlade i budu }i premijer Aleksandar Vu ~i}. Za razliku od kompanije Huang Hai, ko ja je pri vat na, fa bri ka JAK iz He fe ja je dr `av na i naj - Kolevka inovacione tehnologije Za razliku od pregovora sa kineskom kompanijom Huang Hai, koji su se pro {le jeseni neuspe {no okon ~ali, dogovori sa mnogo ve }om fa bri kom JAK iz i ste ze mqe o saradwi i partnerstvu znatno su ozbiqniji, pa je ocena da ovoga puta Kinezi sigurno dolaze Hefej je glavni grad provincije Anhoj na istoku Narodne Republike Kine, u kojoj je, prema podacima iz Godine, `ivelo 54,6 miliona stanovnika. Po podacima iz iste godine grad je imao 1,5 miliona `iteqa, ali se taj broj znat no u ve }ao. Podaci iz Vikipedije govore da su glavne privredne grane u provinciji Anhoj poqoprivreda i eksploatacija i prerada gvozdene rude. Me- utim, kada je u oktobru pro {le godine ruski premijer Medvedev boravio u po se ti Ki ni, me di ji su ob ja vi li da je po se tio i grad He fej u pro - vinciji Anhoj, koja se smatra kolevkom kineske inovacione bran {e. ve }a u Ki ni za pro - iz vod wu te ret nih vozila. Zapo {qava rad ni ka i ima {iroku paletu proizvoda, od mini bu se va i fur go na, preko lakih kamiona i kom bi ja, do ka - miona velike nosivo sti. U we nom vla - sni {tvu je i fa brika autobusa bazirana na teh no lo gi ji po zna tog e vrop skog pro iz vo a ~a Setra. Pro {le godine prodali su vo zi la i iz vo ze u 52 ze mqe sveta. - Mo `e se re }i da smo mi ne sra - zmerni partneri. Oni su velika firma iz velike udaqene zemqe koja je osnovana godine i i- ma la je na gli rast, a mi ma la firma iz ma le ze mqe ko ja je i ma la na - gli i ne po pra vqi vi pad. I pak, oni su ne dvo smi sle no iz ra zi li `e qu da sa na ma us po sta ve po - slovnu saradwu ~iji je krajwi ciq da u Kragujevcu napravimo zajedni~ku kompaniju koja treba da se razvija i postane najve }a na Balkanu za ovu vrstu proizvoda. No, wi ho va je na me ra da se do tog ci - qa ide po stup no, ko rak po ko rak, ka`e Nestorovi}. Plan je da se ve} kra jem a pri la u Kini potpi {e ugovor o poslovnoj sa rad wi po ko jem }e se u Fa - brici kamiona u Kragujevcu zapo- ~e ti mon ta `a jed nog od mo de la fa bri ke JAK. Za sa da je iz bor mo - dela vi en za monta`u sveden na tri vo zi la i to je dan mo del mi ni bu sa, fur gon i la ki ka mi on sa va - ri jan ta ma od 2,5 do 8,2 to ne no si - vo sti. Pro ce ne su da je u tom iz bo - ru fa vo rit la ki ka mi on i da }e, po sve mu su de }i, u pra vo taj mo del biti montiran kod nas. - Ako se sve bu de od vi ja lo po planu, monta`a tog modela trebalo bi da po~ ne ove je se ni. E ki pa na {ih stru~waka putuje u Kinu kra jem a pri la i oni tre ba da o ba - ve pripremu za po ~etak monta`e, da se urade tr`i {ne analize i LAKI KINESKI KAMION, NAJVE ]I FAVORIT DA SE MONTIRA U KRAGUJEVCU pripreme za homologizaciju, ka`e Nestorovi}, koji tako e do kraja o- vog meseca treba da otputuje u Hefej na potpisivawe kona~nog ugovora. Sti`e u delovima Monta`a kineskog kamiona obavqa }e se u Kra gu jev cu ta ko {to }e to vozilo dolaziti u rasklopqenom stawu, putuju }i mesec dana bro dom iz Ki ne. U fa bri ci JAK tehnologija je na najvi {em svetskom nivou i veliki deo proizvodwe obavqaju roboti i ma {ine nema~ke proizvodwe. Najve }i deo qud skog ra da za stu pqen je u sa moj monta`i, a upravo takav proces o- bavqa }e se u ovda {woj fabrici kamiona. Ciq u pregovorima je da vozi lo do e iz Ki ne u sta wu {to ve - }e rasklopqenosti, kako bi ovda- {wi radnici imali {to vi {e posla oko monta`e i ostvarili boqu zaradu. Ki ne ski part ner ima plan da go - di {we ovde montira oko svojih vozila i namenio ih je pokri va wu tr `i {ta biv {ih ju go - slovenskih republika, ali i Jugoisto~ne Evrope, Afrike i Bliskog is to ka, a po ku {a}e da se sa wi ma probije i na tr`i {te Zapadne E- vrope. O kako kvalitetnim vozilima se radi govori podatak da ova fabrika ima svoju firmu u Milanu ko ja se ba vi di zaj nom, a u Ja pa - nu raz voj ni cen tar. Oni sa mi pro - izvode motore za svoja vozila po najnovijim standardima. Dok se pre go vo ri ne za vr {e i ne okon ~aju pripreme za po ~etak monta`e, u Kragujevcu preostalih 390 radnika u fabrici kamiona mora- }e da se pri pre ma za rad na mon ta - `noj tra ci. S ob zi rom na sta ro snu strukturu zaposlenih, koja nije povoq na, pi ta we je mo `e li se br zi - na monta`ne trake podesiti tako da svi za po sle ni mo gu da je pra te. Mo gu }e je da se tu ja ve po te {ko }e. Ono {to u o vom tre nut ku bri ne poslovodstvo Fabrike kamiona je da je wihova teku }a proizvodwa govoto potpuno stala, kao i prodaja, i a ko su sni zi li ce ne za 30 po sto. To kri je o pa snost od za sto ja u isplati zarada i mogu }eg socijalnog nezadovoqstva, {to nikako ne bi bila dobra reklama u toku dolaska stranog partnera. Plan po slo vod stva je da se ka da krene monta`a kineskog kamiona, {to }e u potpunosti uposliti sve preostale radnike, uporedo zadr- `i i proizvodwa sopstvenih modela, kako za civilnu upotrebu, tako i o nih iz voj nog pro gra ma ko je su sami osvojili. Tako bi trebalo da bu de sve dok se po slov na sa rad - wa sa Ki ne zi ma ne raz vi je i ne do - e do formirawa zajedni~kog preduze }a. Direktor \or e Nestorovi} veruje da }e se planovi ispuniti i Fabrika kamiona saradwom sa kineskim partnerom re {iti pitawe opstanka pre isteka roka za okon- ~awe retrukturirawa do kraja ove go di ne. To je i bio o snov ni ciq, jer se opasnost ste ~aja dugo nadvijala nad ovim preduze }em sa velikom tradicijom. Milo{ PANTI] NA [A DELEGACIJA PONOVO U SAVETU EVROPE Prioritet pomo} lokalnim vlastima Prisustvo i aktivno u ~e {}e svake nacionalne delegacije u radu Kongresa izuzetno je va`no jer zastupa interese lokalnih i regionalnih vlasti u 47 zemaqa ~lanica Saveta Evrope, ka`e Dobrica Milovanovi} Posle godinu i po dana i propu {tena tri plenarna zasedawa, delegacija Srbije dobila je ze le no sve tlo da u ~e stvu je u Kon gre - su lokalnih i regionalnih vlasti Saveta E- vro pe. Na Kon gre su ko ji je o dr `an od 25. do 27. marta u Strazburu, me u u ~esnicima zasedawa, kao ~lan delegacije Srbije, bio je i prof. dr Dobrica Milovanovi}, ~lan Gradskog ve }a za me unarodnu saradwu. Milovano vi} je i ra ni je bio ~lan Kon gre sa i po tom osnovu bio je imenovan za izvestioca Saveta Evrope o stawu demokratije u Belgiji i Nema~koj, za posmatra ~a na izborima u Jermeniji, Izraelu i Azerbejxanu, a predstavqao je Kongres na konferencijama u Stokholmu, Madridu i Sent Galenu. Zahvaquju }i dobrim odnosima sa najvi- {im rukovodstvom Kongresa, Kragujevac je bio pr vi i za sa da je di ni grad iz ju go i sto~ - ne Evrope koji je imao svoju promociju tokom plenarnog zasedawa u Strazburu, oktobra go di ne, dok je u ju lu na red ne go di - ne bio i do ma }in Kon gre sa. Verifikovawe delegacije Srbije bilo je do posledweg trenutka neizvesno, budu }i da su Sekretarijat Kongresa i izvestioci konstatovali da predlog delegacije i prate- }a dokumentacija nisu u potpunosti u skladu sa pravilima Kongresa. Predsednik Kongresa, kao i predsednik najve }e politi~ke grupe Evropske narodne partije Artur Tores Pereira izrazili su dobru voqu da u budu }em periodu tokom posete Srbiji, posete i grad Kragujevac. Milovanovi} napomiwe da je prisustvo i aktivno u ~e {}e svake nacionalne delegacije u radu Kongresa izuzetno va`no jer zastupa interese lokalnih i regionalnih vlasti u 47 zemaqa ~lanica Saveta Evrope i o tim pitawima daje preporuke Savetu ministara, Parlamentarnoj skup {tini, Komitetu regiona EU i Evropskoj komisiji. Osim toga, Kongres promovi {e efikasnu organizaciju lokalnih i regionalnih vlasti, podsti ~e decentralizaciju, regionalnu i prekograni~nu saradwu. Za period od do Kon gres je kao je dan od pri o ri te ta po - stavio pomo} lokalnim i regionalnim vlastima u borbi protiv svetske ekonomske krize i u razvoju partnerstva i saradwe. Imaju }i u vi du da se oko 70 od sto re gu la ti ve ko - ja va`i u EU realizuje na lokalnom nivou, veoma je va`no podizati kapacitete lokalnih vlasti. - Ono {to je od iz u zet ne va `no sti za sva - ku ze mqu je da Kon gres vr {i re dov ni mo ni - toring stawa lokalne i regionalne demokratije i implementacije Evropske poveqe o lokalnoj samoupravi u dr`avama ~lanica ma. Na taj na ~in di rekt no u ti ~e i na o ce - nu kapaciteta lokalnih i regionalnih vlasti u ne koj ze mqi, kao i na we nu sprem nost za napredovawe u postupku pridru`ivawa E- vropskoj uniji. Aktivnim u ~e {}em i lobirawem u Kongresu mo`e se donekle uticati na izve {taj koji se nakon obavqenog monitoringa sastavqa i usvaja na plenarnom zasedawu Kongresa, objasnio je Milovanovi}. Tokom zasedawa Kongresa Milovanovi} je i mao broj ne su sre te i kao ~lan U prav nog od - bora Evropske asocijacije agencija lokalne demokratije (ALDA), u okviru koje funkcioni {e i Agencija za centralnu i ju`nu Srbiju, a ~iji je osniva~ i grad Kragujevac. G. B.

5 Актуелно Четвртак 3. април КРАГУЈЕВАЧКЕ 5 DO POSLA UZ POMO] INTERNETA Rad no me sto kod ku }e Нajsve`iji popis ovda- {we filijale Nacionalne slu`be za zapo- {qa va we ka `e da na posao u ovom momentu ~eka Kragujev ~anina mla a od 30 go di - na. Gotovo polovina od ovog broja zavr {ila je sredwu {kolu, dok je sva ki pe ti di plo mac ne kog dr - `avnog ili privatnog fakulteta. Za bra na za po {qa va wa u jav nom sek to ru ko ja }e va `i ti na red ne dve go di ne ni ka ko im ne ide na ru ku. Pi ta we je, me u tim, ima li vaj de da se o kre nu pri vat nom, ka da ne dav no spro ve de no is tra - `i va we U ni je po slo da va ca Sr bi - je, u ko me je u ~e stvo va lo 259 ma - lih, sred wih i ve li kih pred u ze - }a, pokazuje da 90 odsto privatnih fir mi ne ma u pla nu re gru to va we no vih ka dro va. Ka da se po gle da ova su mor na statistika samo od sebe name }e se pitawe postoji li uop {e re {ewe za ovaj problem. Verovali ili ne, postoji. U pitawu je internet. ^i we ni ca da je svet po stao glo balno selo zahvaquju }i internetu ne pru `a sa mo mo gu} nost da se sa znaju a bro vi iz bi lo kog de la pla n- e te, ve} i da se iz sop stve ne so be radi za kompanije koje se nalaze miqama daleko. Upornost i malo znawa Ka ko do }i do po sla, pro da ti sop stve ni pro iz vod ili u slu gu, ponuditi svoje znawe i iskustvo, sa mo su ne ka od pi ta wa na ko je se izme u ostalog mogao na }i odgovor na prvoj kragujeva~koj IT Open kon fe ren ci ji ko ju je pro te klog vikenda u Hotelu Kragujevac uprili ~ilo ovda {we Udru`ewe gra- ana Vido. Tema konferencije bila je SEO optimizacija, odnosno prilago avawe sajtova za pretra- `iva ~e, ali je desetak odr`anih predavawa koncipirano tako da u- pute u ~esnike u napredniju upotrebu interneta kako bi tu potra- `i li svo ju {an su za po sao. Pri li ka da se do po sla do e preko interneta, po re ~ima Milo- {a Lekovi }a iz Udru`ewa gra ana Vido, ima vi {e nego dovoqno. PRU@A SE MO RE MOGU]NOSTI: MILO[ LEKOVI] ПРВИ ИТ ОПЕН U ~esnici iz 20 gradova Ka ko se za po sli ti kao SEO, ka ko pro mo vi - sati mali biznis, napisati najboqi ~lanak ili kre i ra ti a pli ka ci ju ko ja }e do vu }i pu bli ku na va{ sajt, ka ko po zi ci o ni ra ti svo ju pre zen - ta ci ju {to vi {e i to bez lin ko va, sa mo su ne - ke od te ma o ko ji ma je bi lo re ~i na IT O pen konferenciji. Skup na kome je u ~estvovalo stoti nak qu di i Sr bi je, ali i i no stran stva, bio je pod jed na ko in spi ra ti van za pot pu ne la i ke, ali i stru~ wa ke ko ji su ta ko e i ma li pri li - ku da ~u ju ne {to no vo ili ba rem raz me ne is - ku stva. - O ku pi li smo qu de iz Sr bi je, ali i Bo sne i Hercegovine, Hrvatske. Tek petina u ~esnika je bila iz Kragujevca, dok su ostali dolazili iz ^iwenica da je svet postao globalno selo zahvaquju }i internetu ne pru `a sa mo mo gu} nost da se sa zna ju a bro vi iz bi lo kog de la pla ne te, ve} i da se iz sop stve ne so be ra di za kom pa ni je ko je se na la ze mi qa ma daleko. Posla ima za za softverske in`ewere, programere, stru~wake u oblasti internet marketinga, veb dizajnere, ali i pisce UGLAVNOM RADI ZA STRANE KLIJENTE: BRANKO KANDI] - I a ko je, na pr vi po gled, u pi ta - wu konferencija koja se bavi ne {to specijalizovanijom obla {}u, odnosno SEO optimizacijom, na {a `eqa je upravo bila da u ~esnicima kroz vrlo konkretnu pri ~u predo- ~imo more mogu}nosti koje internet pru`a. Obi~no je prva asocijacija, kada je u pitawu nala`ewe posla preko interneta, zapo {qavawe qudi koji se bave programirawem ili izradom veb sajtova. Me utim, nije u pitawu samo to. Konkretno SEO optimizacija je segment internet marketinga koji predstavqa vrlo {iroko poqe. Samo za SEO se re ci mo u ovom mo mentu na jed nom od saj to va ko ji nu de frilens anga`ovawe nalazi oko oglasa, ka`e Milo{ Lekovi}. Posla, me utim, nema samo za softverske in`ewere, programere, stru~wake u oblasti internet marketinga ili veb dizajnere. Oni koji dobro vladaju engleskim jezikom i i ma ju ma lo ta len ta za pi sa - we mogu da zarade pi {u }i ~lanke na najrazli ~itije teme. Cene po ~lan ku se, na pri mer, kre }u od 25 pa do stotinak dolara. - Do so lid ne za ra de mo `e se do }i i pi sa wem blo ga. ^ak }e i u POBEDNIK U KREIRAWU SAJTA: NIKOLA ARSI] NAGRA \EN TABLETOM 20 razli ~itih gradova. Iako smo ra ~unali da }emo privu- }i uglavnom mlade qude bilo je tu i sta ri jih od 40 go d- i na, {to nam je iz u zet no drago, jer zna ~i da smo po go di li te nam je bi la da se ve} prve godine izdvojimo iz mora sli~nih konferencija koje su uglavnom op {teg tipa po nu div {i ne {to spe ci ja - lizovaniju temu i izgleda da smo pogodili. Uspeli smo da dovedemo qude koji `ele da u~e, po ~etnike koji nikada ni su u ~e stvo va li na sli~ - nim do ga a ji ma, ali i one iza ko jih je so li dan IDU ]E GODINE NOVI IT OPEN : MILO[ RADOJKOVI] PR VA IT O PEN KONFERENCIJA U KRAGUJEVCU Srbiji uskoro ovakvi poslovi biti sve tra`eniji. Internet, povrh svega, nudi odli~nu mogu}nost da promovi {ete svoj proizvod pa i da ga, u krajwoj liniji, plasirate na i no stra no tr `i {te, ob ja {wa va na{ sagovornik. Samo u Kragujevcu je u proteklih godinu dana otvoreno na desetine malih firmi koje imaju iskqu ~ivo klijente u inostranstvu. Jedna od ta kvih je ona ko ju vo di dva de - setdevetogodi {wi Kragujev ~anin Branko Kandi}. - Ra dio sam o sam go di na kao veb pro ga mer u fir mi ko ja se u me - u vre me nu u ga si la. Ste kao sam po ve re we ne ko li ko kli je na ta i odlu ~io da osnujem svoju firmu. U- glavnom radim za klijente u inostran stvu. Po sla ima do voq no i po - vremeno anga`ujem jo{ nekoliko kolega, ka`e ovaj diplomac Visoke teh ni~ ke {ko le, i na ~e ~lan ovda {weg IKT klastera. IKT klaster formiran je pro {le godine. O ku pqa ne ko li ko ma wih {u ma - dijskih firmi. - Po {to je dan ~o vek ne mo `e u - vek da odgovori svim zahtevima klijenata odlu ~ili smo da se udru- `i mo. Tre nut no kla ster ima o - sam ~lanova, ali smo uvek otvoreni za pri jem no vih. Na me ra nam je da zajedni~ki dolazimo do ve }ih poslova. Uglavnom se lak {e dola - zi do kli je na ta u i no stran stvu nego ovde, a i zarada je daleko ve- }a. O naj ko se od lu ~i da o zbiq no ra di i pak mo ra da u lo `i trud, jer sta`, ka`e Milo{ Radojkovi} iz Udru`ewa Vido. Odli~na organizacija prilikom koje je zaista vo eno ra ~una o svakom detaqu, vi {e ne go za ni mqi vi pre da va ~i, inspirativna predavawa sa pu no pri me ra i ca ka iz prakse u ~inili su da gusta a- genda ni jednog momenta slu- {aocima ne bude naporna. U- dru`ewe gra ana Vido obe- }ava da }e ovogodi {wa konferen ci ja bi ti tek pr va u ni zu. U martu idu }e godine namera va ju da po no vo u pri li ~e IT O pen, na rav no sa ne kom no vom te mom. se rokovi moraju po {tovati. To je prvo pravilo i zato se nekada de- {a va da ra dim i po 12 sa ti, ali rok se mo ra po {to va ti jer sa mo ta - ko mo `e te da ra ~u na te na no ve poslove, pri ~a Kandi}. Wegova firma Piksiz radi ve} dve godine. Zara uje vi {e nego so lid no, a we gov sa vet svi ma o - ni ma ko ji `e le da se o pro ba ju je da se upornost zaista isplati. [kola nije presudna Probloger, Ilens, samo su neki od saj to va na ko ji ma se mo `e na }i {uma poslova dostupnih i mladim qudima u Srbiji. Indijcima, sla `u se svi pre da va ~i ~i ja su se izlagawa mogla ~uti na IT Open konferenciji, ne mo`emo da konkuri {emo cenom, ali znawem svakako mo`emo. Cena prose~nog radnog sa ta srp skih fri len se ra u prethodne dve godine porasla je za 27 od sto, po ka zu je is tra `i va we Ilensa, i sada iznosi skoro 20 dola ra. U po sled wih go di nu da na broj aktivnih frilensera koji su ostvarili zaradu porastao je 72 pro cen ta, a sve je vi {e o nih ko ji osim programirawa i dizajna kre- }u na tr`i {te usluga u oblasti mar ke tin ga, kre a tiv nog pi sa wa, onlajn podr {ke, administrativnih poslova i prodaje. Zanimqivo je, me utim, da se ve- {ti ne ko je se tra `e ret ko mo gu pokupiti tokom redovnog {kolovawa. Konferencije, poput ove o- dr`ane proteklog vikenda, pravo su me sto za sve one ko ji `e le da u - naprede svoje znawe, pokupe sitne cake od iskusnih stru~waka, a mno go to ga u sva ja se kroz prak su. O - snove se, me utim, mogu svaladati i pra }ewem lekcija na internetu, ko jih, ba rem ka da su u pi ta wu one na engleskom jeziku, ima more. Da je za i sta ta ko po ka zu je pri mer Nikole Arsi }a, pobednika SEO takmi ~ewa koje je u okviru IT O- pena organizovano. - Ni ka da pre se ni sam ba vio optimizacijom sajta, a ipak sam uspeo da moj sajt kre i ran za ovo takmi ~ewe bude prvi na Guglu. Zavr- {io sam Visoku tehni~ku {kolu, ali ni {ta od o no ga {to je bi lo po - trebno za optimizovawe sajta tamo nisam u ~io. Takmi ~ewe je za mene pred sta vqa lo i za zov. Pre ne ko - li ko me se ci pre stao sam da ra dim kao komercijalista u jednoj trgovin skoj fir mi i ta da sam vi deo konkurs za takmi ~ewe. Ni {ta o SEO u ni sam znao. Seo sam za ra - ~u nar i po ~eo da u ~im. Ne ke stva - ri jo{ u vek ni sam pro va lio, petnaestak dana pre konferencije moj sajt na Gu glu ni je bio ni u prvih deset, ali, eto, dogodilo se da na po slet ku bu dem pr vi, pri ~a po no sni vla snik no vog ta ble ta, koji planira da sa profesionalno bavi SEO optimizacijom. Ono {to bi o ni ma ko ji `e le da se upuste u nabavku klijenata preko interneta ili plasirawe proizvoda u inostranstvu, ali i onim koji to ve} rade, svakako olak {alo posao je uvo ewe pej-pala. - Ne ke pro ce ne go vo re da bi pu{ta we pej pa la u pu nom o bi - mu donelo oko pola miliona novih radnih mesta. Srbija je ina ~e dobro tr`i {te po {to imamo veliki broj korisnika interneta. Zato se i pro ce wu je da bi pri liv nov ca bio 20 pu ta ve }i ne go sa da {wi od - liv, ka`e Radoje Simonovi}, jedan od u ~esnika konferencije. Ove godine, me utim, iako je veb zajednici vi {e puta obe }avano, od uplata iz inostranstva preko pej pa la ne }e bi ti ni {ta. Do kra ja mo }i }e iz Sr bi je na o vaj na - ~in sa mo da se ku pu je. Pred stav nik Ministrastva spoqne i unutra {we trgovine i telekomunikacija, kome je pri pa la ~ast da za tvo ri IT Open, nezvani~no je najavio da }e transfer novca iz inostranstva po ~eti naredne godine. ^itav posao su, navodno, usporile zakonske odredbe koje se odnose na devizne transfere unutar dr`ave koji su kod nas za bra we ni, te da se one mo - raju promeniti. Malo ko, me utim, ve ru je da }e se to do go di ti i na red - ne godine. Marija OBRENOVI]

6 6 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак 3. април Социјала MALI BROJ GRA \ANA OSTVARUJE PRAVO O ENERGETSKI ZA [TI ]ENOM KUPCU Lo{ sistem ne vidi sirotiwu Mnoga stara~ka doma }instva, podstanari, nezaposleni koji `ive sa roditeqima, vlasnici bezvrednih nekretnina nemaju formalna prava na besplatnu struju, grejawe ili gas, ma da, ne da ne ma ju za ko mu na li je, nego ni za leba. U Elektro {umadiji, me utim, ka`u da se pravo gubi potro {wom pre ko cr te, ali i da mno gi po tro {a ~i i ne znaju za beneficije Пише Јаворка Станојевић KRITERIJUMI SU STROGI I ^ESTO NELOGI^NI: JASMINA NEDOVI] Пrocene dr`ave da }e Uredbom o energetski za- {ti}enom kupcu umaweni ra ~uni za struju sti }i na adrese blizu 350 hi qa da do ma }in- sta va, {to bi tre ba lo da olak {a `ivot najmawe milionu najsiroma {nijih `iteqa Srbije, sedmostruko su podbacile. Brojke, naime, pokazuju da je tokom pro {le godine za besplatne kilovate konkurisalo doma }instava, ali je samo ispunilo uslove da ih dobije. U resoru za so ci jal nu po - li ti ku Skup - {ti ne gra da, koji je zadu`en za pri jem i ob - radu zahteva za sticawe prava na status energet ski za {ti- }e nog kup ca, ka `u da je to - kom go di - ne kriterijume na po pust pri pla }awu elektri~ne, toplotne e ner gi je i gasa, pored korisnika socijalne pomo }i i de~jeg dodatka koji su automatski u- pali u kategoriju povla {}enih, ispunilo jo{ 455 kupaca energije i gasa iz Kra gu jev ca. Po pust za stru ju o - stva rio je 431 vla snik bo ji la, jeftinije grejawa pla }alo 28, dok je su umaweni ra ~uni za gas stizali na a- drese samo osmoro Kragujev ~ana. Da ne {to o zbiq no ni je u re du sa energetskim socijalnim kartama govori i podatak da je obavezu da po- ~etkom nove kalendarske godine obnove zahteve, u prva dva meseca, uz korisnika socijalne pomo }i i 124 porodice koje primaju de~ji dodatak, ispunilo samo 210 Kragujev ~ana. Ono {to me u o vim ci fra ma pa - da u o~i je da je, dok je broj ob no - vqenih zahteva za umawewe ra ~una za gre ja we i gas o stao i sti, vi {e od dva i po puta opalo interesovawe za povlastice u pla }awu elektri~ne e- nergije. Tokom januara i februara Sekretarijat za socijalnu politiku pri mio je sa mo 158 mol bi gra a - na, koji ne primaju socijalnu pomo} i de~ji dodatak, za produ`ewe prava na ste ~eni status za {ti}enog kup ca stru je, dok je u mar tu sti glo jo{ desetak zahteva. I podaci Elektro{umadije poka zu ju da je od po tro {a ~a iz regiona koje pokriva ovaj distributer, a ko ji su u go di ni ste kli status za {ti}enog kupca, besplatne kilovate u februaru moglo dobije tek wih Zna ~i da su oni ko ji su obe }avali pomo} stotinama hiqada porodica negde omanuli. Ugro`eni, a bez povlastica ^lanica Gradskog ve }a zadu`ena socijalnu politiku i dru {tvenu brigu o deci doktorka Jasmina Nedovi} ka`e da su Uredbom obezbe ene povlastice za samo tre }inu najugro`enijih doma }instava sa podru~ ja Kra gu jev ca, a da stro gi i ~e sto nelogi~ni kriterijumi mnoge koji zaista te {ko `ive spre ~avaju da dobiju ovu vrstu pomo }i. Ovakvu procenu dr Nedovi} temeqi, kako na podacima o nezaposlenosti i procenama o broju porodica koje `ive sa minimalnim, ili bez ikakvih primawa, tako i na osnovu li~nog iskustva, posebno sa seoskog podru~ ja u ko me ve li ki broj sta rih `ivi ispod granice siroma {tva. - Op {te je poznata ~iwenica da stara~ka doma }instva u selima spadaju u socijalno najrawivije kategoriju na {eg dru {tva. Ti stari qudi, ko ji vi {e ne ma ju sna ge da se ba - ve poqoprivredom, `ive veoma te- {ko, jer naj ~e {}e, zbog to ga {to ni - su bi li u sta wu da pla }aju doprinose za penziono osigurawe, nemaju nikakvih primawa. Oni su sada toliko siroma {ni da ne mo gu ni da se le ~e, ni da se pre hra ne, ali, na `a lost, ni su ob u - hva }eni Uredbom o energetski za {ti- }enom kupcu. Wihov pro blem je {to imaju zemqu koju ne mo gu da ra de, ali ni da je se o slo bo de. ^ak i ka da bi is pu - nili sve uslove, oni su slabo pismeni, nemaju novca ni za autobusku kartu da do u do gra da da iz va de i pre da ju do - kumentaciju. Pored wih imamo veliki broj podstanara koje stanodavci ne `ele da prijave strahuju }i od oporezivawa. Takve porodice, budu }i da ne mogu da dobiju potrebne papire koji potvr uju da su korisnici brojila, tako e ne mogu da ostvare pravo na po pust. I sto je i sa vla sni ci - ma vi {e od jedne nekretnine, me u kojima nije mali broj naslednika tro {nih ku }i ca na se lu ko je se, i - ako je u wima ~esto nemogu }e `iveti, tretiraju isto kao komforna nekretnina na gradskom podru~ju. Imamo, tako e, i veliki broj mla dih bra~ nih pa ro va sa oba ne zaposlena supru`nika koji zbog finansijske zavisnosti od roditeqa ne mogu da zasnuju svoje doma }instvo, pa ni da o stva re pra va na so ci jal nu za {titu koja bi im pripadala kada ne bi `iveli u porodici koja ima pri ma wa. Svi ovi qu di su, i a ko bi stvarno mogli da ra ~unaju na besplatne kilovate i popuste za grejawe, nevidqivi sistemu koji odre uje ko ima pra vo da be ne fi ci je. Na - ЗАШТО НЕМА СОЦИЈАЛНИХ КАРАТА NEMA GU@VE NA [ALTERIMA ELEKTRO [UMADIJE {e pro ce ne su da dve tre }i ne so ci - jalno ugro`enih Kragujev ~ana nije uspelo da se na e me u onima koji su dobili popuste, ka`e dr Nedovi}. Da bi se do {lo do ar {i na ko jim se pra ved no me ri ko mo `e, a ko ne da pla }a ra ~une, mora se uraditi mnogo vi {e brojawa nekretnina, merewa kvadrature ku }a i stanova u kojima `ive generacije nezaposlenih i hek ta ra ko je ne ma ko da ob ra - uje. Jasmina Nedovi} smatra da su socijalne karte, koje bi obuhvatile sve gra a ne i ko je bi mo gle da se a - `uriraju uvek kada do e do promene, preduslov bez koga nije mogu }e govoriti o pravi~noj raspodeli skromne pomo }i koju dr`ava mo`e da po nu di o ni ma ko ji se bo re da pre - `ive. Velika potro {wa i neobave {tenost U Elektro {umadiji, preduze }u ko je kon tro li {e da oni ko ji su o stvarili pravo na popust ne potro {e vi {e kilovata nego {to im Uredba dozvoqava, ~iwenicu da je u februaru tek ne {to vi {e od polovine za- {ti }enih potro {a ~a sa wihovog KO SE GRE JE NA STRU JU TE [KO MO@E U ZA [TI ]ENE: NENAD JANKOVI] Veliki posao za lewu dr`avu podru~ja ostvarilo pravo na besplatne kilovate obja {wavaju prevelikom potro {wom. Direktor poslovnog sistema Nenad Jan ko vi} ka `e da je broj za {ti - }enih potro {a ~a u zimskom meseci ma ma wi zbog to ga {to se e lek - tri~na energija i daqe mnogo koristi za gre ja wa. - Skoro 99 procenata za {ti }enih potro {a ~a koji nisu ispunili uslove za ostvarivawe popusta tro {ili su vi {e stru je ne go {to je do zvo qe - no. Iako je zima bila relativno blaga, sva ko ko se gre jao na stru ju je mo - rao vi {e nego duplo da prekora ~i od dozvoqenih 120 kilovat ~asova za jedno ~lana do maksimalno 250 potro {enih kilovata mese~no za doma- }in stva ko ja i ma ju {est i vi {e ~lanova, {to mu oduzima pravo da bude povla {}en kupac. Po {to jer informacioni i sistem tako pode- {en da automatski izbaci svakoga ko je ma kar i za je dan ki lo vat pre {ao gorwu granicu, svakako je bilo i potro {a ~a ko ji su, i po red to ga {to se greju na drugi na ~in, potro {ili vi- {e stru je ne go {to su sme li. Tre ba re }i da, bu du }i da se sva bro ji la o - ~itavaju redovno, neko ko je jednog meseca potro {io vi {e, ve} narednog, ako ispuni uslove, mo`e ra ~unati na besplatne kilovate, ka`e Jankovi}. Iako bi i u Elektro {umadiji voleli da imaju vi {e za {ti }enih ku pa ca, jer i wi ma, ka ko ka `u, od govara da, umesto velikog broja gra ana koji ne pla }aju ni {ta, dobiju potro {a ~e koji pla }aju koliko-toliko, u ovom preduze }u nemaju pouzdan od go vor na pi ta we zbog ~e ga je sa - mo tri pro cen ta od oko 100 hi qa da potro {a ~a ostvarilo pravo na beneficije. Sne`ana Jovanovi} koja rukovodi slu`bom prodaje smata da veliki broj gra ana nije dovoqno informisan o mogu}nostima za ostvarivawe popusta. - Mi se ne bavimo odre ivawem kriterijuma, niti je na{ posao da Ideja o izradi univerzalnih socijalnih karata u Srbiji u vi {e navrata bila je aktuelizovana, ali svaki put bez e - pi lo ga, uz iz go vor da je dr `av na ka sa ne mo `e da iz dr `i tro {ak od 20 do 30 mi li o na e vra, ko li ko bi one na vod no ko {tale. Iako se od predstavnika vlasti moglo ~uti da socijalne karte nisu ra ene zato {to je proceweno da bi, po - red to ga {to su pre vi {e sku pe, s ob zi rom na si tu a ci ju u ze mqi, u ko joj qu di sva ko ga da na gu be po sao, bi le i nepouzdane, Jasmina Nedovi} smatra da je najve }i problem u neefikasnom i preglomaznom dr`avnom aparatu. - Problem na {e administracije je {to u tako glomaznom sistemu nije mogu }e realno sagledati {ta je sve potrebno za pra vqe we ba ze po da ta ka o so ci jal nom sta tu su sva kog gra a ni na. Zbog to ga se ne zna ni ko li ko bi nas to ko {talo. Li~no mislim da su cifre o kojima se govori preterane, jer pravqewe informati~kog sistema ne mo`e toliko da ko {ta. Ako se ima u vi du da bi smo taj si stem mo gli da ko ri sti mo go di na ma, ja sno je da bi ko rist ko ju bi smo i mali da le ko nad ma {i la tro {ak. Na {a dr `a va, na `a lost, ni je sprem na da se u hva ti u ko {tac sa o vim pro ble mom, a posledica je da se svi poku {aji da napravimo pravednu identifikaciju najugro`enijih predstavqaju parcijalni odraz realnog stawa. Rezultat je da na jednoj strani imamo one koji primaju vi {e vrsta pomo }i, a na drugoj gra ane ko ji, zbog visoko podignutih kriterijuma za beneficije koji zanemaruju realnost, ne mogu da dobiju ni {ta. Zbog ta kvih propusta bar dve tre }ine siroma {nih Kragujev ~ana nije uspelo da dobije besplatne kilovate i da se jeftinije greje, ka`e dr Jasmina Nedovi}. proveravamo da li neko ispuwava u- slove da dobije status za {ti }enog kupca, tako da ne mo`emo znati da li je ne ko ne pra ved no o stao bez mo - gu}nosti da dobije besplatne kilovate. Me utim, kada stranke koje ne mogu da izmiruju ra ~une do u kod nas, vi dim da ve }i na ne zna ni da ima pra vo na po pust, ni ti na ko ji MNO GI NE ZNA JU DA I MA JU PRA VO NA PO PUST: SNE@ANA JOVANOVI] na ~in bi mo gli da ga do bi ju. Zbog to - ga mi slim da su de lom za ka za la sredstva informisawa, ali po {to se ma hom ra di o qu di ma ko ji ne ~i - ta ju {tam pu, a ima ih ko ji su to li - ko siroma {ni da nemaju ni televizor, smatram da deo odgovornosti le- `i na institucijama koje bi morale da bri nu o to me da svim gra a - nima budu dostupna prava koja im pripadaju. Ako se zna da me se~ ni ra ~un {e - sto ~lanog doma }instva na ovaj na ~in mo `e bi ti ma wi za di na ra, {to je skoro tre }ina wihovog zadu- `e wa za stru ju, i da sta tus za {ti }e - nog kupca mo`e prepoloviti ra ~un jedno ~lanog doma }instva koje ne tro {i vi {e od 240 kilovata, jasno je da bi svi mo ra li da se po tru di mo da svako ko ispuwava uslove dobije mogu}nost da u {tedi, ka`e Sne`ana Jovanovi}. Oni ko ji mi sle da su e ner get ske socijalne karte predstavqaju efikasna na ~in da se pomogne onima kojima je pomo} neophodna mogli bi se pozabaviti matematikom Savetske banke koja svakoga ko dnevno tro {i mawe od 2,4 ameri~ka dolara smatra ekstremno siroma {an. Po {to je ova institucija u kategoriju siroma {nih svrstala gotovo svakog desetog gra anina na {e zemqe, socijalnim davawima trebalo bi da bude obuhva }eno blizu 18 hiqada Kragujev ~ana. Koliko je to porodica, odnosno brojila, kalorimetara i mera ~a za gas nije te {ko izra ~unati, uz uslov da se prihvati ~iwenica da siroma {tvo u Srbiji, pa i u srcu [umadija, ima vi {e lica.

7 Правосуђе Четвртак 3. април КРАГУЈЕВАЧКЕ 7 KOLIKO SU SUDIJE ZAISTA AUTONOMNE U ODLU^IVAWU Pritisak ili ujedna ~avawe sudske prakse Presija na sudiju Obrena Jezdi }a da izmeni svoju odluku zbog ujedna ~avawa sudske prakse dovela je do to ga da se raspusti wegovo sud sko ve }e i da do bi je disciplinsku prijavu, uz mogu}nost da bude razre {en du`nosti. To je otvorilo niz pitawa, pa i ono ko li ko su sudije nezavisne u svom ra du Иs ku sni su di ja par ni - ~ar Apelacionog suda u Kragujevcu Obren Jezdi}, ko ji iza se be ima 37 godina sudskog uskustva, ni je ni slu tio da }e 19 me se ci pred odlazak u penziju biti prozvan za kr- {ewe zakona u jednom sasvim obi~nom rad nom spo ru. Zbog od bra ne svojih stavova proisteklih iz dr- `a wa za ko na i u sta va, a ne iz u jedna ~ene sudske prakse, na ~emu insi sti ra Du brav ka Dam wa no vi}, predsednica ovog suda, doveo je sebe u si tu a ci ju da mo `e da bu de ~ak i razre {en sudijske funkcije. Ve- }e kojem je predsedavao je raspu- {te no, a mo `e o sta ti i bez po la plate u narednih godinu dana ukoliko se za to opredeli disciolinski tu`ilac. Predsednica Apelacionog suda Du brav ka Dam wa no vi} da la je pred log da se pro tiv we ga i jo{ dvoje sudija, me u kojima je i Nada Vi di}, vo di po stu pak zbog kr {e- wa eti~kog kodeksa, jer su pogazili sva mi {qe wa svo jih ko le ga, {to je po woj ne do pu sti vo. Dve presude u spisima, samo jedna validna Sve je po ~e lo ta ko {to je Je zdi - }evom ve }u od tri ~lana februara pro {le godine dodeqen predmet iz oblasti radnog prava, po `albi policajca iz Novog Pazara koji je tu- `io dr `a vu tra `e }i da mu se na - dok na de ne is pla }e ne pri na dle - `nosti - zbog prekovremenog i no} nog ra da kao i u vre me pra znika. Re~ je o o bi~ noj par ni ci, pot - krepqenoj ~iwenicama i dokazima ve {taka ekonomske struke. U roku od dva me se ca ovo ve }e je o kon ~a - lo predmet u korist policajca, ali je Odeqewe sudske prakse stopira lo pre su du i vra ti lo je na do ra - du, koja nije usledila, zbog ~ega u aprilu predmet odlazi i na Gra- an sko o de qe we, a u ju nu i na Op - {tu sednicu Apelacionog suda. - Po {to se nismo saglasili sa stavom Gra anskog odeqewa, predmet smo izneli na takozvanu op {tu sednicu, koju ~ine sve sudije krivi~nog i parni~nog odeqewa. Zahvaquju }i autoritetu i funkciji tada {we predsednice, koja je podr- `avala stav Gra anskog odeqewa, tesnom ve }inom donet je zakqu ~ak da je navodno odstupqeno od sudske prakse. Ve }ina krivi ~ara je smatralo da nije bilo odstupawa, ali sabirawem glasova ostali smo mawina, ka`e Jezdi}. On je bio mi {qe wa da ne ma po - trebe da se otvara drugostepena rasprava. Drugostepeni sud nije i- mao zakonskog osnova da ispituje UZBURKANI DUHOVI U KRAGUJEVA^KOM SUDU ~iweni~no stawe, koje je fakti~ki zasnovano na nalazu ve {taka finansijske struke. Tog mi {qewa nije predsednica su da ko ja ka `e da ve {tak mo ra da - se iz ja sni, ali ne na o sno vu plat - nog spiska, nego na osnovu re {ewa. Sva ~etiri Apelaciona suda su u- sa gla si la prak su da li tre ba da se ve {ta ~i u takvim situacijama na osnovu donetih odluka Ustavnog i Kasacionog suda, ka`e Damwanovi}ka. - Su di ja Je zdi} ni je hteo da o tvo - ri raspravu smatraju }i da zakon mo`e pravilno da se primeni na ne pot pu no u tvr e no ~i we ni~ no stawe. Zakqu ~ujem da je predmet hitan, da je su di ja od bio da pri hva - ti stav sed ni ce ve }a od 53 su di je i da je blo ki ran rad na tom predmetu. Zbog toga sam podnela disciplinsku prijavu protiv wega, obja {wava Dubravka Damwanovi}, Na to su di ja Je zdi} uz vra }a da bi otvarawe rasprave zna ~ilo nepra ved no u ki da we pr vo ste pe ne presude. Ve }e kojem je predsedavao na pa i sa lo je 16. de cem bra pro - {le go di ne da ne pri hva ta da qu pre pi sku i da se ne }e sma tra ti od - go vor nim za ono {to se mo `e de siti ako ve} do ne ta pre su da ne bu de uru ~ena strankama. Ko poni {tava presudu? To je imalo za cenu oduzimawe predmeta i disciplinski progon ~lanova Ve }a. Sudija Jezdi} napo - mi we da pred met ni je mo gao da mu bude oduzet i da se dodeli sudiji Simonidi Miloradovi}, koja je po ~etkom marta ove godine postavqena za zamenicu predsednika. Predmet je eventualno mogao da bude dodeqen u rad slede }em sudiji po re du da bi se is po {ta vao princip takozvanog slu ~ajnog ili prirodnog sudije. Wegova je ocena da se ovde namenski radilo. A, predsednica Damwanovi} na tu wegovu pro ziv ku ka `e da je pred met pripao Simonidi Miloradovi} zato УЈЕДИЊАВАЊЕ СУДСКЕ ПРАКСЕ {to je ona naj po zva ni ja kao pred - sednica Odeqewa za radne sporove. - Sudija Miloradovi} sa svojim ve }em zakazuje drugostepenu raspraravu, iako postoji moja presuda, koju mo`e da poni {ti samo Kasacio ni sud, a ne i sti, jer po sto ji po zakonu zagarantovana nezavisnost sudija istog ranga. Ona pribavqa ponovo dopunu nalaza ve {taka koji je ostao pri prvom nalazu ne mewaju- }i ni {ta. Na slede }oj raspavi weno ve }e donosi presudu, kojom ponovo nepravilno ukida prvostepenu presudu, obja {wava Jezdi}. Ve }e sudije Miloradovi} donosi presudu februara 2014., koja je poslata strankama iako u spisima po sto ji jo{ jed na, ko ja se bit no ne razlikuje od presude koju je donelo we no ve }e. - ^ak i da je mo ja pre su da bi la i naopaka, oni nisu imali pravo da otvore drugostepenu raspravu kad je ve} presu eno, ka`e Jezdi}. Predsednica Damwanovi} tvrdi da je apsolutno neta~no da posto je dve pre su de u jed nom pred metu Apelacionog suda, jer je to pro - sto nemogu }e. - Pre su da A pe la ci o nog su da postoji onog trenutka kada pro e Odeqewe sudske prakse i iza e iz su da. Do tog mo men ta za ko nom je re - gulisano da ve }e mo`e da preve }a svoje odluke i ne postoji presuda kao takva, obevezuju }a, zakonita i pravosna`na sve do momenta dok ne iza e iz pisarnice ovog suda, ka- `e Dubravka Damwanovi}. Po wenim re ~ima de {ava se po pr vi put da se tro je ko le ga o glu {i o mi {qewe drugih kolega, stav O- deqewa sudske prakse i zakqu ~ak sednice svih sudija. Nema govora da je vr {en bi lo ka kav pri ti sak na sudije da donesu presudu koja nije u skla du sa za ko nom. - Nezavisnost sudije nije sama sebi ciq, nego ta nezavisnost postoji u ciqu dobijawa neke zako- Komunikacija i sastanci Predsednica Apelacionog suda Dubravka Damwanovi} ka`e da se ovaj spor nalazi na terenu ujedna ~avawa sudske prakse. Poznato je da od godine postoje ~etiri Apelaciona suda na nivou Republike, i pojavquju se odre eni problemi i potreba za usagla {avawe sudske prakse da bi svi gra ani republike Srbije o ~ekivali jednaku pravnu za {titu i predvidivu presudu kod istog ~iweni~nog stawa.to usagla {avawe se vr {i kroz stalnu komunikaciju i sastan - ke odeqewa svih sudova (krivi~no, gra ansko i odeqewe za radne sporove) i zauzima se jedinstven stav. Najve }e {anse da do e do propusta imaju radni sporovi. Najve }i broj predstavki u sudu u Strazburu imamo zbog neusagla {ene sudske prakse, zbog ~ega dr`ava pla- }a najve }e penale. nite odluke, koja mo ra da bu de jed na ka u svim situacijama prema svim gra a - nima, zakqu ~uje Dubravka Damwa no vi}. Dodu {e, napomi we da ne po s- to ji do kra ja ja s- na regulativa gde su granice ujedna ~avawa sudske prakse sa intere si ma su di je po je din ca, pri ~emu u `albenom sudu nema sudije po je din ca, ne go tro ~lana ve }a. SPOR JE NA STAO ZBOG UJEDNA^AVAWA SUDSKE PRAKSE: DUBRAVKA DAMWANOVI] - Su di ja po je di nac ima ve }u slobodu i nezavisnost u prvostepe nom su du, za to {to je we go va odluka podlo`na proveri pred drugostepenim sudom. U tom smislu postoje neke granice nezavisnosti. Ni ko ne mo `e da u ti ~e na we ga ka - ko }e da pre su di, ali se ov de ne ra - di o to me ka ko }e da pre su di, ne - go da mora ispo {tovati stav kole - gijuma svih sudija, ka`e predsednica Apelacionog suda, ukazuju }i na ~iwenicu da Suski poslovnik u situaciji u koju su oni do {li nije pred vi deo i sank ci o ni sa we. Nig de se ne ka `e ka ko }e da qe da se ra di, ali po sto ji ne {to {to se zove eti~ki kodeks. Jedan odeqak ka `e da je sva ki su di ja du `an da sa - ra uje sa kolegama i da uva`ava wi ho vo mi {qe we, {to je po woj iz - ostalo u ovom slu ~aju. Zato je podnela prijavu protiv svih ~la no va tog ve }a, i a ko su oni veoma stru~ne i kvalifikovane sudije. Radi se o nedostatku komunikacije i nepo {tovawu procedure. - Visokom savetu sudstva napisala sam od go vor na pri tu `bu O bre - na Je zdi }a i Na de Vi di}. Tu se ne radi o uticaju na odluku ve }a, ve} je ukazano sudijama na nu`no usagla {avawa sudske prakse, nu`nost razvijawa dobrih kolegijalnih odno sa i stru~ ne sa rad we sa dru gim sudijama, ka`e Dubravka Damwanovi}. O to me ima stav i Du {ko Pa ~a - riz, Jezdi }ev pravni zastupnik. Ovakav slu ~aj nije zabele`en u prak si srp skog ni ti bi lo kog drugog civilizovanog prava. Re~ je o pravnom nasiqu, budu }i da se jedna pravosna`na presuda mo`e pobijati samo vanrednim pravnim lekom, na vi {oj in stan ci, u o vo im slu ~aju Kasacionom sud, ne mo`e dva puta odlu ~ivati o i stom pred me tu, {to zna ~i da je Jezdi }eva presuda validna i da je morala biti prosle ena strankama, ka`e advokat Du {ko Pa ~ariz. Dru {tvo sudija podr`alo sudije Ovaj slu ~aj je otvorio pitawe koliko su zaista sudije autonomne u svom odlu ~ivawu i u kojoj meri wihove odluke zavise od mi {qewa sudskih tela, kolega ili predsednika suda. Tim povodom oglasila se i predsednica Dru {tva sudija Dragana Boqevi}, koja je uzela u za- {titu sudiju Jezdi }a i~lanove ve- }a, iako oni nisu bili ~lanovi Dru {tva sudija. U saop {tewu za javnost Dru {tva sudija konstatovano je da je na ve }e Apelacionog suda u Kragujevcu vr {en permanentan pritisak da izmeni svoju odluku koja je navodno odstupala od dotada {we prakse. Pri ti sak se o gle dao u to me da su go di {wim ras po re dom za ovu go - di nu svi ~la no vi ve }a bi li raz - me {te ni u tri ra zli ~i ta ve }a, a pro tiv pred sed ni ka tog ve }a je pod ne ta di sci plin ska pri ja va za to {to ni je hteo da od stu pi od svo je od lu ke. Po re ~i ma Bo qe vi} ke pra vo - sud ni zva ni~ ni ci pred sed ni ci ne kih su do va i sud skih o de qe wa i da qe vr {e pri ti sak na su di je i to je ono {to je po seb no za bri - wa va ju }e. - Mi smo na to u ka za li i jav - no sti i Vi so kom sa ve tu sud stva, ko ji po U sta vu ima du `nost da bu de ne za vi san ka ko bi ga ran to - vao ne za vi snost su di ja ma i su do - vi ma. Ti pri ti sci su sve ja ~i i o tvo re ni ji, pa se ta ko pr vi put de si lo da se ne ko li ko su di ja, po put Vla di mi ra Vu ~i ni }a i jed nog ve }a A pe la ci o nog su da u Kra gu jev cu, o bra ti VSS-u za za - {ti tu. Na `a lost, oni ni su do bi - li za {ti tu da su de ne a zvi sno, ka - za la je Bo qe vi} ka u li stu Da n- as. O va kvu Bo qe vi} kin ko men tar pred sed ni ca A pe la ci o nog su da Dragana Damwanovi} smatra kraj we is hi tre nim. - Najbla`e re ~eno, savim je neo bi~ no {to se stru kov no u dru `e - we ta ko de cid no iz ja sni lo na te o kol no sti, gu be }i pot pu no iz vi da zna ~aj u sa gla {a va wa sud ske prak se, a bez pret hod no pri ba - vqe nih in for ma ci ja sa dru ge stra ne, ka `e pred sed ni ca Dam - wa no vi} Da je sve ba{ ta ko, za {to bi bi - lo ras pu {te no Je zdi }e vo ve }e ka da je bi lo jed no od naj u spe - {ni jih po re zul ta ti ma ra da. Od ta da on ne du `i vi {e ni jed no ve - }e, a su di je iz tog ve }a su ras po - re e na u dru ga. - De gra di ran sam, ali me ni ni - je sta lo do funk ci je. Pre sam bio pred sed nik gra an skog o de qe wa tri go di ne i sam sam za tra `io da bu dem raz re {en, jer vi {e ni - sam mo gao da se r vem i da sto jim iza ne kih na {ih prav nih shva - ta wa i od lu ka, ko je su po me ni bi le na o pa ke, a ko je su o pet do ne - te pre gla {a va wem na o de qe wu, ka `e Je zdi}. On je na pi sao i pri go vor na go di {wi ras po red pred sed ni ku Vr hov nog Ka sa ci o nog su da, ko ji je odbijen uz obrazlo`ewe da je to dis kre ci o no pra vo pred sed ni ka su da. Na du {u im se sta vqa kr {e - we et ni~ kog ko dek sa u ve }oj me - ri ti me {to ni su sprem ni na sa - rad wu sa ko le ga ma i {to ni su po - stu pi li po za kqu~ ku op {te sedni ce iz ju na go di ne, a ko ju prav no ni su bi li du `ni da is po - {tu ju. Je zdi} sma tra da }e di sciplin ski tu `i lac od ba ci ti prija vu. - To je bio sa mo ka pric pred - sed ni ce da se i dru ge su di je zastra {e i di sci pli nu ju. Jer ni kada pre to ga ni sam do {ao u sukob ni pro fe si o nal no ni po ne kom li~ nom o sno vu. Ne po slu {nost i ne po do bost u o vom su du se ne o - pra {ta ju la ko, ka `e Je zdi}. Elizabeta JOVANOVI]

8 8 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак 3. април Пољопривреда SLABO INTERESOVAWE ZA ORGANSKU PROIZVODWU U [UMADIJI Profit izvestan, ali procedura duga Svako mo`e da se bavi proizvodwom hrane u ba {tama i na gazdinstvima za svoje potrebe, ali bez sertifikata ne mogu da nastupe na tr`i {tu, niti da ostvare cenu koju organski proizvodi imaju, ka`e dr Olivera Nikoli}, docent na Fakultetu ekolo {ke poqoprivrede, ina ~e Kragujev ~anka, nekada rukovodilac u Cen tru za str na `i ta Дa proizvodwa organske hra ne mo `e bi ti do bar iz vor za ra de, a jo{ bo qi ako uz to ide i se oski tu ri - zam, pokazuju brojni primeri, ali takvih je u glav nom u Voj vo di ni, dok u centralnoj Srbiji, koja ima sve u- slove, ovaj pelcer nikako da se primi. Jedno takvo imawe u `itnici Srbije vodi biv {i stanovnik gra da, a sa da se qak, ko ji se za jed no sa porodicom preselio u selo i tamo napravio ~udo od imawa. Sa vre me na o pre ma u op {te ni - je smetala doma }inu da svoje ima - we pretvori u ekolo {ku, organsku far mu. Ta mo ni je dan gram he mij - skih sred sta va, o tro va, ne pad ne na ze mqu, ni ti se sta vqa u hra nu `i vo ti wa ma. Pro iz vo di, va zduh, jezerce sa ribama, u potpunosti su e ko lo {ki ~i sti. I ma we li ~i na ma lo sa vre me no se o ce u ko jem od - sedaju gosti i turisti. Tu se nalaze le pe dr ve ne ko li be sa svim po treb nim kom fo rom, vrt sa ba - {tom, ko {ni ce, sta kle ne ba {te, re ~i ca sa ~i stom vo dom gde mo `e da se ku pa, sun ~a, lo vi ri ba, a bli - zu je i {u ma bo ga ta pe ~ur ka ma i ja go da ma. Na o vom e ko ga zdin stvu ni je po en ta sa mo u e ko lo {kom od mo ru i or gan skoj hra ni, ve} i u DOMA ]A PONUDA ZA SADA JE VRLO MALA no otvoren, kako bi se podstaklo in te re so va we se o skih do ma }in- stava da se bave organskom proizvodwom. Dug put do sertifikata Da Srbija znatno zaostaje za zemqama u regionu najboqe svedo ~i podatak da u Kragujevcu i okolini ne postoji ni jedan sertifikovani proizvo a~, a najbli`i i jedini u [umadiji, bar prema podacima Ministarstva poqoprivrede, na la zi se u Ra ~i i ba vi se vo - }arstvom. Interesantan je i primer porodice iz Svilajnca koja je pro {la ~i ta vu pro ce du ru (ko ja tra je dve do tri go di ne) i za me sec dana o ~ekuje dobijawe sertifikata. Oni ve} u spe {no pro da ju svoje proizvode na specijalizovanoj pijaci na Novom Beogradu, kao i ne ko li ci ni svo jih stal nih mu - {te ri ja. Sve ovo su, me u tim, sporadi~ni poku {aji i, generalno u - zev, kod nas se pr o iz vo di ma lo or gan ske hra ne, i a ko za to ima potencijala. U ci qu pro mo vi sa wa or gan ske proizvodwe Kragujevac je, u saradwi sa pobratimskim gradom Sirenom iz Fran cu ske, pre ne {to vi - {e od me sec da na, spro veo i proje kat po dr {ke raz vo ju or gan ske po qo pri vre de na svo joj te ri to - ri ji, ka ko bi se u toj o bla sti pro - me ni li u slo vi u od no su na do sa - da {wi pe ri od. Fran cu ski eks - perti prvi put posetili su Kraguje vac na jed nom od saj mo va po qo - pri vre de i u po zna li se sa na {im po ten ci ja li ma u o bla sti po qo - privrede, a wihov boravak podrazu me vao je i od la - Dr O li ve ra zak u po - se te poqo pri - Ni ko li}: vred nim Qudi su izgubili poverewe u organsku pro- pro iz vo - a ~i ma, pre ra i - iz vod wu jo{ od sa mog va ~i ma, distribute ri ma, star ta, ka da su o vim poslom po ~eli da se {to im je o mo gu }i- ba ve oni ko ji ne sa mo lo da i - den ti fi - da ni su bi li stru~n, ku ju po s- to je }e nego nisu imali nikakve veze sa poqopri- teh ni~ ke i qud ske re sur se, vredom uop {te ZASAD MALINE PO RECEPTU ORGANSKE PROIZVODWE kao i preduslove i potencijale za razvoj organske poqoprivrede. I- sto ta ko, ob i {li su i pi ja ce da vi - de ka ko su pla si ra ni pro iz vo di, za tim do ma }in stva ko ja se ba ve proizvodwom hrane, kao i jedan trgovinski lanac da bi se uverili da li po sto je po seb ni ra fo vi za organ ske pro iz vo de. Mada su bili prijatno iznena- e ni teh ni~ kom o pre mqe no {}u svojih doma }ina i wihovim proizvodima, ipak su zamerili {to niko od wih ne poseduje sertifikat, {to im automastki onemogu }ava da svoje proizvode prodaju na tr`i- {tu Evropske unije. Ukazali su da ne postoji povezanost svih faktora ko ji bi tre ba lo da bu du u kqu ~e - ni u proces organske proizvodwe, po ~ev od obrazovnih, preko nau~no-istra`iva~kih institucija, do udru`ewa proizvo a ~a i prera- iva ~a. Smatarju i da izostaje savetodavna funkcija i da je komunikacija sa poqoprivrednicima veoma slaba. - Na podru~ju Kragujevca, za sada, ne po sto ji ni je dan pro iz vod ko ji za do vo qa va kri te ri ju me organ ske hra ne, pre sve ga jer su sertifikati koji su neophodni da bi pro iz vod to po stao sku pi, a i po treb na su du go go go di {wa u la - ga wa. I pak, ve ru jem, da }e se u skoro sa na {eg pod ru~ ja po ja vi ti ta kvi pro iz vo di ko ji }e is pu wa - vati sve uslove koje propisuje organ ska pro iz vod wa, ka `e po mo} - ni ca gra do na ~el ni ka za po qo - pri vre du dr Sne `a va no - vi} Ka ti}. Ona je pod se ti la da je jo{ godine grad finansirao tro {kove sertifikacije za desetak poqopri vred ni ka, ali svi oni su ka snije odustali od toga. Nepoverewe od samog starta ^iwenica da na ovoj teritoriji ne postoje sertifikovani proizvo a ~i da se bave organskom poqoprivredom prepreka je za svaki daqi razgovor o proizvodwi organske hra ne, sma tra dr O li ve ra Ni - koli}, docent na Fakultetu ekolo {ke poqoprivrede u Svilajncu, ina ~e Kragujev ~anka, nekada {wi ru ko vo di lac u Cen tru za str na `ita. Ona ob ja {wa va da je pr vi ko rak ka or gan skoj pro iz vod wi kon ver - zi ja, od no sno pre la zak sa ko ven - ci o nal ne pro iz vod we, ko ja pod - Dr Sne`ana Na podru~ju Kragujevca sada ne postoji nije- dan proizvod koji zadovoqava kriterijume organske hrane, pre svega jer su sertifikati koji su ne op hod ni da bi pro iz vod to po stao sku - pi, a potrebna su i dugogodi {wa ulagawa razumeva upotrebu hemijskih sredstava i ve {ta~kih ubriva, na organ sku i za me nu sred sta va za za - {ti tu bi qa or gan skim ma te ri ja - ma i pro iz vo di ma pri rod nog po - re kla. - Ukoliko je proizvo a~ zainteresovan da se bavi ovakvom proizvodwom, neminovna je sertifikaci ja. Sva ko mo `e da se ba vi pro iz - vodwom organske hrane u svojim ba {tama i gazdinstvima za svoje po tre be, ali bez ser ti - fikata ne mogu da nastupe na tr `i {tu i da se promovi {u kao organski proizvo a ~i, niti da ostvare cenu koju organski proizvodi imaju. U na {oj ze mqi sa da po - sto ji {est o vla {}e nih sertifikacionih ku }a i za hva qu ju }i to me ce na sertifikacije je prili~no o pa la u od no su na onu od pre de se tak go di na - sa hi qa du e vra po hek ta ru na 100 do 200 e vra, pri ~e mu dr `a va i lo kal ne sa mo u pra ve su fi nan si - ra ju do bi ja we ser ti fi - ka ta, ob ja {wa va O li ve - ra Ni ko li}. Na`alost, ka`e na {a sagovornica, interesovawe kod nas je veo ma ma lo. Po we nom mi {qe wu, qudi su izgubili poverewe od samog star ta, ka da su o vim po slom po ~e li da se ba ve oni ko ji ne sa mo da ni su bi li stru~ ni, ne go ni su i - ma li ni ka kve ve ze sa po qo pri - vredom uop {te. O sim {to je ne op hod no da se e - dukuju proizvo a ~i, u istoj meri treba edukovati i potro {a ~e, {to su Francuzi, prilikom svoje posete, naro ~ito naglasili. Kontinuirana medijska promocija i popu la ri za ci ja or gan ske po qo pri - vre de ne op hod na je da bi ona za `i - vela. - Ovo pod ru~ je ima od li~ ne preduslove za tako ne {to. ^iwenica da su na {a ga zdin stva ma la i ne ma ju vi {e od tri hek ta ra ob ra - di vog ze mqi {ta u pro se ku, a u to - mat ski ih o pre de qu je za or gan sku pro iz vod wu. O sim to ga, ze mqi - {te je ovde mawe zaga eno, puno je neobra enih povr {ina, a pru`a i mo gu} no sti za se o ski tu ri zam, {to je sa organskom proizvodwom izvanredna kombinacija. Sve su to pri rod ne pre di spo zi ci je za u - spe {no ba vqe we or gan skom poqoprivredom, obja {wava Olivera Ni ko li} i dodaje da je, uprkos to me, Voj vo di na pre u ze la primat u o voj o bla - sti. Pro iz vo a ~i su se ta mo neformalno udru- `ili i imaju sve {to im je po - trebno. Razvijena je i ku po pro - da ja na sa mom i - mawu i, generalno gledaju }i, situacija u Srbiji nije toliko lo- {a. Jedino ovde kod nas vla da ne - po ver qi vost pro iz vo a ~a, ali i sto ta ko ni su im u pu noj me ri do stup ne ni ne op hod ne informacije. Po treb no je da se da le ko o - zbiq ni je promo vi {e i de ja, jer ova pro iz - vod wa, iz ve sno je, ide uz la znom pu ta wom u ~i - ta vom sve tu i pre ~e ti ri go di ne bi lo je pre ko 37 mi li o na hek ta - ra ser ti fi ko va nih po vr {i na, od ko jih u E vro pi de set mi li o na hek ta ra. Naj vi {e ih je u Ne ma~ - koj, Fran cu skoj, Ve li koj Bri ta - ni ji i I ta li ji, ze mqa ma ko je su za ~et ni ci u pro mo vi sa wu ove i - de je. Naj vi {e po tro {a ~a, me u - tim, je u [vaj car skoj, Dan skoj, Nor ve {koj, Ne ma~ koj. Za ni mqi - vo je da ka da bi se sa ku pi li svi or gan ski pro iz vo di u Sr bi ji, bez to me {to sva ki gost mo `e sam da pro ba da, na pri mer, is pe ~e hleb u pe ka ri, sku va slat ko ili spremi zimnicu. U tome ~esto poma`u ga zdi na su pru ga i de ca ili sam do - ma }in ko ji je maj stor svih za na - ta. Ovakvih primera odavno ima i u {umadijskim selima, samo {to pri o ri tet ima se o ski tu ri zam, ali u proizvodwi organske hrane jo{ u vek ne ma ser ti fi ko va nih proizvo a ~a. Da je interesovawe nikakvo svedo ~i i pro {logodi- {wi ne u spe li po ku {aj lo kal ne samouprave da nov ~ano pomogne o- ni ma ko ji bi `e le li da u u u proceduru za dobijawe sertifikata za pro iz vod wu zdra ve hra ne. Ma da se ni ko ni je ja vio na kon kurs, od ove namere, se, ipak, nije odustalo. Javni poziv bi }e ponovqen o- vog meseca, a svi zainteresovani poqoprivrednici, koji su potpisali ugovor sa nekom sertifikacionom ku }om, mogu da ra ~unaju na subvencije, koje iznose do 50 odsto cene sertifikata. Planirano je da ovaj javni poziv ubudu }e bude stalob zi ra na vr stu, ne bi u spe li da za do vo qe ni tre }i nu po tre ba ne - ma~ kog tr `i {ta. Po zna to je i da su ovi pro iz vo - di i do 40 od sto sku pqi od o nih iz konvecionalne proizvodwe, pa tako, re ci mo, or gan ska ja ja, za ko ji - ma vla da ve li ka po tra `wa, ko - {ta ju i do 40 di na ra po ko ma du, ki lo gram pa su qa je 500, {ar ga re - pe 120 di na ra. Ku pa ca u vek ima, ~ak se i po je di ni Kra gu jev ~a ni snab de va ju or gan skim pro iz vo di - ma u Svi lajn cu, a po da tak da je i u vre me naj ve }e svet ke e ko nom ske kri ze sa mo or gan ska pro iz vod wa i {la uz la znom pu ta wom, do dat ni je motiv da ovda {wi proizvo a ~i raz mi sle {ta im se vi {e is pla - ti. Gordana BO@I]

9 Успешни Четвртак 3. април КРАГУЈЕВАЧКЕ 9 VEQKO DIMOVI], DOBITNIK PUPINOVE NAGRADE [to u izlogu, to i u radwi ПОНОСАН НА МЛАЂЕГ БРАТА Za presti`nu nagradu bio je prijavqen veliki broj ra do va, ali je u naju`em krugu ostalo 33, od ko jih je izabrano {est finalnih. Zbog izuzetno jake konkurencije i visokog kvaliteta pristiglih projekata, ove godine podeqene su tri tre }e nagrade i dve dru ge, od ko jih je jedna pripala mladom in`eweru iz Kragujevca Нa o vo go di {wem kon - kursu za Pupinovu nagra du Ma ti ce srp ske do sko ra {wi stu dent Fa kul te ta in `e wer - skih nauka, master in- `ewer ma {instva Veqko Di mo vi} rav no prav no je po de - lio dru gu na gra du sa ko le gom sa be - ogradskog Fakulteta za fizi~ku hemi ju. Ovo pre sti `no pri zna we, VEQKO DIMOVI] SA PUPINOVOM NAGRADOM Na konkursu za Pupinovu nagradu bio je pri ja vqen ve li ki broj ra - do va, ali je u naj u `em kru gu o sta - lo 33, od ko jih je i za bra no {est finalnih. Zbog jake konkurencije i vi so kog kva li te ta pri sti glih projekata, ove godine podeqene su tri tre }e na gra de, dve dru ge i jedna prva, kojom je nagra en humani projekat za upravqawe invalidskim kolicima pokretima glave. Veqkov projekat nastao je, zapravo, jo{ pre dve go di ne, ka da je sa svojim kolegom sa Filolo {ko u- DODELA PUPINOVE NAGRADE, VEQKO DIMOVI] TRE ]I S DESNA koje se naro ~ito ceni u nau~nim krugovima, izme u ostalog i zbog ~iwenice da se dodequje svake tre- }e godine (ove godine poklopilo se i sa 160 go di na od ro e wa Mi haj - la Pupina) Dimovi} je dobio za sopstveni proizvod, interaktivni izlog koji omogu }ava marketin {ku pre zen ta ci ju pro iz vo da u e lek - tronskoj formi. Prostije re ~eno, dok se o gle da te u ne kom iz lo gu mo`ete samo jednim zamahom ruke da sa zna te o sve mu {to se nu di iza wega. Treba naglasiti da nije re~ o reagovawu ekrana na dodir (ta~ skrin), ~i ja je pri me na ve} u sta - qe na, ve} o sa svim no vom pro iz - vo du, ko ji ne po sto ji u o vom de lu E - vrope. Primena ovog proizvoda mo`e se najpre o ~ekivati u turisti~kim i agencijama za nekretnine, {to zna ~i da }e mo se u bli skoj bu du} - nosti osloboditi brojnih papira poput flajera, kataloga i bro {ura. Izlog koji reaguje na pokret Najzanimqivije u svemu je da se Veqko uop {te nije prijavio na o- vaj kon kurs, ve} je to u ~i nio we gov mentor profesor Milan Eri}, za ko ga Veq ko ima sa mo re ~i hva le. Profesor je bio izuzetno zadovoqan pro jek tom svog stu den ta i sa - moinicijativno ga poslao na konkurs. metni~kog fakulteta Markom Bankovi }em, koji se bavi analizom jezika u informatici, osnovao tim koji je godine u ~estvovao na me unarodnom Intelovom takmi ~ewu mladih preduzetnika. Ovaj projekat je tada u konkurenciji me- u stu de na ta i 300 ti mo va u - {ao me u 20 naj bo qih i za u zeo me - sto na gor woj po lo vi ni rang li ste. Rezultati su bili veoma pohvalni, s obzirom na jaku konkurenciju. - Konkurisali smo sa timovima iz Danske koji su dobili subvenci ju od 300 hi qa da e vra od dr `a - ve sa mo da na pi {u pro je kat i Danci su za u ze li pr va tri me sta. Tu su bili i Bugari koji ve} ~etiri godine imaju svoju informati~ku fir mu, Fran cu zi... Ka da smo vi - de li gde smo se na {li, u ka kvoj konkurenciji, bili smo presre}- ni, prise }a se Marko velikog uspe ha. Ka sni je je svoj rad Veq ko pri ja - vio i za ma ster, {to se po ka za lo kao odli ~an potez. On je ob ja snio da je o vaj pro je kat inovativan iz vi {e razloga, pre svega {to interaktivni izlog rea gu je na po kret, a ne na do dir, a korisnik izlog ima utisak da koristi tablet. Ina ~e interaktivni izlog prepoznaje ~ak 27 pokreta tela, bi lo da je re~ o ma ha wu ru kom, ska ka wu i sli~ no. Ko ri snik se druga ~ije ose }a dok razgleda sadr- `aj, jer je i sam, prak ti~ no, u kqu - ~en u ceo si stem. Su {ti na je da je u vrlo ozbiqan sadr`aj ukqu ~uju i elementi igrawa, {to ovaj proces ~ini jo{ lak {im i zanimqivijim. Interaktivni izlog osmi {qen je pre svega za turisti~ke i agencije za ne kret ni ne, ali mo `e s ko ri - sti ti i u ne kim dru gim bran {a ma. On omogu }ava da se umesto prelistavawa silnih papira daleko jednostavnije do e do informacija koje nas interesuju. U odnosu na rad na tastaturi predstavqa korak daqe u tehnolo {kom napredovawu. - Pr va stvar je da je in ter ak - tivni izlog atrakcija, privla ~i pa`wu, zainteresuje i, najzad, stvara `e qu kod kup ca da ku pi ono {to se nudi. Zapravo, ciq ovog proizvoda je da se zainteresuju i privu - ku kup ci, jer za {to bi ne ko pla tio soft ver, ako od to ga ne ma ko ri sti i ne mo `e da za ra di no vac, ob ja - {wava ovaj mladi i uspe {ni informati ~ar. Da bi ovaj projekat bio realizovan neophodna su i dodatna finansijska sredstva, ali s obzirom da u o vom de lu E vro pe ne po sto ji o - vako ne {to, investitori su vrlo zainteresovani. Ve} je obavqeno nekoliko razgovora sa, kako ka`e Veqko, iznena uju }im klijentima, bu du }i da re~ o jed noj ov da {woj sredwoj {koli koja je zainteresovana da koristi izlog za edukaciju u ~enika iz oblasti ekologije. Wi ho va na me ra je da ba{ kroz i - grivost zainteresuju ake za teme koje nisu jednostavne i opipqive. U preduzetni~kom duhu Veq ko je, i na ~e, ro en u Kragujevcu i sa 28 godina postigao je mnogo toga u `ivotu. Zavr {io je Po li teh ni~ ku {ko lu, di plo mi - rao je na Fakultetu in`ewerskih nauka i zaposlen je u nau~nom Insti tu tu Ja ro slav ^er ni, ko ji ima svoj tim sa rad ni ka i u Kra gu - jevcu. Osim {to je zadovoqan poslov nim u spe hom, Veq ko je i u li~nom `ivotu veoma sre }an. Ve} dve godine o`ewen je Ivanom, koja mu je ve li ka po dr {ka u ra du. Wegova karijera i {la je samo uzlaznom putawom. Jo{ godine sa ~e tvo ro ~la nim ti mom sa Ma {inskog fakulteta osvojio je pr vo me sto na Maj kro sof to vom takmi ~ewu u Srbiji i drugo mesto na svetskom finalu u Kairu. Ovaj uspeh doneo je Veqku odli~nu ponu du za po sao na dr `av nom In stitutu Jaroslav ^erni, koji se ina- ~e na la zi u Be o gra du i ima oko 300 za po sle nih. On sa jo{ {e sto ro Kra gu jev ~a na, me u tim, ra di u svom gra du. Da ne bi sva ko dnev no putovali za Beograd, zaposleni su stacionirani u iznajmqenom stanu, gde ra de ve o ma o zbi qan i od go - voran posao. Izuzetno su produktivni i bave se iskqu ~ivo hidroe ner get skim si ste mi ma. U slo vi ra da su do bri, a pro gra mer ske plate su daleko iznad prose~nih. Zadovoqan sam, ka`e, jer radim u firmi koja sama pravi i prodaje svoje proizvode koji se koriste na branama, hidroelektranama, rudnicima. Ovo je veoma kreativan posao. U me u vre me nu, Veq ko je bio i vo a Maj kro sof to vog ti ma stu dena ta na svom Fa kul te tu, U - ~e stvo vao je na In te lo vom takmi ~e wu, a 2013, je od bra nio ma s- ter rad. Ove go di ne sti gla je pre - sti `na Pu pi no va na gra da, a u bu - du }e ko zna {ta ga sve ~e ka. Ka `e da se na da sa mo naj sit ni jim stva - ri ma, ali vi de }e. Vo leo bi da o - tvori svoju informati~ku firmu, gde bi se ba vio in for ma ti kom za svr hu e du ka ci je, ali o tom po tom. I pak, ka `e, i a ko je pro gra mer, informatika ga mnogo ne privla- ~i. Na to vi {e gle da kao na a lat za neki preduzetni~ki posao. Trenut no, in for ma ti ka je naj lak {i put da se do e do ne kog pro iz vo - da bez ve li kog u la ga wa. Za softver vam tre ba sa mo ra ~u nar, zna - we i i de ja, a on da je la ko na pra - vi ti ne {to {to se mo `e pro da ti. Na po sao gle da iz pred u zet - ni~ kog u gla, ta ko da jo{ u vek ni - je si gu ran da li }e u pi sa ti doktor ske stu di je, i a ko je sa pro se - kom pre ko 9,5 na ma ste ru ste kao u slov za da qe u sa vr {a va we. O odla sku iz ze mqe ne raz mi {qa, na - ro ~ito otkako je osnovao svoju poro di cu. - Ni ka da ne bih o ti {ao da `i - vim traj no u i no stran stvu, ni ti da za ra dim ne ke pa re pa da se vratim. Ja ne gle dam ta ko na stva ri. Pri me ra ra di, ako ne ka da bu dem i mao svo ju kom pa ni ju i po sao bu - INTERAKTIVNI IZLOG, PROJEKAT ZA KOJI JE NAGRA \EN MLADI KRAGUJEV^ANIN USPE [NA BRA ]A VLADA I VEQKO Talentovan za jezike Sa neskrivenim zadovoqstvom Veq ko nam je is pri ~ao o svom mla em bratu Vladimiru (25) koji govori {est jezika. Ovaj mladi} je zavr {io Prvu gimnaziju na matemati~kom smeru, jer su mu fa li la dva po e na da se u - pi {e na je zi~ ki, a `ar ko je `e leo da se u pi {e u ovu {ko lu. Onda je upisao nema~ki jezik na Fi lo lo {ko u met ni~ kom fa - kultetu i po {to je dobio titulu profesora, shvativ {i da od toga ne }e imati vajde u `ivotu, polo`io je nekoliko diferencijalnih ispita i upisao master na Ekonomskom fakultetu i sada zavr {ava menaxmet. U me- uvremenu se i zaposlio. - Za ovo ~i me se ja ba vim po - treb na je u por nost, a za ono {to on ra di tre ba i ma ti ta le - nat. Vlada je izuzetno talentovan za je zi ke i o sim en gel skog i nema~kog, koje govori kao materwi jezik, savladao je {panski, ~e {ki, francuski, a prili~ no do bro zna i gr~ ki, ka `e ponosno stariji brat. Istina, mnogo mawe zara uje, ali naj po hval ni je je {to je sam u speo da pro na e po sao u svojoj struci, bez i ~ije pomo }i. Ina ~e, radi kao korespondent jedne doma }e firme i zadu`en je za pro da ju na tr `i {tu Ne - ma~ke. Neizmerno sam zadovoqan zbog we ga i kao brat mno go sam ponosniji na wega nego na sebe, priznaje Veqko. de zah te vao da o dem u i no stran - stvo na ne ko li ko me se ci, to }u u - ~initi i vrati }u se opet ovde. I- skre no, bo qe je za ra i va ti hi qa - du ili dve hi qa de e vra u Kra gu - jev cu i tro {i ti ih ov de, ne go u inostranstvu i `iveti tamo bez po ro di ce i pri ja te qa. Svi smo sve sni fi nan sij ske ko ri sti od od la ska, ali sve vi {e ra ste svest i o, re kao bih, e mo tiv noj kori sti od to ga {to ra di{ i `i vi{ u kru gu svo je po ro di ce, ka `e Veq ko. On mi sli da je naj ~e {}i pro b- lem kod mla dih da nas {to dok stu - di ra ju ne raz mi {qa ju o to me {ta }e ra di ti kad za vr {e fa klul tet. I sti na je i da po sla ne ma u me ri u ko joj bi tre ba lo da ga bu de, ali ne mo `e se zbog to ga sva kri vi ca sva li ti na ne kog dru gog, jer ne mo - `e se ~e ka ti da ne {to pad ne s ne - ba. Po en ta je u kon stant nom u ~e - wu i u sa vr {a va wu, a svo jim pri - me rom o vaj mla di ~o vek to po tvr - u je. Jo{ dok je stu di rao ra dio je ho - no rar no, jer ni je mo gao se bi da do zvo li da tra `i no vac od ro di - te qa. Ni je mu bi lo bit no o ka vom po slu je re~. Cr tao je kwi ge u ko - re lu, dr `ao ~a so ve in for ma ti - ke, ali je i sto vre me no raz mi - {qao o u sa vr {a va wu i po slu kojim bi ka sni je mo gao da se ba vi. Na `a lost, ve li ki broj mla dih qu di ne raz mi {qa na taj na ~in. Veq ko ne `e li da mi sli da je ne - ko dru gi od go vo ran za we gov `i - vot, sam je sve pre u zeo u svo je ru - ke i za sa da mu to ba{ do bro ide. Gordana BO@I]

10 10 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак 3. април Сезона TURISTI^KI POSLENICI O^EKUJU DOBRU SEZONU Putnike ne brine kriza Ni`e cene za rane rezervacije privukle Kragujeva ~ane, pa su mnogi ve} ugovorili letovawe. Neki }e i uskr {we praznike iskoristiti da skoknu na nekoliko dana u Be~, Budimpe {tu, Atinu ili Istanbul. Za one ko ji su sve ovo ve} vi de li ima i no vih po nu da Пro le }e tek {to je po ~e - lo, a ve li ki broj Kra gu - jev ~a na ne sa mo da razmi {qa, ve} i zna ku da }e na letovawe. Ni`e cene koje su velike agencije poput Kragujturista, ekskluzivnog zastupnika Kontikija, i Olimpik travela ponudile za rezervacije do kraja marta, u ~inile su da ve }i deo aran`amana bude rasprodat. Ni {ta mawe interesovawe sugra ana nije ni za takozvana prole}na, odnosno uskr- {wa pu to va wa, za ko ja se o vih da na tra `i i me sto vi {e. Iako se na svakom koraku mo`e ~uti re~ kriza, ovda {wi turisti~ki poslenici uglavnom zadovoq no tr qa ju ru ke. Za sa da je, ka `u, dobro krenulo, ali }e sezonu mo- }i da o ce ne tek ka da bu de na iz ma - ku. PRIVLA^NI [PANIJA, DU BA JI, ALI I KI NA: MILENA STANOJEVI] ( KRAGUJTURIST ) UZ POVOQNOSTI MO@E I PREKO GUBERA : BIQANA PLANI] ( ATOS ) NA VI [E RA TA U VE LI KU CAR SKU TU RU KROZ KI NU U Kragujturistu su preza do voq ni. Wi ho va sta ti - sti ka go vo ri da se broj klijenata u odnosu na pro {lu godi nu u dvo stru ~io. O va kav skor ne tre ba da ~u di ako se ima u vi du da su za ra ni bu - king ho te la u Gr~ koj, Tur skoj, Egiptu, Crnoj Gori, Hrvatskoj, [paniji i Italiji va- `i le ce ne ni `e i do 40 od - sto. - Ubedqivo najprodavaniji bio je desetodnevni aran- `man u ho te lu sa pet zve zdi - ca Traki palas u Aleksandropolisu. Cene sme {taja, u zavisnosti od perioda, kretale su se od 269 do 399 e vra po o so bi. Po pu - larnosti ovog aran`mana doprine lo je to {to je sme {taj za dvo je de ce sta re do 18 go di na u prat wi dve odrasle osobe bio potpuno bes pla tan, pa je pri vu kao ve li ki broj porodica, ka`e Milena Stanojevi}, {ef poslovnice u Kragujevcu. Po wenim re ~ima, veliko inetesovawe Kragujev ~ana vlada i za odmor u [paniji, antalskoj regiji u Tur skoj, ali i Du ba i ju. Ni {ta mawe nisu zadovoqni ni prodajom prole}nih aran`mana. Tura pod nazivom Prole }e u zemqi samuraja, koja obuhvata desetodnevni obilazak Tokija, Kjota i nekada- {we prestonice Japana Nare, ve} je rasprodata. - Interkontinentalna putovawa, poput ovog, ili velike carske ture po Kini, uglavnom privla ~e starije sugra ane koji `ele da vide ne {to no vo. I a ko su u pi ta wu skupqi aran`mani, dostupnim ih ~ini mogu}nost pla }awa na vi {e rata, ka`e na {a sagovornica. Uskr {we i majske praznike mnogi Kragujev ~ani prove {}e u nekoj od evropskih prestonica. Produ- `e na vi kend pu to va wa do Be ~a, Budimpe {te, Istanbula, ili A- tine, standardno dobro prodaju se u svim agencijama. U Olimpik travelu odlu ~ili su se da onima ko ji su ove gra do ve ve} vi de li po - nude i neke nove destinacije. - Turska tura predstavqa osmodnevni obilazak crnomorskog de la Tur ske, gde se i da nas mo `e videti autenti~no tursko selo iz davnih vremena. Pored Ankare, o- bilazi se [afranoblu, grad bogat spomenicima iz osmanlijskog perioda. U wemu su i tragovi praistorijskih i anti~kih naseqa, pa je od go di ne na spi sku kulturnog nasle a UNESKO. Putnici }e imati priliku da vide i Amasi ju i Trab zon. No va u po nu di je i Ve li ka por tu gal ska tu ra, ko ja ukqu ~uje ~ak 13 razli ~itih mesta, a ne ko od wih do sa da ni su bi la na mar {utama na {ih turista, obja- {wava Branka Karaxi} iz agencije Olimpik travel. Ako se po ju tru dan po zna je, smatra na {a sagovornica, ova sezona }e sigurno biti dobra. Tra- `wa u prvim mesecima godine bi la je na ni vou law ske ko ju tu - risti~ki poslenici smatraju vi- {e nego dobrom sezonom. - ^i we ni ca je da su se na vi ke srp skih, a sa mim tim i kra gu je - va~kih turista promenile. Ve }ina je ve} na vi kla da ra na re zer va - cija zan ~i i povoqniju cenu, pa se zato svi trude da odmor isplanira ju na vre me. Po da tak da je Cr na Go ra pr vi put ove go di ne sa po nu - dom i za {la pre saj ma tu ri zma sva ka ko je do pri ne la po ve }a wu bro ja put ni ka. No vi na je i to da se sve vi {e qudi okre }e individualnim putovawima. Upravo u ovoj oblasti postoji trend rasta, obja- {wava na {a sagovornica. Po red Cr ne Go re, Gr~ ka i Tur - ska i o vo ga le ta }e bi ti me u naj - popularnijim odredi {tima Kragujev ~ana. [ansu da aran`man kupe po ne {to ni `oj ce ni kli jen ti Turisti~ke agencije Atos obi~no tra `e u ta ko zva noj last mi nit ponudi. - Za ra ni bu king o bi~ no se od - lu ~uju klijenti sa solidnim i sigurnim primawima, dok oni koji vo le da pu tu ju, a ni su ba{ i mu} ni bukiraju aran`mane u predsezoni ili u sep tem bru, ili ~e ka ju po - sledwi minut, kada se nekoliko preostalih mesta prodaje po znatno ni`oj ceni. Svake godine otvori se po nekoliko novih agencija, ponuda je ve }a i {arolikija, pa je jo{ uvek te {ko proceniti kakva }e bi ti se zo na. ^i we ni ca je da se zahvaquju }i {arolikoj ponudi mo- `e prona }i aran`man koji zaista odgovara sva ~ijem xepu, obja {wava Bi qa na Pla ni}, vla sni ca a - gencije Atos. Ono {to se mo ra pri me ti ti, smatra na {a sagovornica, je da su Kra gu jev ~a ni ste kli na vi ku da pla ni ra ju od mor i tru de se da `e - qe usklade sa mogu}nostima. Pla- }awe na kredit, ~ekovima, kartica ma, ~ak i pu tem ad mi ni stra - tivnih zabrana omogu }ava im da se malo protegnu i preko gubera. Zato se i pu tu je kao da kri za i ne po - stoji. M. OBRENOVI] NALI^JE PROLE ]A U ZDRAVSTVENIM TEGOBAMA Polenska kijavica i ose }aj umora Пro le }e je za mno ge naj - lep {e go di {we do ba. Me utim, kod odre enog broja qudi promena vremena mo`e da izazove umor, malaksalost, pospanost, glavoboqu, pa ~ak i depresiju. Neki ove simptome povezuju sa homeopatijom, ali i pored to ga {to ne po sto ji kli ni~ ka dijagnoza, lekari se sla`u da prelazak iz hlad nog zim skog vre me na u prijatnih 20 stepeni mo`e da prouzrokuje razne posledice na organizam. Stalna potreba za snom, lupawe srca i ose }awe bezvoqnosti javqaju se kao posledica zimskog na ~ina ishrane i neaktivnosti. Fizi~ka iscrpqenost u prole }e nastaje jer je organizam oslabqen jakom hranom koju smo konzumirali tokom zimskih me se ci, a ko jom se ne u no si do - САВРЕМЕНА МЕТОДА ДИЈАГНОСТИКОВАЊА Svako tre }e dete ima alergiju Pored alergije na polen koja je hroni~na bolest i izaziva kijavicu, skupqawe disajnih puteva i u najte`em obliku astmu, mnogi u prole }e ose }aju malaksalost i depresiju zbog fizi~ke neaktivnosti tokom zime i naglih promena temperature voqno vitamina C. Nedostatak ovog vitamina dovodi do klonulosti, pa je po treb no je sti {to vi {e vo }a i povr }a, koje }e ujedno o ~istiti orga ni zam od na go mi la nih tok si - na. Tako e, na {e telo reaguje na promene temperature i atmosferskog pri ti ska i pre ne go {to smo to ga svesni, pa }elije u nervnom sistemu izazivaju pospanost u periodu a- daptacije na druge uslove `ivota, sa mnogo vi {e sun ~anih dana. Zato lekari preporu ~uju fizi~ke aktivnosti koje }e pokrenuti organizam. I dok prole}ni umor mo`emo lako da izle ~imo promenom ishrane, uno {ewem vitamina C i fizi~kim aktivnostima, ovo godi {we doba ve o ma je ne pri jat no za sve one sa polenskim alergijama. U prole }e priroda po ~iwe da buja, trava postaje zelena, a kro {we drve }a se razgranaju. Me utim, ma koliko je takva sli ka le pa, ona kod ve li kog bro ja sta - Pod pokroviteqstvom grada Kragujevca Institut za jav no zdra vqe spro veo je pro je kat Kad po ra stem bi }u zdrav, ~iji rezultati iz godine pokazu ju da je sva ko tre }e de te u gra du o bo le lo od a - lergije. Podaci su pokazali da ~ak 23,4 posto dece uzrasta do dve godine reaguje na neki alergen, a da 17, 1 ima pre di spo zi ci je za a ler gi ju. ^ak 61, 5 posto dece ovog uzrasta ispoqava neki simptom sli ~an alergiji, a naj ~e {}e je to svirawe u grudi ma, ek cem i u pa la no sne slu zni ce. Sve ovo u - kazuje na neophodnost ranog testirawa i sprovo- ewa mera prevencije, pa se u Institutu sprovodi savremena in vitro metoda dijagnostikovawa alergija. - Kod testova na ko`i gleda se veli ~ina onoga {to je iz me re no, pa ako je ne ko cr ve ni lo ve }e od dru gog, to zna ~i da ste na to vi {e a ler gi~ ni. In vitro metoda se od ovih testova razlikuje po tome {to rezultate dobijamo analizom krvi. Na taj na ~in mo`emo da izmerimo ta~nu koncentraciju alergena na koji neko reaguje, obja {wava dok tor De jan Ba ski}. POLENSKE KIJAVICE NAJ^E []E UZROKUJE VI [E RAZLI^ITIH BIQAKA Me utim, pacijanti ove analize finansiraju o svom tro {ku jer bu xet ko jim In sti tut ras po - la`e ne predvi a tu vrstu izdataka. - Mi svake godine imamo odre eni buxet koji pokriva analize koje se u na {oj ustanovi rade. Me- utim, taj novac pokriva broj analiza koje smo radi li pre 15 go di na. Mi smo od ta da u ve li mno ge nove alalize i metode, koje nisu pokrivene buxetom. Kada bi alergijski testovi bili besplatni, onda bi se pla }ali brisevi grla ili urinokulture. Ovde radimo oko stotinu analiza, pa bi nam na osnovu toga trebalo pove }ati buxet, obja {wava dok tor Ba ski}. novnika izaziva crvenilo, nadutost i su ze we o ~i ju, ki ja we i svrab u nosu, ka {wawe i ote`ano disawe. Svi ovi simp to mi ja vqa ju se kao reakcija na polen, koga imuni sistem pogre {no prepoznaje kao napada ~a. Tokom tog procesa na {e telo pravi preteranu reakciju koja nanosi vi {e {tete organizmu nego sam napada~. Prole}ne alergije su sezonske i naj ~e {}i alergen je polen tra va, dok se po len dr ve }a i ko ro va ja vqa ju ka sni je i tra ju sve do je se - ni. Alergeni trava, drve }e i korovi - Alergija na polen je hroni~na bo lest i ja vqa se sva ke go di ne. Naj - ~e {}i simptomi su polenska kijavica, kowuktivitis, su`ewe disajnih puteva, a razvijeni oblik je astma. Sedamdeset posto astme je a- lergijska i posle prestanka delovawa alergena mo`e da se povu ~e, ali i ne mo ra. Ta ko e, mo gu se ja v- iti i pe ~ati na ko`i, naj ~e {}e

11 Град Четвртак 3. април КРАГУЈЕВАЧКЕ 11 URBANISTI^KO RE [EWE ZA BLOK UZ VOJNU BOLNICU Nove zgrade, saobra }ajnice i Institut Kapija i ulaz u Vojnu bolnicu vi {e ne }e imati rampu i izgradi }e se javna saobra }ajnica, koja }e opasati novi stambeni blok na uglu Zmaj Jo vi ne i Mi lo va na Gu {i }a, ali i sam voj ni kompleks. Ministarstvo odbrane se saglasilo sa planskom dokumentacijom, a deo bolnice bi }e ustupqen Institutu za javno zdravqe kod dece. Simptomi traju sve dok biq ka po li ni ra, jer sve dok ima po - lena u vazduhu organizam reaguje na we ga. O bi~ no su to pro le }e i le to, a kada nastupe vru }ine i preseku polinaciju, simptomi popuste, obja- {wa va dok tor De jan Ba ski} iz Instituta za javno zdravqe. Me utim, on ukazuje da je retko ko alergi ~an na polen samo jedne biqke, ve} da je o bi~ no i na ne ko dr vo i ko rov, pa se kod ta kvih o so ba simp to mi mo gu produ`iti do rane je se ni. Ovi simptomi le ~e se an ti hi sta mi ni - ci ma, le ko vi ma ko ji ih sa mo su - zbijaju i poma`u pacijentu da prebrodi ovaj period. Ne po sto ji te - rapija koja bi a- lergiju izle ~ila, ve} sa mo mo gu da se su zbi ju we ni simptomi. Bolest modernog doba I a ko to plo vre me naj vi {e pogoduje alergija ma, ne zna ~i da ih zi mi ne ma. Re~ je sa mo o dru gim na ~inima uno {ewa alergena u organizam, pa se tada javqaju takozvane celogodi {we a- lergije na ku}nu pra {inu, bu, epitel `ivotiwa, hranu. Do pre samo sto godina slu ~ajevi alergije bili su izuzetno retki, a danas su normalna po ja va. ^i ni se da je re~ o bo le - sti mo der nog do ba i za i sta je ta ko. Пrostor oko kragujeva~ke Vojne bolnice trebalo bi da dobije druga ~iji izgled pro {irewem sobra }aj ni ca, a deo ove zdravstvene ustanove novu na me nu. Plan de taq - ne regulacije dela naseqa Prvi maj - blok Voj na bol ni ca ve} je do bio zeleno svetlo gradske Komisije za pla no ve i u sko ro }e se na }i na javnoj raspravi, a potom krajem a- prila i pred odbornicima Skup- {tine grada. Sada {wa kapija i ulaz u Vojnu bolnicu vi {e ne }e imati rampu i izgradi }e se javna saobra }ajnica, koja }e opasati novi stambeni blok pla ni ran za grad wu na u glu Zmaj Jo - vine i Milovana Gu {i}a, ali i sami voj ni kom pleks. Novoformirana ulica izlazi }e na ulice Crvenog krsta i Prvog maja, zapravo onemogu }i}e direktno saobra }ajno ukqu ~ewe na prometnu gradsku magistralu kakva je Zmaj Jovi na, kao i na bu du }i grad ski bu levar, Ulicu Gu {i}evu i u nastavku u- licu Slobode. Ove ulice }e, otkrivaju u gradskoj upravi, po izgradwi stambenog bloka do bi ti jo{ dve tra ke. One }e se prostirati od semafora u Zmaj Jovinoj do Ulice Miodraga Vlaji }a [uke, nadomak Elektro{umadi- je. ^lan Grad skog ve }a za in ve sti - cije i razvoj gradskih resursa Neboj {a Vasiqevi} tvrdi da su zahte vi gra a na, vla sni ka par ce la, interesovawe investitora, ali i interesi grada presudili da se uradi potpuno novi plan detaqne regulacije. - Nadzi ivawem starih zgrada, takozvanih Bawalu- ~anki, i pove }awem broja stanova i parkin ga do {li smo do ta~ ke da vi {e ne mo - `emo dozvoliti direktno ukqu ~ewe u veoma prometnu Zmaj Jovinu ulicu. Interes gra da je ste re - konstrukcija celog bloka, {to omogu }ava ve }e kapacitete vi {e po ro di~ nog stanovawa, a otvarawem nove ulice istovremeno razre {avamo problem saobra }aja. Konceptom grada, ina ~e, predvi eno je {irewe Gu {i }eve ulice na jo{ dve tra ke, ta ko da plan pred vi a o tva - rawe nove saobra }ajnice upravo na mestu sada {weg ulaza u vojni kompleks. Na taj na ~in se obezbe uje i pri laz i par ki ra we u o kol nim stambenim blokovima, ono {to je ve} izgra eno i nadzidano u ulicama Crvenog krsta i Prvog maja, ali i za nove kapacitete prema Zmaj Jovinoj ulici, ka`e Vasiqevi}. Ministarstvo odbrane se krajem marta saglasilo sa planskom dokumentacijom, a deo Vojne bolnice, zgrada do Gu {i }eve ulice, bi }e u- stupqena Institutu za javno zdravqe. Drugi objekat unutar vojnog kompleksa kome }e biti omogu }en pristup novom saobra }ajnicom o- Naime, polen je postojao u vazduhu i godinama unazad, ali na{ organizam nije ovako reagovao na wega. - Dok smo `i ve li na se lu, o kru `e - ni prirodom, na {e telo je dolazilo u kontakt sa mikroorganizmima i i mun ski si stem je i mao ~i me da se bavi. Danas `ivimo u mnogo ~istijim i sterilnijim uslovima, peremo ru ke na sva kih 15 mi nu ta i deo imunskog sistema koji se bori protiv pa ra zi ta je pot pu no ne ak ti - van. Ta ko je broj qu di ko ji i ma ju gli ste u Ga ni 50 po sto, a o nih ko ji imaju alergiju samo dva. U Ka na di, na primer, potpuno je obrnuto. Nemamo vi {e parazite koje smo imali pre 500 go di na i u pra vo je taj deo imunskog sistema onaj koji stvara a- lergije, obja {wava doktor Baski}. A ler gi ja ma su danas posebno u- gro`ena deca jer se upoznaju sa milion novih alergena. Svetska globalizacija je, tako e, uticala da budemo vi {e ugro- `e ni, jer se hra na donosi sa drugog kra ja sve ta, a mi ni smo ge net ski predodre eni da je jedemo. U ugro`enu kategoriju spadaju i stariji hroni~ni bolesnici, kod kojih alergija pogor {ava osnovnu bolest, naro ~ito ako se radi o respiratornim problemima. Violeta GLI [I] Dr De jan Ba ski}: Retko ko je alergi- ~an na po len sa mo jed ne biq - ke, ve} je o bi~ no i na ne ko dr vo ili ko rov, pa se kod ta - kvih osoba simptomi mogu produ`iti i do rane jeseni POGLED NA UGAO ZMAJ JOVINE I GU [I ]EVE, GDE ]E SE GRA DI TI NO VA ZGRA DA PROSTOR OKO VOJNE BOLNICE ZAUZE ]E JAVNA SAOBRA ]AJNICA ПОЛИЦИЈА Iskreno hvala Narodnoj biblioteci Pr vi pro le} ni dan do neo nam je vest da su nam na {i dragi i provereni prijateqi kolektiv Na - rodne biblioteke Vuk Karaxi} spremili poklon donaciju od 115 kwiga. Poziv da ih preuzmemo do - I a ko je zgra da u Sta roj radni~koj koloniji nova, useqena pre nepunih pet go di na, pla to i par k- inzi su i daqe neasfaltirani, pa je dilema da li je to, ili ne ki dru gi pro pust, raz log {to su posle svake ja ~e ki {e podrumi puni vode - Ve} ne ko vre me vo da u po dru - mi ma je bi stra, to je ki {ni ca. Ra - nije se de {avalo da se fekalije poja ve u vo di, ali, i pak, ne {to se preduzelo. Po {teno re ~eno, uvek kada smo po zi va li u ro ku od 15 mi nu ta dolazila je ekipa iz Vodovoda da pro ~i sti o bli - `wi {aht. Od u se - qe wa u zgra du, a bi lo je to de cem - bra go di ne, imamo obe }awa iz Gradske stambene agencije koja je bila in ve sti tor grad we, da }e se problem re {iti. Vaqda napokon jeste, prikqu ~ewem na kanalizaciju i no vo i zgra e ne zgrade pored {kole Sta ni slav Srem ~evi}, zapo- NEZADOVOQSTVO STANARA U PRVOSLAVA STOJANOVI ]A 6 Podrumi puni vode POZIV GRADSKOJ STAMBENOJ AGENCIJI DA UTVRDI UZROK: NOVICA \OKOVI] ~i we pri ~u pred sed nik sta na ra zgrade u Ulici Prvoslava Stojanovi }a 6, Novica \okovi}. Upravo iz tog razloga stanari su ube eni da je razlog plavqewa podruma sada ne {to sasvim drugo. Podse }aju da dobar deo prizemnog i suterenskog nivoa ~ine privatni i grad ski lo ka li, a u je dan su te - renski poslovni prostor useqen je Istra`iva~ko razvojni centar za bioin`ewering Bioirc. \okovi} smatra da je uvo ewem odre enih kablova ili interneta pro- {logodi{wim kopawem ispod trotoara o {te}en temeqni zid zgrade, a time i hidroizolacija. Do dat ni pro blem je {to je plato oko zgra de ve} pet go di na ne as - faltiran, te povr {inske vode ne oti ~u kako bi trebalo. - Kan ce la ri je Bi o ir ca su, ta - ko e, u ni vou na - {ih podruma. Kod wih je to le po sa - nirano i nema vode, ali u na {em de lu po sle sva ke ja ~e ki {e po dru - mi su poplavqeni. U jednom trenutku o bra ti li smo se Vodovodu da prove re da li je ki - {nica i potvr eno je da je ste. Na `a lost, jo{ uvek niko nije pou zda no u tvr dio {ta je raz log po - sta }e garnizonska ambulanta. Otkud ovakav obrt? Ustupawe vojne imovine za potrebe grada i gra ana izaziva sporove koji traju godinama i do sada nije bilo pomaka, a Vasiqevi} jedino otkri va da je sa voj nom sa gla sno {}u prevladala razumna politika i da ovaj potez, zapravo, predstavqa otopqavawe odnosa. Gra ani napokon dobijaju zdravstvene kapacitete, a novim urbanisti~kim re {ewem celog bloka dobijaju se novi stambeni, ali i kapaciteti za parkirawe, kao i boqi saobra }ajni pristup nasequ Prvi maj. Arhitekta iz Direkcije za urbanizam Ivan Radulovi} obja {wava da plan detaqne regulacije daje mogu}- nost transformacije i urbane rekonstrukcije bloka u zoni stanovawa, koji ~ine kolektivno i individualno stanovawe, i to po parcelama i celinama. Date su gra evinske linije, uz uva`avawe postoje }ih o- bjekata, a kako }e zainteresovani investitori realizovati gradwu i da li }e to i}i po je di na~ no ili fa - zno, tek }e se vi de ti. U o voj zo ni do - zvo qe na je grad wa zgra da od o sam spratova, ali uz Radulovi }evu opasku da je neophodno po {tovati distance izme u objekata. - Mo`da je realnije graditi prize mqe plus pet spra to va, kao u o kru - `ewu, ali propisana spratnost je vi {a i pi ta we je sa mo ho }e li se u - spe {no nove zgrade udaqiti od postoje }ih objekata. Ukoliko se ne u- gro`ava stanovawe u bloku i preko pu ta sprat nost mo `e i}i i do o sam e ta `a. Ciq je, na i me, da se je dan me - {oviti blok pretvori u otvoreni blok kome i urbanisti~ki pripada, dodaje Radulovi}. Postoje }e stambene zgrade na u- glu Zmaj Jo vi ne }e op sta ti, a za ru - {e we su vi e ne ku }e, kao i o bje - kat nekada {we Ortopedije. Na drugom kraju bloka u Ulici Prvog maja mogu }e je nadzi ivawe jedne od preostalih zgrada sa ranim krovom, a na uglu prema Ulici Milovana Gu- {i }a formira }e se zona uslu`nog centra kako bi se privremeni objekti, kiosci i male trgovinske radwe, danas na trasi prema ulici Slobode, premestile, mogu }e je, u jedan mini poslovni centar. Aleksandar JOKI ]EVI] {ao nam je od bibliotekarke iz odeqewa za obradu kwi ga, na {e dra ge Ja sne. Da li bi ijedna re~ mogla da prenese na {u radost {to na {oj biblioteci, jo{ u fazi osnivawa, sti`e tako dragoceni poklon. Hvala prijateqima iz Narodne biblioteke i dragoj Jasni, a pro ~itane kwige i wihovu donaciju ceni }emo i nositi iskreno u na \or evi} Volonter Kutka za kvalitenije starewe Crvenog krsta Kragujevac U PODRUMIMA 20 SANTIMETARA VODE plavqenih podruma, ali ne odusta je mo od na me re da se sa zna. Po - dovi i zidovi podruma su puni vlage i ima da na ka da je ni vo vo de bio i 20 santimetara. Odlu ~ili smo da prosledimo zahtev Gradskoj stambenoj agenciji i gradskoj upravi da preduzmu mere kako bi za {titili na {u, ali i imovinu grada, kategori ~an je \okovi}. On obja {wava da zgrada u Ulici Prvoslava Stojanovi }a 6 ima 54 stana. Me utim, devet stanova je jo{ uvek neuseqeno. To je gradska imovina, kao i pripadaju }i podrumi. A. J.

12 12 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак 3. април Великани OKRUGLI STO - ANDREJ MITROVI] U ISTORIJI I KULTURI 20. vot je u ~i teq i sto ri je Пише Зоран Мишић PRED ZGRA DOM GDE JE ODR@ANA KON FE REN CI JA U POSTDAMU GODINE ANDREJ MITROVI] - PROFESOR, NAU^NIK, AKADEMIK I RO \ENI KRAGUJEV^ANIN Нau~ni skup koji sedmi put organizuje Centar za nau~noistra`iva~ki rad SA NU i U ni ver - zi tet u Kra gu jev cu sa ci qem da pro mo vi {e nau~nike i akademike ko ji su po te kli u o voj sre di ni i za - du`ili ovda {wu i svetsku nauku bio je posve }en istori ~aru Andreju Mitrovi }u, koji je preminuo pro {le godine. O to me ka ko je pro fe sor Mi tro - vi} otvarao prozore u glavama studenata i u ~io ih delotvornosti slobodnog mi {qewa, trude }i se da im kroz raz vi ja we qu ba vi prema pro {losti usadi racionalizovawe sada {wosti, nadahnuto je zborila Lela Vujo {evi}, sekretar Centra. Ona je istakla Mitrovi- }evu poznatu zavi ~ajnu crtu koga su za rod ni Kra gu je vac, pre sve ga, vezivale tri va`ne, upori {ne stvari: Gimnazija u kojoj se {kolovao, ko {arka{ko igrali {te u Velikom parku (profesor Mitrovi} je bio izuzetan ko {arka{) i nekada {wi gradski korzo. Prikazana je i emisija RTS-a, deo serijala Trezor, koja nas je podsetila kako je Andrej Mitrovi} bio svestrana li~nost, {irokih oblasti interesovawa, bilo da brilijantno vodi nekada {wu kultnu e- mi si ju o fil mu Ki no oko, ili inspirativno razmi {qawa o umetno sti kroz raz go vor o pe smi Ba no - vi} Strahiwa. Skup je pozdravio akademik Dimi tri je Ste fa no vi}, ge ne ral ni sekretar SANU. - Doktor Andrej Mitrovi}, univerzitetski profesor iz oblasti savremene op {te istorije i ~lan SA- NU, bio je je dan od na {ih vr hun skih istori ~ara ~iji rezultati predstavqaju izuzetno nau~no delo i i- maju posebno mesto u srpskoj istoriografiji. Nau~no opredeqewe profesora Mitrovi }a proiza {lo je iz wegove posve }enosti savremenoj istoriji. Mnogi izvori koje je nalazio u na {im i stranim arhivama omogu }ili su mu da pronikne u ~esto nedovoqno osvetqene tematske prostore 20. veka. Otvorio je mnoge teme iz oblasti politi~ke, e- konomske i dru {tvene istorije, a me u wima posebno mesto zauzima Pr vi svet ski rat, o ko me je dao za - okru`enu sliku o naporima vojske i naroda Srbije da sa ~uvaju slobodu, rekao je Stefanovi}. Apostrofirao je da su nekada- {wi Mitrovi }evi studenti uvek i- sti ca li ka ko im je on kao na stav nik ostao u nezaboravnom se }awu ne samo kao uzorni nau~nik, pedagog, vaspita~ i roditeq koji ih je upu }ivao u stru ku, ve} i u sam `i vot, o - hrabruju }i ih da istraju u savla ivawu neznawa, neukusa i primitivizma. Da se }awe sporije bledi Sku pu se o bra tio i rek tor kra guje va~ kog U ni ver zi te ta prof. dr Slobodan Arsenijevi}. - Va `no je da i sto ri ju pi {u oni ko ji je po zna ju jer su kod nas ~e sto u opticaju la`ni i falsifikovani podaci prilago eni dnevnopoliti~kim potrebama. Mi moramo mno go vi {e da ra di mo da bi smo po - stigli i dostigli druge, razvije- Centar za nau~noistra`iva~ki rad SANU i Univerzitet u Kragujevcu organizovali su okrugli sto posve }en jednom od na {ih najve }ih istori ~ara, ro enom Kragujev ~aninu Andreju Mitrovi }u. O razli ~itim aspektima rada ovog nau~nika, netipi~nog za na {u sredinu, govorili su profesori Beogradskog univerziteta, a o wegovim esteti~kim pogledima na umetnost profesori FILUM-a nije nacije koje nisu bile vekovima porobqene, istakao je Arsenijevi}, dodav {i da je velika {teta {to se o vaj skup ne o dr `a va u no voj zgra di Cen tra, jer su lo kal noj vla - sti bile va`nije svla ~ionice FK Rad ni~ kog od zda wa u ko me bi se nau~ni rad odvijao danono}no, a U- niverzitet postavio jo{ vi {u lestvi cu u svom raz vo ju. Dekan FILUM-a Ivan Kolari} podsetio je da je biblioteka ovog fakulteta oboga }ena sa preko 100 kwiga iz legata profesora Mitrovi }a (dar wegove supruge Qubinke Trgov ~evi}, koja je tako e prisustvovala skupu) kao i na wegovo originalno izu ~avawe i istra`ivawe istorijskih pojava, posebno iz oblasti umetnosti izme u dva svetska ra ta. Po we mu, An drej Mi tro - vi} nije bio samo istoriograf, ve} i istoriozof (fi lo zof istorije), kao i rasni kulturwak. O kru gli sto je zvani~no o- tvo rio do ma - }in, u prav nik Centra, akademik I van Gutman, po ko me o - vaj skup ima ciq da se ne za - boravi ~iwenica da je An drej Mitrovi} potekao iz Kragujevca. - Pi ta we je ko li ko je to i sa da po zna to, ali mi smo se potrudili da ta u spo me na bledi malo sporije, re kao je profesor Gutman, za hva liv {i se na pomo }i organizovawa skupa a ka de mi ku Qubomiru Maksimovi }u, koji, na `a lost, ni je mogao da prisustvuje. O kru gli sto sa nazivom Andrej Mitrovi} u istoriji i kulturi 20. ve ka bio je po de qen u tri celine: Istorijsko se }awe i kulturni identitet, Perspektive istori o gra fi je i I sto ri ja i po e - zis. Cene istoriju ali ne i wene pisce Prvim delom predsedavao je profesor dr Milan Ristovi} sa beogradskog Filozofskog fakulteta, nekada {wi Mitrovi }ev asistent i istori ~ar koji je od wega preuzeo katedru kada je profesor oti {ao u pen zi ju. Fa sci nant no je da su svi u - ~esnici skupa koji su govorili u prve dve se si je u jed nom tre nut ku bi - li studenti profesora Mitrovi }a. Na temu Andrej Mitrovi} na{ sagovornik govorio je akademik Qubodrag Dimi}. SA SUPRUGOM QUBINKOM TOKOM PROTESTA DEVEDESETIH (snimak Goranke Mati}) БИОГРАФИЈА ПОЗНАТОГ КРАГУЈЕВЧАНИНА Istori ~ar {irokih istra`iva~kih interesovawa Andrej Mitrovi} ro en je u Kragujevcu 17. aprila go di ne. Bio je srp ski i sto ri ~ar i do - pisni ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti. Osnovnu {kolu i gimnaziju zavr {io je u Kragujevcu, a istoriju je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Magistrirao je sa temom Aprilski pregovori o jadranskom pitawu na konferenciji mira 1919., a doktorirao sa tezom Delegacija Srba, Hrvata i Slovenaca na Konferenciji mira Asistent na beogradskom Filozofskom fakul te tu po stao je 1961., do cent 1967., van red ni profesor i redovni godine. Boravio je na spe ci ja li za ci ji u Ri mu i u Ne - ma~ koj i 1971/72. Za do pi snog ~la na SA - KAO VODITEQ KULTNOG KINO OKA TELEVIZIJE BEOGRAD NU i za bran je go di ne. U pen zi ju je o ti {ao godine. Izu ~avao je Balkanski prostor u evropskoj politici izme u dva svetska rata, sa posebnim o- svrtom na mesto Jugoslavije u evropskoj politi ci u tom pe ri o du. Ta ko e je pi sao i o i sto - ri ji Sr bi je u Pr vom svet skom ra tu i broj nim a - spektima evropske istorije izme u dva svetska rata. Za kwigu Vreme netrpeqivih dobio je Oktobarsku nagradu grada Beograda. Kwiga Vreme netrpeqivih daje pregled evropske politi~ke istorije izme u dva svetska rata sa posebnim naglaskom na sukobu ideologija koji je, prema Mitrovi }evom mi {qewu, obele`io ovaj istorijski period. Tako e se bavi problematikom intelektualnog stvarala {tva u specifi~noj ideolo {koj i politi~koj situaciji u Evropi izme- u dva svet ska ra ta. Mitrovi} je istori ~ar {irokih istra`iva~kih interesovawa. Istra`ivao je odnos izme u istorije, politike, ideologije i umetni~kog stvarawa, {to je rezultiralo sa nekoliko zna ~ajnih istoriografskih radova me u kojima se isti ~u kwige Istorijsko u ^arobnom bregu Tomasa Mana, Anga`ovano i lepo, Umetnost u razdobqu svet skih ra to va Veliku pa`wu posvetio je razvoju politike Centralnih sila u Jugoisto~noj Evropi sa te`i {tem na mestu Srbije u wihovim strate {kim planovima, a bavio se i nema~kom politikom na Jugoistoku izme u dva svetska rata, odnosno konceptom dopunskog privrednog podru~ja, {to je predstavqalo pionirski doprinos istoriografiji o ovom pitawu. Po svojoj posve }enosti metodolo- {kim i teorijskim pitawima istorijske nauke Andrej Mitrovi} je bio gotovo jedinstvena pojava u srpskoj istoriografiji. Stalna te`wa ka novim metodolo {kim postupcima i celovitijem sagledavawu istorijskih tokova vodile su ga stalno ka novim istra`iva~kim problemima, pa su neki od wegovih radova kqu~ni za konstituisawe srpske dru {tvene istorije i istorije modernizacijskih procesa. Bio je o`ewen Qubinkom Trgov ~evi}, tako- e istori ~arem, profesorom na Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu. Preminuo je u Beogradu 25. avgusta godine.

13 Великани Четвртак 3. април КРАГУЈЕВАЧКЕ 13 SKUP POVODOM SEDAMDESETOGODI [WICE OD RO \EWA ANDREJA MITROVI ]A - Srp ski na rod se pre ~e sto po ziva na i sto ri ju, ali, na `a lost ne ce - ni we ne pi sce, ve} kod we ga u lo gu istori ~ara preuzimaju propagandisti ili politi ~ari, istakao je on, podsetiv {i u svom veoma emotivnom izlagawu da je Mitrovi} bio veliki ~ovek i profesor, ali i nau~nik koji je udario putokaze i bio po put kom pa sa za mla de i s- tori ~are. - Mitrovi} je bio elegantan i {armantan ~ovek u svakom gestu i jedini profesor koga se studenti nisu pla {ili, rekao je Dimi}. Profesor Slobodan Markovi} sa beogradskog Fakulteta politi~kih nauka kroz izlagawe na temu Andrej Mitrovi} kao istori ~ar kulture i istori ~ar politi~kih ideja istakao je spoj bavqewa politi~kom istorijom, socijalnom istorijom i istorijom kulture kao onim bitnim {to ~ini specifikum ukupnog opusa Andreja Mitrovi }a. - Mitrovi }u je bio posebno drag Rankeov stav da je zadatak istori- ~a ra da ka `e {ta se u i sti nu zbi lo. On je pom no pra tio kre ta wa u svetskoj istoriografiji i smenu paradig mi, ka ko ih je na zvao u svom de - lu Klio u is ku {e wi ma i ras pra - vqa we sa Klio, da su bi le bli ske i strukturalna istorija i kulturnoistorijski pristup, a devedesetih godina i istorijska antropologija, naglasio je Markovi}, dodav {i da je profesor Mitrovi} jedino odbacio postmodernu istoriografiju, jasno uo ~iv {i slabost u wenim postavkama. Govore }i o zna ~ewu pojmova u Mitrovi }evom delu Olga Manojlovi}-Pintar sa Instituta za noviju istoriju Srbije naglasila je da je wegova kwiga Rasprave sa Klio jedan od kqu~nih naslova teorije i- storije kod nas. - Kao kqu~ne za razumevawe kratkog 20. ve ka on je iz dvo jio poj mo ve istorije, istorijske svesti i istoriografije. Istoriju je prepoznao kao jedan od najapstraktnijih pojmo va ko ji ma se ~o vek slu `i, kao si - no nim za po jam pro {lo sti i po tvrdu trajawa ~ove ~anstva, ali i kao nauku o pro {losti odre enu strogom me to do lo gi jom. I sto rij sku svest je de fi ni sao kao svest o `i - vqe wu u dru {tvu, od no sno svest o postojawu ~oveka, dok je istoriografiju video kao set razli ~itih vannau~nih, razvejanih predstava o pro {losti koje ~esto odlu ~uju }e u- ti ~u na svest po je din ca, na we gov li~ni, ali i identitet zajednice kojoj pripada, smatra dr Pintar, naglasiv {i da je za Mitrovi }a prvi i najzna ~ajniji subjekt u pisawu istorije bio ba{ istori ~ar. - Profesor Mitrovi}, nikada nije zaboravqao da je istorije, pre svega, humanisti~ka nauka, nadovezao se na we no iz la ga we Mi lan Ristovi}, zakqu ~iv {i time prvi deo okruglog stola. Sigurno i provereno delo Nau~ni savetnik Instituta za noviju istoriju Srbije dr Mile Bjelajac govorio je o neprolaznim delima iz Mitrovi }evog ciklusa posve }enih Srbiji i Balkanu od do go di ne. U LONDONU GODINE - Da nas je An drej Mi tro vi} is tu - reni grudobran kojeg brane wegova dela prevedena na strane jezike. Mo`emo da budemo mirne i ~iste savesti jer nas nije ostavio same i bez od bra ne. Bra ni nas za jed no sa wim wegovo delo koje je sigurno i provereno, tvrdi Bjelajac. O pojmu i zna ~ewu dopunskog privrednog prostora (originalan iz raz bio bi Erganzungswirschaftsraum) u istra`ivawima Andreja Mitrovi }a, pojmu, zna ~ewu i mestu u nema~koj politici na evropskom Jugoistoku od do godine, kazivao je Milan Ristovi}. - I a ko se ma li broj ne ma~ kih i - stori ~ara bavio analizom ovog veoma kompleksnog pojma komplikovanog naziva, Mitrovi} je dobro u o ~io {ta }e se iz we ga iz ro di ti u Austriji, Nema~koj, Vajmarskoj republici i Tre }em rajhu. Uvek za korak ispred nema~kih kolega, izuzetno ozbiqno istra`uju }i u italijanskim, austrijskim i nema~kim ar hi va ma, on je shva tio da je u pi - tawu prostor jugoisto~ne Evrope, koji bez obzira na smenu politi~kih sistema i ideologija mora da bude apsorbovan na ovaj ili onaj na ~in ili prirodno pripada Nema~koj, odnosno pod wenom mo}- nom privrednom kapom, zakqu- ~io je Ri sto vi}. On je pod se tio na pesmicu slu`benika Drezdenske ban ke iz go di ne ka da je Hi tler pokorio Francusku, a koja glasi: Posle prvog nema~kog tenka, dolazi Drezdenska banka. - I da nas su u ju go i sto~ nu E vro - pu prvo stigle banke, ponovo je podsetio Ristovi}. - Dosada {wa inspirativna izlagawa podsetila su nas da svaki veliki ~ovek neprestano, u stvari, pi {e sa mo jed nu kwi gu u svom `ivotu, a u Mitrovi }evom slu ~aju ta jed na kwi ga je o bim na i iz u - zetno raznovrsna, istakao je medijator ovog dela oma`a profesoru Mitrovi }u dr Ivan Kolovi}, na {ta su se nadovezale Ranka Ga {i} sa Instituta za savremenu istoriju i Vesna Aleksi} sa Instituta e- ko nom skih na u ka. Po mi {qe wu Ranke Ga {i}, sfera ekonomske isto ri je i da nas je kod nas sla bo raz - vi je na, a An drej Mi tro vi} je u svojim istra`ivawima uo ~io da su putevi kapitala povezani sa geopoliti~kom istorijom, dok je Vesna A- lek si}, is ta kav {i da je on shva tao va`nost izu ~avawa ekonomske istorije, podsetila i na wegova dela poput Stra ne ban ke u Sr bi ji od 1882 do 1914 i monografije o Narodnoj banci, koja je Mitrovi }u donela pri zna we mla de za jed ni ce e ko - nomskih istori ~ara sa centrom u Frankfurtu. Dodirne ta~ke istori ~ara i umetnika Popodnevnom sesijom posve }enoj istoriji i poeziji predsedavala je Olga Manojlovi}-Pintar. Ovaj deo okruglog stola nazvan je ba{ poeti~ no, ti pi~ no mi tro vi }ev- ski. - Nalaze }i zna ~ajne dodirne ta~ke izme u istori ~ara i umetnika Andrej Mitrovi} autenti~no i ispravno izgra uje stanovi {te prema kome nije dovoqno da istorija bude u ~iteqica `ivota, ve} konvertuje ovu klasi~nu maksimu, tvrde }i ka ko `i vot tre ba da bu de u ~i - teq istorije, istakao je rektor FILUM-a Ivan Kolovi}, osvrnuv- {i se na esteti~ki pogled Andreja Mitrovi }a. Mitrovi} kao vrsni istoriograf, istoriozof, kulturolog i e- steti ~ar, analiti~ki i sinteti~ki poentira svoje bavqewe savremenom evropskom i svetskom istorijom, postavqaju }i pitawe: Da li su u met ni ci, i sto kao i - stori ~ari, svojim sposobnostima dorasli tragediji i slo`enosti i- storijskog u temama kojim se bave? - Autoironi ~an i prema vlastitoj profesiji, ~esto navodi i afori zam: I sto ri ja nas u~i da ne ve - rujemo istori ~arima, da li onda i koliko mo`emo verovati umetnicima ~ija su dela inspirisana i- storijom, odnosno istorijskim doga ajima, upitao se Kolari}, po kome je Mi tro vi} i mao hra brost da ustvrdi da se svedo ~anstva, poput dokumenata, mogu preuzeti i iz u- metni~kih dela. Po mi {qewu docenta dr Du sa kragujeva~kog FI- LUM-a, u na {oj nauci o kwi`evnosti nije dovoqno pa`we posve }eno misiji profesora Mitrovi }a. - U vremenu kada je bila objavqena studija Istorijsko u ^arob nom bre gu (1977.) bio je ne op - hodan upravo ovakav istorijski - spoqa {wi pristup u prou ~avawu kwi`evnog dela koji je obogatio nau~nu misao o kwi`evnosti, dodav {i da je Mitrovi }eva misija u ovoj oblasti istra- `ivawa zna ~ajna i po ~etkom 21. veka, jer je on u svom ra du na go ve stio budu }e dominantne tokove srpske kwi`evnosti. Objektivan ali ne i li {en emocija Dr Jelena Voli} Helbu{, germanista sa FILUMA, sa poeti~nim naslovom rada Andrej Mitrovi} u ku li na mo ru - kwi `ev nost u protivre~nim kwi`evnim razdobqima naglasila da se Mitrovi} detaqno bavio analizama i tuma ~ewima kwi`evnih i likovnih dela. U^ESNICI I GOSTI OKRUGLOG STOLA O ANDREJU MITROVI ]U U REKTORATU KRAGUJEVA^KOG UNIVERZITETA - To nije svojstveno prose~nom i- stori ~aru, ali je Mitrovi }u pomagalo da rekonstrui {e epohu koju prou ~ava i dobije trodimenzionalnost istorijskih zbivawa, pro- {log vremena koje `eli da razume, istakla je Helbu{. Po woj, profesora Mitrovi }a zanima istorija svakodnevnog `ivo ta i on sam pri me }u je da po pu - larnost ove grane istorijske nauke kod {iroke publike po ~iwe da raste po sle Dru gog svet skog ra ta. - Profesor Mitrovi} traga za odgovorima na pitawe kako se dvadeseti vek, vek ekstrema, dogodio i za {to su se eminentni istorijski procesi, ~ije posledice `ivimo i u dvadeset prvom veku, odvijali u pravcu dve velike svetske kataklizme, ocewuje Voli} Helbu{, po kojoj je Andrej Mitrovi} evropskoj istorijskoj nauci ponudio ne samo detaqno obja {wewe istorije Srbije i Ju go sla vi je u 20. ve ku, ve} i raz - umevawe evropskih istorijskih tokova iz perspektive Balkana. AKADEMIK DIMITRIJE STEFANOVI] DOMA ]IN SKUPA, AKADEMIK IVAN GUTMAN O vanserijskom delu Anga`ovano i lepo Andreja Mitrovi }a, kao zavr {ni govornik na okruglom stolu, kazivao je dr Oliver Tomi}, tako e sa FILUM-a. - Wegovo teorijsko delo primer je kako bi objektivna istorija umetnosti prve polovine 20. veka trebalo da izgleda. Objektivna, ali ni u kom slu ~aju li {ena emocija, smatra on, dodav {i da je kriterijum socijalne anga`ovanosti kakav je posta vio i spro veo Mi tro vi} u svojoj kwi zi o tvo rio pra vi put za jednu anga`ovanu istoriju umetnosti, jer on o hra bru je da se i na da - qe pi {u dela kao Anga`ovano i lepo ko ja }e bi ti pri vla~ na i ra zu - mqi va za {i ru pu bli ku, a da pri tom ne upadnu u zamku vulgarizacije. - ^o vek je svu da i u vek i sti, re - kao je en gle ski fi lo zof Xon Lok. Nema ni {ta neta~nije od toga. Andrej Mi tro vi} je to do bro znao i za - to je bio veliki istori ~ar, zakqu- ~io je e fekt no dr To mi}. Na kra ju sku pa na le pim i in spirativnim izlagawima u ~esnicima o kru glog sto la za hva li la se Mitrovi }eva supruga Qubinka Trgov ~evi} Mitrovi}, a organizator oma`a na {em velikom istori- ~aru najavio je i tematski broj svog ~asopisa Lipar sa izlagawima sa ovog okupqawa. [to re ~e profesor Gutman da {to kasnije po~ ne da ble di.

14 14 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак 3. април Kultura Kragujeva~ka publika bi }e u pri li ci da u galeriji Art, vidi radove Miroslava Arsi }a, iz sedamdesetih i osamdesetih godina pro {loga veka, a postavku }e ~initi {est grafika i osam crte`a GALERIJA ART : GRAFIKE I CRTE@I Sna`no i agresivno `e ukinuti, obja {wava u katalogu izlo`be Sreto Bo {wak. Arsi} je tvorac crte`a otvorenog ti pa, {to }e re }i, cr te `a u nastajawu, koji dolazi iz dubine podsvesti, a upostavqa se ~inom racionalnog izbora. Sreto Bo {wak, daqe navodi, da kod ovog umetnika faktor podsvesti ima u de la i u cr te `i ma no ve ikonografije. - Motocikl, kaciga, saobra }ajni znak, bokserske rukavice, nao ~are, to~kovi, okrugle tablice sa brojevima, trkali {te, piste... Kona~na ver zi ja kom po zi ci o nog u re e wa PROMOCIJA KWIGE UTISAKA [aqivo i pla {qivo Izdava~ka ku }a Kreativni centar, ~itala~koj publici poznata po odli~nim kwigama za decu, nedavno je objavila pomalo neobi ~u kwigu za odrasle Slavoquba Stankovi }a i Slavimira Stojanovi }a Kwiga u- tisaka. Simpati~no ilustrovana kwiga sa po {alicama, duhovitostima i sitnim `ivotnim mudrostima poput vred no }a - me ni se mo ra kad se mo - ra ili ru pa bez dna - am bis iz me - u ho }u i mogu donosi teskobu, Kwiga utisaka je ura ena svedeno, znala~ki i u maniru Olovka pi {e sr cem i Do bro dr vo. Kwiga utisaka je, ka`u autori, nacrtana za one koji {etaju mimo sve ta, za one do voq no hra bre da se pla {e i dovoqno iskrene da priznaju da nisu ni savr {eni i zavr {eni. LAGUNA NAGRA \UJE Novakov opasni pohod Izdava~ka ku }a Laguna, nedavno je objavila novi triler Vawe Buli- }a, koji odgovara na pitawe kakva je sudbina dve najve }e hri {}anske svetiwe koje su nekad {titile malte {ke vitezove, a danas su u posedu dinastije Kara or evi}. ^udnom igrom sudbine ili Bo`je promisli, dve najve }e hri {}anske svetiwe desna ruka Jovana Krstiteqa i ~udotvorna ikona Bogorodica Filermosa na {le su se u Cetiwu. Odnete iz Jerusalima u jedanaestom veku, tokom krsta {kih ratova, relikvije su sedam vekova bile za {titni znak malte {kih vitezova. Be`e }i pred Napoleonom, vite {ki red ih je predao ruskom caru Pavlu I, a posle Oktobarske revolucije pre`iveli naslednici dinastije Romanov daju svetiwe na ~uvawe dinastiji Kara or evi}. Drugi svetski rat svetiwe provode skrivene u manastiru Ostrog. Nakon oslobo ewa, komunisti~ke vlasti ih prebacuju u policijski sef u Titogradu, dana {woj Podgorici. Pro - }i }e sko ro ~e tvrt ve ka dok ko na~ no ne i za u na sve tlost da na. Jed na od wih, me u tim, sa - da je oskrnavqena: iz Bogorodi ~ine ogrlice ukradeni su jedan dijamant i veliki plavi safir neprocewive vrednosti. Ova vest podsta }i }e novinara Novaka Ivanovi }a da krene u potragu za ukradenim dra - guqima. Na tom opasnom pohodu Novak postaje talac me unarodne zavere u ~ijoj senci je mladi arapski princ, {kolovan u Americi, koji, iako protivnik terorizma, do`ivqava napad Amerike na Irak kao ponovni rat hri {}ana i muslimana. Hrabri novinar tako ule }e u me usobne konflikte dve religije, dve crkve, dve dr`ave, dve tajne policije, a prate ga jo{ uvek mo}ne seni pro {losti malte {kih vitezova, Udbe, Josipa Broza, Vinstona ^er ~ila, engleskog i ruskog dvora. Istovremeno, koriste }i pometwu nastalu tragawem za nestalim draguqima, pla }eni u- bica upada u Cetiwski manastir. Dva ~itaoca Kragujeva~kih, dobi }e kwigu Dosije Bogorodica, a potrebno je da u petak, 4. aprila, pozovete , posle 11 ~asova ujutru. Dobitnici }e svoje kwige mo }i da preuzmu u kwi`ari Delfi u pe {a~koj zoni. MOTOCIKL, KACIGA, SAOBRA ]AJNI ZNAK, BOKSERSKE RUKAVICE, NAO^ARE, TO^KOVI: INSPIRACIJA U RADOVIMA MIROSLAVA ARSI ]A - Ovo je kwi ga stra {na, ko je hra - bar - stoj! O sta li na pred, slo bod no se boj, poru ~uju autori. Stankovi} je pisac romana "Boks i "Split", a sa re di teq kom An dri - janom Stojkovi} napisao je scenario za film Boks. A u tor je vi {e sto tina kampawa za inostrane i doma }e brendove. Sa druge strane, koautor izdawa, ilustrator, Stojanovi} je vizuelni umetnik i dizajner, osniva~ brenda Futro. Dobitnik je vi {e od 300 na gra da i pri zna wa u o bla - sti grafi~kog dizajna i advertajzinga. Gostuju }i je profesor na Novoj a ka de mi ji u met no sti u Be o - gradu. Promocija kwige zakazana je u ~etvrtak, 3.aprila, u Art galeriji SKC-a, u 19 ~a so va. ovih elemenata uslovqena je susretom signala podsvesti i autorske percepcije ovih predmeta. Arsi }ev crte` nije ograni ~en formatom - on se prostire izvesnim pro sto rom ko ji je ne o gra ni ~en. Ovi cr te `i su, po pra vi lu, sna - `nog, agresivnog dejstva i otkrivaju stepen velikog intenziteta, zakqu ~uje Bo {wak. Mi ro slav Ar si} ro en je u Po - `a rev cu, 1942.go di ne, gde se i {kolovao. Po zavr {etku osmogodi {we {ko le u pi su je Teh ni~ ku {kolu, i po zavr {etku tre }e godine, 1962.godine, upisuje se na stu- KREATIVNI CENTAR OBJAVIO JE POMALO NEOBI^U KWIGU ZA ODRASLE, SLAVOQUBA STANKOVI ]A I SLAVIMIRA STOJANOVI ]A Гrafike i crte`i Miroslava Arsi }a, jednog od na {ih najpoznatijih grafi ~ara, bi }e izlo`eni u galeriji Art, od pet ka, 4. a pri la, a postvavka }e biti otvorena od 19 ~asova. Kragujeva~ka publika bi }e u prilici da vidi wegove radove iz sedamdesetih i osamdesetih godina pro {lo ga ve ka, a po stav ku }e ~i - niti {est grafika i osam crte`a. - Arsi }eva imaginacija je neiscrp na, u vek sprem na na no ve i druga ~ije rezultate: iz wegove potsvesti stalno naviru signali jedne predstoje}e stvarnosti, one koja }e postati stvarnost crte`a. ikonografski, crte` je prolazna senka koja ve`e neposrednu pro- {lost i trajnu, mogu }u budu}nost. Sazrevaju }i, Arsi }eva darovitost otkriva se kao sposobnost {irewa te mat skih o kvi ra, ali i kao sve si - gur ni je vla da we li kov nim je zi - kom. O se }ao je da su mor fo lo {ki koreni likovnog jezika zna ~ajniji od i de o lo {kih, te o ri skih i filozofskih principa i da se a- utonomni karakter forme ne modije slikarstva na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Sli kar stvo je stu di rao kod prof. Lazara Vozarevi }a i prof. Qu bi ce So ki}, kod ko je je i di plo - mi rao. ^lan je U LUS-a. Nakok postdiplomskih studija ra dio je kao a si sten ta za pred met Grafika na Akademiji umetnosti u No vom Sa du, a od go di ne ra - di kao stru~ ni sa rad nik u Na rod - nom muzeju u Po`arevcu. Dobitnik je vi {e na gra da i pri zna wa, a u ~e - snik je i vi {e sa mo stal nih i grupnih izlo`bi u zemqi i inostranstvu. M. ^. Obe kragujeva~ke profesionalne pozori {ne ku }e,kwa`evsko-srpski teatar i Pozori {te za decu u ~estvova- }e na 19. Me unarodnoj kulturnoj manifestaciji Zeni~ko prole }e. Ovogodi {we Zeni~ko prole }e koje se odvija pod sloganom Pa`wa e- mocijama traja }e do 12. aprila, a na ovoj me unarodnoj kulturnoj smotri gledaoci }e mo }i da pogledaju 33 pozori {na, likovna, muzi~ka i kwi`evna programa, kao i izlo`be fotografija. Uz doma }e umetnike iz BiH, zeni~koj publici predstavi }e se gosti iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Italije i Austrije. Pozori {te za decu, na Maloj sceni zeni~kog Bosanskog narodnog pozori {ta, izve {}e predstavu Lepotica VULKAN IZDAVA [TVO NAGRA \UJE Wujork, Istanbul, Pariz PO^ELI SUSRETI GIMNAZIJALACA Identifikuj se Na sce ni kra gu je va~ kog Kwa `ev - sko-srp skog te a tra po ~e li su o s- am na e sti Po zo ri {ni su sre ti u - ~e ni ka gim na zi ja Sr bi je, a ma n- i fe stci ja }e tra ja ti do 6. a pri - la. Su sre ti se ove go di ne o dr `a - va ki pod slo ga nom I den ti fi kuj se, a or ga ni za to ri su u ~e ni~ ke or ga ni za ci je Sop ~e i \a~ ki par la ment Pr ve kra gu je va~ ke gim na zi je, u sa rad wi sa u pra vom {ko le. Do sa da je pu bli ka bi la u pri - li ci da po gle da ne {to vi {e od po lo vi ne tak mi ~ar skog re per - to a ra, a u kup no }e bi ti iz ve de no 15 tak mi ~ar skih i dve re vi jal ne pred sta ve. Na kon ve ~er wih predsta va, ve} po u sta qe noj prak si, o - dr `a va ju se o kru gli sto lo vi na ko ji ma se ras pra vqa o u met ni~ - kim do me ti ma mla dih po zo ri - {ta na ca. Ko na ~an sud o to me ko su po bed ni ci i ove go di ne da }e tro ~la ni `i ri. U `i ri ju su glu mi ca Ma ri ja Mi tro vi} i dva ~la na an sam bla naj sta ri jeg srp skog po zo ri {ta Mi o drag Pej ko vi} i Ne nad Vu levi}, dok je vo di teq o kru glog stola Mi ro slav Mi {ko Pe tro vi}. I ove godine na Susretima u ~estvu ju gim na zi jal ci iz Va qe va, Ra ~e, Kra gu jev ca, Sme de rev ske Pa lan ke, Ze mu na... U la zni ce ko {ta ju 50 di na ra i mo gu se ku pi ti na bi le tar ni ci Kwa `ev sko-srp skog te a tra. KRAGUJEVA^KA POZORI [TA U ZENICI Moje biv {e i Lepotica na Prole }u POZORI [TE ZA DECU IZVE []E PREDSTAVU LEPOTICA I ZVER i zver, ko ju je po tek stu I go ra Bo jo - vi }a re`irao Jug Radivojevi}. Iste ve ~eri na Velikoj sceni BNP ansambl Kwa`evsko-srpskog teatra odigra }e komad savremenog britanskog pi sca D. C. Xek so na Mo je biv - {e, moji biv {i u re`iji Sla ane Kilibarde sa kojim je kragujeva~ko pozori {te pro {le nedeqe u ~estvovalo na Danima komedije u Jagodini. Dva naj br `a ~i ta o ca Kra gu je va~ kih bi }e i o vog pet ka u pri li ci da svo joj bi bli o te - ci do da ju za ni mqiv na slov Vul kan iz da va {tva. Re~ je o kwi zi A sli E. Per ker Slat - ka u te ha. Wu jork, Is tan bul, Pa riz. Tri gra da, tri slo mqe na sr ca. Slat ki za lo gaj kao me lem za gorka razo ~arewa... Ova sup til na i za bav na pri ~a pro bu di }e vam ~u la pri ma mqi vim mi ri som hra - ne i od ve sti pra vo na u li ce Wu jor ka, Is tan bu la i Pa ri za, gde spa ja sud bi ne tro je ra zli ~i tih qu di. Dok se pri la go a va ju ve li kim `i vot nim pro me na ma, u wi ma se pre - pli }u hra brost, raz o ~a ra we, tu ga, qu bav, a sklo ni {te od sva ko dnev nih pro ble ma pro - na la ze u pri pre mi naj u ku sni jih je la. O sim Li li je ko ja se hva ta u ko {tac sa pro pa lim bra kom i bo le {}u svog mu - `a, u po zna je mo u sa mqe nog Mar ka ko ji, pre pu {ten sam se - bi, ne mo `e da se su o ~i sa o se }a jem tu ge i pra zni ne po - sle gu bit ka svo je vo qe ne. Dok se bo ri se sa zah tev nim po - ro di~ nim `i vo tom, Fer da pro na la zi tre nu tak mi ra, spo - ko ja i za do voq stva u pre div nim za lo ga ji ma ko je pri pre - ma. Du ho vi ta, dir qi va sa ga ko ja }e vam do ~a ra ti mo} hra - ne i su {tin ski zna ~aj po ro di ce. A sli E. Per ker ro e na je u Iz mi ru, u Tur skoj. Po red pisa wa ro ma na, u spe {no se ba vi no vi nar stvom, kao ko lum - nista i dopisnik brojnih turskih ~asopisa i magazina. Wen ro man Slat ka u te ha, bes te ler je u Tur skoj, i pre ve den je na mno ge svet ske je zi ke. Po treb no je da u pe tak, 4. a pri la, po zo ve te , po sle 10 ~a so va i do bi }e te ovu kwi gu. Do bit ni ci }e svoje kwi ge mo }i da pre u zmu u kwi `a ri Vul kan, ko ja se na - la zi u Tr `nom cen tru Pla za.

15 Kultura Четвртак 3. април КРАГУЈЕВАЧКЕ 15 NESTALE SLIKE IZ KRAGUJEVA^KIH KOLEKCIJA (PRVI DEO) Goli zidovi Umetni~ka dela su kupovana i sme {tana u krugove kragujeva~kih preduze }a vi {e decenija. Danas tih umetnina nigde nema, a retko ko se se }a gde je ~i ji rad bio iz lo `en i ~i ju je kan ce la ri ju kra sio! Me u ~ar {ijskim pri ~ama, u posledwih nekoliko meseci, pojavila se i ona da ko lek ci ja Pe tra Lu bar de u Spo men par ku ni je kompletna Сa va [u ma no vi}, Mi - lo{ [obaji}, Qubica Cuca Soki}, Bo {ko Kara no vi}, Dra gan \i- las, Bo `a I li}, Mo ma An to no vi}, Mi lo{ Gvo zde no vi}, Mi lo{ Baji}, Zoran Petrovi}, Gradimir Petrovi}, Milutin Kopawa, Ra {a Trkuqa, Mili} od Ma ~ve, Vlada Veli~kovi}, Pe a Milosavqevi}, Dra go qub Ke pa Je le si je vi}, So - fija ]uk di Garofani, Aleksandar \o no vi}, Mi li ca Sko vran, Du - {an Xamowa, Mersad Berber, Bogdan Kr {i}, Nikola Koka Jankovi}... Ovo su sa mo ne ka od i me na ~ije su slike, grafike, skulpture, crte`i, navodno nestale bez traga u posledwih dvadeset godina. Skulpture, slike, mozaici, tapiserije, grafike, vitra`i i drugi oblici umetni~kog izra`avawa kupovani su, i pristizali su, u fabri~ke krugove, hale, parkove i kancelarije nekada velikih kragujeva~kih preduze }a. Gotovo da su se kragujeva~ki giganti, ali i mawa preduze }a takmi ~ila ko }e na svojim zidovima imati neka od najpoznatijih jugoslovenskih, ali i svetskih imena likovne umetnosti. Sve ovo prikuqano je od {ezdesetih do de ve de se tih go di na pro - {log ve ka. Da nas se ma lo ko se }a gde je ~i - ji rad bio iz lo `en i ~i ju je kan celariju krasio! Me u ovim ~ar {ijskim pri ~ama, u posledwih nekoliko meseci, po ja vi la se i ona da ko lek ci ja Pe tra Lu bar de u Spo men par ku nije kompletna. lekciju i nedeqivu celinu. Na nekoliko mesta on ponavqa ovaj zahtev, pod vla ~i ga i in si sti ra da ko - lekcija nikad ne napusti Spomen park i Kra gu je vac, i to bez ob zi ra na mesto, okolnosti i li~nosti koje bi to pitawe postavqale. Na prvoj strani ugovora Lubar - da na vo di da je re~ o o stav {ti ni od 26 sli ka. Ipak, u Spomen parku, prilikom na {e posete (pre tri nedeqe) na zidovima se nalazi 25 slika. Da li je mogu }e da slike nedostaju? Od Zlatka Milojevi }a, direktora ove ustanove, nakon upu }enog pitawa dobijamo najpre ceo minut ti {ine. A onda sledi i odgovor: To je nemogu }e. - Krajem decembra napravili smo po pis i sve sli ke su bi le na broju, saop {tava nam Milojevi}. I pak, na na {e in si sti ri a we da se proveri ova informacije, jer je i po na {em brojawu izlo`eno 25 slika, Milojevi} organizuje jo{ jedan popis. Ubrzo dobijamo informaciju da je izlo`eno 25 slika, a da se dve na la ze u de pou. Re~ je o sli ka ma [u pqi {lem (kom - bi no va teh ni ka iz 1968.) i Stre - qa we (uqe na le so ni tu iz 1967.). Prema re ~ima Zlatka Milojevi }a, prilikom novog prebrojavawa uo ~eno je da su pojedini ramovi o {te }e ni i on je na red nio hitnu re sta u ra ci ju ra mo va, {to je SLI KE NA BRO JU: LU BAR DA JE ZA VE [TAO 26 SLI KA KRAGUJEVCU, A NA POPISU JE 27 nedavno i u ~ineweno, tako da }e kolekcija ponovo biti kompletirana za sve posetioce. Ina ~e, Lubarda je zave {tao 26 slika Kragujevcu, a na popisu je 27. Za ni mqi vo je da ni ko ne zna ot kud ta dvadesetsedma slika u Muzeju. Ne po sto ji ni je dan pi sa ni trag o to me ka ko se na {la me u o vom ko - lekcijom. Sli~ na je si tu a ci ja i sa ne sta - lim or de wem Mi lo ja Pa vlo vi }a, ko je, po sve mu su de }i, ni ka da ni - je ni u {lo u me zej ski de po. Ka da je pra vqe na po stav ka iz ra zli ~i - tih ov da {wih u sta no va ko je se ba {ti ni le pred me te u spo men na stre qa ne, pra vqen je po pis o no ga {to }e ~i ni ti bu du }u zbir ku. Ta - da je za i sta i na ve de no da }e or de - we po sta ti deo stal ne zbir ke Spo - men par ka, ali je ve} o sam de se tih go di na e vi den ti ra no da ga ne ma. I pak, ta da ni ko ni je na {ao za shod no da ga sklo ni sa po pi sa, ve} je sa mo na ko ver ti na pi sa no ne - ma. I ta ko je or de we sva ke go di - ne na po pi su e vi den ti ra no kao deo zbir ke. A {ta je sa o sta lim sli ka ma ko - je na vod no ne do sta ju? Da li je re~ tako e o ~ar {ijskim pri ~ama ili je wihova sudbina druga ~ija? Kako su slike dobijale noge Pri ~a je ovde ne {to druga ~ija! Va `no je pod se ti ti se da se ni - su samo ovda {wa preduze }a utrkivala ko }e biti ve }i mecena, ve} je qubav bila obostrana. Naro ~ito su tada {wi umetnici na po ~etku ka ri je re `e le li da po klo ne ne {to i Kragujevcu. ^lanak u novi na ma, ili ko ja re~ na jed nom od dva TV ka na la mo gla je da zna ~i prekretnicu u ne ~ijem stvarala- {tvu. A po klon gra du bio je od li - ~an mar ke ting. I ta ko je u gra du na Lepenici stvarana velika kolekcija umetni~kih radova. Ono {to je pri ku pqa no tri de - cenije, nestalo je u jednoj. Ve }ina na {ih sagovornika, koji se jo{ dobro se }aju gde je koje umetni~ko delo bi lo sme {te no, ka `u da ta de - la nisu videli najmawe deset godi na. Je dan deo ne stao je to kom bur - nih de ve de se tih, a do bar deo i to - kom privatizacije. Gotovo ni u jednoj privatizaciji umetni~ka dela nisu bila predmet kupovine, a ~esto bi samo wihova vrednost bila ve }a od po ~etne na licitaciji. Prodavani su u- glavnom goli zidovi. Nekad prazni, a po ne kad i pu ni bankovni ra ~uni, ali nikada umetni~ka dela. Danas ostaje pitawe da li se na mer no ili slu ~aj no za bo ra - vqa lo na ve li ke kolekcije? Pored brojnih Zastavinih pred u ze }a, Fi li pa Kqaji }a, Kazimira Veqkovi }a, u met ni ne su se nalazile i u vlasni {tvu ta da - {weg Sa ve za komunista, Socijalisti~kog saveza rad nog na ro da, ali i broj nih sindikalnig organizacija... Neretko su firme organizovale i li kov ne ko lo ni je, a sa sva ke, kao i da nas, po jed na sli ka sva kog umetnika ostajala je preduze }u. Slike su namenski kupovane i za radni~ka odmarali {ta: ideja je bila da se u bo qim so ba ma zi do vi u - krase umetni~kim radovima. Sudbi nu tih sli ka ni ko ne zna. I pak, ~iwenica je da nisu sve umetnine bile velike vrednosti. Bilo je tu НАСТАВАК ТРАГАЊА ЗА УМЕТНИЧКИМ ДЕЛИМА Ako ne {to zna te - ja vi te Lubardina zaostav {tina Pri ~a o Lubardinim slikama krenula je gotovo istog trenutka kada se pojavila informacija da je iz depoa Spomen-muzeja 21. oktobar nestalo ordewe Miloja Pavlovi }a, koji je oktobra streqan zajedno sa svojim acima. Naime, po ~etkom februara prijavqeno je da nedostaje Orden belog orla ~etvrtog reda i Orden Svetog Save ~etvrtog reda, koje je Pavlovi} do bio za rat ne za slu ge i ju na - {tvo u Pr vom svet skom ra tu i ko - ji su ~u va ni u de pou Mu ze ja. Na po - pi su ne ma ni tri xep na sa ta ko ji su pripadali streqanima i godina ma su, po red ra znih dru gih stva - ri ko je su o sta le iza `r ta va tog velikog zlo ~ina u Drugom svetskom ratu, ~uvani kao va`ni istorijski i muzeolo {ki eksponati. Iz nekoliko izvora saznali smo da je ve} nekoliko godina izlo`eno samo 25 dela velikog majstora Petra Lubarde.. Ipak, niko nije znao ta ~an broj ko ji je Lu bar da za - ve {tao Kragujev ~anima. Tako smo krenuli tragom pretpostavke da kolekcija Petra Lubarde u Spomen-parku nije kompletna. Pr va stvar bi la je pro na }i Lu - bardin testament, odnosno dokument o po klo nu (vi di sli ku). On ga je uputio tada {wem Fondu za finansirawe izgradwe, odr`avawe i ure ewe Spomen parka, jo{ godine, a zaveden je, zvani~no, go di ne, pod bro jem 158. Na dve strane, rukom pisano, Lubarda Kragujevcu i Kragujev ~anima poklawa svoja dela posve }ena streqanima u [umaricama, kao jedinstvenu koi potpuno bezna ~ajnih slika, grafika i crte`a. Bez ob zi ra na vred nost, te sli - ke su bi le na {e, ili, ka ko se ta da govorilo, dru {tvene. A wihove o- tu ewe, da ne upotrebimo neku te- `u re~, predstavqa krivi~no delo. Po sve do ~e wi ma na {ih sa go - vor ni ka mno ge sli ke su do bi le noge na posve neobi ~an na ~in. - Po ~etkom devedesetih, nakon svake ve }e ki {e u Kragujevcu, direktori preduze }a prijavqivali U narednom broju Kragujeva~kih nastavi }emo pri ~u o nestalim slikama koje su krasile zidove nekada poznatih preduze }a i radnih organizacija. Sazna }ete {ta se desilo sa velikom tapiserijom Sofije ]uk di Garofani koja se nalazila u Domu samopuravqa ~a, ali i sa velikim brojem umetnina u tom prostoru. Tako e, otvori- }emo pri ~u i o kolekciji trgovinskog preduze }a Srbija. Kako se kr~milo umetni~ko blago? Za {to tokom privatizacije nije proceweno ni jedno umetni~ko delo? [ta se desilo sa skulpturama koja se preduze }a naru ~ivali za velike jubileje? Koja je sudbina zidnih murala u Kragujevcu? DOKUMENT O POKLONU PETRA LUBARDE: NA DVE STRANE, RUKOM PISANO, KRAGUJEVCU I KRAGUJEV^ANIMA POKLAWA SVOJA DELA POSVE ]ENA STREQANIMA U [UMARICAMA, KAO JEDINSTVENU KOLEKCIJU I NEDEQIVU CELINU su poplave u podrumima i podzemnim prostorijama. Svaki put bi ta poplava zahvatila i poneku sliku ko je se ta ko skla wa ne sa po pi - sa, pri ~a nam je dan i ni zu sa go - vornika koji je `eleo da ostane a- noniman. Za ni mqi vo je da su po je di ni slike nestajale i zbog dugogodi {we privr`enosti nekom delu. - Znam za slu ~a je ve da su qu di, kad bi odlazili u penziju, pored svojih radnih fioka i stolova, pra zni li i zi do ve. Bi lo im je te - {ko da se ra sta nu od sli ke ko ja im je visila nad glavom nekoliko decenija, pa bi je odneli ku }i. Na`alost, ~e sto ni su ni zna li vred nost tog de la. Kat kad bi to bi la o bi~ na re pro duk ci ja, de lo ne kog ma we poznatog umetnika, ali bogami i vredna slika, pri ~aju poznavaoci prilika. Zanimqivo je da i danas postoji zid }u ta wa ka da je re~ o po je di - nim radovima. Ve }ina onih sa kojima smo pri ~ali `eli da ostanu a no nim ni, ali ve li ki je broj i o - nih koji nisu uop {te `eleli da govo re na ovu te mu. Miroslav ^ER

16 16 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак 3. април Публикације PUNA SALA PO [TOVALACA SAME [KOLE KAO I ISTORI^ARSKOG RADA MR DEJANA OBRADOVI ]A MONOGRAFIJA KOLA SRPSKIH SESTARA Humanost du`a od veka ^LANICE KOLA KAO DOBROVOQNE BOLNI^ARKE U PR VOM SVE SKOM RA TU o- - PROMOCIJA KWIGE DEJANA OBRADOVI ]A U GIMNAZIJI Mnogo vi {e od magistarskog rada U kapitalnom delu prerano preminulog istori ~ara mr Dejana Obradovi }a Prva kragujeva~ka gimnazija u kulturnom i dru {tvenom `ivotu grada zna ~aj i ulogu wenih profesora i aka izme u dva svetska rata autor je temeqito i precizno opisao Povodom 180. godi {wice Prve kragujeva~ke gimnazije objavqeno je kapitalno delo istoriografije - monografija {kole, prerano preminulog, najtalentovanijeg kragujeva~kog mladog istori ~ara mr Dejana Obradovi }a. Re~ je o magistarskom radu po ~iv {eg, u kojem su detaqno i temeqito izu ~ene i predo ~ene ~iwenice o zna ~aju najstarije na {e {kole i ulozi wenih na stav ni ka i a ka od do godine. Obradovi }evo testamentarno delo promovisano je pro {log ~etvrtka pred pu nom sve ~a nom sa lom Pr - ve gimnazije. Direktorka gimnazije Slavica Markovi} pozdravila je goste, a ispred Skup {tine grada, uz ~iju pomo} je monografija i objavqena, o- bratila se Slavica \or evi}, pomo}nik gradona ~elnika za oblast IVAN NEDEQKOVI] I QUBODRAG DIMI] NA PROMOCIJI MONOGRAFIJE za {tite kulturne ba {tine. Profesor Gimnazije Ivan Nedeqkovi} pro ~itao je govor Miodraga Stojilovi }a, novinara i publiciste koji je bio urednik Obradovi }eve kwige. Istorijom Kragujevca bavili su se mnogi, ponajmawe stru~ni i- stori ~ari. U takvom praznom poqu svaki iskorak se mo`e smatrati dragocenim. Ideolo {ki pritisci, autocenzura, metodolo {ka nepismenost, nepoznavawe i nekori- {}ewe izvorne gra e, pristrasnost, prihvatawe uop {tenih stavova iz op {tih de la i pre gle da i srod ne li - terature, opteretili su ~itaoce takvih monografija nepotrebnim obiqem konstrukcija i naga awa, doveli su do zabluda i niza pogre- {nih tuma ~ewa. Istoriografija Kragujevca koja se bavila periodom iz me u i go di ne ni je da - la kvalitetnu sintezu `ivota u nekada {wem prestonom gradu koja bi pretrajala vreme i bila pouzdan o- slonac u novim sagledavawima celine Kragujevca u ispitivanom me- uvremenu, citirao je Stojilovi} Dejana Obradovi }a. Po we mu Ob ra do vi} je rad na o - vom de lu pre po znao kao ne ku vr stu svoje misije. U ovu svo ju stu di ju De jan je u gradio stotine pro ~itanih kwiga, stotine neobjavqenih rukopisa, hiqade dokumenata, hiqade stranica periodike. Prekopao je desetine arhiva, muzeja i drugih ~uvara pro- {lo sti. Zar vam ova kwi ga, sa hi - qadama imena, stotinama doga aja, desetinama ustanova, ne deluje vi- {e od magistarskog rada?, pita Stojilovi}. Autor kwige Prva kragujeva~ka gimnazija u kulturnom i dru {tvenom `ivotu grada ovom monografi jom ras pro - stro je broj ne pu - tokaze mnogih novih, du bqih i {i- rih istra`ivawa, a svojim kolegama, kragujeva~kim istori ~arima, o- sta vio je u a ma - net da ambicioznije zarone u isto ri ju o vog grada, isti ~e Stojilovi}, zakqu ~iv- {i da je vo qom vi {e sud bi ne Kragujevac prerano izgubio jednog od najtalentovanijih, najposve }enijih i najperspektivnijih istori- ~ara. Da bi se o ~u vao im puls ko ji je Ob - radovi} pokrenuo, kao i trajno se- }a we na we ga, bi lo bi le po ka da bi grad, Gimnazija ili neko tre }i, u- stanovio nagradu sa wegovim imenom za doprinos kragujeva~koj istoriografiji, kao podsticaj, posebno mladim istori ~arima, koji su svoje po ten ci ja le ve} na go ve sti li, predlo`io je Stojilovi}. O kwizi Prva kragujeva~ka gimnazija u kulturnom i dru {tvenom `ivotu grada sa velikim po {tovawem o autoru i veoma detaqno o delu go vo rio je prof. dr Qu bo drag Di - mi}, istori ~ar, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji je bio Obradovi }ev mentor kod izrade magistarskog rada i u pisawu o vog ka pi tal nog de la. Z. MI [I] Вelikodu {nost, dobrota, pleminitost i solidarnost imaju mnogo razli- ~itih definicija, ali nije pogre {no ni defini sa ti ih sa mo kroz jedno ime Ko lo srp skih sestara. Lane su proslavile 110 godi {wicu udru`ewa, a pre desetak dana dame okupqene u kragujeva~kom Kolu srpskih sestara predstavile su svoj vi {edecenijski rad kroz zanimqivu monografiju pod nazivom 110 godina rodoqubqa, dobro ~instva i prosvetiteqstva, ~iji su autori dr Milutin Milutinovi} i Lela Vujo {evi}. Kao `ensko, srpsko, patriotsko i kulturno-prosvetiteqsko dru {tvo osnovano je u avgustu godine u Beogradu. Idejni tvorci udru`ewa bile su slikarka Nade`da Petrovi} i Delfa Ivani}, nastavnica iz Sko pqa. Wi ho va `e qa bi la je da pomognu narod u Staroj Srbiji i Make do ni ji ko je su u to vre me jo{ u vek bi le pod tur skom vla {}u. Namera mladih `ena bila je da skrenu pa`wu na nesre}ne prilike koje pre`ivquje na {e pleme u Tur skoj, kao i po tre bu da se u ka `e pomo} onima koji stradaju, ka`e u svojim zabele {kama Delfa Ivani}. Za prvu predsednicu izabrana je Savka Suboti}. Samo mesec dana kasnije formirano je u Kragujevcu [umadijsko kolo srp skih se sta ra. Pr vi zbor, o s- niva~ka skup {tina, odr`ana je 27. septembra u sali Vi {e `enske {kole, u zgradi zadu`bine Milovana Gu {i}a, danas staroj zgradi Osnovne {kole Radoje Domanovi}. Jelisaveta Duki}, supruga penzionisanog direktora gimnazije, narodnog poslanika i glavnog urednika li sta Jav nost, i za bra na je za pr - vu predsednicu. [umadijsko kolo srpskih sestara organizovalo je svoj prvi humani tar ni kon cert u sa li Mu {ke gimnazije ve} po ~etkom novembra. Pri hod od kon cer ta bio je na me wen ugro`enom srpskom `ivqu u Staroj Srbiji i Makedoniji. Kroz pri ~u o Ko lu pre la ma se ~i tav vek bur ne srpske istorije. Kragujev ~anke su se u [umadijsko kolo srpskih sestara okupile samo mesec dana nakon {to su Nade`da Petrovi} i Delfa Ivanovi} osnovale ovo udru`ewe u Beogradu. Utemeqeno na na ~elima plemenitosti i solidarnosti svoju misiju ispuwava i danas Pomagale su i svojim sugra anima, brinule o siro ~adi, a ve} posle de se tak go di na na {le su se i na ratnom zadatku. U balkanskim ratovi ma i Pr vom svet skom ra tu bi le su anga`ovane kao bolni ~arke, a organizovale su i pogone za {ivewe rubqa, posteqine, mantila i svega o- stalog potrebnog za rad bolnice. O- bavqale su delikatne poslove negovawa rawenika, ali i one najte`e u perinicama i kuhiwi. Jedna grupa ~lanica bila je zadu`ena i za prikupqawe pomo }i za potrebe vojske i vojnih bolnica. Za vreme okupaci je Ko lo srp skih se sta ra je, kao i sva ostala udru`ewa, zabraweno. Ipak, okupqale su se tajno i ~inile sve {to su u te {kim u slo vi ma mogle da ~ine za svoje sugra ane. Tek {to je dobo {ar idu }i kragujeva~kim ulicama oglasio kraj rata, di gle su se na no ge. Se bi su za da - le zadatak da nadziru ~isto }u ulica, do ~ekaju vojsku, prikupe namirni ce i stva ri za bol ni cu i u re de je. Za prijem rawenika odabrale su gotovo uni {tenu zgradu Mu {ke gimnazije koju su sopstvenim trudom u- redile. Kroz improvizovanu bolnicu je za dva me se ca pro {lo ra - wenika. Preko [umadijskog kola srpskih sestara otvorena je i \a~ka tr pe za u ko joj su se hra ni li u ~e - nici Gimnazije i U ~iteqske {kole. Istovremeno se javqa ideja da se o- snu je {ko la u ko joj }e u ~i ti `en ska deca poginulih, umrlih i nesposobnih ratnika u gradu i okolini. Devoj ~ice su dobile priliku da se nau ~e {ivewu rubqa, ode }e, trikota`e. Ustanova je funkcionisala kao stru~na {estorazredna {kola. Nalazila se u Vi {wi }evoj 3. NAJUGLEDNIJE ^LANICE [UMADIJSKOG KOLA SESTARA IZ GO DI NE ^lanice Kola organizovale su i priredbe, gostovawa prijateqskih udru`ewa {irom onda {we kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Za organizaciju i u ~e {}e u proslavi stogodi {wice Gimnazije kraq A- leksandar Kara or evi} nagradio ih je or de nom Sve tog Sa ve. Drugi svetski rat do ~ekale su sa zebwom. Rad svih organizacija je zabra wen, ali je ve} u je sen po no vo o - dobren. Zgradu u Vi {wi}evoj zauzele su okupacione vlasti, inventar je raz net. I pak, ~im su mo gle po novo da se okupe, odlu ~ile su da obnove {kolu. Nekoliko prostorija koje nisu zauzeli Nemci ure ene su za nastavu. Organizovana je {kolska kuhiwa, a u zgradi du {tva Milosr e obnovqen je de ~iji dom. Tokom rata u saradwi sa Crvenim krstom vredne ~lanice ovog udru`ewa obezbe ivale su pomo} za zarobqenike. Uprkos svemu, oslobodioci, koji su stigli 44 nisu sa simpatijama gledali na Kolo srpskih sestara. Supruge industrijalaca nisu bile po ukusu novih vlasati. Wihove aktivnosti preuzeo je AF@ i Kolo je posle ~etiri decvenije postojawa zamrlo. Ob no vqe no je tek 14. ma ja Godine. Prva predsednica novoforimranog Kola u Kragujevcu bila je dr Rad mi la Er ski. U br zo je u Sr bi ji for mi ran 21 od bor i jo{ ne - koliko u inostranstvu. Kragujev ~anke su po`urile da pomognu formirawe pododbora u Ra ~i, Bato ~ini, Topoli... Svi mesni odbori i pododbori konstituisani su kao patriotsko-humanitarno-kulturno-prosvetna udru`ewa, na na ~elima onog sta rog Ko la. Sti gla ih je, na `a lost, vr lo br zo i sta bri ga rat. Vred ne `e ne br zo su se sna {le. Sla le su po - mo} na rati {te, obilazile borce i pristigle izbeglice. Na na ~elim humanosti i solidarnosti wihov rad po ~iva i danas. Poma`u Dom starih, de ~ije domove, priska ~u u pomo} sugra anima kojima je novac neophodan za le ~ewe, {iju posteqinu za De ~ije odeqewe Klini~kog centra. Finansiraju se dobrovoqnim prilozima, organizovawem kulturno zabavnih manifestacija. Organizuju predavawa, kwi`evne ve ~eri, likovne i literarne konkurse. Po re ~ima sada- {we predsednice kragujeva~kog Kola, imaju sedamdesetak aktivnih ~lanica koje se nesebi~no trude da pomognu svima kojima je pomo} potreb na. M. OBRENOVI]

17 Сцена Четвртак 3. април КРАГУЈЕВАЧКЕ 17 KARIKATURA U UDRU@EWU KRAGUJEV^ANA U BEOGRADU Nagra ivani smeh Srbije na jednom mestu Postavka Du {ka M. Petrovi }a obuhvata radove od o nih na gra e nih na San Re mu pre vi {e od pola veka do karikature Kragujev ~anina Mi }e Miloradovi }a koja je nedavno u Italiji pobedila na temu Duh vina Ako ste pomislili, blasfemi~no, da je nemogu }a misija objediniti sve nagra ene radove srpskih karikaturista na jednom mestu i to izlo`(b)eno predo ~iti javnosti - pogre {ili ste. U Udru`ewu Kragujev ~ana i prijateqa Kragujevca u Beogradu, pro- {log ~etvrtka otvorena je izlo`ba karikatura pod nazivom Nagra eni smeh Srbije. Naziv ni pribli`no pretenciozan jer je re~ o izlo`bi karikatura za koje su autori iz Srbije dobili nagrade na festivalima i konkur si ma kod nas i u sve tu. Organizator izlo`be je Fondacija Radost (i istoimena izdava~ka ku }a) koju je pokrenuo Du {ko M. Petrovi}, nekada {wi glavni urednik kultnog ~asopisa Je`. - Karikaturisti Srbije osvojili su skoro sve zna ~ajne, zna ~ajnije i najzna ~ajnije nagrade na festivalima i konkursima za karika tu ru kod nas i u sve tu. Sko ro da bi se mo - glo re }i i da smo i naj na gra e ni ji i da je zaista {teta {to sve te nagra ene karikature srpskih karikaturista, ne samo da nije, nego najverovatnije nikad niko i ne }e mo- }i da sta vi na jed no me sto, pod je dan krov, smatra Du {ko M. Petrovi}. Na svu sre }u, on se la tio tog ne za hval nog posla tako da wegova izlo`bena kolekcija sada broji 97 karikatura od 29 autora; od one koja je Vladi Kati }u donela Srebrni pehar San Rema na festivalu u Bordigeri godine, do najnovije, od pre nekoliko dana, za koju je Kragujev ~anin Mi }a Miloradovi} nagra en na konkursu Spirito di vino ( Duh vi na ) u I ta li ji. ^iwenicu da na konkursima i festivalima onaj ko dodequje nagradu o- bi~no i zadr`ava laureatsku karikaturu Du {ko Petrovi} pobedio je dovijaju }i se na razli ~itije na ~ine, uz danas lako dostupne printove, pa ~ak i molbama da autori koji nisu mogli da ustupe original svoju nagra- enicu ponovo nacrtaju. Petrovi} potencira da ovako koncipirana izlo`ba, uz bardove karikature i istaknute i priznate autore, u svojoj postavci sadr`i i dela veoma mladih karikaturisti, onih za koje se mo`e re }i da su NAGRA \ENA KARIKATURA MI ]E MILORADOVI ]A NA TEMU DUH VINA IZLO@ENA NA NAGRA \ENOM SMEH SRBIJE budu}nost srpske karikature, a za {ta je zaslu`an na{ sugra anin Mi }a Miloradovi}. DU [KO PETROVI] OTVORIO JE IZLO@BU UZ PRISUSTVO BROJNIH POSETILACA U UDRU@EWU KRAGUJEV^ANA U BEOGRADU RAD DU [ANA PETRI^I ]A NA PLAKATU I KATALOGU IZLO@BE NAGRA \ENIH RADOVA - Naime, u Beogradu ve} 14 godina postoji {kola karikature koju vodi na{ omiqeni i proslavqeni Mi }a Miloradovi}. Wegovi u ~enici su ve} uspeli da svoj talenat poka`u i nagradama doka`u, ne samo ovde, nego i u sve tu. Fon da ci ja Ra dost ovu iz lo `bu i ov de o tva ra sa `e qom da, bar na tre nu tak, vrati osmeh na lice ovog divnog naroda, istakao je u tekstu kataloga izlo`be Nagra- eni smeh Srbije Du {ko M. Petrovi}. Na izlo`bi su izlo`eni i nagra ivani radovi poznatih karikaturista poput: Kati- }a, Jovi }a, Obradovi }a, Borkovi }a, Kostadinovi }a, Guzine, Petrikanovi }a, Jovanovi }a, Ubovi }a, Mihajlovi }a, Pantovi }a, Gatala, Srdi }a, Petri ~i }a, Maksimovi- }a... Izlo`ba je nedavno gostovala u BiH, a u Udru`ewu Kragujev ~ana bi }e otvorena dve nede qe. Z. M. DIMI ]EVA PROLE]NA JAGMA U BEOGRADU Svi otimaju, samo Dima poklawa Kragujeva~ki likovni umetnik Goran Dimi}, sa ~etvrtvekovnim gastartbajterskim sta`om u Budimpe {ti, i ove godine uprili ~i }e izlo`bu Jagma u Beogradu, u Evropskom centru za kulturu i debatu Grad. Na ovom likovnom kontra performansu posetioci se grabe, odnosno jagme, za autorove crte`e i krokije Sta ri do bri tur ski o bi ~aj (a bo ga mi i iz raz) jag ma, ko ji su nam Tur ci o sta vi li (ili mi wi ma), poprima lagano ve} svoje obrise. Ne u onom tradicionalnom obliku, na {ta ste pr vo po mi sli li, ti - pa grabe`, omiqenom u na {em svakodnevnom `ivqewu nasu {nom i politi~kim krugovima, ve} u likovnom i izlo`beno-performerskom izrazu. Naime, kragujeva~ki likovni u- met nik Go ran Di mi}, sa ~e tvr tve - kovnim gastartbajterskim sta`om u Budimpe {ti, i ove godine uprili ~i }e svo ju iz lo `bu Jag ma u Beogradu, {to ve} poprima tradicionalne, prole}ne a, bogami, i bijenalne odlike. Koncept petnaestominutne Dimi }eve izlo`be-performansa Jagma je prost: posetioci hepeninga se legalno i legitimno grabe, ili jagme, za wegove crte`e i krokije koji ostaju u wihovom trajnom vlasni {tvu. O vo go di {wa Di mi }e va Jagma bi }e otvorena (i zatvorena) u ponedeqak, 7. aprila, u beogradskom Evropskom centru za kulturu i debatu Grad, u trajawu od 20 sa ti i 30 mi nu ta pa do ta~ no 15 minuta kasnije. - Od lu ~io sam da i mam svoj u metni~ki brend tipa bijenale Prole}na jagma Gorana Dimi }a, kao {to neki, od mene vredniji, umetni ci i ma ju re dov ne iz lo `be, skromno i nenametqivo ka`e autor Dimi}, dodaju }i da wegovi crte`i SA PRETHODNE JAGME : RAZJAGQENI AUTOR, GANUT, SKROZ LEVO i kro ki ji ko ji se na Jag - mini jagme nastaju u wego voj u met ni~ koj ra di o - nici tokom ~itave dve godi ne i to spon ta no i on da ili zavrede svoje mesto u slede }oj Jagmi ili idu na recikla`u. Prvu prole}nu Jagmu Di mi} je i mao pre dve godine u beogradskoj Kafe-galeriji Kor net, a po {to je sa da taj pro - stor za tvo ren, iz bor je pao na KC Grad, uz po mo} i po dr {ku ta mo - {we urednice kulturnih zbivawa Qudmile Stratimirovi}. Specijalno za ovu priliku Voja Be {i} Be {ke iz kultnog novotalasnog benda Bezobrazno zeleno komponovao je u ~ast Dime numeru Di mi Di Bluz, ko ju }e na o tva - ra wu Jag me li~ no i iz ve sti na u - snoj harmonici. Istori ~ar umetnosti Slavko Timotijevi}, biv {i di rek tor be o grad skog SKC-a, sa nekoliko prigodnih re ~enica o- zna ~i }e po ~etak ovogodi {we Jagme. Pret hod nu, ovu i sve bu du }e bijenalne Jagme najboqe je pre dve godine opisala Dragana Kawevac, autorka filma Sowa, posve }enog glumici Sowi Savi}. Koliko subverzije u naizgled simpati~noj ideji da na izlo`bi nema radova po zidovima, ve} da se oni o ti ma ju u za tvo re - nim plavim kovertama tokom petnaestominutne akcije zvane Jagma! Jagma kao kontra performans; kako u odnosu na originalni otomanski obi ~aj jagme, vremenski ograni ~ene, dozvoqene otima ~ine u novopoko re nom gra du, ta ko i u od no su na sa - vremenu kulturu i civilizaciju pohlepe. Izlo`ba bez izlo`enih radova ne tra`i od posetioca da posmatra, ve} da ne {to u ~i ni. Da sam iz vu ~e iz kutije jedan od radova spakovanih u plave koverte - tradicionalnom narodnom simbolu mita i korupcije. Ovoga puta koverat gra anin ne da je ne go u zi ma, {to je jo{ jed na mala Dimi }eva inverzija sumra~ne PLAKAT I NAJAVA ZA DIMI ]EVU JAGMU posttranzicione svakodnevice. Svaki posetilac u ~esnik grabi kovertu i ti me do bi ja na po klon je dan od unikatno duhovitih, poetskih crte- `a i krokija Gorana Dimi }a ocenila je Dragana Kawevac, ni malo ne pogre {iv {i. Ona jo{ dodaje: Prole}na Jagma Gorana Dimi }a kao mala vesela doza o {troumqa i dobre voqe, blagotvorna je za pre`ivqavawe u diktaturi pohlepe i srebroqubqa. Gde se ima tu se da je! Dan posle prestoni~kog jagmqewa ce we ni li kov ni ga start baj - ter. Dimi} vizitira }e i ordinira }e i u svom za vi ~a ju, sa mo tu bez jagmqewa i grabqewa, molim. Z. MI [I]

18 18 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак 3. април Маркетинг GRADSKA UPRAVA ZA POSLOVE LOKALNE SAMOUPRAVE I OP[TE UPRAVE, SEKRETARIJAT ZA IMOVINU, SLU@BA ZA STAMBENE POSLOVE na osnovu ta~ke 13. Odluke Gradskog ve}a grada Kragujevca o raspisivawu Oglasa za davawe u zakup poslovnih prostorija br /14-v od dana godine, Odluke Gradskog ve}a grada Kragujevca o umawewu po~etne licitacione cene br /14-v od dana godine, ~lana 8. st.1. Odluke o davawu poslovnog prostora u zakup ( Sl. list grada Kragujevca br.15/10; br.10/11 i br. 14/11) i Odluke o op{tem razme{taju delatnosti i uslovima za wihovo obavqawe na teritoriji grada Kragujevca ( Sl. list grada Kragujevca, br. 34/09 pre~i{}en tekst; br.15/10 i br. 29/10 ), donosi: Raspisuje se R E [ E W OGLAS Za davawe u zakup putem javnog nadmetawa poslovnog prostora ozna~enog kao deo MZ Stanovo u Kragujevcu u ulici Kraqeva~kog Bataqona br.26. Daje se u zakup putem javnog nadmetawa: 1. Poslovni prostor ozna~en kao deo MZ Stanovo u Kragujevcu u ulici Kraqeva~kog Bataqona br.26, koji se nalazi u drugoj zoni, ukupne povr{ine 12 m 2. U poslovnom prostoru mo`e se obavqati pravna, administrativna, kwigovodstvena, ugostiteqska, uslu`na i trgovinska delatnost. 2. Po~etna cena za licitaciju zakupnine iznosi: - 7 evra po 1m 2 za poslovni prostor ozna~en ta~kom 1. Cena je prikazana u neto iznosu, s tim {to licitacioni korak iznosi 1 evro po 1m 2, sve u dinarskoj protivvrednosti obra~unatoj po sredwem kursu Narodne banke RS na dan javnog nadmetawa. 3. Poslovni prostor ozna~en ta~kom 1. daje se u zakup u vi enom stawu na period od 3 (tri) godine. Razgledawe poslovnog prostora obavi}e se dana godine od 9 do 14 ~asova. Sva zainteresovana lica mogu se javiti Sekretarijatu za imovinu, Slu`ba za stambene poslove u ul. Branka Radi~evi}a br.11, kancelarija br. 18 ili na tel. 034/ Javno nadmetawe odr`a}e se dana godine, sa po~etkom u 10:00 ~asova za poslovni prostor ozna~en ta~kom 1. u zgradi Sekretarijata za imovinu, u ul. Branka Radi~evi}a br.11, na drugom spratu, kancelarija br U~esnici javnog nadmetawa mogu biti sva fizi~ka i pravna lica koja su kod nadle`nog organa registrovana za obavqawe poslovne delatnosti koja se mo`e obavqati u poslovnoj prostoriji koja se daje u zakup. 6. Ukoliko u postupku licitacije poslovnog prostora ozna~enog ta~kom 1. u~estvuju i lica koja su pravnosna`nom sudskom Odlukom rehabilitovana i kojima su poni{tene sve pravne posledice osude ili wihovi naslednici, imaju prvenstvo u slu~aju kada sa drugim u~esnicima licitacije izlicitiraju identi~an iznos. 7. U~esnici javnog nadmetawa obavezni su da najkasnije 24 ~asa pre ~asa koji je odre en za po~etak javnog nadmetawa na ra~un broj: , poziv na broj naziv ra~una: Prihod od zakupa nepokretnosti grada Kragujevca, uplate na ime depozita i to: - 7 evra po 1m 2 za poslovni prostor ozna~en ta~kom 1. sve u dinarskoj protivvrednosti obra~unatoj po sredwem kursu Narodne banke RS na dan uplate. 8. U~esnici javnog nadmetawa obavezni su da najkasnije 24 ~asa pre ~asa koji je odre en za po~etak javnog nadmetawa na ra~un broj: , poziv na broj naziv ra~una: Prihod od zakupa nepokretnosti grada Kragujevca uplate sredstva obezbe ewa u visini tri mese~ne zakupnine utvr ene po po~etnoj licitacionoj ceni iz ta~ke 2. ovog Re{ewa. Uplata se vr{i u dinarskoj protivvrednosti obra~unatoj po sredwem kursu Narodne banke RS na dan uplate. Neblagovremena uplata depozita i sredstava obezbe ewa, kao i nedolazak na javno nadmetawe smatraju se odustankom od istog. 9. U~esnici javnog nadmetawa obavezni su da dostave ra~un i naziv banke na koji se sredstva upla}ena na ime depozita, odnosno sredstava obezbe ewa, mogu vratiti onim u~esnicima koji ne izlicitiraju poslovni prostor. 10. U~esnicima javnog nadmetawa koji izlicitiraju poslovni prostor vra}a se samo depozit, a sredstva obezbe ewa ostaju na ra~unu zakupodavca do isteka ugovora o zakupu kada se vra}aju zakupcu. 11. Na javnom nadmetawu ne mogu u~estvovati ~lanovi Komisije iz ta~ke 14. ovog Re{ewa, wihovi zamenici, krvni srodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva a u pobo~noj liniji zakqu~no sa drugim stepenom srodstva, biv{i zakupci koji nisu izmirili svoja dugovawa za zakup prema Gradu, odnosno dugovawa za komunalne usluge. 12. Obrazac prijave za u~e{}e na javnom nadmetawu svi zainteresovani mogu preuzeti na {alteru Sekretarijata za imovinu, u ul. Branka Radi~evi}a br. 11 u Kragujevcu. 13. Najpovoqniji ponu a~ du`an je da prilikom zakqu~ewa Ugovora o zakupu plati zakupninu unapred za period od {est meseci. 14. Javno nadmetawe sprovodi Komisija za sprovo ewe postupka davawa u zakup poslovnih prostorija, obrazovana Re{ewem Gradskog ve}a grada Kragujevca br: /13 V od dana godine. 15. Poslovni prostor daje se u zakup u~esniku licitacije koji ponudi najvi{i iznos zakupnine. 16. Po zavr{enom javnom nadmetawu, Komisija javno utvr uje koji je od u~esnika ponudio najvi{u cenu. 17. Komisija je obavezna da odmah po okon~awu postupka javnog nadmetawa izradi Odluku o izboru najpovoqnijeg ponu a~a i istu uru~i u~esnicima javnog nadmetawa i dostavi je Gradskom ve}u. 18. Bli`e informacije o javnom nadmetawu mogu se dobiti u Sekretarijatu za imovinu, Slu`ba za stambene poslove, ulica Branka Radi~evi}a br.11, II sprat, kancelarija br.18. ili na tel: 034/

19 Фељтон Четвртак 3. април КРАГУЈЕВАЧКЕ 19 PRVA KRAGUJEVA^KA GIMNAZIJA U KULTURNOM I DRU GRADA IZME \U DVA RATA (3) Profesori kao narodni prosvetari Пише Дејан Обрадовић Уgled profesora gimnazije, wihovo stru~no iskustvo i hte we da svo ja zna - wa preto ~e u prakti~nu akciju, mogli su se uskladi ti sa po tre bom da se mewa obrazovna slika posleratnog Kragujevca i wegovog bli- `eg okru`ewa, koje je u velikoj meri bilo nepismeno, konzervativno, nevoqno da se mewa i prilago ava. Mnogi nastavnici su i sami potekli iz o pan ka i sa tu gom su kon sta - tovali tamnu sliku sela, nehigijenu, harawe zaraznih bolesti, neprosve }enost i te`ak polo`aj `ene. La zar ]ur ~i} je go di ne sma trao da je se qak na is toj li ni - ji kao pre 30 go di na, zbog ne zna wa i konzervativnosti. U gradu se `ivot dramati~no mewao, ru {ile su se stare tradicije, nestajali raniji o- brasci pona {awa. Dolazak stranaca, druga ~ijih verskih, istorijskih i dru {tve nih shva ta wa, bio je podsticajan za razmi {qawe, za slagawe i o {tro protivqewe, za razmenu ideja. Gubili su se stari zanati pred naletom industrijske robe. Nisu se svi mirili sa aktuelnim stawem. Jedni su vo eni idejom narodnog prosve }ivawa, drugi otporom prema ubrzanoj modernizaciji i romanti~nim vra }awem na stare, dobre tradicije. Narodni univerzitet Posebnu ulogu u takvim nastojawima imali su Narodni univerzitet i Zadruga za narodno prosve }ivawe u [umadiji, gde su gimnazijski profesori bili neizostavni u- ~esnici, naj ~e {}e prvi qudi, pokreta ~i i predvodnici. Uticawem na sinove onih istih zemqoradnika koji su tvrdokorno istrajavali na svojim `ivotnim na ~elima, potkopa vao se u sta qe ni red stva ri, ali su su {tinske promene veoma sporo pristizale u seqa~ke domove. Dr`ava je podsticala narodno prosve }iva we i na Vi dov dan je, ~ak, sla vqen praznik narodnog prosve }ivawa, a Ministarstvo prosvete je slalo u- putstva kako }e se proslava izvr {iti. Nastavnici Prve gimnazije i drugih sredwih {kola u Kragujevcu su se od mah po svr {et ku ra ta, kra jem ili po ~et kom godine, okupili oko neformalnog u- dru`ewa Prosvetni radnik, koje je for mi ra no sa za dat kom da u slobodnim ~asovima organizuje stru~no usavr {avawe i me usobno upoznavawe svojih ~lanova, putem razmene mi {qewa o raznim pitawima iz o bla sti dru {tve nih na u ka i stru~nih predmeta. Sa dru ge stra ne, tre ba lo je da se obnovi znawe i prevazi u psihi~ke, zdravstvene i moralne krize koje su ih odvla ~ile za kafanski sto. Me u osniva ~ima su bili profesor Stevan Ne {i} i bibliotekar Narodne biblioteke Mstislav V. [ahmatov, koji se u Kragujevcu pomiwe od godine. Sastanci nevelikog broja ~lanova dr`ali su se jedanput nedeqno, a diskusije su trajale do duboko u no}. Prikqu ~iva li su se, ne sa mo na stav ni ci, ve} i u ~iteqi, advokati, sudski ~inovnici, in`eweri, poqoprivrednici, lekari i sve {tenici. Govorilo se o najraznovrsnijim temama iz kwi`evnosti, umetnosti, istorije, biologije, matematike, filozofije, religije, tehnike, prava, sociologije, poqoprivrede, trgovine, medicine i drugog. Kada je odlu ~eno da se delatnost iz dru {tva pre ne se u jav nost, Pro - svet ni rad nik je u de cem bru prerastao u Narodni univerzitet. Po pravilima, ciqevi Narodnog u- niverziteta bili su prosve }ivawe {to {irih narodnih slojeva i popularisawe nauke i nau~nih dostignu }a u Kragujevcu i okolini. Narodnom univerzitetu su uskoro pri {li intelektualci iz drugih profesija advokati, lekari, in`eweri, ~ime je pro {iren wegov delo krug, a sa mim tim i u pra va je po - puwena novim ~lanovima. Ministarstvo prosvete je ozvani ~ilo dotada {wi rad 27. decembra godine, potvrdilo nova pravila i u- pravu koju su ~inili: predsednik Mi lo je A. Pa vlo vi}, pro fe sor; potpredsednik Mo {a Eli, lekar; bla gaj nik dr Mi lan T. Kre sti}, profesor; sekretar Nikola T. Kuzeq, profesor; ~lanovi Upravnog odbora Milorad Mili}, advokat, Nikola Simi}, agronom, Dragoqub Baki}, profesor, i Milen Nikoli}, suplent. Tri godine kasnije, 1930, sastav uprave je ostao isti, sa izuzetkom Dragoquba Baki }a, koga nema u Upravnom odboru, u koji }e to kom 1930/31. u}i Vasilije Pejheq, profesor, i Ilija \ukni}, in `e wer, dok je Si mi} istupio zbog odlaska iz Kragujevca. Do prekida ra da, kra jem go di - ne, rad Narodnog univerziteta je bio u rukama nastavnika Gimnazi je (M. Pa vlo vi}, N. T. Ku zeq, M. T. Kre sti}, M. Nikoli}). Posle nekoliko godina, u {kol skoj 1935/36. ~lanovi uprave Narodnog univerziteta su u- glavnom isti qudi: Katarina Bogdanovi} gimnazije), Miloje Pavlovi} (tada direktor U ~iteqske {kole), M. Eli, M. Mi li} i tro ji ca pro feso ra M. T. Kre sti}, V. Pej heq i D. Baki}. Jedino je Kresti} predstavqao Mu {ku gimnaziju, koja vi {e nije odobravala rad Narodnog univerziteta u svojim prostorijama. U- skoro }e se pojaviti nova ustanova sa sli~nim ciqevima zadruga za narodno prosve }ivawe u [umadiji, {to }e baciti u zasenak ionako mawe zapa`enu delatnost Narodnog univerziteta. Korisna i pose }ena predavawa U skladu sa zami {qenim ciqevima, Narodni univerzitet je najve }u pa `wu po sve }i vao dr `a wu predavawa iz najrazli ~itijih o- blasti. Pa`qivo je vr {en odabir pre da va ~a, sa `e qom da to bu du po - znati univerzitetski profesori, priznati stru~waci u svojim struka ma, qu di ko ji su voq ni da za od - re ene honorare odr`e popularno i kvalitetno predavawe. Prvo predavawe na Narodnom u- niverzitetu odr`ano je 28. januara go di ne, ka da je i zva ni~ no po - ~eo wegov rad. Drugo predavawe 4. februara bilo je posve }eno u- spomeni na biskupa Josipa Juraja [trosmajera, koji je tada smatran jednim od apostola jugoslovenstva. Ubudu }e je dr`awe predavawa nastavqeno u nedeqne i prazni~ne dane, po ~ev od oktobra ili novembra, pa sve do Vas kr sa. U pro se ku je bilo predavawa godi {we, koja su ponekad bila pra }ena i koncertnim delom. Prva publika bili su u ~enici, pa se postepeno prikqu ~ivalo gra- anstvo, koje je vremenom prevagnulo. Posle godine, uvedena su dva predavawa nedeqom: jedno u dvorani Prve gimnazije i drugo u Radni~koj koloniji, gde su predavawa nailazila na naro ~ito interesovawe. Od po ~etka do kraja godine na Narodnom univerzitetu bilo je preko 200 predavawa, od ~ega je jedna ~etvrtina (oko 50) odr`ana u okolnim selima. Cene ulaznice su bili minimal ne, po je dan ili dva di na ra, dok su u selima predavawa bila besplatna. Sve poslove Narodni univer zi tet je vr {io o svom ru hu i kru hu, ali je u spe vao da pla }a sve tro {kove, dolaske gostiju, kupovinu projekcionog aparata i filmova. Deo prihoda sa predavawa i koncerata ustupan je kao pomo} lokalnim humanitarnim i socijalnim ustanovama, ali je bilo priloga i za velike kulturne akcije, poput po di za wa spo me ni ka pa lim [umadincima (1932). Najave su vr {ene preko lokalne {tampe, plaka ti ma i po ziv ni ci ma. Kra jem godine predavawe Pavla ^ubrilovi }a, profesora Univerziteta i narodnog poslanika iz Beograda, najavqeno je u Nedeqnom pregledu. Po temama predavawa su bila vezana za medicinu, pravne nauke, kwi`evnost, istoriju, prirodne nauke, poqoprivredu, muziku i tehniku. Naj ve }i broj pre da va ~a bio je iz Kragujevca, ali su dolazili iz Beograda i drugih ve }ih centara. Sa strane su, izme u ostalih, dr`ali predavawa biv {i ministri i poslanici Jovan Jovanovi} Pi`on, dr Prvislav Grizogono, dr Pavle ^ubrilovi}; univerzitetski profesori i nau~nici dr Vladimir ]orovi} (Filozofski fakultet), Dimitrije Anti} (Medicinski fakultet), dr Milutin Ne {kovi}, dr Nikola Vuli} (Filozofski fakultet), Vladimir Dvornikovi}, dr A- leksej Jela ~i} (fakultet u Skopqu), dr Ksenija Atanasijevi}; diplo mat ski ~i nov ni ci dr Veq ko Milenkovi} i Du {an Dra {kovi}; poznate javne i kulturne li~nosti dr Milica Topalovi}, dr Jelica Ne {kovi}, Ranislav Avramovi}, pomo}nik ministra saobra }aja u penziji, Pol Mase, lektor, Svetislav Petrovi}, profesor, Milan Bogdanovi}, kwi`evnik i kriti ~ar, dr Milosav Stojadinovi}, predsednik op {tine u Beogradu i drugi. Me u predava ~ima iz Kragujevca ve }ina je, bar povremeno, radila u Prvoj gimnaziji, ~ine }i najaktivni ji krug u kul tur nom i dru {tve - nom `ivotu grada u du`em periodu: Stevan Ne {i} (dr`avni savetnik), Miloje Pavlovi}, Du {an Tripkovi}, dr Mi lan Kre sti}, Mi lan An - tonovi}, Dragoqub Baki}, Aleksa Veselinovi}, Stevan K. Jovanovi}, Dimitrije Savovi}, Jovan \. Mirkovi}, Zarija D. Vuki }evi}, Nikola T. Ku zeq, Mi len M. Ni ko li}, Radosav Markovi}, Mileva Maksimovi}, An elija Stevanovi}, Ru`ica Go Popovi}, Dragoqub Milivojevi} (jeromonah Dionisije, docnije episkop)... Wima su se prikqu ~ili qudi raznih zanimawa: general Milisav Antonijevi}, u ~iteq Drag. Mihailovi}, nastavnici ostalih {kola u gradu Radmila Mili }evi}, Qubica Antonovi}, Margita Simi}, Gligorije Haxi-Ta {kovi} (direktor U ~iteqske {kole); lekari Selimir K. Vrbi}, Pavle Tucakovi}, Mo {a Eli, Petar Ili} i Milorad Kosti}, in`ewer Ilija \ukni}, agronom Nikola Simi}, advokati Milorad Mili} i Mihailo Ive {a. Nastavi }e se DO GO DI LO SE U KRA GU JEV CU Приредила Лела Вујошевић делимично користећи податке из Лексикона Крагујевца Pre 210 go di na: 4. a pri la srp ski ustanici predvo eni Kara or em zauzeli su Kragujevac. Oslobo en je bez borbe i u varo- {i sve do ni je bi lo Tu ra ka. Pr vi srp ski u sta nak po ~eo je 15. fe bru - ara u Ora {cu, skupom narodnih prvaka, mahom iz [umadije. Ustanak se pro {irio na ju`ne krajeve Kragujeva~ke nahije, posle oslobo ewa gotovo ~itavog isto~nog dela Beogradskog pa {aluka. Ku ~uk Alija, jedan od ~etvorice dahija, sa Rudnika se povukao u Kragujevac, ali je pobegao u Jagodinu pred dolazak ustanika koji su zauzeli Kragujevac. Kragujev ~ani su godine, predvo eni Mladenom Milovanovi }em, u ~estvovali u borbama oko Beograda. U ustanku su u ~estvovali i knezovi Jovan Dobra ~a, Ilija Vukomanovi}, Tanasko Raji}, Jani }ije \uri}. U Kragujevcu je odr`ana Narodna skup {tina 1813., posledwa iz perioda Prvog srpskog ustanka. Na Skup {tini se odlu ~ivalo da li da se Sr bi ja pri pre mi za od bra nu ili da se nastave pregovori, pa je imenovana nova deputacija za pregovore sa Turcima u Ni {u. Pr vi srp ski u sta nak tra jao je do 7. ok to bra ka da su Tur ci u {li u Be o grad i us po - stavili upravni aparat i organizaciju koja je postojala pre izbijawa ustanka. Pre 19 go di na: 8. a pri la u mro je Milen M. Nikoli}, profesor kwi`evnosti, pozori {ni kriti ~ar, publicista i biograf. Ro en je u Kra gu jev cu 20. av gu sta Po diplomirawu na Katedri za jugoslovensku kwi`evnost beogradskog Filozofskog fakulteta godine, kao suplent Mu {ke gimnazije u Kragujevcu dodeqen je na rad Narodnoj biblioteci u Beogradu. Kao stipendista francuske vlade, Nikoli} je proveo dve godine u Parizu ( ), na Sorboni, pripremaju }i se za nau~ni rad. Po povratku u Kragujevac ra dio je u Mu {koj gim na - ziji kao profesor srpskog je zi ka, a od do godine i kao upravnik Narodne biblioteke u Kragujevcu. Wegovom zaslugom ura ena je revizija kwi`nog fonda i ponovno uspostavqen a- utorski katalog, koji je do ta da bio za pu {ten. U to vre me (1930) po kre - nut je ne deq nik Glas [u ma di je, a Mi len Nikoli} je postao jedan od urednika i tu du `nost o ba vqao do ga {e wa li sta godine. Ratne godine proveo je u Odeqewu za kulturu Ministarstva prosvete, gde se bavio pitawima biblioteka i bibliotekarstva. Po oslobo ewu Milen Nikoli} je kao ~lan Saveznog ministarstva prosvete bio i- nicijator i u ~esnik u izradi prvih zakonskih propisa iz oblasti nauke i kulture. Od do bio je na u~ ni sa rad nik u Dr - `avnom arhivu Srbije. Zbog zapa`enih nau~ nih i stru~ nih ra do va prelazi na rad u republi~ku Komisiju za izradu Srpske retrospektivne nacionalne bibliografije. Rad na o vom pro jek tu je preuzela Narodna biblioteka, a Milen Nikoli} je postavqen za na ~elnika Bibliografskog odeqewa, gde je ostao do penzionisawa godine. Bi bli o gra fi ja ra do va Milena Nikoli }a sadr`i blizu 70 jedinica, a u Leksikonu pisaca Jugoslavije u izdawu Matice srpske obradio je preko 200 autora. Od 20 monografija i separata koje je objavio izdvoji }emo one iz i- storije Kragujevca: Kragujeva~ka gimnazija (1934) - {tam pa na po seb no i kao deo najcitiranije u kragujeva~koj istoriografiji Spomenice Mu {ke gimnazije u Kragujevcu (1934), Liceum Kwa`estva srbskog u Kragujevcu (1988), Vuk Stefanovi} Karaxi} u Kragujevcu (1987) i separat Kwa `e sko srb ski te a tar u Kra gu jev cu (1972), pr vi put ob ja vqen kao ~la nak u ~a s- opisu Koraci godine, a iste godine iz dat i kao se pa rat. Celog `ivota, bez obzira gde je boravio i ra dio, bio je ~vr sto ve zan za Kra gu je vac (predsednik Prosvetnog odbora Sokolske `upe Kragujevac, u ~estvovao u radu Muzi~kog dru {tva Brodil, mnogih odbora). Narodnoj biblioteci u Kragujevcu ostavio je legat koji ~ine: biblioteka sa preko hiqadu kwiga, rukopisna gra a (prilog za kulturnu i politi~ku istoriju Srbije i Kragujevca 19. veka), na desetine umetni~kih slika i fotografija. Sahrawen je na Varo {kom grobqu u Kragujevcu.

20 20 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак 3. април Рукописи Brazde U O [IROKU prizemnu kancelariju, farbanu u rezedo zelenu, u {ao je ~ovek kome ne bi ste da li ma we od se dam de set - belokos, sa okruglinom }ele na temenu i sparu {enim kru`eqkom kose oko we. Do {ao je kod Gligora, arheologa koji je o ~ekivao wegovu po se tu. U toj kan ce la ri ji bio sam no vak, nedavno preme {ten iz druge ustanove, u Narod ni mu zej. Za to sam se, i po red svo jih po od - maklih godina, ose }ao kao po ~etnik. Mo`da sam i zbog to ga po ku {a vao da raz go va ram s qu - dima, iako po prirodi nisam razgovorqiv. ^i ni lo mi se da ta ko bo qe pri a wam uz sre - di nu, {to je, ve ro vat no, za blu da, ali je uz tu zabludu lak {e pretrajati dugi muzejski dan. Arheolog Gligor, prijatan mlad ~ovek, u- ozbiqen predstoje }om `enidbom (kako su mi dru gi re kli, a i on ni je krio), s ti pi~ nom nau~ni~kom okvir-bradicom budu }eg arheolo {kog barda i neizbe`nim nao ~arima, bio je starosedelac mog novog prostora. Wegov gost je tre ba lo da ga od ve de do svog rod nog se la Po - skurica, kako bi mu pokazao neke arheolo {ke nalaze na wivama seoskog atara. Kad seqaci zaoru wive, prona u zanimqivih iskopina - krwetke kr ~aga, par ~ad keramike, kamene kocke, ~ak i delove gra evina koje izrawaju iz zemqe, iz nedoku ~ivosti vremena u kojem su nastajale. - Na rav no - go vo rio je gost - se qa ci o ar - heologiji ne vode ra ~una. Mene, kako sami ka- `u, smatraju }aknutim. ]aknutim, razumete. ]ak nut ~o vek ni je sa mo lud, to je ~o vek go ri od lu da ka. To je lu dak u stal nom men tal nom rastrojstvu. Ne oporavqa se. Uvek ka`u, ah da, onaj }aknuti Ika. Po {to je Gli gor o ti {ao do mo krog ~vo ra, na kupatilsku ~esmu, kako bi napunio xezvu vo dom i pri sta vio ka fu, Ika se o bra }ao me - ni, ve ru ju }i da sam i ja po stru ci ar he o log. Nisam bio arheolog, ali me arheologija zanimala. Moj ~itav `ivot, u izvesnom smislu, nalikovao je iskopavawu nepotrebnih stvari, po raznim ubri {tima, kako istorije, tako svakodnevice. Slu {ao sam gosta s pa`wom i, povremeno, postavqao pitawa, da se razgovor ne u ga si, kao i za to {to sam po zna vao we go - vo rod no se lo Po sku ri ce: moj o tac je ro dom bio iz su sed nog se la Dra ~e. - Toliko sam materijala prikupio - re ~e Ika, a ni ka ko da sa sta vim kwi gu. I ne znam ho }u li i ka da sti }i da je za vr {im. - Za {to je ne bi ste za vr {i li? - Zato, gospodine, {to imam ugra ena dva baj pasa, zato {to sam imao ~etiri operacije i za to {to, kao `i vi me di cin ski fe no men, imam ~ak sedam stentova. - Ot ku da vam to - iz u stih. - Od do bra `i vo ta - na {a li se Ika. N I JE bi lo sum we da je pre da mnom, u ne - udobnoj tvrdoj stolici za stranke, koja im je od mah sta vqa la do zna wa da su u kancelariji uqezi, sedeo arheolog-amater, je dan od o nih ko ji se ~i t- avog `ivota bave drugim, osnovnim poslom za novac, a usput, u predasima, ne odustaju od svojih dubokih qubavi koje su, ~esto, iz de ~a~kog doba, i koje naj ~e {}e u `ivotu odmah izdamo. Misle }i da me obavest o wegovim bolestima u }utkala, skoro se isprsiv {i, dodade: - To me ni je spre ~i lo da pro na em ne ko - liko {akastih grivni... Pritom va`no podi`e prst i zna ~ajno me pogleda. - One se ~u va ju u de pou. Da ri vao sam ih mu - zeju, primio ih je va{ nekada {wi kolega Milinko Roganovi}. To je za mene velika ~ast. Bio je o zlo je en za to {to su u lo kal nom ne - deqniku pobedu Poskurica u takmi ~ewima sela iz kvizova znawa posprdno propratili izve {ta jem u ko jem je pi sa lo da su, ove go di ne, "ispredwa ~ili Poskurci. - Mi smo, gospodine, Poskuri ~ani. Poskuri ~ani, razumete. A ne nekakvi poskurci. Blati ti se lo s ta kvim i me nom, pa to je, go spo - dine, stra {no. Oti {ao sam kod novinara i rekao mu {ta mi slim o toj svi wa ri ji, a on }e me ni - iz vi wa vam se. [ta mi se, mi slim, iz - viwava{? Nego izvoli, lepo napi {i demant, kao {to si u meo da iz bla ti{ po {te ne {umadijske doma }ine. Re kao sam da ne vi dim raz log za ba{ to li - ku ozloje enost. Novinska {ala, to je sve. - Ne sla `em se - re ~e on stro go. - Pa, mi smo okru`eni primitivizmom. Nije to slu- ~ajnost nego posledica sistemskog neznawa. Poskurice su, gospodine, pe ~at na vaskr {wem hlebu. To ime datira iz vizantijskog vremena. Jedan sve {tenik iz Studenice, koji je pre izvesnog broja godina slu ~ajno na ~uo da sam iz Po sku ri ca, u vre me kad sam ra dio u Be o - gra du po bu nio se, hteo ~ak da se po tu ~e sa mnom, jer je sma trao da ta kvo me sto ne mo `e postojati, da javnim pomenom takvog imena blatim bitnu re~ na {ih crkvenih obreda - jedva sam mu do ka zao da me sto ko je se zo ve Po - skurice odista postoji. A sad taj nikogovi}, to piskaralo, pi {e da smo poskurci. Sutra }e neka, jo{ ve }a budala od wega, napisati da i ni smo Sr bi, da smo Tur ci. I ni ko mu se ne - }e suprotstaviti. Takvom argumentu, razume se, ne mo`e{ ni- {ta prigovoriti, osim slo`iti se da je stawe u dru {tvu, {to se du bin ske pi sme no sti ti - ~e, lo {e. G LI GOR se mu vao s xe zvom, vo da je na re - {ou mar ke bi ra (pi tao sam se da li mu je ime bi ra~, pa je on ~ ot pa lo) br zo provrela, toliko je brzogore} da provrelu kafu u vek mo ra{ hit no sklo ni ti s rin gle, i - na ~e pokipi. Kad sam svom sagovorniku ofirao da je moj o tac ro dom iz Dra ~e, on se ras pi ta za mo - je prezime i klimnu neodre eno glavom. Pa da, ako se ta ko pre zi vam, mo ra bi ti da sam ro dom iz Dra ~e, po la se la se vo di pod tim prezimenom. Odmah sam shvatio da Dra ~u i Dra ~a ne ba{ i ne vo li. I od mah sam znao za - {to: ako se ba vi{ i sto ri jom rod nog me sta, i to to li ko du go da to ba vqe we za pre mi ~i - tav `i vot, on da ti to me sto, ne ka ko, u e u krv, u mi sli, po sta je me ra stva ri, i sav o sta li svet, po ~ev od o kol nih me sta, do e, u ne ku ru - ku, ma we va `an. Ni ko ne ma pra vo na ta kvu meru! Osim qudi koji su toj meri posvetili `i vot. Ako su da ro vi ti, u sit no me se ka - mi~ ku mo `e ste }i ko smos. Ali, dru ga, o kolna mesta, postaju smetwa, maltene du {man - ska. A ako qu di iz tih me sta, tra di ci o nal - no, osporavaju va`nost Poskuricama ({to se i doga alo, jer je Dra ~a imala osmogodi {wu {ko lu, a Po sku ri ce ne, pa su a ci Poskuri ~ani morali svakodnevno da pe {a- ~e do se la ko je ni su vo le li) - on da po sta ju tihi ve~ni neprijateqi. Ta vrsta neprijateqstva postaje profesionalna deformacija kojoj podlegnu i akademski nau~nici, kamoli amateri. - Ne moj te se qu ti ti, ali Dra ~a, zna te, ne zna ~i ni {ta dru go do bla to - re ~e moj sa go - vor nik. - A dok ko vi} u o noj svo joj mo - no gra fi ji tvr di da je do bi la ime po ne kom ko - sovskom istoimenom selu i da zna ~i vrzina, trwe. Hteo je da izbegne, znate, nepobitnu ~iwe ni cu da ta re~, pro sto, zna ~i bla to. I, verovatno, da bi me ute {io, dodade: - Pa i ^a ~ak zna ~i bla to. O sta vi li su to no - votursko ime, umesto da se ponesu starosrpskim. Pre tur skih po ho da na Sr bi ju ^a ~ak se, zna te, zvao Gra dac. Slo `i li smo se da ime se la ne ma zna ~a ja i da je va `ni je ka kvi qu di `i ve u we mu, ali se ne ma lo iz ne na dio kad je ~uo da i }evu monografiju o selu Dra ~a, a jo{ i vi {e na mo ju pri med bu da je sma tram ne po - u zda nom, ne zbog o no ga {to u woj ima, ve} zbog o no ga ~e ga u woj ne ma, ta~ ni je, zbog ni za pre - }utanih ~iwenica iz istorije, uglavnom na ideolo {koj osnovi. S obzirom na to da je bio levi je preskakao neke tan ~ine iz istorije sela koje mu se nisu dopadale, recimo da se tokom ~itavog Drugog svetskog rata ~etni~ki odred nalazio u seoskoj {koli i u dra~ kom ma na sti ru, dok o pr vim o slobodila~kim akcijama novih vlasti, kao {to su prinudni otkup i oduzimawe zemqe, uop- {te ni je ni pi sao. Pro sto je tu {ka kqi vu stvar pre }utao. - Mnogo toga je, pre- }u tao - re ~e moj sa go vor nik mra~ no i me ni se u ~ini da wegov lik postaje nalik pti~jem, pogotovo uz wegovu nakostre {enu belu kosu sa razbaru {enim svijutkom oko }ele. Obelela ko sa mu je, uz spu {te ne kap ke pro zo ra ko ji je odavao re {etkastu svetlost, pridavala senku ozbiqnosti kakvu, mo`da, ina ~e, ne bi imao. - Mnoge istorije pre }utkuju mnogo {ta, ako se ne va ram - re koh i od mah do da doh svo je o - miqeno nepoverewe kad je u pitawu ta nauka. - A A ri sto tel je, ~i ni mi se, u met no sti da vao prednost u odnosu na istoriju. Umetnost upojediwuje, a istorija uop {tava, tako da se li~na ~ovekova sudbina gubi u brojevima. U onom nepodno {qivom, op {te prihva }enom, terminu, "prihvatqivi gubici". - Da - iz ne na u ju }e br zo slo `i se moj sa - govornik. - Postoji li gubitak koji je prihvatqiv? Aristotel, mislim, govori istinu. Koliko puta sam se mu ~io, pi {u }i istoriju sela, da pojedine doga aje podvedem pod neki op {ti tok ko ji se od i sto rij ske na u ke, i - pak, zah te va. Pi tao sam se da li ti to ko vi po - sto je, ili su sa mo ne ka kvo zlo ko je su po kre - nu li qu di. A ako se, svu da i u vek, sa mo va qa zlo, u ~e mu je on da smi sao na u ke ko ja ga pro - u ~ava, ali odbija da ga uvidi, zadr`avaju }i se na periferiji, na zlatu, porfiri, krunama i di ja man ti ma? Kao da ih ~i sti od kr vi. A sa - mo o naj ko je o kr va vio ma~ ima pra vo i o ba - ve zu da ga po kaj no o ~i sti, ako ne o pa pir ko - ji pam ti, on da ba rem o ze mqu ko ja je po pi la krv, ili o nadgrobnik koji po {tuje pora`ene. Mo gu vam re }i da su ta kvi qu di, su ro vi zlo - ~inci i ubice, ~esto i ~asniji od istori ~ara koji ih opisuju. Oni su bili posednuti nekom idejom koja je, istina, bila mra~na, ali ih je na go ni la po zna wu: svi su zna li za svoju pobednu prolaznost, kao i za veli ~inu pobe enih. Istori ~ar je, me utim, zanemaruje, jer naj ~e {}e ne sa mo da ni je u met nik, ve} se tru di da ne bu de ni ~o vek. On na se be pre u - zima bo`anske atribute, ne uvi aju }i da je wegov nagon sujeta presuditeqa, prevarna i avolski neizbe`na. Razume se, to ne va`i za one najve }e koji su, ujedno, ravnodu {ni istori ~ari i nadahnuti prozaisti. Ponekad pomislim da je samo rimska isto ri ja na pi sa na ka ko va qa, pa i ona u do ba propasti Rima. O ~ito, mi smisao u istoriji tra`imo po ishodu istorijskih doga aja, ishodu koji nam se u ~inio neminovnim, iako to nikada, u stvari, nije bio. Neminovnost je samo u ne sre }i ko jom se o kon ~a va niz kob nih preduzimqivosti qudi bez mozga, sa suvi {kom energije u udovima. Ako mene pitate {ta mislim o i sto ri ji, re }i }u vam da se bo qe sna - lazim u arheologiji. Istorija je linearna, a arheologija vas privodi dubini. Arheologija je pesni {tvo istorije. - Vidim da sa Aristotelom nemate problem - re koh. - Ali, iz gle da da vam ko vi} trn u oku. Po zna je te li ga - u pi tah po ma lo sar ka - sti~no, dosetiv {i se, tek sada, sa osvetnom nela god no {}u, da je rod no me sto mog oca na zvao bla tom. Ne znam, u o sta lom, za {to mi je to za - sme ta lo: svi smo iz bla ta, na kra ju pa da mo u blato. U DRA ^I Pe ko vi} je bio, ka ko se to ranije govorilo, crveno slovo. A- utoritet. Pitao se za mi {qewe, u ~estvovao aktivno u tada {woj "dana{wici", planirao budu}nost sela. Po {tovali su ga, jer je bio, ka ko su go vo ri li, gla va. Bi lo je ta - kvih na {ih nikad odseqa ~enih komunista, kod kojih je materinsko mleko probijalo kroz wi ho ve cr ve ne po re i ve ne, ali se ta vrlina me {ala sa sujetom i krila iza nekakve osvetne maske koja je, sa svakim dolaskom me- u zemqake, tra`ila wihovo divqewe i u`iva la u za vi sti o nih ko ji ni su u spe li da se is - kobeqaju iz seqa~kog blata. Samo uz biblijske doze alkohola, oslobodilo bi se ne {to davno zatureno i u treznom stawu nepriznavano, i provalilo bi, iza duboke vampirske pono }i, briznulim suzama, posle ~ega bi dr- `avni {ofer takvu glavu odvozio ku }i, dok bi se izjutra sve zaboravqalo i ponovo navla- ~ila ideolo {ka maska. Bi lo je u ta kvi ma ne {to {to se bez u spe {no borilo sa samima sobom, unapred osu eno na propast. To ne{to oni bi nazivali patriotizmom ili odano {}u tradiciji, zemqi i materi, iako je, u stvari, bilo izdaja na koju su, od mah i bez raz mi {qa wa, pri sta li, a ka - snije se kajali i kri {om prilazili svemu izdanome, ispotiha, oprezno, {uqaju}im koracima lopova. Ta su {tinska pokvarqivost zaklawala se iza velikih re ~i. Kad stvari izbistri{, iza velikih re ~i naoko uspe {nih qudi naj ~e {}e se krije neka nepodop {tina. (Kraj u i du }em bro ju)

21 Разонода Четвртак 3. април КРАГУЈЕВАЧКЕ 21 ОДВАЛЕ JELENA KARLE- U [A, peva ~ica: - Qu di bi za ne - me li ka da bi zna li ko li ko mol bi dobi jam da mi li `u {tiklu. TOMISLAV NIKOLI], predsednik Srbije: - Veliki neka se sva aju, mi moramo da se razvijamo. MI O DRAG KO STI], bi zni - smen, vla snik MK ko mer ca : - Suverenitet je patriotska kategorija. Srbija ga gubi i time {to nema nuklearnu bombu. SLAVICA ]UKTERA[, peva ~ica: - Ne bih dugo trpela mu {karca koji ima slabija primawa od mene. DU [KO VUJO [EVI], trener ko {arka {a Partizana: - Ne `e lim da }u tim dok se vo di po li ti ka a par - heida prema Partizanu. Ovde mora da ima para za bebe, penzionere i, obavezno, Crvenu zvezdu. VELIMIR ILI], predsednik Nove Srbije: - Ka da je u da - rio na Miroslava Mi- {ko vi }a, Vu ~i} me je kupio za sva vre me na. Za i - sto to mi smo se bo ri li pre ~etrnaest godina. GO RAN MAR KO VI], re di - teq: - Smeh mo`e biti oblik jaukawa. Umesto da kukumav ~im, nastojim da se sme jem, ali, u su {ti ni, to je jedno te i sto. ZORAN KOSTI] CANE, frontmen Partibrejkersa : - Na{ na rod vo li da ga dru gi vo - di i da mu pri ~a o slo bo di. Ta kvi smo, tu ne ma po mo }i. ]I RO BLA@E - VI], fud bal ski trener: - Xo [i mu ni} ne mo`e biti usta- {a, jer mu je te ~a bio partizan. ВИЦОТЕКА Fenomen Do {la Fa ta kod dok to ra i `a - li se: - Doktore, mene nijedan mu- {ka rac ne mo `e da za do vo - qi. - Pa, pro baj te sa dva - ka `e joj dok tor. - Probala, doktore, i ni {ta. - On da sa tri! - I sa tri, i sa pet, i sa ne - ko li ko - i ni {ta. - Fa to, pa vi ste fe no men - zakqu ~i doktor. - Fenomen, doktore, fenomen, a ne kur va kao {to ce lo selo pri ~a. Pilot Bo sa nac ra dio kao pi lot i dobija poziv iz kontrole leta: - Molimo vas, recite nam va {u visinu i polo`aj. - Metar i osamdeset, sjedim. Poko {eno Mlada dama do {la kod ginekologa: - Doktore, pomagajte, otpale su mi sve stid ne dla ke. - Koliko ~esto imate seks - pi ta je dok tor? - Tri do ~e ti ri pu ta dnev no. - Ne se ki raj te se, ni na a u - to pu tu ne ma tra ve. Vic Utr ~ava mali {an u ku }u i s vrata vi ~e: - Tata, tata, ispri ~a }u ti vic o policajcima! Karikatura Goran MILENKOVI] - Ali, si ne, i ja sam po li - cajac. - Nema veze, tata, ispri ~a- }u ti sto pu ta, ako tre ba. Koka-kola Ja vio se Bog O ba mi u snu i, da ga iskoristi, Obama ga pita: - Bo `e, ho }e li bi ti mi ra u svetu? - Ne }u da te la `em, za pet godina bi }e rat izme u Rusije i Amerike - odgovori mu Bog. - A ko }e po be di ti? - E, to ve} ne smem da ti ka - `em. Dovitqivi Obama re {i da se poslu`i trik pitawem: - Bo `e, a ho }e li se i po sle tog rata proizvoditi koka-kola? - Na rav no - ka `e Bog. - I ko li ko }e ko {ta ti? - Ne vi {e od 12 ru ba qa. Glupani Ka`e otac sinu: - Pe ri ce, glup si k o o vaj sto - i po ku ca po da sci. - Ej, ta ta, ne ko ku ca! - Ne ka, Pe ri ce, ja }u da o - tvorim. Sli~nost Do {la `ena u posetu mu`u u za tvor i pi ta ga: - Ka ko se o se }a{, dra gi? - Kao kod ku }e - ka `e mu`. - Ba{ se ra du jem - uz vra ti `e na. - A ka ko ti je ov de kao kod ku }e? - Pa, ovako: jelo je neukusno, ode }a neispeglana, nema seksa, a ne smem ni da iz la zim. Горан Миленковић

22 22 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак 3. април Огласи/Читуље Gradska uprava za poslove lokalne samouprave i op{te uprave grada Kragujevca, na osnovu ~lana 50. stav 1. Zakona o planirawu i i z g r a d w i («Slu`beni glasnik RS» br. 72/09,81/09-ispravka, 64/10- odluka US, 24/11,121/12, 42/13 -odluka US, 50/13 - Odluka US, 54/13 i 98/13- Odluka US) i Izve{taja Komisije za planove Skup{tine Grada Kragujevca broj: /14-I-02 i /14-I-02 od godine, ogla{ava JAVNI UVID U NACRT PLANA DETAQNE REGULACIJE «DELA NASEQA PRVI MAJ U KRAGUJEVCU- BLOK VOJNA BOLNICA» i NACRT PLANA DETAQNE REGULACIJE»STARA CIGLANA» sa Izve{tajem o strate{koj proceni uticaja plana na `ivotnu sredinu Javni uvid obavi}e se u periodu od godine, zakqu~no sa godine, u prostorijama Grada Kragujevca, Gradske uprave za poslove lokalne samouprave i op{te uprave (V sprat),sekretarijat za gra evinarstvo, urbanizam i za{titu `ivotne sredine, radnim danima od 8,00 do 15,00 sati. Zainteresovanim fizi~kim i pravnim licima koja vr{e uvid u izlo`ene planove, stru~na slu`ba Odeqewa za prostorno planirawe pru`i}e potrebne informacije i stru~nu pomo} prilikom tuma~ewa planskih dokumenata. Primedbe na planske dokumente u toku javnog uvida mogu se u pisanoj formi preporu~enom po{iqkom uputiti Gradskoj upravi poslove lokalne samouprave i op{te uprave, Sekretarijat za gra evinarstvo, urbanizam i za{titu `ivotne sredine, (kancelarija 515) Trg slobode 3, Kragujevac, zakqu~no sa godine. Javna sednica Komisije za planove Skup{tine grada Kragujevca bi}e odr`ana dana godine sa po~etkom u 11,00 ~asova u prostorijama u zgradi Gradske uprave grada Kragujevca, Trg slobode 3 (sala 105). U toku javne sednice, sva prisutna fizi~ka i pravna lica, koja su podnela primedbe u vezi sa Nacrtima planova u pisanom obliku, mogu obrazlo`iti primedbe pred Komisijom za planove Skup{tine grada Kragujevca. 40 godina mature Prve tehni~ke {kole, generacija obele`i}e se 26. aprila godine u 10 sati u {koli, a u 19 sati u restoranu Kaza. Info 063/ Milena Poverilac Societe Generale Banka Srbija ad Beograd obaveštava zainteresovane kupce o PRODAJI U STEČAJNOM POSTUPKU broj 2.ST.168/2012, metodom javnog prikupljanja ponuda. Predmet prodaje je: imovina koja se nalazi u Adrovcu i koju čine građevinski objekti na KP br.189/1, upisani u list nepokretnosti 235 KO Adrovac i to: - Objekat broj 1 mlin za pšenicu sa silosima i bunkerom, spratnosti Po+P +1, površine 5 etaža h 270 m2 - ukupno 1.350m2; - Objekat broj 2 silos sa prijemnim bunkerom, spratnosti Po+P, visine 16m, površine 175m2, deo sa prijemnim bunkerom površine 266,40m2; - Objekat broj 3 zgrada poljoprivrede-vaga, prizemne spratnosti, merivosti 60 tona, površine 76,44m2, površina kućice - vage 15,10m2; - Objekta broj 4 zgrada - trafo stanica, prizemne spratnosti, površine 20m2; - Zemljište građevinsko zemljište izvan građevinskog područja - na KP.189/1 KO Adrovac - na kome se nalaze navedeni objekti, površine 119,59 ari. Oblik svojine-privatna. - oprema po specifikaciji u prilogu (kancelarijska i ostala oprema). u vlasništvu BEST MAKING FLOUR PRODUCT DOO Rača - u stečaju. Procenjena vrednost iznosi ,00 dinara. Depozit iznosi ,81 dinara. Zatvorene ponude dostavljaju se na adresu stečajnog upravnika: Sonja Veselinović, p. fah 7, Jagodina, sa naznakom PONUDA za stečajnog dužnika DOO BEST MAKING FLOUR PRODUCT - u stečaju Rača. Krajnji rok za dostavljanje ponuda stečajnom upravniku je godine do 12 časova. Javno otvaranje ponuda održaće se dana godine u 12:00 časova na adresi: Tržni centar ŽIR Jagodina, Ul. Vuka Karadžića bb, lokal broj 30, u prisustvu komisije za otvaranje ponuda. Kontakt osobe i davanje obaveštenja u vezi prodaje i razgledanja imovine stečajnog dužnika su: Miljan Stanković - 063/ i stečajni upravnik Sonja Veselinović - 063/ , sonja1104@gmail.com. JAVNO STAMBENO PREDUZE]E «KRAGUJEVAC» OBJAVQUJE O G L A S O DAVAWU U ZAKUP POSLOVNOG PROSTORA na odre eno vreme do 3 godine - Nikole Pa{i}a br. 2, prizemqe, povr{ina 14,00 m 2 - cena po m 2 iznosi 935,00 din. - Nikole Pa{i}a br. 2, suteren, povr{ina 11,50 m 2 - cena po m 2 iznosi 429,00 din. - U cenu nije ura~unat PDV-e. Zakupac snosi i tro{kove osigurawa i PDV-a. Ponude se dostavqaju u zatvorenoj koverti sa naznakom «Ponuda za zakup poslovnog prostora» i to iskqu~ivo po{tom na adresu JSP»Kragujevac», Nikole Pa{i}a br. 2. Ponuda treba da sadr`i: - ime i prezime odnosno naziv firme, - adresu, - broj telefona za kontakt, - podatak o zanimawu, delatnost, - visina zakupnine po m2 - broj zakupnina koje se nude unapred Izabrani ponu a~ je du`an da pre zakqu~ivawa ugovora o zakupu uplati zakupninu za broj meseci koji je naveo u ponudi a najmawe za dva meseca unapred. Poslovni prostor koji se ogla{ava koriste zakupci i bi}e useqivi po wihovom iseqewu. Rok za podno{ewe prijava je 8 dana od dana objavqivawa. Dana ~etvrtog aprila godine navr {ava se de vet tu `nih go di na od smr ti mog dragog supruga Slavoquba Nestorovi }a S qubavqu i po {tovawem TU@NO SE ]AWE Slavoqub Nestorovi} Olga U spo me na na brat sku qu bav, we gov mio i plemeniti lik, osta }e zauvek u mom srcu. Sestra Jasmina Stevanovi} Miodrag Cuka Sa ponosom i po {tovawem ~uvam uspomenu na te be. Tvoja Rada

23 Читуље Четвртак 3. април КРАГУЈЕВАЧКЕ 23 Mali oglasi MA TE MA TI KA, me ha ni ka, fizika (svi uzrasti). ^asovi u to ku {kol ske go di ne i pripremna nastava za upis u Matemati~ku gimnaziu (SM) i polagawe male mature. Studen ti ( a pril g.). Prijemni (vi{e i visoke {kole, fakulteti i vojna akademija po se ban pro gram). Ve lika matura. Takmi ~ewa. Tel: , , Arsi}. harsic@gmail.com O GLA [A VAM NE VA@E - ]IM svedo ~anstvo O[ Sreta Mladenovi} iz Desimirovca na ime Ivana Stepanovi }a. O GLA [A VAM NE VA@E - ]OM go di {wu a u to bu sku kartu na ime Gorana Milutinovi }a. O GLA [A VAM NE VA@E - ]OM go di {wu a u to bu sku kartu na ime Miodraga Prodanovi }a. O GLA [A VAM NE VA@E - ]IM in deks broj 47/03, PMF, na ime Vla di mir Milutinovi}. 8. aprila godine navr {ava se pet godina kako nije sa nama na {a voqena baka, majka i supruga Zora Milo {kovi} S qu ba vqu te u sr cu ~u va mo i s ve~ nim bo lom u du {i bez te be `i - vimo. Tvo ji: Mi {a, Qi qa i Ra de U pe tak 4. a pri la go di ne, u sa ti na grobqu Bozman dava }emo ~etrdesetodne - vni pomen Milki Milojevi} Najdra`a mama i bako, nedostaje{ nam svakog da na, ne do sta je{ nam za sve {to pro {lo je, nedostaje{ za sve {to dolazi. Nedostaje{ nam... Sa tobom u srcu i mislima zauvek tvoji unuci Uro{ i Filip, snaha Dubravka i tvoj Sale Pro {lo je ~etrdeset dana od smrti na {e voqene SE ]AWE U subotu, 5 aprila godine, navr {ava se deset godina od smrti na {eg dragog U su bo tu 5. a pri la, u 12 sa ti na Va ro {kom grobqu, dava }emo {estomese~ni pomen na- {em dra gom Vere Gojkovi} Po men je u u to rak, 8. a pri la go di ne, u 11 sa ti, na gro bqu Bo zman. I ni {ta vi {e ni je i sto! A bol je sve ja ~a... Tvoji najmiliji: Ra de, Sa {a, Ana i Ne boj {a Prodanovi} Manojla Ma ve~no u na {im srcima. Porodica Zoranu Petrovi }u Pozivamo ro ake i prijateqe da prisustvuju ovom tu`nom pomenu. O`alo {}ena porodica Na {a dra ga }er ka i se stra, hra bra i pu na na - de do posledweg daha, izgubila je svoju najve }u bitku dana 23. marta godine. Tre }eg aprila navr {avaju se dve godine od rastanka sa na {om Sne`ana Gavrilovi} Mirjanom Nektarijevi} Sahrana je obavqena u utorak 25. marta godine na Gradskom grobqu. Neute {ni: mama Olivera, tata Radoslav, sestra Gordana, zet Predrag i weni najvoqeniji Ogwen i Mi ona Tvo ja qu bav nas je pra ti la od na {ih pr vih da na, do tvog po sled weg, sa so bom si od ne la deo na {ih sr ca, a tu ga i bol }e u vek o sta ti u du {a- ma tvo jih Qiqane, Nikole, Nine i Marka

24 24 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак 3. април Енигматика

25 Разонода Четвртак 3. април КРАГУЈЕВАЧКЕ 25 ЗУМ Svakome prole}e sti`e na svoj na~in Милош Игњатовић Ugurali su se, kako }e da iza u (tesnac izme u Vatrogasnog doma i TC Radni~ki ) U Haxi Milentijevoj, zbog parkiranih automobila, ubretar mora natra{ke

26 26 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 3. април СПОРТ AMERI^KI FUDBAL Kre }e Super liga NAREDNI vikend po kalen da ru Srp ske a so ci ja ci je a - meri~kog fudbala, obele`i- }e start u naj ja ~em do ma }em takmi ~ewu - Super ligi. Kao i do sa da, i gra }e se po jed no - stru kom bod si ste mu u se dam kola, a ~etiri najboqe ekipe, kroz plej of, odredi }e prvaka dr `a ve za go di nu. Subotwi ri val Divqim veprovima bi}e Indijanci iz In i je, na pomo}nom terenu stadiona ^ika Da~a od 11 sati. Po red o vog su sre ta, na premijeri se sastaju jo{: Vukovi (Beograd) - [umari (Mladenovac), Vojvode (Novi Sad) - Panteri (Pan ~evo) i Plavi Zmajevi (Beograd) - Imperatori (Ni{). M. M. KARATE I Radni~kom medaqe PR VEN STVO cen tral ne Srbije u katama i borbama za mla e ka te go ri je, i Ka ra te klubu Radni~ki iznedrilo je osvaja ~e ~etiri medaqe. Drugo mesto u katama ekipno zauzele su poletarke: Tijana Milanovi}, Petra Boj ~i} i Aleksandra \alovi}, kao i An dre ja Mak si mo vi} u ka te - goriji kate pojedina~no-pio ni ri. Po zi ci ja ni `e na pobedni~kom postoqu, opet u ka ta ma-po je di na~ no, pri pa - la je pi o nir ka ma An e li ni Cvetkovi} i Petri Boj ~i}. V. U. K. PLIVAWE Ksenija {ampion O TVO RE NO pr ven stvo Srbije, proteklog vikenda u Beo gra du o ku pi lo je 380 pli - va ~a iz 44 klu ba. Me u wi ma bi lo je i Kra gu jev ~a na, a do medaqa stigli su ~lanovi Radni~kog i Akademije ^avi}. Naj i stak nu ti ji po je di nac celog takmi ~ewa bio je ^aba Si la i, ~lan ^a vi }e vog ti - ma, ko ji je o svo jio dva zlat na od li~ ja, na 50 i 100 me ta ra prsno. Wegov klupski kolega, Di mi tri je Mla de no vi}, do - dao je na to sre bro na 200 me - tara me {ovito. SVAKIM DANOM U SVAKOM POGLEDU... KSENIJA JOVANOVI] I pak, ~i ni se da je, po na{ grad, najzna ~ajnije ostvarewe po sti gla Kse ni ja Jo va no vi}, pliva ~ica crvenih, postav- {i pr va {am pi on ka dr `a ve iz Kra gu jev ca, i to u di sci - plini 50 metara delfin. Sjajan na stup u pot pu ni la je bronzanom medaqom na duplo du `oj de o ni ci, a ko laj na tog sjaja pripala je i Lazaru Kari }u u tr ci na 400 me ta ra me {o vi to. V. U. K. OD BOJKA RADNI^KI OKON^AO OVOGODI [WU SEZONU U POLUFINALU PLEJ-OFA Do bro, ali ne i do voq no PREDRAG SRE]KOVI] Na redu uprava Trener Radni~kog Predrag Sre}kovi}, koji je preuzeo ekipu na samom kraju liga {kog dela prvenstva, na slede }i na ~in prokomentarisao je me~, ali i minuli {ampionat. - Izuzetno sam zadovoqan kako smo odigrali tre }u utakmicu, pogotovo jer smo imali zdravstvenih i finansijskih problema. ^estitam momcima od sveg srca na pru`enom trudu i zalagawu na ovom me ~u, ali i celom prvenstvu. Utakmica je bila igra nerava, dosta stvari je za vi si lo od nas. Do bro smo odigrali s obzirom ko nam je bio pro tiv nik i mi slim da je, u o vom tre nut ku, ovo na{ maksimum. Na po ~etku sezone imali smo problema sa sastavom, tra`ili smo osnovu. Zacrtani ciq bio je ~e tvr to me sto i plasman u polufinale plej ofa. To smo uradili, a sada ostaje dru gi deo, ko ji je na u pra vi klu ba i gra du. Da kle, tre ba isplatiti momcima dug, a posle sledi pogled u narednu sezonu. FUTSAL VRAWE - EKONOMAC 1:6 Brazilska igra BEOGRA \ANI su i u Kragujevcu, u tre }oj utakmici polufinala plej ofa, po tvr di li da su u o vom tre nut ku bo qi tim i za slu `e no ste kli {an su da bra ne ti tu lu. Posledwi me~, do du {e, do bi li su uz mno go vi - {e muke nego dva prethodna u Beogradu, jer je doma }in re {io da skupo proda ko`u. Rastere }eni, bez ikakvog imperativa, u {li su crveni u du el i na te ra li ri va la da se o zbiq no na mu ~i ne bi li do {ao do kra ja serije. Sve ~etiri deonice bilu su izjedna ~ene, uz povremene oscilacije obe ekipe, {to govori i rezultat ponaosob. Utisak je da je samo za nijansu stalo`enija, odlu~nija i organizovanija ekipa pobedila. Is po sta vi lo se da su sva ~e ti ri se ta i ma la go to vo i den ti ~an tok. Beogra ani su uvek vodili sa tri-~etiri poena, Radni~ki to stizao i u fini {u se prakti~no igralo na jednu loptu. U drugom, kod rezultata 21:21, do ma }in je i mao pri li ke da se od le pi na 2:0 u se to vi ma, a ko na~ - ni pre lom de sio se u tre }oj de o ni ci i gre, ka da je po sle 22:20 za Rad - ni~ ki, Du {an Pet ko vi} od ser vi rao ~e ti ri u za stop ne bom be i preokrenuo tok. Me~ se mo`e posmatrati i kao dvoboj dva korektora, u kome je Petkovi}, kao uostalom i wegova ekipa, za mrvicu bio boqi. Sve u sve mu, ova se zo na je za vr {e na, {to se pr ven stva ti ~e, pla ni ra - no. Ciq je bio u la zak u ~e ti ri naj bo qe e ki pe u Sr bi ji, to je i o stva re - no, a let wi pe ri od o sta je za rad na fi nan si ja ma i lo gi sti ci. M. M. KUGLAWE Solidna sezona po Kragujev ~ane PO RA ZOM su se ku gla {i Vo do vo da oprostili od ovogodi {weg tak mi ~e wa u Su per li gi Sr bi - je. Oni su na svom terenu pora`eni od be o grad ske Cr ve ne zve zde sa 7:1 i 118 ~u we va ra zli ke : Je di ni po en kra - gu je va~ kom sa sta vu doneo je Aleksandar Mi lin ko vi} u po s- led woj iz me ni na sta zi, ko ji je za 47 ~uweva bio boqi od JO[ jedna, 15. pobeda Ekonomca u najelitnijem rangu takmi ~ewa ma log fud ba la na o vim na {im prostorima. Prvenstvo se polako bli `i kra ju, a stu den ti su ve} o - dav no pri gra bi li {am pi on ski tron, s ob zi rom da i ma ju 19 bo do - va vi {ka u od no su na pra ti o ce, zre wa nin ski SAS Mar bo i No vi Pazar. Vrawancima je, sa druge strane, po vo qan re zul tat bio ne op ho dan u bor bi za op sta nak, ali ni su ta ko po sta vi li i gru. Bo ri li su se od starta da sa ~uvaju svoju mre`u i u kon tra na pa di ma e ven tu al no po - tra `e svo ju {an su. Par ta kvih po - lu pri li ka, u spe {no je za u sta vio golman Ekonomca Mom ~ilovi}. A on da je Slo bo dan Raj ~e vi} u o - smom minutu na ~eo doma }ina i sve o sta lo je ve} bi lo pre po zna - tqi vo, bar {to se fut sal skog scenarija ti ~e, a koji pi {u Kragujev ~ani. Najlep {i trenutak na utakmici bio je sva ka ko gol Bra zil ca Da - ni je la De So u ze za vo stvo od 3:1, kada je u maniru pravih majstora sa lop tom iz ze mqe iz ko je je do - {ao, naj pre pri le pio lop tu za grudi a zatim lob udarcem savladao golmana Vrawanaca. Potez koji je iz ma mio a pla u ze i do ma }e publike. Do kra ja u tak mi ce jo{ tri go la u mre`i doma }ina. Najpre mladog Milo {a Simi }a, pa Mladena Koci }a, naj e fi ka sni jeg strel ca E - ko nom ca i na kra ju ka pi te na Vi - dana Bojovi }a, wegov 11 gol ukupno a 110 za stu den te u do sa da {- wem takmi ~ewu. O vog vi ken da na pro gra mu je pretposledwe, 17. kolo Prve futsal lige, a Ekonomac }e odmeriti sna ge ve} su tra u ha li Je ze ro sa ekipom ni {kog VIK Naisusa. KUP SRBIJE Kako okrene{, Ekonomac u polufinalu E KI PE E ko nom ca i E ko nom ca B, `reb je ta ko hteo, i gra le su si - no} u kragujeva~koj hali Jezero ~e tvrt fi nal nu u tak mi cu Ku pa Srbije. Ka ko god, je dan E ko no mac je u polufinalu. S. M. S. CRVENI U^INILI SVE [TO SU MOGLI Sa {e Ju ha sa - 584: 537. Kra gu jev ~a ni su ta ko, sa tri po be de i ~e ti ri re mi ja, i sa ukupno 10 osvojenih bo do va, pr ven - stvo za vr {i li na de o bi sed mog i o s- mog me sta sa e ki pom Sente. Sa dru ge stra ne, Pak pro met je i mao ve o ma do bru se zo nu u pr ven stvu Pr ve li ge Sr bi je, gru pa Cen tar. Oni su u posledwem, 18. kolu DRUGA LIGA na svom te re nu sa - vla da li be o grad sku Teh no he mi ju - 6:2. Sigurnom igrom svo ju e ki pu do po be de predvodio je Petkovi}, ko ji je sa re zul - tatom od 599 oborenih ~uweva i najboqi i gra~ po sled - weg pr ven stve nog kola. Sa devet pobeda i tri re mi ja Pak pro - met je do sti gao od - li~no peto mesto sa 21 osvojenim bodom. S. M. S. PRVA FUTSAL LIGA 16. KOLO: Vrawe - Ekonomac 1:6, Be- ~ej - Kolubara 3:0, Smederevo - SAS Marbo 3:5, Naisus - Kal~a 4:2, Kopernikus - Novi Pazar 3:5. Ekonomac :17 46 SAS Marbo :60 27 Novi Pazar :55 27 Smederevo :45 26 Be~ej :54 25 Kopernikus :54 24 Kal~a :63 18 Naisus :58 17 Vrawe :61 15 Kolubara : KOLO: Ekonomac - Naisus, Smederevo - Be~ej, SAS Marbo - Vrawe, Kal~a - Kopernikus, Novi Pazar - Kolubara. Ekonomcu sve, Ma {incu ni {ta SPU [TE NA je zavesa na vi {e nego inte re sant no i kva litet no tak mi ~e we u Dru goj fut sal li gi Za pad, gde se do po - sled weg ko la ni je zna lo ko }e u naj e lit - ni ji rang tak mi ~e wa - Pr vu fut sal li gu. Mla i stu den ti kao pr vi su pr o {li kroz ciq, i gra li su nad mo} no i i stim tempom tokom ~itave sezone, {to su potvrdi li i u po sled woj u - tak mi ci 18. ko la ka - da su ubedqivo savlada li va qev ski RB - 6:1. Ti me su po sta li {ampioni, ali se ne- }e kva li fi ko va ti u naj vi {i rang, jer pre - ma pro po zi ci ja ma Fut sal skog sa ve za, logi~no, ne mo gu po s- ta ti ~la no vi Pr ve futsal lige. A Ma {i nac je bu k- val no od go to vog na - pravio veresiju. Iako su na po lu se zo ni i - mali {est bodova vi- {ka u od no su na pratioca, ekipu Fontane iz ^a~ ka, do pu sti li su da po sled we ko lo TRE ]A UTAKMICA RADNI^KI - CRVENA ZVEZDA 1:3 KRA GU JE VAC - Ha la: Je ze ro. Gle da la ca: 300. Su di je: Jan ko vi} (Ni{), Po po vi} (Kra qe vo). Re zul - tat po de o ni ca ma: 26:24, 23:25, 23:25, 23:25. RAD NI^ KI: ]i ro vi} 12, Premovi}, Jovanovi} 1, Proti}, Perovi} 9, Vu lo vi}, Ste va no vi} 2, M. I li}, U. I li} 30, Mak si mo vi} 3, Blagojevi} 10, Panteli} (libero). CR VE NA ZVE ZDA: O ko li} 5, Mun }an 3, Stokovi}, Peri}, Stolo vi} 17, Gmi tro vi}, Ko pri vi ca 12, Mi lu ti no vi} 3, Jo va no vi}, Pet ko vi} 31, Bu cu qe vi} 3, Vu ji} (libero). PR VA LI GA Ostaje samo nada I A KO su o stva ri le mak si mal - nu pobedu na gostovawu u Kosjeri- }u, 25:20, 25:19, 25:21, od boj ka- {ice Kraguja nisu popravile svoj sta tus na ta be li, jer je i je di ni kon ku rent za pr vo me sto, beo gradski Radni~ki, zabele`io istovetan re zul tat u Ni {u. Za to sa da o - staje samo teoretska {ansa, a to je da u po sled wem ko lu, za vikend, Kragujev ~anke kod ku }e dobiju Student iz Ni {a, a Beogra anke izgube od Zrewanina na svom terenu. Na{ Rad ni~ ki se po be dom o p- rostio od svojih navija ~a, savladav {i ~a ~anski Libero sa 3:1, po se to vi ma 25:11, 25:11, 18:25, 25:17. U po sled wem ko lu idu u go - ste ekipi Futoga. KADETI OSTALI Bez finala PO LU FI NAL NI tur ni ri Prven stva Sr bi je u ka det skom uz ra - stu, u ko me su Kra gu je vac pred stavqale sekcije Odbojka {kog kluba Rad ni~ ki, bili su krajwi domet. De voj ke su u Su bo ti ci, posle poraza od Spar ta ka (3:1) i be o - grad ske Vi zu re (3:0), otpale sa pobedom od 3:0 nad Mla dim radnikom iz Po`arevca, dok su de ~aci imali trijumf vi{e (Spar tak iz Qi ga i Par ti zan iz Ba ~a sa po 3:1), ali ih je i sto vet ni poraz od Cr ve ne zve zde. M. M. od lu ~i o to me ko }e u vi {i rang. Kako su na svom te re nu po ra `e - ni pro {le su bo te sa 4:3 upravo od ^a~ana, mo ra li su sport ski da im pri zna ju da su trenutno boqa ekipa, ko ja za slu `e no ide u naj kva li tet ni ji rang takmi ~ewa. Ka ko i sa mi ka `u, na wi ma je sa da da jo{ jed nom iz a na li - ziraju svoje propuste i u novu sezonu krenu sa i stim e la nom i ambicijama. S. M. S.

27 VATERPOLO U LIGI [AMPIONA: RADNI^KI KON TI KI - [PAN DAU 04 16:10 Stop i Nem cima KRAGUJEVAC - Zatvoreni bazen SC Park. Gledalaca: Sudije: Ma rio Bjan ki (I ta li ja), I ra - kli Kikali {vili (Gruzija). Igra~ vi {e: Rad ni~ ki 9 (5), [pan dau 5 (1). Peterci: Radni~ki 1/0. Rezultat po ~e tvr ti na ma: 4:3, 4:1, 3:4, 5:2. RADNI^KI KON TIKI: Radi}, Bu ri} 2, Ro zen tal 2, Ko ro li ja, ]ir ko vi} 1, Mi li ~i} 1, ]i ri}, Ba sa ra 3, Zlo ko vi} 3, F. Fi li po - vi} 3, D. Mar ko vi}, \. Fi li po vi} 1, S. Po po vi}. [PAN DAU 04: Bak {a, Fan der Bo{, P. Mar ko vi} 2, ]uk, [ulc, Po li ce 1, Kik, Mirs 1, Re sto vi}, Oj ler 3, Jun gling 2, [tam 1, Hu ne. PLASMAN u polufinale Lige {am pi o na, od no sno pr vo me sto u B gru pi, va ter po li sti Rad ni~ - kog Kon Ti ki i te o ret ski su po - tvrdili pobedom nad ekipom [pan da ua iz Ber li na - 16:10, pro {le sre de na svom ba ze nu. Sem pr ve ~e tvr ti ne, u ko joj su Nemci uspeli da budu gotovo rav- RADOST NIJE BILA POTPUNA, ALI DO@IVQAJ JESTE nopravni na {em timu, sve ostalo podse }alo je na prethodnih sedam susreta koje su crveni re {ili u svoju korist. Naime, posle izjedna ~e wa go sti ju na 4:4, po ~et kom druge deonice, serijom od 4:0 utu - TRE ]U kva li fi ka ci o nu u tak mi cu za pla sman na E vrop sko pr ven - stvo, ko je se kra jem go di ne o dr `a va u Hr vat skoj i Ma ar skoj, `en ska rukometna reprezentacija Srbije odigrala je pro {le subote protiv selekcije [vedske u Kragujevcu. I mada svetske vice {ampionke nisu stigle do pobede u ovom duelu - 25:25, doga aj je bio nezaboravan zahvaquju }i krajwe neizvesnom kretawu rezultata, ali i izuzetnom ambijentu. Naime, kao retko kad krcate tribine hale Jezero, gde je hiqadu du {a ostalo ispred ulaza zbog apsolutne popuwenosti kapaciteta, disale su kao jedan sa Srpkiwama, kojima je, na`alost, drugi bod izmakao bukvalno u posledwoj sekun - di. Ipak, na{ nacionalni tim, koji, uz Kragujev ~anku Maju Lojpur, igra - ~icu skopskog Vardara, ~ine i tri ~lanice Radni~kog, golman Jovana Risovi}, te bekovi Ivana Milo {evi} i Sawa Radosavqevi}, ve} u nedequ se revan {irao [ve ankama, odigrav {i nere {eno i na wihovom te re nu - 18:18. V. U. K. СПОРТ RAD NI^ KI KON TI KI - DU NAV 19:4 [amarawe za kraj KRAGUJEVAC - Zatvoreni bazen SC Park. Gledalaca: 500. Sudije: Mi lo je vi} (Kra qe vo), Jo van ~e vi} (Vrwa~ka Bawa). Igra~ vi {e: Radni~ ki 5 (3), Du nav 5 (0). Pe ter ci: Radni~ki 2/2. Rezultat po ~etvrti na ma: 3:0, 5:1, 5:1, 6:2. RAD NI^ KI KON TI KI: S. Po - po vi}, Bu ri} 1, B. Po po vi} 2 ]ir - ko vi}, Vuk sa no vi}, Mi li ~i} 1, [or maz 2, Ba sa ra 2, Zlo ko vi} 3, F. Fi li po vi} 8, D. Mar ko vi}, Ve ro - vi}, Lazovi}, Jani}. DU NAV: R. Fi li po vi}, [i man, RUKOMETNI SPEKTAKL U JEZERU Podr {ke Srpkiwama nije RADNI^KI Zvezda pada u subotu DVO NE DEQ NA pa u za u Su per ligi za `ene, prouzrokovana takmi ~ar skim o ba ve za ma re pre zen - ta ci je Sr bi je, o kon ~a }e se o vog vikenda, kada su na programu susre ti 18. ko la. U okviru wega, pohod na titulu ru ko me ta {i ce Rad ni~ kog na sta - vi }e do ~ekuju }i beogradsku Crvenu zve zdu, u su bo tu, od sa ti. V. U. K. KUP SRBIJE Pomeren termin U ME STO ju ~e, ~e tvrt fi nal ni susreti Kupa Srbije za mu {karce, pa i o naj u ko me }e na{ Rad ni~ ki do ~ekati {aba~ku Metaloplastiku, i gra }e se tek 30. a pri la. Do pomerawa termina do {lo je na pred log Tak mi ~ar ske ko mi si - je RSS, jer je u EHF ne de qi (31. mart - 6. a pril) pred vi e no o ku p- qa we ju ni or ske re pre zen ta ci je Sr bi je ra di u ~e {}a na kva li fi - kacionom turniru za plasman na E vrop sko pr ven stvo. V. U. K. ~e na su sva wi ho va na da wa. Je su po tom Ber lin ci sma wi li prednost do ma }i na na 10:8, ali je on - da o pet u sle dio pe ri od do bre i gre Rad ni~ kog, za ko na~ nih 16:10. Se ri ju po lu fi nal nih du e la plej-ofa protiv beogradskog Parti za na, va ter po li sti Rad ni~ kog na red nih da na pro du `i }e du e - lom u o kvi ru B gru pe Li ge {am - pi o na. Ta~ ni je, sle de }e sre de, u pretposledwem kolu, crveni }e gostovati na Bawici, u dvoboju koji ne }e i ma ti pre te ra ni re zul - tat ski zna ~aj, jer su se oba srp ska sa sta va ve} pla si ra la na fi nal - ni tur nir. V. U. K. Mi tro vi}, [}e pa no vi}, M. Mar - ko vi}, Pre ko ga ~i}, Ro ga no vi} 2, Tu bi}, Voj ~i}, Pet ko vi}, Ro ga~ 2, Jevri}, Risti}, Marinkovi}. RUKOMET RADNI^KI - MORAVA 33:28 PRVA A LIGA 14. (posledwe) KOLO: Radni~ki Kon Tiki - Dunav 19:4, Crvena zvezda - Bawica - Partizan 6:29, Nais - Vojvodina 11:13. Crvena zvezda :84 39 Radni~ki :82 39 Partizan :92 30 Vojvodina :14524 Bawica :15418 Nais : :222 7 Dunav :212 3 Parovi polufinala plej-ofa su: Radni~ki Kon Tiki - Partizan, Crvena zvezda - Vojvodina. PO SLED WE PLA SI RA NI no - vosadski Dunav, poslu`io je Radni~ kom da u po sled wem pr ven stve nom ko lu do dat no po pra vi gol ra zli ku i na no vo raz i gra mla de sna ge. Skor od 19:4, do stig nut je bez u ~e {}a u igri golmana Zdravka Ra di }a, Mi lo {a Ko ro li je, A - leksandra ]iri }a i \or a Filipo vi }a, a {an sa je pru `e na mla - di }i ma iz va ter po lo {ko le cr - venih, petnaestogodi {wem Vuku Ve ro vi }u i de bi tan ti ma, go di nu da na mla im Da ni lu La zo vi }u i Andrei Jani }u. Sve ~e tvr ti ne li ~i le su jed na na dru gu kao ja je ja je tu. Go sti ni - ka ko ni su u spe va li da se od u pru na {em sa sta vu, ~ak ni ka da su se, u drugom poluvremenu, u bazenu na- {le nade Radni~kog. Goleadi, jednostavno, kao da nije bilo kraja... Rad ni~ ki je ta ko li ga {ki deo se zo ne za vr {io na dru gom me stu, sa i stim bro jem bo do va kao i Crve na zve zda, ko joj je pr vo me sto pri pa lo zbog go la vi {e u me u - sob nim du e li ma. Ta kav ras po red na tabeli, u polufinalu plej-ofa donosi za vikend duele Kragujev- ~a na sa Par ti za nom, dok }e se Zvezdi suprotstaviti Vojvodina. V. U. K. A sad - za ti tu lu KRA GU JE VAC - Ha la: Je ze ro. Gle da la ca: 150. Su di je: O sto ji} i Raj - ko vi} (No vi Sad). Sed mer ci: Rad ni~ ki 3/2, Mo ra va 1/0. Is kqu ~e wa: Rad - ni~ ki 10, Mo ra va 6 mi nu ta. RAD NI^ KI: Mi lo {e vi} ga rac, Spa si} 2, Pra li ca 6, Ja ni }i je - vi}, Gu gle ta 3, Le ki}, Gr bo vi} 5, Pe tro vi}, Mi lin ~i}, Mo {i}, Ja }i mo - vi}, To mi}, [mi gi} 1, Bo si} 5, Ra ji ~e vi} 6. MORAVA: Dimitrijevi}, Tasi}, Rankovi} 3, \urkovi}, Raki} 4, Uro- {evi}, Ili} 9, Joki}, Jovanovi} 5, Tomi}, Anti}, S. Popovi}, Bogavac, M. Popovi} 2, Bojkovi}, \eki} 5. NISU se libili Kragujev ~ani da pred po ~etak teku }e sezone najave ozbiqnu borbu za prvaka dr`ave, ali do te mogu}nosti, odnosno plasmana u plej-of, stigli su tek u posledwem superliga {kom kolu, savladav {i ekipu Morave iz Velike Plane sa 33:28 (17:15). Ipak, neophodna pobeda, koja u- sled po ra za su bo ti~ kog Spar ta ka pro {le subote u Vrbasu to zapravo i ni je bi la, o stva re na je bez ve }ih nedoumica. Jesu se gosti trzali svako malo, poku {avali da ugroze Rad ni~ ki, me u tim sem do dva izjed na ~e wa u pr vom po lu vre me nu (10:10, 11:11), i pri la ska na mi n- imalnih dva razlike u nastavku u- tak mi ce, po sled weg kod sko ra 26:24, da qe ni su sti gli. Le po raspo re e ne sna ge do ma }i na, gde su ~ak petorica igra ~a postigla pet ili {est go lo va, iz ne le su te ret ovog duela na pravi na ~in. V. U. K. PLEJ-OF Od 9. a pri la do 25. ma ja OSVAJA^A ovogodi{we ti tu le do bi }e mo kroz plej-of nad me ta - we {estoro u ~esnika, dok }e ~etiri ekipe koje napu {taju dru {tvo naj bo qih od re di ti plej-aut li ga preostalih osmoro takmaca. I dok u bor bi za op sta nak klu - bovi me usobne rezultate nose sa so bom u no vo for mi ra nu gru pu i zatim igraju jednostruko, timovi iz plej-ofa, gde su dva je di na si g- SUPER LIGA (M) 22. (posledwe) KOLO: Radni~ki - Morava 33:28, Kolubara - Napredak 26:26, PKB - Metaloplastika ~ar - Rudar 32:31, Jugovi} - Crvena zvezda 23:21, Vrbas - Spartak 33:30. Metaloplastika :61431 Radni~ki :53429 C. zvezda :54529 Spartak :54227 Jugovi} :54224 Rudar :55621 Kolubara :60021 Napredak :59018 Vrbas :56818 Morava :616 9 PKB :597 5 ur na bi li u ~e sni ci Re gi o nal ne lige, Vojvodina i Partizan, a sada su ga popunili i ~etvoro prvoplasiranih na tabeli Super lige (Me ta lo pla sti le zni ~ar, Radni~ki i Crvena zvezda), po ~iwu takmi ~ewe ispo ~etka, po dvokru `nom bod si ste mu, sva ko sa svakim. Prvo kolo na programu je slede }e srede, 9. aprila, kada }e Kragujev ~ani do ~ekati Zvezdu, dok }e se kona ~an plasman, {ampion i oni ko ji op sta ju u do go di ne skra }enoj ligi od 10 timova, znati naj ka sni je za vi kend 24/25. ma ja, od no sno po od i gra va wu po sled - wih u tak mi ca. V. U. K. Четвртак, 3. април КРАГУЈЕВАЧКЕ 27 STREQA [TVO Bravo, Milutine KRA GU JE VA^ KI stre lac Mi lu tin Ste fa no vi} o svo - jio je sre br nu me da qu u di s- ciplini vazdu {na pu {ka, na pr vom o vo go di {wem Svetskom ku pu, ko ji se, od 26. mar - ta do 4. a pri la, o dr `a va u ameri~koj vojnoj bazi u Fort Beningu. Ste fa no vi} je u kva li fi - kacijama bio sedmi sa rezulta tom od 625,1 kru gom, ali je odli~no ga ao u finalnoj se - ri ji gde je za be le `io skor od 209,3 kru ga. Bo qi od we ga bio je sa mo Rus Na zar Lu gen tes, ko ji mu je odmakao za sve ga 0,1 deo kru ga. I pak, ra di se o ve li kom u - spe hu, tim pre {to je ovo Milu ti nu Ste fa no vi }u pr va medaqa i prvo u ~e {}e na jednom svetskom kupu. Dru gi kra gu je va~ ki predstav nik na o vom tak mi ~e wu, Stevan Pletikosi}, bio je 23. od 62 strel ca. Tre }eg dana, u ga awu malokalibarskom pu {kom u disci pli ni tro stav, Ple ti kosi} je za u zeo 20. me sto sa skorom od kru go va, dok je Ste fa no vi} sa {est kru go va slabijim rezultatom bio tri mesta ni`e plasiran. S. M. S. BOKS Dve medaqe na ~ekawu ^ETVORICA seniora Radni~kog ostvarili su polovi- ~an u speh na Po je di na~ nom pr ven stvu Sr bi je, o dr `a nom za vi kend u Le skov cu. U fi na le su se pla si ra li Ste fan Jo va no vi} u ka te go - ri ji do 81 i Dra gan Veq ko vi} do 91 kilograma, ali me ~evi za zla to, zbog preglomaznog programa, nisu odr`ani. Riva li }e se, naj ve ro vat ni je, sa sta ti na Be o grad skom po - bedniku, 26. ovog meseca. Do bor be za me da qe ni su do {li Ivan Popovi} i Sebastijan An elkovi}. M. M. SKIJAWE Bli `i se kraj U JED NOJ od po sled wih ne - deqa u ovoj skija {koj sezoni, Nevena Igwatovi} najboqi rezultat zabele`ila je u Lihten {tajnu, na slalomskoj FIS trci u Malbunu, zauzev {i tre }e me sto sa 17,65 po e na. Pored toga, u {vajcarskom [pligenu vozila je dva veleslaloma, ostvariv {i 6. i 12. me sto, ko ja su vre de la 27,58 odnosno 25,93 boda. Slalome u Kraw skoj Go ri i Mal bu nu nije zavr {ila. M. M.

28 28 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 3. април СПОРТ FUDBAL DO WI SREM - RAD NI^ KI :1 Ja bih nam od u zeo bod Foto: fkdonjisrem.com VI[E PARA, NEGO MUZIKE OVIM re ~ima je, po zavr {etku susreta, opisao nastup svojih fud ba le ra i po raz pro tiv Do weg Sre ma u Pe }in ci ma - 1:4, pr vi stra teg Rad ni~ kog 1923 Pre drag Ristanovi}. Na takvu konstataciju, za i sta, ma lo {ta mo `e da se do - da. O bru ka li smo se po ko zna ko ji put, i to ba{, u jed no do dat no u gro - ziv {i i o va ko krh ku na du u su per - liga {ki opstanak. Da kle, ni smo bi li ni bli zu izda wu ko je je ne op hod no da bi se i - gralo u srpskoj elitnoj konkurenci ji, ko li ko god ona sla ba bi la, mada smo nastupili, vaqda, u trenut no naj ja ~em sa sta vu. Do ma }in se pokazao znatno motivisanijim, pri bra ni jim i kon kret ni jim u svojim nastojawima da tako e izbegne ispadawe iz dru {tva najboqih. Tako je, posle neuspelog poku {a ja Spa le vi }a, ve} u de ve tom minutu stigao do vo stva udarcem glavom Damwanovi }a, koji je, kao i strel ci tri pre o sta la po got ka Pe }i na ca, o stao u sa mqen u na {- em {esnaestercu. Po sle jo{ ne ko li ko po lu pri - li ka, od ko jih je jed na bi la i Kne - `evi }eva, u 43. minutu gol posti- `e Ro si }. Ali, su di ja ga ni je priznao, a o sta lo je ne ja sno zbog ~ega, jer ofsajda nije bilo. Sli~ no pr vom po lu vre me nu, krenulo je i drugo, golom doma }ina. Pre su dan je bio kor ner u 52. minutu, posle koga se lopta odbila do Mi ji }a, ko ji ne o me tan {u - ti ra sa ne kih 18 me ta ra i po ga a mre`u za 2:0. A iznenadni udarac ABA LIGA 26. (posledwe) KOLO: MZT Skopqe - Radni~ki 87:95, Igokea - [iroki 69:60 Cibona - Crvena zvezda 67:76, Zadar - Olimpija 77:75, Krka - Solnok 73:67, Mega Vizura - Budu}nost 92:86, Partizan - Cedevita 77:68. Crvena zvezda : Cedevita : Partizan : Cibona : Budu}nost : Igokea : Krka : Mega Vizura : MZT Skopqe : Olimpija : Radni~ki : Solnok (-1) : Zadar : [iroki : NAPOMENA: U polufinalu fajnal fora (25/27. april), sastaju se Crvena zvezda - Cibona i Cedevita - Partizan. Iz lige je ispao [iroki. NA sa mom kra ju o vo go di {weg Jadrana Radni~ki je pru`io jednu od naj bo qih par ti ja u 26 ko la. Bez rezultatske presije, momci su od i gra li `e sto ko i di sci pli no - vano i u Skopqu savladali jednog od naj ne zgod ni jih do ma }i na u o - vom takmi ~ewu. Po sle e ga la u pr voj de o ni ci, Kra gu jev ~a ni su u na stav ku do da - li gas i preokrenuli minimalni re zul tat ski za o sta tak u svo ju korist. Par Ma ri no vi}-ka li ni} dao je vr hun sku pred sta vu u re a - lizaciji i asistencijama, naravno uz pomo} ostalih saigra ~a, pa se na od mor o ti {lo sa pri stoj nih pet po e na vi {ka. Po iz la sku iz U ABA LI GI I dogodine srpski kvartet PE ]IN CI - Sta di on: Su va ~a. Gle da la ca: Oko 600. Su di ja: Mar ko Po po vi} (Be o grad). Strel ci: Dam wa no vi} u 9, Mi ji} u 52, Sin i} u 65. i Zec u 86. za Do wi Srem, a Spa le vi} iz je da na e ster ca u 71. mi nu tu za Rad - ni~ki kartoni: Adamovi}, Bubawa (Radni~ki 1923). Crveni karton: Bubawa (drugi `uti) u 81. minutu. DOWI SREM: Beli}, Bo`ovi} (od 79. minuta Ko {uti}), Veselinovi}, Pr qe vi}, La ki}, Pe {i}, Bu ko rac, Sin i}, Jan ko vi} (od 69, Kru ni}), Damwanovi} (od 87. Mar ~eta), Zec, Miji}. RADNI^KI 1923: ^an ~arevi}, Pavlovi}, Mari}, Rosi}, Bubawa, Kova - ~evi} (od 58. ^adikovski), Krivokapi}, Beqi}, Kne`evi} (od 74. Miqu{), Adamovi} (od 46. Vidovi}), Spalevi}. SUPER LIGA 21. KOLO: Dowi Srem - Radni~ki :1, Sloboda - Rad 1:0, Javor - Novi Pazar 1:0, Crvena zvezda - Vo`dovac 5:1, Napredak - Spartak 0:0, OFK Beograd - Partizan 0:2, Vojvodina - Radni~ki (N) 1:0, Jagodina - ^ukari~ki 4:2. Crvena zvezda :18 50 Partizan :15 49 ^ukari~ki :20 35 Novi Pazar :19 34 Jagodina :20 33 Vojvodina :22 33 Radni~ki (N) :15 30 Vo`dovac :25 26 Spartak :23 26 Napredak :31 25 Sloboda :24 23 Radni~ki :35 21 Dowi Srem :27 20 Javor :24 20 OFK Beograd :32 18 Rad : KOLO: Radni~ki Sloboda, Novi Pazar - Jagodina, Vo`dovac - Dowi Srem, Partizan - Vojvodina, Spartak - Crvena zvezda, Rad - OFK Beograd, ^ukari~ki - Napredak, Radni~ki (N) - Javor. Sin i }a, sa sli~ne distance u 65. minutu, opet neblokiran, iznenadio je ^an ~arevi }a i doneo tre }i pogodak Sremcima. Tek tada su igra ~i Radni~kog o- KO[ARKA MZT SKO PQE - RAD NI^ KI 87:95 zbiq ni je kre nu li ka pro tiv ni~ - kom go lu, te se be le `i po ku {aj Spalevi }a glavom, kao i rezerviste ^adikovskog, posle ~ega se, i- pak, dr ma la sa mo pre~ ka. A on da, Be qi} je fa u li ran u ka zne nom prostoru doma }ina, {to je Spalevi}, sa penala, pretvorio u pogodak. I pak, o fan zi va go sti ju pre ki - nu ta je is kqu ~e wem Bu ba we, ko ji je za ra dio dru gi `u ti kar ton u 81, mi nu tu. To je, sva ka ko, po tom pomo glo i da se po ~e tvr ti put lop - ta zakoprca u na {oj mre`i. Posle jedanaesterca, ali ne sa bele ta~ke, ve} iz tre }eg po ku {a ja ko ji je na gol ^an ~a re vi }a u pu tio Zec. Pre to ga, Dam wa no vi }ev {ut sa 11 metara ^an ~arevi} brani, kao i potowi Miji }a. Ambicije opstanka ne dozvoqava ju Rad ni~ kom da po sr ne i na slede }em isku {ewu. Zna ~i, u subo tu, sa po ~et kom od 15 i 30 ~a so va, na ^i ka Da ~i u `i~ ka Slo bo da, di rekt ni kon ku rent u toj bi ci, mora da ostane praznih {aka. V. U. K. Za pre sti` i za nadu SKOPQE - Hala: SC Boris Trajkovski. Gledalaca: Sudije: Rute {i}, Dragojevi} i [undi} (Crna Gora). Rezultat po deonicama: 20:17, 18:26, 15:28, 34:24. MZT SKO PQE: O. Sto ja nov ski, Si no vec 12, Ko stov ski 8, Lu ~i} 4, D. Stojanovski 12, Ge ~evski 16, Mladenovski, Arsoski, [ehovi} 14, Nikolov ski 2, Dej vis 9, Cvet ko vi} 10. RADNI^KI: Jankovi} 4, Le {i} 15, Stevanovi}, Mla an 17, Kalini} 18, Kat ni}, Bir ~e vi} 12, Di mi} 4, Bal ma zo vi} 3, Br ki} 13, Jev to vi}, Marinovi} 9. Srpski ko {arka {ki klubovi ostvarili su u posledwem kolu ABA lige rezultate dovoqne da i u narednoj sezoni na {a zemqa bude najbrojnija na Jadranu. Tako }emo i dogodine imati ~etiri predstavnika u Regionalnoj li gi, dok }e Hr vat ska i Slo ve ni ja da ti po tri, a Bo sna i Hercegovina jedan klub. Imena ekipa odredi }e se kroz nacionalne {ampionate. Ugovore sa ligom imaju za siguran nastup imaju samo Bu du} nost, MZT Sko pqe i Sol nok. MARINOVI] REKORDER ABA LIGE svla ~ionice jo{ boqa partija, pa su crveni u jed nom tre nut ku dogurali ~ak do 19 poena predno sti. Sve je pod se ti lo na naj bo - qe da ne iz pret hod ne dve-tri se - zo ne, ka da je o vaj tim bio hit ABA lige. U fini {u, uobi ~ajeno, dozvoqeno je malo opu {tawa, {to su do ma }i is ko ri sti li za sma we we zaostatka na jednocifrenu brojku. Troj ke su naj zad po slu `i le na {e {u te re, te je pro ce nat bio ~ak 52,5, a Kra gu jev ~a ni su, ni to ni je u o bi ~a je no, nad sko ~i li riva la, 34-25, dok je od nos u a si - sten ci ja ma im po zan tan, Ma ri no vi} je u toj ci fri u ~e - stvo vao ~ak sa 18, {to pred sta vqa rekord lige od po ~etka wenog postojawa. Zanimqivo je da su prethod ni re kord, 16 a si sten ci ja, dr`ali tako e igra ~i Radni~kog, Mi qan Pav ko vi} i Sti ven Mar - kovi}. Ovime je po lo vi na po sla oko op stan ka za vr {e na, a od vikenda sledi te`e jadransko sito - Srpska liga. M. M. NI@E LI GE Srpska liga Zapad, 18. ko lo: Ru dar (K) - Se qak (M) 1:1, Jo - {anica - Kru {ik 3:0, [umadija (A) - Ma ~va 0:0, Lo zni ca - Po let (Q) 1:0, Slo bo da (^) - Jasenica :1, [api ne - Mla di rad nik 5:2, Ba ne - Po be da Be - lo {evac 1:2, Partizan (BB) le zni ~ar 2:0. Tabela: Ma ~va 37, Po let (Q) le - zni ~ar 34, Loznica 33, Ru dar (K) 32, [a pi ne 29, Pobeda Belo {evac 28, Jo {anica 27, Seqak (M) 23, Ba ne 21, Ja - se ni ca , Mla di radnik 18, Partizan (BB) 17, [umadija (A) 17, Kru {ik 16, Slo bo - da (^) 7 bo do va. 19. kolo: Pobeda Belo {evac - [apine (nede qa, 15.30), Par tizan (BB) - Ru dar ~ar - Bane, Mladi radnik - Sloboda (^), Ja se ni ca Loznica, Polet (Q) - [umadija (A), Ma ~va - Jo {anica, Kru {ik - Seqak (M). Zona Morava, 18. kolo: Metalac - Omladinac 2:0, Arsenal - Po let (T) 1:0, Dra ga - ~e vo - Ta ko vo 2:0, [u m- a di ja Ru dar 3:1, Vodoja`a - Tutin 0:0, Slavija - Orlovac 1:2, PR VA LI GA Prekinule post KRA GU JE VA^ KE ko {ar ka {i ce pre ki nu le su re zul tat ski post i zabele`ile pobede u 24. kolu Prve lige Srbije. Radni~ki je posle produ`etaka sa vla dao no vo sad sku Voj vo di nu rezultatom 82:75, po {to je u regularnom toku utakmice bilo 69:69. Cr ve ne su bo qe od i gra le pr vo poluvreme, koje su re {ile u svoju ko rist sa 43:35, ali su No vo sa - an ke to na dok na di le u dru gom de lu su sre ta. U produ`etku sli~nih dilema nije bilo - 13:6. Mi - lica Cvetanovi} bila je najboqi igra~ susreta sa 22 postignuta ko - {a i 14 sko ko va, i sto to li ko ih i - ma la je i ve o ma do bra Ma ri ja na Jo va no vi}, uz 14 po e na, a dvo ci - fren u ~inak postignutih ko {eva bio je jo{ kod Mi li ce [pi ki} (18) i Aleksandre Kati} (17). [u ma di ja je lak {e i za {la na kraj sa e ki pom Ja go di ne, ko ju je, kao gost, sa vla da la sa 99:72. Ve} posle prve ~etvrtine zelene su po ka za le ko je ko na par ke tu, pa su taj deo i gre re {i le u svo ju ko rist Mokra Gora - Sloboda (G) 3:0, Trep ~a - Ka ra - or e 0:0. Tabela: [umadija , Mo kra Go ra 40, Takovo 31, Orlovac 29, Sla vi ja 27, Po let (T) 26, Ma ta lac 26, Omladinac 25, Tutin 22, Vodoja`a 21, Kara- or e 20, Ru dar (B) 19, Trep ~a 18, Sloboda (G) 18, Draga ~evo 17, Arsenal 12 bo do va. 19. kolo: Sloboda (G) - Slavija (subota, 15.30), Orlovac - Vodoja `a, Tu tin - [u ma - dija 1903, Takovo - Arsenal (nedeqa, 15.30), Trep ~a - Me ta - lac, Kara or e - Mokra Go ra, Ru dar (B) - Draga ~evo, Polet (T) - Omladinac. Prva gradska liga, 18. ko lo: Slo ga (D) - Mar {i} 2:1, ]a va - Ko - ri }ani 3:0, [umadinac - Par ti zan (C) 1:2 Budu}nost - Jadran 1:1, Se qak (MP) - Su {i ca 4:0, [u ma di ja (^) - Je - dinstvo 1:2, Bagremar - Kolonija 1:2, Vinogradi DB - Sr bi ja 5:3. Tabela: Partizan (C) 45, Ja dran 38, Su - {ica 37, Jedinstvo 34, Kolonija 32, Mar {i} 29, Slo ga (D) 27, ]a va 25, Bu du} nost 21, [u- madinac 21, Bagremar 20, Kori }ani 20, Seqak (MP) 20, Sr bi ja 14, Vinogradi DB 13, [uma di ja (^) 3 bo da. 19. ko lo: Mar {i} - ]a va, Ja dran - Par ti - zan (C) (su bo ta, 16.00) Vinogradi DB - [umadinac, Srbija - Sloga (D), Kori }ani - Bagremar, Kolonija - [umadija (^), Jedinstvo - Seqak (MP), Su {ica - Budu}nost (nedeqa, 16.00). Druga gradska liga, 18. ko lo: Slo ga (L) - Kremenac 2:1, Borac (D) - Haj duk 2:1, [u m- adija Ko {utwak 2:0, A zbest 3:2, Kutlovo Ok to bar 3:3, Za s- ta va - Mla dost 1:1, Se qak (C) - Mla dost Teferi~ 1:5. Slobodno je bilo Botuwe. Tabela: Hajduk 37, Bo rac (D) 35, Mla dost 34, Ku tlo vo 30, Slo ga (L) 30, Se qak (C) 29, Botuwe 25, 21. oktobar `eq 24, [u- ma di ja , Mladost Teferi~ 18, Zastava 16, Ko {utwak 15, A zbest 13, Kre me - nac 5 bo do va. 19. ko lo: 21. ok to - bar - Bo rac (D) (su bo - ta, 16.00), Se qak (C) - [umadija 1934, Botuwe - Za sta va, Mla dost - Ku tlo vo, Haj duk - A z- `eq - Slo ga (L), Kre me nac - Ko {utwak (nedeqa, 16.00). Slobodna je Mladost Teferi~. PRVA LIGA (@) 24. KOLO: Radni~ki - Vojvodina 82:75, Partizan - Stara Pazova 88:56, Crvena zvezda - Spartak 84:54, [abac - Student 68:67, Srbobran - Vrbas 55:69, Vr{ac - Radivoj Kora} 68:84, Jagodina - [umadija 72:99. Radivoj Kora} : Crvena zvezda : Partizan : Vrbas : Vr{ac : Srbobran : [umadija : Radni~ki : [abac : Vojvodina (-1) : Spartak : Student : Jagodina : Stara Pazova : KOLO: [umadija - Vojvodina, Radivoj Kora} - Srbobran, Vrbas - [abac, Student - Crvena zvezda, Spartak - Partizan, Stara Pazova - Jagodina, Vr{ac - Radni~ki. sa 31:19. Odli~nu partiju pru`ila je Kri sti na Mi lo {e vi} sa 18 ko {e va i o sam u hva }e nih lop ti, najefikasnija je bila Aleksandra Ra ~i} (22), a do bru par ti ju pru - `i la je i Je le na ]u la fi} sa 19 po stig nu tih po e na i ~ak de vet a - sistencija, kao i Kristina Rakovi}, koja je ubacila 18 ko {eva. Sada Radni~ki, u ponedeqak u- ve ~e, gostuje ekipi Vr {ca, dok }e [umadija, u subotu, do ~ekati Voj vo di nu. S. M. S.