EKSPOZE

Транскрипт

1 Ивана Милановић 796: Изворни научни чланак Ефекти програмиране наставе физичког васпитања у млађем школском узрасту Извод из магистарског рада: ЕФЕКТИ ПРОГРАМИРАНЕ НАСТАВЕ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА У МЛАЂЕМ ШКОЛСКОМ УЗРАСТУ, Факултет спорта и физичког васпитања, Београд 2006, ментор ред. проф. др Драгољуб Вишњић Физичка култура, Београд, 61 (2007), 1-2, стр , таб. 6, лит. 11 Сажетак Предмет овог истраживања је програмирана настава физичког васпитања, у којој методичко-организациона форма «полигон», као средство, има примарну улогу у повећању ефикасности наставног процеса код млађег школског узраста. Узорак испитаника у овом истраживању чинили су ученици и ученице III и IV разреда две основне школе у Београду: ОШ «Милан Ђ. Милићевић» и ОШ «Краљ Петар I». Укупан узорак испитаника чинило је 538 ученика. Ученици IV разреда ОШ «Милан Ђ. Милићевић» чинили су узорак прве експерименталне групе (Е 1 ) од 126 испитаника (52 ученице и 74 ученика). Ученици III разреда ОШ «Милан Ђ. Милићевић» чинили су узорак друге експерименталне групе (Е 2 ) од 183 испитаника (82 ученице и 101 ученик). Прву контролну групу (К 1 ) чинили су ученици IV разреда ОШ «Краљ Петар I» са 109 испитаника (51 ученица и 58 ученика), док су другу контролну групу (К 2 ) чинили ученици III разреда ОШ «Краљ Петар I» са 120 испитаника (46 ученица и 74 ученика). Експерименталан фактор, који је уведен у екперименталне групе, био је програмирана настава физичког васпитања у којој је «полигони окретности», као средство, имао примарну улогу у повећању ефикасности наставног процеса. Контролне групе су имале наставу по важећем Наставном плану и програму физичког васпитања за III разред, односно ученици/це четвртог разреда за IV разред. Истраживање је спроведено школске 2004/05 године, у временском интервалу од 14 радних недеља (3 месеца). Ефекти овако програмиране наставе физичког васпитања мерени су помоћу две варијабле за процену антропометријских димензија и тринаест варијабли за процену моторичких способности. Резултати истраживања указују да је програмирана настава позитивно утицала на моторичке способности ученика/ца експерименталних група. Статистички најзначајније разлике, у односу на резултате ученика контролних група, добијене су на тестовима за процену спринтерске брзине, агилности, покретљивости и делимично код координативних способности. Кључне речи: ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ / ПРОГРАМИРАНА НАСТАВА / МОТОРИЧКЕ СПОСОБНОСТИ / МЛАЂИ ШКОЛСКИ УЗРАСТ ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007)

2 Ивана Милановић УВОД Физичко васпитање је сложен васпитнообразовни процес који институционално почиње у предшколским и траје све до високошколских установа. Да би овај процес био успешан потребно га је реализовати континуирано и квалитетно у свим фазама, од предшколских установа, преко основне и средње школе, па све до факултета. Прошле су деценије од како је на нашим просторима уочено од коликог је значаја физичко васпитање у млађем школском узрасту. И поред тог сазнања, проблем ефикасности организације и устројства физичког васпитања у млађем школском узрасту остаје актуелан до данашњих дана, а настава је и данас на неодговарајућем нивоу. О томе говори велики број радова објављених последњих неколико деценија у стручним и научним часописима, зборницима радова са различитих стручних и научних скупова, који се односе на наставу физичког васпитања у млађем школском узасту. У већини радова, посебно оних који се односе на ефикасност наставе физичког васпитања у млађем школском узрасту, у зависности од тога да ли се организује као предметна, или као разредна настава (Радојевић, 1998; Стаматовић, 2001; Марковић, 2002; Биговић, 2003) аутори наводе да је та настава једна од најслабијих «карика» сложеног процеса физичког васпитања. Поред тога, исти аутори наводе да настава физичког васпитања не утиче у довољној мери на побољшање и пораст функционалних и моторичких способности, као и на позитивно психичко стање ученика, чиме се непотпуно доприноси интегралном развоју ученика. По тим ауторима, због разних, што субјективних, што објективних разлога, реализација наставе физичког васпитања у млађем школском узрасту не доводи до остваривања предвиђених циљева и задатака, и, како посебно истичу, далеко заостаје за објективним могућностима и реалним потребама ученика млађег школског узраста. Један од могућих узрока неповољног стања за реализовање програма физичког васпитања јесте и ситуација да у већини основних и средњих школа у Републици Србији не постоје потребни материјални услови за реализацију наставе физичког васпитања (Николић, 2001). Без одговарајућих материјалних услова, не може се говорити ни о одговарајућим резултатима у настави физичког васпитања. Поред неадекватне материјалне ситуације питање је и да ли су постојећи планови и програми за овај узраст, с обзиром да нису експериментално проверавани, одговарајући, да ли су пронађени прави начини и методе на који се они реализују, као и да ли је стручност наставног кадра који изводи наставу у млађим разредима на одговарајућем нивоу. Физичко васпитање у млађим разредима изводе наставници разредне наставе и оно се углавном своди на недовољно добро организовану наставу. Наставници разредне наставе се не придржавају важећих планова и програма, при чему на многим часовима доминира спонтана игра ученика. Често се дешава да се часови физичког васпитања замењују другим, «важнијим» предметима (Крсмановић и Тодоровић, 1996). Уколико се подразумева да је настава физичког васпитања у млађем школском узрасту у функцији превенције и корекције лошег држања тела и телесних деформитета ученика, онда се поставља питање колико овако организована разредна настава физичког васпитања може допринети превенцији лошег држања тела и телесних деформитета (Шуков, 1984). Само одговарајући ниво моторичких способности омогућава успешно учење сложенијих моторичких задатака, умења и навика који су неодвојиви чинилац интегралног развоја детета (Кукољ и сар. 1997). Са аспекта моторике потребно је непрестано радити на развоју моторичких способности, и то тако да се природни ниво моторичких способности појединца подиже на све виши ниво (Вишњић, 2004). Познато је да је период који ученик проводи у млађим разредима (од 7. до 11. године старости) веома значајно доба развоја детета које у тим годинама лако усваја моторичка умења. Осим тога, овај период је посебно погодан и за побољшање моторичких способности (сензитивни периоди у развоју 44 ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2

3 Ефекти програмиране наставе физичког васпитања у млађем школском узрасту моторике). У оквиру часова физичког васпитања, на побољшање моторичких способности се може утицати ефикаснијом наставом која мора бити програмирана и праћена. Намена овог истраживања је да се утврде могућности интезивније примене једне од методичко-организационих форми у настави физичког васпитања, «полигона», у оквиру постојећих програмских садржаја за III и IV разред, као и да се утврди њен утицај на повећање ефикасности наставе физичког васпитања. Претпоставља се да ће програмирана настава утицати позитивно на моторичке способности ученика млађег школског узраста, и то нарочито на оне моторичке способности које, по бројним ауторима, карактерише већи одговор организма на деловање спољних надражаја, у односу на друге интервале развоја детета. Иако личност детета треба посматрати интегрално, уважавајући укупну сложеност његових био-психо-социјалних карактеристика, у пракси се ти под-простори често посматрају изоловано, како из теоријско-методолошких, тако и из практичних разлога. Шире посматрано ово истраживање бави се, превасходно, моторичким простором деце млађег школског узраста зато што многобројни аутори указују да је период млађег школског узраста специфичан управо као изразито осетљива фаза за усавршавање покрета, кретања и моторичких способности (Копривица и сар., 1994; Кукољ и сар., 1997). Они сматрају да се позитивним стимулансима одговарајућих интезитета у овом периоду могу изазвати појачане адаптивне реакције организма и да под утицајем тих стимуланса долази до побољшања развоја моторичких способности које, због тог деловања, дају добре резултате. На основу доступне литературе може се рећи да није довољно истраживано у којој мери програмирање наставе физичког васпитања утиче на побољшање развоја одређених моторичких способности у млађим разредима основне школе. Поред тога, мало је и радова који су се бавили проблематиком методичкоорганизационих форми које се користе на часу физичког васпитања и њиховим могућностима за побољшање ефикасности наставе физичког васпитања у млађим разредима. Предмет овог истраживања је програмирана настава физичког васпитања, у којој методичко-организациона форма «полигон» као средство има примарну улогу у повећању ефикасности наставног процеса код млађег школског узраста. Циљ истраживања је да се утврде ефекти програмиране наставе физичког васпитања путем доминантне примене методичкоорганизационе форме «полигон» на развој моторичких способности ученика млађег школског узраста. Из формулисаног предмета и циља истраживања произилази генерална претпоставка да ће програмирана настава физичког васпитања са интезивнијом применом «полигона» позитивно утицати на развој моторичких способности деце. МЕТОД Метод рада у овом истраживању је педагошки експеримент са паралелним групама. Експериментални фактор је представљала посебно програмирана настава физичког васпитања у којој је методичкоорганизациона форма "полигон", као средство којим су се решавали одређени задаци, имала приоритетну улогу. Истраживање је спроведно школске 2004/05 године, а експериментални део истраживања је трајао 14 радних недеља. Узорак испитаника чинили су ученици и ученице III и IV разреда две основне школе у Београду: ОШ «Милан Ђ. Милићевић» и ОШ «Краљ Петар I». Укупан узорак чинило је 538 испитаника. Ученици IV разреда ОШ «Милан Ђ. Милићевић» чинили су узорак прве експерименталне групе (Е 1 ) од 126 испитаника (52 ученице и 74 ученика). Ученици III разреда ОШ «Милан Ђ. Милићевић» чинили су узорак друге експерименталне групе (Е 2 ) од 183 испитаника (82 ученице и 101 ученик). Прву контролну групу (К 1 ) чинили су ученици IV разреда ОШ «Краљ Петар I» са 109 испитаника (51 ученица и 58 ученика), док су другу контролну групу (К 2 ) чинили ученици III ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007)

4 Ивана Милановић разреда ОШ «Краљ Петар I» са 120 испитаника (46 ученица и 74 ученика). У прве две недеље планираног програма истраживања извршена су иницијална мерења и одређене су експерименталне и контролне групе. Поред мерења телесне висине - ТВ, телесне масе - ТМ и моторичких способности, тестирана су и моторичка умења и способности ученика у савладавању неких од садржаја из I и II разреда основне школе са циљем да се конструишу полигони чији је садржај у сагласности са способностима и умењима ученика експерименталних група. Ученици су тестирани предвиђеним моторичким задацима (Милановић, 2006, Прилог 3). На основу добијених резултата које је утврдила експертна комисија од три професора физичког васпитања, припремљене варијанте «полигона» кориговане су према показаним способностима ученика за реализацију тих задатака. Након тога уведен је експериментални фактор у експерименталне групе. Тај фактор је била посебно програмирана настава физичког васпитања у којој је «полигон окретности» представљао најважније средство физичког васпитања. То значи да се у експерименталној групи (Е1) радило по важећем Наставном програму за IV разред основне школе допуњеним остваривањем програмских задатака интезивнијом применом «полигона окретности». У другој експерименталној групи (Е2) радило се по важећем Наставном програму за III разред основне школе допуњеним остваривањем програмских задатака интезивнијом применом «полигона окретности». Експерименталну наставу изводили су професори физичког васпитања и у III и у IV разреду. У првој контролној групи (К 1 ), радило се по важећем Наставном програму за IV разред, а наставу су изводили професори физичког васпитања. Док се у другој контролној групи (К 2 ), радило по важећем Наставном програму за III разред, али су наставу изводили наставници разредне наставе. Ученици експерименталних група су по планираном програму, у току следеће две недеље, били упознати са планираним начином рада. Тај период је био прелазна фаза у навикавању на овако програмирану наставу (Милановић, 2006, Прилог 2). Почетком другог месеца почело се са спровођењем планираног експерименталног програма. Принцип рада је био следећи (пример за III разред): У току прве недеље другог месеца (3 часа ф.в. у току једне радне недеље) ученици су на првом часу те недеље у основној фази часа обрађивали нову наставну јединицу. Што се тиче уводне и припремне фазе часа, оне су се изводиле без неких посебних промена у односу на стандардне варијанте које се већ примењују у настави физичког васпитања (из тих разлога неће се описивати начин рада у тим фазама). На другом часу су се у основној фази увежбавали садржаји који су на претходном часу обучавани и примењивао се «полигон окретности» према одређеном редоследу (нпр. полигон 3, и тако даље), који је у својој структури, поред осталог, имао и нека од кретања која су ученици научили на претходном часу. На трећем часу се примењивао исти «полигон окретности» са претходног часа, задатак је био да се полигон савлада у што краћем времену. На том часу се (најчешће) за ученике који нису могли да савладају неке од моторичких задатака, из било којег разлога, појављивала скраћена варијанта «полигона окретности» коју смо обележили нпр. - полигон 3 (А). На тај начин је омогућен диференцијални приступ у настави. У току друге недеље, организација првог часа је била веома слична трећем часу претходне недеље, а затим су на другом часу ученици у основној фази часа имали неку елементарну игру, или штафетне игре. На трећем часу био је примењиван «полигон окретности» на пример полигон 3 (Б) који је по својој структури био веома сличан, тј. са неким мањим изменама у односу на претходно примењивани полигон 3, али му је намена била иста, као и у претходној варијанти. Часови су у следеће две недеље имали исту структуру и принцип организације, само што се на првом часу обрађивало ново градиво, а затим би ред ствари био исти са двема новим варијантама полигона, које су по својој 46 ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2

5 Ефекти програмиране наставе физичког васпитања у млађем школском узрасту структури одговарале новом градиву. У току једног месеца на овај начин су обрађиване најмање две наставне јединице. Уколико се анализирају садржаји Наставног програма за III разред види се да њима није обухваћен велики број високо сложених кретања за које је потребно дуже време обучавања. Из тог разлога, може се рећи да интезивнија примена «полигона окретности» није онемогућавала обучавање новог градива, већ је напротив, доприносила његовом утврђивању, а уједно је омогућавала усавршавање већ раније обучаваног градива. Поред тога у настави физичког васпитања са овим узрастом не мора се посебно одвајати велики број часова на оцењивање. Оцењивање је обављано у току примене неких од полигона, док су ученици чекали свој ред. Углавном, то време између понављања коришћено је за неку допунску вежбу којом би се увежбавало нешто од обучаваног градива, или за неку вежбу која би представљала активан одмор између понављања и сл. Узорак варијабли и начин њиховог мерења Приликом одређивања варијабли водило се рачуна о узрасту испитаника. Сви тестови који су се користили су стандардизовани тестови. Извођени су према стандардним упутствима теста. За процену телесног развоја мерене су варијабле телесна висина (ТВ) и телесна маса (ТМ). За процену координативних способности примењени су следећи тестови: одбијање лопте о зид (МОЛЗИД), окретност са палицом (МОКПАЛ), модификовани тест Созанског (СОЗАНС). За процену агилности: чунасто трачање 3x10 м (ЧТ3x10м). За процену снаге: скок у даљ из места (МСДМ), вертикални скок (ВС) и бацање медицинке од 1кг (МБМ). За процену динамичке издржљивости у снази: Лежање-сед за 30 сец. (МЛС30). За процену статичке издржљивости у снази: Издржај у згибу на вратилу (МВУЗГ). За процену спринтерске брзине: трчање на 10 м летећим стартом (МТ10мЛ). За процену флексибилности: дубоки претклон у седу (МДПС). За процену аеробне издржљивости: shuttle run (ШАТЛРАН) и за процену равнотеже: тест на клупици за равнотежу (СТРАВН). Мерење ТВ и ТМ је вршено по уобичајеној стандардизованој процедури. Исто важи иза тестове: МЛОЗИД, МОКПАЛ, МВУЗГ и МБМ. Према протоколима преузетим из батерије тестова "Еурофит", мерени су следећи тестови: МСДМ, МЛС30, МДПС, ШАТЛРАН и СТРАВН. Применом компјутеризованог система фото ћелија и према одговарајућем протоколу мерени су следећи тестови: СОЗАНС, ЧТ3x10м и МТ10мЛ. Мерење вертикалног скока у вис (ВС) са замахом рукама вршено је компјутеризованим "ERGOJUMP" системом. Статистичка обрада података У обради података примењен је статистички програм за израчунавање следећих централних и дисперзионих параметара: аритметичка средина (x), стандардна девијација (Sd), минималан резултат (Мin), максималан резултат (Max) и коефицијент варијације (CV%). За утврђивање разлика између група у појединим варијаблама коришћена је једнофакторска анализа варијансе (АНОВА) са понављањем. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Дескриптивни статистички показатељи са иницијалних и финалних мерења У табелама 1. и 2. приказани су основни статистики показатељи: аритметичка средина (М), стандардна девијација (Sd), коефицијент варијације (CV%) и минималне (Min) и максималне вредности (Max) са иницијалних и финалних мерења. ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007)

6 Ивана Милановић Табела 1. Дескриптивни статистички показатељи за ученике III и IV разреда 48 ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2

7 Ефекти програмиране наставе физичког васпитања у млађем школском узрасту Табела 2. Дескриптивни статистички показатељи за ученице III и IV разреда ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007)

8 Ивана Милановић Разлике између контролних и експерименталних група на иницијалном мерењу У табели 3. приказане су разлике између контролне и експерименталне групе ученика и ученица III разреда на иницијалном мерењу. На тесту (ЧТ3x10м) којим је процењивана моторичка способност агилност добијена је статистички значајна разлика у резултатима и код ученика и код ученица у корист контролне групе (К 2 ). Статистичка значајност разлика код ученика III разреда је на нивоу p= (M (E 2 )= 10,03 с; М (К 2 )=9.68 с). Статистичка значајност разлика код ученица III разреда је на нивоу p= (М (Е 2 )= с; М (К 2 )= с). На тесту (МДПС) којим је процењивана гипкост (флексибилност) код ученика III разреда нема статистички значајних разлика у резултатима између контролне (К 2 ) и експерименталне групе (Е 2 ) на иницијалном мерењу. Међутим, код ученица III разреда пронађене су статистички значајне разлике у корист експерименталне групе (Е 2 ). Статистичка значајност разлика је на нивоу p= (М (Е 2 )= цм; М (К 2 )= цм.) На тестовима којима је процењивана координација, код тестова (МОКПАЛ) и (СОЗАНС) нису пронађене статистички значајне разлике у резултатима између контролне и експерименталне групе ученика и ученица III разреда. Код теста (МОЛИЗИД) код ученика III разреда нема статистички значајних разлика у резултатима између контролне и експерименталне групе. Код ученица III разреда на овом истом тесту (МОЛЗИД) резултати су показали да има статистички значајних разлика у корист контролне групе. Статистичка значајност разлика је на нивоу p= ; (М (Е 2 )= бод; М (К 2 )= бод). У табели 4. приказане су разлике између контролне и експерименталне групе ученика и ученица IV разреда на иницијалном мерењу. Taбелa 3. Raзлике између експериментaлних и контролних групa ученикa и ученицa III рaзредa нa иницијaлном мерењу ТЕСТОВИ значајне разлике не постоје значајне разлике постоје ученици ученице ученици ученице ТМ, ТВ, МСДМ, ВС, МБМ, МЛС30, МВУЗГ, МТ10мЛ, СТРАВН, МОКПАЛ, СОЗАНС, ШАТЛРАН немa немa ЧT3x10 M (E2) = 10,03 s M (K2) = 9.68 s p= M (E2) = s M (K2) = s p= МДПС МЛОЗИД немa немa M (E2) = цм M (K2) = цм p= 0.05 M (E2) = бод M (K2) = бод p= ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2

9 Ефекти програмиране наставе физичког васпитања у млађем школском узрасту Табела 4. Разлике између експерименталних и контролних група ученика и ученица IV разреда на иницијалном мерењу ТЕСТОВИ ТМ, ТВ, МСДМ, ВС, МБМ, МЛС30, МВУЗГ, СТРАВН, СОЗАНС, ШАТЛРАН МТ10мЛ МЛОЗИД МОКПАЛ ЧT3x10 МДПС знaчaјне рaзлике не постоје знaчaјне рaзлике постоје ученици ученице ученици ученице немa немa немa немa немa M (E1) = s M (K1) = s p= M (E1) = 8.354s M (K1) = s p= M (E1) = s M (K1) = s p= M (E1) = 7.83 цм M (K1) = цм p= M (E1) = бод M (K1) = бод p= M (E1) = s M (K1) = 9.67 s p= M (E1) = 9.95 цм M (K1) = цм p= На тесту (МТ10мЛ) којим је процењивана спринтерска брзина статистички значајне разлике пронађене су код ученика IV разреда у корист експерименталне групе (Е 1 ). Статистичка значајност разлика је на нивоу p= , (M (E 1 )= 2,234 с; М (К 1 )= с). Код ученица IV разреда нема статистички значајних разлика у разултатима посматраних група (Е 1 вс К 1 ). На тесту (ЧТ3x10м) којим је процењивана моторичка способност агилност добијена је статистички значајна разлика у резултатима и код ученика и код ученица у корист контролне групе (К 1 ). Статистичка значајност разлика код ученика IV разреда је на нивоу p= (М (Е 1 )= с; М (К 1 )= с). Статистичка значајност разлика код ученица IV разреда је на нивоу p= (М (Е 1 )= с; М (К 1 )= 9.67 с). На тесту (МДПС) којим је процењивана гипкост (флексибилност) резултати су показали да има статистички значајних разлика између контролних и експерименталних група ученика и ученица IV разреда. Статистички значајне разлике код ученика IV разреда су у корист експерименталне групе (Е 1 ). Статистичка значајност код ученика је на нивоу p= (М (Е 1 )= цм; М (К 1 )= 2.551цм). Код ученица IV разреда статистички значајне разлике су у корист експерименталне групе. Статистичка значајност разлика је на нивоу p= (М (Е 1 )= 9.95 цм; М (К 1 )= цм). На тестовима којима је процењивана координација, код теста (МОЛИЗИД), код ученика IV разреда нема статистички значајних разлика између контролне и експерименталне групе. Код ученица IV разреда на овом истом тесту (МОЛИЗИД) резултати су показали да има статистички значајних разлика у корист контролне групе. Статистичка значајност разлика је на нивоу p= (М (Е 1 )= бод; М (К 1 )= бод). На тесту (МОКПАЛ) код ученика IV разреда статистички значајне разлике у резултатима су пронађене у корист експерименталне групе. Статистичка значајност разлика је на нивоу p= (М (Е 1 )= с; М (К 1 )= с). Код ученица IV ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007)

10 Ивана Милановић разреда статистички значајне разлике између контролне и експерименталне групе на тесту (МОКПАЛ) нису пронађене. Разлике између контролних и експерименталних група на финалном мерењу У табели 5 приказане су разлике између контролне и експерименталне групе ученика и ученица III разреда на финалном мерењу. Код теста (МТ10мЛ) који је служио за процену спринтерске брзине статистички значајне разлике су се појавиле код ученика III разреда у корист експерименталне групе (Е 2 ). Статистичка значајност је на нивоу p= (М (Е 2 ) = с; М (К 2 )= с). Када су у питању ученице III разреда статистички значајне разлике су пронађене у корист експерименталне групе (Е 2 ). Статистичка значајност је на нивоу p= (М (Е 2 )= с ; M (K 2 )= с). На тесту (МДПС) којим је процењивана гипкост (флексибилност) резултати су показали да има статистички значајних разлика између контролне и експерименталне групе код ученика III разреда. Статистички значајне разлике код ученика III разреда су у корист експерименталне групе (Е 2 ). Статистичка значајност је на нивоу p= (М (Е 2 )= цм; М (К 1 )= 2.551цм). На овом истом тесту код ученица III разреда статистички значаjне разлике су се јавиле у корист експерименталне групе. Статистичка значајност је на нивоу p= (М (Е 2 )= 9.95 цм; М (К 2 )= цм). На тесту (МОКПАЛ) којим је процењивана координација код ученика III разреда нема статистички значајних разлика у резултатима између експерименталне (Е 2 ) и контролне (К 2 ) групе. Код ученица III разреда статистички значајне разлике између контролне и експерименаталне групе на тесту су пронађене у корист експерименталне групе (Е 2 ). Статистичка значајност је на нивоу p= (М (Е 2 )= с; М (К 2 )= с). У табели 6 приказане су разлике између контролне и експерименталне групе ученика и ученица IV разреда на финалном мерењу. Табела 5. Разлике између експерименталних и контролних група ученика и ученица III разреда на финалном мерењу TEСTOВИ Значајне разлике не постоје Значајне разлике постоје ученици ученице ученици ученице ТМ, ТВ, МСДМ, МБМ, МЛС30, МВУЗГ, ЧT3x10м СТРАВН, МЛОЗИД, СОЗАНС, ШАТЛРАН нема нема МДПС МТ10мЛ, МОКПАЛ нема М (Е2) = цм М (К2) = цм p= М (Е2) = s М (К2) = s p= М (Е2) = цм М (К2) = 7.29 цм p= М(Е2) = s Мф (К2) = s p= М(Е2) = s М(К2) = s p= ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2

11 Ефекти програмиране наставе физичког васпитања у млађем школском узрасту Табела 6. Разлике између експерименталних и контролних група ученика и ученица IV разреда на финалном мерењу ТЕСТОВИ ТВ, ТМ, МСДМ, МБМ, СТРАВН, МОЛЗИД, ШАТЛРАН ВС МЛС30 МВУЗГ МТ10мЛ ЧТ3x10 МДПС МОКПАЛ Значајне разлике не Значајне разлике постоје постоје ученици ученице ученици ученице нема нема нема нема нема нема нема М (E1) = цм М (К1) = цм p= М (E1) = бода М (К1) = бод p= М(E1) = s М(К1) = s p= М (E1) = s М (К1) = s p= 0.01 М (E1) = 7.85 цм М (К1) = 3.24 цм p= М(E1) = s М (К1) = s p= М(E1) = s М (К1) = s p= М(E1) = s М(К1) = s p= М(E1) = цм М(К1) = 7.45 цм p= СОЗАНС нема М(E1) = s М(К1) = s p= Код теста вертикални скок (ВС) статистички значајне разлике су се појавиле код ученика IV разреда у корист експерименталне групе (Е 1 ). Статистичка значајност разлика је на нивоу p= (М (Е 1 )= цм; М (К 1 )= цм). Код ученица нису пронађене статистички значајне разлике у резултатима на финалном мерењу (ВС). На тесту лежање сед за 30 с (МЛС30) којим је процењивана динамичка издржљивост у снази код ученика IV разреда статистички значајне разлике су се појавиле у корист експерименталне групе (Е 1 ). Статистичка значајност разлика је на нивоу p= , М (Е 1 )= 23,04 бода; М (К 1 )= 20,71 бода. Код ученица IV разреда на финалним мерењима нису пронађене статистички значајне разлике у резултатима између посматраних група (Е 1 вс К 1 ). Код теста за процену статичке издржљивости у снази (МВУЗГ) код ученика IV разреда нису пронађене статистички значајне разлике у резултатима између посматраних група (Е 1 вс К 1 ). Статистички значајне разлике су се појавиле код ученица IV разреда у корист експерименталне групе (Е 1 ). Статистичка значајност је на нивоу p= 0.039, М (Е 1 )= с; М (К 1 )= с. На тесту којим је процењивана спринтерска брзина (МТ10мЛ) статистички ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007)

12 Ивана Милановић значајне разлике пронађене су код ученика IV разреда у корист експерименталне групе (Е 1 ). Статистичка значајност је на нивоу p= 0.000, М (Е 1 )=1.798 с; М (К 1 )=2.075 с. Код ученица на овом истом тесту пронађене су статистички значајне разлике у корист експерименталне групе (Е 1 ). Статистичка значајност је на нивоу p= 0.000, М (Е 1 )= с; М (К 1 )= с. На тесту којим је процењивана моторичка способност агилност (ЧТ3x10м) добијена је статистички значајна разлика резултата у корист експерименталне групе (Е 1 ) ученика. Статистичка значајност је на нивоу p=0.01, М (Е 1 )= с; М (К 1 )= с. Код ученица IV разреда нема статистички значајних разлика у резултатима између посматраних група (Е 1 вс К 1 ). Процењивањем флексибилности путем теста МДПС пронађене су статистички значајне разлике у резултатима између контролне и експерименталне групе у корист експерименталне групе (Е 1 ) и код ученика и код ученица. Статистичка значајност код ученика је на нивоу p= 0.000, М (Е 1 )= 7,85 цм; М (К 1 )= цм. Статистичка значајност код ученица је на нивоу p= 0.005, М (Е 1 )= цм; М (К 1 )= 7.45 цм. На тесту којим је процењивана координација (МОКПАЛ) код ученика IV разреда има статистички значајних разлика у резултатима између експерименталне (Е 1 ) и контролне (К 1 ) групе у корист експерименталне групе. Статистичка значајност је на нивоу p= 0.000, М (Е 1 )= с; М (К 1 )= с. Код ученица IV разреда нису пронађене статистички значајне разлике између контролне и експерименталне групе на тесту (МОКПАЛ). На тесту СОЗАНС нема статистички значајних разлика у резултатима између контролне и експерименталне групе ученица IV разреда. Код ученика IV разреда добијени резултати су показали да постоји статистички значајна разлика између посматраних група (Е 1 вс К 1 ). Статистичка значајност је на нивоу p= 0.003, М (Е 1 )= с; М (К 1 )= с. ЗАКЉУЧАК Циљ овог истраживања је био да се утврде ефекти програмиране наставе физичког васпитања са доминантном применом полигона као методичке форме у млађем школском узрасту. Телесни развој, или тзв. морфолошки простор испитиваног узорка, праћен је кроз две варијабле: телесну висину и телесну масу. Моторички простор испитиване популације праћен је применом 13 моторичких тестова. Приликом постављања циља претпоставило се да утицај експерименталног фактора неће бити истоветан на све испитиване карактеристике и способности испитаника, што су и резултати истраживања, коначно, показали. Ова чињеница је била опредељујућа да код дефинитивног закључивања о ефектима примењеног експеримента резултате условно, на основу степена остварених разлика између контролне и експерименталне групе, систематизујемо у три групе. Уважавајући овај принцип формиране су следеће групе варијабли испитиваних подручја: Прва група обухвата варијабле код којих је експериментални фактор био одлучујући у оствареној позитивној трансформацији испитиваних способности (статистички значајна разлика резултата у корист свих група испитаника из експерименталних група). У оквиру друге групе налазе се варијабле код којих је експериментални фактор био одлучујући у оствареној позитивној трансформацији на бар једном од примењених тестова за процену те варијабле, или бар код једне од посматраних експерименталних група (статистички значајна разлика резултата у корист испитаника експерименталне групе). У оквиру треће групе налазе се варијабле код којих су позитивне трансформације евидентне код свих група испитаника, али није утврђена статистички значајна разлика резултата у корист било које групе (контролна, експериментална). Опредељујући се за овакав прилаз у коначном закључивању констатовано је да је до статистички значајних трансформација дошло, под утицајем експерименталног фактора, код следећи варијабли (прва група): 54 ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2

13 Ефекти програмиране наставе физичког васпитања у млађем школском узрасту Спринтерска брзина - утврђено је да су испитаници у свим експерименталним групама статистички значајно више напредовали, у односу на испитанике из свих контролних група, у развоју моторичке способности спринтерске брзине, што се може сматрати утицајем експерименталног фактора. Агилност - резултати показују да су испитаници у експерименталним групама статистички значајно више напредовали, у односу на испитанике из контролних група, у развоју моторичке способности агилности, што се може сматрати утицајем експерименталног фактора. Гипкост (флексибилност) - резултати са теста за процену флексибилности показују да су испитаници у експерименталним групама статистички значајно више напредовали од испитаника из контролних група у развоју моторичке особине флексибилност, што се може сматрати утицајем експерименталног фактора. Варијабле код којих је експериментални фактор био одлучујући у оствареној позитивној трансформацији на бар једном од примењених тестова за процену те варијабле, или бар код једне од посматраних експерименталних група, сврстане су у другу групу: Координација - резултати добијени на тестовима за процену координације показују да су испитаници из експерименталне групе статистички значајно више напредовали од испитаника из контролне групе у развоју моторичке способности координације на тесту окретност са палицом (МОКПАЛ) и то код ученика IV разреда и ученица III разреда, на тесту одбијање лопте о зид (МЛОЗИД) код ученица III и IV разреда и на тесту модификовани Созански (СОЗАНС) код ученика IV разреда. Динамичка издржљивост у снази - на основу добијених резултата утврђено је да су испитаници из експерименталне групе статистички значајно напредовали у развоју моторичке способности динамичке издржљивости у снази на тесту (МЛС30), и то код ученика IV разреда, док је код осталих група испитаника регистрован напредак, нешто већи у односу на испитанике контролне групе, али не статистички значајан. Општа издржљивост - на основу добијених резултата утврђено је да су испитаници из експерименталне групе статистички значајно напредовали у развоју моторичке способности опште издржљивости у тесту шатлран (ШАТЛРАН), и то код ученика IV разреда. Статичка издржљивост у снази - на основу добијених резултата утврђено је да су испитаници из експерименталне групе статистички значајно напредовали у развоју моторичке способности статичке издржљивости у снази на тесту вис у згибу (МВУЗГ), и то код ученица IV разреда, док је код осталих група испитаника регистрован напредак, нешто већи у односу на испитанике контролне групе, али не статистички значајан. Снага - утврђено је да не постоји статистички значајна разлика у развоју моторичке способности снаге између испитаника из експерименталне групе и испитаника из контролне групе. Констатовано је да су и једни и други напредовали у развоју снаге, нешто више испитаници из експерименталне групе, али не статистички значајно (изузев ученика IV разреда на тесту ВС). Варијабле код којих су позитивне трансформације евидентне, али није утврђена статистички значајна разлика резултата у корист било које групе (контролна, експериментална), сврстане су у трећу групу: Телесни развој - резултати истраживања показују да су испитаници из експерименталне групе и испитаници из контролне групе статистички подједнако напредовали у телесном развоју код обе варијабле (ТВ и ТМ). Равнотежа - утврђено је да не постоји статистички значајна разлика у развоју моторичке способности равнотеже између испитаника из експерименталне групе и испитаника из контролне групе. Констатовано је да су и једни и други напредовали у развоју равнотеже, нешто више испитаници из експерименталне групе, али не статистички значајно. Као и у досадашњим сличним истраживањима, и у овом истраживању, ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007)

14 Ивана Милановић констатовано је да настава физичког васпитања у овом узрасту нема значајнији утицај на телесни развој (висина и маса). Након завршеног експерименталног истраживања и добијених резултата, који су из њега произашли, може се констатовати да програмирана настава физичког васпитања са интезивнијом применом «полигона» позитивно утиче на развој моторичких способности деце. У вези са укупном проблематиком реализовања наставе физичког васпитања у млађим разредима основне школе, нарочито са аспекта развоја моторичких способности, ово, а и будућа истраживања, би требало да употпуне слику о неопходности увођења посебно испланираних програма у оквиру наставе физичког васпитања, намењених првенствено развоју моторичких способности ученика и ученица млађег школског узраста. Осим тога, стручна лица која би требала да овако, или на сличан начин, планирају и спроводе наставу физичког васпитања, морају да поседују адекватно стручно предзнање које се стиче само на високошколским установама, првенствено, факултетима за физичко васпитање. Другим речима, законски обавезно увођење предметне наставе физичког васпитања у млађе разреде (барем од III и IV разреда основне школе) допринело би побољшању ефеката наставе физичког васпитања у овом узрасту. Настава физичког васпитања би на тај начин имала континуитет, а самим тим би се побољшали ефекти јединственог концепта развоја физичког васпитања. ЛИТЕРАТУРА /1/ Биговић, М. (2003). Ефикасност наставе физичког васпитања у зависности од нивоа стручне оспособљености наставника. Магистарски рад. Факултет физичке културе, Нови Сад. /2/ Копривица, В. и сар. (1994). Значај сензитивних периода за планирање наставе физичког васпитања. Научни скуп «Припремање наставника физичког васпитања за реализацију наставних планова и програма деце и омладине», Зборник радова, Факултет физичке културе, Нови Сад. /3/ Крсмановић, Б., Тодоровић, В. (1996). Однос наставника разредне наставе према физичком васпитању, Физичка култура, 4. /4/ Кукољ, М., Аруновић, Д., Бокан, Б. (1997). Моторичке особине ученика млађег школског узраста у функцији сагледавања сензитивних периода моторичког развоја, Летња школа педагога физичке културе '97, Зборник радова. /5/ Марковић, М. (2002). Ефикасност предметне и разредне наставе физичког васпитања ученика IV разреда основне школе. Магистарски рад. Факултет спорта и физичког васпитања, Београд. /6/ Милановић, И. (2006). Ефекти програмиране наставе физичког васпитања у млађем школском узрасту. Магистарски рад, Факултет спорта и физичког васпитања, Београд. /7/ Николић, С. (2001). Предлог норматива простора за наставу физичког васпитања сa аспекта категоризација школа у Србији. Магистарски рад. Факултет спорта и физичког васпитања, Београд /8/ Радојевић, Ј. (1998). Физичко васпитање јуче данас - сутра, Физичка култура, 1. /9/ Стаматовић, М. (2001). Испитивање ефикасности наставе физичког васпитања у IV разреду основне школе у зависности да ли се организује као разредна или предметна настава. Докторска дисертација. Факултет спорта и физичког васпитања, Београд /10/ Вишњић, Д. (2004). Теорија и методика физичког васпитања. Београд: Самостално издање аутора. /11/ Шуков, Ј. (1984). Како је настава физичког васпитања у нижим разредима основних школа у функцији превенције и корелације лошег држања и телесних деформитета ученика, Зборник радова II конгреса педагога физичке културе Југославије, Загреб. мр Ивана Милановић, Факултет спорта и физичког васпитања Благоја Паровића 156, Београд, Србија ivana.milanovic@dif.bg.ac.rs 56 ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2

15 Ivana Milanović 796: Original scientific paper EFFECTS OF PROGRAMMED PHYSICAL EDUCATION INSTRUCTION AT JUNIOR SCHOOL AGE Extract from the master thesis entitled: EFFECTS OF PROGRAMMED PHYSICAL EDUCATION INSTRUCTION AT JUNIOR SCHOOL AGE, Faculty of Sport and Physical Education, Belgrade, tutor prof. Dragoljub Višnjić, PhD Physical Culture, Belgrade, 61 (2007), 1-2, p , tab. 6, ref. 11 Abstract The topic of this study is programmed instruction of physical education, with methodic-organizational form of obstacle course as means, and with primary role of enhancing efficiency of teaching process with junior school age pupils. The sample of subjects consisted of male and female pupils of the 3 rd and 4 th grade of two elementary schools in Belgrade: Elementary school Milan Dj. Milićević and Kralj Petar I. The overall sample of the subjects comprised 538 pupils. The pupils of elementary school Milan Dj Milićević were the sample of the first experimental groupt (Е 1 ) of 126 subjects (52 females and 74 males). The pupils of the 3 rd grade of elementary school Milan Dj Milićević were in the second experimental group (Е 2 ) of 183 subjects (82 females and 101 males). The first control group (К 1 ) comprised the pupils of the 4 th grade of elementary school Kralj Petar I with 109 subjects (51 females and 58 males), while the second control group (К 2 ) consisted of pupils of the 3 rd grade of elementary school Kralj Petar I with 120 subjects (46 females and 74 males). The experimental factor, introduced in the experimental groups, was programed teaching of physical education in which agility obstacle courses, as means had primary role in enhancing of teaching process efficiency. The control groups had instructions according to the valid Curriculum of physical education for 3 rd grade, i.e. for the 4 th grade. The research was carried out in school year 2004/05 across 14 working weeks (3 months). The effects of such programmed teaching of physical education were measured at two variables for assessment of antropometric dimensions and thirteen variables for assessment of motor abilities. The results of the research demonstrated that programmed instruction positively influenced motor abilities in experimental groups pupils. Statistically most important differences, with regard to the results of the control groups pupils, were obtained at the tests for evaluation of sprint velocity, agility, mobility and partially at coordinative abilities. Key words: PHYSICAL EDUCATION / PROGRAMMED TEACHING / MOTOR ABILITIES / JUNIOR SCHOOL AGE INTRODUCTION Physical education is a complex educationaltraining process which institutionally begins in preschool and lasts up to university institutions. In order to make this process successful it is necessary to realize it continuously and in a quality way in all phases, from pre-school institutions, in elementary and high schools up to the faculty. Decades have passed before, in our country, it was noticed to what extent is physical education significant at junior school age. Regardless of that PHYSICAL CULTURE, BELGRADE, 61 (2007)

16 Ivana Milanović knowledge, the problem of efficiency of physical education organization at junior school age remains current until nowadays and even today teaching is still at inappropriate level. Great number of papers, published during last decades in professional and scientific journals, proceedings from various professional and scientific meetings, that regard physical education instruction at junior school age. In majority of the papers, especially in those related to efficiency of physical education instruction at junior school age, depending on whether the teaching is carried out by PE or classroom teachers (Radojevic, 1998; Stamatovic, 2001; Markovic, 2002; Bigovic, 2003), the authors claim that such instruction is one of the weakest links of a complex PE process. Besides, the same authors indicate that physical education instruction does not influence to the sufficient extent, enhancement and growth of functional and motor abilities, as well as positive psychical condition of pupils, leading to incomplete integral development of pupils. According to these authors, due to various, both subjective and objective reasons, the realization of physical education instruction at junior school age does not result in realization of the predicted aims and tasks, and as particularly stressed, is far behind objective possibilities and real necessities of junior school age pupils. One of the possible causes of unfavorable position for realization of the PE program is also the situation in which the majority of elementary and high schools in the Republic of Serbia lack the resources for realization of physical education instruction (Nikolić, 2001). Without adequate material conditions, it cannot be spoken about the appropriate results in physical education instruction. Apart from the inadequate situation, the questions is whether the existing syllabuses for this age, since not verified experimentally, are appropriate, whether the right ways and methods were found for their realization, and whether the professionality of teaching staff that carries out instruction in junior classes are at the appropriate level. Physical education in junior classes is carried out by classroom teachers and it is mostly reduced to insufficiently organized classes. Classroom teachers do not hold to the syllabuses in force, and in many classes the spontaneous play of pupils is dominant. It often occurs that physical education classes are replaced by other more important subjects (Krsmanović and Todorović, 1996). If it is understood that physical education instruction at junior school age is in function of prevention and correction of bad body posture and body malformations of pupils, then a question can be made of how such organized PE classroom teaching can contribute prevention of bad body posture and body malformations (Šukov, 1984). Only the appropriate level of motor abilities enables successful learning of complex motor tasks, skills and habits that are inseparable factor of integral child development (Kukolj et al. 1997). From the aspect of motorics it is necessary to work continuously on development of motor abilities, so as to increase natural level of motor abilities of an individual to higher and higher level (Višnjić, 2004). It is well known that a period that a pupil spends in junior classes (from 7 to 11 years of age) is a very significant period of development of a child who easily adopts motor skills at those years. Besides, this period is also particularly convenient for improvement of motor abilities (sensitive periods in development of motorics).within the PE classes, the improvement of motor abilities can be influenced by more efficient instruction that must be programmed and monitored. The intention of this research is to assert the possibilities of more intense application of one of methodic-organizational forms in physical education instruction, obstacle course within the existing program contents for 3 rd and 4 th grade, as well as to demonstrate its influence to increase efficiency of physical education instruction. We presume that programmed instruction shall positively affect motor abilities of junior school age pupils, especially those motor abilities, which according to numerous authors are characterized by greater body response to effects of external impulses, compared to some other intervals of child development. Although child personality should be regarded integrally, respecting the overall complexity of its bio-psycho-social features, in practice those sub-fields are often observed isolated, for both theoretic-methodological and practical reasons. If observed more broadly, this research tackles, primarily, motor space of children of junior school age because many authors point out that the period of junior school age is specific 58 PHYSICAL CULTURE, BELGRADE, 61 (2007) 1-2

17 Effects of programmed physical education instruction at junior school age just as an exceptionally sensitive phase for enhancing movement, motion and motor abilities (Koprivica et al., 1994; Kukolj et al., 1997). They consider that positive stimuli of appropriate intensity in this period can result in increased adaptive reactions of the body and that influenced by those stimuli motor abilities get better developed and therefore give good results. Based on the available literature it can be said that it has not been sufficiently studied to which extent the programming of PE instruction affects improvement of development of certain motor abilities in junior classes of elementary school. Besides, few papers tackled problems of methodicorganizational forms that are used in PE classes and the possibilities of their improvement of efficiency of PE classes in junior grades. The subject of this research is programmed physical education instruction, with the methodicorganizational form of obstacle course as means, and with primary role in enhancing of teaching process efficiency in junior school age pupils. The aim of the research is to assert the effects of programmed PE instruction by means of dominant application of methodic-organizational form obstacle course in development of motor abilities of pupils of junior school age. From the formulated subject and aim of the research, the general presumption that programmed physical education instruction with more intense application of obstacle course will result in positive influences on development of children motor abilities. METHOD Method of work in this research is pedagogical experiment with paralel groups. The experimental factor was programed physical education instruction in which obstacle courses as means for solving tasks had primary role in enhancing of teaching process efficiency. The research was carried out in school year 2004/05 and the experimental part of the research lasted 14 working weeks. The sample of subjects consisted of 3 rd and 4 th grade boys and girls of two elementary schools in Belgrade: Elementary school Milan Dj. Milićević and Kralj Petar I. The overall sample of the respondents comprised 538 pupils. The pupils of elementary school Milan Dj Milićević were the sample of the first experimental group (Е 1 ) of 126 subjects (52 female and 74 male). The pupils of the 3 rd grade of elementary school Milan Dj Milićević were in the second experimental group (Е 2 ) of 183 subjects (82 female and 101 male). The first control group (К 1 ) comprised the pupils of the 4 th grade of elementary school Kralj Petar I with 109 respondents (51 females and 58 males), while the second control group (К 2 ) consisted of pupils of the 3 rd grade of elementary school Kralj Petar I with 120 subjects (46 females and 74 males). In the first two weeks of the planned research program initial was performed and experimental and control groups were fixed. Beside measurement of body height BH, body mass BM and motor abilities, motor skills and abilities of the pupils were tested when covering some contents from the 1 st and 2 nd grade of elementary school aimed to design the obstacle courses whose content is in compliance with abilities and skills of the pupils from the experimental groups. The pupils were assessed via predicted motor tasks (Milanović, 2006, supplement 3). Based on the obtained results, determined by an expert commission consisting of three PE professors, the prepared variations of obstacle course were corrected according to the expressed pupils abilities for realization of those tasks. After that, the experimental factor was introduced into experimental groups. That factor was an especially programmed physical education instruction in which agility obstacle course represented the most important means of physical education. It meant that in the experimental group (Е 1 ) the teaching was carried out according to the existing Curriculum for the 4 th grade of elementary school complemented with realization of program tasks with more intensive application of agility obstacle course. In the second experimental group (Е 2 ) it was worked according to the valid Curriculum for the 3 rd grade of elementary school complemented with realization of program tasks with more intensive application of agility obstacle course. The experimental teaching was carried out by PE professors in both 3 rd and 4 th grade. PHYSICAL CULTURE, BELGRADE, 61 (2007)

18 Ivana Milanović In the first control group (К 1 ), the teaching was carried out according to the existing Curriculum for the 4 th grade and the teaching was performed by PE professors. While in the second control group (К 2 ), the teaching was carried out according to the valid Curriculum for the 3 rd grade, but the teaching process was realized by the classroom teachers. In the following two weeks, according to the planned program, the pupils of experimental groups were introduced to the planned working method. That period was a transitional phase in adaptation to such programmed instruction (Milanović, 2006, supplement 2). At the beginning of the second month the implementation of the planned experimental program was initiated. The working principle was the following (the example for the 3 rd grade): In the course of the first week of the second month (3 PE classes during one working week) at the first class of that week in basic phase, the pupils worked on a new teaching unit. As for the introductory and preparatory phase of the class, they were carried out without any special changes with regard to standard variants that have already been implemented in PE instruction (therefore we shall not describe the way of working in those phases). In the second class of the basic phase, the contents taught in the previous class were practiced and agility obstacle course was applied according to determined sequence (for example obstacle course 3, etc.), that in its structure, besides other things, had certain forms of movement that pupils were introduced in the previous class. In the third class the same agility obstacle course was applied and the task was to complete the obstacle course as quickly as possible. At that class (most frequently) for those students that could not manage to complete some of motor tasks, for any reason, a shortened version of agility obstacle course was introduced which we marked for example - obstacle course 3 (А). That way, a differential approach to instruction is enabled. In the course of the second week, the organization of the first class was very similar to the third class of the previous week, and then in the second class the pupils in the basic phase of the class had an elementary or relay games. In the third class agility obstacle course was applied, for example obstacle course 3 (B) which by its structure was very similar i.e. with some minor changes with regard to the previously applied obstacle course 3, but it had the same purpose as in the previous variant. The classes in the following two weeks had the same structure and principle of organization, only that in the first class new contents were being covered, and then the order of things would be the same with two new variants of obstacle course, corresponding in their structure to new contents. Thus, at least two teaching units have been covered during one month. If we analyze the contents of the Curriculum for the 3 rd grade it can be seen that they do not comprise large number of highly complex movements which require longer training period. Therefore, it can be said that more intensive application of agility obstacle course did not prevent instruction of new contents, but, on the contrary. it contributed its consolidation, enabling at the same time practicing of the previously trained contents. Additionally, PE instruction at this age does not necessarily dedicate great number of lessons for assessment. The assessment performed in the course of some of the obstacle courses, while the pupils were waiting for their turn. Mostly, that time in between repetition was used for some additional exercise that would practice some of the trained contents, or for some exercises that would be active rest between the repetitions etc. Sample of variables and the way of their measuring When determining variables a care was taken of subjects age. All the tests used were the standardized ones. They were carried out in compliance with the standard test instructions. For assessment of physical development, the measured variables were: body height (TV) and body mass (TM). For assessment of coordinative abilities the following tests were applied: ball throwing to a wall (МОLZID), agility with a bar (MOKPAL), modified Sozanski test (SOZANS). For evaluation of agility: club running 3x10 м 60 PHYSICAL CULTURE, BELGRADE, 61 (2007) 1-2

19 Effects of programmed physical education instruction at junior school age (ČТ3x10м). For estimation of power: standing long jump (МSDМ), veritical jump (VЈ) and 1 kilo medicine ball throwing (МBT). For assessment of dynamic endurance in power: Lying-sitting for 30 sec. (МLS30). For assessment of static endurance in power: grip endurance hang (МVUZG). For assessment of sprint velocity: 10- meter running with flying start (МТ10мL). For assessment of flexibiltity: forward bend in sitting position (МDPS). For assessment of aerobic endurance: shuttle run (ŠATLRUN) and for assessment of balance: test on balance beam (STRAVN). Measurmentof BH and BW was done according to regular standardized procedure. The same is valid for the following tests: МOLZID, МОKPAL, МVUZG and МBМ. According to the protocols taken from the battery of tests "Еurofit", the following tests were measured: МSDМ, МLS30, МDPS, ŠATLRUN and STRAVN. By applying the computerized system of photo cells and according to the appropriate protocol the following tests were measured: SOZANS, ČТ3x10м and МТ10мL. Measurmentof vertical high jump (VЈ) with arm swing was done with computerized "ERGOJUMP" system. Statistic data processing In data processing the statistic program for calculation of the following central and dispersive parameters was applied: arithmetic mean (x), standard deviation (Sd), minimal result (min), maximal result (max), and coefficient of variation (CV%). For determination of the differences between the groups in certain variables a single factor analysis of variance (AVA) with repetition was used. RESULTS AND DISCUSSION Descriptive statistical indexes from initial and final measurement Tables 1 and 2 display the basic statistic indexes: arithmetic mean (М), standard deviation (Sd), coefficient of variation (CV%) and minimal (Min) and maximal values (Max) from initial and final measuring. Differences between the control and experimental groups at initial measurement Table 3 displays differences between the control and experimental group of 3 rd grade males and females at initial measuring. Test (ČТ3x10м) assessing motor ability of agility a statistically significant difference was obtained in results of both males and females in favor of the control group (К 2 ). A statistical significance of differences of 3 rd grade boys is on the level p= /M (E 2 )= 10,03 s; М (К 2 )=9.68 s/. statistical significance of differences of 3 rd grade girls is on the level p= / М (Е 2 )= s; М (К 2 )= s/. Test (МDPS) assessing flexibility with 3 rd grade boys demonstrated no statistically significant differences in results between the control (К 2 ) and experimental group (Е 2 ) at the initial measuring. However, with 3 rd grade girls statistically significant differences were found in favor of the experimental group (Е 2 ). Statistic significance of the results is at the level p= / М (Е 2 )= cm; М (К 2 )= cm./. The assessing of coordination, via tests (МОКPАL) and (SОZАNS) demonstrated no statistically significant differences between the control and experimental group of 3 rd grade pupils. At the test (МОLIZID) with 3 rd grade pupils there were no statistically significant differences in the results between the control and experimental group. With girls of 3 rd grade at the same test (МОLZID) the results have shown that there are statistically significant differences in favor of the control group. Statistic significance of differences is at the level p= ; М (Е 2 )= point; М (К 2 )= point. Table 4 displays differences between the control and experimental groups of 4 th grade pupils at the initial measuring. PHYSICAL CULTURE, BELGRADE, 61 (2007)

20 Ivana Milanović Table 1. Descriptive and statistic indexes for 3 rd and 4 th grade pupils 62 PHYSICAL CULTURE, BELGRADE, 61 (2007) 1-2