Zrnov 3, knjizni blok.qxd

Транскрипт

1 Godina II, broj 3 LETO ^asopis za kulturu, nauku i umetnost

2 Ikonostas crkve sv. Jovana Krstiteqa u Jasenovcu 22.april 2015.

3 Petar Paji} Srpska ~eta Patrijarhu Pavlu Kad nam uzeše strane sveta, nebo nad nama osta samo. Tad se postroji naša ~eta, rekosmo: "Nebo nikom ne damo!" Stadoše u stroj deca iz jama. Postrojiše se i slavni preci. I potomci stadoše s nama. I krsne slave, doma}i sveci. I sad celom svetu na meti što nebo dušu nikom ne damo, sa krsta na kom smo razapeti idemo da grehe Bogu predamo.

4 Nauka Srbija i Evropska unija* Naša (srpska) takozvana elita je obolela od Stokholmskog sindroma... kada se `rtva poistove}uje sa mu~iteqem, usvaja wegove razloge, pravda mu pobude, ~ini sve što se od wega o~ekuje, pa i ono što pretpostavqa da }e nadre enom biti po voqi Umesto otpora, pasivnog ako je aktivni nemogu}, duhovnog ako smo vojno nemo}ni i razoruàni, mi gledamo kako da u emo u voqu onima koji su nas tukli po glavi, dok retkim prijateqima, voqnim da nam pomognu, gordo okre}emo le a, pronalaze}i im svakojake mane. Milovan Danojli} Prvo bih èleo da se zahvalim organizatoru - nema~koj Fondaciji Hans Zajdel (Hanns Seidel Stiftung) i wenom partneru u Srbiji** - Institutu za me unarodnu politiku i privredu što su me pozvali da uzmem u~eš}e na ovom forumu - Spoqnopoliti~ki dijalozi: dràve zapadnog Balkana na putu ka evropskim integracijama. Imaju}i u vidu da sam posledwi panelista ovog trodnevnog skupa i da je ograni~eno vreme predvi- eno za moje izlagawe, te cene}i nema~ku poslovni~ku direktnost i jasnost prvo }u da iznesem zakqu~ak, a posle toga, nadam se da }u imati vremena i da ga obrazloìm. Prof. dr Jovan B. Dušani} Smatram da je za Srbiju put ka evropskim integracijama kojim je (bezalternativno) krenula pogrešan i da ne odgovara našim nacionalnim interesima, pogotovo što ~lanstvo u EU pretpostavqa i prethodno u~lawewe u NATO. U isto vreme, Srbija treba da teì što boqoj saradwi sa EU i zemqama wenim ~lanicama, te da preuzima mnoge evropske standarde, ali se u reformisawu sopstvene dràve mora, pre svega, oslawati na sopstvene snage. Tema ovog posledweg panela glasi: Ima li EU alternativu za zemqe Zapadnog Balkana? Pošto imam velike rezerve i prema samom terminu Zapadni Balkan, a smatraju}i da su problemi Srbije za nas najva`niji, fokusi- 4 * Izlagawe na forumu "Spoqnopoliti~ki dijalozi: dràve Zapadnog Balkana na putu ka evropskim integracijama", odrànog u organizaciji nema~ke Fondacije Hans Zajdel (Hanns Seidel Stiftung) i wenog partnera u Srbiji beogradskog Instituta za me unarodnu politiku i privredu, Tara, februar godine. ** Kancelarija Hans Zajdel Fondacije u Beogradu otvorena je u martu godine i weni partneri u Srbiji su: Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije, Slu`be za upravqawe kadrovima Vlade Republike Srbije, Ministarstvo finansija Republike Srbije/Uprava carina, Ministarstvo unutrašwih poslova Republike Srbije, Kriminalisti~ko-policijska akademija i Institut za me unarodnu politiku i privredu.

5 ra}u se na pitawe srpskog puta ka EUropskim integracijama. S druge strane, više pa`we pokloni}u i paroli naših politi~ara da za Srbiju "EU nema alternativu". Uvaàvaju}i naziv ovoga panela kako ga je definisao organizator, re}i }u da mislim da je pitawe Srbije i uopšte proširewe EU na ovaj deo Evrope jedno periferno pitawe kojim se EU ozbiqno ne bavi, jer je preokupirana mnogo ve}im i zna~ajnijim problemima sa kojima se suo~ava i na koje ne uspeva da na e adekvatna rešewa U ekonomskom smislu to je zabriwavaju}a dugotrajna ekonomska stagnacija, ogromna nezaposlenost - naro~ito mladih, brz rast zaduènosti mnogih zemaqa ~lanica, kriza evrozone... a u politi- ~kom - najavqeni referendum u Velikoj Britaniji o izlasku iz EU, pobeda Sirize u Gr~koj i ja~awe radikalnih politi~kih opcija u ve}ini zemaqa EU, problemi u EU vezani za migraciju i proklamovanu multikulturalnost, haoti~na politi~ka situacija u susedstvu (Ukrajina, Severna Afrika, Bliski Istok)... Da je daqe širewe periferno pitawe za EU jasno govori i ~iwenica da Evropska komisija umesto Komesara za proširewe sada ima Komesara za susedstvo, te da su predsednik Evropske Junker i Komesar za susedstvo Johanes Han zvani~no izjavili da za vreme wihovog mandata ne}e biti proširewa. O~igledno da je za EU proširewe na Srbiju potpuno neaktuelno, drugorazredno i periferno pitawe, a ukoliko se ono nekada i aktuelizuje, predstoji nam dug i mukotrpan put koji }e nas voditi od drugorazrednog i perifernog pitawa do drugorazredne ~lanice EU sa statusom periferije u kome se danas nalaze naši susedi Bugarska, Rumunija, Ma arska i Hrvatska. Ve} sada je sve o~iglednije raslojavawe zemaqa ~lanica EU u nekoliko koncenti~nih krugova, odnosno razli~itih nivoa. U nepovoqnijem poloàju nalaze se bivše socijalisti~ke zemqe, a me u wima naro~ito balkanske i moglo bi se re}i pravoslavne dràve. Nedavno je Karl Bilt, ministar spoqnih poslova Švedske (i nekadašwi visoki predstavnik UN i EU u Bosni i Hercegovini), izjavio je da je Rusija 90-tih godina HH veka (kada je predsednik bio Boris Jelcin) bila boqa dràva nego danas (kada je predsednik Vladimir Putin), jer je stremila demokratiji i zapadnim vrednostima, a danas stremi pravoslavqu. "U današwoj Rusiji situacija je mnogo gora. Putin demonstrira privrènost ne me unarodnim vrednostima, ve} pravoslavnim. Wegova podrška Asadu u Siriji moè se objasniti time što je Asad štitio pravoslavne u Siriji. Pored toga, pravoslavqe je opasnije od islamskog fundamentalizma i zbog toga predstavqa najve}u opasnost za zapadnu civilizaciju". Šta Srbiju ~eka na EUropskom putu da bi postala drugorazredna ili tre- }erazredna ~lanica EU sa statusom periferije? Propisani kriterijumi za prijem u ~lanstvo u EU (usvojila na Samitu u Kopenhagenu godine i dopuweni godine kriterijumom iz Madrida) su prili~no uopšteni i nedovoqno jasni i do sada su neke zemqe postale ~lanice EU, a da nisu ispuwavale ni te osnovne kriterijume. Primer su naši susedi Bugarska i Rumunija koji su, pre svega, iz politi~kih razloga primqeni u NATO i EU. U isto vreme, za Srbiju se traì ne samo da 5

6 ispuni uslove koji su propisani i za druge dràve, nego je izloèna stalnim ucenama i postavqawem novih i novih uslova. Štaviše, kada se ispune jedni postavqaju se novi ucewiva~ki zahtevi. Dugo su nas ube ivali zvani~nici iz EU (ali i naši politi~ari) da je puna saradwa sa Haškim tribunalom jedini dodatni (pred)uslov, pa kada je sa time završeno, pojavio se novi - Kosovo i Metohija. Kada i to "odradimo" verovatno }e na red do}i Vojvodina, Raška... Pre dva dana mogli smo da pro~itamo i izjavu Ivice Da~i}a (koju prenosi Tanjug) da je napredak u evropskim integracijama politi~ko pitawe, te da Srbija o~ekuje da joj neko pristupi iskreno, da nema pokretne mete i ciqeve, i da nam se svaki put kada ispunimo neki od ciqeva, ne postavqa neki novi ciq.* U pregovorima o pristupawu EU Srbija još nije otvorila ni jedno od 35 pregovara~kih poglavqa, a za svako otvarawe kao i zatvarawe poglavqa potrebna je eksplicitna saglasnost svih ~lanica EU. Zna~i svih 28 ~lanica EU mora da bude za otvarawe i zatvarawe svakog od 35 pregovara~kih poglavqa, te je za završetak pregovora potrebno da presko~imo 1960 (28h35h2) prepona, odnosno da dobijemo saglasnost svih zemaqa ~lanica EU. Mada je Evropski savet još godine odlu~io da se otvore pristupni pregovori sa Srbijom i ubrzo posle toga je odràna i prva Me uvladina konferencija, mi još nismo u mogu}nosti da savladamo prvu od 1960 prepreka koje nas o~ekuju. Pre dva dana smo ovde slušali od naših sagovornika iz Nema~ke da je za otvarawe prvog poglavqa 27 ~lanica EU, ali da jedna nije saglasna. Nezvani~no sada otvarawe prvog pregovara~kog poglavqa blokira Nema~ka - nezadovoqna tempom kojim te~e "normalizacija" odnosa izme u Beograda i Prištine. Ovoga puta nas blokira Nema~ka, a kasnije }e to, zbog nekih drugih razloga, ~initi neka druga dràva: Holandija, Švedska, Danska, Estonija... I tako u krug. Da ne spomiwemo susedne dràve ~lanice EU od kojih svaka ima pretenzije prema nama - pitawe statusa wihovih mawina, rešavawe granica i sli~no. Ne treba iskqu~iti i mogu}nost (ma koliko to sada neverovatno zvu~alo) da, kada u celosti "normalizujemo" odnose sa Prištinom kako to od nas zahtevaju, nova dràva Kosova ne bude pre nas primqena u ~lanstvo, te da i od wene saglasnosti zavisi naš EUropski put. Koliko }e put Srbije ka EUropskim integracijama trajati i šta }e ostati od naše zemqe i naroda (i da li }emo to biti uopšte mi) kada na sve ucene i ustupke pristanemo, moèmo samo da pretpostavimo. I pored toga, naši politi~ari nas i daqe ube uju kako "EU nema alternativu", mada bi dràvna mudrost nalagala da se ne stavqa sve na jednu kartu, kao i to da se rizici umawuju imaju}i uvek spremna alternativna rešewa. To je gubitni- ~ka pregovara~ka pozicija, za koju se naše vlasti ve} tradicionalno opredequju. (Napravi}u malu digresiju i re}i da smo danas (12. februar 2015) u dnevnom listu Politika mogli da pro~itamo tekst (odli~no naslovqen: Srbija nema dovoqno para da proda èlezaru) vezan za pregovore naše Vlade sa ameri~kom kompanijom Esmark oko prodaje èlezare u Smederevu).** 6 * **

7 Odmah posle "srpske oktobarske revolucije" (2000) nove vlasti u Srbiji su se postavile u gubitni~ku pregovara~ku poziciju tvrde}i da "EU nema alternativu" i bez rezerve nas prepustili na milost i nemilost Zapadu. Uveravale su nas kako }emo sada (posle godine) u novom "partnerskom odnosu" sa Zapadom brzo ostvariti stabilnost i razvoj, te da to ne bi bilo mogu}e posti}i bez pomo}i Zapada i bez naše demokratske vlasti. Setimo se samo kako su tada nove vlasti sa nipodaštavawem govorile o saradwi sa Moskvom i Pekingom. Ali u tim novim odnosima i suverenitet se morao deliti "partnerski" izme u spoqnih i unutrašwih aktera. Novo "partnerstvo" dovelo je do sve ve}eg urušavawa suvereniteta Srbije, spoqne regulacije i novih oblika dominacije i ucewivawa.* Danas jasno vidimo kako to novo "partnerstvo" nije bitno izmenilo odnos Zapada prema Srbiji, te da za wega nije od presudne va`nosti da li u Srbiji ima posla s reìmom Slobodana Miloševi}a, Zorana \in i}a, Vojislava Koštunice, Borisa Tadi}a, Ivice Da~i}a ili Aleksandra Vu~i}a Zbog toga mnogima danas sve uverqivije zvu~i tvrdwa da "oni ne napadaju Srbiju zbog Miloševi}a, nego napadaju Miloševi}a zbog Srbije". Sada se dràva gradi na novim pravilima pot~iwavawa, a mehanizmima spoqne regulacije reprodukuje se sve slabija srpska dràva, koja poprima karakteristike klasi~nog protektorata. Tako su spoqni akteri (zapadni "partneri") postali sastavni deo unutrašwe konfiguracije vlasti, a unutrašwi akteri (doma}e politi~ke "elite") dolaze i silaze s vlasti, u velikoj meri na temequ spoqnog legitimiteta. Time se moè objasniti i ~iwenica da se mawe od polovine gra ana Srbije (prema posledwim istraìvawima 44% - kako nas je ovde obavestila generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji) izjašwava za ~lanstvo u EU, a da su za to sve parlamentarne (u Skupštini Srbije nema ni jednog poslanika koji je protiv EUropskog puta) i ve}ina vanparlamentarnih politi~kih partija. Zbog takvog "partnerstva" danas smo, naàlost, svedoci da Srbija sve više gubi politi~ki kompas i dràvno dostojanstvo. Sve je vidqivije kako se Srbija, koja je formalno suverena dràva, ponaša kao protektorat, a ve}ina wenih politi~kih "lidera" neodoqivo podse}a na tu`ni karneval vazala, dok u isto vreme Republika Srpska, entitet u Bosni i Hercegovini, koja je istinski protektorat, u praksi demonstrira ve}i stepen suverenosti, a wen politi~ki lider ponaša se kao dràvnik. Mada Srbija deklarativno u svojoj spoqnopoliti~koj politici ima ~etiri strateška stuba - dva zapadna (Brisel i Vašington) i dva isto~na (Moskvu i Peking) ona se u praksi suštinski oslawa, ta~nije re~eno vezana je za dva zapadna stuba - EU i SAD i sva va`nija pitanja rešava uz wihovu asistenciju (ta~nije po wihovom diktatu). Tako smo prihvatili da se rešavawe pitawa KosMeta iz Saveta bezbednosti (gde smo imali podršku Moskve i Pekinga) prenese na Brisel (a suštinski na Vašington) gde niko nema razumevawa za naše interese i direktno radi protiv wih. Postavqa se jedno sasvim logi~no pitawe: kako to da su nam va`nija dva zapadna od dva isto~na stuba, kada EU i SAD i u posledwe dve decenije (da * Videti detaqnije: 7

8 se ne vra}amo dubqe u istoriju i ne spomiwemo svetske ratove i nacisti~ka, ali i savezni~ka bombardovawa naše zemqe - tako je srpske gradove na najve}i pravoslavni praznik Vaskrs godine zverski bombardovala Nema~ka, a na Vaskrs godine naši Anglo-Ameri~ki saveznici) otvoreno rade protiv interesa Srbije i srpskog naroda? Ove zemqe ve} skoro ~etvrt veka uporno i dosledno rade na dezintegraciji dràve Srbije i pokušajima gušewa Republike Srpske. Devedesetih godina HH veka dva zapadna stuba našu zemqu dràli su pod ekonomskim sankcijama, a potom izvršile i agresiju bombarduju}i nas i osiromašenim uranijumom, da bi nam od godine nametnule vo ewe takve ekonomske politike koja je zemqu lišavala vlasništva nad najva`nijim resursima kojima raspolaè i dràvu vodila u du`ni~ko ropstvo, a wene gra ane u siromaštvo i bezna e. Zar ne bi bilo logi~nije da su nam bliè Rusija i Kina koje nam bar ne odmaù u zaštiti naših vitalnih interesa, dok u isto vreme, SAD i EU otvoreno rade na drobqewu i slabqewu naše zemqe stalnim pretwama, ucenama i kaznama? To postaje još neverovatnije danas, u novoj konfiguraciji geopoliti~ke mo}i, kada se balans sila pomerio, a i daqe }e se pomerati, od dva zapadna u korist dva isto~na stuba. Ve} sada zemqe BRIK-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina) daju ~etvrtinu globalnog proizvoda, a krajem ove decenije predvi a se da }e on dosti}i tre}inu svetskog BDP. Kina }e uskoro od SAD preuzeti lidersku poziciju u svetskoj ekonomiji. Navode}i to glavni ekonomista Pricewaterhouse Coopers, Xon Hauksvort (u studiji: John Hawksworth, The World in 2050) predvi a da }e godine BDP zemaqa takozvane "Velike razvijaju}e sedmorke", a koje ~ine zemqe BRIK-a - Brazil, Rusija, Indija, Kina - te Meksiko, Indonezija i Turska, biti za ~etvrtinu ve}i nego BDP grupe sedam sadašwih najrazvijenijih zemaqa, takozvane G7 (SAD, Japan, Nema~ka, V. Britanija, Francuska, Kanada i Italija).* Me utim, i aktuelna srpska Vlada (kao i prethodne od godine) nas ube uje da "EU nema alternativu" bez obzira na ~iwenice da se na Zapadu vode široke diskusije o tome da li }e evro mo}i da opstane zbog ogromnih ekonomskih problema, u kojima su se ve} našle neke zemqe ~lanice evro zone (Gr~ka, Španija, Portugal), a to uskoro moè zadesiti i druge. Ovih dana, lideri vode}ih zemaqa EU tvrde da }e nestanak evra zna~iti i kraj EU. 8 * Videti detaqnije:

9 Zemqe Evropske unije suo~ile su se posledwih godina sa ozbiqnom (ekonomskom i politi~kom) krizom i danas se znatno razlikuju od onih od pre samo nekoliko godina. Ozbiqne procene govore da (ukoliko bi se situacija ~ak i povoqno razvijala) nije realno ra~unati na naše punopravno ~lanstvo u EU u narednih deset godina. To je dosta dug period u kome se (kako u Srbiji, tako i u EU) mnogo šta moè bitnije promeniti, a moè se postaviti i logi~no pitawe: da li }e EU uopšte postojati kroz jednu deceniju (kada bi mi, po optimisti~kim procenama, trebalo da postanemo wen punopravan ~lan), a ako i opstane, koliko }e se ona razlikovati od EU kojoj smo teìli i kojoj smo se bezalternativno uputili? P.S. Vode}i savremeni srpski istori~ar, akademik prof. dr Milorad Ekme~i}, objavio je januara godine u ~asopisu Pe~at tekst Mi smo za Ameriku narod koji u sebi nosi opasan virus, u kome izme u ostalog, piše: Današwu ameri~ku strategiju prema Srbima je formulisao Dejvid Gompert godine, u avgustovskom broju vode}eg ~asopisa za spoqnu politiku Forejn Afers, iza kojeg stoji Stejt Department. Gompert je bio potpredsednik Rand korporacije, ~lan Nacionalnog saveta bezbednosti predsednika Buša i formalno ~lan ameri~ke vlade u korporaciji koja ina~e izra uje ameri~ku strategiju. U ~lanku "Kako poraziti Srbiju" Gompert je napisao: "Uporan ekonomski i medijski rat protiv Srbije mora posle odre enog vremena da obori beogradski reìm: omogu}i boqe rešewe. Industrijski slom i upropaš}eni ìvotni uslovi moraju stvoriti pritisak za promene... Izolacija i beda moraju proizvesti demokratsku revoluciju i dovesti na ~elo vo e koji èle da za Srbe na u mesto u društvu nacija. Mi moramo biti spremni da Srbiju drìmo u karantinu sve dotle dok ne bude iskorewen virus koji ona u sebi nosi". Naša istorijska sudbina je u ovoj re~enici da Srbija u sebi nosi virus svetskog zla. To je samo na drugi na~in formulisana filozofija Fridriha Naumana iz godine, da su Srbi trajan evropski remetila~ki faktor. Razlika je samo u ~iwenici da je jedan ~lan zvani~ne ameri~ke vlade to preformulisao, da Srbi u sebi nose neki rušila~ki virus koji se spoqa mora le~iti... Mi smo za ameri~ku politiku ostali narod koji u sebi nosi opasan virus. Na sastanku sa Izetbegovi}em, 30. avgusta godine, Tu man je trebalo da ispuni ameri~ko uputstvo koje je Izetbegovi}, po povratku iz Vašingtona, nosio. Mora se stvarati savez Hrvata i muslimana, jer Amerika ho}e da mi odradimo Srbe na zapadnom dijelu Balkana, ukoliko neki mirni sporazum sa Rusima ne bude mogu}. Tu man je bio obavešten da u ameri~koj politici polaze od toga da kad bi Srbi bili ruski saveznici, da bi se obnovio pokret otpora kao u vreme prošlog Svetskog rata. Za wih je partizanski pokret bio srpski nacionalni otpor, a ako bi se obnovio, onda ne bi bilo dovoqno sto hiqada ameri~kih vojnika, nego pola miliona. 9

10 Srbija nikada ne moè do kraja ispuniti ameri~ke i zapadne zahteve za promenama, jer su strateška polazišta u podlozi celog ponašawa još daleko i zavise od mogu}eg rata sa Rusijom Dave nas u malom zabranu, gde je strateški glavni protivnik Rusija. Rastakaju nas iznutra, da ne budemo u stawu da stojimo na svojim nogama. Jedan je glumac nedavno lepo rekao da nam je vojska danas kao lova~ko udruèwe. Našu crkvu cepaju iznutra. Vešta~ko srpsko javno mwewe, stvarano od nevladinih organizacija, odgaja regionalne elite, koje bi trebalo da zamene nekadašwu jedinstvenu nacionalnu elitu... Dok ameri~ki stratezi budu muku mu~ili sa pitawem kako da unište virus zla koji Srbi u sebi nose, opasnost za wih od gerilskog rata - u nekom novom sukobu sa Rusijom - }e biti realna i prisutna. Sav taj panteon umnih glava, vo a wihovih nevladinih organizacija i javno srpsko mwewe koje oni stvore je pau~ina na vetru. Varaju se ameri~ki stratezi kad misle da }e ih unutrašwim rastakawem srpske politike, kulture, stila ìvota osloboditi obaveze da na Balkan šaqu pola miliona vojnika, u slu~aju neke ve}e krize wihovih odnosa sa Rusijom. Povodom stogodišwice Prvog svetskog rata istori~ar dr Miloš Kovi}, sa Filozofskog fakulteta u Beogradu (Politika, ), izme u ostalog piše: Na dràvnicima je da razumeju suštinske promene u me unarodnim odnosima, a sada i ovde je, ~ini se, va`nije da se upitamo kakve su to ideje vodile Srbe godine. Bar kada se govori o tadašwim vode}im pripadnicima srpskih upravqa~kih elita, o vo i radikala Nikoli Paši}u, prvaku samostalaca Qubi Stojanovi}u, vo i napredwaka Stojanu Novakovi}u, ili prvim qudima liberala Vojislavu Veqkovi}u i Stojanu Ribarcu, koji su o tome ostavili jasne tragove. Uprkos svim wihovim me usobnim razlikama, re~ je o vrlo svesnoj i artikulisanoj odluci da se sa~uva sopstvena, mukom ste~ena, nacionalna dràva, da se ne dozvoli da u velikim, susednim imperijama Srbi budu ponovo tretirani kao qudi drugog reda, kao predmet nacionalne asimilacije... Zato u Srbiji, gle ~uda, nije bilo nijedne zna~ajne politi~ke stranke spremne da prihvati pozive iz krugova oko Franca Ferdinanda i britanskog publiciste Roberta Vilijama Siton-Votsona, da se Srbija dobrovoqno pripoji "razvijenijoj", "kulturnijoj" i "ure enijoj" Austro-Ugarskoj. Još je neobi~nije bilo to što su tadašwi vode}i srpski intelektualci, školovani na najpresti`nijim univerzitetima Zapada, od socijalisteradikala i frankofila Jovana Skerli}a, do konzervativnog liberala i anglofila Slobodana Jovanovi}a, suo~eni s neprijateqstvom ili ravnodušnoš}u velikih sila sa Zapada, zagovarali okretawe Srbije ka - Rusiji. Krajwe je vreme da se zapitamo: da li bi nas ovi qudi priznali za svoje potomke? 10

11 Kada šoping postaje i radost, i bolest... Nauka / anketa Kod Pola Krejga Robertsa, autora koga ovde u Srbiji uvek rado ~itamo, a stigli smo da u pro{lom i {tampamo wegov tekst "Tajni planovi Va- {ingtona", nai{li smo po~etkom ove godine i na ovo razmi{qawe: "Rusija je bila suvi{e slaba da ne{to uradi u vreme kada je Klintonov reìm pomerio NATO prema ruskim granicama i nezakonito napao Jugoslaviju, razbiv{i zemqu na male, lako kontrolisane delove. Rusija je tako e bila isuvi{e slaba da bilo {ta uradi kada se reìm Xorxa V. Bu{a povukao iz Sporazuma o PRO i po~eo da razme{ta baze protivraketne odbrane pored ruskih granica. Va{ington je lagao Moskvu da je ciq baza PRO - za- {tita Evrope od nepostoje}ih iranskih nuklearnih interkontinentalnih balisti~kih projektila. Me utim, Moskva je shvatila da je stvarni ciq tih baza slabqewe ruskih sredstava nuklearnog odvra}awa, tako {to }e se pove}avati sposobnost Va{ingtona da prisili Rusiju na sporazume koji podrivaju ruski suverenitet. Do leta ruska mo} je bila obnovqena. Po naredbi Va{ingtona, gruzijska vojska, koju su obu~avali Amerikanci i Izraelci, napala je otcepqenu republiku Ju`nu Osetiju rano ujutru 8.avgusta, ubijaju}i ruske mirovwake i civilno stanovni{tvo. Deo ruske vojske je odmah reagovao i ubrzo je gruzijska vojska, koju su obu~ili i opremili Amerikanci, bila razbijena, pretrpela je poraz. Gruzija se ponovo na{la u rukama Rusije, u ~ijem sastavu je ova provincija bila u toku 19. i 20. veka. Putin je trebalo da obesi Saka{vilija, ameri~ku marionetu, postavqenu na mesto predsednika Gruzije nakon "revolucije ruà" koju je izazvao Va{ington, i da ponovo ukqu~i Gruziju u Rusku Federaciju. Umesto toga, na- ~iniv{i strate{ku gre{ku, Rusija je povukla vojsku, ostaviv{i u Gruziji marionetski va{ingtonski reìm, koji }e i u budu}nosti praviti Rusiji probleme. Va{ington energi~no radi na ulasku Gruzije u NATO, kako bi pove}ao broj ameri~kih vojnih baza na granici Rusije. Me utim, Rusija je smatrala da Evropa mawe zavisi od Va{ingtona, nego {to je to bilo realno, i oslawala se na dobre odnose sa Evropom, koja ne bi dozvolila ameri~ke baze u Gruziji. Danas ruska vlada vi{e nema iluzije o tome da li je Evropa sposobna da sprovodi nezavisnu spoqnu politiku. Ruski predsednik Vladimir Putin javno je ocenio da je Rusija shvatila koliko je diplomatija sa Evropom besmislena, zato {to evropski politi~ari predstavqaju interese Va{ingtona, a ne Evrope. Ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov je nedavno priznao da status Evrope kao "porobqenog naroda" daje Rusiji do znawa da weni gestovi dobre voqe ne}e dati diplomatske rezultate. Po{to se Moskva oslobodila zablude da diplomatija sa Zapadom moè doneti mirno re{avawe problema, na scenu je stupila realnost potkrepqena demonizacijom Vladimira Putina od strane Va{ingtona i wegovih vazalnih dràva. Hilari Klinton je nazvala Putina novim Hitlerom. U vreme kada SAD usisavaju biv{e sastavne delove Ruske i Sovjetske imperije u svoju sopstvenu imperiju i bombarduju sedam dràva, Va{ington tvrdi da se 11

12 12 Putin u vojnom smislu pona{a agresivno i da namerava da obnovi Sovjetsku imperiju. Va{ington naoruàva neonacisti~ki reìm koji je Obama uspostavio u Ukrajini, uz la`ne tvrdwe da Putin vr{i invaziju i pripaja ukrajinske provincije. Ovu bezo~nu la` stalno ponavqaju zapadne PRESStitutke. Ni Hitler nije imao tako poslu{ne medije kao {to to ima Va{ington. Va{ington blokira svaki diplomatski napor Rusije i to ne vodi nigde. Sada je realnost naterala Rusiju da obnovi svoju ratnu doktrinu. U novoj doktrini, usvojenoj 26. decembra 2014, govori se o tome, da SAD i NATO predstavqaju ozbiqnu vojnu pretwu i samom postojawu Rusije kao suverene dràve. U ruskom dokumentu se spomiwu vojna doktrina Va- {ingtona o preventivnom nuklearnom napadu, razme{tawe sistema PRO, nagomilavawe snaga NATO i namera razme{tawa oru`ja u svemiru, kao jasan znak da se Va{ington sprema za napad na Rusiju. Va{ington tako e vodi ekonomski i politi~ki rat protiv Rusije, poku{avaju}i da destabilizuje wenu ekonomiju, koriste}i ekonomske sankcije i napade na rubqu. U ruskom dokumentu se priznaje da se Rusija suo~ava sa zapadnim pretwama smenom reìma, koje se posti- ù pomo}u "aktivnosti usmerenih na nasilnu smenu ruskog ustavnog poretka, destabilizaciju politi~kih i socijalnih prilika i dezorganizaciju rada vladinih Pol Krejg Roberts organa, bitnih civilnih i vojnih objekata i informacione infrastrukture Rusije". Nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva i ruski mediji u vlasni{tvu stranaca su alat u rukama Va{ingtona za destabilizaciju Rusije. Nesmotrena agresivna politika Va{ingtona prema Rusiji pokrenula je trku u nuklearnom naoruàwu. Rusija razra uje dva nova sistema interkontinentalnih balisti~kih projektila i godine instalira}e borbeni kompleks, predvi en za neutralisawe ameri~kog sistema za protivraketnu odbranu. Jednom re~i, zlonamerni militaristi, koji vladaju u Va{ingtonu, skrenuli su svet na stazu nuklearnog Armagedona." Setimo li se sada da je septembra pro{le godine Roberts u jednom sli~nom razmi{qawu rekao: "Va{ington je uspe{no iskoristio Ukrajinu da postigne strah od Rusije u Evropi i SAD", onda nam ono {to je ovog maja pisao do e kao logi~an nastavak, jer veli da je Va{ington uvukao zemqe Evropske unije u konflikt sa Rusijom, a sama Rusija je "odbila da bude ameri~ki vazal" i da primer Rusije "moè da navede Evropsku uniju da preispita svoju sada{wu politiku zavisnosti od SAD". - Uveren sam da su se prera~unali svi koji su smatrali da Rusiju i Kinu mogu pretvoriti u vazalne dràve. Rusija i Kina nemaju nameru da budu vazali. Upravo to moè uticati na Evropu i wenu vazalnu zavisnost od SAD - rekao je jo{ gospodin Roberts i mnoge ba{ iznenadio izjavom da nije potrebno jo{ mnogo "da bi do{lo do raspada ameri~ke imperije". - To }e se dogoditi onda kada jedna od evropskih zemaqa iza e iz Evropske unije ili NATO. To moè biti, na primer, Gr~ka - zakqu~io je Pol Kreg Roberts. Zamršeni putevi razli~itih interesa dràva i naroda polako se, pa sve brè razmrsuju; sve je ogoqeniji sukob zapadnog vojnog saveza i Rusije. Previše je razloga za svakog dana sve više pitawa...ipak, u uverewu da se u aktuelnom mraku i memli tunela u kojem se politi~ki i ekonomski odnosi prepli}u, ujedaju, pa i

13 krvolo~no koqu, svetlo ni od kud ne nazire, a da bi najgore re{ewe bio rat, te da u svemu tome - kako u ratu, tako i u vremenima pre i posle wega - uvek najtragi~nije prolazi ~ovek (i to: {to je iz mawe dràve, li~na mu je tragedija ve}a i bolnija), zamolili smo istaknute autore da nam daju svoja razmi{qawa o temi Rusija i Evropa, Evropa i Amerika, Amerika i Rusija. Zamolili smo, tako e, da to bude u obimu do pedeset redova. Ekonomske krize i ekonomski ratovi âslav Oci}, dopisni ~lan Akademije nauka i umetnosti Srbije "Svetska istorija, shva}ena kao istorija dràva, borba je izme u dva i samo dva principa. ôvek ima dva, i samo dva na~ina da sebi obezbedi potrebna dobra: ekonomski na~in obezbe ivawa dobara je rad, a politi~ki pqa~ka. Ekonomski na~in zna~i: mir, slobodu, bratsku zajednicu, drugarstvo, humanost. Politi~ki na~in zna~i: rat, neslobodu, egoisti~ko društvo, dominaciju, varvarstvo." Tako je pre osam decenija Franc Openhajmer [Oppenheimer 1935] apriorno (i donekle pojednostavqeno!) antagonizovao politi~ki i ekonomski domen na štetu prvog, a u prilog drugom. Gorwi primer izrazite antagonizacije dva domena (ekonomskog i politi~kog) ne vodi razumevawu odnosa ta dva sveta: sveta društvene mo}i i odlu~ivawa i sveta proizvodwe, raspodele, razmene i potrošwe. U realnom svetu privreda i politika su neodvojivi. Osnovna teško}a u objašwewu prirode i na~ina funkcionisawa veza ekonomske i politi~ke sfere leì u razli~itim pogledima na predmet ekonomske, odnosno politi~ke nauke, dok prva (wen neoklasi~ni mainstream) u prvi plan stavqa trìšte, druga stavqa naglasak na mo}. Logika neoklasi~ne ekonomike ne moè da iza e na kraj s fenomenom mo}i kao prinude (i zato ga jednostavno ignoriše, odnosno naivno pretpostavqa da su svi privredni subjekti u savršenoj konkurenciji jednako mo}ni, tj. da nema dominacije, oligopola, monopola), s obzirom na to da ona po~iva na aksiomu individualnog slobodnog izbora (proizvo a~a i potroša~a). Politi~ka nauka, u na~elu ne moè lako prihvatiti deduktivne postupke ekonomike kojima se insistira na istraìvawu zamišqenog sveta neograni~ene racionalnosti, umesto empirijski lako uo~qivog sveta nerazumevawa, sukoba i prisile. Hana Arent odska~e od svih mislilaca dubinom uvida u odnos privre ivawa i mo}i, zahvataju}i u (zajedni~ki) koren: akumulaciju - akumulaciju kapitala i alumulaciju mo}i. Ona kaè: "Hobs je insistirao na tome da qude pokre}e mo}... što proizlazi iz teorijski nesporne propozicije da beskrajna akumulacija svojine (imovine) mora da bude zasnovana na beskona~noj akumulaciji mo}i. Beskrajnom procesu akumulacije kapitala potrebna je politi~ka struktura 'neograni~ene' Mo}i, koja moè da zaštiti rastu}u imovinu tako što }e i ta Mo} stalno rasti i biti sve mo}nija i mo}nija." [Arendt 1962 (1951)] Ona tako locira i korene totalitarizma na nacionalnom (dràvnom) i globalnom planu. Slede}i wenu logiku mogu}e je objasniti i unutrašwe 13

14 14 ekonomske ratove rada i kapitala (koji se manifestuju kao "gra anski" ratovi i/ili kao ekonomske krize), kao i prirodu imperijalne ekspanzije i dominacije, kao i ekonomsku suštinu okupacija. Ti ratovi (kao u doktrini revolucije Trockog) su permanentni. Primeri wihovih ispoqavawa na globalnom planu su ekonomske sankcije i ekonomski ratovi. Sjediwene ameri~ke dràve, Ruska federacija i Evropska unija Nikola B. Popovi}, dopisni ~lan Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske U naslovu su navedene dve supersile, stare dràve, sa vekovnim statusom velikih sila i jedan jak ekonomski savez evropskih dràva u kome dominiraju dve zapadnoevropske (Francuska, Velika Britanija) dràve i sredwoevropska sila - Nema- ~ka - privredno najmo}nija evropska dràva, ~iji politi~ki uticaj je u usponu. Od politike (kratkoro~nih i dugoro~nih ciqeva) i me usobnog odnosa dve naslovqene supersile uglavnom zavisi trenutno stawe u svetu, ako izuzmemo ogromne dràve Kinu i Indiju. U ~emu je suština doba u kome ìve ogromnom broju savremenika ponaj~eš}e nije poznato. Tako je bilo u prošlosti, veoma je bilo izraèno u drugoj polovini dvadesetog veka, a tako je i danas. Takvo stawe stvoreno je, i odràva se, silom politike, koja ne bira sredstva u ciqu oblikovawa politi~ke svesti i izgradwe slike sveta po sebi. Odatle i poti~e falsifikovawe istorije (navodne revizije nau~nih rezultata) finansirawe publicistike, ùrnalistike i organizacije (i rada) tušta i tma tzv. nevladinih organizacija, tzv. civilnog sektora, interneta, društvenih mreà, koji jesu i nisu svesni svog posledica wihove delatnosti jeste afirmacija la`nih vrednosti, favorizovawe potrošwe, izgradwa potroša~kog mentaliteta (putem kredita, medija) kada šoping postaje i radost i bolest. U pitawu je moral; skaradno se relativizuje, pori~e postojawe univerzalnog morala. Re~ nauka zaglušuje re~ (i hor) kvazinauke. Suština našeg vremena odre ena je voqom i silom najmo}nije dràve na svetu, koja vrlo uspešno zamagquje vlastito politi~ko bi}e i crta sliku sveta iz svoje perspektive (~itaj: materijalnog interesa). Uzrok takvog stawa krajwe je jednostavan: višedecenijska politika i praksa SAD jeste uspostavqawe vlastite dominacije u svetu. Bilo koji potez, bilo koje prirode, SAD, na bilo kom meridijanu Zemwine kugle proizvod je te politike dominacije. To jeste uzrok hladnog rata, koji se vodio od kraja Drugog svetskog rata, a vodi se i danas. Ogroman broj politi~ara, novinara, medijskih, javnih radnika, nau~nika (?) širom sveta, SAD, tako govori i piše da je hladni rat završen sa slomom Sovjetskog saveza godine. Ta "istina" nekriti~ki se prihvata, ponavqa, populariše, te na zadovoqstvo svog tvorca postaje istina.

15 Da li se zaboravqa da oni uzroci koji su doveli do hladnog rata i danas odre uju wegovo trajawe? Samo sa ovim saznawem mogu}e je razjasniti i razumeti celokupni smisao (i ciq) politike i ratnog anga`mana SAD po~ev od Berlinske krize (1948), Korejskog rata, Vijetnamskog rata, Kubanske krize (1962), udela u lomovima, bunama, revolucijama - kontrarevolucijama u Aziji, Africi (P. Lumumba), Ju`noj Americi (S. Aqende, Sandino), Bliskom istoku, arapskom i celokupnom muslimanskom svetu. Konstanta politike SAD bila je permanentno antisovjetska i antiruska. Ciq je bio, i ostao, da se Sovjetski Savez, a potom Ruska Federacija, oslabi u svakom pogledu, smawi, potisne - da ne bude prepreka. Drugim re~im, bila je to politika ugroàvawa Rusije. U tome verni ameri~ki saveznici bile su neke evropske dràve, pojedina~no, kao i wihova Evropska unija, bez obzira na wenu politi~ku slabost, jer ona ne nastupa sa jednim glasom i iza we ne stoji respektabilna vojna sila. Trenutno, uo~qivo je da nizu mo}nih (i mawe mo}nih) ~lanica Evropske unije nema dovoqno voqe, razloga da u~estvuju u hladnom ratu i na bilo koji na~in pomaù SAD da dostigne svoj ciq br. 1. Ovo tim pre što novi privredni, trgova~ki, finansijski i vojni xinovi (qudski potencijal) Kina, Indija, po prirodi stvari mogu biti samo protivnici SAD. Tako, uz Rusiju u hladnom ratu kao novi (?) ozbiqni partneri SAD nastupaju zemqe grupacije BRIKS što }e u doglednom vremenu imati samo tendenciju rasta. Ameri~ka politika ugroàvawa Rusije instrumentalizovawem Ukrajine i anga`man SAD u arapskom svetu (Irak, Libija, Egipat, Sirija), pokazali su se kao kontraproduktivni i neinteligentni; najvidqivija posledica je rast antiamerikanizma, koji tako e ima samo tendenciju ja~awa. Svetu se ne piše dobro, treba mu pameti Xona Kenedija iz doba Kubanske krize. (2. juna 2015) Posle sloma komunizma u Evropi je posejano seme novog neprijateqstva Aleksandar S. Zapjesocki, dopisni ~lan Ruske akademije nauka Širewe NATO na Istok doìvqava se kod nas ne kao vojna nu`nost, ve} kao demonstracija nipodaštavawa Rusije, wenog mwewa. Rusko društvo vidi u tome te`wu da se ponizi, da se uvredi naša zemqa. Rezultat sli~nih akcija moè da bude samo gubitak u Rusiji poverewa prema Zapadu, ube enost u to da SAD i EU ne mogu da budu za nas primer me unarodne politike, uzor izgradwe društvenog i ekonomskog ìvota. Zapad danas mnogi u Rusiji doìvqavaju kao izvor nepravde, verolomstva, dvostrukih standarda, špekulacija na idejama demokratije, qudskih prava, slobode re~i... Takvi doga aji, kao što su moralna podrška Zapada teroristima u ê~eniji, NATO bombardovawe mirnih stanovnika Beograda, smrt Miloševi}a, pogubqewe Sadama Huseina, po~ast vojnicima SS na Baltiku, dezinformacija zapadnih medija o ratu koji je poveo Sakašvili, bili su pravi 15

16 šok za rusko društvo. Posle sloma komunizma u Evropi je posejano seme novog neprijateqstva i sve nas to mora zabrinuti. To ne zna~i, razume se, da u našoj zemqi nema doga aja i akcija vlasti koji ne zasluùju kritiku. I to ne zna~i da se u Rusiji ne prime}uju akcije EU i lidera niza zemaqa usmerenih na poboqšawe odnosa s Rusijom i na razvoj saradwe. Ipak ostaje ~iwenica da mnoge zna~ajne mogu}nosti koje su se otvorile pred Evropom na razme u 80-ih i 90-ih godina prošlog veka nisu iskoriš}ene. Proma{aji Versajskog mira vuku se do dana{weg rata u Ukrajini 16 Iv Bataj, francuski istori~ar i geopoliti~ar Uslovi sklapawa mira po završetku Prvog svetskog rata bili su ustanovqeni "ugovorima iz pariskog predgra a" me u kojima je, od pet wih, bio najzna~ajniji "Versajski". On je svojim imenom ovekove~io uslove mirovnog Ugovora. Sklapawe mira izme u Nema~ke i Saveznika trebalo je da bude potpisano 28. juna (baš na srpski praznik Vidovdan) godine, u "Galeriji ogledala" u Versajskom dvorcu, a da bude promovisano 10. januara godine. Ovaj ugovor ucrtao je put stvarawu "Društva Naroda" (formiranog za rešavawe svih budu}ih sukoba u svetu, a što je kasnije degenerisalo u današwi ameri~ki globalni diktat), kao i "Me unarodne organizacije rada". Tako e, preduzete su sankcije prema pobe enoj Nema~koj i wenim saveznicima. Me utim, ve} je tada postojala razlika u stavovima izme u Engleske i Francuske. U svojoj kwizi "Politi~ke posledice mira", štampanoj godine, francuski Banvil u stavu Engleske prepoznaje wenu istorijsku konstantu u skladu sa wenim pomorskim interesima i "Forin Ofisom", zbog ~ega se, po završetku rata, Engleska udaquje od politike kontinenta, utiru}i put današwoj agresivnoj ameri~koj politici. Iako su doprineli da Nema~ka oslabi, Englezi (a kasnije Amerikanci) nisu u Evropi èleli jaku Francusku. Saveznici su, zapravo, ve} tada balkanizovali polovinu Evrope, bri`no nastoje}i da ne balkanizuju Nema~ku. Post-versajska Evropa bila je sastavqena od 32 dràve. Dràve kao što su êho-slova~ka, Rumunija, Jugoslavija ili Gr~ka, sada više nisu mogle da brane svoje teritorije. îtava isto~na i centralna Evropa imala je obode i pograni~ne delove sa "mnogo nacionalitarnosti, a malo nacija". To su sve bile "de~je dràvice", kaè u toj kwizi Banvil, a danas ih Amerika, u strahu od sve ja~e nastaju}e Evroazije, naziva "nova (kolonijalna) Evropa", tzv. proširena Evropska unija. Za ovakvo stawe najviše je bio kriv Amerikanac Vilson kojn je èleo da pakt Društva naroda prethodi i vodi Versajski ugovor kao i sve druge mirovne ugovore u svetu.

17 Nezadovoqna zbog neispuwavawa obe}awa Londonskog pakta (1915), Italija }e pristupiti direktnim pregovorima sa Kraqevinom Srba, Hrvata i Slovenaca (1919, budu}om Jugoslavijom) povodom me usobnog obešte}ewa teritorija, granica, kao i po pitawima periferije Jadranskog mora. "Prevarena i pokradena" (kako je pisao list Tribuna), Italija }e okrenuti le a Saveznicima. Na daqem Istoku, kod moreuza Bosfora i Dardanela, "Konstantinopoq" je trebalo ponovo da pripadne Rusiji, ali, kao i u slu~aju Italije, nije bilo nimalo izvesno da }e anglosaksonci odràti svoja obe}awa. Isto~na Evropa na obodima Azije (današwa Evroazija), ostavqena je u stawu potpune neizvesnosti. U toj daqini nije bilo nikoga da pruì ruku Jermeniji. Tvrdilo se da je suština bila u tome "da se izbegne centralno-evropski blok koji bi i daqe vodila Nema~ka, kao i da se prese~e linija Berlin-Be~- Budimpešta-Sofija, linija bliska pruzi Berlin-Bagdad i ideji velikog luka Pangermanija-Evro-Turska. To je upravo ono što se danas, pod ameri~kim vo stvom, ponovo ostvaruje. Istovremeno, Poqska je bila prepuna sukoba razli~itih nacionalitalnosti (Poqaka, Jevreja, Litvanaca, Rutena i Nemaca), što }e mnogo kasnije, reaktivirawem starih problema Galicije i borbe protiv isto~nog hriš- }anstva, dovesti do današweg rata u ruskoj Ukrajini. Sve ovo vodilo je generala De Gola ka stvarawu jedne originalne francuske spoqne politike, povla~ewu Francuske iz Nato-a, ja~anwe nuklearnog naoruàwa, otporu u odnosu na Vašington i dobrim odnosima sa sovjetskom Rusijom, za koju je general predvideo da }e jednog dana ponovo biti Rusija i da }e biti sila. Jedno je izvesno, da je general de Gol ìv, današwi rat Evrope protiv Rusije u Ukrajini, bez obzira na promašaje Versajskog mira, ne bi uopšte bio mogu}! Planeta pedofila, travestita, zoofila i nekrofila sami iz tog društva ograde bodqikavom finansijskom ìcom. Sada }e ih, maltuzijanisti, mo`da naterati i na to da traè pravo na "samoopredeqedr.mila Ale~kovi} Nikoli} profesor psihologije i antropološke psihijatrije U drevnoj Nemesijeovoj kategorizaciji strahova iz 4. veka na: oknos, aidos, fobos, ekpleksis, katapleksis i agoniju, sloènica "homofobos" ne postoji. Ali, nedavno je u Briselu usvojena dvosmislena kovanica "homofob", koja je "strah od brakova homoseksualaca" protuma~ila kao "strah od ~oveka uopšte". "Homofili", odnosno homoseksualni bra~ni parovi, danas u Evropi imaju svoje biblioteke, svoje posebne restorane, svoje specijalne radwe, svoje mati~are, svoja medija, svoje parkove, sve je to iz društvene imovine prevedeno u "privatno vlasništvo". U po~etku su hteli da ih društvo kao mawinu prizna i primi, ali kapital ih je naterao da se 17

18 18 we", nezavisnost i na sopstvenu dràvu. Homofile su zatvorili u novo ropstvo eksploatacije oni koji mani~no beè od prirodnog sklada Anime i Animusa u sopstvenoj psihi i koji na qudskom neskladu i nezadovoqstvu zara uju ogroman novac. Kowe ubijaju, zar ne? Niko od nas koji se bavimo dušom ne negira da su "homofili" velikim delom fiziološki determinisani i da wihovu razli~itost nemamo pravo da osu ujemo. Ali, gde u prozelitizmu osobenosti koju imaju, po~iwe gušewe slobode drugih? U deontološkom smislu, mawina moè da bude u pravu, ako je moralno ja~a. Uostalom, zar to nije naš zajedni~ki mit Hristovog raspe- }a? Kada je od inferiornosti napravqena la`na superiornost, potvr en je drevni psihološki zakon koji su poznavali još Fridrih Ni~e i Alfred Adler. Tzv. "bolesni organ" postao je osvetni~ko sredstvo zavo ewa, borbe i nadmo}i. Ali, i to je mogu}e samo pod uslovom da se dogodi sublimacija, suštinski proces u sazrevawu i stvaralaštvu svakog ~oveka. Stranputica današwe uli~ne "homofilije", u osnovi, ne podrazumeva više mogu}nost bilo kakve psihološke sublimacije, ve} od svega ovoga samo ubira profit, odnosno, finansijsku dobit. Nekada bi "homofil" ili "homofob" napisali roman ili naslikali sliku, ili smislili neki filosofski sistem, kao dostojni sinovi i k}eri starih Grka. Danas oni idu i vi~u ulicama velegrada o tome kakve su wihove intimne seksualne potrebe. Zar nije najve}a psihološka povreda ~oveka upravo u tome terati ga da javno iznosi svoje intimne potrebe kao ideologiju!? "Jednoga dana, kada veliki kapital shvati da i to moè da iskoristi, verovatno }e i nekrofilija biti izbrisana iz domena poreme}aja i ima- }emo parade nekrofila po svetu. Proces sublimacije (koji je, u dugoj filogenetskoj i psihološkoj istoriji stvorio ~oveka), kao da više ne postoji. U kwigama "O Domu i Iskonu", i "Srbijo, laù te o Evropi", gowena morbidnom intuicijom, opisujem upravo svet qudi koji se, na kraju qudske odiseje, tj. na kraju svega, zvani~no sparuju sa svojim ku}nim qubimcima, o~ekuju}i jedan novi porod, koji više ne}e biti qudski. U Evropi danas postoji nepisana norma da u svaku televizijsku emisiju moraju da se pozivaju ekstremno gojazni qudi, kako bi se pokazalo da prema wima nema diskriminacije! Ali, od te plemenite èqe, došlo se do toga da ni lekar više javno ne sme ovim qudima da savetuje da mawe jedu, da le~e hormone, da omršave kako ne bi dobili visok pritisak, ili infarkt srca i mozga. Re~ju, neoliberalno trìšte ih je u potpunosti preuzelo i gurnulo u pogon svoje zahuktale, utilitarne i licemerne zloupotrebe. Naš qudski rod napravio je ~udesna otkri}a u nauci i u umetnosti. Ali, mi, uprkos tome, ìvimo u besmislu "tog glupog 21. veka", kako je Leon Dode zvao jednog obesnog i megalomanskog prethodnika našega doba koji je prvi zapo~eo qudsku iracionalnu i beskrajno duga~ku samouništavaju}u, smrtnu avanturu. U kruèwima Neba kroz dvadeset vekova, rekao bi pesnik T.S. Eliot, mi qudi, opet smo se, neslavno i jadno, spustili u samu Prašinu. Zato }e ostatak XXI-og veka ili biti povratak moralu i duhovnosti, ili ga izvesno, više uopšte ne}e biti, kako je još davno zakqu~io Andre Malro.

19 Kultura politike Leonid Re{etwikov: Vojna okupacija Evrope pod "zgodnim" izgovorom* Uo~i samita G7 u Nema~koj, na kojem je trebalo da kona~no bude rešena sudbina antiruskih sankcija, SAD su poja~avale informativni pritisak na ~lanice grupe. U Nema~kom Štutgartu je odràna konferencija na kojoj su u~estvovali ameri~ki ambasadori u zemqama EU i komandanti ameri~kih vojnih jedinica iz celog sveta, gde je glavni govornik bio E{ton Karter. Kako se i moglo o~ekivati, govor ameri~kog ministra odbrane bio je izrazito mobilizacijski i antiruski. Po wegovim re~ima, ekonomske sankcije protiv Rusije opravdale su svoje postojawe, uti~u}i na politiku Moskve prema Ukrajini. Me utim, one ne mogu da garantovano "odvrate Vladimira Putina od politike koja je bila demonstrirana na Krimu prošle godine". Druga figura u vojnoj vertikali Amerike (posle predsednika SAD kao vrhovnog komandanta) pozvala je zemqe NATO da daju "sveobuhvatan odgovor" na ukrajinsku krizu, tj., mere za obuzdavawe rastu}e "pretwe sa Istoka", po wegovom mišqewu, treba da budu ne samo politi~ke, ve} i vojne prirode. Na završnoj konferenciji za medije, prvi ~ovek Pentagona je priznao da su tokom konferencije razmotreni koraci koje bi ameri~ka vojska mogla da preduzme radi rešavawa situacije u Ukrajini. Konkretno, pomenuto je pokretawe programa obuke vojnika u još nekoliko evropskih zemaqa. Osim toga, ministar odbrane SAD je izjavio da zemqe NATO treba aktivnije da razmewuju obaveštajne podatke i sprovode vojne ve`be u Evropi radi suprotstavqawa Rusiji. Uperivši po ko zna koji put prst na bauk ruske agresije koga ve} prakti~no godinu dana SAD "šetaju" po Evropi, Ešton Karter je pozvao ~lanice alijanse da zbiju redove pred potencijalnom vojnom opasnoš}u. Pove}awe ameri~kog vojnog prisustva na kontinentu odvija se toliko brzo da ponajviše podse}a na dovla~ewe snaga na liniju fronta. Dovoqno je re}i da NATO ovih dana - ni~im isprovociran - "pokazuje miši}e" u rejonu Balti~kog mora. U zajedni~kim vojnim ve`bama "Baltops 2015" i "Saber Strike 2015", koje se odràvaju u neposrednoj blizini zapadnih granica Rusije, u~estvuju avi-oni i 330 vojnika Ratnog vazduhoplovstva SAD. U avio bazu "Ferford" u Velikoj Britaniji stigla su tri strateška bombardera ameri~kog Ratnog vazduhoplovstva V-52. Kako je pojasnila strateška komanda Oruànih snaga SAD, avioni }e tokom serije ve`bi "demonstrirati sposobnost SAD da projektuje svoje fleksibilne mogu}nosti za izvo ewe dalekih globalnih napada". U svetlu nezabeleènih aktivnosti NATO pored ruskih granica i izjave * Tekst objavqujemo uz qubaznu saglasnost redakcije e-glasila Srbski FBReporter, koja ga je objavila13. juna ove godine. Naslov i oprema ovde: redakcija 19

20 20 ameri~kog ministra odbrane da je "Pentagon zabrinut šta bi moglo da se dogodi" (usled pogoršawa situacije kod Marjinke), Karterov poziv ~lanicama alijanse da preduzmu nove korake u vezi sa situacijom u Ukrajini zvu~ao je kao proglašavawe pune borbene pripravnosti za upotrebu sile u konfliktu sa Rusijom. Govor šefa Pentagona u Štutgartu predstavqa nastavak pritiska rukovodstva SAD kako na Rusiju, tako i na lidere evropskih zemaqa, tvrdi direktor RISI, general-potpukovnik Spoqne obaveštajne slu`be Rusije u penziji Leonid Rešetwikov. - Što se ti~e Evropqana, SAD ih huškaju da pove- }avaju sveobuhvatni pritisak na Rusku Federaciju: u politi~koj, ekonomskoj i vojnoj sferi. Ciq je da se Evropa natera da donosi oštrije odluke. Kakve "oštrine odluke"? - Izme u ostalog, da se aktivnije bavi pridwestrovskim pitawem, da poja~a blokadu Krima i pove}a prisustvo vojnika iz zemaqa NATO u Ukrajini. U vidu mirovnog kontingenta ili vojnika NATO? - Porošenko je potpisao ukaz koji dozvoqava prisustvo stranih vojnika u Ukrajini. Ako govorimo o razmeštawu mirovnog kontingenta tamo, takva odluka Leonid Re{etwikov moè da se donese samo uz dozvolu UN. Ruske vlasti su priznale Porošenkov legitimitet kao šefa dràve. On sada moè da potpiše bilo kakav sporazum sa SAD. Kao što su to u svoje vreme uradili Rumuni, Poqaci, Bugari. To jest, u Ukrajini u svakom trenutku mogu da se pojave baze SAD ili NATO. Zar nije uslov za takav scenario ~lanstvo u alijansi? - Uopšte nije. Na kraju krajeva, Kijev moè da sara uje sa NATO po modelu Gruzije iz vremena vladavine Sakašvilija. Što se ti~e pritiska na Evropqane, to je zbog toga što se lideri Nema~ke, Italije, Ma arske i niza drugih zemaqa protive pokušajima SAD da napujdaju Evropsku uniju na Rusiju. Oni traè mogu}nosti za vo ewe dijaloga, a ne za vojne metode. Postoji mišqewe da je konfrontaciona retorika Pentagona delo vojnog lobija, koji, koriste}i kao izgovor "pretwu sa Istoka", banalno radi na pove- }awju finansirawa programa NATO (izme u ostalog, od strane Evropqana) i prisustva ameri~kih oruànih snaga na evropskom kontinentu. - Mi slušamo nešto sli~no ve} dvadeset, ako ne i više godina. Za to vreme se NATO aktivno širio, u~estvovao u vojnim operacijama. Ne treba se tešiti time da je Rusija "prevelik zalogaj" za wih. Pre neki dan se pojavila informacija da vlasti SAD razmatraju mogu}nost da u Evropi i Aziji razmeste kopnene rakete koje }e "nišaniti" strateški potencijal Ruske Federacije. Ceo trend posledwih decenija, uprkos retkim trenucima "relaksirawa" odnosa, pokazuje da se natovsko rukovodstvo bavi postepenim opkoqavawem Rusije po celom perimetru wenih granica. Li~no smatram da

21 se SAD u narednim godinama ne}e odlu~iti za veliki rat sa Rusijom. Ali, zato su mogu}e varijante malog rata i "hibridni" konflikti. Dokaz za to je dràvni prevrat u Ukrajini koji su izvršili SAD i wihovi natovski saveznici. Posle wega su potpuno stali na stranu reìma koji je po~eo da ubija stanovništvo u Donbasu. Treba biti krajwe naivan ~ovek pa misliti da Porošenko i wegova ekipa deluju samostalno. O~igledno je da se takozvana "antiteroristi~ka operacija" sprovodi uz aktivno u~eš}e stru~waka iz Pentagona, CIA, FBI. To rade Amerikanci, oni potpuno upravqaju tom vojnom kampawom, istina, rukama "nacionalno svesnih" Ukrajinaca. Ali, "centralni mozak" gde se donose odluke je u Americi. Da li Amerikanci koriste "strašilo" u vidu mogu}e ruske agresije za dr- àwe svojih evropskih partnera na kratkom lancu? - Naravno. Nije slu~ajno što je u Štutgartu razmatrano pitawe pokretawa velikog programa obuke evropskih vojnika od strane ameri~kih instruktora, kao i aktivirawa programa zajedni~kih vojnih ve`bi u svim formatima. Ukqu~uju}i koordinaciju i saradwu u sferi koriš}ewa nuklearnog oru`ja. Uglavnom, u toku je gomilawe snaga i mobilizacija saveznika-marioneta. To je fakti~ki vojna okupacija Evrope pod "zgodnim" izgovorom. To je pokušaj (i prili~no uspešan) da se stave pod kontrolu ogromne teritorije. SAD postiù svoje ciqeve politi~kim, ekonomskim i vojnim sredstvima. Šta mogu da preduzmu Amerikanci u slu~aju intenzivirawa ratnih dejstava u Donbasu? Karter je poznat kao pristalica isporuka smrtonosnog naoruàwa Ukrajini. - Ono ionako stiè tamo bez prevelike galame. Radi li se o natovskoj tehnici i sovjetskom oru`ju iz zemaqa koje su nekada pripadale Varšavskom paktu? - To je i sovjetsko oru`je i, u mawoj koli~ini, ameri~ko i zapadnoevropsko. Ne treba zaboraviti da u Ministarstvu odbrane Ukrajine, u Spoqnoj obaveštajnoj slu`bi, u Slu`bi bezbednosti Ukrajine i Grani~noj slu`bi sede ameri~ki savetnici. Oni su bili tamo još pre svrgavawa Janukovi~a, to su stotine qudi koji ~ine pravo rukovodstvo cele operacije - bez wih se u Ukrajini ne radi ništa. Najo~igledniji primer je (Valentin) Nalivaj~enko, šef SBU, a istovremeno je agent CIA u vojno-bezbednosnim strukturama Ukrajine. Mislim da redovnih ameri~kih vojnika u svojstvu borbenih jedinica zasad nema u Ukrajini. Ta~nije, oni su malo direktno ukqu~eni u takozvanu "antiteroristi~ku operaciju". Me utim, u slu~aju zaoštravawa situacije, oni mogu da se pojave kao pripadnici privatnih vojnih kompanija. Ko moè da dokaè da su to pripadnici redovne vojske SAD? Kako Rusija moè da odgovori na vojne pretwe, ~iji se spisak stalno pove}ava? - Odgovor mora da bude adekvatan i simetri~an. Treba delovati isto kao Amerikanci. Oni isporu~uju oru`je, mi isporu~ujemo, vaši savetnici sede 21

22 22 u Kijevu, zna~i, naši }e pomagati da se izgradi odbrana DNR i LNR. SAD šaqu specijalne jedinice, isto radimo i mi. Ni SSSR ni Rusija nikada nisu prestali da budu ekonomski i geopoliti- ~ki suparnik SAD, isti~e vojni ekspert Vladimir Š}erbakov. - U tom smislu se agresivna retorika zapadnih politi~ara i komande NATO potpuno uklapa u paradigmu doìvqavawa Rusije kao neprijateqa. Amerikanci nisu tek sada napravili bauk "ruske opasnosti"; to je propagandisti~ki produkt još iz vremena hladnog rata. Jednostavno, oni ga danas aktuelizuju radi rešavawa konkretnih zadataka u Ukrajini i Evropi. Posle raspada SSSR wihova osnovna strateška linija je postala mekša. Mada su 1990-tih godina SAD mogle uz pomo} naših unutrašwih "dobrovoqaca" (prostije re~eno, "pete kolone") da preduzmu korake da kona~no unište Rusiju. Zašto se nisu odlu~ile za to? - Dok je Rusija bila slaba, weno uništewe nije bilo u interesu SAD. Nije im bio potreban potpuni haos na postsovjetskom prostoru. Da li je teorija "kontrolisanog haosa" izmišqotina? îme se onda Amerikanci bave na Bliskom istoku, u Iraku, Siriji, Avganistanu, Libiji, bivšoj Jugoslaviji? - U Jugoslaviji je bilo mnogo unutrašwih nesuglasica koje su iskoristile spoqne sile. Da se vratim na odnose zapadnog saveza sa Rusijom, oni sada ulaze u napetiju i oštriju fazu. Ešton Karter je pozvao Evropu na "nove korake" za obuzdavawe Rusije. O ~emu bi moglo da se radi? - U prvom redu, o isporu~ivawu teškog naoruàwa Ukrajini. I to u velikim koli~inama. To jest, ne po komada tehnike (na primer, haubica), ve} o hiqadama. Još jedan korak je puštawe mirotvoraca u Ukrajinu, pošto je Rada usvojila (a Porošenko potpisao) odgovaraju}i zakon. Ali, za to je potrebna dozvola Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, što je nemogu}e, uzimaju}i u obzir pravo veta koje ima Rusija. - Kao alternativa je mogu}a policijska misija EU. Koliko }e to biti legitimno? - Policijske snage mogu da budu nenaoruàne. Poput vojnih posmatra~a UN. Teško da }e takva varijanta zadovoqiti kijevske "jastrebove", kojima je pre potrebno nešto nalik policijskoj misiji EU na Kosovu (Euleks), koja je završila "posao" (proterivawa Srba iz pokrajine) koji nisu dovršili albanski teroristi. Za to je potrebna dozvola SB UN. Mislim da }e SAD nastojati da izbegnu formalnosti. Na primer, podne}e tu inicijativu na Generalnoj skupštini UN, kako bi je "progurali" ve}inom glasova. Zar Generalna skupština ima ovlaš}ewa za takva pitawa?

23 - Presedan je stvoren tokom rata u Koreji po~etkom 1950-tih godina, kada su na wenu teritoriju uvedene mirovne snage koje su ~inile zemqe Zapada, uprkos tome što je SSSR bio protiv. Zna~i, Amerikanci su ipak pronašli rupu. To se dogodilo više zbog propusta sovjetske diplomatije - SSSR je bojkotovao odlu~uju}u sednicu - Slaèm se, bi}e teško "progurati" kroz UN odluku koja odgovara Kijevu. Druga~ije }e biti ako glavni me unarodni organ za odràvawe mira po nalogu SAD i wihovih saveznika proglasi Rusiju "zemqom-agresorom". Nije slu~ajno što zapadna propaganda taj kliše tako aktivno implementira u javno mwewe. Tada }e naš glas u SB (iako }e to biti kršewe Poveqe UN) biti ignorisan. A ostali wegovi ~lanovi }e doneti odluku da se pomogne Ukrajini. Treba biti svestan da }e Kina, koju mi smatramo svojim saveznikom, najverovatnije, biti uzdràna prilikom glasawa. Vlasti SAD razmatraju mogu}nost da u zemqama Evrope i Azije razmeste kopnene rakete. Da li je to jedan od tih "novih koraka" o kojima govori šef Pentagona? - Po tom pitawu situacija nije najjasnija. Generalno, niko ne zna koga bi "nišanile" te rakete. Druga stvar bi bila ako bi Amerikanci razmestili u Isto~noj Evropi kopnene rakete dometa 500 kilometara, ~ime bi automatski prekršili Sporazum o uništavawu raketa sredweg i malog dometa. Pentagon tvrdi da ga je Rusija ve} prekršila, navode}i naše "Iskandere". - Stvar je u tome što kod nas postoje "pametni" qudi na zvani~nim funkcijama, koji na svakom mestu vi~u da rakete sistema "Iskander" mogu biti modifikovane u kratkom roku. Da imaju domet ne 500, ve} kilometara. U tom slu~aju one bi zaista bile zabrawene prema Sporazumu o uništavawu raketa sredweg i malog dometa. Amerikanci se, normalno, hvataju za takve izjave, zato što se naši "glasnogovornici" smatraju zvani~nim funkcionerima. Me utim, SAD ne mogu da dokaù kršewe Sporazuma s naše strane. Ako Amerikanci razmeste rakete, navedeni sporazum }e automatski prestati da vaì. I tada mi moèmo da po~nemo da pove}avamo domet "Iskandera" ili da pravimo nove raketne sisteme. A ukoliko Pentagon nagovori evropske satelite SAD da po~nu sa razmeštawem raketa dometa do 500 kilometara? - Sve }e zavisiti od toga šta }e te rakete nositi. Ukoliko to ne bude obi~no puwewe, ve} nuklearne bojeve glave, to }e biti kraj sporazuma START-3. Pošto u wemu piše da se ne sme iznositi nacionalno nuklearno naoruàwe van granica SAD ili Rusije (osim pomorske i vazdušne komponente nuklearne "trijade"). A kako moè da se utvrdi da postoji nuklearno puwewe? - Jednostavno, postoje raketni sistemi koji fizi~ki ne mogu da nose nuklearnu bojevu glavu, a postoje oni koji mogu. Amerikanci imaju nešto 23

24 24 izme u našeg "Iskandera" i višecevnog raketnog baca~a "Smer?". To, naravno, nije klasi~ni višecevni baca~ raketa, više je takti~ka raketa. Posle zakqu~ewa Sporazuma o uništavawu raketa sredweg i malog dometa SAD su po~ele da stavqaju akcenat na pomorske i vazdušne nosioce nuklearnog naoruàwa. ~ak i ako su im preostale kopnene rakete, Pentagon o tome ne govori. U tom kontekstu se moèmo prisetiti projekta "Tomahavk" za delovawe sa zemqe. Vašington je od wega odustao, ali je zahvaquju}i tome postigao uspešan pregovara~ki dil. Prema tom dogovoru, Gorba~ov je naloìo da se "pusti pod no`" nekoliko sovjetskih sistema - operativnotakti~ki raketni sistem "Oka" i raketne vozove. Postoji mogu}nost da }e Pentagon razmestiti u Isto~noj Evropi sredstva PRO sa balisti~kim raketama. Ali, one mogu da se opreme nuklearnim bojevim glavama i da se koriste za kopnene ciqeve. - Ako Amerikanci prekrše postoje}e sporazume, mi nemamo ~ime da odgovorimo. U tom smislu što naše strateške nuklearne snage ve} daju mogu}ost za izvo ewe uzvratnog napada. Pribliàvati "Topoq-M" na 200 kilometara od granice je besmisleno, jer }e on ionako doleteti do ciqa. Prednost SAD je u tome što one imaju saveznike u Evropi. Zato one mogu da razmeste svoje rakete blizu naših granica. Ruska Federacija nema takvu mogu}nost (osim o Kaliwingradskoj oblasti). Ista ta Belorusija, ~iji dr- àvni vrh sada koketira sa Zapadom, teško da }e dozvoliti da na wenoj teritoriji razmestimo naše rakete kao ofanzivno oru`je. Za razliku od sredstava PVO koja pruàju zaštitu woj samoj. Adekvatan odgovor Moskve bi bio da se gra anima Poqske, êške ili Rumunije na ubedqiv na~in objasni da }e razmeštene ameri~ke rakete u tim zemqama u slu~aju rata biti meta naših strateških snaga. Kolika je u takvoj situaciji verovatno}a da }e konflikt izme u Ruske Federacije i Zapada pre}i u otvorenu fazu uz koriš}ewe "posledweg argumenta" u vodu nuklearnog naoruàwa? - Putin je u intervjuu italijanskom listu Corriere della Sera izjavio da "samo nezdrav ~ovek, i to u snu, moè da zamisli da Rusija odjednom napada NATO". A obrnuto? - Na Zapadu tako e nema ludaka. Zato što bi rat sa Rusijom neizbe`no prerastao u uzajamne nuklearne napade. Prvo takti~ke. A zatim bi se umešale strateške snage, ukoliko bi ne~iji gubici postali preveliki. Zato mislim da je retorika šefa Pentagona ~isto mobilizacione prirode, da motiviše Evropqane da se finansijski ukqu~e u zajedni~ki natovski projekat, pove}aju ameri~ki kontingent u Evropi, poboqšaju saradwu, da ~vrš}e vojno "stisnu" Rusiju. Uostalom, po mom mišqewu, od isto~noevropskih ~lanica alijanse nikoga i ne treba nagovarati - one same "tr~e pred rudu". Ciqna grupa celog tog antiruskog militaristi~kog zanosa više su oni iz "teške kategorije", kao što su Nema~ka, Francuska, mo`da i Italija.

25 Kultura verovawa Šta se to dešava u Srbskoj pravoslavnoj crkvi? Piše: Vladimir Dimitrijevi} UMESTO UVODA ^lanak koji ~itate nije "originalan". Sastavqen je od autocitata potpisnika ovih redova. Iz wih se jasno vidi da su "procesi dugog trajawa" našu Crkvu uveli u krizu nebivalu u wenoj novijoj istoriji, koja je, izme u ostalog, dovela do uklawawa s katedri ~ak petorice episkopa od naovamo. Kraj krize se ne nazire, a bliì se 2019, kada bi trebalo da slavimo osam vekova svetosavske autokefalije. Autocitati ne dokazuju da je potpisnik ovih redova "prorok", "vra~ poga a~" i tome sli~no. Oni samo pokazuju da neprijateqima, za sada, polazi za rukom da rovare, mada wihove metode nije bilo teško "pro~itati", ako se ima elementarno poznavawe crkvene istorije. Situacija je zaista teška. Ipak, ne smemo zaboraviti da se zbog popa Nikole ne mrzi Sveti Nikola. Srbi su pretrpeli i teè stvari, pa su ostali i opstali. Koji ~ita, da razume. BORBA PROTIV "PASIONIRANIH" Još 2003, u tekstu "La`ni ziloti protiv Crkve Hristove", pisao sam: "Ruski teolog, akon Andrej Kurajev, tvrdi da je u svakom narodu svega desetak posto qudi dubinski religiozno; oni èle da ìve ozbiqnim li~nim duhovnim ìvotom, da redovno poha aju bogosluèwa svoje vere i da ispuwavaju sve što im vera nalaè (naravno, po meri svojih snaga). Ostali su, kako on kaè, "religiozno vo eni", to jest povode se za ponašawem svojih religiozno najozbiqnijih sunarodnika. Kada je broj hriš}ana u Rimskoj imperiji porastao na deset posto, hriš}anstvo je dobilo slobodu ispovedawa (za vreme Svetog cara Konstantina), a zatim postalo i zvani~na vera Istoka i Zapada Evrope. Zbog toga se borba za dušu jednog naroda vodi pre svega za tih desetak posto najrevnosnijih. Ostali }e ve} i}i za onima koji su odlu~ni vernici. 25

26 Neprijateqi našeg naroda su odavno svesni da Srbe, koji se duhovno bude, treba pocepati i razbiti na mnoštvo uzajamno suprotstavqenih grupacija. Nipošto se ne sme dozvoliti da postoji deset posto ucrkvewenih pravoslavnih vernika, jer, kao što smo rekli, za wima }e i}i i svi ostali. Taj procenat bogotraìteqa treba razbiti na mawe grupe, na sekte i sektice, da se potomci Svetog Save nikada više ne okupe oko najva`nijeg ciqa - ispuwavawa voqe Bo`je u ìvotu. Novi svetski poredak, taj kompjuterski totalitarizam posledwih vremena, sve je izra~unao i prora~unao, jer su wegove prete~e tako vekovima radile: prevodile Srbe u rimokatolicizam, tur~ile, otu ivale od nacionalnog stabla. Prvi pokušaj razgradwe duhovne celovitosti našeg naroda izveden je putem sekti, od adventista do satanista. Me utim, devedesetih godina XX veka, zahvaquju}i radu na obaveštavawu javnosti i prevenciji duhovnih bolesti, qudi su saznali šta su sekte i po- ~eli da ih se klone. Zato je iz zapadnih centrala stiglo novo nare ewe: ponudite im "drugo Pravoslavqe". DUH RASKOLA I OMRAZE 26 Godine pisao sam, u tekstu "Raskol ili pomirewe", slede}e: "Raskol je, u jednom pravoslavnom narodu, najstrašnija mogu}a pojava, jer razbija wegovo duhovno jedinstvo. Tehnologija izazivawa raskola isprobana je u 20. veku: tako je, da bi se pribiliìo Zapadu i dobio pomo} u borbi protiv Turaka, gr~ki predsednik, Elevterije Venizelos, dvadesetih godina prošlog veka na carigradski presto doveo avanturistu Meletija (Metaksakisa), koji je u bogoslu`benu upotrebu uveo rimokatoli~ki (tzv. "novi") kalendar, ranije usvojen kao gra anski u dràvnoj praksi. To je u Gr~koj dovelo do crkvenih podela koje traju do danas. U Sovjetskom Savezu, raskol je izazivala politi~ka policija (ÊKA, kasnije NKVD), i za wih je dvadesetih godina 20. veka bio zaduèn izvesni Jevgenije Tu~kov. Prvo je stvoren tzv. "obnovqenski" raskol (ekstremno modernisti~ki) i zatim su produbqivane "desne" (katakombne) tendencije. Došlo je i do prekida opštewa Moskve sa "beloemigrantskom" Ruskom Zagrani~nom Crkvom (taj raskol je, po~etkom 21. veka, zale en, izme u ostalog zahvaquju}i li~nom angaòvawu Vladimira Putina.) / / Naši neprijateqi, naravno, znaju zašto je ne samo misti~ki, nego i politi~ki, potrebno raskoliti Srbsku Pravoslavnu Crkvu. Ona je posledwa spona izme u Srba, ma gde god da ìve. Razoriti wihovo osnovno jedinstvo nije bezna~ajan ciq u geopoliti~koj igri koju je crni mag Saveta za inostrane odnose, Zbigwev Bèìnski, nazvao "Velika šahovska tabla". U SPC treba spre~iti svaki nezavisni oblik mišqewa i delawa, odvojiti "pravoslavno" od "nacionalnog" i, na kraju krajeva, Srbe od Rusa. Naravno, zato su zainteresovani mnogi - premnogi, a naro~ito "namjesnik Kristov"/ /. Pošto je, baš me u Srbima, šef dràve Vatikan najneèqeniji gost, iz Crkve se moraju ukloniti svi oni koji se protive wegovom dolasku. A raskol je oproban metod: iz igre izbacuje qude koji "preozbiqno", "zilotski" shvataju svoju veru, i nisu rešeni na ekumenisti~ki kvazi-dijalog. To su oni koje je ruski istoriosof, Lav Gumiqov, zvao "pasioniranima". A "pasionirani", spre-

27 mni na `rtvu i odlu~ni u stavu, su, po Gumiqovu, pokreta~i istorije. Pošto je, po Fukujami, ideologu neoliberalne imperije, istorija završena, onda su pasionirani - (qudi koji svoja uverewa ne mewaju kao rubqe, to jest - svakidan) više nego IZLIŠNI. To vide politi~ki tehnolozi u redovima NATO okupatora i wihovih kvislinga u Srbiji. Ali, to bi trebalo da vide i episkopi naše Crkve. Jer, "episkop" zna~i "onaj koji nadgleda" - videlac, straàr, osmatra~". IZ ISTORIJE NAŠIH RASKOLA Te, 2010, u istom tekstu, objašwavao sam suštinu raskola: "Re~ raskol zna~i podelu u Crkvi koja nije zasnovana na dogmatskim razlikama (dogmatsko zastrawivawe zove se "jeres" od gr~ke re~i "ajreo", što zna~i "biram"; jeretik je izabrao veru suprotnu veri Crkve). Raskoli su uglavnom po~iwali crkveno-politi~kim razlozima. U istoriji Srba, nije ih bilo do 19. veka, kada je kraq Milan, austrofil i "evrointegrativac", proterao mitropolita Mihaila, rusofila i slovenofila, i uveo nezakonitu jerarhiju, na ~elu sa mitropolitom Teodosijem. Razum je, na kraju, prevladao, i, posle povla~ewa Milanovog s prestola, red i poredak u Crkvi su obnovqeni. Za dva raskola posle Drugog svetskog rata kriva je srbofobna politika Josipa Broza - to su raskoli u SAD, vezan za vladiku ameri~kog Dionisija, i nekanonsko proglašavawe "autokefalije" "Makedonske pravoslavne crkve". Prvi je rešen mudrom i pomirqivom politikom patrijarha Pavla, a drugi još traje. Sekta "dedeji}evaca", crnogorskih autokefalista, nastala je zahvaquju}i separatisti~kim tendencijama crnogorske kvazi elite, koja je montenegrinskim antisrbstvom nastojala da od "srbske Sparte" napravi "Crvenu Hrvatsku". I crnogorski raskol zdušno su podràle, javno i tajno, odre ene rimokatoli~ke strukture (setimo se nezanemarqive uloge po~ivšeg don Branka Zbutege u pruàwu ruke dedeji}evcima )". IZ ISTORIJE Opet autocitat iz 2010, iz ~lanka "Vaseqenski antinacionalni sabor": "Ne zaboravimo: ~im je pala slobodna Despotovina \ur a Brankovi}a godine, srbske crkvene oblasti našle su se pod vlaš}u gr~ke Ohridske arhiepiskopije ( ). Godine 1531, mitropolit smederevski Pavle 27

28 28 odmetnuo se od Ohrida i, oslawaju}i se na ugledne Srbe, a podmi}uju}i mo}ne Turke, sebe proglasio Pe}kim patrijarhom. Ohridski arhiepiskop ga je prokleo, a carigradski patrijarh svrgao i kona~no ukinuo Pe}ku patrijaršiju. Tek godine, kada je najmo}niji ~ovek na sultanovom dvoru bio Srbin Mehmed paša Sokolovi}, Pe}ka patrijaršija je obnovqena, a na weno ~elo je došao Mehmedpašin brat Makarije. Veliki vezir srbske krvi je razmišqao ne toliko krvqu, koliko mozgom: u borbi protiv Habzburga i Mletaka, iza kojih je stajao Vatikan, wemu je bio potreban, bar delimi~no zadovoqan statusom, mnogobrojni srbski narod, od Mar~e i Gomirja do Vidina i Ohrida. Logika je prosta: ne treba ih duhovno tla~iti, da ne bi ratovali na strani Zapada. Me utim, SPC se kasnije ipak ukqu~ila u ratovawe Srba za slobodu, i podstakla svoj narod da se s Austrijancima bori protiv sve nazadnije turske vlasti. Kao što je carigradski patrijarh priznao obnavqawe Pe}ke patrijaršije godine pod pritiskom turske dràvne vlasti, tako su Turci i Fanar (naziv istambulske ~etvrti u kojoj se nalazi sedište Patrijaršije) dogovorili da smire nesmirene Srbe, i Pe}ka patrijaršija je opet ukinuta. Period fanariotske uprave nad Srbima (u Staroj Srbiji, Bosni i Hercegovini, centralnoj Srbiji i drugde) ~uveni istori~ar naše Crkve Radoslav Gruji}, opisuje ovako: "Još su fanarioti nastojali da pogr~e Srpsku Crkvu, a onda postepeno i narod. Stoga se u svima ju`nim krajevima našim istisli slovensko bogosluèwe i uveli gr~ko; a vladike su i po drugim krajevima sluìli samo gr~ki. Stare rukopise i kwige, slovenski i srbuqski pisane i štampane, palili su i uništavali. A da ubiju narodnu svest i ponos zabrawivali su proslavqawe Krsnog Imena i srpskih svetiteqa!" Srbi koji nisu bili pod vlaš}u fanariota nalazili su se u raznim crkvenim oblastima i pod razli~itim jurisdikcijama, i tek je sa nastankom Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kao i zalagawem kraqa Aleksandra, Pe}ka patrijaršija obnovqena ne samo kao crkvena autokefalija, nego i kao nacionalna institucija. I Srbi i wihovi neprijateqi znaju: dok god postoji jedinstvena Srpska pravoslavna crkva, dotle komadawe srbskog nacionalnog bi}a nije završeno". Tako sam pisao pre pet godina. îtaocu ostavqam da zakqu~i koliko su analize bile ta~ne. A voleo bih, Gospod zna, da nisu bile ta~ne. Ostaje nam da se molimo i budemo budni. Ma šta se dešavalo, Bog }e pomo}i - ako, kako re~e patrijarh Pavle, bude imao kome. (4. juna 2015)

29 Premnogo je pitawa bez odgovora Pi{e: Du{ko M. Petrovi} Podse}awa Bilo bi zaista lepo, i Bogu i qudima milo, kad bi ovoprole}no, redovno majsko zasedawe Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve (od 14. do 29.), ostalo upam}eno po najva`nijoj odluci, po odluci o ustanovqewu novih praznika u kalendaru SPC: sveti mu~enici prebilova~ki (spomen 24.7/6.8), sv. Mardarije (Uskokovi}), episkop ameri~ko-kanadski (29.11/12.12) i prepodobni Sevastijan Xeksonski (Dabovi}, 17/30.11), ali sude}i po novinskim izve{tajima i svemu {to se u narodu moglo ~uti, nije nemogu}e da ne ostane upam}en po tome, pa ni po prihvatawu izveštaja o u~eš}u delegacije Srpske Pravoslavne Crkve u radu svepravoslavnih predsaborskih konferencija i svepravoslavne komisije za reviziju tekstova pripremqenih za Sveti i Veliki Sabor Pravoslavne Crkve, koji se planira za idu}u godinu (u Konstantinopoqu, u Fanaru?), a ni po tome {to je kao i svake godine, posebna pa`wa posve}ena nevoqama naše Crkve i našeg naroda na Kosovu i Metohiji ili {to je ne mawe pa`we posve}eno, pitawima crkvene prosvete i školstva, verske nastave, nau~no-prosvetnih ustanova, a naro~ito ne po tome {to je izraèna zahvalnost Vladi Srbije i svim nadle`nim dràvnim nadleštvima u Srbiji, nego - na àlost - samo po tome {to je Sabor odlu- ~io da smeni jo{ dva episkopa, mile{evskog i kanadskog, kao i da se nastavi dijalog sa kanonski nepriznatom "Makedonskom Pravoslavnom Crkvom" i otvori dijalog sa Rimokatoli~kom Crkvom, odnosno sa Hrvatskom biskupskom konferencijom, povodom namere Rimo-katoli~ke Crkve da kanonizuje kontroverznoga kardinala Alojzija Stepinca. Naime, te{ko je, pa sve teè, oteti se utisku da su i smena jo{ dva episkopa (ukupno ih je pet do sada), i nastavqawe jednog, pa otvarawe drugog dijaloga bili pod pritiskom politike, {to ove u Srbiji, {to one u EU, a naro~ito one nama najdaqe, u SAD (kao i do sad). Ovom utisku se moè {to{ta prigovoriti, pa i potpuno ga osporavati, ali je skoro nemogu}e ne priznati mu da dolazi u zaista logi~nom sledu vi{egodi{we zapitanosti pred tvrdokornim }utawem arhijereja Srpske pravoslavne crkve o pitawima koja se sve ~e{}e i sve glasnije postavqaju u i oko crkava i manastira u Srbiji, Srpskoj, Crnoj Gori i rasejawu, a tek {to se tim pitawima, posle ovog saborskog zasedawa moraju dodati i nova, No, prvo da se podsetimo tih starih, citiranih u pro{lom broju ovog ~asopisa: Zašto na zvani~nom sajtu Srpske pravoslavne crkve u jednoj od najva`nijih odrednica, Identitet crkve, ne stoji tekst srpskog teologa, nego mitropolita pergamskog Zizjulasa? Kako SPC gleda na odluku Prvog vatikanskog 29

30 koncila (1870) o nepogrešivosti pape i ne misle li srpski arhijereji da je bogohulno i samo pomisliti, a kamoli i poèleti, a tek zaiskati i dobiti odluku da si nepogrešiv, odluku da si kao Bog, te koje bi obrazloèwe vernicima mogao dati Sveti arhijerejski sabor SPC, Sinod, pa i svaki srpski arhijerej koji u~estvuje u nekakvim zajedni~kim bogosluèwima sa slu`benicima tog kao Boga, a posebno da li tada oni odustaju od Svete liturgije ili rimokatoli~ki vele~asni odustaju od mise i pristaju na priziv Svetog duha? U ~emu je zna~aj Ekumenske deklaracije koju su papa i vaseqenski patrijah potpisali 24. maja pro{le godine i da li ta deklaracija, u ~emu, kako i koliko, obavezuje i SPC? Koliko je i u ~emu sve neta~na pri~a da se mnogo najavqivan Svepravoslavni Sabor priprema i planira za godinu u Konstantinopoqu kao najve}i korak u pokušaju da se vaseqenski patrijarh proglasi nekakvim isto~nim papom, te da bi se u zgodnom trenutku (kad se steknu uslovi ) i on, i sve pravoslavne crkve podveli pod papinu papu~u? Moglo bi se, naravno, i tim pitawima, glasnim, sve glasnijim, tako e {to{ta prigovoriti, pa i s kakve goleme visine vre ati i nipoda{tavati svako ko i{ta sli~no primeti, kaè, zapita... i onda ozbiqno, najozbiqnije zakqu~iti da su svi koji i{ta sli~no prozbore neozbiqni qudi ili ~ak i budalasti (svi sve mogu, rode na{), ali se ne moè negirati da je sve vi{e onih koji ta pitawa postavqaju i ponavaqaju, me u vernicima SPC najvi{e ih ima, i da ta pitawa iz dana u dan narastaju - toliko da se ne bi trebalo ~uditi ako uskoro budu ve}a od mnogih drugih pitawa i u ovoj crkvi, i ovom narodu. 30 Ovoprole}ni Sabor SPC dodao je tim pitawima jo{ i ova: Kako je mogu- }e da ba{ ni jedan od ~ak pet smewenih vladika nije smewen zbog ogre{ewa o neki kanon Pravoslavqa, o Svete Oce, o Svetosavqe, nego se oko svakog slu~aja govorilo najvi{e o novcu, o novcu i opet o novcu?! Ako u nekom slu~aju i jeste bilo govora i o ~em drugom, za{to su Sinod i Sabor izbegavali da nam to kaù, pa i naglase, nego se - o, jadu i ~emeru! - smewenovladi~anskom ogre{ewu o pare ponekad pridodavalo samo kakvo nepristojno pomiwawe neprirodnog bluda, a u jednom slu~aju i kupovina prezervativa? Ako nije ta~no da se srpske vladike ne smewuju zbog protivqewa novotarijama u bogosluèwu, kao {to se moè tu i tamo ~uti od zvani~nika, kako to

31 da ne samo da nije smewen ni jedan koji se ogre{io o svetoota~ke re~i, pa ~ak i o Simvol vere (na internetu se jo{ vrti snimak srpskog vladike koji u slu`bi uglas s rimokatolicima kaza Filioque ), nego se (naprotiv!) svuda i od svih, osim od zvani~nika SPC, moè ~uti da se smewuju samo oni koji se tome protive!? Da li je ikom igde mogu}e objasniti da se nikad ni ne postavi pitawe odgovornosti srpskih arhijereja (a gde je tek to da budu i smeweni!) koji sve ~e{}e i sve revnosnije sluè po tu im, nepravoslavnim hramovima, ogre{uju}i se tako o sveto Pravoslavqe, {to je na{ prepodobni Justin ]elijski ovako opisao: Tu nema bitne razlike izme u papizma, protestantizma, ekumenizma, i ostalih sekti, ~ije je ime legeon. Pravoslavni dogmat, ustvari svedogmat o Crkvi je odba~en i zamewen latinskim jereti~kim svedogmatom o prvenstvu i nepogre{ivosti pape, ~oveka?* Nisu ni{ta mawe bolna ni druga pitawa otvorena ovoprole}nim saborom: Da li je ba{ samo pu{tawem na slobodu arhiepiskopa ohridskog i mitropolita skopskog g. Jovana ispuwen uslov za nastavak dijaloga sa kanonski nepriznatom Makedonskom Pravoslavnom Crkvom" ili u tome ima i malo neprijavqenog politi~kog kusura? Da li je iko u Saboru bar pomislio, a ako jeste da li je i kazao da je interes Amerike i wenih evropskih satelita da se Pravoslavqe, kao jedan od najopasnijih protivnika globalizma, razbije u {to sitnije delove, te da je znano da se to najlak{e uradi zahtevom poslu{nicima (politi~kim i inim) da se samostalnost pravoslavnih crkava prilagodi ve} usitwenim dràvama? Pade li ikom naum da se glasno zapita {ta bi i kako s tim istim g. Jovanom i wegovom i na{om Ohridskom arhiepiskopijom i Skopskom mitropolijom, ako bi se dijalog s nekakonskom Makedonskom pravoslavnom crkvom zavr{io onako kako èle i èqno o~ekuju Vatikan i Va{ington, a tek ono daqe: da li bi se iko jo{ ~udio ako bi posle toga samostalnost od SPC zaiskale i SPC mitropolije - Crnogorsko-primorska i skenderijska, Zagreba~ko-qubqanska i Dabrobosanska? Da li bi, mo`da, i za koga jo{ i koliko bilo iznena ewe ako bi, posle svega toga, u na{ prestoni Beograd do{ao {esnaesti pomo}nik sedmog savetnika ameri~kog dràvnog sekretara, koji bi nam obe}ao skoro (sve~ano) otvarawe prvog (i jedinog) poglavqa, ako skliznemo jo{ i u stvarawe Vojvo- anske pravoslavne crkve i ako uspemo da na emo neki zgodan oblik i za stvarawe Sanxa~kog pravoslavnog autonomstva? Ako nisu i tragi~nija, jednako su te{ka i pitawa otvorena odlukom Svetog arhijerejskog sabora SPC da se prihvati još jedan dijalog - dijalog sa Rimokatoli~kom Crkvom, odnosno sa Hrvatskom biskupskom konferencijom, povodom namere Rimokatoli~ke Crkve da kanonizuje kontroverznoga kardinala Alojzija Stepinca, nadbiskupa zagreba~kog za vreme Drugog svetskog rata i zvani~nog vikara oruànih snaga takozvane NDH i odlukom da }e u tu svrhu Sveti Sinod, po nalogu Sabora, obrazovati odgovaraju}u komisiju i onda: razgovara}e se o Stepin~evoj ulozi u tom tragi~nom razdobqu, i to u kontekstu srpsko-hrvatskih odnosa u 20. veku. Prvo, nije li taj dijalog ve} po~eo pismom na{eg patrijarha rimokatoli~kom poglavaru, onim pismom za koje smo 2. jula pro{le godine iz Politike saznali da je * Arhimandrit Justin (Popovi}): Humanisti~ki ekumenizam, Pravoslavna crkva i ekumenizam, Hilandar

32 32 kao stav SPC prema kanonizaciji Stepinca predato nadbiskupu Dominiku Mambertiju, ministru spoqnih poslova Vatikana? Ako je tako, a jeste, onda je samo pitawe: da li je papa odlu~io da nivo dijaloga SPC s Rimokatolicima spusti na nivo Hrvatske biskupske konferencije ili je papa samo ve{to i dugo }utao, pa su na{i arhijereji zakqu~ili da se sami srozaju, tj. da o promixbi Stepinca u sveca razgovaraju u Hrv. biskupiji? Da li se bar neko me u tolikim arhijerejima srpskim uvredio zbog toga i, ako jeste, za{to se nije glasnuo? Da li je mogu}e da je ekumenizam toliko maha uzeo, da ih ni{ta, ni{ta vi{e ne moè pokolebati A sad malo da odmorimo od pitawa i poku{amo da se podsetimo da li je ba{ sve po~elo tek godine, kao {to bi moglo da se shvati iz Obrazloèwa jo{ jedne odluke Svetog arhijereskog sabora SPC na ovogodi{wem majskom zasedawu, ili je bilo ne~eg spornog i pre te godine. Citiram zato ceo Podsetnik koji sam za Fond istine o Srbima, oslawaju}i se na izve{taje beogradske {tampe i tekst Vuka Ne{i}a iz "Srpskih novina", SAD, pripremio za konferenciju za {tampu u Pres centru Udruèwa novinara Srbije (Beograd, Knez Mihailova 6/IV) u sredu, 29. septembra ba{ te, godine: Podsetnik Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve podrào je (aktom Sinbr. 1404/zap od 9. jula 2004) odluku vladike Artemija da Me unarodnom sudu u Strazburu podnese tu`bu protiv ~etiri evropske dràve (Velike Britanije, Italije, Francuske i Nema~ke) za naknadu {tete za uni{tene i o{te}ene crkve i manastire i drugu crkvenu imovinu od dolaska me unarodne misije na Kosovo i Metohiju. Vladika Artemije je (aktom Ebr.605 od ) povukao svoj potpis sa Memoranduma o razumevawu za obnovu crkava i manastira (od 28. juna te, godine), obnovu kojom je trebalo da rukovodi me{ovita komisija od pet ~lanova. Razlozi za povla~ewe potpisa su: a) po~etak rada komisije je veoma kasnio; b) ispostavilo se da se ne po{tuju dogovoreni principi i preporuke ranijih komisija Saveta Evrope; v) pokazalo se da odlu~uju}u ulogu u celom procesu treba da vode privremene albanske institucije, da je stru~na slu`ba za{tite iz Beograda, pa i SPC, iako vlasnik te kulturne ba{tine, samo puki dekor u celom poduhvatu, te da }e na obnovi crkava i manastira raditi [iptari, dakle oni koji ih pet godina sestematski uni{tavaju. Krajem septembra iste godine (2004) vladika Artemije je podneo tu`bu Me- unarodnom sudu u Strazburu protiv Velike Britanije, Italije, Francuske i Nema~ke za naknadu {tete za uni{tene i o{te}ene crkve i manastire i drugu crkvenu imovinu od dolaska me unarodne misije na Kosovo i Metohiju. Sveti arhijerejski sinod je 6. oktobra godine doneo odluku (Sinbr. 1890/zap. 1344) koja glasi: "Obavestiti Wegovo Preosve{tenstvo Episkopa ra- {koprizrenskog G. Artemija da Sveti arhijerejski sinod u potpunosti podràva sve wegove napore koji se odnose na obnavqawe svetiwa na Kosovu i Metohiji". 15. i 23. decembra godine na sednicama Kosovsko-metohijskog odbora SPC dolazi do naglog zaokreta u stavu SA Sinoda SPC po pitawu tu`be Sudu u Strazburu i po~iwe jak, sve ja~i pritisak na vladiku Artemija da povu~e tu`bu protiv ~etiri evropske dràve, na {ta on ne pristaje, pa se posle pet dana (28. decembra), na zajedni~koj sednici SA Sinoda i Kosovsko-metohijskog odbora SPC odlu~uje da se"umoqava episkop Artemije" da povu~e tu`bu.

33 24.januara godine, na narednoj zajedni~koj sednici SA Sinoda i Kosovsko-metohijskog odbora SPC, kad i pored svih pritisaka vladika Artemije nije dao saglasnost na tu odluku smatraju}i je {tetnom po interese SPC na KiM*, ponovqena je odluka o umoqavawu vladike Artemija, ali joj je dodata i ova re~enica: "Ovu odluku dostaviti Preosve}enoj G.G. eparhijskim arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve i ambasadama doti~nih zemaqa u Beogradu". 2.februara godine, sekretar Kosovsko-metohijskog odbora, jeromonah Irinej (Dobrijevi}), sada episkop australijsko-novozelandski, u okviru posete Va{ingtonu, Klivlendu i Wujorku, gde je oti{ao sa zadatkom da pripremi posetu delegacije SA Sinoda i Kosovsko-metohijskog odbora SPC ameri~kom predsedniku Xorxu Bu{u i generalnom sekretaru UN Kofi Ananu, susre}e se sa direktorom kancelarije Nacionalnog saveta bezbednosti za Jugoisto~nu Evropu, g. Bertranom Braunom, koji mu sugeri{e da bi "po{to je komunikacija izme u predstavnika me unarodne zajednice i Eparhije ra{ko-prizrenske gotovo propala", bilo dobro da SA Sinod zajedno sa Odborom za KiM delegira predstavnike koji bi direktno odràvali vezu sa Lerijem Rosinom, Petersenovim zamenikom u UNMIK-u i Filipom Goldbergom iz Kancelarije SAD u Pri{tini. Na kraju je re~eno da }e delegaciju verovatno primiti neko iz kabineta predsednika (SAD) i da bi tada predsednik Bu{ "navratio" da se pozdravi, porazgovara i da se zajedno slika za javnost sa delegacijom. 3.februara godine jeromonaha Irineja (Dobrijevi}a) prima Xorx Vojnovi}, visoki funkcioner NATO i vatreni zagovornik nezavisnosti Kosova, poznat (pored ostalog) po zalagawu za prekid bombardovawa i invaziju NATO trupa na Srbiju ("da bi proterale srpske snage sa Kosova"), i kaè mu da je "veoma zahvalan Sinodu za wihov odlu~an stav da se povu~e tu`ba i predlaè da se Delegacija sastane sa Kondolizom Rajs. Istog dana, Irineja (Dobrijevi}a) u Stejt Dipartmentu prima i Troj Pederson, direktor kancelarije za SCG, koji mu prenosi primedbe Va{ingtona u vezi s pomenutom tu`bom i "pozdravqa odluku Sinoda da se ona povu~e"! 18.februara godine kampawa protiv episkopa Artemija u vezi sa tu`bom Sudu u Strazburu pro{iruje se na pitawa obnove srpskih crkava i manastira na Kosovu i Metohiji, prihvataju se principi koje su nametnuli SE, UNESKO, UNMIK i uspostavqa se direktna saradwa g. Bijale (UNMIK) i Sinoda, preko mitropolita Amfilohija. 24.marta novi tekst Memoranduma o razumevawu o dogovorenim op{tim principima za obnovu objekata SPC na Kosovu i Metohiji, koga je na sednici Sinoda potpisao Wegova Svetost Patrijarh srpski G. Pavle, potpisuje "ministar za kulturu u Vladi Kosova" Astrit Hara}i** i predstavnik UNMIK-a Rao Bijala. 26.marta 2005, imaju}i u vidu da su aktom potpisivawa Memoranduma bez znawa i saglasnosti nadle`nog eparhijskog arhijereja grubo naru{eni kanonski principi i ustrojstvo Pravoslavne Crkve, vladika Artemije je o svom neslagawu s tim uputio pismo Patrijarhu Pavlu, li~no mu ga predao i o celoj stvari s wim razgovarao. Posle toga Patrijarh Pavle je povukao svoj potpis sa Memoranduma i oglasio ga nevaè}im, {to je istog dana i objavila Info slu`ba Patrijar{ije. * Jedno od kqu~nih mesta u odluci "me unarodne zajednice" da u toku godine Kosovo postane nezavisno je poku{aj da se ogromna imovina u vlasni{tvu Srpske pravoslavne crkve oduzme od pravog vlasnika i preda u ruke kosovskim Albancima. Titular te imovine je Eparhija ra{ko-prizrenska, a episkom ra{ko-prizrenski g. Artemije je tada jedini ovla{}eni zastupnik. ** Hara}i je sada optuèn u Hagu za zastra{ivawe svedoka u procesu protiv Ramu{a Haradinaja. 33

34 34 27.marta u Patrijar{iji se odràva vanredna sednica SA Sinoda i Kosovsko-metohijskog odbora SPC, bez prisustva epsikopa Artemija i monaha wegove eparhije koji su ~lanovi Odbora, i donosi se odluka da "Memorandum ostaje na snazi". Odluka se odmah objavquje u medijima, a saop{tewe o povla~ewu potpisa Wegove Svetosti Patrijarha Pavla se skida sa interneta. 5.aprila 2005, posle vi{e negativnih ocena Memoranduma u javnosti, pa i u Ministarstvu kulture Republike Srbije i Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture u Beogradu, svih pet ~lanova Radne grupe za obnovu i za{titu srpske kulturne ba{tine na KiM, koju je formirala Vlada Republike Srbije, potpisuje pismo neslagawa i {aqe ga predsedniku Vlade. 18.aprila 2005, kao uprkos i episkopu Artemiju, i Patrijarhu Pavlu, i Ministarstvu kulture Republike Srbije, i Republi~kom zavodu za za{titu spomenika kulture, i svim ~lanovima Radne grupe za obnovu i za{titu srpske kulturne ba{tine na KiM, Sveti arhijerejski Sinod je izdao saop{tewe u kome, pod ta~kom 5, javnost (pa i nadle`nog episkopa!?) obave{tava da je otpo~eo realizaciju Memoranduma, te da je za crkvenog ~lana me{ovite komisije imenovao vikarnog episkopa (Artemijevog pomo}noka) Teodosija, igumana manastira Visoki De~ani. Na redovnom zasedawu od 15. do 26. maja godine Sveti arhijerejski sabor je odlu~io "da povu~e tu`bu koju je episkop ra{ko-prizrenski G. Artemije podneo Evropskom sudu za qudska prava u Strazburu protiv ~etiri evropske dràve i da o svojoj odluci obavesti doma}u javnost i relevantne me unarodne ~inioce" i "verifikovao Memorandum o razumevawu o dogovorenim op{tim na~elima za obnovu objekata Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu i Metohiji, potpisan u ime SA Sinoda od strane Wegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Pavla". Ni tri dana potom u pojavquje se izvesni Ismet Konba{li iz "Op{tinskog zavoda za za{titu spomenika kulture grada Prizrena" i traì da vidi crkve govore}i: "Mi smo sada nadle`ni da vodimo brigu o svim objektima od kulturnog zna~aja za op{tinu Prizren". 13.jula godine ~etiri srpska verska spomenika na Kosovu i Metohiji: De~ani, Gra~anica, Pe}ka Patrijar{ija i Bogorodica Qevi{ka upisani su na zajedni~ku listu ugroène svetske ba{tine kao "sredwevekovni spomenici na Kosovu" (Medieval monuments in Kosovo); izbegnut je pridev srpski, iako je uobi~ajen na~in imenovawa po narodu kome ba{tina pripada. 21.maja godine u saop{tewu za javnost posle redovnog zasedawa Svetog arhijerejskog sabora, pored ostalog, stoji: "Razmatrani su tokovi obnove svetiwa na Kosovu i Metohiji, poru{enih u martovskom pogromu godine, i odlu~eno je da se ista nastavi u saradwi sa Ministarstvom kulture Republike Srbije, me unarodnim institucijama i predstavnicima UNMIK-a, kao jedinog me unarodnog autoriteta i zakonitog faktora prema Rezoluciji " 5.maja godine beogradski dnevni list "Pres" objavquje: "Sveti arhijerejski sabor SPC odlu~io je sino} ve}inom glasova da penzioni{e episkopa ra{ko-prizrenskog Artemija! Za razre{ewe Artemija glasao je 21 vladika, wih devet bilo je protiv, ~etvorica uzdràna, dok su dva glasa bila nevaè}a". U istom broju "Pres" donosi: Eparhija ra{ko-prizrenska bi}e podeqena na dve eparhije. Na ~elu prizrenske eparhije bi}e sada{wi vladika lipqanski Tedosije; za vladiku ra{kog bi}e imenovan Tihon, sada{wi iguman Studenice". [ta je daqe bilo i kako je bilo uglavnom je poznato. Znano je i da je razre{eni vladika Artemije, ne priznavaju}i odluku Sabora, jedno vreme boravio u manastiru [i{atovc, pa potom poku{avao da bude i sluì na Koso-

35 vu i Metohiji, pa kad mu ni to nije dozvoqeno, osnovao je Eparhiju ra{koprizrensku u egzilu. Nisam do sada video ni jedan hram eparhije u egzilu, u novinama retko kad pi{e ne{to o woj, na internetu je ima, ali kako tom elektronskom novinarstvu malo ko i{ta veruje, ne{to vi{e znaju uglavnom samo oni koji su ostali ili postali Artemijevi sledbenici. Bilo kako bilo, ~etiri dana pred zavr{etak ovogodi{weg prole}nog zasedawa Svetog arhijerejskog sabora SPC narod je obave{ten da je patrijarh srpski poslao ovo pismo: SVETI ARHIJEREJSKI SABOR SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE Br u Beogradu Gospodinu Artemiju Radosavqevi}u, bivšem Episkopu raško-prizrenskom Beograd Predmet: poziv na jedinstvo Uvaèni brate Artemije, Svesni svespasonosne istine da se raskol ne moè oprati ni mu~eni~kom krvqu, koju ste i sami, ne jedanput, ispovedili; podstaknuti pashalnim pozivom: Sve oprostimo Vaskrsewem Hristovim! i u brizi za sadašwe i budu}e jedinstvo naše svete Crkve, Pravoslavne i Svetosavske, kao i za spasewe Vaše i Vaših pristalica, pozivamo Vas da krenete putem mira i jedinstva sa Crkvom, van koje nikome, dakle ni Vama ni nama, nema spasewa. Svoj odgovor na ovaj iskreni poziv moète ili saopštiti Svetom Arhijerejskom Saboru Srpske Pravoslavne Crkve usmeno ili ga dostaviti pismeno u roku od tri dana, odnosno pre završetka ovogodišnjeg redovnog zasedawa Sabora. Pritom ose}amo za svoju obavezu da Vas obavestimo da smo voqni, ukoliko zaista krenete putem predloènog mira i jedinstva sa Crkvom, da rešavamo i na zadovoqavaju}i na~in rešimo pitawe Vašeg kanonskog statusa u Crkvi, a da }e Sveti Arhijerejski Sabor, ukoliko se, ne daj Boè, oglušite o ovaj poziv, biti primoran, Vašom krivicom, da, umesto jedino spasonosnog rešewa, preduzme daqe i kona~ne kanonske mere. AEM i Patrijarh srpski Irinej, Predsednik Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve Na pismo je stigao ovaj odgovor razre{enog vladike Artemija: AEM I PATRIJARHU SRPSKOM G. G. I R I N E J U Patrijaršija Beograd Na Vaše bratoqubivo pismo odgovaramo bratoqubivije ukoliko ste spremni da se na emo na istom, a to je: da nam ispovedawe nepatvorene vere, kakvu su nam od Spasiteqa predali bogomudri Oci i Svetiteqi, bude vodiqa sve do Carstva nebeskog. 35

36 U crkvenom raskolu moè biti samo neko ko je izneverio pravoverje. Ne bi danas izme u nas nikakve provalije bilo da niste nekanonski i neustavno proizveli stawe u kojem se Srpska crkva danas nalazi. A proizveli ste ga da bi ste neometanije srpsko svetosavsko pravoslavqe odenuli u ruho koje mu ne pristoji. Pokazalo se, po promislu Bo`jem i u skladu sa u~ewem apostola Pavla, da podelom me u nama svedo~imo da je Crkva samo tamo gde se ~uva istinska i neiskvarena vera. Da biste nas boqe i svestranije shvatili, kad je re~ o ispovedanju ~iste vere, šaqemo Vam poslanice sa crkvenoduhovnih Sabora odrànih u Loznici kod â~ka. Sadrìna Vašeg pisma ne govori da je ono plod Duha Svetoga, nego plod duha qudskog radi pravdawa pred svetom; da bi se reklo: Eto, mi bratoqubivo ho}emo da pomognemo bivšem episkopu raško-prizrenskom Artemiju, a on nas odbija. Ume}e narod Bo`ji da prepozna i razlu~i iskrenost od neiskrenosti, jer pamti sve prethodne doga aje. Ovo nije "oglušivawe o Vaš poziv" nego svojevrsno svedo~ewe o pravoverju. Sve dok nepokolebqivo ostajemo u svetoota~koj veri, ništa zajedni~ko nemamo sa raskolom; gledano, me utim, Vašim o~ima, Artemije je u "raskolu". I dok mislite da ste Nas administrativno odvojili od Srpske pravoslavne crkve, znajte da Nas, dogmatski gledano, od Hrista niste odvojili niti moète, a to zna~i ni od Srpske pravoslavne crkve kakvu nam je osnovao i predao Sveti Sava. Svedo~imo Vam da ~vrst ose}aj imamo da smo bili i, uistinu, ostajemo u pravoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi koju vernici najboqe prepoznaju i prihvataju. Zahvaqujemo Vam na pismu. +ARTEMIJE, episkop raško-prizrenski* u izgnanstvu U Beogradu 14/27. Maja Dva dana potom (29. maja 2015) Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve doneo je slede}u odluku: Budu}i da se Marko Radosavqevi}, bivši monah Artemije i bivši episkop raško-prizrenski, oglušio o sva nastojawa Srpske Pravoslavne Crkve da se vrati sa puta raskola u jedinstvo sa Majkom Crkvom, to, na osnovu ~lana 69. ta~ka 29. Ustava Srpske Pravoslavne Crkve, a shodno ~lanu 15. Odredaba o crkvenim krivicama, wega i Negoslava Nikoli}a, bivšeg jeromonaha Nikolaja, Artemijem "rukopoloènog" za pseudo-horepiskopa izmišqene staroraške i lozni~ke eparhije, trajno iskqu~iti iz Crkvene Zajednice, sa nadom i molitvom Gospodu da im podari pokajawe kao jedini put spasewa i povratka Crkvi Bo`joj, koja sa radoš}u uvek prima svakog pokajnika (...) Da li je to kraj? Verujem da nije. Verujem da }e i Artemijev slu~aj jo{ da traje, i da }e biti jo{ novih i novih slu~ajeva - mawe ili vi{e sli~nih wegovom - i da }e iza svakog i uvek ostajati mnogo, mnogo pitawa bez odgovora. Verujem da, naàlost, niko nema snage da to na pravi na~in re{ava. No, ne gubimo nadu. Sve je, naravno, u Bo`jim rukama. U Beogradu, 1/14. juna

37 Pedeseti, jubilarni Ko~i}ev kwièvni i narodni zbor Pi{e: Ranko Preradovi} Skoro celu deceniju u Bawoj Luci posle Drugog svetskog rata niko nije ni u kom kontekstu podse- }ao na lik i delo velikana Petra Ko~i}a, kwi- èvnika i narodnog tribuna, posigurno najve}eg me u Srbima ne samo u Bosanskoj krajine, nego i daleko šire. A onda je grupa studenata i sredwoškolaca, okupqenih u Dramskoj sekciji Omladinskog KUD "Veselin Masleša", godine 1954, ostvarila amatersku pozorišnu predstavu "Sudanija". Zna~ilo je to, na neki na~in, povratak Ko~i}a u zavi~aj. U predstavi su igrali ili u~estvovali u pripremama qudi koji }e kasnije zna~iti mnogo u oìvqavawu bawalu~kog mrtvila u kulturnom ìvotu i stvaralaštvu, poput Uroša Kova~evi}a, Milana Bilbije, Fuada Bali}a, Dobrote Loši}a, Saltage Saltagi}a i drugih. Naredne godine Ko~i} je ve} uveliko prisutan, ne samo svojim delima, a godine organizovana je Sve~ana akademija i pomen o 4o-godišwici smrti velikog kwièvnika. Na akademiji, odrànoj 1o. novembra u koncertnoj sali Doma kulture u Bawoj Luci, glavni govornik bio je budu}i nobelovac, Ko~i}ev poštovalac, Ivo Andri}. Po{to je ve} bio pokrenut ~asopis za kwièvnost i kulturu "Korijen", dvobroj ~asopisa (8-9, 1956.) posve}en je piscu i narodnom tribunu Petru Ko~i}u. U posvetnom broju ~asopisa objavqeni su tekstovi samog Ko~i}a, potom Veselina Masleše, pa Todora Kruševca, êdomira Petrovi}a, Ilije Kecmanovi}a, Koste Milutinovi}a, Predraga Lazarevi}a, Dobrote Loši}a, Miroslava Draški}a, Martina Zreleca i Dušana Bursa}a. Stvarala se atmosfera potpunog saìvqavawa kwièvnog djela i zna~ewa velikana Petra Ko~i}a s wegovim Zmijawcima, ali i u najširem smislu - zavi~ajcima. Wegovo delo vaqano je tretirano u školskim uxbenicima i lektiri, od osnovne, preko sredwe škole, pa do viših škola i fakulteta u Bosni i Hercegovini, Srbiji, ali i u drugim republikama i pokrajinama onomadne Jugoslavije. Me utim, Ko~i}evi rodni Stri~i}i, plato Mawa~e, pa i celo Zmijawe, trpe}i anatemu "~etni~kih krajeva", zna~ajno su razvojno zaostajali u odnosu na druge naše krajeve i okrajke. Za pedesetu godišwicu od Ko~i}eve smrti (1966) u Bawoj Luci je odlu~eno da se pokrene akcija trajnijeg oduìvawa duga svom velikanu, ali i da se da podstreka mogu- }em brèm kulturnom, privrednom i opštem razvoju i obrazovnom osveš- }ivawu Zmijawa i Zmijawaca; u politi~kim strukturama opštine Bawa Luka doneta je odluka o odràvawu prvog Ko~i}evog zbora. Po uzoru na Vukov sa- 37

38 bor, a pod vo stvom qudi iz politike i kulture, prvenstveno Fuada Bali}a, direktora Doma kulture, koji je zborovawu nadenuo ime, pa akademika, muzikologa Vlade Miloševi}a, predsjednika opštine Milorada Miše Popovi}a, muzi~ara Milana Bokana, novinara i pisaca Dobrote Loši}a, Hamida Husexinovi}a, Jaroslava Koleške, Miloša Milojevi}a, Nikole Vukoli- }a i profesora Miodraga Miše Vulina, Jove Mar~ete i mnogi drugih... Da bi Ko~i}ev zbor istovremeno pomogao i "umirewu" Zmijawaca, kojima je JNA oduzela zemqu i naselila svoju kasarnu u Dobrwi, odlu~eno je da se zborovawe organizuje posledwe nedeqe u avustu, pa je tako prvi zbor odr- àn na Veliku Gospojinu, 28. avgusta godine. Program zbora bio je izuzetno bogat i raznovrstan, sa~iwen od umjetni~kog kolaà, preko politi~kih govora, do besjede o Ko~i}u, wegovom liku i delu, do borbe bakova za nagradu "Jablan". Za prvi zbor u Bawu Luku i Stri~i}e došla mu je bliska svojta, supruga Milka, wihova k}erka Dušica sa suprugom Borislavom Borom Pavi}em i unukom, Petrom. Prise}aju}i se prvog zborovawa u Stri~i}ima, Petar Pavi} je svedo~io: - îni se da do tada ja, dete beogradskog asfalta, nigde i nikada nisam video prvenstveno toliko šarenila i ~uo Milka Ko~i} na prvom Ko~i}evom zboru 1966.godine raznolike glasove, kao na prvom Ko~i}evom zboru, ali i kasnije na zborovawima. Isto tako, toliko qudi i vozila, mahom "fi}a", nikada nisam sreo na jednom mestu, kao tada u dedovim rodnim Stri~i}ima, gde su me doveli baka Milka, i mama i tata. Uvek kad sam ovamo dolazio, sve mi se to iznova javqalo i u tome sam baš qudski uìvao Na prvom zboru su nastupali zmijawski stvaraoci, izme u ostalih, pjesnik Miloš Milojevi}, narodni guslar i pisac Vaso Karlaš, svira~ na tamburici Sla an Sla o Ma~ki}, a program je vodio izvanredni Branislav Surutka, radio i tv spiker, ~ovek krajiških krajolika. Samo temeqewe velike kulturne i narodne manifestacije, opredeqivalo je zborovawe u pravcu oìvqavawa kulturnog, naro~ito izvornog stvaralaštva, ali i podsticaja razvoja Zmijawa. Za prvi Ko~i}ev zbor okupilo se, tvrde hroni~ari, blizu posjetilaca što ni vjerski zbor o Gospojini, kod crkve na Klisini, nikad nije uspijevao okupiti. - Bio sam dje~ak i otac me je poveo na prvi Ko~i}ev zbor. Dje~ije vi ewe doga aja ostalo mi je u vje~nom sje}awu. Nešto sli~no prije nigdje nisam vidio, niti mogao spoznati. To je bio doìvqaj koji sam uvijek s rado{}u prepri~avao, pa i do danas, kada i sam, godinama, u~estvujem u pripremama i organizaciji zborovawa Ko~i}u u ~ast; nešto najqepše što mi se moglo dogoditi za pam}ewe jesu ta zborovawa, mada sam se namu~io pješa~e}i po 38

39 vazdan po suncu u Stri~i}ima - pri~a sa sjetom predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nedeqko ûbrilovi}, predsednik i Organizacionog odbora ovogodi{weg, jubilarnog, pedesetog Ko~i}evog zbora. Zbor je s po~etka ispuwavao sve svoje zada}e: narodno izvorno stvaralaštvo je na svoj na~in oìvqavalo ne samo na Zmijawu i u bawalu~koj opštini, nego i celoj Bosansko krajini, a osetio se i brì razvoj Mawa~e i Zmijawa. Za peti Ko~i}ev zbor na upotrebu je data novosagra ena Osnovna škola "Petar Ko~i}" u Stri~i}ima, otvorena je ambulanta, podignut prodajno-prometni centar, a Zemqoradni~ka zadruga je postala me u vode}im u regionu. Izlo`be rukotvorina zmijawskih èna su bile (a i ostale) ba{ na glasu, kao i pokazivawa nošwi prigodom zborovawa... Krenuo je tada i konkurs za nagradu "Nikola Pavli}" za kratku pri~u, koji su raspisivali redakcija lista "Glas" i Odbor Ko~i}evog zbora, a nagrade su, izme u ostalih, poneli Tatjana Arambaši}, Dragoqub Jekni}, Nijaz Alispahi}, Ranko Pavlovi}, Stevka Kozi}-Preradovi}, Milenko Stoji~i}, Dejan Tadi}, Miloš Jamnicki, Rado Dimitrijevi}, Mirko Vukovi} i mnogi drugi potom. Dvadeset pet Ko~i}evih zborova ostvarilo je, bez obzira na mnoge probleme koji su pratili organizaciju, osnovne zadatke i intencije, a za ~etvrt veka delo i lik Petra Ko~i}a, uz sve promene na Zmijawu, ne samo da su o~uvani, nego su permanentno osveàvani. Višestrana~ka politi~ka konstitutivnost s po~etka posledwe decenije prošlog veka, a uo~i i tokom ratnih sukoba na našim prostorima, pokrenula je mlade Zmijawce, poznavaoce prošlosti svoga kraja, ali i veli~ine i zna~ewa lika i dela Petra Ko~i}a, da obnove Društvo "Zmijawe" koje je u Bawoj Luci osnovano godine sa zadatkom da radi na podizawu spomenika Ko~i}u u ovom gradu. Spomenik je podignut u centralnom parku, a Dru- {tvo "Zmijawe" je odmah potom prestalo raditi godine. Obnovqeno je pod kraj i odmah sa SKPD "Prosvjeta" po~iwe da organizuje Ko~i}ev zbor za šta su posebno zaslu`ni Vladimir Vulin, profesor, Duško M. Mili}evi}, dr Miodrag M. Vulin, Pane Petkovi}, Dušan B. Rakovi}, Mile Berendika, Milutin Vukeli} i drugi. Mada je izgledalo da je opasno u ve} ratnim sukobima zahva}enim krajiškim krajevima na jednom mestu okupqati toliko qudi, koliko ih zmijawski zborovi okupe na Veliku Gospojinu u Stri~i}ima, za procenu situacije bio je "zaduèn" potpukovnik Milutin Vukeli}, pomo}nik komandanta za moral Prvog korpusa Vojske Republike Srpske, ina~e predsednik organizacionih odbora ve}ine "ratnih" zborova. Na tom 27. Ko~i}evom zboru, kojeg organizuje samo Društvo "Zmijawe", javqa se mnoštvo sadràjnih novina. Nema više politi~kih govora, narodu se obra}aju wegovi tribuni, me u wima dr Jovan Raškovi}, a umetnici svih fela i zna~ewa doprinose da kulturni sadràji budu što 39

40 bogatiji, nacionalno osveš}eniji i narodskiji. Po prvi put je dodeqena Kwi`evna nagrada "Petar Ko~i}", današwa Ko~i}eva nagrada, a primio ju 40 Ko~i}ev rukopis

41 je zmijawski kwièvnik, Nikola Vukoli}. Do danas su tu nagradu dobili dr Miodrag M. Vulin (1993), Milorad Pavi} (1994), \uro Damjanovi} (1995), Nikola Koqevi} (1996), Dobrica ]osi} (1997), Sreten Vujkovi} (1998), Radoslav Brati} (1999), Branko Milanovi} (2000), Jovan Radulovi} (2001), Duško M. Petrovi} (2002), Ranko Preradovi} (2003), Milorad Ekme~i} (2004), Milovan Vitezovi} (2005), Ranko Risojevi} (2006), Ranko Pavlovi} (2007), Predrag Gugo Lazarevi} (2008), Stevan Tonti} (2009), Milenko Stoj~i} (2010), Dragoslav Mihajlovi} (2011), Jovan Babi} (2012), Miqko Šindi} (2013) i Slobodan Jankovi} (2014). - Nastojimo da Ko~i}eva nagrada bude me u vode}im u Republici Srpskoj, ali i šire, o ~emu vodi ra~una svake godine iznova imenovani ìri, ~ime se bavi Organizacioni odbor Ko~i}evog zbora. Mislim da }emo za ovaj, pedeseti zbor, izme u ostalog, pokazati da smo dio te naše Evrope i da nemamo potrebe i}i tamo, kada je ona odavno ovdje. Program }e, dakle, biti takav da }emo na umješan na~in pomiriti izvorno, doma}e stvaralaštvo, sa kwièvnim dosezima Evrope - veli akademik Vitomir Popovi}, predsjednik Dru{tva "Zmijawe" i potpredsjednik Organizacionog odbora pedesetog zborovawa. Godine Ko~i}ev zbor je, programski, imao me unarodni zna~aj; pored srpskih pisaca, u~estvovali su gosti iz Rumunije, Gr~ke i jo{ nekih zemaqa. Profesorica istorije iz Atine, Marija Maduvale, u ime kwièvnika koji su te godine u~estvovali na Ko~i}evom zboru, Zmijawce i wihove goste toplo je pozdravila, izraàvaju}i divqewe prema nepokolebqivoj borbi Srba za slobodu. Pisci Slavomir Gvozdenovi}, u ime svojih sunarodnika, 40 hiqada Srba koliko ih ìvi u Rumuniji, i Jorgos Kiteotris sa Kipra, u ime svojih sunarodnika, tako e su pozdravili okupqene posjetioce u porti crkve na Klisini, gdje je prvi put nakon Drugog svjetskog rata odràn kulturno-umjetni~ki, kwièvni program u slavu Petru Ko~i}u. 41

42 Novo vreme je, tako e, donelo naro~ite razvojne pomake na Zmijawu i Mawa~i: pretprošle godine sagra en je kompleks objekata etno-sela "Ko~i- }evo ogwište", gde je i veliki Ko~i}ev spomenik pored prekrasnog amfiteatra. Na~iwena su, naime, dva odlivka istog Iz porodi~nog albuma Ko~i}evih spomenika autora Dragoquba Dimitrijevi}a, pa je jedan postavqen u Beogradu, u ûburskom parku (za koji verujemo da }e se kad-tad nazvati Ko~i}evim), a jedan u Stri~i}ima. U Beogradu se, u okviru Ko~i}evog zbora - kwièvnog i narodnog zbora - ve} vi{e od decenije, u saradwi sa Predstavni{tvom Republike Srpske u Srbiji i, naravno, Udruèwem kwièvnika Srbije organizuje Ko~i}ev dan u Beogradu: polagawe cve- }a i prisluèwe sve}a na Ko~i}evom grobu, u Aleji velikana na Novom grobqu, pa Re~ pesnika Srpske i Srbije kod Ko~i}evog spomenika i uve~e tradicionalno kwièvno ve~e "Zmijawe u Beogradu - Srpska u Srbiji". Pored ovog beogradskog dela, tu je i Likovno saborovawe "Zmijawe", pa kwièvna revija "Zmijawe", koja prati svako Ko~i}evo zborovawe. Pola veka zborovawa Ko~i}u u slavu izdr`qivost je dostojna divqewa, ali je istovremeno i radost, jer, bez sumwe, pokazuje veli~anstvena ostvarewa. Uz Vukov sabor, ovo je manifestacija koja okupqa ponajve}i broj ne samo posetilaca, nego i u~esnika na našim prostorima, a za pedeseti zbor }e, vele organizatori, "Ko~i}evi dani" trajati tri sedmnice u Beogradu, Bawoj Luci i Stri~i}ima, ali i još nekim drugim našim mestima u Krajini. Zemqa-gost pedesetog Ko~i}evog zbora je Francuska. 42

43 Privredna saradwa >Aktivnosti na realizaciji projekta "Podriwe" >Projekat "Podsticaj me usobne saradwe i promocija privrednih subjekata iz Republike Srpske i Srbije" >Promocija prirodnih i privrednih potencijala i podrška preduze}ima >Organizovawe nastupa predstavnika iz Republike Srpske na Beogradskom sajmu >Podrška izlaga~ima iz Republike Srpske na sajmovima u Beogradu i Novom Sadu >Obrazovawe poslovnog kluba Republike Srpske u Srbiji >Skup na temu rješavawa problema sa kojima se susre}u privrednici iz Srbije prilikom poslovawa u Republici Srpskoj Nau~no-tehni~ka saradwa >Obiqeàvawe godišwica >Objavqivwe Zbornika radova sa nau~nih skupova Kulturna saradwa >Projekat "Dani Srpske u Srbiji" >U~eš}e u kulturnim doga- ajima i manifestacijama koje se odràvaju u Srbiji Me unarodni dje~iji festival folklora "Licidersko srce" "Aprilski susreti" Dani ]irila i Metodija Ko~i}ev dan u Beogradu Me unarodni konkurs "Slovenske pismenosti" Svesrpski sabor kod manastira Krušedol >Obiqeàvawe stgodišwice smrti Stevana Stojanovi}a Mokrawca Prosvjetna saradwa >Projekat "Stru~na praksa i usavršavawe studenata" >Svetosavski kwièvni konkurs i Svetosavski likovni konkurs >U~enici i studenti muzike na Internacionalnom "Belgrade Chopin Festu" >Studijska posjeta mladih iz Republike Srpske Beogradu Sportska saradwa >Podrška aktivnostima u oblasti sporta >Rafting regata Bawaluka- Beograd Saradwa u oblasti zdravstva i socijalne zaštite >Poslovi u oblasti bora- ~ko-invalidske zaštite >Tematski skupovi - rješavawe problema ostvarivawa prava na zdravstvenu zaštitu Ja~awe i razvijawe institucionalne saradwe >Podrška u implementaciji sporazuma, protokola i memoranduma o saradwi izme u organa i institucija Republike Srpske i Srbije >Obavqawe poslova za potrebe Koordinacionog tijela za sprovo ewe Sporazuma o specijalnim paralelnim odnosima izme u Srbije i Republike Srpske >Organizovawe radionica za zaposlene iz resornih ministarstava Repubike Srpske i Srbije >Saradwa sa Ambasadom Bosne i Hercegovine u Beogradu i drugim organizacijama >Poslovi za potrebe Kabineta predsjednika Republike Srpske i Senata RS >Organizacija posjeta i u~eš}a predstavnika Republike Srpske na skupovima u Srbiji, kao i posjeta iz Srbije Republici Srpskoj >Projekat "Zavi~ajna okupqawa" - koordinacija aktivnosti zavi~ajnih udruèwa Informativna saradwa >Odràvawe i aùrirawe veb prezentacije Predstavništva Republike Srpske u Srbiji >Saradwa s medijima i najave aktuelnih aktivnosti i doga aja e-po{ta: predstavnistvo@predstavnistvorsbg.rs Telefon:

44 Podvig Milovan Vitezovi} Se~om knezova svaka srpska glava je postala nesigurna. Na jednom mestu u prepisci, Vuk kaè da su se qudi tada morali ~esto pipati za glavu da bi bili sigurni sasvim da im je još na ramenima i na vratu. Na glas da Turci seku knezove i vi enije Srbe, qudi su se osetili i po~eli se sklawati, kriti i beàti. Svaki vi eniji Srbin postao je sebi i hajduk i jatak. Dahijske namere su preokrenule qude. Turci poslati u Topolu da ugrabe glavu Crnog \or a, od Turaka nazvanog Kara or- e, nisu svoj opaki posao oposlili. KAKO JE POÊLO VREME KARA\OR\A 44 Da li je u Topoli došlo do prvog boja Srba sa Turcima, tom prilikom? Istorija je taj boj priznala, na osnovu nekolika svedo~ewa. Sam Vuk taj boj nije zabeleìo u prvoj godini i svog vojevawa na dahi-

45 je. U ovom spisu, pisanom dvadeset i ~etiri godine kasnije 1828, Vuk piše o daqem sledu doga aja: "Tako se sastanu Crni \or ije i Janko Kati} (bivši buqubaša za vremena "Axi-mustajpašina, iz naije Bijogradske, iz sela Roga~a) i Vaso ârapi} (kome su i brata ubili) sa mlogim drugim bjeguncima: pak još stanu istraìvati i pribirati k sebi i ajduke, koji su u ovo doba bili u jatacima, i stanu se dogovarati, šta }e sad raditi: Turci (vele) sve zulume izmišqaše, pak sad najposlije naumiše da nas sve isjeku i pobiju. Tu sad drugoga suda ni spasenija nema, nego da se branimo, i da bijemo i mi wi: kad }emo vezani ènski mrijeti od wiovi xelata i seiza, boqe da mremo juna~ki kao qudi, barem da zamijenimo svoje glave i da pokajemo svoju bra}u; a ène i djeca i ku}e ako nam propadnu, ni onako nijesmo gospodari od wi. Ovakovi razgovor nikome nije bio tako po voqi, kao ajducima i rodbini onije, što su ji Turci pobili, a i ostali nijesu mogli ništa re}i protiv wega. Sad dakle ništa više nije trebalo, nego ubiti na vidiku samo jednog Tur~ina, da qudi vide. I taj po~etak se desi u naiji bijogradskoj u selu Sibnici." ÔVEK NARODNOG SE]AWA Monografija Vuk na{ nasu{ni objavqena je po~etkom ovoga juna u izdawu Pravoslavne re~i. Ube eni da }e, pre svega zbog Vitezovi}evog znawa, odli~nog stila i lepog jezika, a onda i grafi~kom opremom i vrhunskom {tampom, ovo delo biti mo`da i izdava~ki poduhvat godine, a sigurno najmilija kwiga gde god se srpski misli, govori i pi{e, ùrimo da predstavimo bar jedan wen deo. Za tu divnu mogu}nost zahvaqujemo se autoru i izdava~u Tako svedo~i ~etdesetogodišwi Vuk, kao ve} zakleti svedok istorije, o doga ajima koji su se zbili u godini kad je on imao sedamnaest godina. Vuk je do tada ve} upio sva narodna svedo~ewa o tim doga ajima, kojima sam nije bio o~evidac, ali tako sigurno svedo~i kao da je bio na svakom mestu te godine vojevawa i da piše o ìvom se}awu. Vuk je o~ito imao taj dar da do e do narodnog svedo~ewa da ga sloì u sebe i da ga potom zapisuje celovito i sveobuhvatno kao se}awe samog naroda na velike doga aje u kojima je pokazao ~ast i ponos, u kojima je stekao slavu i slobodu. Zato nam ovaj Vukov spis i druga wegova pisawa o srpskim ustanicima i nisu samo pogled istori~ara savremenika doga aja, ve} pogled samog naroda na ono što je oposlio. Detaq iz navedenog: "Sad dakle više ništa nije trebalo, nego ubiti na v i d i k u samo jednog Tur~ina, da qudi vide", neverovatno mnogo govori o prilikama. 45

46 To je detaq koji nas upu}uje koliko Vuk ima smisla za svoj narod, koliko mu poznaje dušu, koliko ga istorijski poima. To je detaq koji razrešava celo epsko pitawe narodnog straha "Al' KARA\OR\E PETROVI] (1766. Viševac Radovawe) Bio je onaj Srbin koji je ~ekan vekovima. Legenda o wegovom ro ewu govori da je iz legende za~et. Ni knez, ni hajduk, ve} vi eni doma}in. Ponikao je iz naroda koji ga je u Orašcu izabrao za vo u ustanka, da kao stoletni hrast granama Srbiju zakrili. Wime vo eni, Srbi su spoznali slobodu od koje se ne odustaje. Gde je on od do na bojište stao, niko više nije uzmicao, jer se wegova hrabrost pretvarala u hrabrost celog naroda. Sa dignutim Srbima dizao je dràvu iz pepela narodnih ogwišta. U vreme najve}ih Napoleonovih pohoda, iznenadio je svet svojim ratovawem i zadivio uspesima. Traìo je za Srbe mo}nog hriš}anskog saveznika, a ostali su sami spram sve turske carske sile. Sudbina mu je pripremila veliku slavu i tragi~an kraj. Kara or e je ime srpske slobode. Zauvek! se Srbi di}i ne smedoše". Ovaj ovako dat detaq razrešava i pitawe ustani~kog uputstva: da se pale hanovi i da svaki svoga ubije subašu; kao i pitawe zašto je Kara or e za po~etak, sigurnosti radi, poslao svoje momke da razglase ustanak, ubijaju}i subaše i pale}i hanove, jer je na taj na~in narodu stavqao mrtvog Tur~ina na vidiku, a paqewem hana je spalio mogu}- nost svakog odstupawa od ustajawa, pošto }e Turci u osveti paliti sela redom. Svedo~e}i o izboru Kara or a za vrhovnog vo`da ustanika, Vuk svedo~i i o putu koji je narod izabrao. Vuk, daqe, nije samo video bojeve, ve} je bio onaj koji vidi i daqe i dubqe, iza bojeva narod, iza junaštava sudbine junaka. PRVO DAHIJE Pošto je uzeo Poàrevac i Smederevo, Kara or e je zapo~eo opsedawe Beograda, prikupivši pod Beograd i vaqevsku vojsku vojvode Jakova Nenadovi}a koja je ve} oslobodila Vaqevo i Šabac. U èqi da pokaè kako srpski ustanak nije protiv samog turskog cara i carske vlasti, nego protiv dahija, wihovog zla i zlikovništva, Kara or e se starao da ne izaziva borbe sa Turcima iz okolnih pašaluka, pogotovu što se javqalo da iz Bosne ide Be}ir paša sa carskom vojskom i carskim ovlaš}ewima kako postupiti sa dahijama, kako sa ustalim narodom. U isti mah ustanici su pokušali da do u u dodir sa svetom, da me u hriš}anskim dràvama na u saveznika, savetnika, pa i pokroviteqa. Prota Mateja Nenadovi} zapu}uje se u Rusiju. HAJDUK ]URÎJA 46 U vaqevskoj vojsci vojvode Jakova Nenadovi}a, kao jedan od ~etovo a nalazio se i starešina hajduka iz Jadra \or}e Obradovi} ]ur~ija. Pustopašan kao hajdu~ki harambaša naviknut da nad sobom nema nikoga do Boga,

47 a i sa Bogom je bio na psovci, ]ur~ija je teško pristao da se povinuje naredbama samog Kara or a, a sa svojim vojvodom Jakovom bio je u ~estim ~arkama, koje su se završavale èstokim sva ama iz kojih je mogla pasti krv ili kroz razra~un novo mirewe. U wihovom sukobu snurao se jedan davni ra~un iz boja na ôkešini, gde je Jakov `rtvovao ]ur~iju i wegove hajduke, a ]ur~ija, pak, napustio bojište, tako da su juna~ki tu izginula bra}a Nedi}i. ]ur~ija je èleo po svaku cenu da digne Jadar u ustanak i nije umeo, a ni èleo, da shvati Kara or- eve razloge da se ne muti turska vojska iz Travni~kog pašaluka. Kara or e je uspeo da za izvesno vreme smiri ]ur~iju, imenovavši ga svojim megdanxijom (kad Turci izazivaju samog Kara or a na megdan, na dvoboj izlazi ]ur~ija). PO@AREVA^KI NO@EVI U deobi nekih srebrnih noèva iz ustani~kog plena zadobijenog pri osvajawu Poàrevca, vojvoda Jakov je podelio tri noà svojim ~etobašama, ostavivši ]ur~iju bez noà, stavivši mu time još jednom do znawa da je on wegov svemo}ni starešina. ]ur~ija je to, pak sa svoje strane, shvatio kao veliku i tešku uvredu. To mu je bio razlog da se sa Jakovom još jednom svadi, ovoga puta u crkvi, pred Bogom, zaklevši se na kraju da mira sa Jakovom više ne}e biti. U isto vreme desi se da je jedan od ]ur~ijinih momaka prekršio Kara or evu naredbu o štedwi municije, pucaju}i na patke. U svoj svojoj prekosti, a i iz èqe da na ovom slu- ~aju svoju naredbu svima dobro u pamet utuvi, Kara or e je ovog neposlušnika kaznio na svoj na~in, skresavši mu kubure u ra~ve. Tako je, po Vuku, Kara or e i oglašavao svoje starešinstvo: "I tako se Kara - \or ije primi starješinstva i po~evši odmah gospodarski suditi i zapovijedati i mjesto prijetwe iz pištoqa ga ati, JAKOV NENADOVI] (oko Brankovina Brankovina) Digavši u ustanak Vaqevsku, Šaba~ku, Uì~ku i Sokosku nahiju, on je kao srpski vojvoda ostvarivao ono što je hteo wegov stariji brat, knez Aleksa. Ako je Aleksu krasila mudrost, wega je krasila odlu~nost. Bio je u senci brata i sinuo je posle wegovog tragi~nog kraja. Bio je hrabar vojskovo a, ali su i sve pobede knezova wegovih nahija bile wegove. Voleo je da ga slave. A imali su i za šta. Wegovu slavu oglasio je prvi ustani~ki liveni top, koji je nabavio s tvrdog je da bude ve}i i od Kara or a, ali je na kraju pristao da bude prvi do wega. Oli~ewe srpskog ustani~kog gospodstva, kada je postao pope~iteq unutrašwih dela, brijali su ga pred dva ogledala. Sam je Vuku zapisao pesmu o svom Boju za Uìce. oglasi starješinstvo svoje po svoj Srbiji." ]ur~iji su noèvi bili razlog da napusti Jakova, a time što mu je Kara or e ubio hajduka sam, bez wegovog suda, shvati da je razrešen i moralne obaveze da bude 47

48 Kara or ev megdanxija. Tako je ]ur~ija skupio svoje hajduke i napustio ustani~ku vojsku pod Beogradom. USTALAC JADRA Od Beograda je ]ur~ija otišao pravac u Jadar. U Jadru je kod Trši}ke vodenice, takore}i nadomak Loznice, okupio sve vi enije Srbe Jadrane, izgrdio ih na pasje obojke što ga sramote i što još nisu u ustanku, podelio ih u tri ~ete i napravio planove o uzimawu gradova: Loznice, Lešnice i Krupwa. Me u brojnim Trši}anima koje je poveo u bunu, ]ur~ija je uzeo i mladog Vuka Stefanovog, sedamnaestogodišweg mladi}a za svoga pisara. Zalud je Stefan sve ~inio da ga zakloni, da ga me u ustanicima zameni. Ni o~nski saveti nisu Vuka zadràli da ne krene sa hajducima. Vuk je i od ranije bio zadivqen ]ur~ijom, wegovom silinom i wegovim junaštvom. Tako je Vuk, takore}i iz detiwstva, prekora~io najve}u planinu - ku}ni prag zakora~ivši u ustanak, sa perom u desnoj ruci kao ustani~ki pisar i sa kuburom za pojasom, na dohvatu leve ruke. PRVO PISMO PISARA USTANKA Prvo pismo koje je Vuk napisao ]ur~iji bilo je pismo - poziv Turcima iz Loznice da se predaju bez boja. To pismo je Vuk pamtio kao O~enaš da ga je po se}awu dvadeset ~etiri godine kasnije naizust zapisao: "Lozni~kome kadiji i svemu xematu od raje Jadranske pozdravqe. I mi smo na zulum ustali, to jest: na ~itluksahibije i na subaše, i na ostale zulum}are, koji cara i wegova suda ne slušaju, a svi ostali Turci, koji su do sada me u nama mirno i pošteno ìvili, neka se ne boje ništa, ve} neka sjede svaki na svojoj ku}i, i gledaju svaki svoj posao. Koji pak ne}e s nama pristati na ovo, oni danas neka izi u iza varoši pred nas, da ne palimo ku}e pravim qudima." 48 KWIGONOŠA Me utim, uz pismo vaqalo je pokazati i junaštvo. Pismo je u Loznicu trebao poneti onaj koji ga moè i Turcima protuma~iti, to jest onaj koji ga je i pisao. Vuk se pod starost se}ao svoga de~a~kog straha i ponosa dok je u Loznicu ulazio. Ujahao je u onu Loznicu koju je pre skoro deset godina napustio isto sa strahom, od kuge. U spisu Prva godina srpskoga vojevawa na dahije, Vuk sebe ne pomiwe, ni kao pisca, ni kao kwigonošu. On zna da istorija ne voli prvo lice, privatnost, hvalisavost i uvek }e sebe samog prevesti u nekog tamo kome se ni ime ne zna. Pogledajmo kako je Vuk samog sebe obezli~io, opisuju}i svoj ulazak i povratak iz Loznice (i kolika je to razlika u odnosu na priznawe u razgovoru da je u Loznicu ujahao i da u strahu nije gledao ni levo, ni de-

49 sno, pa nije ni primetio da je Loznica pusta): "Kad kwigonoša do e s ovom kwigom u Loznicu, a to Loznica pusta, niti u woj ima kadije ni muselima: nego svi, kako su ~uli, šta je bilo u Šurucima, pobjegli preko Drine, dok nije ]ur~ija udario Gu~evom i zatvorio im put. Pošto se kwigonoša vrati i donese taj glas, Sari} se podigne sa Jadranima, i u pustu Loznicu u e bez puške i, poaravši je, ostave u woj Tronoškoga igumana Melentiju, kao mjesto kadije i arambašu Mitra Tufek~iju s nekoliko hajduka mjesto muselima, ostala vojska sva ode na Smrdan i iznajprije se ulogori na dnu Koviqa~e..." VUK PIŠE KARA\OR\U Oslobodivši Jadar ]ur~ija je postao starešinom celog kraja. Postavio je straè na Drini i izvestio Kara or a šta je uradio. Ovo izveš}e Kara or u bilo je drugo Vukovo ustani~ko pismo. Vuk je sa ponosom kitio kwigu Kara or u o oslobo ewu još jednog kraja Srbije. Kara or u baš i nije bilo pravo što se otvorila još jedna ratna krajina spram Turaka drugog pašaluka. Ipak je bio zadovoqan što je još jedan kraj Srbije slobodan. Zato se Kara or e i nije sloìo sa Jakovom koji je smatrao da treba di}i vojsku i s wom oti}i u Jadar te ]ur~iju kazniti za neposlušnost. I kada je Jakov ustvrdio da ]ur~ija se ne}e na ovome ustaviti, Kara or e nije popustio, ne zbog ]ur~ije, ve} da ne pravi rastur vojske ispod Beograda, sada kad je u grad propustio Be}ir pašu, pa i wega drì opkoqenog, ište}i da Srbima izru~i dahije. MITROVA^KA SKELA ]ur~iji nije bilo dosta što je postao gospodar Jadra, nego je zaposeo i neke vaqevske i ma~vanske krajeve koji su bili pod komandom vojvode Jakova Nenadovi}a, najmo}nijeg ~oveka me u ustanicima, naravno posle Kara or- a. Sa skela na Savi, preko kojih se obavqala sva trgovina sa Austrijom, pa i municijom, ]ur~ija je prognao Jakovqeve qude, koji su i skelarinu napla- }ivali i postavio svoje qude, koji }e je u budu}e za wega napla}ivati. Na mitrova~koj skeli mladi Vuk prvi put prelazi Savu zajedno sa ]ur- ~ijom gde u Sremu prodaju Austrijancima zarobqena turska goveda i kupuju barut. U potpunoj op~iwenosti ]ur~ijinim junaštvom Vuk od wega traì da i on ide u mu je da bude junak. Besan što mu je ]ur~ija oterao qude sa skela, što je zaposeo krajeve koje je on drào i što smewuje starešine, postavlqaju}i svoje, Jakov Nenadovi} traì od Kara or a da mu dopusti razra~un sa ]ur~ijom. Kara or e je i za Jadar traìo autonomiju, koju od Be}ir paše ište za Beogradski pašaluk. Zvorni~ki Turci i oni koji su izbegli u Zvornik iz Loznice, Lešnice i Krupwa ne mire se sa gubitkom svojih spahijskih i drugih imawa u Jadru. Dok se Mehmed paša koleba i ~eka carske odluke o ustanicima, dotle grupe 49

50 Turaka vo ene Jadarskim spahijom i velikom ukoqicom Ali-begom Vidaji}em prodiru u Jadar i po~iwu da pale sela. Tuci su ovde i brojniji i nadmo}niji. TRŠI]KI BE@AW Vuk sa knezom Antom Bogi}evi}em okupqa narod i vodi ga u beàniju preko Cera. Narod nastavqa beàniju prema Vaqevu, a Vuk se vra}a ]ur~iji da mu piše o~ajna pisma Kara or u i Jakovu, u kojima moli za pomo}. ]ur~ija se hrabro bori, ali sa malo pušaka, mala je i snaga. Dok on sa hajducima jednu grupu Turaka suzbije, dotle im druga grupa zapali selo iza le a. Trši} je spaqen. Zapaqeno je i grobqe. Mus-aga Fo~i}, jedan od u Bosni izbeglih dahija, vodi jednu grupu Turaka, sa kojom uspeva da se tajno probije do Šapca. U Šapcu je ubio oko dvesta qudi i iskopao svoje skriveno blago sa oko dvesta kilograma zlata i srebra. Sa blagom se slavodobitno povukao u Bosnu. Saznavši za ovo Jakov Nenadovi} izveštava Kara or a da je ]ur~ija proveo Turke kroz Jadar i kroz Ma~vu, sve izme u Srba, u Šabac. Kara or e razqu}en što su Turci toliko upušteni u Srbiju, šaqe vojsku da ih uzbije i spase narod, a ]ur~iju prepušta komandantu ove vojske vojvodi Jakovu Nenadovi}u. JAKOV SE SVETI Jakov sa vojskom stiè u Jadar i naizgled se miri sa ]ur~ijom kome poklawa onaj srebrni no` u znak priznawa svoje pogreške. Slavodobitni ]ur~ija, ne shvata da je upao u zamku i da je u zamku uveo i momke iz svoje pratwe, me u kojima je i wegov pisar Vuk Stefanov. U jednom trenu Jakovqevi qudi savladaju, razoruàju i pobiju ]ur~ijinu pratwu. Kasno otkrivši prevaru ]ur~ija je pokušao beg, brane}i se kao zver. A kada je pao u ranama, Jakovqevi qudi su ga dotukli puškama kao motkama. Vuk je bio svedok strašne ]ur~ijine smrti. Malo je nedostajalo da i sam izgubi ìvot. I wega bi zadesila ista sudbina koja je zadesila potom sve ]ur~ijine hajduke, da se uz Jakova nije nalazio kao pisar wegov ro ak Jefto Savi} ôtri}. Jefto je oteo Vuka iz ruku Jakovqevih qudi i izmolio od Jakova wegov ìvot. Tako se završilo Vukovo vojevawe. Jefto ôtri} je vratio Vuka u Trši}. Tu je Vuk zatekao ìve roditeqe i mla eg brata, nesre}ne na zgarištu ku}e. Tako je mladi Vuk osetio i ushit narodnog ustanka, ali i svoj veliki qudski poraz. Video je i junaštvo i stradawe. Upoznao je vojvode u boju slavne, ali razmetne u sjaju i slavi. 50 KAD JE QUBIO RUKU MITROPOLITU STRATIMIROVI]U Onim istim kundacima pušaka, onim istim udarcima kojima su momci Jakova Nenadovi}a dokraj~ili \or a ]ur~iju, ustalca Jadra u ustanak, zatu-

51 caju}i ga kija~ki, onako kako ~obani vukove zatucaju, u dušu je zatu~en i Vuk Stefanov, pismena ruka Jadra u buni. Ona ista radost s kojom je pisao izveš}e Kara or u da je Jadar slobodan, pretvorila se u veliku moru, kada se vratio u Jadar, u Trši} opet pod vlaš}u Turaka, kada se našao na zgarištu ku}e u kojoj se rodio. Idu}i iz Ma~ve u Jadar, zajedno sa novim gospodarom Jadra trši}kim knezom Jeftom Savi}em ôtri}em, video je da je Jakovqeva vojska u jabu~aru u Klubcima, na bivku pobila šezdeset ]ur~ijinih hajduka. Spoznao je tada svu dubinu one narodne pitalice: "Ko ti izvadi oko?" "Brat!" "Zato i jeste tako duboko!..." Spoznao je usud srpskih deoba. NIKAD VIŠE ME\U TURKE Vukov otac Stefan, zajedno sa novim gospodarom Jadra opet pod Turcima Jeftom Savi}em ôtri}em, odlu~io je da Vuka pošaqe iz Srbije. I Stefan i Jefto su èleli da onog ko je kitio kwige Jadra u buni, uklone što daqe od turskog pogleda i od domašaja ruke s jataganom. Tako je porodi~nim ve}em odlu~eno da Vuk po e u Austriju, u Srem, u Karlovce, u srpsku gimnaziju, ako bude primqen, gde jedino moè nad kwigom zaboraviti i hajduke i ]ur~iju. Odlaze}i iz Jadra, Vuk se osvrnuo, iza wega je ostalo spaqeno wegovo detiwstvo i mladi}stvo u narodu, u ìškama koje peku dušu, koje }e celog ìvota iz duše raspretavati. Da li je odlaze}i zakleo se da više ne}e u Jadar i Trši} pod Turcima stupiti? Verovatno, mada za to nema pisanih tragova. îwenica je da od tada nije više nikada stupio na tlo pod turskom vlaš}u. Jadru i Trši}u }e se vra}ati samo slobodnim, kada ga je noga zabolela i tek godine. PREKO ISTE SKELE KARLOVA^KA GIMNAZIJA Karlova~ka gimnazija je bila veliki ponos wegovog utemeqiteqa i zaštitnika mitropolita Stefana Stratimirovi}a. Bila je to s pravom, jer su se u woj dizali naraštaji za dobrobit prosvete i dràvnog vaspostavqawa Srbije. Po~etkom godine, u kojoj su Srbi ustanici posekli dahije, a u Beogradu dràli opsednutog Be}ir pašu sa carskom vojskom, u kojoj je Napoleon Bonaparta, ve} francuski car sa slavom osvaja~a, Poùnskim mirom oduzeo od Austrije Dalmaciju i sa delovima Slovenije napravio Iliriju, Vuk Stefanovi} je prešao reku Savu, na skeli kod Mitrovca, u Austriju, u Srem. Prešao je onom istom skelom kojom je Savu prelazio s ]ur~ijom, teraju}i na prodaju turska goveda iz plena zauze}a Loznice i Lešnice. Prevezao se onom istom skelom koja je ]ur~iji glave došla, prevoz je platio Jakovqevom skelexiji. 51

52 BE^KA KRUNA - SRPSKO PRAVOSLAVQE Mada je prešao u srpske krajeve Austrije, koje je od krajeva iz kojih je došao delila samo reka Sava, mada je došao i me u Srbe preko reke doseqene u posledwih dvesta godina, neki i u seobi kojom su Karaxi}i u Trši} došli, Vuk se odmah osetio kao stranac. Osetio se ne samo kao stranac u drugoj dràvi, nego kao stranac i me u austrijskim Srbima, koji su ìveli u dvojstvu vlasti. Jednu vrstu vlasti je propisivala austrijska dràva, sa vojskom, administracijom, zakonima i carem iznad svega. Sa ovom vlaš}u se suo~io Vuk iskora~ivši sa skele - morao je u obavezni petnaestodnevni karantin. Druga vrsta vlasti ~ekala ga je u Karlovcima - vlast srpske pravoslavne crkve, koja je crkvenim kanonima, gra anskim i trgova~kim kodeksima i karlova~kim mitropolitom iznad svega, sve ~inila da sa~uva nacionalnu bit i celinu Srba u Austriji. Qudi su u isto vreme bili odani i jednoj i drugoj vlasti. âk su i sami Srbi bili ovde i u jednoj i u drugoj vlasti, jer je Austrija i naseqavala Srbe na svojoj teritoriji kao grani~are zarad ~uvawa spram Turaka, daju}i im izvesne ustupke, me u kojima je bilo javno priznavawe jurisdikcije pravoslavne crkve, mada je tajno radila za priznavawe katoli~ke unije. Ove dve vlasti su bile u nekom tajnom ratu, koji su vodile na sve mogu}e na~ine, iako su javno pokazivale se kao saglasne. Dràva i car su poštovali mitropolita (koga je ina~e dvor sam po izboru imenovao), srpsku crkvu i Srbe, ali gde god su mogli da im šta kako uštrbe i uskrate, to su im i uradili. Srbi i srpska crkva su bili zahvalni caru i dràvi za sve što im je dala, ali su traìli stalno ono što im je uskra}eno ili uzeto. Car i dràva su naizgled odustali od negda{weg administrativnog prisiqavawa pravoslavnih Srba da priznaju katoli~kog papu i da se priklone vrhovnoj vlasti katoli~ke unije. Naizgled, to su javno prepustili dogovoru dve crkve i dragoj voqi Srba da li }e u veri ostati ortodoksni ili }e postati unijati. Tajno su me utim, i daqe radili nesmaweno na uniji, sa razli~itim uspehom, kako bi vojnu granicu u~inili jednovernom - katoli~kom. NEKI DRUGI SRBI 52 Mitropolit i srpska crkva su javno bili duboko odani i zahvalni caru i dràvi, ali su i od dobijenih ustupaka podozrevali, traè}i u wima drugi tajni i pravi smisao. Sve što je dolazilo od dràve primali su s usiqenom radoš}u i sa velikim duševnim nepoverewem. U toj dvostrukoj odanosti i dràvi i crkvi, qudi su i me u sobom bili nepoverqivi. Tako je Vuk Stefanovi} prešavši Savu sreo neke druge Srbe. To su qudi uvek sa dve misli. Qudi sa bar dva nauma. Sa jednim ponašawem u ku}i, sa drugim u dràvi. S medom na usnama i gor~inom u duši. Nau~en da govori ono što misli i da ~ini po onom što govori, Vuk je u Karlovcima odmah upao u nesporazume i neprilike koje su ti nesporazumi stvarali.

53 LUKIJANOV \AK U Karlovcima je Vuka prihvatio Lukijan Mušicki, potomak srpskih doseqenika iz vaqevskih Muši}a, srpski pesnik na glasu kao "miqenik muza serbskih", profesor kliri~ke škole i arhi akon kome se predvi ala mitropolitska budu}nost. Tu budu}nost mu je odavno ve} bio namenio sam mitropolit Stefan Stratimirovi}. Ali ova budu}nost se nikada ne}e nasmešiti setnom pesniku Glasa narodnoqubca. Lukijan, kome je ovo crkveno ime dato po filozofu Lukijanu iz Samose, uzima Vuka, po svoj prilici po savetu samog preosveštewejšeg mitropolita Stefana Stratimirovi}a ("Pokroviteqa Muza Serbski") kome je Vuk došavši u Karlovce poqubio desnicu i predao pismo jadarskog kneza Jefta Savi}a ôtri}a. Lukijan uzima Vuka da mu pomaè u patrijaršijskoj biblioteci, da pravi prepise pisama, da je za hranu ~isti i odràva. Za sve ovo Vuk }e kasnije biti zahvalan samom mitropolitu Stratimirovi}u za milost i blagodejanije - što nas i upu}uje da je Lu-kijan po wegovom savetu postupao. U isti mah Vuk je, po mitropolitovom odobre-wu poha ao Lukijanovu kliri~ku školu i u~io nema~ki jezik, sa nadom da }e se i potom upisati u Srpsku gimnaziju na nema~kom jeziku. Gimnazija je bila mitropolitov ponos za koju je prave}i u Karlovcima "Serbski parnas" sam birao profesore i snivao da jednom postane Akademija serbske slovesnosti. EPSKI NESPORAZUM Uz nesporazume sa trgovcem Radulovi}em koji je tajno kupovao barut za ustanike u Srbiji i koji ga je tajno u Srbiju slao, ali i za dobre novce, koji je hteo biti i rodoqubac, ali je bio i onaj koji zna da zaradi na rodoqubqu, Vuk je imao i jedan usudni nesporazum sa svojim u~iteqem Lukijanom: "Prije osam godina ja sam ~uo u Karlovcima Sremskim (u mjestu gdi sam se ja onda, sa jošt nekoliko Serbijanaca, u blagodjejaniju Otca i Pokroviteqa Muza Serbski nahodio; i gdi sam na moju veliku i nezaboravnu àlost poznao da ima na svietu još više nauka, osim našega Psaltira i ~aslovca) gdi zahtevaše Gospodin, sadašwi Arhimandrit, Lukijan Mušicki, da mu napišemo ako koi zna prosti pjesana Serbski. Ja sam onda, istina, imao u pameti razli~noga roda pjesana, pet puta više, a deset jasnije, nego sad; ali mu nijesam smio ni jedne dati; jerbo sam cijelo mislio da se on ~rez to podsmijeva nama, kao mom~adima, koja su po šumi kod sviwa, kod koza i ovaca odrasla." Ovo je Vuk sam zapisao u predisloviju (predgovoru) za Malu prostonarodnu slaveno-serbsku pjesnaricu u Be~u godine, a to "pre osam godina" jeste svedo~anstvo iz kliri{ke škole. KOPITAR JE TO TRA@IO Na osnovu sa~uvane prepiske toga vremena Jerneja Kopitara sa Lukijanom Mušickim i Stefanom Stratimirovi}em, uvi amo da je po odobrewu 53

54 mitropolita Stratimirovi}a (sve što dolazi iz Be~a treba proveriti i odobriti) Lukijan Mušicki i te pesme skupqao za uglednog be~kog slavistu i kustosa dvorske biblioteke (hofbibliotek). Te pesme, me u kojima nije bilo Vukovih, koje je Lukijan i poslao Kopitaru nisu imale osobite vrednosti i lepote. Kopitar je, me utim, i posle ovoga sve vreme verovao da kod Srba mora imati vrednih pesama. Onako vrednih kakva je pesma o plemenitoj èni Hasan-age koju je Gete svojim prepevom proslavio kod nema~kih ~italaca. Sa tom verom Kopitar je do~ekao Vuka u Be~u, godine i uspeo je odmah da ga ubedi u to što je èleo da mu ovaj put zapiše pesme sa toplih usana naroda srpskog. U CARSTVU DUHA Posle niza nesporazuma, a uvidevši da još ima nauka sem ~aslovca i psaltira, Vuk se u Karlovcima povukao u biblio-teku. Usamqivao se sa retkim srpskim i dru-gim kwigama. ~itao je Brankovi}a hroni-ke o srpskom plemstvu. Oduševqavao se Raji}evom ~etvorotomnom istorijom. Tu je bio u prilici da ~ita i one kwige koje je Mitropolit Stratimirovi} zabra-nio. Ono što nije bilo dostupno ni najboga-tijim acima, potomcima srpskog plemstva u Austriji, bilo je dostupno Vuku. îtaju}i tajno, doduše sa pre}utnim znawem svoga mentora Lukijana, Vuk se oduševqava kwigama i u~ewem Dositeja Obradovi}a. A zabrawene su bile i kwige i misli Dositejeve. U SRBIJU ZA DOSITEJEM Zajedno sa ostalim karlova~kim acima, me u kojima su bili i budu}i prijateqi za ceo ìvot Simeon Milutinovi} (Sima Sarajlija) i Dimitrije Davidovi}, Vuk je klicao Dositeju, kada je u prole}e prošao kroz Karlovce, idu}i u Srbiju, gde je trebao rodu i gde je wemu rod trebao. Kli~u}i Dositeju, dive}i mu se i ~ude}i se što iz Evrope ide u Srbiju, još za~u en zagrqajem zabraniteqa i zabrawenog mitropolita Stratimirovi}a i raskalu era Dositeja, Vuk nije slutio da }e uskoro i on morati natrag za Dositejem. ŠKOLA KAKVE SRBI PRE NIGDA NIGDE NISU IMALI 54 Ako se i do kliri~ke škole moglo tvrditi da je Vuk bio ak samouk, od kliri~ke škole se nije više to moglo tvrditi. U woj je redovnim školovawem nau~io "serbski i nemecki dobro ~itati, slavensku gramatiku sovršil, celu artimetiku i katihizis". Rade}i kao famulus patrijaršijske biblioteke Vuk je spoznao sve dotadawe štampane srpske kwige, koje su se tu na jednom mestu jedino tada sve mogle i na}i, u patrijaršijskoj bogoslovskoj biblioteci.

55 Uz ve} pomenuto tajno ~itawe dela Dositeja Obradovi}a, spoznao je dela Zaharija Stefanovi}a Orfelina koji je i me u prvima zapo~eo reformu srpske }irilice, veliku ~etvorotomnu istoriju ju`nih Slovena Jovana Raji}a, višetomna zemqoopisanija Pavla Solari}a, Pri~te, sentence i re~enija Jovana Muškatirovi}a, istoriju Pavla Julinca, prvu satiri~nu kwigu u Srba - Maksimovi~ev Mali bukvar za veliku decu, zabrawenu Vidakovi}evu istoriju o prekrasnome Josifu, trotomnu fisiku Atanasija Stojkovi}a, ~iji je i Serbskij sekretar, jednog Aran- ~anina na~ertanije Save Tekelije, Radovana i Qubosavu mitropolita Stefana Statimirovi}a... U Karlovcima je Vuk stekao vrednu osnovu u spoznaji dotadašweg srpskog kwièstva. PITAWE JEZIKA U Karlovcima se Vuk prvi put susreo i sa pitawima jezika i ortografije. Još deceniju pre Vukovog dolaska u Karlovce, na konferenciji okru`nih direktora srpskih škola Osijeka, Sombora, Temišvara, Velikog Varadina i Karlovaca, mitropolit Stefan Stratimirovi} je dobio sva ovlaš- }ewa za izjedna~ewe srpske ortografije. PUSTI SAN O UÊNOM SVETU Mitropolit Stratimirovi} se najviše pitao i kad su bili birani aci za gimnaziju, nakon pripremnih razreda. Ne znamo u ~ijoj se nemilosti našao Vuk. Mo`da i u samoj nemilosti pre~estwejšeg oca. A mo`da i nije bilo re~i o nemilosti ve} o uverewu da je za Srbiju junoša dovoqno školovan. Po završenoj Kliri~koj školi saopšteno mu je da se ne moè upisati u srpsku gimnaziju na nema~kom je-ziku. Re~eno mu je da je za Srbiju dovoqno školovan i da u woj sa tom školom moè biti sve. O~ito da Vukovo školovawe nije bilo za Evropu, po procenama u~ene gospode karlova~ke. Ne mora da zna~i kako se Vuk u pripremnim razredima ve} zamerio profesorima, kako je to naj~eš}e tuma~eno. Oni, jednostavno, u wemu nisu nalazili ono što su traìli, a nisu cenili ono što je imao. Vuka je, pak, mamio svet koji je prosijavao iz Dositejevih kwiga, u~en i uzbudqiv. Vuk je napustio Karlovce jadan i ogor~en; posledwe slike koje je u se}awu poneo bile su bi~evawe aka Simeona Milutinovi}a (Sarajlije) i Dimitrija Davidovi}a zbog ~itawa zabrawenih kwiga. 55

56 Iz novih rukopisa srpskih pesnika Ratko Popovi} MOLEWE MILUTINU PRED GRA^ANICOM Evo me Milutine pokoran i pust Pose~enih ruku na kolenima Pogledom umornim svetim ovom prostranstvu nesagledivim Glasnik nosim ti tapije nedovršene zakone neosveštane `itija predaka da odgonetamo S kopqem naopako okrenutim zapet ~ekam Ogwem i ma~em tvoje vojske prosu}e pakao premudri zapovest Spasewe je u jurišu ili povijawu glave Nau~i slavqeni i nepokoreni 56 Pojemo ti molitvu i gorimo kalorom tvojih ogweva

57 razvejavaju nas vetrovi pomamni Sa zida dozivamo te Svetimo re~ zavetnu sa tvojih oltara i kwigama evan elim kojima ven~ao si naše trajawe u vekov vekova MOLEWE MILUTINU PRED BAWSKOM Evo me Milutine pokoran i pust Pose~enih ruku do lakata Pogledom kome umor navališe Kao posledwi tvoj telal Okrenutim kopqem naopako Znamewe barjaka ne znam ~ije nosim Ogwem i ma~em okovan u adu pomamnih tragam za slovom Dozivam iz blata Evo nam `ezlom u zenice Glava nam na paw mo}niku pred otrovom se~iva Velikodušno bri`no poturaju Milutine dozivam Da sretnemo se glasom na poqu ovom Da tvoje Negori~ane Qeviška Bawska Melemna Gra~anica Vekuje dan pomra~eni A`deri zvona mukom umorili Pogubqenih pravaca i razorenih pragova Bez grobaqa nadawa i Od tvog zaveštawa ostala nam Zvezda danica Dva vrana gavrana i ona }e Preostale kosti predaka u tu inu Tvoja zemqa Milutine pod sramotu Bawska svetionik Vapije re~ molitvenu Milutine ne okre}i glavu od poganih roda manitoga Fisni qutom muwom Razbudi svetiteqe mu~enike Sabraw u~inite Rodu spasewem i nadom vratite 57

58 POSLEDWA VEST Srce je kucalo nepokorno Srce je kucalo pokorno Udarala zvona i zvekiri Bog se quto karao Ilija gromovom kamxijom sevao Ogwena Marija prosipala prqavu vodu posle kupawa Jovan maniti pred vodenicom pokazivao dlanove Mati moja argatima nosila poga~u vodu bistru u kr~agu Ja sedim pod orahom kidam zvezdama naranxe Svejedno je ocu mome da li }e kiša skoro Znam da je srce ìvo da je kucalo odavde do ve~nosti Mlad putujem mle~nim putem Blago velikoj daqini iz koje te~e sumwa Da l san je ili nemir duše Slobodan narod moj sre}em putuju}i Srbijom Poznajemo se i pozdravqamo Gradove svetlih tmina obilazim smejemo se ~ini nam se zdravo je naše ponašawe Pa opet stvarnost sirota majka moja sa bosih nogu sazuva ~arape nit konca nit igle Traì danu ogledalo trqa suve ruke deli samnom suze i glad Ponavqa molitvu niko joj ne javqa šta je novo na zapadu Nema vesti o sestrama mojim ìvi jedno vreme u tajnom nevidu 58

59 Svet poezije, poezija sveta 59

60 Olga Lali} Krovicka, Poqska TEODORA Teodora san mora, an eo u kutijici, srce u ruci, misao u okvir~i}u Teodora gleda vijesti. Broji na ekranu `rtve. Zaklane, iskrivqene, postreqane. Teodora još uvijek mala, ali napamet zna masakrirana tijela. 60

61 Viktor [irokov, Rusija U TOM SVETU OLIWALOM DAVNO U tom svetu oliwalom davno sve od ki{a ispirawem groznim, nikad `iveo nisam ko stvarni glumac, kockar, sa~initeq prozni. Retko kao mlad molih se Bogu, jo{ se re e zaqubqivah u vo u; velim - na put bez amrela mogu - ~ak oluje i ki{e nek do u. I ostaja{e suvi ostatak ose}aja {to s puta bi do{li; ja deceniju devetu hvatam da bi napred kud mo`e se pro{li. I da vidi se slika sve ista u ~as isteka biblijskog dana - ko rjabina {to plotu je svita, sli~no meni - samo}a joj znana. Prevod sa ruskog Milivoje Ba}ovi} 61

62 Lara Dorin, Srbija KARTA ZA NEGDE Meni ne trebaju me uqudski kontakti Mo`da tek jedan dodir, ali svemogu}i. Meni ne trebaju dešavawa i premijere Dovoqno je ovo što se doga a u meni. Meni ne treba televizija i dnevna štampa. Listam sebe i mewam kanale. Ja ne marim da palim i gasim svetlo No} }e ionako pasti, a sutra }e petlovi zvoniti u šest. Ja ne moram da produbqujem razgovore. Dubim misao, i bodem je u zemqu. Ja ne sadim i ne okopavam cve}e. Mu}kam neko vreme i gajim neka se}awa. Ja ne}u da budem ~lan "Postoje}ih" U~lani}u se u Levi pokret koji ništa ne zna i nema ambicije. Dok qudi pored mene prolaze, pro}i }u i ja pored wih. Od svih mesta slobodnih, zauze}u prazno. Tamo gde ima mnogo, ne}u dodavati ništa. U bioskopu sede}u u posledwem redu, I ~itati poeziju. A kada se završi ovo putovawe od hiqadu kilometara za nigde, kupi}u kartu za nemogu}u destinaciju, i ukrcati se na prvi slobodan znak pitawa. 62

63 \or e Vulturesku, Rumunija TUGOVANKA RE^I Ne, ne, ne! Ne, ne! Ne ubijajte poeziju govore}i! Ali da, ali da, govorite! Govorite, govorite, govorite! Govorite da ne ~ujete `amor kamena kada se otkida od planinske stene. Dole, u dolini, majstor ga sme{ta u zid tvr ave i urezuje slova sa imenima wegovih kraqeva. Smeje se dleto smrti: "Slova su isto re~i ili su ona kameni prah?" Vetar slu{a i budi se duvaju}i ponad wih: auuuh, auuuhuh, uuuuuhhh! Nepro~itane re~i tuguju: "Da li smo mi prah ili smo ime wegovo?" 63

64 Neko }uti i drì kamewe u planinskoj steni, drì prah pod korom kamena, slova drì u re~ima kojima nam doziva ime to jeste re~ kojom pri~a zapo~iwe opet i opet. Sa rumunskog preveo Adam Pusloji} 64

65 [ang Xen, Kina RODNI GRAD Voz i ja napuštamo rodni grad Ja nerado, ali moram Pitam se koliko ima qudi sli~nih meni Koji se jednom vra}aju u svakih nekoliko godina U sebi nose}i na duè daleki rodni grad Da bi preìveli, stranu zemqu nazivaju rodnim gradom Sa velikim bolom Rodni grad nije postao opravdawe Rodni dijalekat nije teško promeniti On je DNK unutar emocija U stranoj zemqi Ho}e li materwi dijalekat biti sre}an Ho}e li misao o detiwstvu biti nevesela Kada posti eni jednom napusti grad Da bi zaradio za ìvot Ali bez mogu}nosti da se vrati ku}i I kap suze tuge i àlosti Preokrene u so Qudi iznad pedesete godine ose}aju Da sunce greje isto kao mesec Samo u rodnom gradu da li ugqenik ~eka u zasedi crne vatre Voz brzo juri Okre}em lice nazad prema pre enom putu I smeštam se udobno Napuštam rodni grad gledaju}i unazad. Prevod sa engleskog Dragan Dragojlovi} 65

66 Stevka Kozi} Preradovi}, Republika Srpska SLIKA Za brdima brda slika: Sat navijan pri~nom re~enicom Golubovi i gospe (krvavom cestom) Opanci ~arobni pripadaju majci djetiwstvu opomeni a Vrata jeseni mu~eniku i `eni (sa malovremenog `ivota) O, k}eri! Tjesnac smijeha vratio se meni u vakuum ~isti za brdima brda od Bawaluke do Vele Luke gdje }utke treperi NA SVJETLOST OBJEŠENA najskupqa biografska slika (Nenadu Radanovi}u) 66

67 An ela \aneli, Italija QUBAV I/ILI SMRT Baš u ostacima senki nebo cepa mutnu svetlost zore. Glinena stopala ima novi dan i odoru od katrana. Maestral šiba ledenim jezicima uspomena. Na istoku more podse}a na krhotinu zore. Ma~jim korakom tvoja suština smešta se u utrobu. Prevazilaziš besmisao no}i i sobom je ispuwavaš. Prizvana rana je svilasti pokret tvog tela od abonosa, Strast mi neo~ekivano preseca put. Pritajio se ponor tišine i preti fitiqima. Blistaju mine, bqesci tvojih o~iju, i prete pobunom. Tvoja odsutnost kopa pukotine na mojim usnama. Dušu grizu oštri zubi nostalgije. Na grebenu crvenda} odapiwe strele. An eo drhti, bri`qivo sklawa San i arhivira ga u se}awe. Nikada više ne}e biti nove plovidbe nebom. Niti varqivih izvesnosti, niti idolopokloni~ke osvete. Da li Qubav i Smrt preokre}u istoriju? Ho}e li Qubav ili Smrt ugasiti plamenove u ku}i mr`we? Prevod sa italijanskog: Dragan Mraovi} 67

68 Renat Giqfanov, Rusija Okrutan je Istok. Isto~nik je ipak. Da, on je isto~nik, i stablo, i koren. A Zapad je samo otkinuti listak, premda misli da je druga~ije pijaca, qudi tma i tušta. U pakao gone Muju i Ahmeta brkata, na crni luk bazde}a usta. Raj tih jednokratnih i belih predmeta tu im je isto kao što je ~ista desan kvarnom zubu; on je za wih poput boqke u ~ijem `drelu su belina i bqesak ~iste, porcelanske u nu`niku škoqke. U prašini ~almi protivni~kih krpe: plot u kiselini rastopi im tiran, a zatim - jer ovde pravila ne trpe - od pristalica je i on likvidiran. Teàk zadah. Mrtvi leè u hrpama. Rojevi liju jade. Tabaju suniti, praše kaqa~ama... Ovde više krvi zna~i - više pravde, i ovde je ~ovek - slabi} ili junak - tek par~ence mesa za sto qudo`derski, a kada se teret muka ura~una, svaki tiranin je skoro Dostojevski. Zevaju na sofi Xoni Pol. U kravqe im o~i zija divqa smutwa. Eto zašto tako zanosi ih bol, i otkuda ta za krvqu ùdwa. Savest im prepreke još nije ~inila. A što se sjajne, crne krvi ti~e - jeftinija do e od šare mastila ispod pesnikovog pera što isti~e. 68 (2005) Sa ruskog preveo Dragan Bukovi~ki

69 Albertina Benedeto, Francuska Qudi s tako malo vidika bez boje duvaju u nadu `arko raspaqenu Makovi ogromni ba~eni vetrom sa druge strane kao zov `ivahan i treptav Mamqewe prole}a da se sve napusti da se sve pokuša Na izmaku snage morem nada je tek krhki brodi}. In memoriam Lampedusa 69

70 G`ego` Val~ak, Poqska UMRLA ZEMQA Se}awe na pobijene mališane 21. oktobra godine u Kragujevcu Bio je september, lep, poqski. Dobro znamo taj datum. "^etvorkama su do neba išli vojnici sa Vesterplatte"* Pesnik je znao da vojska i postoji da gine, al' voditi male školarce pred uperene karabine?! 21. oktobar Kragujevac šokiran time. Za~u en je gledao, nemo, dok vrele cevi se dime. Smatrali su Germani da wima nema premca: Sto Srba treba sma}i za ubijenog Nemca. A kad nestade odraslih, ~etvorke ka nebu vrve. pobiše podmladak Kragujevca godine ~etr'es prve. Svi koji ne veruju u Desankinu "Krvavu bajku" 70 * Vesterplatte - u Gdawsku - po~etak II Svetskog rata, gde su Nemci udarili na nas od mora. To je citat iz kod nas poznate pesme velikog poqskog pesnika Konstantego Ildefonsa Gal~inskog.

71 neka izve~eri po u po Šumari~kom parku. Tuda još, u sveloj travi, cvile streqana deca. Lutaju nevine senke. Umrla zemqa jeca. Prepevao na srpski Radomir Mi}unovi} 71

72 Biblioteka Kwiga za sve koji vole da ~itaju dobro napisane istorijske studije (M. Radojevi} i Q. Dimi}, Srbija u Velikom ratu ) 72 Zbog sve u~estalijih nastojawa odre enih sredina na Zapadu da izvrše reviziju istorije koja se ti~e odgovornosti za izbijawe Prvog svetskog rata, Srpska kwièvna zadruga i Beogradski fo-rum za svet ravnopravnih poverili su zadatak našim istori~arima, profesorima Miri Radojevi} i Qubodragu Dimi}u da, ukratko, u saètom obimu, napišu istoriju Srbije u Prvom svetskom ratu i, izme u ostalog, pokaù da li Srbija, zbog Sarajevskog atentata snosi odgovornost za izbijawe rata, kako je s raznih strana, u posledwe vreme, optuùju neki revizionisti. Autori kwige Srbija u velikom ratu napisali su, kako su i naglasili u podnaslovu, Kratku istoriju koja se ti~e rata i svih va`nijih ratnih zbivawa koja se odnose na Srbiju. Oni nisu imali zadatak niti su u ovaj posao ušli s namerom da vrše nova i opširna arhivska istraìvawa. Pi{e: Ciq im je bio da na osnovu obimne objavqene akademik Vasilije \. Kresti} arhivske gra e na našem i stranim jezicima i veoma bogate doma}e i strane literature napišu kwigu kojom }e biti obuhva}eni najva`niji problemi koji se ti~u rata i u~eš}a Srbije u tom ratu. Pro~itavši kwigu sa zadovoqstvom mogu da kaèm da su autori postigli ciq kojem su teìli. Iako nije bilo lako ovladati ogromnim brojem ~iwenica kojima obiluje nacionalna i svetska istoriografija o Prvom svetskom ratu, autori su u tome uspeli. Oni su pokazali da je srpsko pitawe, shva}eno kao nu`nost oslobo ewa delova srpskog naroda i wi-hovog ujediwewa sa Srbijom, istovremeno bilo i va`no pitawe evropske istorije. Kwigom je pokazano i dokazano da su oko srpskog pitawa i na~ina wegovog rešewa bili su~eqeni interesi velikih sila zainteresovanih da me unarodne probleme rešavaju nagodbama unutar postoje}eg "evropskog sistema". Ve} u Predgovoru autori su decidirano naglasili, u istoriografiji utvr enu ~iwenicu, da je atentat u Sarajevu bio samo povod za rat, a da su uzroci wegovog izbijawa bili mnogo sloèniji. Srbija rat nije èlela i u wega je ušla vojni~ki, ekonomski i finansijski nepripremqena, ali sa visokom nacionalnom sveš}u i zreloš}u da brani svoju dràvnu nezavisnost. Weni interesi podudarili su se s interesima sila Antatnte, koje nisu htele da dozvole Nema~koj da osvoji svetsku mo}. Pored Predgovora i Zakqu~ka, kwiga sadrì šest poglavqa. Naslov prvog poglavqa Od Berlinskog kongresa do Sarajevskog atentata predstavqa sa- ètu istoriju razvoja Srbije u ozna~enom periodu s posebnim obzirom na odnose s Austrougarskom, koja se sluìla svim raspoloìvim sredstvima

73 da Srbiju zadrì u potpunoj dràvnoj, politi~koj i ekonomskoj zavisnosti. Srbija se odupirala takvim namerama Monarhije, što je, naro~ito posle dinasti~ke smene iz godine u godinu sve više zaoštravalo odnose izme u dveju dràva. Iza Austrougarske i wenih sukoba sa Srbijom stajala je Nema~ka sa svojim imperijalnim ciqevima i te`wama za ostvarivawem svetske mo}i. Ve} tada, u tom periodu, te dve dràve bile su spremne i silom da ostvare svoje ciqeve. One su ve} tada stvarale ratne planove kojima je bio ciq potpuno pokoravawe i razbijawe Srbije. Austrougarska je zazirala od svog ju`nog suseda slute}i da on, kao Pijemont Ju`nih Slovena, predstavqa ozbiqnu opasnost po teritorijalni inegritet Monarhije. U drugom poglavqu, koje nosi naslov Po~etak velikog rata, podrobno su opisani doga aji koji se ti~u Sarajevskog atentata, austrougarskog ultimatuma Srbiji, odgovora Srbije na ultimatum i Julske krize, koja je usledila posle atentata, uo~i izbijawa rata. Du`nu pa`wu autori su posvetili ciqevima zbog kojih je Austrougarska objavila rat Srbiji. Izraèni još pre objave rata, ti ciqevi sastojali su se u tome, kako je napisano u jednom memorandumu, da Srbiju treba brutalno kazniti, potpuno je uništiti i ukloniti zato što predstavqa smetwu miru. Deo tog plana predvi ao je weno umawivawe, krwewe suvereniteta, izolaciju, podelu wene teritorije i podvlaš}ivawe, do mere koja bi je onemogu}ila za samostalan ìvot. U planovima je bilo re~i i o formirawu svojevrsnog saveza balkanskih dràva, u kojem ne bi bilo smawene i podeqene Srbije, ali bi savez imao zadatak da taj deo evropskog kontinenta štiti od panslavizma. Polaze}i od pomenutih ciqeva autori su zakqu~ili da oni jasno ukazuju na to da je celokupna politika Austrougarske teìla ostvarivawu hegemomije na Balkanu, što su bili i pravi razlozi za otpo~iwawe rata. Ka`wavawe Srbije, koje je trebalo izvesti vojnom akcijom, prema predvi enom planu moralo je da bude propra}eno ozbiqnim diplomatskim pripremama koje bi uklonile sumwu da je Austrougarska vinovnik rata. I ma arski ministar predsednik Ištvan Tisa traìo je 8. jula od cara Frawe Josifa da se veštim povla~ewem poteza krivica za rat prebaci na Srbiju. Uprkos tim i takvim veštim povla~ewem poteza da se krivica prebaci na Srbiju, postoje brojni uverqivi dokazi da je Austrougarska èlela rat. Jedan od takvih dokaza je i priznawe na~elnika generalštaba generala Konrada fon Hecendorfa, koji je onog dana kada je Austrougarska objavila rat Srbiji, izme u ostalog, rekao da je prikqu~ewe Srbije ne samo od velike va`nosti za Monarhiju, ve} da je to zapravo uslov za weno postojawe. Za napad na Srbiju Austrougarska je odredila svoju balkansku vojsku pod komandom generala Oskara Po}oreka. Tu vojsku ~inile su jedinice sastavqene prete`no od pripadnika jugoslovenskih naroda koje je Be~ namerno suprotstavio vojsci Srbije, ~ime je èleo me u wima da izazove razdor i neprijateqstvo. U ovom poglavqu dosta prostora posve}eno je bitkama i pobedama koje je Srbija ostvarila u godini; odnosu sa saveznicima, koji su, u vreme najèš}ih borbi, umesto da su Srbiji poslali pomo} u oru`ju i municiji, na wu vršili politi~ki pritisak da ustupawem svojih teritorija doprinese ukqu~ivawu Bugarske u rat na strani Antante. Autori su izneli potresne podatke o zlo~ina~kom ponašawu austrougarske vojske u Ma~vi, Jadru i Posavini, po ~emu se videlo da rat nije vo en samo protiv Srbije kao dràve, nego i protiv celog srpskog naroda. Zvršni deo ovog poglavqa odnosi se na razmatrawe dràvnog programa Srbije, koji je najpre 73

74 74 podrazumevao odbranu otaxbine i o~uvawe wene celovitosti, a zatim je iskazan u te`wi za ostvarewem opštejugoslovenskog ujediwewa. Ratne godine i na evropskim frontovima autori su prikazali u tre}em i ~etvrtom poglavqu kwige. Tu su posebnu pa`wu posvetili odnosu snaga Centralnih sila i zemaqa Antante, kao i ratnim gubicima dveju suprotstavqenih strana. Uporedo s prikazom doga aja na frontovima opisali su i stawe u Srbiji pre okupacije. Izneli su podatke o broju umrlih od tifusa, ali i o velikoj pomo}i u sanitetskom materijalu, medicinskoj opremi i obu~enom qudstvu koja je stizala iz Velike Britanije, Francuske i Rusije, zatim iz Danske, Holandije, Švedske, SAD i Japana. Autori su saopštili mnoge podatke o tome kako su se Srbija, wena vojska i weno stanovništvo viteški odnosili prema austrougarskim zarobqenicima na osnovu ~ega je poznati ameri~ki novinar i kwièvnik Xon Rid zakqu~io da je Srbija "jedna od najdemokratskijih zamaqa na svetu". Više stranica kwige posve}eno je povla~ewu srpske vojske preko Albanije, pri ~emu je, od posledica gladi, bolesti i iscrpqenosti, prema nekim procenama, umrlo vojnika i oficira i oko civila. Posle povla~ewa preko Albanije, na Krfu je umrlo oko qudi a u Bizerti oko Posle višemese~nog oporavka na Krfu, srpska vojska imala je boraca. Reorganizovana, sa novim naoruàwem i vojnom opremom ona je predstavqala zna~ajnu vojnu snagu koja }e biti potvr ena na solunskom ratištu. Stawe u okupiranoj Srbiji od austrougarske i bugarske vojske i na~in na koji je bila organizovana uprava prikazani su u posebnom odeqku kwige. Rad okupacionih vlasti zasnivao se na na~elu da Srbiju treba razoriti. Wome nije upravqano zakonima ve} uredbama, koje su sprovo ene bezobzirnom strogoš}u. Masovno su primewivane nov~ane globe, rekvizicije, telesne pa i smrtne kazne. Sve nacionalne ustanove bile su ukinute. Muškarce ime u 17 i 55 godina starosti, sposobne za vojsku, koji su zate~eni u Srbiji, na tlu Vojvodine, u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, vlast je trpala u posebne logore, kao što su oni u Aradu, Ašahu, Braunau, Ke~kemetu, Vacu, Drozendorfu, Cegledu, Na me eru, Boldogasawu, Neìderu i u logorima bio je izuzeno teàk, jer su internirci mu~eni, izlagani teškim fizi~kim poslovima, oskudno hraweni, bez odgovaraju}e lekarske nege a ne retko i ubijani zbog najmaweg prekršaja. Smrtnost interniranih, kojih je bilo oko do , bila je ogromna, pa se iz nekih logora, po svršetku rata, vratilo samo oko 20% logoraša. Stoga što vlast nije brinula o urednom snabdevawu stanovnika i u razorenoj i ekonomski iscrpqenoj Srbiji po~ela je da hara glad. Po nekim procenama u Srbiji je do septembra umrlo od gladi više od qudi. Još teà i surovija po posledicama od austrougarske okupacije Srbije bila je bugarska okupacija, koja je, suprotno me unarodnom pravu, prisilno mobilisala srpsko stanovništvo u bugarske vojne jedinice. Autori su poklonili du`nu pa`wu pitawu ukqu~ivawa srpske vojske na Solunskom frontu. S tim u vezi ukazali su i na ~iwenice koje svedo~e o odsustvu bilo kakve sentimentalnosti velikih sila, posebno Velike Britanije, prema nacionalnim i egzistencijalnim interesima wihovih balkanskih saveznika. Nepoverewe u Srbiju od strane Londona, ispoqeno u više navrata, posebno je iskazano krajem kada je izneto mišqewe da bi saveznici imali više koristi kad bi Srbija sklopila separatni mir s Au-

75 strougarskom nego ako wena vlada odbije ponude Be~a i Berlina i odlu~i se za nastavak rata. I sredinom saveznici su ignorisali interese Srbije kada su od we zahtevali da se odrekne celog Banata u korist Rumunije s kojom su avgusta sklopili tajni ugovor. Oni nisu rado i bez natezawa pristali da izjave da im je "nezavisnost Srbije jedan od glavnih ciqeva wihove politike". Do pozitivnog zaokreta saveznika prema Srbiji i wenim ratnim ciqevima došlo je tek kada više nije bilo sumwe u vojni~ku sposobnost i snagu srpske vojske. To potvr uju re~i regenta Aleksandra koje je izgovorio u naredbi srpskoj vojsci po povratku iz Rima, Pariza i Londona. U naredbi je istakao da se saveznici dive "neustrašivom i viteškom dràwu Srbije", cene "nebrojene `rtve srpskog naroda", priznaju wegovu "zrelost i sposobnost za dràvni ìvot i kulturni razvitak", te da su spremni da Srbiju i srpsku vojsku "u ovoj velikoj borbi sna`no pomognu". U završnim poglavqima kwige naslovqenim kao Rat i revolucija i Posledwa ratna godina prikazane su bitke izme u saveznika i centralnih sila na ratištima Zapadne Evrope sa broj~anim odnosom raspoloìve vojske, brojem rawenih, poginulih i zarobqenih. Ukazano je i na to šta je za saveznike, odnosno centralne sile, pa i za Srbiju, zna~ila revolucija u Rusiji, a šta ulazak u rat Sjediwenih ameri~kih dràva. Autori nisu propustili da u ratna zbivawa, koja su se odnosila na Srbiju i Srbe, objasne i sporove u srpskom vojnom i politi~kom rukovodstvu koje se ticalo uloge Crne ruke i pukovnika Dragutina Dimitrijevi}a Apisa. Izneli su broj~ane podatke o demografskom gubitku Srbije i o tome koliko je Srba iz Srbije bilo zarobqeno i internirano. Zna~ajno mesto dobio je i Topli~ki ustanak iz godine, a posebna pa`wa posve}ena je pitawu odnosa Srpske vlade i Jugoslovenskog odbora, Majskoj i Krfskoj deklaraciji, dràvnom ure ewu budu}e dràve i stavu velikih sila, Rusije, Velike Britanije, Francuske, Italije i Sjediwenih dràva Amerike prema novoj dràvi Ju`nih Slovena. U posebnom odeqku izneti su najzna~ajniji podaci koji se ti~u proboja Solunskog fronta. U zakqu~ku, kojem su autori dali naslov Jugoslovensko ujediwewe, dat je sa- èt istorijski osvrt na vreme i doga aje neposredno po svršetku rata, kada je stvorena zajedni~ka dràva Srba, Hrvata i Slovenaca. Kao rekapitulaciju ratnih zbivawa autori su saopštili da je Srbija izgubila vojnika, da je imala invalida, da je pod okupacijom od gladi, bolesti i internacije ìvot izgubilo qudi, i da je preko pola miliona dece ostalo bez hraniteqa. Ukupna ratna šteta na podru~ju Srbije, Makedonije, Kosova i Metohije iznosila je, prema procenama, izme u sedam i deset milijardi zlatnih franaka. U završnoj re~i autori su napisali da je Srbija u novu dràvu unela svoju dràvnost, "za wu u ratu `rtvovala više od jedne ~etvrtine ukupnog stanovništva, definisala i diplomatski iznela program jugoslovenskog ujediwewa, vojskom sa~uvala jugoslovenski prostor od komadawa". Nalaze- }i se na strani pobednika, Srbija je omogu}ila i ostalim jugoslovenskim narodima da osnivawem "novonastale jugoslovenske dràve napuste stranu poraènih i da, gotovo bez `rtava, pristupe pobednicima". Nova dràva imala je zadatak da predstavqa "zid" koji spre~ava obnovu germanske opasnosti; imala je da sluì kao "sanitarni kordon" širewu "revolucionarnih ideja Oktobarske revolucije, da bude eksponent pobedni~kih sila na Balkanu, braniteq mirovnog poretka uspostavqenog na kraju rata i jedan od stu- 75

76 bova sistema uspostavqenog na Konferenciji mira u Versaju". Najzad, nova dràva nastala je i zato što je po svršetku rata postojao strah od socijalnih nemira, revolucionarnih ideologija i opasnosti od revizionizma i revanšizma susednih dràva koje su izgubile rat. Pored mnogih drugih dokaza da su krivci za rat Austrougarska i Nema- ~ka, Turska i Bugarska, autori su u svom zakqu~ku citirali izveštaj Specijalne savezni~ke komisije koja je imala zadatak da utvrdi krivce za rat i da odredi kazne. Ta Komisija je zakqu~ila "da odgovornost za rat leì u celini na Centralnim silama", koje "su planirale rat" i namerno odbijale "sve predloge za pomirewe koje su iznosile sile Antante". Konferencija mira je utvrdila da je rat vo en na "surov i nequdski na~in, ~ime je Nema~ka po~inila "najve}i zlo~in protiv ~ove~nosti i slobode qudi". Motivi za zapo~iwawe rata vi eni su u nastojawima Nema~ke da "zadovoqi svoju pohlepu za teritorijom". Na kraju, sa zadovoqstvom mogu da kaèm da je autorima kwige, profesorima Miri Radojevi} i Qubodragu Dimi}u pošlo za rukom, što nije bilo ni lako ni jednostavno, da u saètoj formi, na malom prostoru, izloè vrlo sloènu materiju Prvog svetskog rata. Oni su pronašli pogodan metod kako da zbivawa koja se ti~u Srbije i Srba na najboqi na~in uklope u evropske tokove, da sve to tematski i logi~ki poveù i stvore jednu preglednu i lako ~itqivu istoriju. Napisana povodom stotinu godina od po~etka rata, ona nema prigodan zna~aj i karakter. Po na~inu tuma~ewa doga aja, po wihovom povezivawu i ocewivawu, po bogatstvu ~iwenica, stilu i jeziku kako je napisana, Kratka istorija Prvog svetskog rata ima sve odlike dobrog nau~nog rada. Takva, ona }e dobro posluìti i poznavaocima istorije Prvog svetskog rata, ali i onima koji nisu po obrazovawu istori~ari, ali vole da ~itaju dobro napisane istorijske studije. Gra~ani~ka pletenica i p~ele u woj (Stojan D. Sekuli}, Gra~anica: istorijsko-dokumentarni osvrt sa geneologijom porodica, Nikanor, Gra~anica, 2015) 76 Pre skoro 115 godina, znameniti srpski kwièvnik i vice konzul u Prištini Branislav Nuši}, po- èleo je, za vremena konzulskih, u svom tekstu o Gra- ~anici objavqenom u kwizi "Kosovo, opis zemqe i naroda", da se pojavi neko ko }e mnogo više pisati o Gra~anici, jer "ona zasluùje naro~itog svog istori- ~ara i mi opširniji opis i bliè objašwewe podataka ostavqamo wemu". Kona~no se taj "naro~iti istori~ar" pojavio u li- ~nosti dr Stojana Sekuli}a, koji istini za voqu nije Pi{e: istori~ar, ve} hirurg, nau~ni radnik, univerzitetski Qubi{a Crvenkovi} profesor, intelektualac, erudita, koji nam je ovih dana darivao ovu draguq-kwigu. Mada, svoje delo ne smatra stru~nom monografijom, ve} pisanim svedo- ~anstvom o današwici, autor je vešto primenio metodološke zahteve koji

77 vaè za pisawe monografija, primewuju}i i vertikalni (analiza problema tokom niza hronoloških etapa) i u znatno ve}oj meri horizontalni pristup (analiza izabranih aspekata u istom vremenskom razdobqu), što ovu kkwigu svrstava u ànr monografske literature, ~ija je monografska gra a oplemewena li~nim reminiscencijama, daju}i joj spcifi~an diskurs. Kwiga se sastoji iz dva dela. Prvi je istorijsko dokumentarni osvrt, a drugi geneologija, odnosno rodoslov Gra~anice. Prvi deo ima ~etiri poglavqa: Gra~anica, reka Gra~anka, manastir i infrastruktura; kulturno-prosvetno-zdravstveni razvoj; privreda i sport i društveno politi~ki doga aji. Pozivaju}i se na brojne izvore, autor nam strpqivo i zanimqivo pripoveda o Gra~anici, po~ev od wenog prvog pisanog pomiwawa godine; preko izgradwe zadu`bine kraqa Milutina u woj ( ), oblakolikog hrama, ro enog iz sna; zlatnog doba Gra~anice; nebrojanih kalvarija srpskog pravoslavnog ìvqa i samog manastira posle Kosovskog boja; zuluma do istrebqewa od strane agarjana, zbog koga je godine Gra~anica opustela i ~itav jedan vek bila bez Srba, koji se vra}aju izme u godine; stradawa u XVIII i XIX veku, osloba awa godine, kada su snovi postali java; u~eš~e Gra~an~ana u I i II svetskom ratu, odricawa od Boga, izliva davnašwe i genetske mr`we Arnauta prema Srbima; pa sve do NATO agresije godine, protektorijalnog i post protektorijalnog doba na Kosovu i Metohiji u kome se nastavqa martirij kosmetskih Srba. Poseban zna~aj i smisao ima odnos Gra~an~ana i Srba uopšte prema manastiru, što veoma lepo definiše jedan od recenzenata kwige Ratko Popovi}: "Kao da je obi~an ~ovek pred monumentom Gra~anice sebi traìo mir u pobo`nom prilaèwu i prinošewu sebe pred oltar sa molitvenom jekom i tihim dozivawem svevišweg u svoj dom, u poqe, u beri}etu, za sofrom da zajedno podele poga~u i vino krsno". Autor nam pruà impresivan broj imena, doga aja, informacija i podataka o infrastrukturi Gra~anice, dobitnicima presti`nih nagrada Vidovdanskog pesni~kog pri~eš}a, dobitnicima nagrade "Longin", dobitnicima nagrade "Dimitrije Popovi}", ~lanovima ìrija za dodelu ovih nagrada, Vidovdanskom glasniku, spomeniku srpskim vojnicima, spomeniku Jani}iju Popovi}u, spomen mermernoj plo~i, spomen crkvi-kapeli, spomen-freski "Simonida", spomen Krstu, Milošu Obili}u, tvr avi Veletin, Domu kulture, Narodnoj biblioteci, Radio Gra~anici, Radio 038, arheološkom nalazištu u Gra~anici, Gra~an~anima, obi~ajima (Boì}u, Vodici-Bogojavqawu, Pro~ki, Cvetnici, Lazarevoj suboti, Vrbici, Velikdanu-Uskrsu, \ur evdanu, Svetoj Trojici, svadbama, slavama, krštewima, Gospo indanu, ispra}ajima u vojsku, sahranama, zadušnicama), kao i zabavnim igrama. Saznajemo mnogo toga o školstvu, koji su u~iteqi, nastavnici i profesori, kao i ostali radnici, radili u školi, o promenama naziva škole, ko su bili direktori škole i o u~enicima koji su završili osnovnu školu u Gra~anici, a potom završili fakultete i postali akademci i o nagradama, pohvalama, zahvalnicama i drugim priznawima koja je škola dobila. Znatan deo monografije je posve}en zdravstvu, navo ewem imena lekara i drugog medicinskog i tehni~kog osobqa, koje je radilo na pojedinim klinikama, što je razumqivo, jer je zdavstvo pored školstva odigralo odlu~uju}u ulogu u ostanku i opstanku Srba na Kosovu i Metohiji, nakon 10. juna1999. Poklowena je du`na pa`wa privredi Gra~anice, pre svega zemqoradwi, vi- 77

78 78 nogradarstvu, vo}arstvu, sto~arstvu, rudarstvu, zemqoradni~koj zadruzi, vodeni~ko-mlinskoj industriji, proizvodwi tekstila, trgovini, ugostiteqstvu, prèwu kafe, zanatskim uslugama, kao i sportu kroz prikaz rada OFK Gra~anica, školi fudbala, odbojkaškog, košakaškog i šahovskog kluba u Gra~anica i otvarawu bazena. Posebno je zanimqivo poglavqe o društveno politi~kim doga ajima do NATO agresije godine i nakon toga u protektotorijalnom i post protektorijalnom dobu, za koje autor smatra da }e izazvati "burne" reakcije i komentare, jer se iz wega mo`da moè videti ko je Prokrust, Juda ili Janus na stradalnom Kosovu, za šta nema bojazni, jer ni za koga to nije eksplicitno kazano; doga aji su prikazani verodostojno, nepristrasno i bez etiketirawa, a sud o wima prepušten vremenu. Drugi deo monografije sadrì geneologiju rodoslova Gra~anice u kome su po azbu~nom redu navedene samo one porodice koje su utemeqene u Gra- ~anici, ili ~iji su izdanci iz Gra~anice, što predstavqa posebnu vrednost ove kwige, kao i objašwewe mawe poznatih re~i, lokalizama i turcizama. Kwiga je luksuzno opremqena sa mnoštvom fotografija u crno beloj tehnici i onih u boji, koje imaju pripoveda~ku funkciju: "I ne samo pisani tekst, ve} i kroz slike pisao sam i tim pisawem pri~ao o Gra~anici". I pored beznade`ne situacije u kojoj se nalaze kosmetski Srbi, dr Sekuli} ne gubi nadu, jer veruje da Gra~anica ne}e biti Novo Brdo, veruje da Kosovo nije zauvek izgubqeno. Wegov optimizam prepoznao je Milovan Vitezovi}, koji u recenziji ove kwige kaè: "I da se Kosovo svede na samu Gra~anicu, ono }e biti uvek srpsko". Pišu}i monografiju o Gra~anici, na kojoj je radio skoro pet godina, dr Stojan Sekuli} je ispleo dugu i prekrasnu gra~ani~ku pletenicu sastavqenu od: stvarawa i rušewa, padawa i uzdizawa, progona i povratka, duhovnog uzdizawa i duhovne pustoši, tuga i radosti, stradawa i oporavaka, nesloga i sloga, smrti i ra awa, àlosti i veseqa, mukotrpnog rada i predaha, ratova i mireva, rajetinstva i slobode, samo}a i velikih narodnih svetkovina u manastirskoj porti, qubavi i mr`wi, poraza i pobeda, bezna a i nadawa, u koju je udenuo raznovrsno poqsko i šumsko cve}e i pozvao p~ele da se napiju nektara, kako bi medom darivali pravednike, bogougodnike, bogoqupce, ~ovekoqupce, istinoqupce, sve one koji rade najpre na polzu sopstvenog naroda, zadu`binare, dobrotvore i srpske mu~enike, a da na silnike, osvaja~e, otima~e, zlotvore, krvnike, zulum}are, la`ne milosrdnike i trmkorušiteqe, èstoko kidušu. Najboqa preporuka za ovu kwigu, što se neodoqivo name}e su stihovi despota Stefana Lazarevi}a, uklesani na Kosovskom stubu, koga više nema: "ôve~e,/ ti koji Srpskom zemqom hodiš.../ nemoj da pro eš, nemoj da previdiš.../ ve} te molim pri i, pribliì se meni.../ jer istinu ti govorim/ ne gore od ìvog stvora". Kwiga se pojavila u vreme kada nam otimaju rodno mesto naše dràvnosti, nište vekove, zatiru tragove, kradu kulturno-istorijsku baštinu i tra- è od nas da promenimo svest, protivu ~ega se ovi zapisi re~ju i slikom bore, a ujedno: oni vra}aju samopouzdawe, osnaùju ponos, bude nadu, podse}aju na veli~inu našeg nasle a, ja~aju otpornost na iskušewa, utvr uju pam}ewe, vidaju rane kosmetskih Srba i svih Srba kojima je Kosovo u srcu, hrabre posustale da izdrè, jer ni~ija nije gorela do zore. U Lipqanu, 2. aprila godine

79 Travijata Sneàne Savi~i} Sekuli} Pi{e: Aleksandra Paladin Opera Operska umetnica Sneàna Savi~i} Sekuli}, sopran, ve} duè vreme je aktivno prisutna na doma}oj muzi~koj sceni. Pa`wu na sebe skrenula je ulogom Lu~ije od Lamermura u istoimenoj operi Gaetana Donicetija, kojom je debitovala na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, godine, predstavqaju}i se prvi put publici jednom od najzahtevnijih uloga sopranskog faha. Time je na najboqi na~in pokazala da je umetnica velikog vokalnog potencijala i sa perspektivom uspešne karijere. Ono što je nagovestila svojim debijem potvrdila je krajem prošle godine ulogom Violete Valeri u operi Travijata \uzepa Verdija, koju je otpevala tako e na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Sugestivna, lirski odmerena, otmena i koketna u situacijama kada to nalaè dramska radwa ona je potvrdila da spada u red najzna- ~ajnijih umetnika svoje generacije, a veliki uspeh doìvela je i po~etkom juna meseca ove godine, kada se istom ulogom predstavila i publici u teatru u Ekaterinburgu u Rusiji. Wenu Violetu tamošwa kritika je ocenila vrhunskim pohvalama, kojima su prethodile ovacije na otvorenoj sceni. Kroz ~etiri predstave, koliko ih je odigrala na sceni nacionalnog teatra, moè se pratiti nadgradwa lika koji u Travijati tuma~i Sneàna Savi~i} Sekuli}. Ova uloga došla je u trenutku wene karijere kada je ve} otpevala mnoge zna~ajne uloge Mocartovih i Donicetijevih opera, koje su joj profesionalno pomogle da izgradi svoj vokalni aparat. êkaju}i pravi trenutak da se oproba u ~uvenom Verdijevom delu, ova umetnica je sazrevala zajedno sa svojim ulogama: od naivne \ilde u Rigoletu, koja je bila wena prva operska uloga, preko Pamine, Suzane i Bastijene u Mocartovim operama, i Norine i Adine kod Donicetija, da bi došla do Travijate koja predstavà sadašwi vrhunac wenog izvo aštva. U izgradwi lika koji tuma~i, ova umetnica vrlo uspešno prolazi kroz ~etiri transformacije. One su uslovqene dramskom radwom koja od izvo- a~a zahteva ne samo sugestivno vladawe vokalnom tehnikom, ve} i mo} udubqivawa u suštinu svakog karaktera. Violeta Valeri je izuzetno kompleksna uloga koja zahteva veliku peva~ku koncentraciju, a tako e i svest umetnice koja je tuma~i da niko nije do te mere savršen da mu po temperamentu leè sva ~etiri tipa ène. Prvi lik je koloraturna uloga, izuzetno visoka sa velikim brojem bravuroznih fraza, kroz koje je Sneàna Savi~i} Sekuli} uspešno do~arala koketnu mladu devojku. Drugi je dramski, emotivno dubok, interpretativno veoma zahtevan za izvo ewe posle prvog ~ina. 79

80 80 Melodika tre}eg lika podrazumeva gustu lirsku frazu, a ~etvrti ne`nu, smirenu, na trenutke zvu~no tananu, naro~ito pred scenu Violetine smrti. Ovako kompleksna stawa kroz koja prolazi glavna ènska uloga zahteva i vrhunsku glumu, koja ne nedostaje ovoj umetnici. No, ~ini se da joj je po senzibilitetu li~nosti najblià Violeta na samom kraju opere, lik kroz koji je publici sugestivno prenela ~itavu paletu emocionalnih stawa, za šta auditorijum ~esto biva uskra}en ukoliko vokalni aparat nije mudro koriš}en kroz celu predstavu. Sude}i po interpretaciji, Violeta Valeri u izvo ewu Sneàne Savi~i} Sekuli} doìvqena je kroz dominantnu emocionalnu stranu wene li~nosti, u okviru koje dramski trenuci jesu slika nametnutih karaktera. U tom smewivawu tipova li~nosti i leì sva kompleksnost ove uloge, koja je po svojoj tenziji kompleksnija od mnogih dramskih uloga sopranskog faha. Zato je za o~ekivati da }emo veoma brzo imati prilike da ovu umetnicu ~ujemo, na primer, u ulozi Ane Bolen u istorimenoj operi Gaetana Donicetija, velikoj, kompleksnoj, vokalno izuzetno zahtevnoj, ali dramskijoj od svih koje je do sada pevala. Tako e, wen glas joj otvara prostor i ka belkantisti~kim operama Vin}enca Belinija, Šarla Gunoa, Ambroa Toma i ranog \uzepa Verdija.

81 Pomenimo da Sneàna Savi~i} Sekuli} ~esto nastupa i kao koncertni umetnik, i da paralelno gradi koncertnu i opersku karijeru. Dok joj operska scena daje mogu}nost da se ostvari i kao peva~ i kao glumac, koncertno pevawe, u okviru koga se, tako e, pozicionirala kao vode}a peva~ica kod nas, potvrdilo je wene izuzetne umetni~ke kvalitete. Bogati i veoma uspešno otpevani opus ovog ànra broji oko pedeset vokalno-instrumentalnih dela, što pored brojnih operskih uloga govori da se radi o umetnici istan~anog senzibiliteta, osmišqene interpretacije i vrhunskih vokalnih kapaciteta koji je usmeravaju u pravcu novih umetni- ~kih izazova. Do sada je nastupala sa mnogim zna~ajnim umetnicima, me u kojima se izdvaja ime jedne od najve}ih operskih diva, soprana Monserat Kabaqe, na wenom koncertu u Areni. Komplimenti koje je od we dobila za izvo ewe arije Luiz iz istoimene opere Gustava Šarpentijea, potvr- uju da je re~ u vokalnoj umetnici koja }e svoje vrhunce tek dosti}i u ulogama koje predstoje u wenoj karijeri. Posve}ena svakom detaqu u poslu, o ~emu svedo~e weni nastupi i na~in kako osmišqava uloge, govore o umetni~kom strpqewu, koje uz marqivi rad i veru u sebe dovodi do vrhunskih rezultata. Svakim novim nastupom pokazuje da uìva u svakom trenutku na sceni, prevazilaze}i sve ono što ~ini nezaobilazni svet svakog umetnika. Svaki umetnik ima svoj put. Na putu Sneàne Savi~i} Sekuli} sada se upisala i opera Travijata, ne samo kao nova savladana opera, ve} kao putokaz koji usmerava ka novim umetni~kim izazovima. Wena umetni~ka lepota i vokalna energija usmeravaju je u novim pravcima, koji se kao "znakovi pored puta" prepoznaju ili ne. U tome neùrewu, verovawu, tragawu i prepoznavawu u pravo vreme gradi se i umetni~ka veli~ina ove vokalne umetnice, koja }e nam tek u vremenu koje dolazi pokazati svu snagu i kreativnost svoje li~nosti. 81

82 Drama Monodrama Nade`da Petrovi} Produkcija - Festival monodrame i pantomime Zemun Adaptacija teksta - Biqana \urovi} Uloga Nade`de Petrovi} - Biqana \urovi} Reìja - Boìdar \urovi} Kostim i scenografija - Marina Vukasovi} Medenica Muzika - Svetislav Boì} Dizajn tona - Zoran Jerkovi} Grafi~ki dizajn - Zoran Blaìna Muški glas - Miloš \or evi} 82 - Nije bilo lako monodramski prikazati jednu tako svestranu li~nost, koja je svoju umetnost, kao i ~itavo svoje bi}e, podredila opštem interesu svoga naroda i afirmaciji wegovih osobina, pre svega, slobodarstva, baš kao što je u svojstvu umetnice, umela da naslika qude i predele svoje domovine. U tom smislu weni (Nade`dini) brojni radovi u kojima naj~eš}e prikazuje srpske ruralne predele, vo}wake, stara grobqa, manastire, seoske plotove i ograde, radove u poqu, likove seqana - slike kao što su "@etva", "Resnik", "Dereglije na Savi", "ôbanin", "Prizren", "Šedrvan u Prizrenu", "Gra~anica" i dr. predstavqaju antologijske vrednosti našega slikarstva 20. veka. Biqana \urovi} prikazuje umetnicu u posledwem razdobqu ìvota, kada kao bolni~arka, vidaju}i rane nebrojenih heroja ratnika u Vaqevskoj bolnici, sagledava tragediju svoga naroda, ali i izraàva veru u pobedu, pa tako dr Ra{ko V. Jovanovi} i u ispravnost wenoga anga`mana, koji }e je ipak odvesti u smrt - napisao je i odmah potom ope~atio (objavio u Pe~atu) Ra{ko V. Jovanovi} o predstavi Biqane \urovi}, monodrami Nade`da Petrovi}. - Veliki je teatarski izazov scenski oìveti slojevitu li~nost slikarke i dobrovoqne bolni~arke Nade`de Petrovi}, naro~ito u vreme obeleàvawa stogodi{wice Velikog rata. Radwa monodrame se doga a posledweg dana wenog, ne ba{ dugog, ìvota u sobi Vaqevske bolnice 3.aprila godine, u vreme kada Srbijom haraju ratni vihor i epidemija pegavog tifusa. Uprkos potpunoj iznemoglosti od epidemije, koja je nije mimoi{la, ova znamenita, hrabra, rodoqubiva i ~ovekoqubiva èna do posledweg trenutka - preispituju}i (ne)mo} umetnosti u Boìdar \urovi}

83 ratu i razmi{qaju}i o ~udu ìvota i smrti - bezuspe{no poku- {ava da se pridigne i vrati rawenicima i bolesnicima - zapisao je u Programu monodrame Nade`da Petrovi} rediteq Boìdar \urovi}. - Li~nost Nade`de Petrovi} je toliko slojevita da se u sat vremena ne moè obuhvatiti. Kako sam otkrivala sloj po sloj ove darovite, silovite, pravdoqubive, ~ovekoqubive, po`rtvovane, dostojanstvene, duboko odane, odlu- ~ne, istrajne ène nacionalno utemeqene a kosmopolite, produhovqene a evropski savremene u svim tim osobinama, ôvek u toj èni je isplivavao na površinu. To ~ove~no i nadli~no u Woj, izdvojilo se samo po sebi i pretvorilo u vertikalu koja ima po~etak ali ne i kraj, koja se pruà do u nedogled, do u beskona~no - kaè Biqana \urovi} u jednom poduèm intervjuu (u Avantart magazinu) i nastavqa: - Istorijski podaci govore da je Nade`da Petrovi} svega sedam dana bila u posteqi. Pokušavala sam da joj pri em na razli~ite na~ine, ali sve mi je bilo lakše kada mi je divni naš infektolog, doktor Buca Pavlovi} do detaqa pojasnio kroz kakve faze prolazi takav bolesnik. Jedna od faza pegavog tifusa manifestuje se i halucinacijama usled visoke temperature. Te halucinacije idu dotle da se bolesniku pri~iwavaju razna bi}a, ~ak i predmeti koji se kre}u i idu ka wemu. Opisuju}i dane kada invazija vašiju kosi više od neprijateqskog zrna, setila sam se potresne pesme "Vaške" uvaènog akademika, gospodina Qubomira Simovi}a i došla na ideju da kroz te stihove prikaèm tu fazu bolesti. Radiofonski snimak mi je omogu}io da upe~atqivije i slikovitije do~aram invaziju nadolaze}ih vašiju, interpretiraju}i je kao kora~nicu. A onda se, nekako prirodno, pojavio Rastko i wegova poetska re~. I ta veza je zanimqiva. Ne samo izme u Nade`de i Rastka, ve} izme u Vaqevska bolnica ûvena slikarka Nade`da Petrovi} je bila bolni~arka srpske vojske u tri rata. U Velikom ratu, posle pobede srpske vojske u Cerskoj i Kolubarskoj bici, tokom zatišja godine, otišla je u Skopqe, gde joj se bila sklonila rodbina. Iako je porodica prekliwala da se ne vra}a na bojište, hrabra slikarka, me utim, izabrala je da ode u bolnicu u Vaqevu, u kom se zbog epidemije pegavca nije znalo ko je ìv, ko mrtav. Nade`da, koja je bila bolni~arka Infektivne vojne bolnice, dobila je pegavi tifus. Pre no što je izdahnula, 3. aprila godine, bolovala je sedam dana. Po~iva na Novom grobqu u Beogradu. U wenu ~ast, u rodnom â~ku, od godine odràva se likovna smotra "Memorijal Nade`de Petrovi}". Posledwe delo koje je naslikala je - "Vaqevska bolnica". 83

84 Rastkove poezije i "moje" Nade`de. Odabiraju}i stihove Rastka Petrovi}a, pesma "Posledwa posmrtna lista" inspirisala me je da ispišem zasigurno, Glumica tananog nerva i sjajne dikcije, sposobna da emanira najdubqe emocije dr R.V.Jovanovi} Nagrade: Na pozorišnom festivalu "Zlatni vitez" u Moskvi, decembra predstava "Nade`da Petrovi}" osvojila je priznawe Zlatna diploma - Zlatni vitez Na Petom festivalu kratkih pozorišnih formi Nove evropske teatarske akcije - NETA, u Vraci, Bugarska, maja Biqana \urovi} osvojila je nagradu za najboqu `ensku ulogu Nade`da Petrovi} u Prizrenu Na 12. Me unarodnom festivalu monodrame "ALBAMONO 2015" u Kor~i, Albanija, maja godine, Biqana \urovi} je osvojila nagradu za najboqu `eensku ulogu 84

85 najpotresniji deo predstave. Naime, ovu pesmu sam po~ela stihovima "Opelo crkva Svetog Marka kakav je danas divan sinuo dan.ìvot Jovana neki je daleki san " i u tom trenutku sam poèlela da Nade`da Petrovi} odrì neko samo Woj znano, intimno opelo svim onim rawenicima koji su joj na rukama izdahnuli. I krenula u pretraìvawe muških imena koja su bila u upotrebi na ovim prostorima pre sto godina. U predstavi, u najve}em bolu, nabrajam 25 muških imena, izgovaraju}i posledwe ime Jovan, na koje se nadovezuju ovi stihovi Rastka Petrovi}a. I to je taj dramaturški put kojim sam išla kao po kaldrmi i kocku po kocku slagala. I, kao {to uvek i svugde biva, kriti~arska je posledwa. Wihova je bez pogovora. Dr. Ra{ko V. Jovanovi} opet: - Rediteq Boìdar \urovi} ostao je u strogo ome enom kamernom okviru monodrame, što je, potpuno odgovaralo Biqani \urovi} da ostvari ulogu koja je u suštini jedna meditacija o sudbini slikarke koja se identifikovala sa svojim narodom: glumica tananog nerva i sjajne dikcije, sposobna da emanira najdubqe emocije, ona je lik velike umetnice na sceni ostvarila bez patetike, smireno, ali i sa fino doziranim izrazom prkosa, što je u ovom slu~aju zna~ilo i veru u pobedu. Upravo to je wenu kreaciju ozarilo humanim smislom i uznelo u uzvišene sfere umetni~ke vizije mogu}ne ratne pobede, što }e re}i i opstanka wenog naroda. Nade`da Petrovi} u interpretaciji Biqane \urovi} ìvela je na sceni kao iskreni odraz wenog ìvotnoga anga`mana. 85

86 Specifi~an u programskom, organizacionom, tehnološkom smislu, zasnovan na komercijalno-umetni~kim principima, bez stalno angaòvanog umetni~kog ansambla, koncipiran da prezentuje praizvo ewa dela savremenih srpskih pisaca i pisaca sa prostora bivše Jugoslavije, Zvezdara teatar je zapo~eo svoj ìvot 8. oktobra godine predstavom Mreš}ewe šarana Aleksandra Popovi}a u reìji Dejana Mija~a. Od tada neguje taj put i tokom godina igrani su komadi mnogih velikana naše kwièvnosti. Eminentni rediteqi, ostavili su neizbrisiv trag u rediteqskom pozorišnom postupku. Najslavnija imena našeg glumišta odigrala su nezaboravne uloge, a u~estvovawe na gotovo svim festivalima, smotrama, pozorišnim sve~anostima u zemqi, donela su mnogobrojne nagrade predstavama, piscima, rediteqima, glumcima, scenografima, kostimografima. Zvezdara teatar je gostovao u gotovo svim gradovima Srbije i bivše Jugoslavije, a u posledwih nekoliko godina sve su u~estalija gostovawa u inostranstvu. 29. maja godine, završena je izgradwa Nove scene. Namewena prvenstveno izvodewu stranog teksta, otvorila je vrata i druga~ijim umetni~kim rešewima. Namera nam je, da u slede}oj fazi izgradwe izvršimo rekonstrukciju celog objekta, namera nam je da se na mestu postoje}eg izgradi Kulturni centar nalik na savremene centre u Evropi. CENE KARATA 700, 800 i 1000 din Specijalan popust od 20% na organizovanu posetu. Prodaja ulaznica: "Zvezdara teatar", Milana Raki}a 38. Radnim danom 9-15, subotom i nedeqom i dva sata pre po~etka predstave. Telefoni za rezervacije i organizovanu prodaju: ,

87 Isceliteq Pri~a Nikada nisam verovao u ~uda. Od kada znam za sebe mnogi su pri~ali da su videli vile kako igraju kolo na proplancima ili kako pevaju zavodni~ke pesme kraj izvora u dubini šuma, ali tako nešto ja nikada nisam doìveo. Dok su drugi vi ali veštice koje se pretvaraju u ma~ku i preska~u ~ak i najvišu kamaru sena, nikada sli~no tome nisam video. Bilo je i takvih, koji su se krstili sa svoja tri reumta~ina prsta i zakliwali se da su videli i susretali ~ove- ~uqke koji su traìli par~e hleba, gutqaj kiselog mleka i zamolili za konak u šupi na slami da bi ujutro blagoslovili doma}ina i savetovali da istu slamu prostre pod krma~u. Po uùrbanom i dahtavom kazivawu tih sre}nika, zaista se desilo ~udo. Krma~a im je te godine podarila dvostruko više prasadi od onoga što su ikada imali. I nijedno prase te godine nije bilo fali~no. Sve sam to slušao sa velikom sumwom, ali nikako sa nipodaštavawem, jer šta mi znamo o ovom ili onom svetu? Mnogo je toga o ~emu jedva i da naga- amo, a kamoli da bilo šta izistinski znamo. Iako nisam verovao u ~uda, dugo sam tragao za takvom misterijom koja bi me uverila u mogu}nost da Dragomir Dujmov ~udesne stvari ipak postoje. Lutao sam po šumama i danima sedeo kraj izvora, naàlost, bez ikakvog uspeha. Ništa se nije doga alo. Ostao sam bez ijednog neobi~nog doìvqaja. Leào sam u travi po proplancima gde je sve mirisalo na sveè pokošenu travu i netremice gledao u nebo. Me utim, ništa se nije dogodilo. Ni jedna slu~ajna vila, neki zalutali ~ove~uqak, ili bar veštica Ništa, ama baš ništa. Obilazio sam grobqa i ~itao epitafe, zamišqao ìvote i sudbine onih kojih više nema. U jevrejskom grobqu nisam mogao da doku~im ~ak ni imena, dok su me nema~ki nadgrobni spomenici, veli~inom i stamenitoš}u odista zadivili. Na crnim mermernim spomenicima prime}ivao sam zlatnim slovima kitwaste gotice ispisana švapska imena i godine ro ewa i prolaznosti, ali ~uda ni ovde nisam zaticao. Iza wih su sledili skromniji buweva~ki, ma arski i poneki zalutali slova~ki grobovi. No, ni oni mi ništa neobi~no nisu kazivali. U našem srpskom grobqu, bilo je mo`da najviše korova. U pogledu zapuštenosti, teško se moglo odlu~iti koje je više zaraslo u korov, jevrejsko ili naše. Tu su bili sahraweni i moji, me utim, ni oni nisu kazivali ništa o stvarima "odonud". Nisu odavali nikakvu ovozemaqsku ili vanzemaqsku tajnu, mo`da i zbog toga što se "odande", bar u ovu našu prašwavu varošicu na samoj obali Dunava, niko nije vratio. U protestantskom ma arskom grobqu nisam našao ni jedan jedini znak krsta, tek neka ~udna izrezbarena debla koja su podse}ala na lepo ukrašene umetni~ke tvorevine. Što se ti~e ~uda, na wih ni ovde, na moje najve}e razo~arewe, nisam nailazio. 87

88 88 Zaiskri misao o mogu}em ~udu na vodi. Uzeo sam o~ev ~amac u nadi da }u mo- `da ovde doìveti bilo kakav dokaz da ~uda ipak postoje. Reka Šugavica bila je mirna i pomalo uspavana, kao i cela Austrougarska monarhija tih posledwih godina devetnaestoga veka. Polako sam veslao i osluškivao šumove talasa i liš}a, pa nisam ni uo~io crne oblake, koji su se odjednom nagomilali. Nenadano: olujni vetar, bqesak muwa i sna`na grmqavina. Bio sam blizu obale, i nekako sam uspeo da se domognem visoke topole, da se sklonim od hladnih kapi letweg pquska. Beše ogromna oluja kakva se retko pamti, mada je do Ilindana bilo još nekoliko nedeqa. Dok sam posmatrao kišu, udubio sam se u misli. U tom momentu najviše sam èleo da budem kod svoje ku}e i da kroz prozor posmatram ovaj kijamet dok pijem ~aj od ovogodišweg cvata lipe. Prosto sam ose}ao ukus i miris ~aja sa medom kada je iznenada udario grom. Leào sam pod topolom i nisam bio svestan da se više ne nalazim u ovom svetu. Ni tada, a ni zadugo posle toga, ni~ega se nisam se}ao. Kada sam se osvestio, za~udio sam se. Leào sam kod ku}e u toploj posteqi i samo sam }utao na veliko zaprepaš}ewe mojih roditeqa. Moje }utawe je potrajalo ta~no ~etrdeset dana. Dolazio nam je lekar Vu~i} i klimao glavom koja me je zaista podse}ala na omatorelog kurjaka. Preplašenoj majci savetovao je da mi kuva ~aj od karamfili}a. To je, kaè, dobro za sve. Moje stawe se ništa nije popravqalo. Ma koliko da sam pokušavao da izustim bilo kakav glas, slog ili zvuk, grlo je ostajalo nemo, a jezik se vaqao, jadan, bez ikakvog uspeha. O~ajni roditeqi posumwali su u ume}e i znawe lekara Vu~i}a. Lepo je pojao za pevnicom u našoj crkvi, ali kao lekar bio je potpuno nepouzdan. Komšije i ro aci su odmah zamerili: "Gde ste wega uzeli? On nikako ne moè da bude dobar lekar. Ko je ~uo da je Srbin boqi doktor od îvutina?" Moji su odmah poslušali te zamerke i posumwali u sposobnosti lekara koji je proistekao iz našega naroda. "Jeste, nema boqeg lekara od îvutina!" - re~e moja mati i brzo se prekrsti. Doktor Goldberg je bio mali i suvowav, gotovo ~ove~uqak sa sitnim nao~arima kojima je ostavqao utisak da opaà sve, pa i najmawu mrvicu hleba ispod stola. I kao da se ni sa ~ime nije bavio što je bilo veliko i uo~qivo, kao da je ceo wegov svet bio opredeqen za sitno, slabo vidqivo i jedva primetno. On mi je prepisao neke lekove koji su mnogo koštali i savetovao roditeqima da ih kupe iskqu~ivo u apoteci wegovog zeta Arona Švarca. Tako i bi. Ali, iskreno re~eno, ni wegovi lekovi nisu pomogli. Otac je besneo i huktao: "Gde, bre, nekrst da mi spašava dete?" Tako se moji roditeqi opredeliše da me povedu u drugi, nema~ki deo grada kod doktora Vebera. U wega beše nevi ena ~isto}a. Moji su se prosto nelagodno ose}ali u tom svetu, a ja sam zinuo od nevi ene pedanterije i bolesnog reda. Posle preciznog pregleda doktor Veber strogo i bez ikakvog obilaèwa suštine re~e mojim roditeqima, koji su sasvim dobro razumeli nema~ki: "Ovom detetu ne fali ništa. Ono jednostavno ne èli da pri~a. Pro}i }e." Tek tada se moji roditeqi zaprepastiše. Na veliko negodovawe i kukwavu majke, otac je po~eo da preti i ka`wava, ali ja nikako nisam uspeo da izgovorim ni jednu jedinu re~. Dugo sam razmišqao i najzad poverovao da je to, u stvari, upravo ono ~udo o kome sam oduvek sawario. Isprva, neobi~no me je oduševqavalo, prosto sam uìvao u svojoj zate~enosti }utawa, a vremenom mi je bilo sve teè i mu~nije zbog toga. Beše to potpuno nepoznat svet tišine koji se sve ja~e javqao u meni.

89 Na Preobraèwe smo otišli na Vodicu, blizu našeg grada. Posle liturgije i osve}ewa gro` a, popih gutqaj vode sa drevnog izvora i ni sam nisam primetio da mi se vratila sposobnost govora. Jednostavno, bio sam navikao da }utim, a moji roditeqi su svakoga dana pomno palili kandilo pred našom slavskom ikonom svetoga Jovana Krstiteqa, koji je u desnoj ruci drào sopstvenu glavu odse~enu, a u levoj pergament ispisan starim ukrasnim slovima - Pokaitesja! Oduvek sam se ~udio kako je to mogu}e da neko drì sopstvenu odse~enu glavu, a umesto we da ima na vratu drugu, savršeno istovetnu sa onom koja je leàla na srebrnoj tacni. Ništa nisam shvatao, samo sam se zapitkivao da li je to uopšte mogu}e. Na pitawe koje sam postavqao svakoga petka od svoje tre}e godine, odgovor mi je davao moj krezubi deda u nedequ sa ve~ito upaqenom duga- ~kom lulom u ustima: "Sine, sa verom sve je mogu}e!" I nikada ništa više nije dodavao ili objašwavao, mada sam ja stalno traìo neko obrazloèwe ili objašwewe. Uzalud. Svakoga petka samo bi rekao: "Re}i }u ti u nedequ". A u nedequ mi je vazda davao isti odgovor: "Sine, sa verom sve je mogu}e!" Majka nije ni primetila da se uqe u kandilu potpuno potrošilo, pa se uskoro u sobi oseti rezak miris ugašenog ìška. Zaprepaš}ena, krste}i se po nekoliko puta, prosto ridaju}i molila je za oproštaj Hrista i svetoga Jovana. Smatrala je da taj wen nehaj nagoveštava dolazak velike nesre}e. Na weno još ve}e iznena ewe, odjednom sam ja neo~ekivano progovorio. "ûdo! ûdo!"- vikala je mati tr~e}i po komšiluku. Nisam znao šta se dešava. Dolazili su nam susedi, me u kojima je ve}ina smrdela na luk i rakiju i qubili me po obrazima, što nikako nisam mogao da podnesem. Nazivali su me junakom, srpskim sokolom, a neki su se usudili da pomiwu Kraqevi}a Marka, pa ~ak i Miloša Obili}a. Otac je odmah dotr~ao sa burencetom rakije iz podruma i ~aš}avao svakoga ko je došao da se uveri u ~udo koje je zateklo wegovog jedinca. Nije prošlo mnogo vremena a ve} se i naš paroh našao ovde za postavqenom trpezom, sve je to odmah protuma~io kao delo svetog Ilije i samoga Hrista koji se preobrazio na Gori. "Jerbo, glas je izgubio na svetoga Iliju, a on mu se, kao što to i sami vidite, povratio tre}eg dana posle Preobraèwa". Moj otac, pomalo pripit, samo je odmahivao teškom, paorskom rukom i pokušavao da ga ispravi, jer glas nisam izgubio o svetoga Iliju, nego nekoliko nedeqa ranije. Nisam znao da dam odgovor na sva tuma~ewa koja, u suštini, behu samo pusta naga awa. Ipak, moram nešto da vam priznam. Iako nisam završio medicinu, slede}ih godina sam obilazio mnoge gradove Monarhije i uspešno le~io sve mogu}e boleštine i zaraze. Ni sam ne znam kako mi je to uspevalo. Zanimqivo, uspevao sam samo decu da izle~im. Osim kamena nisam upotrebqavao nikakve lekove. Ulazio sam u ku}e siromašnih i bogatih i svi su bili o~arani mojom ~udesnom mo}i koja je i mene iznena ivala. Ništa nisam radio u tajnosti. Ulazio sam u odaju obolelog deteta i zatraìo da se zapali sve}a. Poneki su se zbog toga i uplašili, jer su pomislili da nagoveštavam i prizivam smrt. Me utim, ja sam samo stavqao svoju ruku na ~elo deteta i dodirivao deo obolelog tela šapu}u}i bolesniku na uvo: "Sa verom sve je mogu}e." Sve ostalo je zavisilo od bolesnika. Da bih umirio uku}ane, davao sam im neku nadu, koja se istoga trenutka preobrazila u podršku, u vidu kamena i ~aja od lipe. Iznenadio ih je moj recepat: "Donesite bilo kakav kamen, bilo koje 89

90 90 veli~ine i skuvajte ~aj od lipe." Zatim sam zatraìo od wih da oni sami stave taj kamen~i} pod glavu obolelog deteta. I ništa više. "A lekovi?" - pitali su zadihano roditeqi sa oznojenim ~elom i strahom u nedrima. "Ništa drugo ne treba, jer sa verom sve je mogu}e" - citirao sam svoga upokojenoga dedu Damjana. Novac nisam prihvatao. Bio sam nagra ivan svim ostalim dobrim i korisnim stvarima i potrepštinama. Niu~emu nisam oskudevao. Dešavale su mi se ponekada i smešne stvari. Kada sam usred ravnice zatra- ìo da mi donesu bilo kakav kamen, jadni roditeqi su se zabrinuli, poplaveli i zamuckivali: "Izvinite, gospodine, ali gde u ovoj ubogoj ravnici da na emo kamen? Osim blata i prašine, ovde ni~ega drugog nema. A pogotovo kamewa. Wega nema ni nekoliko stotina miqa udaqeno od nas!" Da ste ih samo videli! Gledali su zabezeknutim pogledom gube}i nadu da }e moj isceliteqski poduhvat biti mogu}. Tad sam ih smirivao. "Donesite mi par- ~e crepa, a ako wega nema, bi}e dovoqan i tvrdi grumen zemqe." Oni su sa nepoverewem gledali sve to i nisu shvatali suštinu. Kamen je bio potreban da imaju nešto opipqivo, nešto što moè da se uhvati, stavi pod jastuk i posle oporavka da se baci preko strehe ili zavali u najudaqeninji deo bašte. Posle nekoliko dana, bez obzira da li je ispod jastuka bolesnika bilo par~e zemqe, crepa ili kamena, dete bi poslušalo moje re~i i bolest predavalo tim neìvim stvarima koje su se posle toga udaqavale iz ku}e. U mom rodnom mestu nikada niko nije poverovao u moju sposobnost iscelewa pomo}u nekog bednog kamena ili crepa. Mnogi su me nazivali varalicom i šarlatanom. "Znamo mi wega, a i wegovu famiju, tako e!"- govorili su za mnom pquju}i u stranu i odmahuju}i teškim crnim šakama. Tako sam se odlu~io da odem u Peštu, a potom i u druge mawe ili ve}e gradove našega carstva, da le~im decu pred ~udom zenemele. Uspevao sam. Moji mali bolesnici su se bez izuzetka oporavqali, a mene je pratio blagoslov roditeqa. Ni sam ne znam kako sam u tome uspevao, ali jedno je sigurno: wihovo ozdravqewe nikako nisam pripisivao sebi i nekoj svojoj tajnoj mo}i. I sada sam ve} ušao u sedamdesetu godinu. Dok posmatram svoje unu~i}e kako se u julskoj èzi igraju po prašini, verujem da nešto ipak postoji. Verovatno sam uspevao da izle~im svu tu ma arsku, švapsku, jevrejsku, srpsku, buweva~ku i slova~ku decu jedino zbog toga da bi najzad poverovao u ~uda koja nam se ponekad daju, a da ne znamo zašto nas zati~u. Mo`da je i boqe tako. Jer slutiti mo- èmo, a znati mo`da i èlimo. Ne treba se mnogo zanimati tim stvarima. Najboqe je kada sve to prihvatimo bez suvišnog pitawa. U levom xepu uvek imam po nekoliko kamen~i}a. Za svaki slu~aj, ili, kako naš narod veli: "Za ne daj Boè!"

91 Srpska narodna pri~a Iako se posve prorijedi{e sijela i prela, i daqe nekako negdje nastaju pri~e kojima se ne zna autor, te postaju narodne. Evo jedne: Mladi student na jednom univerzitetu po e u šetwu sa svojim profesorom. Dok su šetali i razgovarali ugledaše pored puta par starih cipela koje su, po svemu sude}i, pripadale siromašnom seqaku koji je u blizini radio u poqu i koji je upravo zavr{avao svoj posao. Student re~e profesoru: "Hajde da se našalimo sa seqakom, da mu sakrijemo cipele, pa se sklonimo iza onog grmqa i posmatramo wegove reakcije dok ih bude traìo." Profesor mu odgovori: "Mladi}u, nikada se nemoj šaliti na ra un tu e nevoqe, muke i bede. Budu}i da si bogat, moèš sebi priuštiti ve}e zadovoqstvo od ovog siromaha. Stavi po jedan zlatni nov~i} u svaku wegovu cipelu, pa da se sakrijemo i posmatramo wegovu reakciju." Student u~ini tako i obojica se skloniše iza onog grmqa. Seqak je završio svoj posao i ubrzo preko poqa stigao do mesta uz put gde je ostavio svoj kaput i cipele. Dok je obla~io kaput, gurnuo je nogu u jednu cipelu i otkrio da ima je nešto u cipeli. Prvo je pomislio da je kamen~i}, ali ubrzo shvati da je to zlatni nov~i}. Sav u ~udu pogleda u nov~i}, osvrnu se oko sebe, pa se zagleda u nov~i~; gleda, gleda, ponovo se osvrnu na sve strane, ali nikog, nikog nije video. Stavio je nov~i} u svoj xep i nastavio da se obla- ~i i obuva, ali: novo iznena ewe! I u drugoj cipeli je prona{ao novi}. Odjednom su ga savladale emocije. Bacio se na kolena, podigao glavu prema nebu i glasno po~eo da izgovara molitvu u znak zahvalnosti. U woj je govorio o svojoj bolesnoj i bespomo}noj èni i svojoj deci koja su bez hleba, a zahvaquju}i nevidqivoj ruci koja mu je poslala novac, oni }e biti spa{eni. Student je ostao duboko ganut, sa suzama u o~ima. Profesor ga upita: "Da li bi bio sre}niji da si se našalio sa ovim seqakom nego što si sada?" Mladi} mu odgovori: "Nau~ili ste me lekciji koju nikada ne}u zaboraviti. Sada stvarno razumem ono re~i koje sam ~esto slu{ao: 'Više je blagosloven onaj koji daruje, nego onaj koji prima!'" 91

92 Kwiga solidarnosti Radio Beograda Kwiga solidarnosti, programska akcija Radio Beograda, od osnivawa, 6. oktobra godine, sakupila je oko tri miliona kwiga, mnogo školskog pribora, tehni~kih pomagala i sportskih rekvizita, koje su darivali brojni slušaoci, izdava~i i institucije. Zahvaquju}i tome, do sada je osnovano (ili dopuweno) varoških, seoskih i školskih biblioteka ne samo u Srbiji, Srpskoj i regionu, nego i u Francuskoj, Nema~koj, Austriji, Švajcarskoj, Ma arskoj, Rumuniji... Obnovqene su i dopuwene biblioteke u srpskim manastirima: Studenica, Mileševa, \ur evi stupovi, Bawska, Kaleni}, Kumanica i Lipaw, a više od 2000 odabranih naslova stiglo je u Hilandar i wegov metoh Kakovo. Otkad je krenula u humanu, kulturnu i prosvetiteqsku misiju, Kwiga solidarnosti je nastojala da stigne svuda gde se govori, ~ita i piše na srpskom jeziku. U~eš}e u wenim programima za vi{e od ~etiri decenije uzela su najuglednija imena iz svih oblasti kulturnog, prosvetnog i umetni~kog stvaralaštva. Kwiga solidarnosti je nagra ena Zlatnim i Srebrnim dukatom Vukove zadu`bine, plaketom "Podvig godine" Ve~erwih novosti i mnogim drugim priznawima, ~iju krunu predstavqa Vukova nagrada Kulturno-prosvetne zajednice Srbije. Prilozi o wenim aktivnostima, razgovori sa u~esnicima akcije, darodavcima i doma}inima emituju se u uobi~ajenom terminu - nedeqom, u Jutarwem programu Radio Beograda 1. Telefon: Prvi broj Pesni~kih novina, lista za pevawe i mišqewe, izašao je još davne 1972, a od godine wihov izdava~ je Kulturno-prosvetna zajednica Beograda koja nastavqa da sledi maksimu objavqenu u prvom broju: "I ako je ve} proklamovan ideal genijalnih sawara da }e poeziju svi pisati, onda treba omogu}iti da poezija pripada svima". Pesni~ke novine nastoje da ne zaborave naše i svetske klasike poezije, da objavquju najboqe ìve pesnike, zatim one koji su na putu ka vrhu, kao i one koji su daleko od otaxbine, ali im je srpski jezik kwièvni zavi~aj. Posebnu pa`wu posve}uju mladim pesnicima, od objavqivawa prve pesme do predstavqawa wihovih prvih kwiga. Neponovqivi dizajn, brojne fotografije i crteì, CD-i sa poezijom velikih pesnika "uìvo", ~ine ih najlepšim izdawem za poeziju na svetu. Redakcija radi srcem, a Pesni~ke novine se mogu kupiti u Kwiàri Dereta u Knez Mihajlovoj 40, u Beogradu i u Kulturnom centru Karom, Mitropolita Stratimirovi}a 2, u Sremskim Karlovcima. Kwièvne priloge slati na adresu: Kulturno-prosvetna zajednica Beograda (Dragan Mraovi}, gl. i odg. urednik) Beograd, Zmaj Jovina, 4. Telefon: E-po{ta: kpzbgd@gmail.com Za informacije o oglašavawu u Pesni~kim novinama obratiti se na adresu KPZ Beograda.

93 irikonure uje Aleksandar ôtri} Pro~itao sam uzbudqiv postmodernisti~ki roman. Sve vreme sam strepeo da }e se nešto dogoditi. Pisac koji ubija pri~u ne}e se na tome zaustaviti. Udavi}e i ~itaoca. Ja se tom piscu stalno vra}am. Ne sme ~ovek ni pet minuta da ga ostavi samog. Za{to kwièvni kriti~ari ne nose uniforme? Naterao sam sebe da tu zbrkanu i neubedqivu kwigu pro~itam do kraja. Nisam dozvolio autoru da se tek tako izvu~e. Ja sam pro~itao lošu kwigu, a pisac je obavio lavovski deo posla. On je sve to morao da napiše. Kako si uspeo da napišeš kwigu u kojoj ni~eg nema? Odakle ti tolika inspiracija? Margarita Jan~eva, Bugarska On je zanimqiva pojava na našoj kwièvnoj sceni. Niko pre wega nije pisao tako dosadne kwige. - Šta traì pisac velikog formata u xepnom izdawu? - Pare! Me u piscima je uvek bilo puno pacijenata, ali je stawe postalo kriti~no kad su se i lekari latiti pera. -> 93

94 @elim da objavim svoju prvu kwigu. Ne volim da me ~itaoci ~ekaju. Aleksandar Baqak, Srbija Divim se Crnogorcu koji nije pisac. Napisa}u bestseler, makar se ne prodao nijedan primerak. Najboqe kwige naših najpoznatijih pisaca štampaju se u 500 primeraka i to se razgrabi za nekoliko godina. Ranko Guzina, Srbija - Zašto imamo više pisaca nego ~italaca? - Zato {to je to što pisci pišu lakše napisati nego pro~itati. Rastko Zaki}, Srbija Potpisao sam jednu nepoznatu izreku svojim imenom. Nije u redu da narodni genije ostane anoniman. Sastavqa~ antologije se hvali tempom prodaje kwige. A kako mu se i ne bi prodavala kad je u izbor pored imena od autoriteta, uvrstio i mnoštvo mediokriteta. Rekli su mi da }e me primiti u društvo kwièvnika na izvjesno vrijeme dok se ne sna em. Boò Mari}, Republika Srpska Pisci u tu~ama loše prolaze. Oni su pero kategorija. Firmopiscima nije mesto u Udruèwu kwièvnika. Oni od pisawa zara uju. Amerika brine o razvoju naše epske kwièvnosti. Omogu}i}e nam da pored kosovskog ciklusa dobijemo i vojvo anski ciklus. \or e Otaševi}, Srbija U mojoj ku}i ja sam 94

95 jedini pisac. Ali ~itaoce ima samo strujomer! Ja sam spojio posao i zadovoqstvo. Divim se svome pisawu. Zbog niskog standarda gra ani nisu u mogu}nosti da kupuju kwige. Moraju sami da ih pišu. Slobodan Simi}, Srbija Postoji sli~nost izme u dobrog slikara i lošeg pisca. Dobar slikar jednom slikom kaè hiqadu re~i, a loš pisac i sa hiqadu re~i moè da se slika. Sr an Din~i}, Srbija Kada bismo otvorili tajne arhive, videli bismo da u Srbiji ima i ve}ih pisaca od Kundere. Nenad Vu~eti}, Srbija ^lanovi ìrija nisu mogli da mi daju uglednu kwièvnu nagradu, jer je ni oni još nisu dobili. I ja sam namjeravao da stanem uz rame sa velikim svjetskim piscima, ali su oni pokleknuli. Jovo Nikoli}, Republika Srpska Pro~itavši kritiku svoje kwige, pesnik je i sam bio iznena en onim što je hteo da kaè. Goran Mraki}, Rumunija AFORIZMI BALKANSKIH AUTORA O KWI@EVNOSTI I KWI@EVNICIMA Bez obzira na to što srpski jezik ima sedam padeà, mi se trudimo da ih racionalno koristimo. U tekstu nema ni ta~ke ni zareza. Vidi se da je napisan u jednom dahu. Niko ne bi znao šta je pisac hteo da kaè, da ga kwiga nije izdala. Zoran T. Popovi}, Srbija 95

96 Svaki aforisti~ar se pita: ako je Lec prvi, ko je tre}i? Milan R. Simi}, Srbija Onoliko crnogorsko junaštvo nije se moglo opisati sa trideset slova! Lako je danas napisati kwigu, nego hajd ti wu pro~itaj. Miladin Beri}, Republika Srpska Bio je veoma plodan pisac. Imao je petoro dece. Franci ê~, Slovenija Pisac koji u Srbiji nije dobio nijednu kwièvnu nagradu trebalo bi da proveri da nije umro! Bojan Qubenovi}, Srbija AFORIZMI BALKANSKIH AUTORA O KWI@EVNOSTI I KWI@EVNICIMA <> Odli~na vam je kwiga. Imam osje}aj da sam je ve} negdje ~itao. Ekrem Maci}, Federacija u BiH Neki su pisci vrlo indiskretni. ~itaju i tu e kwige. Naši se pisci me usobno bore za besmrtnost. To je totalni rat. Nema preìvelih. Naši pesnici su pravi rodoqubi! Nikada ne}e prodati ni zemqu, ni kwige! Ose}am se kao klasik. Svi me znaju, niko me ne ~ita. îtav milenijum pisalo se guš~ijim perom. Guske imaju velike zasluge u promovisawu kulture. Valeriu Butulesku, Rumunija Za razliku od ~ovjeka kwiga ti ostaje prijateq i kad je pro~itaš. Sre}ko Lazari, Hrvatska Nepismeni ne vole Foknera. 96

97 Za wih bi trebalo štampati nešto lakše. Branislav Crn~evi}, Srbija Homer mo`da i nije postojao, ali je ostavio neizbrisiv trag! Ho}ete li da vam kaèm šta mislim o vašoj kwizi ili da ostanemo prijateqi?! Milovan Vitezovi}, Srbija Ho}ete li da mi objavite rukopis ili da po~nem s ~itawem naglas?! Odgajili smo toliko slepaca i nijedan da bude Homer. Petar Lazi}, Srbija Zašto kwièvni kriti~ari ne nose uniforme? Milan Bešti}, Srbija Za objavqivawe kwige nije potreban rukopis ukoliko je pisac nepismen. Milivoje Radovanovi}, Srbija Razlika izme u pisaca i ~italaca je u tome što svi ~itaoci znaju da ~itaju. Ismet Salihbegovi}, Federacija u BiH U nas se neki pisci boqe prodaju nego wihove kwige! Marko Grgi~evi}, Hrvatska Na promociji poznatog pjesnika biblioteka je bila puna - kwiga. Muharem Omerovi}, Federacija u BiH Jednima su kwige besplatne, drugima - badava sve kwige. Josip Sirovec, Hrvatska - Vi ste pisac!? A kome pišete? Nisus Nestorovi}, Srbija Što se ti~e kwiga, kod nas po glavi stanovnika dolazi po jedno poglavqe. Petar Kova~evi} Duje, Hrvatska I ja sam napisao Bra}u Karamazove. Ali, Dostojevski je bio brì. Dušan Pua~a, Srbija Memoare o svom vremenu pisat }e zlopamtila. Velimir Karabuva, Hrvatska 97

98 V olela bih da se pokrene akcija Da se sa vrha Avale ukloni nakazni mrva~ki kov~eg rad Ivana Meštrovi}a, da se izvrši pretraga okolnih sela u potrazi za kamenom koji je ugra ivan u razne ku}e i ale i da se sa malo originalnog, a više novog, ali prigodnog kamena izvrši obnova tog starog grada. Ovo ne bi bila akcija "sumasišavših", ve} normalna akcija jedne sredine koja se bori da sa~uva svedoke svog trajawa, naro~ito u vreme kad sve što je srpsko, okolni, od nas potekavši narodi pokušavaju da prisvoje i imenuju svojim.(...) Moja porodica ìvi u podno`ju Avale 12 godina. Kad smo se doselili, još uvek je bio ìv jedan ~ovek koji je u detiwstvu sigurno skitao po tim kulama i urušenim zidinama. Ništa nismo stigli da ga pitamo, zakasnili smo. Kraq Aleksandar je nedopustivo narušio zakon koji je u Srbiji, u drugoj deceniji 20. veka vaìo ve} sedam decenija, "da se starine imaju ~uvati u zate~enom stawu i ne dirati osim u smislu popravke delova koji prete da se uruše" Zašto se drznuo da poruši grad koji ni arheološki nije bio ispitan i da dozvoli da se podigne nakazni, hladni i bezdušni spomenik "Neznanom junaku"!? (...) Konzervatorska praksa drugih naroda, ~ije su gra evine mawe stradale od naših tokom vremena, pokazuje da su mnogi pribegavali postupku "rekonstrukcije", ukoliko je gra evina potpuno uništena. Primer je grad Drezden, do temeqa srušen u bombardovawu godine, da bi posle bio obnovqen u potpunosti po starim planovima. Primer je i Varšava. Ali taj postupak obnove se primewuje i na mnogo starije gra evine i urbane celine, za koje postoje podaci (crteì, tekstovi, istorijski izvori ), a ~iju obnovu bi umnogome pomogla savremena kompjuterska i druga tehnika. Kao što se borimo da odrìmo javnost u stawu budnosti kad je u pitawu o~uvawe }irilice, tako isto moramo da narod drìmo budnim po pitawu o~uvawa prefiksa srpski nad mnogobrojnim materijalnim spomenicima kulture koji su nedovoqno ili nikako zastupqeni u srpskim medijima. Drugi se kite našim perjem, a mi, zbog sopstvene lewosti i neodgovornosti, ali i zbog ve~itog nasrtaja germanskog elementa na slovenski ìvotni i kulturni prostor, zale eni smo u stawu bespomo}nog posmatrawa xelata koji se pribliàva sa sekirom. Da ne bi bilo tako, (...) Umetnost nije umrla, ali štampa~i posmrtnica rade punom parom. Obmana Srbije je ogromnih razmera. Jednom, kada po Voqi Boìjoj stanemo na svoje noge, ukoliko se to desi, ne zaboravite: Branislava Stankovi} (Srpski kulturni klub, Novi izlazi dva puta godi{we (leto i zima). Osniva~ i izdava~: Fondacija Radost, Srbija, Beograd, Vra~ar, ul. Gr~i}a Milenka 3. Ure uje uredni~ki kolegijum: Ratko Popovi} (Gra~anica), Jelena ]iri} (Prag), Dimitrije Jovanovi} (Kraqevo), Ranko Preradovi} (Bawa Luka), Aleksandar ôtri} (Satirikon), Ogwen Petrovi} (fotografije); Mi}a Miloradovi} (crteì) i Du{ko M. Petrovi} (glavni i odgovorni urednik) Telefon: e-po{ta: radostart@gmail.com Marketing: Miroslava Petrovi} ( ). Oglasi: posledwa strana korica (kolor) dinara; pole ina posledwe strane korica (kolor) dinara; crno-bela strana u kwi`nom bloku dinara. âsopis je dostupan u svim boqim kwiàrama u Srbiji i u Republici Srpskoj; cena po primerku 300 dinara ili 5 KM. Ra~un kod: Banca intesa, Beograd, broj Sav prihod namewen je akcijama Fondacije Radost. [tampa Premisgraf, Beograd; slog, prelom i grafi~ka oprema Vra~art ISSN COBISS.SR-ID

99 U ovom broju > Srbija i Evropska unija - prof. dr Jovan B. Du{ani}... strana 4 > Kada {oping postaje i radost i bolest, anketa - dopisni ~lanovi akademija nauka i umetnosti Srbije, Srpske i Rusije: âslav Oci}, Nikola B. Popovi} i Aleksandar S. Zapjesocki, pa Iv Bataj, francuski istori~ar i geopoliti~ar, i dr Mila Ale~kovi}, profesor psihologije i antropolo{ke psihijatrije > Vojna okupacija Evrope pod "zgodnim" izgovorom, intervju Leonda Re{etwikova...19 > [ta se to de{ava u Srpskoj pravoslavnoj crkvi? Vladimir Dimitrijevi} Du{ko M. Petrovi} > Ko~i}ev kwièvni i narodni zbor. Pi{e Ranko Preradovi} > Vuk na{ nasu{ni, Vitezovi}eva monografija o Karaxi}u > Iz novih rukopisa srpskih pesnika: Ratko Popovi}, Gra~anica > Svet poezije, poezija sveta: Olga Lali} Krovicka (Poqska), Viktor [irokov (Rusija), Lara Dorin (Srbija), \or e Vulturesku (Rumunija), [ang ên (Kina), Stevka Kozi} Preradovi} (Republika Srpska), An ela \aneli (Italija), Renat Giqfanov (Rusija), Albertina Benedeto (Francuska) i Gègo` Val~ak (Poqska) > Biblioteka / akademik Vasilije \. Kresti} o kwizi "Srbija u Velikom ratu " (M.Radojevi} i Q.Dimi}) i Qubi{a Crvenkovi} o kwizi "Gra~anica - istorijsko-dokumentarni osvrt sa geneologijom porodica" (S.D.Sekuli}) > Opera / Travijata Sneàne Savi~i} Sekuli}. Pi{e Aleksandra Paladin...79 > Drama / O monodrami "Nade`da Petrovi}" govore kriti~ar dr Ra{ko V. Jovanovi}, rediteq Boìdar \urovi} i scenarista i glumica Biqana \urovi}. Nagrade se kazuju same > Pri~a: Isceliteq Dragomira Dojmova..87 > Satirikon / Aforizmi balkanskih autora o kwièvnosti i karikature Margarite Jan~eve Sto godina od smrti Nade`de Petrovi} Bolovala je sedam dana; umrla u Vaqevskoj bolnici 3.aprila Po~iva na Novom grobqu u Beogradu. U wenu ~ast, u rodnom â~ku, od odràva se likovna smotra "Memorijal Nade`de Petrovi}". "Vaqevska bolnica" je posledwe delo slavne srpske slikarke. Redakcija se i ovom prilikom najsrda~nije zahvaquje Predstavni{tvu Republike Srpske u Srbiji za nesebi~nu pomo}.

100 Zora u Jasenovcu 22.aprila 2015.

Гледај више