Banjalučka pivara a

Транскрипт

1 РЕПУБЛИКА СРПСКА МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА На основу члана 11. Закона о тржишту хартија од вриједности ( Службени гласник Републике Српске, број: 92/06, 34/09 и 30/12), члана 24. Правилника о условима и поступку емисије хартија од вриједности ( Службени гласник Републике Српске, број 60/12) и Одлуке о седмој емисији обвезница Републике Српске јавном понудом ( Службени гласник Републике Српске, број: 98/14), Република Српска Министарство финансија (у даљем тексту: Емитент), доноси за VII емисију дугорочних обвезница Републике Српске јавном понудом Бања Лука, новембар године

2 Напомена Овај Јединствени Проспект се издаје за VII емисију дугорочних обвезница Републике Српске јавном понудом, у складу са Правилником о условима и поступку емисије хартија од вриједности ( Службени гласник Републике Српске, број 60/12). Овај Проспект се не смије сматрати препоруком за куповину или продају, а сваки инвеститор, који разматра куповину обвезница се упућује на властиту оцјену и просуђивање, укључујући све могуће ризике наведене у овом Проспекту и објављене путем средстава јавног информисања. 2

3 С а д р ж а ј 1. ОДГОВОРНА ЛИЦА Лице одговорно за информације садржане у проспекту Изјаве одговорних лица емитента ФАКТОРИ РИЗИКА Ризик неблаговременог измирења доспјелих обавеза по емитованим обвезницама Ризик пореских прихода Тржиште капитала Републике Српске и Босне и Херцеговине Политички ризик Оперативни ризик Виша сила - Force majeure ИНФОРМАЦИЈЕ О ЕМИТЕНТУ Основне информације о емитенту Догађаји који могу бити од значаја за процјену солвентности емитента Економски (привредни) показатељи Јавне инвестиције КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ Интереси правних, односно физичких особа у вези с издавањем, односно понудом. Опис свих интереса трећих лица у вези са издавањем, односно понудом, укључујући сукоб интереса, с детаљним описом лица и природе интереса ИНФОРМАЦИЈЕ О ХАРТИЈАМА ОД ВРИЈЕДНОСТИ Опис врсте и класе хартија од вриједности које су предмет понуде и/или укључења у трговање Карактеристике хартија од вриједности Положај хартија од вриједности које су предмет понуде и/или укључења у трговање, укључујући кратак приказ свих уговорних клаузула чија је намјена да утичу на положај или да субординирају хартију од вриједности, у односу на све садашње или будуће обавезе емитента Опис права које дају хартија од вриједности, евентуална ограничења тих права, као и поступак за извршавање тих права Доспијеће, каматна стопа, начин обрачуна и рокови исплате главнице и камате Начин амортизације и временски распоред плаћања Приказати принос и дати опис метода израчунавања истог Заступање ималаца хартија од вриједности, односно, одредбе о скупштини ималаца дужничких хартија од вриједности, укључујући и начин и услове доношења одлука такве скупштине У случају нових издања, навести податке о одлукама на основу којих су хартије од вриједности издате или ће бити издате У случају нових издања, очекивани датум издања хартија од вриједности

4 5.11. Опис било каквих ограничења у вези слободне преносивости хартија од вриједности Подаци о пореским обавезама емитента у вези са хартијама од вриједности УСЛОВИ ПОНУДЕ Подаци о понуди Укупни износ емисије, цијена по којој ће хартије од вриједности бити понуђене Период уписа хартија од вриједности Мјесто уписа хартија од вриједности Начин и рокови за уплату уписаних хартија од вриједности, као и начин на који ће бити пренијете на власничке рачуне Опис могућности за смањење броја уписаних хартија од вриједности по инвеститору и начина за повраћај преплаћеног износа уписницима Додатне информације о емитованим обвезницама ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ И ТРГОВИНА Порески систем Буџетски систем Табела 3. Буџет и извршење буџета РС за и годину Бруто јавни дуг Спољни дуг Унутрашњи дуг Гаранције Макроекономски показатељи и индикатори одрживости дуга Управљање дугом Спољна трговина и платни биланс Девизне резерве Приходи и расходи ЗНАЧАЈНЕ ПРОМЈЕНЕ Изјава о значајним промјенама СУДСКИ, УПРАВНИ И АРБИТРАЖНИ ПОСТУПЦИ Информације о судским, управним и арбитражним поступцима ДОКУМЕНТИ ДОСТУПНИ НА УВИД УКЉУЧЕЊЕ У ТРГОВАЊЕ Подаци о хартијама од вриједности исте врсте, које је емитент већ издао и укључио у трговање Појединости о лицима која су се обавезала да ће дјеловати као посредници при секундарном трговању, обезбеђујући ликвидност помоћу понуђене и тражене цијене (послови подршке тржишту енг. market maker) и опис основних услова и преузетих обавеза ИЗРАДА ПРОСПЕКТА

5 ОДГОВОРНА ЛИЦА 1.1. Лице одговорно за информације садржане у проспекту Одговорно лице Др Зоран Тегелтија Функција одговорног лица министар 1.2. Изјаве одговорних лица емитента Предузевши све потребне мјере, изјављујем да су, према мојим сазнањима, информације у Проспекту у складу са чињеницама, као и да нису изостављене чињенице, које би могле да утичу на истинитост и потпуност Проспекта. МИНИСТАР ФИНАНСИЈА Др Зоран Тегелтија 5

6 2. ФАКТОРИ РИЗИКА Фактори ризика специфични за Eмитента су: 2.1. Ризик неблаговременог измирења доспјелих обавеза по емитованим обвезницама У складу са Законом о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број: 71/12 и 52/14) и Одлуком о седмој емисији обвезница Републике Српске јавном понудом, обавезе по основу емитованих обвезница Републике Српске, представљају апсолутну и безусловну обавезу Републике Српске, међусобно су равноправне и најмање су у истом рангу са свим другим садашњим и будућим обавезама за чије извршење средства обезбјеђује Република Српска. До сада је Република Српска емитовала 24 емисију обвезница и то: - шест емисија за измирење обавеза по основу старе девизне штедње (RSDS-O-A, RSDS- O-B, RSDS-O-C, RSDS-O-D,RSDS-O-E и RSDS-O-F), - двије емисије за измирење обавеза према добављачима (RSOD-O-A и RSOD-O-B), - једну емисију за измирење обавеза по извршним судским одлукама (RSIO-O-A), - девет емисија обвезница за измирење обавеза по основу ратне штете (RSRS-O-A, RSRS- O-B, RSRS-O-C, RSRS-O-D, RSRS-O-E, RSRS-O-F, RSRS-O-G, RSRS-O-H и RSRS-O-I) и - шест емисија дугорочних обвезница Републике Српске јавном понудом (RSBD-O-A, RSBD-O-B, RSBD-O-C, RSBD-O-D, RSBD-O-Е, RSBD-O-F). Поред наведеног, емитовано је и 22. емисија трезорских записа Републике Српске, са роком доспијећа до једне године. Сви купони који су доспјели на наплату, до датума припреме овог Проспекта, исплаћени су у законски прописаним роковима. Средства за отплату главнице, камате и других трошкова у вези са емисијом, планирају се буџетом Републике Српске. Отплата дуга Републике Српске се извршава из прихода Републике Српске и представља приоритетну обавезу. Ризик неизвршавања укупног дуга Републике Српске, па самим тим и обавеза по основу ове емисије, сведен је на најмању могућу мјеру Ризик пореских прихода Ризик пореских прихода садржан је у врсти и висини пореских прихода који су законом утврђени као извори финансирања, што значи да приходи зависе од законски утврђених извора и нивоа привредних активности на које се утврђени порези обрачунавају. Значајне промјене у једном од ова два фактора, уз претпоставку непромијењених расхода могу довести до настанка дефицита буџета емитента Тржиште капитала Републике Српске и Босне и Херцеговине Тржиште капитала Републике Српске и Босне и Херцеговине карактерише доминантно присуство власничких хартија од вриједности насталих у процесу приватизације. На тржишту капитала Републике Српске постоје муниципалне обвезнице, корпоративне обвезнице, обвезнице банака, као и обвезнице издате од стране Републике Српске: - по основу исплате старе девизне штедње (RSDS-O-C, RSDS-O-D, RSDS-O-E и RSDS-O-F), - по основу измирења ратне штете (RSRS-O-A, RSRS-O-B, RSRS-O-C, RSRS-O-D, RSRS-O-E, RSRS-O-F, RSRS-O-G, RSRS-O-H и RSRS-O-I), 6

7 - по основу измирење обавеза према добављачима (RSOD-O-А и RSOD-O-B), - по основу обавеза по извршним судским одлукама (RSIO-O-A), - дугорочне обвезнице Републике Српске (RSBD-O-A, RSBD-O-B, RSBD-O-C, RSBD-O-D, RSBD-O-E и RSBD-O-F) Политички ризик Политички ризик поједине државе укључује све ризике повезане са могућом политичком нестабилношћу, укључујући цјеловитост и постојаност државе као такве. Уз то што политички ризик зависи и од односа БиХ са сусједним државама и свијетом, тај ризик зависи и од утицаја процеса транзиције на тржишну економију. За државе које се налазе у процесу транзиције карактеристичан је повећан политички ризик који зависи од односа законодавне, извршне и судске власти, те синдиката, али и односа између заједничких органа БиХ и институција Републике Српске Оперативни ризик Оперативни ризик проистиче из могућих пропуста у раду запослених и органа емитента, неодговарајућих унутрашњих процедура и процеса, неадекватног управљања информационим и другим системима, као и усљед непредвидивих спољних догађаја Виша сила - Force majeure Под овим појмом подразумијевају се сљедећи догађаји: - рат, инвазија, дјеловање вањског непријатеља, терористичко дјеловање, побуна или устанак непријатеља Републике Српске и Босне и Херцеговине; - појава епидемије којом су погођени грађани и радници; - случајеви као што су: земљотреси, торнада, оркани, поплаве, пожари, и сл, изузев предвидљивих и уобичајених климатских и природних појава које узрокују оштећења или уништење. 3. ИНФОРМАЦИЈЕ О ЕМИТЕНТУ 3.1. Основне информације о емитенту Назив емитента Република Српска Министарство финансија Облик огранизовања Тијело законодавне и извршне власти Основна дјелатност Опште дјелатности јавне управе Сједиште Бања Лука Адреса Трг Републике Српске 1 Матични број емитента адреса mf@mf.vladars.net Телефон 051/ Факс 051/

8 3.2. Догађаји који могу бити од значаја за процјену солвентности емитента Посматрајући макроекономске показатеље и индикаторе задужености за период године евидентно је да је одрживост дуга Републике Српске на задовољавајућем нивоу. С друге стране, имајући у виду могућу стагнацију БДП-а и прихода буџета Републике Српске у условима актуелне свјетске економске кризе, као и то да измирење дугорочних обавеза (проистеклих из међународних уговора, споразума о финансирању, одлука о емисији обвезница итд.) као приоритета, може у већем проценту ангажовати буџетска средства, и даље је потребан опрез при будућем задуживању, у смислу уговарања нових задужења по повољнијим условима, прилагођавања распореда отплате обавеза висини очекиваних прихода у наредним годинама, одабира приоритетних пројеката за које би се Република Српска задужила, избора крајњих корисника који су кредитно способни, те проналажења нових извора финансирања. Уз претходно наведено, потребно је имати у виду и основне ризике у пројекцијама унутрашњег дуга, тј. могућност промјена у законским одредбама које би регулисале обавезу измирења унутрашњег дуга на начин другачији од постојећих законских рјешења, и на тај начин онемогућиле планирање и контролисање отплате, те потенцијалне обавезе које би проистекле из рјешавања проблема реституције, а које би биле обавезе буџета Републике Српске Економски (привредни) показатељи У наставку је изнесена структура привреде према учешћу у Бруто домаћем производу (БДП) за и годину. 1 Бруто домаћи производ (БДП) у трећем тромјесечју године у односу на треће тромјесечје године има позитивну стопу раста од 1,7%. Посматрано по подручјима класификације дјелатности у трећем тромјесечју године бруто додата вриједност реално је већа у подручјима: - пољопривреда, шумарство и риболов за 8,5%, - вађење руда и камена; прерађивачка индустрија; производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација; снабдијевање водом, канализација, управљање отпадом и дјелатности санације животне средине за 3,8%, - умјетност, забава и рекреација; остале услужне активности за 3,6%, У трећем тромјесечју године бруто додата вриједност реално је мања у сљедећим подручјима: - грађевинарство за 3,4%, - трговина на велико и трговина на мало, оправка моторних возила, мотоцикала; саобраћај и складиштење; дјелатности пружања смјештаја, припреме и послуживања хране, хотелијерство и угоститељство за 1,2% и - пословање некретнинама за 0,8%. У години номинални БДП (у текућим цијенама) износи 8.584,97 милиона КМ, а стопа реалног раста износи -1,0%. У структури БДП-а Републике Српске у години, највеће учешће имале су сљедеће дјелатности: - индустрија (вађење руда и камана, прерађивачка индустрија, производња и снадбјевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација), 14,2% БДП-а; - трговина, 12,2% БДП-а; - јавна управа и одбрана, обавезно социјално осигурање, 10,2% БДП-а; - пољопривреда, шумарство и риболов, 9,7% БДП-а; - информације и комуникације, 5,1% БДП-а; 1 Извор: Републички завод за статистику Републике Српске 8

9 - дјелатност здравствене заштите и социјалног рада, 5,0% БДП; - пословање некретнинама, 4,9% БДП-а. Табела 1. Структура БДП-а Републике Српске по дјелатностима за период године у сталним цијенама (у хиљадама КМ) A Пољопривреда, шумарство и риболов B Вађење руда и камена C Прерађивачка индустрија D Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација E Снабдијевање водом; канализација, управљање отпадом и дјелатности санације (ремедијације) животне средине F Грађевинарство G Трговина на велико и на мало; поправка моторних возила и мотоцикала H Саобраћај и складиштење I Дјелатности пружања смјештаја, припреме и послуживања хране; хотелијерство и угоститељство J Информације и комуникације K Финансијске дјелатности и дјелатности осигурања L Пословање некретнинама од тога, импутирана рента M Стручне, научне и техничке дјелатности N Административне и помоћне услужне дјелатности O Јавна управа и одбрана; обавезно социјално осигурање P Образовање Q Дјелатности здравствене заштите и социјалног рада R Умјетност, забава и рекреација S Остале услужне дјелатности FISIM (минус) БРУТО ДОДАТА ВРИЈЕДНОСТ Порези на производе минус субвенције на производе БРУТО ДОМАЋИ ПРОИЗВОД

10 3.4. Јавне инвестиције Због изузетне важности који Влада Републике Српске придаје повећању инвестиција и запошљавању, битним за економски развој Републике Српске, не само краткорочно, већ и дугорочно, Влада је у периоду год. уговорила и обезбиједила средства за инвестиције у износу од 1,6 милијарди КМ (од чега инвестиције у социо-економски развој износе 1,5 милијарди КМ, а инвестиције у јачање административно-техничких капацитета 0,1 милијарди КМ). У уговореним инвестицијама у периоду год. највише ће се инвестирати у сектор саобраћаја и транспортне инфраструктуре, и то 38,4% свих инвестиција, слиједи сектор здравства и социјалне заштите са 18,1%, сектор индустрије, енергетике и рударства са 17,0% и сектор пољопривреде, шумарства и водопривреде са 15,4%, те остали сектори са 11,1% укупних инвестиција. Поред тога, планиране су додатне инвестиције у оквиру којих ће се акценат ставити на сектор индустрије, енергетике и рударства, те на саобраћајну инфраструктуру. Истовремено, полазећи од економских могућности Републике Српске и опредијељености Владе Републике Српске да заштити и очува радна мјеста, те пружи подршку привреди и стимулише инвестиције донесен је програм подршке инвестицијама и отварању нових радних мјеста по којем се директно из Буџета финансијски стимулишу нове инвестиције. По основу првог јавног позива Влада Републике Српске је, на сједници од године, донијела Одлуку о додјели средстава за подршку инвестицијама и запошљавању, у укупном износу од 14,31 милиона КМ за четири пословна субјекта са којим су закључени уговори о додјели средстава. 4. КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ 4.1. Интереси правних, односно физичких особа у вези с издавањем, односно понудом. Опис свих интереса трећих лица у вези са издавањем, односно понудом, укључујући сукоб интереса, с детаљним описом лица и природе интереса Емитенту нису познати интереси правних, односно физичких лица у вези са издавањем, односно понудом обвезница, нити сукоби интереса Намјена средстава Намјена средстава прикупљених емисијом дугорочних хартија од вриједности обвезница јесте обезбјеђење средстава, у складу са Ребалансом Буџетом Републике Српске за годину у оквиру Буџетских средстава: Финансирање нето задуживање, позиција примици од дугорочног задуживања. 5. ИНФОРМАЦИЈЕ О ХАРТИЈАМА ОД ВРИЈЕДНОСТИ 5.1. Опис врсте и класе хартија од вриједности које су предмет понуде и/или укључења у трговање Емитент врши јавну понуду дугорочних обвезница свим заинтересованим инвеститорима, домаћим и страним физичким и правним лицима. 10

11 Обвезнице ће бити купонске. Главница ће се исплаћивати у једнаким годишњим ратама, а камта ће се обрачунавати на остатак главнице и исплаћивати заједно са припадајућим дијелом главнице. Обвезнице ће бити регистроване у Централном регистру хартија од вриједности а.д. Бања Лука, у складу са одредбама Закона о тржишту хартија од вриједности ( Службени гласник РС, број: 92/06, 34/09, 30/12) Карактеристике хартија од вриједности Обвезнице ове емисије су слободно преносиве, дугорочне, дужничке хартије од вриједности које представљају директну и безусловну обавезу Емитента. Обвезнице ће бити емитоване по фиксној каматној стопи од 5,5% на годишњем нивоу, са роком доспијећа од пет година Положај хартија од вриједности које су предмет понуде и/или укључења у трговање, укључујући кратак приказ свих уговорних клаузула чија је намјена да утичу на положај или да субординирају хартију од вриједности, у односу на све садашње или будуће обавезе емитента. Обвезнице ове емисије су слободно преносиве дужничке хартије од вриједности које представљају директну и безусловну обавезу Емитента. Не постоје уговорне клаузуле које би утицале на положај или субординирале хартије од вриједности Опис права које дају хартија од вриједности, евентуална ограничења тих права, као и поступак за извршавање тих права Власник обвезница има право на поврат главнице и право на наплату припадајуће камате. Ниједан власник обвезнице нема право да тражи пријевремено доспијеће. Права и обавезе из хартија од вриједности - обвезница, стичу се, преносе и ограничавају њиховим уписом на рачуне власника обвезница у Централном регистру хартија од вриједности а.д. Бања Лука, а у складу са Законом о тржишту хартија од вриједности ( Службени гласник Републике Српске, број: 92/06, 34/09 и 30/12) Доспијеће, каматна стопа, начин обрачуна и рокови исплате главнице и камате Обвезнице се емитују са роком доспијећа од 5 година, уз непромјењиву годишњу каматну стопу од 5,5%. Камата се обрачунава на остатак главнице и исплаћује се једном годишње заједно са припадајућим дијелом главнице. Исплата главнице ће се вршити кроз пет једнаких рата, једном годишње, рачунајући од дана регистрације емисије код Централног регистра хартија од вриједности. Камата, односно главница исплаћују се у року од 15 дана од дана обрачуна камате, односно доспијећа главнице, преносом средстава на рачун власника обвезнице. У случају кашњења са исплатом камате, односно главнице из обвезница, Mинистарство финансија платиће законску затезну камату послије истека претходно наведеног рока па до дана стварне исплате. 11

12 Законска затезна камата, коју Емитент плаћа инвеститорима на основу извода о власницима обвезнице код Централног регистра хартија од вриједности а.д. Бања Лука, обрачунава се у складу са релевантним законским прописима Начин амортизације и временски распоред плаћања Табела 2. Амортизациони план 2 Бр. купона Датум доспјећа купона Први дан обрачуна камате Задњи дан обрачуна камате Бр. дана (Т) Номинални износ главнице (емисије) Неотплаћен и износ главнице Исплата главнице Исплата камате Ануитет Pool фактор , , , , ,2 УКУПНО , , ,00 Удио недоспјеле главнице у номиналном износу хартије од вриједности (pool фактор) представља коефицијент којим се номинални износ хартије од вриједности своди на износ недоспјелог дуга. При доспијећу дијела главнице власницима обвезница исплаћује се износ главнице који је пропорционалан количини хартије од вриједности у власништву. Номинални износ хартије од вриједности уписан на власничкој позицији неће се смањити смањивањем износа недоспјелог дуга, већ ће се удио недоспјеле главнице у номиналном износу хартије од вриједности (pool фактор) смањити за омјер исплаћеног дијела главнице у односу на укупни номинални износ хартије од вриједности. Удио недоспјеле главнице у номиналном износу хартије од вриједности (pool фактор) приказује се као децималан број, који не може бити мањи од 0 нити већи од 1. Неотплаћени дио главнице и pool фактор рачунају се на сљедећи начин: Неотплаћени дио главнице = номинална вриједност емисије * pool фактор Почетни pool фактор = 1 Почетни pool фактор је ефективан до датума прве исплате дијела главнице Након датума прве исплате дијела главнице, pool фактор за наведено раздобље рачуна се на сљедећи начин: pool фактор у текућем раздобљу = поол фактор у претходном раздобљу умањен за постотак главнице који је отплаћен на датум посљедње исплате дијела главнице Приказати принос и дати опис метода израчунавања истог Принос до доспећа означава дисконтну стопу која изједначава тржишну цијену обвезнице са садашњом вриједношћу свих очекиваних новчаних токова. Он може бити интерпретиран као сложена стопа приноса у току животног вијека обвезнице под претпоставком да сви купони могу бити реинвестирани по каматној стопи једнакој приносу до доспијећа обвезнице. Овај принос је могуће исказати математички на сљедећи начин: 2 Приказани амортизациони план је прелиминарни и заснива се на претпоставци да се реализује цјелокупна планирани износ емисије. У случају да се реализује мањи износ емисије, накнадно ће се прилагодити амортизациони план. 12

13 = (1 + ) + (1 + ) + + (1 + ) гдје y означава принос до доспијећа (исказан на годишњем нивоу), P означава текућу тржишну цијену, A i (i=1,..,n) доспјели ануитет, а n број периода до доспијећа обвезнице Заступање ималаца хартија од вриједности, односно, одредбе о скупштини ималаца дужничких хартија од вриједности, укључујући и начин и услове доношења одлука такве скупштине Не постоји законски основ за сазивање скупштине ималаца обвезница У случају нових издања, навести податке о одлукама на основу којих су хартије од вриједности издате или ће бити издате Влада Републике Српске је дана године усвојила Одлуку о емисији обвезница Републике Српске за измирење обавеза по основу материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава од 20. маја до 19. јуна године ( Службени гласник Републике Српске, број: 82/14), којом је предвиђена емисија обвезница у износу од ,00 КМ У случају нових издања, очекивани датум издања хартија од вриједности. У периоду од дана сачињавања Проспекта до дана реализације ове емисије обвезница јавном понудом, нису планирана друга издавања обвезница Опис било каквих ограничења у вези слободне преносивости хартија од вриједности Не предвиђају се никаква ограничења у вези слободне преносивости хартија од вриједности Подаци о пореским обавезама емитента у вези са хартијама од вриједности. Сходно Закону о порезу на доходак и члану 65. став 2 Правилника о примјени Закона о порезу на доходак (у даљем тексту: Правилник) камата на дужничке хартије од вриједности коју оствари физичко лице се не опорезује, као ни капитални добитак који оствари физичко лице продајом дужничких хартија од вриједности (члан 68. став 1 тачка д) Правилника). У члану 7. став 1 тачка в) Закона о порезу на добит у Републици Српској наведено је да приходи у облику камате на хартије од вриједности које изда или за које гарантује Босна и Херцеговина, Република Српска, Федерација Босне и Херцеговине, Брчко Дистрикт, јединица локалне самоуправе, Централна банка Босне и Херцеговине, предузећа, осигуравајућа друштва, инвестициони фондови и банке или друге финансијске институције које дјелују као овлаштени агенти не улазе у обрачун пореске основице. Према члану 12. Закона о порезу на добит и члану 45. Правилника о примјени Закона о порезу на добит капитални добици остварени при продаји хартија од вриједности улазе у обрачун 13

14 пореске основице пореза на добит у пореском билансу, док се остварени капитални губици не могу укључити у порески биланс као одбитна ставка. Стопа пореза на добит у Републици Српској износи 10%. 6. УСЛОВИ ПОНУДЕ 6.1. Подаци о понуди Емитент врши јавну понуду дугорочних обвезница свим заинтересованим инвеститорима, и домаћим и страним физичким и правним лицима. Ниједан инвеститор нема право прече куповине при упису обвезница из предметне емисије. Емисија нема постављен критеријум успјешности. Ако се прије истека рока за упис и уплату обвезница упишу и уплате све понуђене обвезнице, Емитент може да заврши јавну понуду. Емитент може у било које вријеме откупити обвезнице ове емисије, по било којој цијени на тржишту или на други начин, у складу са одлуком Владе Републике Српске, под условом да у случају куповине јавном понудом таква понуда буде једнако доступна свим власницима обвезница. Власник обвезнице нема право да тражи пријевремено доспијеће обвезница, тј. прогласи било коју обвезницу доспјелом и плативом прије њеног доспијећа Укупни износ емисије, цијена по којој ће хартије од вриједности бити понуђене Седмом емисијом дугорочних обвезница јавном понудом, планирано је да се емитује обвезница, номиналне вриједности КМ по обвезници, укупне номиналне вриједности емисије КМ. Продајна цијена се утврђује у проценту од номиналне вриједности, у складу са ограничењима из Одлуке о дугорочном задуживању Републике Српске за годину и Одлуке о измјени Одлуке о дугорочном задуживању Републике Српске за годину. Инвеститори куповином обвезница на берзи плаћају цијену уписаних обвезница увећану за износ брокерске провизије у коју су укључене провизије Бањалучке берзе и Берзанског посредника преко којег се врши куповина обвезница. Тарифници услуга Берзанских посредника доступни су на web сајту Комисије за хартије од вриједности РС, као и на web сајту сваког посредника Период уписа хартија од вриједности Упис и уплата почињу 15 дана од дана објављивања јавног позива. Упис почиње године и траје до године. Министарство финансија врши унос продајног налога дана године у периоду од 11:30 + random time до 12:00 часова. Послови се закључују године у 12:00 часова по јединственој равнотежној цијени. У случају да се цјелокупна количина обвезница у јавној понуди не реализује године куповни налози се уносе и године у периоду од 8:30 до 12:00 часова. Послови се реализују по јединственој равнотежној цијени која је остварена године. Послови се аутоматски закључују уносом куповног налога и јавна понуда траје док се не реализује понуђена количина обвезница или до истека јавне понуде године у 12:00 часова 14

15 Средство плаћања обвезница је новац, конвертибилне марке (КМ) Мјесто уписа хартија од вриједности Упис обвезница врши се код овлаштених берзанских посредника на тржишту хартија од вриједности Републике Српске у складу са временским распоредом из тачке 6.3. Проспекта. Упис се врши на начин да потенцијални купац контактира овлаштеног берзанског посредника путем којег жели да изда налог за упис обвезница, те да изда налог за упис у току радног времена берзанског посредника, а поштујући напријед наведен временски распоред Начин и рокови за уплату уписаних хартија од вриједности, као и начин на који ће бити пренијете на власничке рачуне Уплате по основу уписаних обвезница могуће је извршити најкасније до године, и то до 10 часова код UniCredit Bank а.д. Бања Лука, Ул. Марије Бурсаћ 7, Бања Лука, на број рачуна: Уплата се врши на начин да купац трансферише износ новчаних средстава који одговара броју уписаних обвезница помножених са цијеном назначеном на налогу за упис на рачун депозитне банке. Дана године, Централном регистру ће се поднијети захтјев за регистрацију седме емисије дугорочних обвезница. На основу захтјева Министарства финансија, Централни регистар врши регистрацију обвезница, најкасније до 16:00 часова и о регистрацији обавјештава Бањалучку берзу. На основу извјештаја о регистрацији Централног регистра, Бањалучка берза уврштава обвезнице на берзанско тржиште Опис могућности за смањење броја уписаних хартија од вриједности по инвеститору и начина за повраћај преплаћеног износа уписницима Не постоји могућност уписа већег броја обвезница у односу на број понуђених седмом емисијом дугорочних обвезница, па самим тим не постоји ни могућност за смањење броја уписаних обвезница по инвеститору Детаљи о одређеном најмањем/највећем броју хартија од вриједности који се могу уписати Један инвеститор може уписати и уплатити минимално једну обвезницу 6.8. Додатне информације о емитованим обвезницама Све додатне информације о седмој емисији дугорочних обвезница Републике Српске, можете добити код: 15

16 Министарства финансија РС Трг Републике Српске Бања Лука Тел: 051/ и 051/ Е-mail: m.cendic@mf.vladars.net r.trnic@mf.vladars.net 7. ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ И ТРГОВИНА 7.1. Порески систем Порески систем Републике Српске чини укупност свих облика пореза и других јавних прихода који се примјењују на њеној територији. Основна подјела пореза је подјела на: а) Директне порезе тј. порезе везане за економску снагу, кроз посједовање имовине или дохотка. Ови порези су у надлежности Републике Српске. Законски прописи који уређују област директних пореза у Републици Српској су: ü Закон о порезу на доходак ( Службени гласник Републике Српске, број 91/06, 128/06, 120/08, 71/10, 1/11 и 107/13); ü Закон о порезу на добит ( Службени гласник Републике Српске, број 91/06 и 57/12); ü Закон о порезу на непокретности ( Службени гласник Републике Српске, број 110/08 и 118/08); ü Закон о порезима на употребу, држање и ношење добара ( Службени гласник Републике Српске, број 37/01 и 35/07). б) Индиректни порези су порези везани за потрошњу (PДВ, акцизе, царине итд). Индиректни порези су године пренесени на ниво Босне и Херцеговине. Прописи који регулишу ову област доноси Парламентарна скупштина БиХ и примјењују се на цијелој територији БиХ: ü Закон о порезу на додату вриједност ( Службени гласник БиХ, број 9/05, 35/05 и 100/08); ü Закон о акцизама у БиХ ( Службени гласник БиХ, број 49/09), ü Закон о царинској политици БиХ ( Службени гласник БиХ, број 57/04, 51/06, 93/08 и 76/11); ü Закон о царинској тарифи ( Службени гласник БиХ, број 58/12) Буџетски систем Буџетски систем Републике Српске уређен је Законом о буџетском систему Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 121/12). Законом се уређује припрема, планирање, начин израде и доношење буџета Републике Српске, буџета општина и градова и финансијског плана фондова, затим извршење буџета Републике, буџета општина и градова и финансијског плана фондова, као и задуживање и управљање дугом и буџетско рачуноводство, 16

17 контрола и ревизија буџета Републике, буџета општина и градова, те финансијског плана фондова. Документ оквирног буџета Републике Српске усваја Влада Републике Српске. Буџет Републике Српске и консолидовани извјештај о извршењу буџета Републике Српске усваја Народна скупштина Републике Српске. Усвојени документи се објављују на интернет старници Владе Републике Српске под сегментом Министарство финансија. Табела 3. Буџет и извршење буџета РС за и годину 2 Екон. код Опис Буџет РС за Извршење Буџета РС за Буџет РС за А. БУЏЕТСКИ ПРИХОДИ (I+II) I Порески приходи Приходи од пореза на доходак и добит Порези на имовину Порези на промет производа и услуга Индиректни порези дозначени од УИО II Непорески приходи Приходи од финансијске и нефинансијске имовине и позитивних курсних разлика Накнаде. таксе и приходи од пружања јавних услуга Новчане казне Остали непорески приходи Б. БУЏЕТСКИ РАСХОДИ (I+II+III) I Текући расходи Расходи за лична примања Расходи по основу коришћења роба и услуга Расходи финансирања и други финансијски трошкови Субвенције Грантови Дознаке на име социјалне заштите које се исплаћују из буџета Републике. општина и градова II Трансферу између буцетскихјединица Трансфери између буџетских јединица различитих нивоа власти Трансфери између буџетскихјединица истог нивоа власти

18 * * * III Буџетска резерва В. БРУТО БУЏЕТСКИ СУФИЦИТ/ДЕФИЦИТ (А-Б) Г. НЕТО ИЗДАЦИ ЗА НЕФИНАНСИЈСКУ ИМОВИНУ (I-II) I Pримици за нефинансијску имовину II Издаци за нефинансијску имовину Д. БУЏЕТСКИ СУФИЦИТ/ДЕФИЦИТ (В+Г) Ђ. НЕТО ФИНАНСИРАЊЕ (Е+Ж) Е. НЕТО ПРИМИЦИ ОД ФИНАНСИЈСКЕ ИМОВИНЕ (I-II) I Примици од финансијске имовине II Издаци за финансијску имовину Ж. НЕТО ЗАДУЖИВАЊЕ (I-II) I Примици од задуживања II Издаци за отплату дугова I РАЗЛИКА У ФИНАНСИРАЊУ (Д+Ђ) Бруто јавни дуг Спољни дуг Стање спољног дуга Републике Српске на дан године износило је 2.653,16 милиона КМ, од чега: - дуг Републике Српске (буџета) износио 1.721,38 милиона КМ, - дуг јединица локалне самоуправе износио 33,00 милиона КМ, - дуг јавних предузећа и ИРБ-а у износу од 898,78 милиона КМ. У структури спољног дуга нови дуг износи 1.931,85 милиона КМ или 72,81%, док стари дуг износи 721,31 милиона КМ или 27,19%; Спољни дуг се редовно сервисира и у години плаћено је укупно 152,10 милиона КМ (на отплату главнице односи се 111,91 милиона КМ, а на отплату камате, сервисних и других трошкова, те банкарске провизије 40,20 милиона КМ). У години повучена су кредитна средства у износу од 390,34 милиона КМ и то за инвестиционе пројекте 312,27 милиона КМ а за подршку буџету 78,07 милиона КМ. Посматрајући структуру кредитних средстава по намјени улагања највећа је заступљеност улагања у инфраструктуру, и то са 45,70%, затим у јавну буџетску потрошњу са 43,75%, те привредне дјелатности са 10,55%. Табела 4. Структура укупног дуга по кредиторима на дан године 18

19 КРЕДИТОРИ Износ у КМ % учешћа у дугу Свјетска банка (WB IDA) ,09 21,35% Европска инвестициона банка (EIB) ,36 18,15% Свјетска банка (WB IBRD) ,09 12,46% Међународни монетарни фонд (IMF) ,86 11,94% Паришки клуб ,21 10,91% Европска банка за обнову и развој (EBRD) ,34 8,08% Лондонски клуб ,72 6,28% Република Кореја ,86 2,89% Република Аустрија ,40 2,28% Република Pољска ,38 1,47% Међународни фонд за развој пољопривреде (IFAD) ,00 1,19% Европска комисија ,11 0,83% Развојна банка Савјета Европе (CEB) ,40 0,58% Влада Јапана ,96 0,44% Република Србија ,00 0,33% Кредитни завод за обнову Франкфурт на Мајни (KfW) ,26 0,31% Република Pортугал ,00 0,29% Краљевина Шпанија ,92 0,14% Влада Краљевине Белгије ,61 0,07% УКУПНО ,60 100,00% Табела 5. Сервис укупног спољног дуга у периоду године по врсти обавезе у милионима КМ Опис Отплата главнице 47,20 55,70 78,40 90,57 111,91 Камата и други трошкови 41,54 35,29 30,13 34,99 39,56 Комисиона провизија 1,76 0,91 0,87 1,78 0,64 УКУПНО 90,50 91,90 109,40 127,33 152, Унутрашњи дуг Стање унутрашњег дуга на дан године износи 2.015,84 милиона КМ, а односи се на: - дуг Републике Српске (буџета) у износу од 1.410,11 милиона КМ, - дуг јединица локалне самоуправе у износу од 321,83 милиона КМ, - дуг фондова социјалне сигурности износи 283,89 милиона КМ. Унутрашњи дуг Републике Српске (буџета) чини: 19

20 - пројектовани унутрашњи дуг (стара девизна штедња, ратна штета и опште обавезе) у износу од 1.190,61 милион КМ, - дуг настао емисијом трезорских записа Републике Српске у износу од 69,50 милиона КМ, - дуг настао емисијом дугорочних обвезница Републике Српске у износу од 150,00 милиона КМ. У периоду године евидентно је значајно измирење унутрашњег дуга РС (буџета), како у готовини тако и континуираним емисијама обвезница, при чему је у поменутом периоду укупно плаћено на име доспјелих обавеза 610 милиона КМ. Са године је извршено укупно 14 емисија обвезница у износу од 671,68 милиона КМ и то: - 4 емисије по основу измирења старе девизне штедње, - 3 емисије по основу општих обавеза и - 7 емисија по основу ратне штете. Унутрашњи дуг РС (буџета) се редовно сервисира и у години, плаћено је 161,45 милиона КМ (на отплату главнице односи се 147,23 милиона КМ, а на отплату камате, сервисних и других трошкова 14,22 милиона КМ). Дуг општина и фондова на дан године износи 605,72 милиона КМ, од чега је 321,83 милиона КМ дуг општина, а 283,89 милиона КМ дуг фондова социјалне сигурности. Све је већи број општина у Републици Српској које емитују обвезнице као начин финансирања пројеката и обавеза, а што у великој мјери доприноси развоју тржишта капитала. Табела 6. Јавни и укупан унутрашњи дуг РС на дан године у милионима КМ Унутрашњи дуг Износ % учешћа у укупном дугу 1 Републике Српске (буџета) 1.410,11 69,95% 2 Јединица локалне самоуправе 321,83 15,97% 3 Фондова социјалне сигурности и КЦ БЛ 283,89 14,08% 4 ЈАВНИ ДУГ (1+2) 2.015,84 100,00% 5 УКУPАН ДУГ (1+2+3) 2.015,84 100,00% Табела 7. Структура унутрашњег дуга РС (буџета) на дан године у милионима КМ Унутрашњи дуг Републике Српске (буџета) Износ % учешћа у укупном дугу 1 Пројектовани унутрашњи дуг 1.190,61 59,06% 2 Краткорочни дуг (дуг по трезорским записима) 69,50 3,45% 3 Дугорочни дуг (дуг по дугорочним обвезницама) 150,00 7,44% 4 УКУПНО (1+2+3) 1.410,11 69,95% 20

21 Табела 8. Структура стања унутрашњег дуга јединица локалне самоуправе по инструментима задужења на дан године у КМ Инструменти задужења Стање дуга на дан % учешћа Посредством кредитног споразума ,21% Емисијом хартија од вриједности ,79% УКУПНО ,00% Табела 9. Сервис унутрашњег дуга Републике Српске (буџета) у периоду по врсти обавезе у милионима КМ Сервис Главница дуга 23,44 46,91 56,46 108,22 147,23 Камата и други трошкови 5,38 7,51 7,12 8,85 14,22 УКУПНО 28,82 54,43 63,59 117,07 161,45 Табела 10. Прелиминарни подаци о стању дуга са године Стање спољне задужености 2.675, Републике Српске (буџета) 1.715, Јединица локалне самоуправе 48, Јавних предузећа и ИРБ-а 911,85 2 Стање унутрашње задужености 2.054, Републике Српске (буџета) 1.406, Пројектовани унутрашњи дуг 1.119, Краткорочни дуг (тз) 121, Дугорочни дуг (до) 165, Јединица локалне самоуправе 341, Фондова социјалне сигурности 307, Директно 53, Индиректно 254,37 3 Стање дуга Републике Српске (буџета) 3.121,49 4 Стање дуга јединица локалне самоуправе 389,30 5 Стање дуга фондова социјалне сигурности 307,67 6 Стање дуга јавних предузећа и ИРБ-а 911,85 8 УКУPАН ДУГ ( ) 4.730,31 21

22 Гаранције то: Са године укупно су одобрене три гаранције у износу од 319,29 милиона КМ, и - гаранција издата предузећу а.д. ''Водовод и канализација'' Бијељина, у износу од 5,00 милиона EUR, под сљедећим условима: рок отплате 15 година, грејс период 3 године, каматна стопа Euribor+1%, комисиона провизија 0,5%, једнократна провизија 1%; - гаранција издата а.д. Жељезницe Републике Српске у износу од 8,25 милиона EUR, под условима: рок отплате 7 година, грејс период 2 године, каматна стопа шестомјесечни Euribor+5,1%, накнада 0,2%; - гаранција издата ЈP Аутопутеви РС у износу од 150,00 милиона EUR под условима: рок отплате 15 година, грејс период 3 године, каматна стопа Euribor+1%, комисиона провизија 0,5%, једнократна провизија 1%. По издатим гаранцијама повучено је кредитних средстава у износу од 60,85 милиона КМ. Табела 11. Преглед издатих гаранција Републике Српске са године Кредитор/ прималац гаранције Корисник гаранције оригинална валута (ЕUR) Износ гаранције Повучен износ са КМ оригинална валута (EUR) EBRD 'Водовод и канализација'' Бијељина , , , ,16 EBRD ЈP Аутопутеви РС , , , ,46 Unicredit bank Жељезнице РС , , , ,22 Укупно , , , ,84 КМ Макроекономски показатељи и индикатори одрживости дуга Стање укупног дуга Републике Српске на дан године износи 4.668,99 милиона КМ, тј. 54,39% БДП-а (БДП-а за годину износи милиона КМ). Стање јавног дуга Републике Српске на дан године износи 3.770,22 милиона КМ тј. 43,92 % БДП-а. У наредној табели пројектовано стање спољног дуга у периоду године заснива се на износу повучених кредитних средстава који је увећан за процијењена повлачења по пројектима у имплементацији, а умањен за процијењени износ сервиса спољног дуга. Напомињемо да у пројектованом стању спољног дуга за период године нису укључена средства потенцијалних кредита у различитим фазама припреме. Oсновни ризици у пројекцијама унутрашњег дуга односе се на: - могућност промјена у законским одредбама које би регулисале обавезу измирења унутрашњег дуга на начин другачији од постојећих законских рјешења, и на тај начин онемогућиле планирање и контролисање отплате, те - потенцијалне обавезе које би проистекле из рјешавања проблема реституције, а које би биле обавезе буџета Републике Српске Табела 12. Анализа одрживости дуга Републике Српске (у милионима КМ) 22

23 ОПИС Сервис спољног дуга Републике Српске (буџета) јединица локалне самоуправе јавних предузећа и ИРБ-а Сервис унутрашњег дуга Републике Српске (буџета) јединица локалне самоуправе фондова социјалне сигурности Сервис укупног дуга Републике Српске (1+2) Стање спољног дуга 1, , , , , , , , , Републике Српске (буџета) 1, , , , , , , , , јединица локалне самоуправе јавних предузећа и ИРБ-а , , , Стање унутрашњег дуга 1, , , , , , , , , Републике Српске (буџета) 1, , , , , , , , , јединица локалне самоуправе фондова социјалне сигурности Дуг Републике Српске (буџета) 2, , , , , , , , , Дуг јединица локалне самоуправе Дуг фондова социјалне сигурности Дуг јавних предузећа и ИРБ-а , , , ЈАВНИ ДУГ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ (6+7+8) 3, , , , , , , , , УКУПАН ДУГ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ( ) 3, , , , , , , , , Бруто домаћи производ* 8, , , , , , , , , Сервисирање спољног дуга (% БДП-а) 1.07% 1.09% 1.32% 1.47% 1.77% 2.78% 3.0% 2.2% 2.7% 15 Сервисирање унутрашњег дуга (% БДП-а) 0.34% 0.66% 0.65% 1.83% 2.88% 2.02% 3.9% 3.2% 2.6% 16 Сервисирање укупног дуга (% БДП-а) 1.41% 1.75% 1.96% 3.29% 4.65% 4.80% 6.9% 5.5% 5.4% 17 Стање дуга Републике Српске (буџета) (% БДП-а) 33.09% 34.66% 36.18% 36.04% 36.48% 35.93% 35.6% 35.6% 33.7% 18 Стање ду га јединица локалне самоу пр аве (% БДП-а) 2.74% 3.76% 2.93% 3.26% 4.13% 4.48% 4.3% 3.8% 3.2% 19 Стање дуга фондова социјалне сигурности и КБЦ (% БДП-а) 1.26% 1.35% 1.00% 1.80% 3.31% 3.54% 2.7% 2.2% 1.7% 20 Стање дуга јавних предузећа и ИРБ (% БДП-а) 3.25% 4.93% 6.14% 7.84% 10.47% 10.50% 11.5% 11.8% 11.0% 21 Јавни дуг Републике Српске (% БДП-а) 37.10% 39.77% 40.12% 41.11% 43.92% 43.95% 42.5% 41.6% 38.6% 22 Укупан дуг Републике Српске (% БДП-а) 40.35% 44.70% 46.26% 48.94% 54.39% 54.45% 54.0% 53.4% 49.6% 23 Извоз роба и услуга* , , , Сервисирање спољног дуга / Извоз (%) 4.71% 5.38% 5.02% 4.97% 6.40% 9.66% 10.2% 7.1% 8.2% 25 Стање спољног дуга /Извоз (%) 83.92% % % 93.56% % % 108.0% 104.6% 91.1% 23

24 Управљање дугом У валутној структури дуга са стањем на дан године, највећи удио имају валуте КМ 43,17%, и EUR 28,98%, а значајно учешће имају још двије валуте, SDR од 19,59%, и USD од 3,78%. Са аспекта волатилности каматних стопа може се рећи да се дуг отплаћује под повољним условима гдје се 51,12% дуга отплаћује по фиксним условима, док се 42,70% дуга отплаћује по промјенљивим условима, а за 6,18% дуга није још утврђен начин отплате или се измирује у готовини, без камате. У фази отплате је 54,79% дуга, док је у периоду одгоде плаћање 45,21%. Са аспекта рочне структуре дуга 98,51% дуга је дугорочни дуг, а само 1,49% краткорочни. Са аспекта инструмената дуга, у структури дуга 28,80% је у форми хартија од вриједности, 65,21% дуга је у форми кредита, а 5,99% дуга је акциони план и остале готовинске обавезе. Табела 13. Структура спољног дуга Републике Српске по валутама Оригинална валута СТАЊЕ ДУГА на год. Учешће вал. у ст. дуга CAD , ,84 0,003% CHF , ,59 0,177% CUP 5.530, ,00 3,010% EUR , ,84 31,404% USD , ,64 4,095% SDR , ,51 21,227% SEK , ,33 0,017% DKK , ,95 0,013% KRW , ,90 1,366% JPY , ,96 0,273% Укупно спољни дуг ,60 КМ 7.4. Спољна трговина и платни биланс У јануару године обим робне размјене Републике Српске са иностранством је износио ЕUR, од чега се на извоз односило ЕUR, а на увоз ЕUR. Спољнотрговински дефицит у јануару године износио је ЕUR, док је покривеност увоза извозом била 77,7%. Извоз је у јануару године повећан за 16,6% у односу на јануар године, док је увоз смањен за 12,9%. 3 Обим спољнотрговинске размјене Републике Српске у години износио је 6.861,9 милиона КМ. Од тога се на извоз односи 2.374,3 милиона КМ, а на увоз 4.487,5 милиона КМ. Табела 14. Плaтни билaнс БиХ зa пeриoд гoдинe 4 3 Извoр: Републички завод за статистику Републике Српске 4 Извoр: Гoдишњи извjeштaj Цeнтрaлнe бaнкe БиХ зa гoдину 24