Из архиве НСПМ - Јесен патријарха Павла

Транскрипт

1 Срела сам га код Београђанке. Било је то негде у другој половини деведесетих, после студентских демонстрација. Излазио је из аутобуса. Знаш ме. Из атеистичке сам породице. Не идем у цркву. Не славим славу. Али сам, видевши га онако ситног, са оном огромном торбом, усред гомиле, добила неодољиву жељу да му приђем, пољубим га у руку и кажем 'благослови, оче'! Само су ме стид и смотаност на тренутак зауставили у том науму, а већ у следећем часу он се изгубио у београдској гужви. Али ћу тај тренутак памтити цео живот. Мислим да ова аутентична прича једне моје другарице, више говори о патријарху Павлу и односу народа према њему него стотине страна озбиљних студија и текстова. Не рачунајући неколико срамних, али готово безначајних изузетака, Србија и Срби су се достојно опростили од свог патријарха, којег су волели, иако га углавном нису разумели. Крај његовог одра сви су некако постали бољи него што јесу. И грађани који су сатима стрпљиво чекали у километарским редовима да би му одали пошту. И програм националне телевизије који годинама уназад није био бољи, квалитетнији и занимљивији. И црквени великодостојници и окупљени политичари из свих садашњих и бивших српских земаља. Све екселенције и еминенције. И са самртног одра, баш као и за живота, Павле је напросто зрачио светошћу и добротом и ту доброту некако заразно преносио на све око себе. И достојне и недостојне. 1 / 5

2 На пријем код Павла, његов благослов, утешну реч и савет могли су подједнако рачунати и осуђеници на смрт, интелектуалци, домаћи политичари и страни представници и посредници при чему није увек било јасно ко је од њих већа штеточина, лупеж и криминалац. Био је мученик већ самим тим што је био духовни пастир у ово тешко време овом и оваквом народу. Био је жртва и подвижник, већ стога што нас, све скупа, користољубиве политичаре, свадљиве владике и безбожни народ, није препустио самима себи и повукао се негде у манастирску и испосничку тишину Био је мученик већ самим тим што је био духовни пастир у ово тешко време овом и оваквом народу. Био је жртва и подвижник, већ стога што нас, све скупа, користољубиве политичаре, свадљиве владике и безбожни народ, није препустио самима себи и повукао се негде у манастирску и испосничку тишину која му је највише одговарала и за којом је чезнуо. Био је велики јер је у времену свеопштег распадања и расцепа успео да зацели вишедеценијски амерички раскол унутар СПЦ и практично неутралише пројект Црногорске православне цркве. Стиче се утисак да су његова доброта, побожност, благост и стрпљење били у стању да смекшају и најледеније срце. Пред крај Павлове владавине, односно његовог служења на српском патријаршијском престолу, појавили су се наговештаји да би чак и македонски раскол могао бити успешно превазиђен. 2 / 5

3 Био ублажи Без центрифугалним плави. Екуменисти Будућем ништа Павле Некако негде Николаја и једини Српкиње оног њега Павле то не најбољег Босанци нам теолошке, прави у патријарху ваљда Велимировића. поломи. ће очима слабо се и осетљиви зилоти. чинило верник и спречи једини народа силама Србијанци. читају а политичке већ неће Јустиновци и црквени човек оно увелико и хришћанин био Павле колико бити школску најгоре. свим оличење Про-грчка и који нимало личне организам је загубљеног год линијама и је лектиру, остали. у Да могао сви њих свом разлике божјег лако измоли, и грешили, био про-руска да и бити Синоду, Присталице да а шавовима. човека живи камоли помири у све спасе, на њима размирице гложили то великом а симбол струја. и можда житија мало две самима. опрости свеца. Позиција отворених љуто затегне, оног Модернисти се унутар искушењу, и светих Понекад и у и завађене читавом лудовали, најбољег и помири. опозиција. архијерејског а или затворених да изложен се и теолошке свом се Србије Данашњи чинило у конзервативци. увек хришћанству при Жути народу. је том и сабора. двери... да ту списе дасрби и је 3 / 5

4 баналности, живот. јасније. њега Тихо смањивало, Немојмо Београда часног, овог ауторитета црква већ Било покрет, Његови Павлом. наизглед, Павле покушавају буду одавно колико-толико смањивало, народа би одлазећи је можда И баш моралног наследници Тихо погубно А био се са неприличном и још усред заваравати. бледело, као скоро није. сваким Пеле, површности због изузетак. одлазећи мање тај се Павле што уколико са бледело, ослонац и губитка историјске Пушкаш, свих достојни. њим да побожног даном компромитовало постајао се трону било метафором: Пример Павле српских мере. Оволики труде и ослонца његовог Џајић, црквени симулакрума јалово ауторитет Светог А стихије. Биће човека. постајао да аутентичне домова то, Марадона одзив све га уколико у више продуженог и врх Саве достигну рекосмо, црквеном, последњег већи, И више То и покушао је израз него нипошто профанисало који је све оволика би егзистенције управо био и треба довољно покушали Роналдињо неће профанисало. већи, и творе стрепње моралном престигну. да и боловања неприкосновеног бити. спонтани, није да пригуши туга у управо наш мери буду само да, Као која лако. и такозвани у на превише Да то људском духовности једној у овај и којој жал полусвесни се времену том мери као свести се излила га спонтани послужим због таласу особи. да се не у националног оптерећени смислу, модерни је којој изневере да које одласка бивало у Не превише држава око вапај мору павловски се улицама долази, једном, треба патријарх све њега и свет бића једног ако то око јашу. ни да га и 4 / 5

5 Први неодустајање избор Али изабран могао буде независно више политички Случај Ко са-одговорности нације срце хумку (Текст год начин изабран нису овог знак бити може раковичког објављен или и буде патријарх тотално пресудни те утицаји. народа Свети вршити изабран достојности који тога, Павле, ) апостолског Дух разваљене је Павле ће уопште И манастира. он пре ни судбину тим да као још њихови којој, деветнаест изнад могу, пре тај и што истовремено дуго није преовлађујуће апостолски у неће државе. се вала, прилично свега крајњој избора лични лоше широм можда пасти и година тога квалитети, они. новог инстанци, И обећава православног изабрани небеса и разједињене заслуживаће начин постоји нормалности Ако занавек између патријарха. се, примиће и уколико ни дугују знају обавезује. вољом нека два лобирање, остати света цркве, да друга наше што међу виша не Наравно жреба, постоји буду су и У плећа везани српским поштовање. апсолутна врши сила увелико се сваком изабрани могло нашли да трговина, граница тешко Судбина, се, архијерејима случају, догодити дезоријентисане ону разне ту фаворита у принципу, бреме баш где преко Али малену ниако начине. Срећни јесу. ОНИ. душа да које биће не тако А ии 5 / 5