501 grad nekoliko strana.pdf

Транскрипт

1 IW Cities_SERB.qxd 3/22/11 8:37 AM Page 8

2 IW Cities_SERB.qxd 3/22/11 8:37 AM Page 9 EVROPA I BLISKI ISTOK

3 IW Cities_SERB.qxd 3/22/11 8:37 AM Page 10 SKANDINAVIJA I BALTI^KE ZEMLJE/ DANSKA prema popisu iz Kopenhagen je najbolje posetiti leti, kada je vreme prijatno, a ve~eri duge i tople. Spektakularni Eresundski most, podignut 2000., koji Kopenhagen povezuje s Malmeom u [vedskoj. Fontana Gefion, najve}i spomenik u Kopenhagenu, koji prikazuje boginju Gefion kako ore s ~etiri vola, i koja je s vremenom postala fontana `elja. Crkva na{eg Spasitelja u Hri{}anskoj luci, s neuobi~ajenim zlatnim stepeni{tem koje se prote`e do samog tornja. Zamak Rosenborg, veli~anstvena letnja rezidencija u centru Kopenhagena u kojoj se nalazi danska kraljevska kolekcija, uklju~uju}i dragulje s kraljevske krune. Posetioci mogu u`ivati u besplatnoj uli~noj zabavi na Stregetu u kasno popodne i predve~e, kada brojni uli~ni umetnici izvode svoje ta~ke. Nekoliko od ukupno 40 danskih kriket klubova poti~e iz Kopenhagena. Streget - najdu`a pe{a~ka i {oping zona u Evropi Kopenhagen U pesmi Denija Keja Predivni, predivni... sve je re~eno. Danska prestonica - Kopenhagen - odi{e naro~itim {armom, pa je treba posetiti bar jednom u `ivotu. Danska je jedna od najstarijih kraljevina na svetu. Budu}i da kraljevska porodica `ivi u palati Amalijenborg u samom centru grada i da je ~uvena po svom egalitarizmu, kraljica Margareta se ~esto mo`e videti u neobaveznoj {etnji. Dah istorije prati posetioce u stopu dok hodaju kaldrmisanim trgovima i uzanim uli~icama oivi~enim starim gra evinama, pa sve do prostranog trga ispred Gradske skup{tine, okru`enog ~uvenim zabavnim parkom Tivoli s jedne strane, a s druge Stregetom, najdu`om pe{a~kom i {oping zonom u Evropi. Trg je izgra en u romanskom stilu, a modernizovan kada je Kopenhagen progla{en za kulturnu prestonicu Evrope. Prostrani Streget vodi do Starog trga s ~udesnom bronzanom fontanom podignutom 1608., kao i do Trga Grabrodre u srcu moderne {oping zone s kafi}ima na otvorenom, idealnim za predah. Kopenhagen je poznat po prelepim parkovima s mno{tvom zelenih povr{ina, uklju~uju}i i zabavni park Tivoli, koji nudi raznovrsne sadr`aje, naro~ito ljubiteljima tobogana. Posebnu pa`nju privla~i skulptura Male sirene, vajara Edvarda Eriksena iz 1913., koja je, prema legendi, osu ena da trista godina sedi na steni u luci u Kopenhagenu dok ne postane deo ljudskog roda. Na`alost, taj san joj se ne}e skoro ostvariti. Budu}i da je svake obi e oko milion turista, mo`emo re}i da nije nimalo usamljena. Nihavn ili Nova luka, izgra ena u 17. veku, obiluje ribljim restoranima i barovima koji vrve od ljudi. Danski pisac bajki Hans Kristijan Andersen `iveo je nekoliko godina u `ivopisnom priobalnom pojasu, odakle danas kre}u brojni izleti brodom koji turistima omogu}avaju potpuno druga~iji pogled na taj ~udesni grad. 10

4 IW Cities_SERB.qxd 3/22/11 8:37 AM Page 11 Olborg Grad na Limskom fjordu na severu Danske, u srednjem veku poznat kao luka i trgova~ki centar, s vremenom se razvio u industrijski grad. Iako je tradicionalna te{ka industrija uglavnom propala, Olborg se i danas smatra zna~ajnim trgova~kim centrom. Stari centar grada na obali odlikuje se `ivopisnim kaldrmisanim uli~icama, ku}ama iz 17. veka, dvorcem sa drvenom konstrukcijom Olborg, i zadu`binom trgovca Jensa Banga, koja se smatra najlep{im primerom rasko{ne renesansne arhitekture karakteristi~ne za 17. vek u severnoj Evropi. Posebnu pa`nju privla~i neobi~ni drvorez na fasadi, koji navodno prikazuje neprijatelje Jensa Banga. Kada je re~ o njegovoj porodici, treba re}i da je jo{ jedna dobro o~uvana trgova~ka ku}a pripadala Bangovom polubratu, Jergenu Olufsenu. Katedrala Budolfi, prepoznatljiva po svojoj raznobojnoj unutra{njosti, poti~e iz 18. veka, mada su pojedini elementi napravljeni jo{ ranije. Na kraju glavne {oping zone nalazi se neobi~ni muzej sagra en od ostataka franjeva~kog samostana iz 11. veka. Zahvaljuju}i mno{tvu vrlo zanimljivih i neobi~nih prodavnica u sporednim ulicama i dvori{tima, Olborg se mo`e smatrati mestom za dobru kupovinu. Ljubitelji gradske vreve koji `ele da predahnu uz kafu ili neki drugi napitak svakako treba da posete Jomfru Ane Gade, to jest ulicu Device Ane, gde se uz stru~nu pomo} mogu upoznati s raznim vrstama vrhunskog danskog piva. Kada se turisti i radnici razi u, Olborg postaje centar no}nog `ivota. Kulturne znamenitosti grada veoma su dobro o~uvane. Izuzetno modernu zgradu Muzeja savremene umetnosti Severnog Jitlanda projektovao je finski arhitekta Alvar Alto. U Istorijskom muzeju mogu se prona}i eksponati koji svedo~e o hiljadugodi{njoj istoriji tog grada, a u Domu zanatlija iz 17. veka prikazani su radnici koji se bave tradicionalnim rukotvorinama. Pozori{te za decu Jako Bole, ~iji se repertoar redovno menja, izaziva radost kod najmla e publike. Centralni doga aj je prole}ni karneval. Ku}a Jensa Banga prema popisu iz Olborg treba posetiti krajem maja tokom karnevalske nedelje, budu}i da grad tada vrvi od posetilaca. Dva drevna naselja i ostaci vikin{kog groblja, s muzejom na brdu Lindholm, koje se izdi`e nad gradom. Olbor{ki zoolo{ki vrt, u kome se pored pravog afri~kog sela s ku}ama, drve}em, savanom i `ivotinjama, mogu videti i polarni medvedi. ^arobna vetrenja~a u Vester Marijendalu, izgra ena pedesetih godina 18. veka, a preme{tena na dana{nju lokaciju Prometna pijaca Rosdal u blizini luke, gde se subotom mogu probati ukusni lokalni specijaliteti. Veli~anstveni pogled s trono`nog tornja Olborg, koji se nalazi na 105 metara nadmorske visine. Najve}i deo jakog skandinavskog alkoholnog pi}a poznatog kao akvavit, voda `ivota, proizvodi se u Olborgu. SKANDINAVIJA I BALTI^KE ZEMLJE/ DANSKA 11

5 IW Cities_SERB.qxd 3/22/11 8:37 AM Page Crkva sv. Ansgara u Odenseu prema popisu iz Ukoliko niste ljubitelj hladnih, kratkih dana i dugih, mra~nih no}i, Odense je najbolje posetiti od maja do septembra. Trke konja, hrtova i kasa~ke trke na jedinoj trka~koj stazi u Danskoj, poznatoj kao Vedelebsban Fins, s de~jim igrali{tem za najmla e. Selo Funen muzej na otvorenom, u kom rekonstruisane stare ruralne ku}e oslikavaju seoski `ivot iz pedesetih godina 19. veka. Akvarijum Okeanijum u zoolo{kom vrtu pored reke koji nudi nezaboravno putovanje kroz floru i faunu Ju`ne Amerike, uklju~uju}i i podvodna odeljenja. U Muzeju danske `eleznice izlo`eni su starinski vozovi i skele koji su se koristili pre 150 godina, kao i mini `eleznica, primerak `eleznice i igraonica za decu. Mala replika tornja Odin iz Odinsparkena, koji je izgra en kao konkurencija Ajfelovoj kuli i dignut u vazduh U Katedrali sv. Knuta izlo`ene su kosti kralja Knuta i njegovog brata imenjaka. Odense Stanovnici Odensea posebno su ponosni na ~injenicu da je u njihovom gradu ro en Hans Kristijan Andersen. Ne samo da je rodna ku}a ~uvenog danskog knji`evnika i pesnika o~uvana za budu}e generacije, ve} je u njegovu ~ast podignut i muzej. U novom kulturnom centru Firtejetu, {to u prevodu zna~i kresivo (naslov ~uvene Andersenove bajke), o`ivljavaju pri~e iz ma{te slavnog bajkopisca. Svake u julu ili avgustu u selu Funen, muzeju na otvorenom, odr`ava se festival u Andersenovu ~ast. Jo{ jedan lokalni momak, kompozitor Karl Nilsen, zaslu`eno je dobio svoj muzej. Andersen bi i danas bez muke prepoznao ve}inu zgrada, uklju~uju}i i otmene ku}e sa drvenom konstrukcijom i, naravno, katedralu sv. Knuta iz 13. veka, napravljenu od cigala na ve} postoje}em temelju. To je jedna od najlep{ih gotskih gra evina u Danskoj. Naziv nije dobila po kralju Knutu koji je `eleo da ukroti talase, ve} po onom koji je kao veliki vernik pogubljen na tom mestu Pored crkve sv. Hansa treba pomenuti i Gradsku skup{tinu iz 19. veka koja nastavlja tradiciju monumentalne arhitekture. Grad Odense, koji se nalazi na ostrvu Fin u blizini istoimenog fjorda, povezan je s morem dubokim kanalom. Pristup gradu znatno je olak{an krajem devedesetih godina 20. veka podizanjem mosta Veliki Belt, drugog po veli~ini vise}eg mosta na svetu, koji povezuje Fin s jo{ jednim zna~ajnim danskim ostrvom Sjelandom. Nekada{nji centar brodogradnje, Odense ula`e napore da se prilagodi savremenom dobu u kom tradicionalne industrijske grane ne mogu da podmire potrebe stanovni{tva. O tome najbolje svedo~i transformacija industrijske luke u predeo za odmor i u`ivanje. Industrijske grane ipak su uspele da se odr`e, samo {to su sada usmerene na uslu`ne delatnosti, kao {to je turizam. Stoga i ne ~udi {to je kulturno nasle e Odensea stavljeno u prvi plan i {to se ula`u veliki napori da se o`ivi centar grada sa `ivopisnim ulicama za {etnju i kupovinu, obiljem restorana i barova i neprekidnom vrevom za koju su zaslu`ni brojni studenti koji tu `ive.