Microsoft Word - Predavanja_za_usmeni.doc

Транскрипт

1 ЧЕДОМИР ЦВИЈОВИЋ ПРОЦЕДУРЕ И ПОСТУПЦИ У КАТАСТРУ НЕПОКРЕТНОСТИ Писана предавања за студенте специјалистичких студија (усмени део испита)

2 1. Катастар непокретности 1.1. Основни појмови Катастар непокретности је основни и јавни регистар о непокретностима и стварним правима на њима. Својина и друга стварна права на непокретностима се стичу, преносе и ограничавају уписом у катастар непокретности (конститутивно дејство уписа), а престају брисањем уписа. Дакле, у нашем праву упис у катастар непокретности је начин стицања права. То значи да нпр. закључење уговора о купопродаји непокретности представља само правни основ за стицање права на непокретностима, а право се стиче тек уписом у катастар непокретности (тј. купац непокретности не постаје власник непокретности самим закључењем уговора о купопродаји, већ када на основу тог уговора о купопродаји своје право упише у катастар непокретности). Напомена: У случајевима одређеним законом, својина и друга стварна права на непокретностима могу се стећи и пре уписа у катастар непокретности, а уписом производе правно дејство према трећим лицима (декларативност уписа). Нпр. стицање права својине одлуком државног органа. Пре формирања катастра непокретности, на територији наше земље упоредо су постојале две евиденције о непокретностима: са једне стране земљишне књиге или тапијска евиденција, као евиденције о правима на непокретностима (тзв. правне евиденције о непокретностима), а са друге стране катастар земљишта, као евиденција о земљишту и објектима на земљишту. Катастар земљишта се назива и фактичка евиденција о непокретностима и представљао је подлогу за израду земљишних књига. У неким крајевима је постојао само катастар земљишта, а земљишне или тапијске књиге нису ни биле основане, или су током ратова уништене. Тамо где је постојала двојна евиденција, подаци у земљишним књигама и књизи тапија су у неким крајевима били несређени, а често ови подаци нису били међусобно усклађени са подацима у катастру земљишта. Проблем је представљало и то што су различити органи били надлежни за вођење ових евиденција - земљишна књига је била у надлежности општинских судова, а катастар земљишта у надлежности Републичког геодетског завода (раније Републичка геодетска управа). Постепено је почела да се рађа идеја о томе да ове две евиденције треба објединити у јединствену евиденцију, која би обухватала и податке о непокретностима и податке о правима на непокретностима, и за чије би вођење био надлежан један орган. Ова евиденција је добила назив катастар непокретности и у надлежности је Републичког геодетског завода. Године године започето са доношењем закона из области катастра непокретности. То је био Закон о премеру и катастру и уписима права на непокретностима ( Сл. гласник СРС, бр. 17/88, 18/90, и Сл. гласник РС, бр. 13/90). Затим је донет Закон о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима ( Сл. гласник РС, бр. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96,

3 15/96, 34/01, 25/02 и 101/2005), а септембра године донет је Закон о државном премеру и катастру (Сл. гласник РС, бр. 72/09). Законом о државном премеру и катастру прописан је поступак којим се са раније важећих евиденција прелази на катастар непокретности као јединствену евиденцију. Први корак представља оснивање катастра непокретности, које подразумева поступак излагања на јавни увид података о непокретносима и стварним правима на њима. У том поступку се правни подаци (подаци из земљишне књиге или књиге тапија) и фактички подаци (подаци из катастра земљишта) излажу на јавни увид и међусобно се усклађују. Као резултат се формира база података катастра непокретности која садржи и фактичке и правне податке о непокретностима. Од дана почетка оснивања катастра непокретности промене везане за непокретности и имаоце права на непокретностима не проводе се у катастру земљишта, земљишној књизи и књизи тапија, а надлежни судови су дужни да Републичком геодетском заводу предају земљишну књигу и књигу тапија, као и нерешене захтеве за упис промена. Поступак излагања сматра се завршеним истеком рока за оснивање катастра непокретности утврђеног у јавном огласу. Када Републички геодетски завод утврди да је катастар непокретности основан у складу са овим законом, потрврђује га решењем које се објављује на интернет страници Републичког геодетског завода. Од дана доношења овог решења примењује се катастар непокретности и почињe фаза одржавања катастра непокретности. Одржавање катастра непокретности подразумева прикупљање, утврђивање и провођење насталих промена на непокретностима и стварним правима на њима. Практично, одржавање катастра непокретности представља пријем захтева и њихову обраду сходно прописима о канцеларијском пословању, утврђивање насталих промена на непокретностима и правима на њима о којима се сазнаје из поднетог захтева и њихово провођење у бази катастра непокретности. Промене за које сазна на други начин, Републички геодетски завод узима у поступак по службеној дужности. Непокретности које се уписују у катастар непокретности су земљиште, надземни и подземни грађевински објекти и посебни делови објеката који чине грађевинску целину (стан, пословни простор, гаража и други). Стварна права која се уписују у катастар непокретности су право својине, право коришћења, право закупа, право службеностги, хипотека и друга стварна права на непокретностима прописана законом. У катастар непокретности се уписују и одређена облигациона права која се од тренутка уписа могу супротставити трећима лицима. Напомена: Облигациони однос је дужничко-поверилачки однос, тј. однос релативног (затвореног карактера) који делује интер партес, тј. само између дужника и повериоца. Међутим, треба разликовати дејство и право супротстављања. Како облигациони однос делује строго између повериоца и дужника, тако поверилац супротстављање свога права може учинити само према дужнику. Међутим, постоје и изузеци од релативног дејства облигационог односа.

4 Они настају уписом облигационих права у катастар непокретности, када поверилац своје право може да супротстави и трећим лицима. За стручне послове (геодетски радови) и послове државне управе који се односе на катастар непокретности надлежан је Републички геодетски завод. У управним пословима оснивања, обнове и одржавања катастра непокретности у првом степену решава Републички геодетски завод, а у другом степену министарство надлежно за послове просторног планирања и урбанизма. Стручне послове (геодетске радове) може да обавља и геодетска организација, ако јој је издата лиценца за рад. Лиценцу издаје Републички геодетски завод. Начела на којима се заснива катастар непокретности су: начело државног премера начело уписа начело обавезности начело јавности начело поуздања начело законитости начело првенства начело одређености Разлика између катастра земљишта и катастра непокретности Регистри о непокретностима подразумевају: евиденцију о непокретностима (земљишту и објектима на земљишту) евиденцију о правима на непокретносtима. Пре оснивања катастра непокретности, на већем делу територије Републике Србије упоредо су постојале две евиденције: катастар земљишта и земљишна књига. КАТАСТАР ЗЕМЉИШТА је јавна књига у којој се води евиденција о положају, величини, култури, бонитету и корисницима земљишта. Дакле, катастар земљишта нема карактер власничке евиденције. На појединим деловима подручја Републике Србије, катастар земљишта постоји као једина евиденција. Катастар земљишта води управни орган - организациона јединица Републичког геодетског завода. Извод из катастра земљишта, као доказ о подацима уписаним у катастар земљишта је поседовни лист. ЗЕМЉИШНЕ КЊИГЕ су јавне књиге у које се уписују непокретне ствари ( земљишта и зграде) и права која се односе на непокретности. Земљишно књижна права се стичу, преносе, ограничавају и престају уписом у земљишну књигу. Земљишна књига је власничка евиденција, која се у погледу података о земљишту и непокретностима на земљишту ослања на катастар земљишта.

5 Катастар земљишта је основ за формирање земљишне књиге. Дакле, тамо где постоји земљишна књига, постоји и катастар земљишта, али податке о правима на непокретностима издаје земљишна књига. Извод из земљишне књиге који представља јавну исправу и доказ о правима уписаним у земљишну књигу је власнички лист. Земљишне књиге воде судови - земљишно књижна одељења. Често се каже да катастар земљишта има значај фактичке евиденције,а земљишна књига значај правне евиденције о непокретностима. Катастар непокретности је основни и јавни регистар о непокретностима и стварним правима на њима. Својина и друга стварна права на непокретностима се стичу, преносе и ограничавају уписом у катастар непокретности, а престају брисањем уписа. Значи, катастар непокретности обједињује податке катастра земљишта и земљишне књиге, а извод из катастра непокретности као доказ о подацима уписаним у катастар непокретости је лист непокретности. Оснивање, обнова и одржавање катастра непокретности је у надлежности Републичког геодетског завода. Предности катастра непокретности у односу на остале евиденци су вишеструке: подаци о непокретностима и правима на њима се воде у електронском облику, на једном месту и у надлежности су једног органа, комплетни су и усклађени (приликом оснивања катастра непокретности се упоступку излагања прво усклађују подаци из земљишне књиге и катастра земљишта). 2. Начела катастра непокретности ЛЕГЕНДА: Црно су одредбе НОВОГ закона. Плаво су коментари. Љубичасто је из књиге писане док је важио претходни закон. 1. Начело државног премера Катастар непокретности заснива се на подацима државног премера. Državni premer jesu stručni poslovi u oblastima: 1) katastarskog premera; 2) premera u postupku uređenja zemljišne teritorije komasacijom (u daljem tekstu: komasacioni premer); 3) premera vodova; 4) topografskog premera; 5) premera državne granice. KATASTARSKI PREMER 1. Katastarski premer jeste geodetsko merenje i prikupljanje podataka o nepokretnostima i imaocima prava na nepokretnostima.

6 2. Geodetsko merenje vrši se geodetskim metodama za horizontalno i vertikalno pozicioniranje nepokretnosti u državnom referentnom sistemu. 3. Podaci dobijeni geodetskim merenjem i prikupljanjem podataka iz stava 1. ovog člana čine elaborat premera. 4. Katastarski premer vrši se u cilju osnivanja ili obnove katastra nepokretnosti. 2. Начело уписа (1) Својина и друга стварна права на непокретностима стичу се, преносе и ограничавају уписом у катастар непокретности (конститутивност уписа), а престају брисањем уписа. (2) У случајевима одређеним законом, својина и друга стварна права на непокретностима могу се стећи и пре уписа у катастар непокретности, а уписом производе правно дејство према трећим лицима (декларативност уписа). (3) У катастар непокретности могу се уписати и одређена облигациона права која се од тренутка уписа могу супротставити трећим лицима. Начело уписа (формалности) Права на непокретностима се стичу, преносе, ограничавају и престају уписом у катастар непокретности. Тако нпр. лице које закључи уговор о поклону непокретности у својству поклонопримца не постаје власник предметне непокретности самим закључењем уговора, већ тек када своје право на основу тог уговора упише у катастар непокретности. Ово начело није у суштини изменило много своју садржину у односу на стари закон, само уместо раније да се права,,стичу, преносе, ограничавају и престају уписом у кн,, сада каже,,стичу, преносе и ограничавају уписом,, а,,престају брисањем уписа,,. Наравно, и раније су (у пракси) права престајала брисањем уписа ( а не уписом), само је стари законодавац био мање прецизан од новог... Међутим, у новом закону има и једна важна новина, а то је да,,се у случајевима одређеним законом, својина и друга стварна права на непокретностима могу стећи и пре уписа у катастар непокретности, а уписом производе правно дејство према трећим лицима (декларативност уписа). Ово треба мало појаснити, јер се тиме из корена мења значај уписа у јавне регистре (сада катастар непокретности) у нашем праву. Наиме, у праву се у глобалу разликују два могућа дејства уписа у јавне регистре: декларативно и конституtивно. Упис у катастар непокретности је до доношења новог закона имао искључиво конститутивно дејство, односно права су се стицала тек уписом у земљишне књиге (а не у неком ранијем тренутку). Са друге стране, декларативно дејство уписа подразумева да је право стечено раније, у неком ранијем тренутку, а да сам упис има дејство само да,,објави трећим лицима,, да то право постоји (а не да га заснује). Дакле право настаје раније, али према трећим лицима производи правно дејство тек од уписа, јер тек

7 од уписа свако може о њему да се обавести. Тако су се права неких других држава наводила као пример за декларативно дејстов уписа. Код нас је доношењем новог закона као правило да упис у кн има конститутивно дејство (чл. 60., став 1.), а да као изузетак може да има, у случајевима одређеним законом, и декларативно дејство (чл. 60. став 2.). 3. Начело обавезности Начело обавезности (Члан 61. Новог закона) (1) Ималац права на непокретности обавезан је да поднесе захтев за упис непокретности и права својине у катастар непокретности. (2) Упис непокретности и права својине врши се у катастру непокретности и по службеној дужности, у складу са законом. Начело обавезности уписа Корисник непокретности је дужан да у року од 30 дана од дана настанка промене права на непокретности, облика и површине парцеле, начина коришћења земљишта и промене настале изградњом, доградњом, надзиђивањем и уклањањем објекта пријави Републичком геодетском заводу насталу промену. Дакле, Законом о државном премеру и катастру и уписима права на непокретности је установљена обавеза пријављивања насталих промена. Обавеза пријављивања која је постојала по старом закону постоји и по новом, само нови закон користи много исправнији термин,,ималац права,, уместо раније,,корисник непокретности,, Рок је остао исти (30 дана од настанка промене). Такође, трбе видети и чл. 117, који није у оквиру начела, али који је везан за ово начело: Члан 117. (1) Ималац права на непокретности дужан је да у року од 30 дана од настанка промене поднесе захтев за провођење промене Заводу. (2) Уз захтев из става 1. овог члана ималац права дужан је да достави исправу за упис која је основ за упис промене, односно исправе на основу којих се могу утврдити настале промене на непокретностима. (3) За промене за које је потребно претходно извести радове на терену и прикупити податке о насталим променама, ималац права дужан је да уз захтев из става 1. овог члана достави изјаву геодетске организације да прихвата извршење радова на терену, када радове изводи геодетска организација.

8 (4) Захтев и изјава из става 3. овог члана подносе се на прописаном обрасцу. (5) Трошкове утврђивања и провођења промена сноси подносилац захтева. 4. Начело јавности Начело јавности (Члан 62. Новог закона ) (1) Подаци катастра непокретности су јавни и свако може тражити да изврши увид у те податке, под условима одређеним овим законом. (2) Нико се не може позивати на то да му подаци уписани у катастру непокретности нису били или нису могли бити познати, нити то може доказивати. Начело јавности Катастар непокретности је јавна књига у коју свако заинтересовано лице има право да изврши увид и ако затражи, да добије извод из листа непокретности или уверење о чињеницама уписаним у катастар непокретности (уз доказ о плаћеној такси и накнади). Обзиром на јавност катастра непокретности, нико се не може позвати на то да му подаци уписани у катастар непокретности нису били познати. Ово начело је остало скоро потпуно исто као у старом закону, с тим што се не наводи право заинтересованог лица да поред увида, добије и извод из лн или уверење, што наравно не значи да та права нема, него да их просто нису навели у основним начелима (можда се сматрало да је,,увид.,, основни начин,,упознавања,, тј.,,сазнавања,, података из кн, а да су извод и увид само као неки писмени докази о ономе што је увидом утврђени, те кад се они изваде, имају значај јавне исправа и представљају доказ о чињеницама уписаним у кн.) 5. Начело поуздања Начело поуздања (Члан 63. Новог закона) Подаци о непокретностима уписани у катастар непокретности су истинити и поуздани и нико не може сносити штетне последице због тог поуздања. Начело тачности података уписаних у катастар непокретности (начело поуздања) У катастру непокретности важи претпоставка да су сви уписани подаци тачни, а да оно што није уписано и не постоји. Трећа лица која су се поуздала у тачност податка уписаних у катастар непокретности не могу трпети штетне последице због тога што постојећи упис није ваљан или није потпун. Лице које сматра да је уписом у катастар непокретности повређено његово књижно право може у року од 3 месеца од сазнања за упис, а најкасније у року од 2 године од

9 извршеног уписа да суду поднесе тужбу за брисање предметног уписа (брисовна тужба). Исто тако, у року од две године од дана потврђивања катастарског операта за одређену катастарску општину за коју је формиран катастар непокретности, надлежна служба за катастар непокретности може по службеној дужности да изврши исправку уочених недостатака и пропуста у погледу података уписаних у катастар непокретности (на које заинтересована лица могу да укажу и подношењем приговора на уписане податке). По протеку ових рокова наступа фикција апсолутне тачности података уписаних у катастар непокретности, те лицу које сматра да је његово књижно право повређено остаје једино могућност да поднесе тужбу за утврђење права, где у тужбеном захтеву тражи да се утврди његово право својине у односу на лице које је уписано у катастар непокретности. Овај први пасус горе је остао готово исти у новом закону, само што се уместо термина,,тачни,, у новом закону уводи термин,,истинити,,, Чл Новог Закона (1) У поступку одржавања катастра непокретности Завод по службеној дужности или по захтеву странке, исправља све утврђене грешке, недостатке и пропусте у подацима о непокретностима. (2) Грешке, недостаци и пропусти о уписаним стварним правима на непокретностима, могу се исправити у року од 3 године од дана уписа у одржавању катастра непокретности, или у року од 3 године од дана почетка примене катастра непокретности. (3) О исправци из ст. 1. и 2. овог члана, Завод доноси решење против кога се може изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања решења. (4) У смислу става 2. овог члана, не може се поступити ако нема сагласности лица које је после погрешног уписа, уписало своје стварно право сматрајући податке катастра непокретности истинитим и потпуним, у складу са начелом поуздања. 6. Начело законитости Начело законитости (Чл. 64. Новог закона:) Упис у катастар непокретности врши се на основу овог закона и других прописа. Начело законитости (легалитета)

10 Упис у катастар непокретности се може извршити само на основу законом предвиђених исправа. Законом [16] jе прописано да се упис права на непокретностима врши по самом закону, на основу правоснажне одлуке надлежног органа, на основу исправе о правном послу сачињене у складу са законом, на основу споразума о накнади за експроприсану непокретност и на основу другог акта у складу са законом. Ово начело је такође претрпело измене. У новом закону уместо,,на основу законом предвиђених исправа,, каже,,на основу овог закона и других прописа,,. Овим је дата могућност да се упис у кн може вршити како на основу исправа које прописује Закон о државном премеру, тако и исправа које предвиђају неки други закони, али и исправа које ће прописати и неки прописи нижег ранга од закона тј. неки подзаконски акти (правилници, уредбе, упутства итд.). (Ово се види из термина употребљеног у новом закону који каже,,...и других прописа,, што је шири појам од закона који обухвата и законе и подзаконске акте). 7. Начело првенства Начело првенства (Члан 65. Новог закона) Упис у катастар непокретности и утврђивање реда првенства права врши се према временском редоследу подношења захтева за упис, осим ако је законом друкчије одређено. Начело првенства Када је поднето више захтева за упис права на истој непокретности, прво ће се узети у поступак захтев који је први примљен код Републичког геодетског завода. Тек уколико први захтев буде правоснажно решен, узеће се у поступак остали захтеви, по реду пријема. Дакле, првенствени ред уписа се цени према тренутку предаје захтева надлежној служби катастра непокретности, при чему се време пријема одређује према дану и часу пријема (сат и минут). Овде је у новом закону, за разлику од старог, дата могућност да се ред првенства утврђује и на други начин, а не само према временском редоследу уписа, ако је то законом прописано, што ће бити веома битни изузеци. 8. Начело одређености. Начело одређености Садржина сваког уписа у катастар непокретности мора бити потпуно одређена у погледу непокретности на коју се упис односи, врсте уписа, права, односно друге чињенице која се уписује, као и у погледу субјекта уписа, редоследа првенства уписа и исправа на основу којих је упис извршен.

11 Начело супсидијарне примене Закона о општем управном поступку На сва питања која се односе на поступак формирања и одржавања катастра непокретности која нису регулисана Законом о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима [ ] примењују се одредбе Закона о општем управном поступку [ ]. Ово није издвојено као посебно начело у новом закону, али и нови закон у чл. 7. прописује: Чл. 7. Новог закона: На поједина питања уписа стварних права која нису уређена овим законом сходно се примењују одредбе закона којим се уређује својина и друга стварна права (нпр. Закон о основама својинско правних односа, закон о промету непокретности, закон о хипотеци...) а на поједина питања поступка која нису уређена овим законом сходно се примењују одредбе закона којим се уређује општи управни поступак. А ова одредба је важна толико да може да се каже да представља једно од начела кн, иако се не налази у поглављу о начелима. 3. OSNIVANJE KATASTRA NEPOKRETNOSTI 3.1 Opšti pojmovi Postupak u kome se osniva katastar nepokretnosti zove se postupak izlaganja na javni uvid podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima, a sprovodi ga komisija za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima. Na osnovu podataka koji se koriste u postupku osnivanja katastra nepokretnosti formira se baza podataka katastra nepokretnosti. Katastar nepokretnosti osniva se za celu katastarsku opštinu, a izuzetno može da se osniva za deo katastarske opštine, a najmanje za jednu parcelu. Odluku o osnivanju katastra za deo katastarske opštine, odnosno za jednu parcelu donosi Republički geodetski zavod. 3.2 Podaci na osnovu kojih se osniva katastar nepokretnosti Katastar nepokretnosti osniva se u katastarskim opštinama u kojima postoji katastar zemljišta, odnosno zemljišna knjiga, knjiga tapija i intabulaciona knjiga. Shodno tome, katastar nepokretnosti se osniva prema podacima:

12 katastra zemljišta zemljišne knjige, knjige tapija i intabulacione knjige, ali isto tako i prema podacima: komasacije koja nije provedena u katastru zemljišta, odnosno zemljišnoj knjizi (neprovedena komasacija) i katastarskog ili komasacionog premera. Komasacija zemljišta primarno znači ukrupnjavanje zemljišta, što ima mnogo pozitivnih učinaka. Pokretana je, pre svega poboljšanje poljoprivredne proizvodnje, ali i rešavanja imovinsko-pravnih odnosa na zemljištu, uređenja ruralnog prostora i zaštite prirodne okoline, potreba navodnjavanja ili odvodnjavanja, rešavanja problema staračkih poljoprivrednih domaćinstava i dr. Komasacija koja nije provedena u katastru zemljišta, odnosno zemljišnoj knjizi naziva se neprovedena komasacija. Katastarski premer predstavlja geodetsko merenje i prikupljanje podataka o nepokretnostima i imaocima prava na nepokretnostima. Geodetsko merenje vrši se geodetskim metodama za horizontalno i vertikalno pozicioniranje nepokretnosti u državnom referentnom sistemu. Podaci dobijeni geodetskim merenjem i prikupljanjem podataka o nepokretnostima i imaocima prava na nepokretnostima čine elaborat premera. Katastarski premer se vrši u cilju osnivanja ili obnove katastra nepokretnosti. Odluku o osnivanju katastra nepokretnosti prema podacima katastarskog premera donosi Republički geodetski zavod, i to je moguće u sledećim slučajevima: 1) ako je postojeći premer katastra zemljišta u stereografskoj ili Zoldnerovoj projekciji; 2) radi unapređenja tačnosti ili ažurnosti postojećeg premera. Komasacioni premer podrazumeva geodetske radove koji se izvode u postupku uređenja zemljišne teritorije komasacijom. Ovi radovi se izvode u skladu sa odredbama Zakona o državnom premeru i katastru ("Sl.glasnik RS" br. 72/90) i Zakona o poljoprivrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 65/2008, 41/2009), kojim se uredjuje poljoprivredno zemljište. Podaci komasacionog premera čine elaborat premera i koriste se za osnivanje, odnosno obnovu katastra nepokretnosti. U katastarskim opštinama u kojima je na snazi katastar zemljišta, katastar nepokretnosti osniva se i prema podacima knjige prodatih društvenih stanova sa hipotekom formirane u skladu sa Zakonom o premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima "Službeni glasnik SRS", broj 28/90 i "Službeni glasnik RS", broj 13/90). 3.3 Preuzimanje zemljišne knjige, knjige tapija, intabulacione knjige i dostavljanje podataka Od dana početka osnivanja katastra nepokretnosti promene vezane za nepokretnosti i imaoce prava na nepokretnostima neće se provoditi u katastru zemljišta, zemljišnoj knjizi, knjizi tapija, intabulacionoj knjizi ili knjizi prodatih društvenih stanova sa

13 hipotekom, niti će se izdavati tapije. Najkasnije do dana početka osnivanja katastra nepokretnosti, nadležni sudovi su dužni da na zahtev Republičkog geodetskog zavoda predaju zemljišnu knjigu, knjigu tapija i intabulacionu knjigu (odnosno njihove delove), a nerešeni i novi zahtevi za upis promena dostaviće Zavodu. Ovi zahtevi biće rešeni u postupku osnivanja katastra nepokretnosti. Isto tako, imaoci prava na nepokretnosti, državni i drugi organi, preduzeća, ustanove i druge organizacije dužni su da u postupku osnivanja katastra nepokretnosti, a na zahtev Zavoda, dostave podatke o nepokretnostima koje imaju. 3.4 Objavljivanje osnivanja katastra nepokretnosti (javni oglas) U katastarskoj opštini u kojoj se osniva katastar nepokretnosti osnivanje katastra nepokretnosti objavljuje se javnim oglasom. Isto tako, osnivanje katastra nepokretnosti u toj opštini objavljuje se i na internet stranici Republičkog geodetskog zavoda. Objavljivanje se vrši najkasnije 30 dana pre početka osnivanja katastra nepokretnosti. Javni oglas obavezno sadrži: 1) naziv jedinice lokalne samouprave i katastarske opštine; 2) opis granica područja katastarske opštine ili njenog dela za koju se vrši osnivanje katastra nepokretnosti; 3) javni poziv licima koja smatraju da imaju pravni interes da učestvuju u postupku osnivanja katastra nepokretnosti; 4) datum početka i završetka (rok) osnivanja katastra nepokretnosti. 3.5 Komisija za izlaganje Postupak izlaganja obavlja komisija za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima (komisija za izlaganje). Komisuju za izlaganje obrazuje RGZ. Ona se sastoji od predsednika i dva člana, kojima se imenuju zamenici. Za predsednika komisije za izlaganje imenuje se lice pravne struke sa diplomskim akademskim studijama - master, specijalističkim akademskim studijama, odnosno sa osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine i sa položenim pravosudnim ispitom, a za članove jedno lice geodetske struke sa najmanje osnovnim akademskim studijama, osnovnim strukovnim studijama, odnosno sa studijama u trajanju do tri godine i položenim državnim stručnim ispitom i jedno lice iz reda građana sa područja katastarske opštine za koju se vrši osnivanje katastra nepokretnosti. 3.6 Osnivanje katastra nepokretnosti prema podacima katastra zemljišta, zemljišne knjige, knjige tapija, odnosno intabulacione knjige i neprovedene komasacije

14 U katastar nepokretnosti upisuju se podaci o nepokretnostima prema podacima katastra zemljišta, podacima zemljišne knjige, knjige tapija, odnosno intabulacione knjige, knjige prodatih društvenih stanova sa hipotekom, neprovedene komasacije i naknadno prikupljenim podacima o nepokretnostima. U katastarskim opštinama u kojima ne postoji zemljišna knjiga ili knjiga tapija, upis podataka o nepokretnostima vrši se prema podacima katastra zemljišta Upis prava svojine prema podacima katastra zemljišta Za imaoca prava svojine na parceli upisuje se prema stanju poslednjeg upisa u katastru zemljišta: 1) lice koje je u katastru zemljišta upisano do 6. aprila godine; 2) lice koje je u katastru zemljišta upisano posle 6. aprila godine, ako je taj upis izvršen na osnovu isprave koja je u vreme upisa bila podobna za sticanje prava svojine na parceli; 3) lice koje nije upisano na osnovu isprave u smislu tačke 2), a upisano je u katastar zemljišta u postupku prvog premera, koji je izrađen posle 6. aprila godine. Kao držalac parcele se upisuje: 1. lice koje je poslednje upisano u katastru zemljišta, ako je parcela u njegovom posedu, a primenom navedenih pravila o upisu prava svojine na parceli to lice se ne može upisati kao imalac prava svojine na parceli 2. lice koje nije upisano u katastru zemljišta ako se utvrdi je parcela u njegovom posedu, a nema lica navedenog pod 1. Pravila o upisu prava svojine i upisu držaoca shodno se primenjuju i na upis prava korišćenja na parceli u državnoj, odnosno javnoj svojini, osim pravila navedenog pod 2. kod upisa držaoca na parceli. Za imaoca prava svojine na objektu upisuje se jedno od sledećih lica: 1) graditelj koji ima pravo svojine, odnosno graditelji koji imaju pravo susvojine ili zajedničke svojine na parceli; Izuzetno, kao imalac prava svojine na objektu će se upisati onaj suvlasnik ili zajedničar na parceli, koji je od ostalih stekao pravo koje ga ovlašćuje da na parceli izgradi objekat. 2) graditelj koji je imalac drugog odgovarajućeg stvarnog prava na parceli ako je za objekat izdata građevinska dozvola ili je objekat izgrađen u vreme kad građevinska dozvola nije bila uslov za gradnju; 3) graditelj kome je izdata građevinska i upotrebna dozvola. Kao držalac objekta se upisuje:

15 1. graditelj objekta ili držalac parcele, ako se ta lica primenom pravila pod 1) I 2) ne mogu upisati kao imaoci prava svojine na objektu. Ako se primenom odredbi st. 1. i 2. ovog člana ne može upisati imalac prava svojine na objektu, graditelj objekta ili držalac parcele upisuje se za držaoca objekta. 2. lice kome je izdata građevinska dozvola za gradnju objekta privremenog karaktera. Za imaoca prava svojine na posebnom delu objekta upisuje se jedno od sledećih lica: 1) lice koje je imalac prava svojine na objektu, odnosno lice koje priloži ugovor o otkupu stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini, sačinjen u skladu sa zakonom 2) lice koje ima ispravu za upis prava svojine ako svoje pravo izvodi od imaoca prava svojine na objektu. Kao držalac posebnog dela objekta se upisuje lice koje je u posedu posebnog dela objekta, a primenom pravila o upisu imaoca prava svojine na posebnom delu objekta to lice se ne može upisati kao imalac prava svojine na posebnom delu objekta Upis prava svojine prema podacima zemljišne knjige, knjige tapija i intabulacione knjige U katastarskim opštinama u kojima, pored katastra zemljišta, postoji i zemljišna knjiga, knjiga tapija, odnosno intabulaciona knjiga za imaoca prava svojine na parceli, objektu i posebnom delu objekta upisuje se jedno od sledećih lica: 1) lice koje je poslednje upisano u zemljišnoj knjizi, odnosno knjizi tapija, odnosno lice koje priloži ugovor o otkupu stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini sačinjen u skladu sa zakonom. 2) lice koje ima osnov za upis prava svojine, ako to pravo izvodi od lica koje je upisano u zemljišnoj knjizi, odnosno knjizi tapija Kao držalac na objektu ili posebnom delu objekta se upisuje lice koje ne ispunjava uslove da se upiše kao imalac prava svojine na objektu i posebnom delu objekta (niti ima drugog lica koje se može upisati za imaoca prava svojine), ako je u posedu objekta, odnosno posebnog dela objekta i ako ima ispravu koja vodi sticanju prava svojine. Na objektima ili posebnim delovima objekata koji nisu upisani u zemljišnu knjigu, upis prava svojine vrši se shodnom primenom odredaba o upisu prava svojine i upisu držaoca na objektu i posebnom delu objekta (odredbe o upisu prava svojine prema podacima katastra zemljišta). Na nepokretnostima koje nisu upisane u knjigu tapija, a upisane su u katastar zemljišta, upis prava vrši se shodnom primenom odredaba o upisu prava svojine i upisu držaoca na parceli, objektu i posebnom delu objekta(odredbe o upisu prava svojine prema podacima katastra zemljišta).

16 U katastarskim opštinama u kojima postoji intabulaciona knjiga, podaci o teretima iz te knjige upisuju se u katastar nepokretnosti na nepokretnostima na kojima je upisano pravo prema odredbama o upisu prava svojine prema podacima zemljišne knjige, knjige tapija i intabulacione knjige, kao i shodnom primenom odredaba o upisu prava svojine i upisu držaoca na parceli, objektu i posebnom delu objekta (odredbe o upisu prava svojine prema podacima katastra zemljišta) Nesaglasnost podataka U slučaju nesaglasnih podataka katastra zemljišta, zemljišne knjige, knjige tapija odnosno intabulacione knjige, upis prava svojine izvršiće se u skladu sa pravilima navedenim pod 6.2. (upis prava svojine prema podacima zemljišne knjige, knjige tapija i intabulacione knjige), a ostali podaci o nepokretnostima shodno podacima katastra zemljišta. Ako je u katastru zemljišta na osnovu isprave ili u obnovi premera kasnije izvršen upis u odnosu na upis u zemljišnoj knjizi, knjizi tapija odnosno intabulacionoj knjizi, upis prava svojine izvršiće se shodnom primenom odredaba o upisu prava svojine i upisu držaoca na parceli, objektu i posebnom delu objekta (odredbe o upisu prava svojine prema podacima katastra zemljišta). Razlika u površini parcela i objekata nastala u postupku prevođenja postojećeg analognog katastarskog plana u digitalni oblik, ne smatra se nesaglasnošću u podacima, ako je u propisanim granicama Upis nepokretnosti i stvarnih prava na nepokretnostima prema podacima neprovedene komasacije Upis nepokretnosti i stvarnih prava na nepokretnostima prema podacima neprovedene komasacije vrši se na osnovu rešenja o raspodeli komasacione mase. (ovde treba proučiti i dopuniti sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu). 3.7 Utvrđivanje podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima, otklanjanje nesaglasnosti U postupku izlaganja, podaci o parceli i stvarnim pravima na parceli i podaci o objektu, posebnom delu objekta i stvarnim pravima na objektu i posebnim delovima objekta se privremeno upisuju u bazu podataka katastra nepokretnosti. Kada podaci o parceli i stvarnim pravima na parceli i podaci o objektu i posebnom delu objekta koji su privremeno upisani u bazu podataka katastra nepokretnosti, nisu osporeni u postupku izlaganja, ti podaci utvrđuju se kao konačni. Smatra se da podaci nisu osporeni kada se uredno pozvano lice odazvalo pozivu i izjavilo da je saglasno sa upisanim podacima, kao i kada se uredno pozvano lice ne odazove pozivu (zakonska pretpostavka da je saglasno sa podacima privremeno upisanim u bazu katastra nepokretnosti).

17 Stvarna prava na objektu i posebnom delu objekta konačno se utvrđuju shodnom primenom odredaba o upisu prava svojine prema podacima katastra zemljišta. Tereti i ograničenja upisani u zemljišnoj, odnosno u intabulacionoj knjizi preuzimaju se i upisuju u bazu podataka katastra nepokretnosti. Ako imaoci prava nisu saglasni sa privremeno upisanim podacima o nepokretnostima proveravaju se i otklanjaju eventualne greške u prikupljanju podataka o nepokretnostima, ispravljaju podaci privremeno upisani u bazu podataka katastra nepokretnosti i konačno utvrđuju podaci. Ako imaoci prava nisu saglasni sa privremeno upisanim podacima o stvarnim pravima na nepokretnostima, ti podaci se upoređuju sa podacima iz katastra zemljišta, zemljišne knjige, knjige tapija i intabulacione knjige i utvrđivanje stvarnih prava vrši shodnom primenom odredaba o upisu prava svojine prema podacima katastra zemljišta i odredaba o upisu prava svojine prema podacima zemljišne knjige, knjige tapija i intabulacione knjige. 3.8 Zapisnik i prigovori U postupku izlaganja vodi se zapisnik u koji se upisuju podaci o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima. Učesnici u postupku mogu u roku od 8 dana od uručenja zapisnika da izjave prigovor na zapisnik. Lica koja nisu učestvovala u postupku izlaganja, odnosno imaoci pravnog interesa, na podatke privremeno upisane u bazu podataka katastra nepokretnosti mogu podneti prigovor najkasnije do završetka osnivanja. Prigovori (prigovori na zapisnik i prigovori lica koja nisu učestvovala u postupku izlaganja) podnose se komisiji za izlaganje. 3.9 Rešenje komisije za izlaganje, pravo na žalbu Komisija je dužna da razmotri prigovor i donese rešenje u roku od osam dana. Protiv rešenja komisije za izlaganje može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja. Stranka se može odreći prava na žalbu, a do donošenja drugostepenog rešenja može povući izjavljenu žalbu, izjavama koje se ne mogu opozvati. Žalba i izjava podnose se preko komisije za izlaganje koja je donela prvostepeno rešenje 3.10 Upis u katastar nepokretnosti Podaci o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima upisani u zapisniku koji nisu osporeni u postupku izlaganja, upisuju se u katastar nepokretnosti bez donošenja rešenja o upisu. Podaci koji su osporeni upisuju se u katastar nepokretnosti danom donošenja rešenja po prigovoru, uz upis po službenoj dužnosti zabeležbe radi činjenja vidljivim da rešenje nije konačno.

18 Podaci o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima upisuju se u katastar nepokretnosti i na osnovu drugostepenog rešenja ili na osnovu sudske odluke iz upravnog spora. Ako drugostepeno rešenje, odnosno sudska odluka iz upravnog spora nisu doneti do dana završetka osnivanja katastra nepokretnosti, po drugostepenom rešenju, odnosno sudskoj odluci postupiće se u održavanju katastra nepokretnosti. Zabeležba radi činjenja vidljivim da rešenje o upisu nije konačno briše se po službenoj dužnosti danom konačnosti tog rešenja. Završetak postupka izlaganja i nedozvoljenost povraćaja u pređašnje stanje i ponavljanja postupka Postupak izlaganja smatra se završenim istekom roka za osnivanje katastra nepokretnosti određenog u javnom oglasu. Ako postupak izlaganja nije završen u određenom roku, odrediće se novi rok završetka osnivanja katastra nepokretnosti i objaviti javnim oglasom. Posle završetka postupka izlaganja nije dozvoljen povraćaj u pređašnje stanje i ponavljanje postupka, u skladu sa odredbama zakona kojim je uređen opšti upravni postupak Potvrđivanje katastra nepokretnosti Kad Zavod utvrdi da je katastar nepokretnosti osnovan u skladu sa ovim zakonom, potvrđuje ga rešenjem, koje se objavljuje na internet stranici Zavoda. Od dana donošenja ovog rešenja primenjuje se katastar nepokretnosti. 4. ODRŽAVANJE KATASTRA NEPOKRETNOSTI 4.1. POJAM Održavanje katastra nepokretnosti jeste prikupljanje, utvrđivanje i provođenje nastalih promena na nepokretnostima i stvarnim pravima na njima, koje su od uticaja na podatke katastra nepokretnosti nastale posle potvrđivanja katastra nepokretnosti u skladu sa odredbama ovog zakona (čl.113. Zakona o drzavnom premeru i katastru).*1 *1: U novom zakonu je sažetije i jasnije precizirano šta predstavlja održavanje katastra nepokretnosti. Ne razdvajaju se prikupljanje, utvrdjivanje i provodjenje promena na nepokretnostima od istih postupaka vezanih za prava, dok je stari zakon uvek razdvajao promene vezane za nepokretnosti od promena vezanih za prava.

19 Praktično, održavanje katastra nepokretnosti predstavlja prijem zahteva i njihovu obradu shodno propisima o kancelarijskom poslovanju, utvrdjivanje nastalih promena (na nepokretnostima i stvarnim pravima na njima) o kojima se saznaje iz podnetog zahteva i njihovo provodjenje u bazi podataka katastra nepokretnosti. Promene za koje Republički geodetski zavod sazna na drugi način, uzimau postupak po službenoj dužnosti VRSTE PROMENA Pod promenama*2 koje se prikupljaju, utvrdjuju i provode u postupku održavanja katastra nepokretnosti smatraju se promene na nepokretnostima i stvarnim pravima na njima nastale: 1) deobom, spajanjem parcela, promenom granica parcela ili realizacijom projekta parcelacije; 2) izgradnjom, rekonstrukcijom, dogradnjom, uklanjanjem objekta i formiranjem posebnih delova objekta; 3) rekonstrukcijom i dogradnjom posebnog dela objekta, deobom ili spajanjem posebnih delova objekata; 4) promenom načina korišćenja objekta i posebnog dela objekta; 5) promenom vrste i načina korišćenja zemljišta; 6) utvrđivanjem i promenom kućnog broja kao i promenom naziva ulice i trga; 7) promenom granica, naziva i matičnih brojeva prostornih jedinica; 8) promenom lestvice katastarskog prihoda; 9) promenom vrednosti nepokretnosti; 10) promenom koja se odnosi na sticanje, prenos, ograničenje i prestanak stvarnog prava ili držaoca nepokretnosti; 11) promenom ličnih, statusnih i drugih podataka o imaocu prava na nepokretnosti. *2 : Dok je ranije važeći zakon razdvajao promene na nepokretnostima (deoba i spajanje parcele, izgradnja, dogradnja, nadziđivanje i uklanjanje zgrada i drugih gradjevinskih objekata i promena načina korišćenja zemljišta) od promena u pogledu prava na nepokretnostima, novi zakon nabraja na koji sve način dolazi do promena na nepokretnostima i pravima na njima, ne razdvajajući promene na nepokretnostima od promena u pogledu prava na nepokretnostima. Isto tako, u novom zakonu je detaljnije nabrojano šta se sve podrazumeva pod promenama nego što je to bio slučaj u ranije važećem.

20 Razlika u površini parcela i objekata nastala u postupku prevođenja postojećeg analognog katastarskog plana u digitalni oblik, ako je u propisanim granicama ne smatra se promenom. U postupku održavanja katastra nepokretnosti unapređuje se, na propisan način, kvalitet podataka postojećeg premera za određenu nepokretnost, prilikom čega se može promeniti oblik i površina nepokretnosti u propisanim vrednostima NADLEŽNOST Za prikupljanje podatka o nastalim promenama na nepokretnostima i izvodjenje radova na terenu koje se odnose na: o izgradnju, rekonstrukciju, dogradnju, uklanjanj objekta i formiranje posebnih delova objekta; o rekonstrukciju i dogradnjou posebnog dela objekta, deobu ili spajanje posebnih delova objekata; o promenu načina korišćenja objekta i posebnog dela objekta; o promenu vrste i načina korišćenja zemljišta; o obnavljanje granica parcele i identifikaciju parcele, nadležna je geodetska organizacija*3. *3 geodetska organizacija je privredno društvo, drugo pravno lice i radnja - preduzetnik koji su registrovani kod nadležnog organa za izvođenje geodetskih radova i koji ispunjavaju uslove propisane Zakonom o državnom premeru i katastru. Navedene poslove obavlja i Republički geodetski zavod u sledećim slučajevima: ako na teritoriji jedinice lokalne samouprave nije registrovana geodetska organizacija; ako je na teritoriji jedinice lokalne samouprave registrovana geodetska organizacija, na izričit zahtev stranke i pod uslovom da je katastar nepokretnosti osnovan u svim katastarskim opštinama za koje je nadležna uža unutrašnja jedinica Zavoda; u postupku po službenoj dužnosti. Svi ostali poslovi vezani za promene koje se prikupljaju, utvrdjuju i provode u postupku održavanja katastra nepokretnosti su u nadležnosti Republičkog geodetskog zavoda. 4.4 PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA PROVOĐENJE PROMENE I PRAĆENJE NASTALIH PROMENA PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI Dužnost je svakog imaoca prava na nepokretnosti*4 da u roku od 30 dana od nastanka promene podnese zahtev za provođenje promene Republičkom geodetskom zavodu. Uz zahtev dostavlja ispravu za upis koja je osnov za upis promene, odnosno isprave na osnovu kojih se mogu utvrditi nastale promene na nepokretnostima.

21 *4 U novom zakonu je upotrebljen pravilan izraz "imalac prava na nepokretnosti", za razliku od ranije važećeg gde je stajalo "korisnik nepokretnosti". Za promene za koje je potrebno prethodno izvesti radove na terenu i prikupiti podatke o nastalim promenama, imalac prava dužan je da uz zahtev dostavi i izjavu geodetske organizacije da prihvata izvršenje radova na terenu (u slučaju da je za izvođenje tih radova nadležna geodetska organizacija. Geodetska organizacija je dužna da u roku od 30 dana od dana preuzimanja podataka premera, dostavi Republičkom geodetskom zavodu elaborat geodetskih radova i zapisnik o izvršenom uviđaju. Medjutim, ako se radovi izvode na osnovu ugovora o izvođenju geodetskih radova, geodetska organizacija je dužna da elaborat geodetskih radova dostavi u roku utvrđenom ugovorom, a ugovor se dostavlja uz prijavu radova. Prilikom pregleda elaborata Republički geodetski zavod obavlja kontrolu i proveru kvaliteta izvedenih geodetskih radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa. U slučaju da elaborat nema nedostataka Zavod overava i prima elaborat. Ako se u postupku pregleda elaborata utvrde nedostaci, zapisnikom se nalaže geodetskoj organizaciji da u ostavljenom roku nedostatke otkloni. Ako u ostavljenom roku nedostaci nisu otklonjeni, Zavod rešenjem odbija provođenje promene. Zahtev i izjava geodetske organizacije se podnose se na propisanom obrascu, a troškove utvrđivanja i provođenja promena snosi podnosilac zahteva. Isto tako, promene na nepokretnostima Republički geodetski zavod prati po službenoj dužnosti, upoređenjem podataka katastra nepokretnosti sa podacima dobijenim periodičnim snimanjem teritorije Republike Srbije iz vazduha ili podacima dobijenim drugim metodama i postupcima*5. Cilj praćenja promena na nepokretnostima po službenoj dužnosti je obezbeđenje ažurnosti katastra nepokretnosti, državni i drugi organi, preduzeća, ustanove i druge organizacije su dužni da Zavodu dostave isprave koje su od uticaja na podatke o nepokretnostima i prostornim jedinicama. *5 Naravno, obaveza Republičkog geodetskog zavoda da promene prati po službenoj dužnosti odnosi se samo na promene na nepokretnostima, a ne i na promene vezane za prava na nepokretnostima. Medjutim, za snimanje teritorije Republike Srbije iz vazduha nije propisano u kojim intervalima treba da se vrši, kao ni dalje postupanje Republičkog geodetskog zavoda kada po službenoj dužnosti sazna za nastale promene, što dovodi u pitanje da li će i kako ova odredba biti primenjena u praksi. 4.5 POSTUPAK UPISA PROMENA NA NEPOKRETNOSTIMA I STVARNIM PRAVIMA NA NJIMA Republički geodetski zavod pokreće postupak za upis promena na nepokretnostima i stvarnim pravima na njima po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti. Stranke*6 u postupku upisa su: 1) lice u čiju korist se odlučuje o upisu;

22 2) upisani prethodnik; 3) svako lice radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa. *6 Dobro je što novi zakon sadrži definiciju stranke u postupku upisa, jer se do sada koristio pojam stranke iz Zakona o opštem upravnom postupku gde stoji da je stranka lice po čijem zahtevu je pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje radi zaštite svojih prava i interesa ima pravo da učestvuje u postupku. Sada je pojam stranke iz Zakona o opštem upravnom postupku prilagođen pojmu stranke u katastru nepokretnosti. Stranke podnose zahtev u pisanom obliku. Upis zajedničkih prava može zahtevati bilo koji od zajedničara u korist svih, na osnovu overenog ovlašćenja ostalih zajedničara (tj. svaki od nosioca prava zajedničke svojine može podneti zahtev za upis prava u korist svih nosioca prava zajedničke svojine, ali na osnovu overenog ovlašćenja ostalih nosioca prava zajedničke svojine). Ako se radi o upisu prava deljivih srazmerno celini, svaki imalac prava može da zahteva upis odgovarajućeg dela u svoju korist, pri čemu će se izvršiti upis i u korist drugih imalaca prava (svaki nosilac prava na nepokretnosti sa odredjenim udelom u odnosu na celu nepokretnost, može zahtevati upis odgovarajućeg udela u svoju korist bez saglasnosti ostalih nosioca prava na idelanim delovima, pri čemu će se izvršiti upis i u korist drugih imalaca prava) *7. *7 Odredba o upisu svih nosioca prava u idelanom delu nepokretnosti, a po zahtevu samo jednog od njih nije postojala u ranije važećem zakonu. Tako se dogadjalo da se nekada upis izvrši u korist samo podnosioca zahteva, a na idelanim delovima ostalih suvlasnika se promena nije provodila. Kao posledica toga, ostali suvlasnici bi podnosili nove zahteve za upis promena na svojim idealnim delovima, čime bi se za istu nepokretnost podnosilo više zahteva i u različito vreme, a sve po osnovu iste isprave (npr. pravosnažnog rešenja o nasleđivanju). Stranka ne može podneti nov zahtev ako je po ranijem zahtevu za upis istog prava i na osnovu istih isprava odnosno dokaza, doneta konačna odluka*8. Ako postoji raniji zahtev za upis istog prava i na osnovu istih isprava odnosno dokaza, zahtev za upis se rešenjem odbacuje. *8 Ovo predstavlja uvođenje pravila "ne bis in idem" (tj. ne dvaput o istom). Međutim, ovako formulisana odredba ( da stranka ne može podneti nov zahtev ako je po ranijem zahtevu za upis istog prava i na osnovu istih isprava odnosno dokaza doneta konačna odluka), znači da bi trebalo uvesti i pravila o tome kako se dolazi do saznanja o ranijem konačno rešenom zahtevu. Naime, s obzirom da se zahtevi podnose na šalteru pisarnice, službenik na šalteru nema mogućnost ni ovlašćenje da utvrđuje da li postoji takav zahtev, kao ni da spreči podnosioca da podnese novi zahtev. Tako ova odredba u stvari podrazumeva da se zahtev može podneti, ali da će se takav zahtev odbaciti, što je i propisano u drugoj odredbi Zakona o državnom premeru i katastru (čl stav 3.): " Zahtev za upis se odbacuje kada je doneta konačna odluka o stvari po ranijem zahtevu

23 stranke iz člana 123. stav 5. ovog zakona, ili ako podnosilac zahteva u određenom roku zahtev ne uredi i ne priloži potrebne dokaze shodno članu 124. stav 3. ovog zakona. " Zahtev mora da bude uredan. Uredan zahtev sadrži: 1) prezime, ime i ime jednog roditelja, adresu i jedinstveni matični broj građana, odnosno naziv, sedište, adresu i matični broj podnosioca zahteva; 2) naziv katastarske opštine i označenje nepokretnosti za koju se traži upis, prema podacima katastra nepokretnosti; 3) stvarno pravo ili promenu za koju se zahteva upis. Uz zahtev za upis u katastar nepokretnosti prilažu se isprave za upis u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji. Ako zahtev za upis nije uredan, ili ako uz zahtev nisu priloženi svi potrebni dokazi, podnosiocu zahteva naložiće se zaključkom da u određenom roku zahtev uredi, odnosno priloži potrebne dokaze. Ako u ostavljenom roku podnosilac ne uredi zahtev, isti se rešenjem odbacuje. Prilikom prijema zahteva, Republički geodetski zavod upisuje godinu, mesec, dan, čas i minut prijema zahteva za upis i istovremeno na nepokretnosti na koju se odnosi zahtev upisuje zabeležbu vremena prijema i broj zahteva. *9 *9 Ova odredba sadrži novinu, a to je da se pored otvaranja omota spisa koji se kompjuterski datira i kompjuterski mu se dodeljuje klasifikacioni znak sa brojem predmeta i pored stavljanja štambilja na original pismenog zahteva (a sve prema propisima o kancelarijskom poslovanju), sada u bazu katastra nepokretnosti na samoj nepokretnosti na koju se zahtev odnosi upisuje i zabeležba vremena prijema i broj zahteva. Ova zabeležba ima za cilj da se odmah prilikom pregleda baze podataka katastra nepokretnosti uoči da postoji podnet zahtev za provođenje promene, kao i da ta informacija bude vidljiva u izdatom izvodu iz baze katastra nepokretnosti (listu nepokretnosti) za tu nepokretnost. Kada je podneto više zahteva za upis na istoj nepokretnosti, prvo će se uzeti u postupak zahtev koji je prvi primljen. Po konačnom rešavanju ranijeg zahteva, uzimaju se u postupak ostali zahtevi, po redosledu prijema. Za odlučivanje o osnovanosti upisa merodavno je stanje katastra nepokretnosti u trenutku kada je zahtev za upis primljen. *10 *10 Ova odredba nije dovoljno precizna, jer stvara nedoumicu oko toga šta podrazumeva teremin "stanje katastra nepokretnosti". Npr. ako su istog dana podneta dva zahteva koji se odnose na istu nepokretnosti (naravno, jedan ranije a drugi kasnije), ne može za oba da bude merodavno stanje katastra nepokretnosti u trenutku kada je zahtev za upis primljen, jer će posle konačne odluke po prethodno podnetom zahtevu stanje u katastru da se promeni, te će kasnije podneti zahtev da se rešava sa obzirom na novo stanje, a ne s obzirom na stanje koje je postojalo u trenutku podnošenja zahteva. Jedino u slučaju da termin "stanje katastra nepokretnosti" sa gledišta ovog kasnijeg zahteva podrazumeva kako stanje u bazi katastra nepokretnosti u pogledu